You are on page 1of 9

SVETLOST NA TRAGU DUHA

Datum postavljanja:Tue Jan 03, 2012

naune sugestije nas, dakle, vode korak blie usvajanju


ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni
kvantni procesi, a materija je tek njihov prekriva, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja.
Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid da ono poiva na energetskom stanju tela
koje uslovljava i njegove fizike manifestacije. Slobodni putevi ivotne energije, kako god
je nazivali, preduslov su slobodne i zdrave komunikacije meu elijama. Treba imati u vidu
da je ovek na raskrsnici razmene mnogih energija, u i oko njega, da smo utopljeni u talase
koji prenose razne informacije. Vibrirajui svemir je naa realnost. Za koje emo se
vibracije uhvatiti, na nama je da izaberemo. Mislima, emocijama, delima, odailjemo u
etar sopstveni frekventni niz, talase odreene energije.
. U kontekstu stremljenja ka zdravlju i sveoptem napretku, potrebno je usmeriti se ka
sticanju prohodnosti i prijemivosti za primanje ove ivotne energije utkane u sve to
postoji, podesiti svoj duh da bismo, simbolino reeno, uli melodiju koja vibrira u svakom
deliu kosmosa. Isto tako, isijavajui pozitivne vibracije, energiju Dobra, nema sumnje da
emo doprineti da ovaj svet bude lepe i bolje mesto za ivot svih bia u njemu. Na talasima
Ljubavi i Dobra se harmonizuje svetlost u nama, radja se zdravlje svih nivoa.
Pie Sladjana Marjanovi, apsolvent filozofije
Duga je istorija miljenja, uklopljenog uglavnom u razliite filozofske, religijske, teozofske,
mistine koncepte, koje na oveka gleda kao na samo jednim delom telesno bie. Najee je re
o afirmaciji duhovne dimenzije, nedostupne naim ulima i razumskom saznanju, na kojima pak
poiva itavo zdanje nauke. Inteligibilna stvarnost, dobija realnost tek u umnom lutalatvu, koje
razum ne moe da prati. Ipak, moda ne moramo da transcendiramo telesnost da bismo doli
korak blie naem duhu. Moda moemo da poemo od pretpostavke da je i sama naa telesnost
vieslojna, da u sebi poput nekog viedimenzionalnog entiteta objedinjavamo grubu materiju sa
onom finom, suptilnom materijom koja se u razliitim tradicijama oznaava razliitim
pojmovima. U hinduistikoj tradiciji re je o Prani, u kineskoj o i( ili Ki) energiji, a mnogi
ezoterini koncepti sa tendencijom da postanu egzoterini govore o eterinoj materiji, vis
vitalis Svakako je re o ivotnoj energiji koja proima telo i izvor je njegove vitalnosti. Bez
obzira da li se postavlja esencijalistiki koncept ili ne, da li se smeta izvor te energije u neki
centar, izvor bia kao to je dua, i izvan te perspektive sa isto naunikim pristupom
posmatrajui puku egzistenciju, otkrivala se ova ivotna energija kao prisutna. Izloiemo
neka od tih razmatranja da bismo ukazali na njihovu srodnost, mogunost da govore o istom na
razliite naine, zaintrigirani istom energijom udesne prirode.
Nije nepoznato, dakle, da je i savremena nauka na tragu percipiranja i, ak i merenja takve
ivotne sile, iji se trag jasno konstatuje u bioenergetskom (biofotonskom) polju koje okruuje
telo, odnosno govorei jezikom ezoterika, auri. Kirijanove fotografije, a danas PIP kamera

