You are on page 1of 5

10/14/2016

ProizvodnjakupinePostavljanjezasadaipripremazemljita

Proizvodnja kupine - Postavljanje zasada i


priprema zemljita
Pogodaka: 26739
Postavljanje zasada i priprema zemljita
Sa pripremom zemljita treba krenuti to ranije u prolee. Viegodinje
povrinske useve ostavljene preko zime treba unititi herbicidom irokog
spektra. Za primenu tehnike sistemskog unitavanja preostalog busenja
(sodizacija) neophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba formirati u
isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m iroke pri
osnovi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod tekih i vlanih
zemljita, jer omoguava adekvatnu drenau. Poeljno je da sadne leje
budu ujednaene, to podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i
freziranje, kako bi se usitnili krupniji busenovi.
U zavisnosti od obrade zemljita tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje.
Redove je najbolje postaviti u pravcu sever-jug, kako bi se obezbedila maksimalna izloenost suncu, ili pravcu duvanja
vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajiva
mora da zakljui koji e od ova dva faktora stvarati vie potekoa na datoj parceli.
Sadnja
Mladi izdanci koji su proli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene kupine. Oni se preuzimaju kao
zelene sadnice sa golim korenom, i mogu se zasaditi u prolee kada je zemljite spremno za obradu. Sadnja se moe
obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspena od prolene sadnje u regionima sa hladnijom klimom. Jesenja
sadnja podrazumeva intenzivno maliranje kako da bi se izbegle ekstremne temperature zemljita i promene u stepenu
vlanosti zemljita tokom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i sputanje zemljita i uginue biljke.
Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presaivanja. Koren treba poloiti u jami koji treba da
je neznatno dublji od jamia u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti. Korenove reznice se
takoe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano prolee, kada izdanci dostignu
visinu 12 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje moe biti problematino, jer su korenove reznice zelene i lako mogu
da uvenu. Kao alternativa, delovi korena prenika ne manjeg od 25 mm i promenljive duine mogu se postaviti
neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po dunom metru.
Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu poto proe opasnost od pojave mrazeva. Drvenaste
reznice koje su prole kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i
dobro utabati, kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako
pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji nain da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se, po sadnji, zemlja
duinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu maliranja, u godini sadnje. Treba imati na umu oteenja koja
prouzrokuju poljski mievi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, ve omoguava bri rast izdanaka, raniji i
vii prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski mal treba odstraniti po dolasku niih
tempreratura u oktobru.
Nega zasada u godini sadnje i navodnjavanje
http://www.mojabasta.com/vocarstvo55/133postavljanjezasadakupine.html?tmpl=component&print=1&page=

1/5

10/14/2016

ProizvodnjakupinePostavljanjezasadaipripremazemljita

Uspeno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se


obezbeuje

zadravanje

50%

vode

zemlji

tokom

prve

vegetacije.

Preporuuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre


sadnje. Kasnije se moe pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem
ouvao. Kontrola vlage u zemljitu najbolje se vri tenziometrom.
Prihrana sadnica
U godini sadnje vetako ubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite
4,5 kg istog azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje
kalcijum-nitratu (kalcijumova so), ili nekom vetakom ubrivu koje je
rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da ubriva u prahu mogu da "sagore"
mlade sadnice (30 kg/ha kalcijumove soli obezbeuje 4,5 kg/ha istog
azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim vetakim ubrivima dat je
u tabeli 3.
Ne zaboravite da koliinu vetakog ubriva treba da izraunate samo za
povrinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosena irina leje sa zasadom
1,5 m a izmeu redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba priblino 1/3 od koliine ubriva koju biste upotrebili
za itav hektar prim. ur.). Ispitivanjem zemljita moe se zakljuiti da primena vetakih ubriva nije neophodna u
godini sadnje, naroito na teim zemljitima. Vea zastupljenost azota kod kupine moe dovesti do pojaane bujnosti u
jesen i odlaganja perioda mirovanja, to moe da prouzrokuje oteenja usled niih temperatura.
Suzbijanje korova
Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 8 nedelja primenite mal, ne herbicide. U godini sadnje obino se javlja
potreba za plitkom obradom zemljita oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre
pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom
dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvoaa. Herbicid setoksidim se moe koristiti nakon pojave
korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim nee dati
zadovoljavajue rezultate. Pokuajte da odrite bez korova 0,9 m prostora u redu. Mal ne bi trebalo primenjivati u prvoj
godini po sadnji, jer se maliranjem moe stimulisati trule korena.
Odravanje meurednog prostora
Uobiajeno je da meuredni prostor ostane nezasaen i osloboen od korova, a odrava se tokom godine sadnje do
kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi viegodinji ili sezonski usevi. Zasaivanje povrinskih useva
usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljita i suzbija pojavu odreenih bolesti i
tetoina. Povrinski usevi takoe utiu na poboljanje kvaliteta zemljita i poveanje organskih materija i, generalno,
doprinose odravanju i privlanijem izgledu zasada kupine.
Meavina zdruenih useva (trave roda Festuca (vijuk), viegodinja rana trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa
pratensis) najbolja su kombinacija koja obezbeuje dugotrajnost zemljita, nisku potronju hranljivih materija i vode i
lako odravanje viegodinjih useva, iako se vijuk, detelina ili obina trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da
viegodinji usevi ne zau u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od buna kupine. Povrinske
useve treba redovno kositi kako bi se ovo spreilo. Sezonski povrinski usevi, kao to su ra, rane trave i jeam, takoe
se svake godine mogu posejati izmeu redova, i tada slue kao prirodni mal. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi
se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oteenja korenovog sistema kupine.
Postavljanje naslona
http://www.mojabasta.com/vocarstvo55/133postavljanjezasadakupine.html?tmpl=component&print=1&page=

2/5

10/14/2016

ProizvodnjakupinePostavljanjezasadaipripremazemljita

Postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju kupine. Naslon treba
formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. Postoji vie vrsta sistema ukljuujui V-palir, vertikalni sistem, sistem
izmenjivog naslona sa varijantama. Sistem izmenljivog naslona koristi se kod kupine, naroito kod trnovitih sorti, da bi
se olakala berba, mada je taj sistem naslona malo sloeniji i zahteva dodatne materijale za konstrukciju. Kupina je
bujnija od maline, ali se moe gajiti u ovom sistemu uz adekvatnu negu. Postavljanje duplog rasporeda V-palira moe
biti uspeno tamo gde se rodni izdanci vezuju na jednu stranu, a jednogodinji izdanci na drugu stranu naslona. Ovako
postavljen naslon olakava prskanje i berbu.
V-palir
Kod sistema V-palira, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30 ili, u nekim sluajevima, pod neznatno veim
uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavaljaju tako da razmak pri dnu
stubova bude 46 cm, a izmeu vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao
to je opisano, privruju se dva reda ice (Sl.1). Prvi red ice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160
- 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm izmeu ica. U prolee, dvogodinji izdanci se orezuju i vezuju za icu sa spoljne
strane reda, kako bi se omoguila berba, dok se jednogodinjim izdancima omoguava rast sa unutranje strane, za
berbu sledee godine. Ovim sistemom gajenja poveava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i
omoguava maksimalna izloenost sunevim zracima.
Vertikalni naslon
Kod sistema vertikalnog naslona, razmak izmeu redova kree se izmeu 2,5
3 m i 0,25- 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od
bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski
stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni
stubovi na dubinu od 50 cm, betonski na 70 cm, to znai da se visina
stubova iznad zemlje kree od 1,82,0 m. Frontalne stubove treba dublje
ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od duine redova, preporuuje
se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima.
Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 67 m, a betonski na 8-10 m.
Ovaj sistem moe se upotrebiti kod T ili I palira. U prvom sluaju (sl. 2)
postavlja se poprena letva iroka 60 - 90 cm na predvienu visinu rasta
dvogodinjih izdanaka, a druga poprena letva irine 45 - 60 cm privruje
se na priblino 1/3 do 1/2 visine dvogodinjih izdanaka. ica se postavlja na
spoljni deo poprenih letava na koje se dvogodinji izdanci naslanjaju. Mana
ovog sistema ogleda se u nemogunosti prilagoavanja visini, a predstavlja i
smetnju prilikom branja plodova sa jednogodinjih izdanaka.
Kod I palira ne koriste se poprene letve, ve 1 do 2 pojedinane ice (sa
svake strane stuba po jedna) kojima se vezuju uspravljeni dvogodinji
izdanci. Ovakvim nainom vezivanja spreava se lomljenje izdanaka usled vetra, meutim utie se na to da se
jednogodinji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, to moe oteavati berbu i prskanje.
Izmenljivi naslon
Kod izmenljivog naslona, sila gravitacije utie na to da se rodni izdanci razvijaju u jednom pravcu. Dvogodinji izdanci
privruju se na visei deo naslona koji se, u prolee, pre kretanja pupoljaka, postavlja skoro u paralelan poloaj u
odnosu na zemlju (Sl.3). Ovakvim poloajem naslona stimulie se rast svih rodnih izdanaka u istom pravcu na gore.

