Xegan Marija

KRA

EVSTVO ANTIGONIDA

Napomena
Krajsig (Kreissig) tvrdi da su borbe dijadoha stvorile prostor za drave koje su — za razliku od malene Makedonije Filipa II, nestabilnog Ahemenidskog carstva ili fiktivne Aleksandrove dr ave — poqivale na realnim osnovama, unutar razumnih granica i bile spremne ne plodnu razmenu. Tekst koji sledi posve en je jednoj takvoj dr avi — dr avi Antigonida. Tekst je pode en na vixe celina koje su posve ene predstavnicima dinastije. Zasnovan je na studijama Krajsiga i Ranoviqa: Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘kog Micheline Popovi´, Zagreb 1987. i A.B. Ranoviq, Helenizam i c c egova istorijska uloga, Sarajevo 1962. Dodatna literatura bi e posebno navedena. M.X.

Antigon II Gonata (276 - 239)
Antigon je bio sin Demetrija I Poliorketa, a unuk Antigona I Monoftalmosa ili Jednookog. Kada mu je oca zarobio Seleuk I Nikator, Antigon je uzalud pregovorima pokuxavao osloboditi oca. Nakon smrti Demetrija, 283. p. n. e., Antigon je postavio zahtev za makedonsku krunu. U tom trenutku za vlada e Makedonijom su se borili Seleuk I Nikator, Lizimah, Pir i Ptolemej Keraun. Lizimah i Seleuk su ubijeni 281. p. n. e., a Pir je krenuo u vojni pohod na Italiju. Ptolemej Keraun je poginuo u borbi sa Keltima 278. p. n. e. Godine 276., poxto je postigao sporazum sa Antiohom I Soterom, sinom od Seleuka, i poxto je kod Lisimahije porazio Kelte i onemogu io ihov prodor na teritoriju Makedonije, Antigon Gonata imenovan je za makedonskog kra a. Godine 274. p. n. e. Pir se vratio iz Italije i napao Antigona. Velik deo vojske je prixao Piru, a Antigon je bio prinu en povu i se u Solun. Pir se nosio mix u da zauzme qitav Peloponez i u tom ci u je stao opsedati Spartu. Tada Grci u pomo pozivaju Antigona. Do odluquju e bitke izme u Pira, sa jedne, i Antigona, sa druge strane doxlo je kod Argosa 272. godine. Antigon je trijumfovao, dok je Pir u bici poginuo. Antigon, zatim, po grqkim gradovima stade razmextati svoje garnizone i postav ati im tirane. U ovo vreme Ptolemeidi vode propagandu protiv Makedonije. Naime, egipatski kra Ptolemej II u ivao je gotovo neograniqenu vlast na Egeju. Onda kada je Makedonija stala osiguravati luke pod svojom kontrolom, Ptolemej II se uplaxio. ...Ptolemej II je 267. godine, a da se iz poqetka nije vojno anga irao, sastavio koaliciju grqkih dr ava, neprijate ski raspolo enu prema Makedoniji, na qelu sa Atenom i Spartom, a u kojoj su jox bile neke peloponeske grupacije, kao Ahejski savez i Arkadijci... (H. Krajsig)1
1

H. Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘kog Micheline Popovi´, Zagreb 1987, 98. c c –1–

Ptolemej II je eleo zaustaviti xire e Antigonove prevlasti u Grqkoj, dok su grqki gradovi eleli izboriti nezavisnost. Ovaj rat je bio nesre an po Grke. ...Spartanska i peloponeska vojska pokazale su se... preslabe da bi kod Korinta probile zem ouz, pogotovo da zauzmu grad; Atinu su opkolili Makedonci i ona je kapitulirala 262. godine. Kada je makedonska mornarica — prekasno — pokuxala osloboditi Atinu i probiti prsten oko e, Antigon Gonata se suprostavio mornariqkim napadom na Kiklade koji su pripadali Ptolemejevi ima. Ptolemejevi i su kod otoka Kosa do ivjeli presudni poraz i morali sklopiti mir kojim je ponovno bila potvr ena makedonska hegemonija nad velikim dijelom Grqke. Taj rat uxao je u povijest pod nazivom hremonidski rat (267 - 261), prema grqkom dr avniku Hremonidu koji je proveo savez sa Spartom u narodnoj skupxtini. Atena je bila prisi ena prihvatiti makedonsku posadu i makedonskog namjesnika. Izgubila je pravo qak da kuje svoj novac... (H. Krajsig)2 Me utim, Makedonci nisu mogli spreqiti da Ahajski savez ne postane najve a vlast na severnom Peloponezu. 239., nakon 44. godina vlada a Makedonijom, Antigon umire u 80. godini ivota.3 Pita a: Izvori za dr avu Antigonida?