belee frekvencije ove energije nedostupne ljudskom oku. Ova ivotna energija ponekad se
opisuje skalarnim talasima, a nalazimo i njene opise torzionim talasima kod ruskog naunika
Nikolaja A. Kozirjeva (1908.-1983.). Ovi talasi, to jest torziona polja, ve samim nazivom
upuuju na njihovu spiralnu prirodu. Re je o impulsima vremenske energije koja ne poseduje
ni elektromagnetna ni gravitaciona svojstva i kroz etar se prostire nadsvetlosnom brzinom. Da po
sredi nije fantazija pretencioznog naunika, potvrdili su brojni i nepobitni eksperimenti.
Na tragu Kozirjeva, savremena istraivanja dr. Klausa Volkamera daju kvantitativne dokaze o
postojanju suptilne materije, viedimenzinalnog entiteta, koji je u osnovi, kao pozadinska
struktura elementarnih estica. Re je o bioaktivnoj eterskoj materiji koja je prostorno
neograniena, sveproimajua, isprepletena, ne-elektromagnetna i sposobna da prenese impulse
superluminalnim brzinama. Dakle, sva gruba fizika materija poiva na svojim suptilnim
temeljima. To zaista ima smisla ako uzmemo u obzir sve zagonetke u vezi savrenog i
neobjanjivog funkcionisanja zasigurno inteligentnog ljudskog tela. Ova suptilna eterska
materija je naravno ulima nedostupna, ali poseduje po saznanjima Volkamera sloenu, viskoenergetsku strukturu u prostoru i realnu masu, pa je mogue merenje njenog uticaja. Utvreno je
da oko svih makroskopski merljivih tela postoje ova suptilna ivotvorna polja, kao to je i kod
estica mikroskopskih dimenzija utvreno da poseduju nevidljivu pozadinsku suptilnu
energetsku strukturu. Tu strukturu ine elementarne estice suptilne materije kao
viedimenzionalni submikroskopski entiteti na nivou etra. Suptilno energetsko polje je ono koje
telu omoguava ivot, u kome se uvaju sve informacije i po ijoj matrici se razvija i raste
supstancijalno telo.
Navedene studije samo su deo demistifikatorskog poduhvata brojnih naunika spremnih da se
uhvate u kotac sa razotkrivanjem i definisanjem suptilnih temelja stvarnosti. Zapravo cilj da
razotkriju prirodu i totalitet materijalnog, odveo ih je ka njenim nevidljivim talasnim izvorima
proetim kroz svaki njen obris. Njima moemo pridruiti i aktuelna istraivanja na Teslinom
tragu, o kojim je ovde bilo rei (http://kpv.rs/?p=142). Ona se nadovezuju na Teslina istraivanja
koja su ukljuivala pojam luminoferoznog etra, kao i nehercijanskih talasa, odnosno
nehercijanske forme energije, forme znatno drugaije od nauci poznatih. Model KGE pojmu
ivotne sile daje dostojanstveno mesto na skali svih fenomena prostornovrmenskog Jedinstva
kao neke hiperfine supstance, sainjene od (superluminalnih) objekata predominantno talasnog
karaktera, ija gustina ukazuje na njeno mesto u dimenzijama nae duhovne stvarnosti.

Slika 1. Duhovni aspekt Realnosti Modela KGE

Verovatno nije sluajnost to je ba pojam etra i eterske energije najee ukljuen u opis
nevidljivog izvora svih energija, i najee bio upotrebljavan sa mistikim prizvukom. Ako
imamo u vidu da etimologija rei eter vodi ka grim korenima u kojima znai svetlost, bie nam
jasnije zato emo se ovde pozabaviti izlaganjem studije koja otkriva svetlosnu bit oveka.
Naime, da je telo utopljeno u i okrueno svetlou utvrdio je dr Fric Albert Pop, nemaki
biofoziar, opisujui tu svetlosnu energiju pojmom biofotonskog polja. O njegovim udesnim
pronalascima obavetava nas nagraivana novinarka i publicista Lin Mek-Tagart u jednom
poglavlju svoje sada ve poznate knjige Polje. Popova studija govori u prilog nasluene
viedimenzinalnosti ljudskog bia, kao i veze sa prethodno navedenim rezultatima nauke. Nauke,
koja koraa ka duhu.
Kao biofiziar na Univerzitetu u Marburgu, 1970-ih, Pop je ispitivao uticaj elektromagnetnog
