You are on page 1of 5

Јустинијан I

Јустинијан I на мозаику у базилики Сан Витале уРавени, Италија

Пуно име

Јустинијан Флавије Петар Саватије
(лат. Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus)

Датум рођења око 482.

Место рођења Тауресиј, Дарданија
Византија

Датум смрти

13. новембар или 14. новембар 565. (82/3
год.)

Место смрти

Константинопољ
Византијско царство

Гроб

Црква Светих Апостола

Династија

Јустинијанова династија

Отац

Сабатије

Мајка

Вигиланта

Супружник

Теодора

Византијски цар

Период

1. август 527. — 13. новембар/14.
новембар565. (38 година, 104/105 дана)

Претходник

Јустин I

Наследник

Јустин II

Јустинијан I (лат. Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus) (пуно име: Флавије Петар
Саватије Јустинијан) рођен је у Таурезуму (483) на 28 km од
данашњег Лесковца (археолошки локалитет Царичин Град). Познат је као

Тврдња да је Јустинијан био словенског порекла и да му је право име било Управда. потиче из историјског фалсификата. Прекомерни порески намети изазвани сталним ратовима довели су допобуне Ника (532). који је трајао од 527 године.000 златних ливара) окончава рат с Персијанцима (532). Јустинијан је скупио новац преко Јована Кападокијског и склопио 532. Предузимао је походе против варварских народа: Источних Гота у Италији. г. која је угушена захваљујући Јустинијановој жени. Без обзира на противљење своје околине и упркос озбиљним немирима у Цариграду (Константинопољу). укључујући и Платонову Академију. величину и организацију Римског царства која је била распарчана унутрашњим трзавицама и упадима варвара. Обнављање Царства Пошто је сузбио побуну „Ника“. Такође се сматра једним од највећих кодификатора целокупног римског права. Водио је одбрамбене ратове против Персијанаца и Словена који су из рубних подручја надирали у византијске области. већ од 518. у намери да обнови царску власт у западном делу Римског царства. Јустинијан под неповољним условима (уз данак од 11.Западних Гота у Шпанији и Вандала у Африци. Јустинијан 529. године тзв. укључујући и ПлатоновуАкадемију. На тај начин је Јустинијан добио одрешене руке за обнову царства.царици Теодори. што се често узима као крај антике. века саставио римокатолички великодостојник Иван Томко Марнавић. Јустинијановог латинског житија које је почетком 17. Амиде и Нисибиса и пристао на плаћање данка. народа који су продрли на територију Западног римског царства. император Источног римског царства (од 527—565) и православни теолог. Ступање на престо устинијан I био је савладар свог ујака Јустина I. године у намери да помири монофизите са православнима. Укинуо је све нехришћанскефилозофске школе у Атини 529. „вечни мир“ (прекршен већ 540.) са персијским царем. . Настојао да обнови моћ. Препустио му је области Мартиропоља. године као неограничени господар државе и цркве. а ступио је на престо 527. године укида све филозофске школе у Атини. Теодосиопоља. Хозројем I Ануширваном.последњи римски и први византијски цар. године. Сазвао је Пети васељенски сабор 553.

краљевину Анта. под сталним притиском завојевача из Азије. Висле. . септембра. Кршећи „вечити мир“ из 532. шаље у Африку војску од 15. између Дњестра и Дона. Витигес. На Балкану се још од краја IV века појавила нова опасност: Словени. два века касније настаће Русија. године. настањени између Балтика. Велизар започиње освајање Италије. Велизар опседа Равену. Источно-готски владар. Јужни Словени се појављују на доњем Дунаву крајем владавине цара Анастасија. улази у Рим. Источни Словени — по речима историчара Јорданеса — вероватно су у VI веку образовали. Персијанци почетком 540. Јустинијанова обнова није спасла царство од опасности које су му претиле са истока. једног од најбољих војсковођа старог света. Западни Словени заузимају. да се шире у више праваца. опседа га са огромном војском (фебруар 537—март 538). нападајуАнтиохију. а становништво расељвају. Велизар ће их потући наЕуфрату. Под Јустинијаном они у неколико махова (сваке године од 548. Јустинијан је један од првих римских царева који је био приказан како држи крст на аверсу једног новчића. али је Јустинијан приморан да 546. до 554.000 људи. С јесени или у зиму 539—540. улази на препад у град. Италија (која касније постаје префектура под заповедништвом равенског егзарха) враћена је империји. а затим и 562. Две битке недалеко од Картагине (Ad Decimum. поделили су се у три гране и започели. са свега 9. У исто време друге групације стижу до Јадрана (536).000 пешака и коњаника под командом Велизара. године. јуна 533. Загосподаривши Сицилијом крајем 535. са веома оскудним средствима.000 до 16. мочвара Припети и Карпата. децембра 536. Одмах затим 535. а 9— 10. и Tricamarun. град разарају.У Шпанији Јустинијан ослобађа само Андалузију и приморску област на југоистоку од Западних Гота.Уз Јустинијана је нераскидиво везано име његовог највећег војсковође. између Елбе и средњег тока Дунава територије које су напустилиГермани. маја 540. Племена настањена између доњег Дунава и Солунског залива потпадају под . децембра 533) као и заробљавањем вандалског краља. с њима обнови мир који га све скупље кошта. Јустинијан 22. Источно римско царство у њој организује војно заповедништво. до 551) прелазе незаштићену границу и упадају све до Солуна и Цариграда. Гелимера (пролеће 534) учиниле су крај вандалској власти у Африци. која постаје префектура. заслугом патриција Либерија од 550. и заробљава Витигеса. он осваја Напуљ (новембра 536). Велизара. пошто је најзад добио појачање од Јустинијана. Од њихових племена Варјага (Руса).