Demetrije II (239 - 229)
Godine 239. umro je Antigon Gonata. Nasledio ga je sin Demetrije. Ovaj je ponovo pokuxao da pokori Grqku i tako je zapoqeo tzv. Demetrijev rat. Za borbu protiv ega, Ahajska liga i Etolska federacija sklopixe savez. Zbog neophodnosti da se suprostavi navali varvara sa severa, Demetrije nije uspeo da realizuje svoje uspehe, koje je na samom poqetku postigao u Beotiji. Ahajski savez je u tim godinama brzo napredovao i jaqao. Tokom 235. u savez je uxao Megalepo u Arkadiji; egov tiranin Lidijad sam se odrekao vlasti i ve idu e godine bio izabran za stratega Ahajske lige. Godine 229. ligi je prik uqen Argos, Trezen, Hermion, a 228. Egina. Makedonija je izgubila sve posede na Peloponezu. Demetrije je umro 229. godine, ostavivxi iza sebe maloletnog sina Filipa.

Antigon Doson (229 - 221)
Demetrije je umro 229. godine, ostavivxi iza sebe maloletnog sina Filipa. Regenstvo je dode eno egovom ro aku Antigonu Dosonu. On je potukao Dardance koji su ugro avali Makedoniju sa severa i sklopio sa Etolijom ugovor o miru. Po ovome se osetio dovo no jakim da se proglasi za kra a; pored toga, usvojio je Filipa, qime je legalizovao svoju uzurpaciju. Nexto pre toga doxlo je do prevrata u Epiru, gde je ukinuta kra evska vlast. Epir postade republika i stupi u tesne veze sa Etolskim i Ahajskim savezom. Jedino je Sparta i da e stajala po strani pokreta. Tamo je, posle obraquna sa Agisom, nastupila reakcija. Ahaja odluqi da se Sparti objavi rat 228. godine. Tako zapoqe Kleomenov rat.
2 3

Isto, 98.

http://hr.wikipedia.org –2–

Godine 225. Kleomen III osvojio je Arkadiju, pa su egove qete stajale u Argolidi kao i u Korintu, gdje se samo jox tvr ava opirala. Tada je strateg Ahejskog saveza, Arat, pozvao Makedonce koji su pod Antigonom III Dosonom zauzeli Korint. U toj situaciji makedonski se vladar proglasio za hegemona novog Saveza Helena kojem su, uz Makedoniju i ovisne zem e, pripadali Ahejski savez, Epirski savez, Beotski savez i nekoliko sred ogrqkih dr avica — ali ni Atena, ni Sparta, ni Etolski savez. Helenski savez raspolagao je vojskom sastav enom od kontingenata pojedinih qlanova saveza; svaki qlan je tako er bio zastup en u zajedniqkom savetu (synedrion)... Savezna vojska, sastav ena prete no od Ahejaca i Makedonaca, pobijedila je kod Selasije 222. godine [221?] Kleomena III, koji je pobjegao u Egipat. Spartu su okupirali Makedonci... (H. Krajsig)4 Posle bitke kod Selasije, Antigon je, ne nailaze i na otpor, uxao u Spartu i ukinuo Kleomenove reforme. Lakonija je uk uqena u novi Helenski savez. Posle ovoga Antigon kre e u borbu protiv varvara na severu i ubrzo umire, ostavivxi presto sedamnaestogodix em Filipu V. Pita a: Uzrok rata Sparte i Ahaje?