zraenja na ive sisteme. Pokuao je da jedno od najkancerogenijih jedinjenja, benzo(a)piren
osvetli sa ultraljubiastom (UV) svetlou i otkrio da ono ima optika svojstva. Naime, ono je
apsorbovalo svetlost, a zatim je emitovalo na sasvim razliitoj frekvenciji. Ponovio je
eksperiment, ali sa benzo(e)pirenom, koji je zbog male ali vane razlike u svom molekularnom
sastavu, bio bezopasan za ljude. Ispostavilo se da je svetlost prola kroz supstancu
nepromenjena. Nastavio je da ispituje na taj nain 37 drugih hemikalija i otkrio nain za
predvianje da li su supstance kancerogene ili ne. Jedinjenja koja su bila kancerogena su
apsorbovala UV svetlost da bi je emitovala sa promenjenom frekvencijom. Zanimljivo otkrie je
bilo i to to su svi kancerogeni reagovali samo na svetlost specifine talasne duine od 380
nanometara. Iznenaenje je poveavalo i saznanje da metod foto-popravke radi najefikasnije
na toj istoj talasnoj duini, na kojoj kancerogena jedinjenja reaguju i menjaju frekvenciju svetla.
Fenomen foto-popravke je otkrie dolo iz biolokih laboratorija, koji podrazumeva da se teta
koja nastaje kada eliju izloimo UV zraenju, tako da 99 odsto elije bude uniteno, ukljuujui
i DNK, moemo u popunosti popraviti samo u jednom danu tako to emo eliju osvetliti istom
talasnom duinom veoma slabog intenziteta.
Pop nije zanemario uoenu vezu ovih frekvencija i zakljuio da ako kancerogeni reaguju samo
na ove frekvencije to mora da ima neke veze sa foto-popravkom. Odnosno, mora postojati neko
svetlo, odnosno optiki talas (jer su ove frekvencije unutar optikog spektra, ali van opsega
vidljive svetlosti), zasluan za ovaj sistem popravki, koji ne moe da funkcionie kada
kancerogeno jedinjenje izazove rak, jer ono blokira upravo tu svetlost i ifruje ga emitujui druge
frekvencije. Bilo je potrebno samo, zakljuio je Pop, da se ukloni ova blokada kako bi mogao
da se odigra proces fotopopravke. Takvo reenje, znailo bi pronalazak leka za rak. Studije koje
je napisao na tu temu, izazvale su puno panje.
Govorei pred petnaestak strunjaka u oblasti raka, u nemakom centru za istraivanje raka u
Hajdelbergu, Pop je naiao na pitanje: odakle dolazi i kako se ova slaba svetlost od 380
nanometara proizvodi u telu? Sve bi bilo nesumnjivo da se ta svetlost mogla i prikazati. Ubzo je i
to postalo mogue. Pop je prihvatio da bude mentor Bernardu Rutu za njegovu doktorsku
disertaciju pod uslovom da on, kao odlian eksperimentalni fiziar, izgradi opremu koja e
pokazati da postoji takva svetlost u telu. Poto Rut nije verovao u tu ideju, prionuo je na izradu
opreme koja bi dokazala suprotno. U roku od dve godine proizveo je osetljivu mainu koja sadri
fotomultiplikator kojim se precizno detektuje svetlost, foton po foton. Meutim, za udo ili ne,
Pop je bio u pravu. ivi sistemi su zaista proizvodili fotone, iju emisiju je beleio novi ureaj.
Najpre su izveli test sa sadnicama krastavca. Kada je fotomiltiplikator prikupio fotone koji su
iznenaujue visokim intenzitetom emitovani iz rasada, mislili su da to ima neke veze sa
hlorofilom. Zato su preli na test sa krompirom, ije su se sadnice uzgajale u mraku, pa zato nisu
bile izloene fotosintezi. Ipak, postavivi ih u fotomultiplikator, ustanovili su prisustvo jo veeg
intenziteta svetlosti. To je jasno govorilo da efekat nema veze sa fotosintezom. ta vie,
iznenaujua je bila velika koherentnost emitovanih fotona, to je na kvantnom nivou
podrazumevalo isprepletenost i komunikaciju subatomskih talas-estica. Takva koherentnost je
karakteristina za superprovodnike u laboratorijskim i ekstremno hladnim uslovima, a ne i za