али и проверу снаге тек уједињеног Царства. године. Грчку до самих прилаза Цариграду (538. године сусрет монофизитских и православних теолога. . Византији се враћа опустошена ослабљена земља. манастире и манастирски живот. у тринаест тачака износе православни ставови и истовремено изриче анатема (проклетство) на оне који супротно верују. стао је на пут Тотили (552). Велизаров наследникНарзес. У Јустинијановој теолошкој заоставштини налазе се и Исповедање вере (око 544). године на Сабору у Ефесу. сујеверје. укључујући Рим. 540. Ови пустоше Тракију. осуђеног 431. Јустинијан је настојао свим силама да одржи политику и духовну кохезију Царства. У Италији енергични краљ Тотила поново осваја скоро цело полуострво. које је обухватало различите народе. јереси и расколе. али у хришћанском духу и као изузетан хришћански владар. године). Тешкоће у којим се налази Источно царство одражавају се и на Западно где се јављају побуне. за и против (pro et contra). посебно у његовим Новелама (Новим законима) и Кодексу којима уређује и црквени живот: епископе и епископије. Свети Јустинијан Као велики обновитељ старе моћи Римског царства. сусрет који није дао никакве конкретне резултате. Јустинијаново Исповедање вере увод је и припрема за одржавањеПетог Васељенског Сабора. У Исповедању вере се по логичном принципу. затим Писмо или Посланица коју је упутио цариградском патријарху Мини у којем посебно разматра спорна догматска учења познатог црквеног писца и учитеља из Александрије. који на неки начин представља завршницу теолошког спора старог више од две стотине година. Илирикум. Монофизити су у Царству били тако бројни и јаки да је Јустинијан са њима водио преговоре.власт Хуна Кутригура или Бугара. угушена је побуна Бербера (546—548). чије име примају. Посебно се старао о Цркви и православној вери. уз знатно појачање. али је показао да све није изгубљено за увек и да хитно треба поново претрести нека теолошка питања везана за бившег цариградског патријарха Несторија. и 547. између 542. коме Јустинијан поверава. донације и управљање црквеном имовином. 558). У Африци само благодарећи енергији гувернера Јована Троглите. а потискивао је многобоштво. После пораза и смрти Теја (552). Три поглавља (око 551. врховно заповедништво над Италијом. Старање о вери примећује се и у његовој огромној законодавној делатности. У Цариграду је одржан532. унапред предодређена за деобе. Оригена (+253).

све лошијим трупама и војсковођама. Софија)-Храм је подигао Византијски император Јустинијан од 532. цара византијског. . наређује да се изгради систем утврђења чији остаци у Тебеси. заједно са његовом женом. и саставио црквену песму Јединородни Сине и Слове Божиј. године У покушају да измири становништво своје државе и учврсти јединство империје Јустинијан је сазвао Пети Васељенски Сабор (мај-јуни 553. царицом Теодором. За време Јустинијанове владавине саграђена је највећа хришћанска црква у Римском царству.Купола Храма Аја Софија (Св. од 1923. Дигеста и Институције (533) иНовеле (534). џамија. водио веома богату и садржајну преписку са државним и црквеним великодостојницима. и данас изазивају дивљење. Почевши од555. Српска православна црква прославља Светог Јустинијана. Софија (од1453. године. теолошких списа. али његова Кодификација класичног римског права и допринос православној теологији представљају камене темељце савремене цивилизације. финансијским тешкоћама. Одустајање у спољној политици не може да баци у засенак трајне споменике као што је Јустинијанова кодификацијакласичног римског права: Кодекс (529). музеј) и базилика у Равени. папа је прихватио све саборске одлуке. Тимгаду. 14. заправо је Јустинијанова. Током своје владавине Јустинијан је објавио велики број закона. византијска кодификација. која на литургији поје од 536. После његове смрти освојене земље поново су постале плен варварских народа. као остатка Несторијеве јереси. Сетифу. Притиснут годинама. Римско право које данас познајемо и које је основа савремених грађанских права цивилизације. новембра по Јулијанском календару. приморан је да пређе у дефанзиву. а то је учинио и цео Запад. Св. године) у Цариграду. до 537. односно 27. Иако папа Вигилије из Рима није присуствовао Сабору (иако је већ неколико година боравио у Цариграду и био неколико пута позиван да се укључи у рад сабора). Да би се лакше одупро варварима. Сабор је осудио монофизите као јеретике али и спис три епископа. године Јустинијан одустаје од освајања. новембра по Грегоријанском календару.