Filip V (221 - 179)
Izvori — O ivotu i delatnosti Filipa V najpouzdanije podatke pru aju: Polibije u svojim Istorijama, kao i Plutarh. Okolnosti dolaska na vlast — Filip V Makedonski na presto dolazi kao sedamnaestogodix ak, 221. godine p. n. e. egov otac bio je makedonski kra Demetrije II, koji je svojevremeno ratovao protiv udru enih snaga Etolije i Ahaje. Kada je Demetrije II preminuo, presto nije mogao naslediti egov sin Filip V jer je bio maloletan. Jedno vreme, kao regent Filipa V, vladao je Antigon Doson. Tek po smrti Dosona, Filip postaje makedonski kra . Na samom poqetku svoje vlade, Filip je morao uzeti uqex a u tzv. Savezniqkom ratu (220 - 217) Savezniqki rat (220 - 217) — Da bi uqvrstio vlast Makedonije nad Heladom, Filip V poveo je tzv. Savezniqki rat. U ratu, koji je trajao od 220. do 217., makedonski kra i egovi saveznici ratovali su protiv Etolije. O povodu predstoje eg rata pixe Polibije. Naime, Etolac Dorimah, odlukom federacije, bio je poslat da nadgleda stvari u Figaliji, gradu na granici sa Mesenijom, a koji je bio qlan federacije. Dorimah se tom prilikom upoznao sa bogatstvom gradova Mesenije, posebno Mesene. Budu i da Mesena nije uzela uqex a u Kleomenovom ratu (228 - 222), grad nije stradao i qak xta vixe profitirao je na osnovu svoje neutralnosti. Dorimah razmatra mogu nost da na svoju ruku zauzme grad. Pomo bi mu pru ili Eli ani, koji su bili u dobrim odnosima sa Etolskom federacijom. S druge strane, Mesena se nije mogla uzdati u pomo mo ne Makedonije poxto nije bila qlan Helenskog saveza, a i na makedonskom prestolu se nalazio neiskusni osamnaestogodix ak. Isto tako, Mesenija nije bila u dobrim odnosima sa gradovima Lakonije. Uvidevxi da postoji verovatno a da uspe u svojoj nameri, Dorimah poziva Skopasa, budu eg stratega federacije, da mu se pridru i, na xta ovaj pristaje. Dorimah tako e
4

Isto, 101 – 102.