topla i neuredjena, stohastika okruenja ivih bia. Emitovani fotoni su bili povezani grupom
zajednikih elektromagnetnih polja. Kao to se talasi sinhronizuju, tako su se i fotoni ponaali
kao jedan veliki talas i jedna velika subatomska estica. Dakle, ba poput Boze-Ajntajn
kondenzata. Bose-Ajntanov kondenzat je fenomen otkriven 1920., od strane Bosea i Ajntajna,
zasnovan na Boseovom radu o statistikoj mehanici fotona, koji je potom bio formaliziran i
generaliziran od strane Ajntajna i predstavlja stanje materije u kojem promena neke osobine
unutar jednog od atoma odmah uslovljava identinu promenu iste te osobine kod svih ostalih
atoma ak i kada ti atomi medjusobno ne interaguju, tj. ne deluju nikakvim silama jedan na drugi
!!! Do ove zaista neobine, ali eksperimentalno potvrdjene pojave, dolazi zbog vaenja zakona
kvantne mehanike. Ponaanje estica u kvantnoj mehanici opisano je Talasnom Funkcijom. U
sluaju Boze-Ajntajnovog kondenzata sve talasne funkcije pojedinanih atoma uruavaju se u
jednu talasnu funkciju zbog niske temperature i pritiska (tzv. Wave Function Overlap) i ceo
kondenzat se ponaa kao jedan jedinstveni atom.
Koherentnost emitovanih bio-fotona u izvedenom Popovom eksperimentu je liila na
subatomsku telefonsku mreu, gde se uticaj na jedan foton odraavao na celinu. Pop je uvideo da
ove biofoton emisije, kako ih je nazvao, obezbeuju savren sistem komunikacije i prenose
informacije na mnoge elije kroz organizam. Biofotonsko polje smeta i pretrauje informacije
koje se zatim koriste za upravljanje biolokim procesima. Meutim, pitanje je bilo gde se u telu
smetaju fotoni primljeni putem hrane ili koe, i gde je izvor biofoton emisije.