http://www.mojabasta.com/vocarstvo55/133postavljanjezasadakupine.html?tmpl=component&print=1&page=

3/5

10/14/2016

ProizvodnjakupinePostavljanjezasadaipripremazemljita

Nakon zametanja plodova naslon se podie u vertikalan ili blago nagnut poloaj, ime se postie usmeravanje plodova
prema spoljnoj strani i olakava berba (Sl. 3 i 4).
Kod ovog sistema, potporni stubovi se postavljaju na rastojanju od 7,5 10,5 m, a ukopavaju se u zemlju do dubine od
1 1,25 m. Za postavljanje viseeg naslona (armature) na potporne stubove na visini od oko 13 cm iznad nivoa zemlje
koriste se nosai. Armatura se povezuje icom, kojom se podupiru izdanci, i vrsto se kanapom (zatezaima) vezuju za
stub na kraju reda. Za potpunije informacije i uputstva za izgradnju takvog sistema pogledati Limited Arm-Rotation
Shift-Trellis (LAR S) i Opremu za odravanje jednogodinjih izdanaka (PMA) maline i kupine (vrste iz roda Rubus ili
Usevi), Bilten br 99-1 autora Dr Herberta D. Stila (Dr Herbert Stiles) u izdanju Virginia Polytechnic Institute and State
University.
Prolena rezidba
Rezidbu treba obaviti do ranog prolea. bunove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom. Mnogo je bolje imati vie
uskih nego manji broj irokih redova. Kod redova sa uzanim bunovima izloenost sunevim zracima i ventilaciji je vea,
to je vano za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olakava. Nakon odreivanja razmaka izmeu redova odstranite sve
dvogodinje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje.
Odstranite i izdanke koji su oteeni ili oboleli. Oteenja nastala usred mraza teko se mogu identifikovati u rano
prolee, tako da e moda biti potrebno da se izdanci oreu kasnije tokom vegetacije. Izdanci se mogu skratiti na visinu
prikladnu za berbu, mada ne za vie od 25% duine izdanka. Ovakav nain rezidbe omoguava redovan prinos iz godine
u godinu. Ovo je najjednostavniji nain odravanja prirasta kupine. Obavetenja o alternativnim tehnikama, kao to su
koenje svake druge godine ili supresija rasta jednogodinjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim izdanjima, mada one
nisu u iroj upotrebi. Uz to, letnja rezidba moe pogodovati kupini stimulisanjem rasta izdanaka i smanjenjem ukupne
visine.
Kupine sa bodljama (uspravne)
Kupina je mnogo bujnija od crvene maline i pogoduje joj letnja rezidba. Izdanci kupine sa bodljama (uspravna) orezuju
se pri visini od 0,9 do 1,2 m sa ciljem njihovog uvrivanja i stimulisanja razvoja mladih izdanaka. Mladi izdanci se
skrauju u rano prolee, na duinu od 30 40 cm, a izdanci se proreuju na 5 izdanaka po metru 30 cm irokog reda.
Dui lateralni izdanci raae vei broj, ali sitnih plodova. Svake druge godine moe se primenjivati koenje, kako bi se
izbeglo oteano orezivanje kupina sa bodljama.
Pri ovom postupku, polovina zasada kosi se svake godine dok druga polovina donosi rod uz minimalnu rezidbu i obradu
meurednog prostora.
Bestrne kupine (polu uspravne)
U prve dve godine po sadnji polu uspravne kupine imaju tendenciju rasta blie nivou zemlje, poput vinove loze.
Verovatno je da e se polegnuti izdanci premestiti u red, da bi se omoguilo odravanje i koenje. Nakon dve godine,
izdanci su uspravniji i prirodno razgranatiji. Odgajivai u hladnijim podrujima esto naroito obraaju panju na zatitu
bestrnih sorti kupine zbog njihove izraene osetljivosti na hladnou. Neki odgajivai orezivae izdanke na duinu od 60
cm da bi ih bolje zatitili od niskih temperatura. U prolee, izdanke treba privezati za icu naslona, najmanje 90 cm
iznad visine zemlje.
Rodni izdanci mogu se skratiti na visinu gornje ice, ili uplesti oko ice tako da se ne preklapaju sa izdancima naredne
biljke u redu. Lateralne izdanke treba skratiti na 45 cm, a one koji su nie treba odstraniti. Proreivanje na 6 8 izdanka
po ogrtaju obezbedie zadovoljavajuu proizvodnju i doprineti suzbijanju korova.
Prihrana
http://www.mojabasta.com/vocarstvo55/133postavljanjezasadakupine.html?tmpl=component&print=1&page=