–3–

dobija pravo da se slu i pomorskim snagama Kefalonije i Kitere. Pre nego xto je Arat stupio na du nost stratega Ahajske lige, Dorimah i Skopas se, uz pomo Kefalo ana, iz Riona prebacuju na Peloponez. U svom prodoru ka Meseniji, opustoxili su i teritoriju Ahajske lige, posebno gradova Patre, Fare i Triteje. Napokon Dorimah i Skopas opsedaju Mesenu. Mesena, nemaju i izbora, u pomo poziva Ahajce i izra ava spremnost da stupi u Helenski savez. Mada Ahajci odbijaju da ih prime u savez bez odobre a makedonskog kra a, odazivaju se na poziv u pomo . Na zahtev Ahajaca, Etolci su se povukli iz Mesene, ali su se stoga uputili kroz ahajsku teritoriju i kada je Arat pokuxao da im onemogu i prolaz preko Arkadije i Istma, zadali su mu te ak poraz. Ve u ovo vreme Ahajci pozivaju Filipa V u pomo , kao i da primi Mesenu u savez. Filip V, poxto je primio Mesenu u savez, objavi rat Etoliji 220. Tako zapoqe tzv. Savezniqki rat. Sparta je bila qlan Helenskog saveza i spartanska oligarhija je bila naklo ena Filipu V. Me utim, vremenom u gradu jaqa velika omladinska grupacija koja je quvala Kleomenove tradicije, a koje je svojevremeno ukinuo Filipov prethodnik. Ta grupa je 219. izvrxila prevrat. Efori i neki geronti su bili poubijani. Sparta sklapa savez sa Etolijom. Savezniqki rat je vo en bez naroqite energije. Filip je, uprkos oqekiva u Etolaca, upotrebio flotu i iznenada se pojavio u Etoliji, da bi potom op aqkao i zapalio centar Etolske federacije — Termon. On je sa neverovatnom brzinom napao Lakoniju i Heladu. Me utim, nekih ozbi nijih taktiqkih uspeha, Filip nije imao. Po svoj prilici, rat je poga ao obe strane i nije im pru io izglede na neki znaqajniji uspeh. S druge strane, Drugi punski rat je upravo zapoqeo i stalno je privlaqio pa u makedonske vlade. Vest o porazu Rim ana kod Trazimenskog jezera morala je da izazove nade kod jednih i uznemirenost kod drugih. Pod takvim okolnostima Filip i Eto ani prihvatixe posredova e Hiosa, Rodosa, Vizanta i kra a Ptolemeja. Savezniqki rat, u koji je uvuqen i Krit, svakako je nanosio xtetu ekonomskim interesima trgovaqkih gradova u Grqkoj i Egiptu. Mir je sklop en u Naupaktu (217). Saquvan je status quo. I makedonski rat (215 - 205) — U vreme Savezniqkog rata Filipu V stiglo je pismo da je kartaginski vojskovo a Hanibal porazio Rim ane u velikom boju. Tada Ilir Demetrije Farski5 , koji se nalazio u slu bi makedonskog kra a, savetuje Filipa da se xto pre oslobodi rata sa Etolcima i posveti se prilikama u Iliriji i prelasku u Italiju. Makedonci su, dakle, nastojali eliminirati rimske vazalske dr ave na obalama ju nog Jadrana i sebi osigurati pristup na Jadransko more... (H. Krajsig)6 Poxto je okonqan Savezniqki rat (217), i poxto je Rim u bici kod Kane pretrpeo poraz (216), Filip 215. godine, preko svog poslanika Ati anina Ksenofana, sklapa sa Hanibalom ugovor (vojni i odbrambeni savez) u obliku zakletve. ...vojskovo a Hanibal, svi qlanovi kartaginske Geruzije koji ga prate i svi Kartagi ani koji su u egovoj vojsci, rekli su slede e: po vaxoj i naxoj odluci, pola emo ovu zakletvu o prijate stvu i dobroj vo i i zakli emo se da emo biti dobri
Demetrije Farski, u vreme rata Rim ana i Gala, stavio se u slu bu Antigona Dosona. Zajedno sa im uqestvovao je u tzv. Kleomenovom ratu. Kada je Rimu zapretio novi rat sa Kartaginom, Demetrije p aqka i ruxi one gradove u Iliriji koji su u ivali rimsku zaxtitu. Stoga Rim ani u Iliriju xa u konzula Lucija Emilija s vojskom. Poxto je nakon kra e opsade zauzeo Dimalu, grad u zale ini Dirahija i uporixte Demetrijeve vlasti, Emilije je krenuo ka Faru, gde s vojskom sklonio sam Demetrije. Po porazu kod Fara, Demetrije je utoqixte naxao kod Filipa V i kod ega je proveo ostatak ivota. Poginuo je prilikom pokuxaja osvaja a Mesene 6 Isto, 102.
5