Fotone primamo, npr kada jedemo biljnu hranu, u kojoj je


prisutna svetlost kao izvor energije u fotosintezi. Iz hrane se metaboliu supstance, ali
elektromagnetni talasi svetlosti moraju negde da se sauvaju. Ova energija fotona se u telu rasipa
i distribuira preko itavog spektra frekvencija, i postaje pokretaka snaga za sve molekule u telu.
Na razliitim frekvencijama, fotoni upravljaju razliitim procesima harmonizujui ih u
kolektivno deavanje. Na razliitim frekvencijama obavljaju razliite funkcije. Meuelijska
komunikacija se odvijala tako to molekuli u elijama reaguju na odreene frekvencije tako da
niz vibracija nekog fotona prouzrokuje razliite frekvencije u drugim molekulima tela. Svetlosni
talasi otkrivaju umee tela da upravlja komplikovanim procesima sa razliitim delovima tela
istovremeno. Opet, meutim, pitanje je bilo odakle dolaze ovi svetlosni talasi. Pop je bio prvi
koji ga je uopte i postavio.
Da bi to odgonetnuo izveo je jedan zanimljiv eksperiment koji e ga odvesti pravo do odgovora.
Primenom hemikalije etidijum bromid na uzorke DNK, izaziva se odmotavanje dvostruke spirale
baznih parova. Zajedno sa studentom koji mu je predloio eksperiment, Pop je pokuao da
izmeri svetlost koja dolazi iz uzorka pri odmotavanju DNK lanca. Otkrili su da se poveavanjem
koncentracije hemikalije DNK sve vie odmotava i da pri tom sve vie jaa intenzitet svetlosti.
Smanjenjem koncentracije, emisija svetlosti je bila nia. Vaan uvid je bio to da je DNK u stanju
da alje veliki raspon frekvencija, i da su odreene frekvencije bile povezane sa odreenim
funkcijama. Jasno je bilo da je upravo DNK mesto skladitenja svetlosti kao i izvora emisije
biofotona. Ona je koordinator (inter)molekularnih procesa u telu, tako to vibrirajui odreenom
frekvencijom izaziva da je drugi molekuli prate. Popova biofotonska teorija objanjava ova

deavanja. Skupljanjem i irenjem DNK se izaziva njena vibracija vie milijardi puta u sekundi, i
svaki put kada se skupi ona ispusti po jedan biofoton, svetlosnu esticu. Taj foton sadri sve
informacije o DNK u tom trenutku, i moe da prenosi ove informacije drugim fotonima koje
sretne u biofotonskom polju izvan tela, kao i onom koje okruuje telo. Ovim se, takoe, utabao
put razumevanju naina na koji se jedna elija razvija u formirano ljudsko bie. Fascinantno je
otkrie naina na koji elije tano znaju gde da se postave u svakoj fazi rasta, tako da ruka
postane ruka, a ne noga, kao i sam mehanizam koji postavlja ove elije da se organizuju,
skupljajui ih u trodimenzionalni oblik.
Ovakva razmatranja su prevazilazila aktuelnu DNK teoriju, koja je objanjavala samo hemijske
interakcije izmeu molekula i DNK, namotanog dvostrukog heliksa genetskog koda koji uva
plan amino kiselina i proteina. Proteini su odgovorni za izgradnju tela ukljuujui i iskljuujui
sve hemijske procese, ali nije reeno na koji nain. U emu je izvor ove inteligencije?
Savremeno nauno stanovite je da DNK nekako uspeva da izgradi telo i predvodi njegove
dinamine aktivnosti, ali ne i na koji nain je DNK odgovorna za te sloene, ak istovremene
procese. Budui da svaka elija podlee u proseku oko 100.000 hemijskih reakcija u sekundi,
mora da postoji neto to omoguava sinhronizaciju aktivnosti pojedinih gena i elija da
sprovode i dovode sistem u saglasnost. Mora postojati neto sto govori elijama kako da se
razvijaju, u ruku ili nogu, ili pak kada koji proces treba da se izvri. Milijarde hemijskih procesa
u svakoj sekundi zasigurno nisu stvar proizvoljnosti. Koherentno ponaanje ivih bia nam
govori da ne moe biti re o nasuminim procesima, sluajnim sudarima miliona molekula, ve
da zasigurno postoji stroga koordiniranost elijskih procesa, pod kontrolom vetog dirigenta
zaslunog za njihovu simfoniju. O njemu se biohemiari nisu pitali.
Komunikacija meu elijama je prisutna jo u ranoj fazi razvoja embriona, i prisutna je celog
naeg ivota. Oploeno jajace se umnoava i proizvodi erke elije od kojih svaka poinje da
usvaja strukturu i funkciju u skladu sa svojom predodreenom ulogom u telu. Iako svaka erka
elija sadri isti hromozom sa istom genetskom informacijom, odreene vrste elija odmah
znaju da koriste razliite genetske informacije da se ponaaju drugaije od ostalih, i tako neki
geni moraju da znaju da je na njih red da se aktiviraju, a ne na ostale. Isto tako, ovi geni
moraju da znaju kako da mnoge od svake vrste elija budu proizvedene na pravom mestu. A
elije, opet, moraju da znaju o svojim susednim elijama kako bi se uklopile u sloenu emu,
koja volebno ima neki zadivljujue harmonian red. Nauka stoji zapanjena pred injenicom na
koji nain je mogua ovakva zadivljujua diferencijacija elija, budui da ona zavisi od znanja
elija kako da se razlikuju jo u ranoj fazi, da bi se onda seajui se ove razlike prenosile te
vitalne informacije na budue generacije elija. uenju doprinosi i, naravno, brzina obavljenih
procesa. Da proteini obavljaju posao na svoju ruku, krajnje je neprecizno, pa i nemogue
reenje. Popovo objanjenje deluje znatno plauzibilnije, budui da on pronalazi emu pripada
uloga dirigenta telesnog orkestra. Smatra da je to struktura DNK kao izvor biofotonske emisije.
Britanski biolog Rupert eldrejk, kasnije lan Popovog tima, se takoe udaljio od zvaninog
naunog pristupa uvianjem da genetska teorija ne objanjava kako se razvijajui sistem moe
samostalno regulisati ili rasti normalno u pravcu razvoja ako se deo sistema dodaje ili ukloni.
Nije jasno kako se organizam regenerie zamenjujui nedostajue ili oteene strukture. On je
postavio hipotezu formativne uzronosti koja kae da samoorganizujua iva bia, od molekula i
organizama, preko oveka i drutava do galaksija, oblikuju morfika polja. Ova polja poseduju
morfiku rezonancu, kumulativno seanje slinih sistema kroz kulture i vreme, pa vrste biljaka i
ivotinja pamte ne samo kako izgledaju ve i kako da se ponaaju. Ova polja se po njegovom
miljenju razlikuju od elektromagnetnih polja, jer generacijama postoje sa svojim seanjem na
ispravne forme. Pored sve njene razraenosti, eldrejkova teorija, kako sam priznaje, ipak ne
objanjava kako ova polja mogu da uvaju informacije. Svojom biofoton emisijom, Pop veruje
da je odgovorio na pitanje morfogeneze, kao i koordinacije i komunikacije meu elijama. Slabe
emisije svetlosti su neto poput dirigenta ovih kvantnih deavanja.
Ruski naunik Aleksandar Gurvi (1874.-1954.), je jo pre Popa postulirao da je