4/5

10/14/2016

ProizvodnjakupinePostavljanjezasadaipripremazemljita

Vetaka ubriva koja se primenjuju u prolee Stariji zasad kupine ima potrebu za 67 do 90 kg/ha istog azota godinje.
Pre sadnje treba obaviti testiranje zemljita kako bi se odredile prirodne rezerve azota na datoj parceli i unele dodatne
koliine azota. Uobiajena doza koja se koristi je 56 kg istog azota po hektaru kod jednogodinjih biljaka i 84 kg istog
azota po hektaru kod dvogodinjih i starijih biljaka. Neto vee doze bie potrebne na lakim, manje na teim
zemljitima. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Kompozitna vetaka ubriva u odnosu
15:15:15 ne treba koristiti, osim na peskovitim zemljitima.
Ako, recimo, koristite natrijum nitrat bie vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg istog azota, 247 kg/ha za
84 kg istog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Procenat azota u obinim vetakim ubrivima naveden je u tabeli
3. Vetako ubrivo nanesite u vreme bubrenja pupoljaka u prolee, ili poeljnije, istu koliinu raspodelite i primenite u
dva navrata, prvo u vreme bubrenja pupoljaka, drugo u Junu. Kod zasada koji nisu navodnjavani vetaka ubriva treba
primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje ubriti od starijih.
Dvorodne sorte imaju manju potrebu za ubrenjem od jednorodnih jer viak azota utie na odlaganje zametanja i kasniji
rod moe izostati usled pojave mrazeva. Navo dnjavanje Svim sortama kupine pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu,
naroito na peskovitim zemljitima. Zasadu je potrebno 2,5 5,0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i
visok prinos. Ovaj uslov moe se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konane veliine
ploda, odnosno berbe, neophodne su vee koliine vode, da bi se obezbedila koliina vode potrebna za razvoj plodova.
Izbegavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda.
Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodia za invesitore "Prirunik za proizvodnju kupine", iji je autor Dr
Kortni Veber.
Projekat je realizovan uz podrku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Like

Share 14peoplelikethis.Bethefirstofyourfriends.

0Comments

Podeli

Sortby Oldest

Addacomment...

FacebookCommentsPlugin

http://www.mojabasta.com/vocarstvo55/133postavljanjezasadakupine.html?tmpl=component&print=1&page=

5/5