–4–

prijate i, ro aci i bra a pod slede im uslovima: neka kra Filip, Makedonci i ostali Heleni koji su mu saveznici xtite gra ane Kartagine, vojskovo u Hanibala i one koje su s im... kra a Filipa, Makedonce i ostale Helene koji su mu saveznici xtiti e i quva e Kartagi ani... Ako Rim ani zarate na vas ili na nas, pomaga emo jedni drugima... (Polibije VII, 9) Iz teksta saquvanog ugovora, a koji je ovde dat delimiqno, mo e se videti da Filip nije imao nikakvih pretenzija na Italiju, ve je samo eleo da se Balkan oqisti Rim ana. Rim ani saznavxi za pregovore Hanibala i Filipa, xa u pretora Marka Valerija Levina sa flotom od 50 brodova u Apuliju, sa zadatkom da motri na akcije makedonskog kra a i ako je potrebno odgovori na ih. Godine 214. Filip prodire na prostor Ilirije, koji se nalazio pod zaxtitom Rima i Levin mu kre e u susret. Tada je makedonski kra bio prinu en spaliti svoju malu flotu kako ne bi dospela u neprijate ske ruke. 213. Filip ratne operacije prebacuje na kopno, a Levin nema mogu nosti da mu se suprostavi. Stoga 212. Rim ani sklapaju savez sa Etolcima, starim neprijate em Filipa. Prema sporazumu Rim ana i Etolaca, Rim ani bi po zauze u jednog grada imali pravo na deo ili svu pokretnu imovinu, dok bi Etolci preuzeli sam grad. Tako e Rim ani su se obavezli da e Etolcima pomo i u ihovom pokorava u Akarnanije. Elida, Mesena i Sparta tako e su se prik uqile savezu. U poqetku saveznici su imali uspeha i Etolci su, mada ne u Akarnaniji, pod svoju vlast podveli vixe gradova. Godine 210. Rim ani na Istok xa u Publija Sulpcija Galbu, koji s malo energije vodi rat. Poxto je 207. godine Filip prodro na prostor Etolije, zauzeo Termon, i poxto Rim ani nisu uqinili nixta da im pomognu, Etolci ve slede e godine sklapaju mir sa makedonskim kra em. Rim ani su ovaj mir dr ali za izdaju. Godine 205. doxao je u Dirahij rimski vojskovo a Publije Sempronije Tuditan sa 35 ratnih brodova i vojskom, nadaju i se da e naterati Etolce na obnovu vojnih operacija. Poxto u tome nije uspeo, Tuditan prihvati posredniqku akciju Epirana i iste godine zak uqi sa Filipom mir u Feniki u Epiru. Mirom u Feniki saquvan je status quo. ...U miru kod Fenike izme u Makedonije i Rima Rimani su jedva mogli ixta posti i osim da se ne osramote, tj. zadr ali su starate stvo nad Partinijcima, a Makedonci su se obavezli da ne e poduzimati osvajaqke pohode u Iliriji... (H. Krajsig)7 II makedonski rat (200 - 197) — Posle mira u Feniki (205), kojim je bio zavrxen tzv. I makedonski rat, Filip svoju pa u usmerava ka Istoku. Godine 203. sklopio je savez sa Antiohom III. Kao povod za to bili su nemiri koji su izbili u Egiptu, a do kojih je doxlo po smrti Ptolemeja IV Filopatora i stupa em na presto maloletnog Ptolemeja V Epifana. Antioh i Filip su se sporazumeli da podele dr avu egipatskog faraona. Filip je hteo da pod svoju vlast podvede prostor Egejskog mora, Kariju i Samos, dok je Antioh trebao da zaposedne Koile Siriju i Fenikiju. Godine 201. Filip se ve naxao u ratu sa Pergamom, Rodosom i Atinom. Naime, onda kada je Filip poqeo da osvaja prilaze moreuzima, ote an je uvoz ita i Atina se naxla u texkom polo aju. Filipov uspeh u rejonu Bosfora veoma je zabrinuo i Rodos. Kad je Filip poqeo da osvaja oblasti Karije, naixao je na otpor Pergama i Rodosa. Mada ih je u vixe navrata porazio, pao je u klopku u Bargiliji (Karija). Flota mu je zapala pod blokadu i bio je prinu en tamo
7

Isto, 103.