elektromagnetno zraenje, tj polje, pre nego same hemikalije, bilo odgovorno za strukturno
formiranje elijskog tela. Gurviov teorijski rad su kasnije potvrdila istraivanja. Pokazalo se da
se slabim zraenjem iz tkiva stimulie rast elija u susednim tkivima istog organizma. Kasnije,
1940-ih, neuroanatomista Harold S. Bur je studirao i merio elektrina polja otkrivena oko svih
organizama. Ispitujui dadevnjake otkrio je da kod mladih postoji energetsko polje u obliku
odraslog dadevnjaka, i da je ova slika postojala ak i u neoploenom jajetu. Sa biljakama se
pokazao isti efekat. Otkrio je oko biljnih sadnica elektrina polja koja podseaju na odrasle
biljke. Podsetiemo se Volkamerovih otkria i slinosti sa navedenim.
Ideja da su zraenje i oscilacije talasa odgovorni za sinhronizaciju elijske deobe i slanje
hromozomskih uputstava oko tela, nije bila usamljena meu biolozima i fiziarima. Meutim,
navedenim istraivanjima nije bila posveena vea panja, budui da pre pronalaska maine
Popa nije bilo opreme dovoljno osetljive da precizno meri siune estice svetlosti. Dominantna
teorija sredinom 20og veka je sve objanjavala hormonima i biohemijskim reakcijama u ta se
nije uklapala predstava o zraenju u elijskoj komunikaciji.
Pop je, nastavljajui sa svojim eksperimentima, sve vie uviao da sva iva bia, od prostih
biljaka i ivotinja do ljudskih bia, emituju konstantnu struju fotona, iji je broj bio srazmeran
evolucionom stupnju koji je organizam zauzimao. to je organizam sloeniji, emitovao je manje
fotona. Kada je svetlost obasjavala ive elije, one bi apsorbovale tu svetlost i posle odreene
zadrke, zasijale bi intenzivno, to se naziva proces odloene luminiscencije. ivi sistem je
uvek odravao svetlosnu ravnoteu. Ako bi bio bombardovan sa previe svetla, on bi
odbacivao viak.
Pop je posedovao laboratoriju u kojoj je mogao da meri svetlost ljudi. To je bila tamna soba u
kojoj se moglo izmeriti emitovanje svetlosti od samo nekoliko fotona u minuti. Ispitivao je
emisiju biofotona nekih njegovih studenata. U jednoj od serija studija, eksperiment je izveden sa
jednom mladom 27-godinjom zdravom enom. Ona je sedela u toj sobi svakog dana devet
meseci, dok su praena isitavanja fotona sa malog dela njene ruke i ela. Analizom podataka,
Pop dolazi do zanimljivosti. Emitovana svetlost je pratila odreeni skup obrazaca biolokih
bioritmova na 7, 14, 32, 80 i 270 dana, kada su emisije bile identine ak i nakon godinu dana.
Biofotonske emisije su takoe bile povezane za levu i desnu ruku. Ako bi se poveavao broj
emitovanih fotona sa leve ruke, slino poveanje bi se deavalo i sa desnom rukom. Na
subatomskom nivou, talasi svake ruke su bili u fazi. Po pitanju svetlosti, leva ruka je znala ta
radi desna i obratno. Emisije svetlosti su bile povezane sa telesnim satom i ritmikim tokovima
metabolizma tokom dana. One su pratile prirodne bioloke ritmove. Slinosti su se primeivale
danju ili nou, nedeljno, po mesecima, kao da je telo pratilo bioritmove sveta kao i svoje
sopstvene. Otkrie je znaajnije utoliko vie, ukoliko imamo u vidu da se kamerama osetljivim
na ovu emitovanu svetlost moe predoiti zdravstveno stanje organizma. Biofotonsko polje,
dakle, dri klju za zdravlje.
Kod zdravih osoba svetlost je pokazivala izuzetnu koherentnost na kvantnom nivou. Meutim,
Pop je eleo da ispita svetlost kod osoba obolelih od raka. Primenjujui mainu na seriji obolelih
pacijenata, ustanovio je da su se kod njih izgubili upravo oni prirodni periodini ritmovi, kao i
njihova koherentnost. Nije postojala unutranja komunikacija meu elijama, a svetlost je
izlazila napolje. Isto tako, utvreni su negativni efekti stresa. U takvim stanjima, stopa
biofotonske emisije je porasla, to je oslikavalo nameru odbrambenog sistema organizma da ga
povrati u ravnoteu.
Kod multipla skleroze uoene su neobine pojave. Pokazalo se da je MS zapravo stanje prevelike
uredjenosti. Kod takvih osoba, organizam je uzimao previe svetlosti, to je inhibiralo elije da
rade svoj posao. Odnosno, pokazalo se da nije poeljno ni previe kooperativnosti, jer to
spreava fleksibilnost i individualnost. Poput sinhronizacije previe vojnika koji mariraju u
korak preko mosta, pri emu izazivaju da se on srui, tako i savrena sinhronizacija u organizmu
zapravo odstupa od optimalnog i najpoeljnijeg stanja i uvodi ga u turu preureenost,
neosetljivu za ivotnu dinamiku. Ovi pacijenti su se davili u svetlosti. Ovaj primer nam

pribliava vanost prihvatanja saveta mnogih drevnih mudraca koji kau da je temelj zdravlja u
balansu, ravnotei i umerenosti. Jasno je da se ta formula primenjuje na sve vrste zdravlja, i da ih
uslovljava. Nijedan ekstrem ne godi naem svetlosnom biu, osetljivom na sve oko sebe,
ukljuujui i misli, kako sopstvene tako i tue
Biofotonsku emisiju je Pop shvatao kao neku vrstu korekcije ivog sistema na Nultoj taki
fluktuacije polja. Male fluktuacije energije stalno uznemiravaju sistem, pa se emitovanjem
fotona pokuava zaustaviti ovo ometanje i uspostaviti neka vrsta energetske ravnotee.
Najzdravije telo e imati najslabiju svetlost i biti najblie ovom stanju nule. Popu je bilo jasno da
je imao u rukama model koji je obezbeivao mnogo bolje objanjenje od zvanine neodarvinistike teorije o razvitku bia na planeti. Nije bilo mesta za nasumine procese. To to
DNK koristi frekvencije svih razliitih vrsta kao informacijski alat, to je sugerisalo sistem
povratne komunikacije putem talasa koji kodiraju i prenose informacije. Takoe, mogao bi time
da izrauna kapacitet za regeneraciju organizma. U eksperimentima sa dadevnjacima se
pokazalo, da organizam, pratei skriveni svetlosni plan, moe nainiti kopiju istog i tako
regenerisati amputirani ud. Fenomen fantomskih udova je objanjiv ovim modelom. Fiziki
oseaj prisutnosti amputiranog uda, doivljaj telesnosti, moe se pripisati upravo slici tog
ekstremiteta utisnute na Nultoj Taki svetlosnog polja.
Biofotonska emisija je izvrsno posluila za merenje kvaliteta hrane. Najzdravija e biti ona hrana
koja ima najslabiji i njakoherentniji intenzitet svetlosti. Emisiju fotona generie uvek neki
poremeaj u sistemu. Zdravlje je stanje savrene komunikacije na subatomskom nivou, a bolest
stanje gde je ta komunikacija prekinuta. Bolest nastupa kada nai talasi vie nisu u sinhronizaciji.
Do 1980ih, Pop je objavio svoja brojna otkria, ali i izazvao neprijateljstvo naune zajednice.
Njegov rad na Univerzitetu se okonao isticanjem njegovog docentskog ugovora. Studije
biofotonske emisije su bile zabranjene i radoznalim studentima. Sreom, uspeo je da sauva svoj
fotomultiplikator, koji jo uvek vai za jedan od najboljih aparata u toj oblasti. Trebalo je da
proe oko 25 godina, da bi se okupile pristalice njegovog rada iz naunih krugova. Polako se
usvajala ideja da bi komunikacioni sistem tela mogao da bude mrea rezonance i frekvencije. Na
kraju e formirati Meunarodni institut za biofoziku, koji se sastoji od 15 grupa naunika iz
centara irom sveta. Popova karijera je krenula opet uzlaznom putanjom. Renomirani univerziteti
irom sveta su poeli da mu nude ozbiljne ponude.
Bitnu razradu Popove ideje dobijaju uvianjem da bifotonske emisije imaju cilj i izvan tela.
Talas rezonancije nije bio korien samo za komunikaciju unutar tela, ve i izmeu ivih bia.
Najpre su na to ukazali eksperimenti izvedeni sa vodenim buvama. Pokazalo se da vodene buve
meusobno, jedna iz druge, apsorbuju svetlost koju emituju. Ista stvar se desila i sa malim
ribama. Suncokret se pokazao kao bioloki usisiva, kretao se u pravcu fotona kako bi ih upijao.
I bakterije su gutale fotone iz medijuma u kome su bile postavljene. Popu je otkrivena razmena
fotona izmeu ivih bia koju je uoio, bila putokaz za mogue reenje misterije savrene
koordinacije u ivotinjskom svetu, naroito kod jata riba ili ptica. Izvor njihove usaglaenosti
moe biti u razmeni fotona meu njima na kvantnom nivou. Slina je stvar sa ljudima, zakljuio
je Pop. Ako moemo da primamo fotone drugih ivih bia, to znai da emo tako moi da te
informacije iskoristimo da bismo sopstveno svetlo doveli u ravnoteu. Razmena fotona na
subatomskom nivou moe biti objanjenje isceliteljskog leenja, pa i brojnih fenomena
neobjanjivih nauci, kao to su telepatija i vidovitost. Informacije koje fotoni nose, prenose se
suptilnim putem, nevidljivom svetlou u korelaciji biofotonskih polja koja okruuju naa tela,
isto kao i unutar njega.
Pop je izvrio brojne eksperimente kako bi proverio da li se nekim supstancama moe ponovo
uvesti bolja komunikacija meu elijama, koja se kancerogenim supstancama spreava. Pitao se
da li neki ekstrakti biljaka mogu da promene biofotonsku emisiju elija raka, tako da one ponovo
uspostave komunikaciju sa ostatkom tela. Ispitao je brojne netoksine supstance, i u svim
sluajevima osim jednog, one su samo poveavale broj fotona u elijama raka, i postajale jo
smrtonosnije. Jedini pozitivan uinak je primeen kod biljke imele, koja je pomogla telu da