–5–

provesti zimu. Ali ve s prole a 200. Filip je uspeo da probije blokadu i da se vrati u Makedoniju. Vode i atinski dr avnik, izuzetno antimakedonski raspolo en, Kefisodor, radi zajedniqke borbe protiv makedonskog kra a, stupa u savez sa vladarem Pergama Atalom, Ptolemejom Egip aninom, Etolcima, Rodosom i Kritom. Kefisodor je tako e ixao u Rim da moli pomo protiv Filipa. Poxto je Filip naneo napravdu Pergamu, savezniku Rima, Senat predaje Filipu ultimatum: da vrati egipatskom kra u posede koje mu je osvojio, da prekine ratne operacije protiv Grka i da se sporna pita a izme u makedonskog kra a, Pergama i Rodosa iznesu na rexava e pred arbitra ni sud. Filip je odbio da se povinuje zahtevima Rima. Godine 200. poxto je izabran za konzula, Galba poziva centurijatsku komiciju da objavi rat Filipu V. Me utim, prvi put u istoriji Republike, komicija je glasala protiv objav iva a rata. Ipak, poxto je Galba obe ao da veterani ne e uqestvovati u novom pohodu, skupxtina je pristala da objavi rat. Galbin pohod 200/199. sveo se na p aqkaxki pohod. U to vreme Etolci objav uju rat Filipu, dok ahajski savez odluquje da se dr i po strani. Godine 198. u Grqku je poslat energiqan i sposoban konzul T. Kvinktije Flaminin, koji se istakao u Hanibalovom ratu. On je poveo mirovne pregovore sa Filipom. Filip je bio spreman ispuniti uslove postav ene jox 200. godine — odre i se novih osvaja a u Grqkoj i pla ati tribut. Me utim, Flaminin sada zahteva da se odrekne svih osvaja a u Grqkoj, qak i Tesalije. Filip na ovo nije mogao pristati, te je rat nastav en. Do 197. godine Flaminin e makedonske qete potisnuti u Tesaliju. U ivao je podrxku i Etolaca i ahajskog saveza, koji 198. godine ulazi u rat. Do odluquju e bitke izme u saveznika, sa jedne strane, i Makedonije, sa druge, doxlo je kod Kinoskefala. Filip je pretrpeo poraz i kapitulirao. Po pobedi kod Kinoskefala Etolci zahtevaju obnovu ugovora iz 212. godine, kao i smrt Filipa II. Nijedan od ihovih zahteva Flaminin nije ispunio. Smatrao je da su Etolci sami obezvredili ugovor iz 212. kada su sa Filipom sklopili mir 206. godine. Sa druge strane, smrt Filipa nije odgovarala Rimu. Posle poraza kod Kinoskefala Filip se odrekao svih osvaja a u Grqkoj (Tesalija, Eubeja, Korint) kao i novih osvaja a u Kariji i Trakiji. Morao je platiti Eumenu II Pergamskom odxtetu, a Rimu predati mornaricu. Juna/jula 196. godine u vreme odr ava a Istamskih igara Flaminin je objavio senatsku odluku o ,,slobodi” svih grqkih gradova u Evropi i Aziji. Slede e narode proglasio je nezavisnim, oslobo enim garnizona i poreza: Korin ane, Foki ane, Lokrane, Eubejce, ftitotidske Ahajce, Magne ane, Tesalce i Perhebijce. Grci su razliqito reagirali na te mirovne uvjete, o qemu pixe grqki povjesniqar Polibije, qijoj ,,Povijesti svijeta” zahva ujemo poznava e ovih doga aja: ,,Kad se Grqkom pronio glas o tom zak uqku Senata, svi su bili puni povjere a i radosti. Samo su Etolci prigovarali... Tvrdili su da ne sadr avaju nixta stvarno, samo obe a a na papiru... pozivali su se na tekst zak uqka i tvrdili, primjerice, slijede e: da sadr i proturjeqne odredbe u vezi s gradovima pod okupacijom Filipa (V); s jedne strane, Filipu je zapovje eno da povuqe svoje vojnike i preda gradove Rim anima, s druge, pak, da povuqe svoje vojnike i gradovima dade slobodu... to su azijski. Rim anima oqito va a predati evropske... Svakome mora biti jasno da e Rim ani ubudu e ug etavati Grqku umjesto Filipa i Grqka e samo promijeniti gospodara, ali ne e postati slobodna.”... (H. Krajsig)8
8

Isto, 104.