resocijalizuje emisiju fotona iz elija tumora i vrati je u normalu. Pokazalo se da biljka imela
stvara koherentnost u tkivu. Tridesetogodinja ena, sa odmaklim stadijumom kancera je
prihvatila da se odrekne svih tretmana osim ovog sa ekstraktom imele. Nakon godinu dana
primene, njene analize su se vratile u normalu. Uzimanjem biljke joj je povraena ravnotea
svetlosnog bia, a time i zdravlje.
Biofoton teorijom, posebno apsorpcijom fotona, Pop je objanjavao homeopatiju kao i
akupunkturu. Homeopatiju je razumeo kao svojevrstno upijanje rezonance. Ta metoda leenja
poiva na uverenju da se slino tretira sa slinim. Pratei simptome koje proizvodi loa
frekvencija, primenie se razvodnjena supstanca koja proizvodi iste simptome i koja e nositi
iste oscilacije. Homeopatsko reenje se sastoji u tome da ono privue i upije pogrene oscilacije,
omoguavajui telu da se vrati u normalu. Isto tako, elektromagnetnom molekularnom
signalizacijom se moe objasniti i akupunktura, drevna kineska metoda leenja koja
podrazumeva da se kroz ljudsko telo prostire sistem meridijana duboko u telu, kroz koje tee
ivotna sila, energija i. Bolest se javlja kada je ova energija blokirana na nekom delu toka.
Akupunktura tretira take na nevidljivim meridijanima, kroz koje ulazi ivotna sila prenosei
energiju do dubljih struktura tkiva. Da su akupunkturne take realne, pokazala su mnoga
istraivanja. Na mnogim takama je u velikoj meri smanjen elektrini otpor u poreenju sa
mestima na okolnoj koi. Isto tako, njihovim tretiranjem na niskim frekvencijama se stimulie
luenje umirujuih endorfina i kortikosteroida, a na visokim frekvencijama vani
neurotransmiteri, kao seratonin koji reguliu raspoloenje. Ne dobija se isti efekat kada se
stimuliu mesta koja okruuju ove take. Mnoga druga istraivanja su pokazala postojanje
meridijana i efikasnost akupunkture.
Popove naune sugestije nas, dakle, vode korak blie usvajanju ideje o telu kao energetskom
sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov
prekriva, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja. Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid
da ono poiva na energetskom stanju tela koje uslovljava i njegove fizike manifestacije.
Slobodni putevi ivotne energije, kako god je nazivali, preduslov su slobodne i zdrave
komunikacije meu elijama. Treba imati u vidu da je ovek na raskrsnici razmene mnogih
energija, u i oko njega, da smo utopljeni u talase koji prenose razne informacije. Vibrirajui
svemir je naa realnost. Za koje emo se vibracije uhvatiti, na nama je da izaberemo. Mislima,
emocijama, delima, odailjemo u etar sopstveni frekventni niz, talase odreene energije. Ako
znamo da u socijalnom okruenju izraena emocija na primer, ili ideja, prouzrokuje odreenu
reakciju kod drugih, moramo biti svesni tog procesa koji se svakako dogaa i na suptilnijem
nivou izmeu samih elija. Nae sopstvene misli, kao i emocije prenose odreene frekvencije na
koje mogu reagovati ne samo drugi, ve i sve elije u naem telu. Najpre mislima utiemo na
sopstvene energetske tokove. Svetlost razume jezik duha. To je vana pouka koju ne smemo
prenebregnuti.
Da li to znai da je Popova eksperimentalna biofizika, pratei tragove svetlosti, na putu
otkrivanja upravo onih dimenzija o kojima nam govore duhovni izvori ve vie hiljada godina?
Moda svetlost u nama na simbolian nain oslikava nau duhovnost. Moda su talasi svetlosti
samo grubi nagovetaj jo suptilnijih talasnih struktura koje nazivamo duhovnim. Da li su talasi
svetlosti u nama trag naeg duhovnog bia? Jedno je sigurno. I sama naa telesnost ne sme se
uzimati za nedvosmisleno grubo materijalnu. Kvantna izuavanja su nas tome dovoljno
pribliila. Meutim, via inteligencija prisutna ve u samoj ustrojenosti telesnog, mudrost nae
prirode, svedoi u prilog nae poetne pretpostavke. ini se da su empirijska zbivanja odraz
njihovih suptilnih temelja, da je gruba supstanca protkana talasima, pa tako i naa telesnost
objedinjavajua za ove dimenzije. Moda ba tu lei dostojanstvo i uzvienost ljudskog bia, to
je ono mesto na kome se u materiji ovaplouje duh. Hod ka naoj unutranjosti otkriva
imanentnost duha, prefinjenih talasno-estinih struktura. Holistika struktura Prirode ne poznaje
granicu unutar dualnosti materije i duha iako dualnost postoji, njeni polovi se beskrajno meaju
i prelamaju, za ta je ovek najoigledniji primer. Kao bia svetlosti, pozvani smo da je i u

metaforinom smislu otkrijemo, da Dobro duha kroz materiju zasvetli u svom punom sjaju. U
kontekstu stremljenja ka zdravlju i sveoptem napretku, potrebno je usmeriti se ka sticanju
prohodnosti i prijemivosti za primanje ove ivotne energije utkane u sve to postoji, podesiti
svoj duh da bismo, simbolino reeno, uli melodiju koja vibrira u svakom deliu kosmosa. Isto
tako, isijavajui pozitivne vibracije, energiju Dobra, nema sumnje da emo doprineti da ovaj svet
bude lepe i bolje mesto za ivot svih bia u njemu. Na talasima Ljubavi i Dobra se harmonizuje
svetlost u nama, radja se zdravlje svih nivoa. Ali, to nikada nije samo naa svetlost, ve svetlost
vascelog Univerzuma. Svi smo mi talasi u polju Jednog. Otuda je beskrajno vana svaka naa
vibracija, bila ona delo ili misao, a odgovornost koju imamo za iste saglediva tek u perspektivi
povezanosti i Jednosti svega to jeste