–6–

Persej
III makedonski rat (171 - 167) — O Tre em makedonskom ratu (171 - 168) svedoqe: Plutarh, koji je sastavio ivotopis Emilija Paula, Tit Livije u svom delu Od osniva a grada i Suida. I Plutarh i Livije i Suida koriste se opisom Polibija, koji je danas, osim neznatnih delova, izgub en. Godine 179. p. n. e. u Amfipo u je preminuo makedonski kra Filip V. Poxto je pogubio svog sina Demetrija, koji je bio naklo en Rim anima, Filip je makedonski presto ostavio svom starijem sinu Perseju 9 . Persej, postavxi novi kra , obnovio je ugovor prijate stva sa Rim anima. O poqetku egove vladavine pixe Polibije: ...Persej je odmah poqeo da se ulaguje Helenima i da poziva natrag u Makedoniju sve koji su pobegli zbog dugova i otixli u progonstvo po odluci suda ili zbog optu be za veleizdaju... Ovakvim postupcima mnoge je oduxevio jer je izgledalo da se svi Heleni mogu nadati samo najbo em od novog kra a... (Polibije XXV, 3) Seleuk IV Filopator, sin Antioha III, Perseju je ponudio za enu svoju k er Laodiku i ponuda je prihva ena. Kako je Seleuk imao ograniqen radijus plovidbe po rimskom ugovoru sa Antiohom, Ro ani su otpratili nevestu u Makedoniju. Zbli ava e Makedonije i dr ave Seleukida, kao i posredova e Ro ana, izazvali su rimsku podozrivost. Rim, inaqe, nije bio zadovo an politikom novog makedonskog kra a. Persej se mexao u unutrax u politiku susednih dr ava. Naime, poxto je vladar jednog traqkog plemena zauzeo rudnike u Pangeju, Persej mu se suprostavio, naneo mu odluquju i poraz i izbacio ga iz egove kra evine. Potom, godine 174. Persej je prodro u Dolopiju i naoru an uxao u Delfe. Dva doga aja nagnala su Rim da Perseju objavi rat: zavera protiv pergamskog kra a Eumena, glavnog rimskog saveznika na Istoku, kada se vratio u Grqku iz Rima, gde je izneo optu be protiv Perseja (172) i ubistvo dva tebanska poslanika koji su bili protiv saveza Beotije i Perseja. U predstoje em ratu na stranu Perseja su stali Ilirija pod kra em Gencijem, Epir, kao i neki beotski gradovi. Ahajski i Etolski savez odluqili su ostati po strani. Poqetak rata bio je povo an po Perseja. Prve godine rata Persej je prodro na prostor Tesalije i porazio Rim ane kod Kalikina. Me utim, nije iskoristio prednost da zada odluquju udarac protivniku, ve je ponudio Rimu da pla a porez, kao xto je i egov otac qinio. Na opxte zaprepax e e, Rim ani zahtevaju od Perseja da se bezuslovno preda i ovlasti senat da po svojoj vo i odluquje o makedonskim pita ima (deditio). Ovim je Persej bio primoran nastaviti rat, te se s vojskom povlaqi na prostor Makedonije. U me uvremenu, Rim ani organizuju pohod na neprijate sku teritoriju. Godine 169. konzul Marcije Filip uspeo je poraziti Persejeve lako-naoru anike koji su quvali prolaze iz Tesalije u ju nu Makedoniju. Naxavxi se u texkom polo aju, Persej je odluqio da se s vojskom povuqe na sever, prema Pidni. Ovim je omogu io Rim anima da zaposednu Tempijski klanac, va an radi snabdeva a ihove vojske, i grad Dion u podno ju planine Olimp — grad posve en Zevsu i bogat zlatom. Krajem godine Marcije Filip se vratio u Tesaliju, xto je Persej iskoristio da ponovo zauzme grad Dion i zauzme polo aj kod reke Elpej. Slede e godine, 168., Rim ani su uputili na istok pojaqa e, pod komandom Lucija Emilija Paula, sina konzula iz 216., koji je poginuo kod Kane. Do
Filip je svom sinu ostavio sna no kra evstvo, tako da je Persej mogao da vodi velikodr avniqku politiku. Naime, Filip je umeo da izigra uslov mirovnog ugovora koji je brojnost makedonske vojske ograniqavao na 5 000 vojnika. Svake godine Filip bi obuqio po 4 000 vojnika, pa ih zatim puxtao ku ama i mobilisao nove.
9

–7–

odluquju e bitke izme u Rim ana i Makedonaca doxlo je kod Pidne, 22. juna 168. godine. Naime, Scipion Nasika, po nalogu Emilija Paula, prvo je zauzeo prevoje kod grada Pitija. Potom se spustio uz reku Mavroneri i pridru io Emiliju negde kod danax eg mesta Kalivia Kunduriotisis. Persej se povukao sa Elpeja i zauzeo polo aj izme u grada Diona i Pidne. Po ovom posled em bitka se oznaqava kao bitka kod Pidne. U ovoj bici Persejeva vojska je pretrpela poraz. Ovim je sudbina Makedonije bila zapeqa ena. Sudbina Makedonije —Po Persejevom porazu kod Pidne, Rim ani su uqinili kraj postoja a makedonske dr ave. Zem a je bila pode ena na qetiri dela sa centrima u Amfipo u, Tesalonici, Peli i Pelagoniji. Me u ovim okruzima postav ena je vextaqka granica; stanovnici svakog od ovih qetiri okruga nisu imali ius cannubi ili enidbeno pravo i ius comercii ili pravo stica a nepokretne imovine. U Epiru su izvrxena nequvena razara a: unixteno je 70 gradova, a 150 000 od ihovog stanovnixtva je prodano u ropstvo. Sa Ilirijom Rim ani su se obraqunali na isti naqin. Posle pobede nad Persejem, Rim ani su naglo promenili odnos prema Rodosu. Poxto su Rim ani Delos proglasili za slobodnu luku, Rodos je izgubio dobar deo carinskih prihoda. Izgleda da su Rim ani lixili Rodos prevlasti na moru. Zbog toga se piraterija, koju je do tada vexto suzbijao Rodos, ponovo razvila i Rim ani sve do Pompeja nisu mogli da joj stanu na put. Delos je 315/4. dobio nezavisnost i postao centar ostrvske lige pod vlax u Ptolemeja Laga. Qak ni posle pretvara a Delosa u slobodnu luku, egov promet ni izdaleka nije mogao da se meri sa trgovinom Rodosa. Delos je postao tr ixte za piratski plen, naroqito za prodaju robova. Nakon pobede nad Persejem, Rim ani nisu gledali na Pergam kao na va nog saveznika i poqeli su da koqe egov razvoj. Pergamski kra Eumen, o kome je postojala sum a da je stajao u tajnim vezama sa Persejem, nije bio nagra en i izgubio je svoj pre ax i uticaj.

Filip Andrisk
Vlast Rim ana u Grqkoj i Makedoniji odgovarala je interesima imunih slojeva stanovnixtva, a nalazila je na pasivnu opoziciju narodnih masa, jer je rimska vojna snaga pravila uzaludne pokuxaje socijalnih reformi. Nezadovo stvo xirokih narodnih masa Makedonije omogu ilo je la nom Filipu — izdavao se za Persejevog sina — da brzo pridobije zem u za sebe i da nanese rimskim odredima nekoliko poraza. Protiv ega su Rim ani uputili veliku vojsku pod vo stvom Kvinta Cecilija Metela. Godine 148. la ni Filip (Andrisk) bio je potuqen, zarob en i pogub en u Rimu. Makedonija je konaqno izgubila svoju autonomiju i pretvorena je u rimsku provinciju.

Izvori
— Polibije, Istorije II, Predgovor, prevod i komentar Marijana Ricl, Novi Sad 1988.

Literatura
— A.B. Ranoviq, Helenizam i egova istorijska uloga, Sarajevo 1962. — Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘kog Micheline Popovi´, Zagreb c c 1987. — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1951. — http://www.ualberta.ca/ csmackay/CLASS 366 — http://www.wargamer.com/greatbattles/pydnaLA.asp * Luke Ashworth, The Battle of Pydna 168 BC

–8–

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful