You are on page 1of 12

I

РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2015/2016. ГОДИНЕ
Друштво физичара Србије
АЛЕКСИНАЦ
Министарство просвете и науке Републике Србије
РАЗРЕД
22.04.2016.
ЗАДАЦИ- фермионска категорија

1. Шаховска табла ротира око непокретне осе која пролази кроз њен центар
и нормална је на њу (слика 1.), по закону ?(?) = ?? − ?? 3 , где су ?, ?
константе, а ? је време. Александра стоји тачно изнад шаховске табле, за
све време њеног кретања, у произвољно одабраном положају, и удари
рецку на папиру сваки пут када јој шаховска табла изгледа потпуно исто
као у почетном тренутку (у почетном тренутку није ударила рецку).
Средња угаона брзина у првој секунди кретања је ???1 = 5,98 rad/s, а
средња угаона брзина за све време кретања је ??? = 4rad/s. Одредити
константе ? i ?. После колико времена се шаховска табла заустави? Колико Александра Слика 1.
удари рецки за то време? (20п)
2. У пољу Земљине теже је систем који се састоји од лаких
котурова, преко којих је пребачена лака и неисегљива нит, и
тегова истих маса распоређених као на слици 2., где је
представљен специјалан случај ? = 3. На крајевима нити
постављен је по један тег и ? тегова који висе на ? доњих
котурова постављени су између крајева нити. Нит по свим
котуровима клизи без трења и све нити су све време кретања
затегнуте и вертикалне. Колика су убрзања свих тегова у
зависности од ?? Да ли ће се први и последњи тег кретати
вертикално наниже или навише након пуштања система из мировања? (20п)

Слика 2.

3. Низ непокретну стрму раван нагибног угла ? = 45° крећу се блок масе M
и калем, који се све време котрља без проклизавања. Момент инерције
калема око уздужне осе симетрије која пролази кроз његов центар масе је I.
Маса калема је m=M, спољашњи радијус калема је R, а на унутрашњи
радијус r намотана је безмасена, неистегљива нит, чији је други крај везан
за блок као на слици 3. Током кретања тела, нит је све време је затегнута и
паралелна стрмој равни. Блок је направљен од таквог материјала да је
трење између њега и равни занемарљиво. Колика су убрзања калема и
блока? (фермиони) (20п)
Слика 3.

4. У систему са слике 4. (призма+тело) наћи укупно убрзање
тела масе ? уколико је цео систем препуштен сам себи. Конац
је лаган и неистегљив, једним крајем везан за непокретни зид,
а другим за тело. Од тела до првог котура као и између
котурова конац је вертикалан, а од другог котура до зида је
хоризонталан. Котурови су идеални. Трења између призме и
хоризонталне, непокретне подлоге нема, а између призме и
тела је коефицијент трења ?. Маса призме је ?. Односи
величина су такви да се тела крећу једно у односу на друго
(трење је динамичко). (20п)
Слика 4.

21 4. У ту сврху се нит намота на осовину. Поповић. Београд Председник Комисије за такмичење за средње школе: Доц. Током кретања осовина ће остати хоризонтална.78 5.73 3. а одмотани делови нити остају вертикални. почеће да се креће наниже под дејством Земљине теже. Маса точка је m=(436±1) g. ГОДИНЕ 5. др Божидар Николић.).76 t3 [s] 2.0 t1 [s] 2.53 4. неће проклизавати.0 31. Ако су нити намотане и точак се пусти.05) mm. Нови Сад Светислав Мијатовић.72 3.01s. а полупречник осовине је r=(2. Резултати мерења су дати у табели. Нити су занемарљиве масе и дебљине и другим крајем су везане за непоркретну осовину (слика 5. Нити ће се одмотавати. Максвелов точак је хомогени диск кроз чији центар је фиксирана танка осовина нормално на раван диска. па се мери време ? потребно да се точак спусти за дужину ? из тачке из које је пуштен.73 3.30 5.79 5. Узети да је убрзање Земљине теже g=9.31 5.804 m/s2 (без грешке). Физички факултет. Физички факултет.0 38. Циљ експеримента је да се одреди момент инерције система диск+осовина око осе осовине. Апсолутна грешка мерења дужине је s=0. Београд Рецензент: Доц. точак пусти. s [cm] 10.21 4.0 17.55 4.78 5. а диск ће ротирати око ње. др Божидар Николић. Физички факултет.23 4.50±0.31 5. Слика 5.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016.76 t2 [s] 2. Физички факултет. При свакој дужини спуштања мерење времена је понављано три пута.0 24. За мерења времена коришћена је оптичка баријера тачности 0.74 (20п) Задатке припремили: др Петар Мали. Београд Зоран П.1 cm. ПМФ.54 4. На обе стране осовине намотане су неистегљиве нити на растојањима подједнако удаљеним од центра диска. Београд .0 45.

??2 = ?? sin ? + ? − ??? 2 [?п].02rad/s3 [2п]. Министарство просвете и науке Републике Србије РЕШЕЊА ЗАДАТАКА-фермионска категорија Р1.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. а једначина (2) на преостале тегове. . али мање од 6. При чему се једначина (1) односи на први и последњи тег.04. Одатле се добија израз за тренутну угаону брзину ? ? = ∆? = ? − 3?? 2 [2п]. То се дешава из разлога што на ? тегова који су закачени за котурове доле делује 2? сила затезања.5 следи да се шаховска табла обрне више од 6 пута. а другу након ротације за 2? тако да укупно лупи 12 рецки [1п]. ?1 = 2 ? 2?−? ?−? ? 2 ?+? ?−? 2 +? 2 [?п]. Одатле добијамо систем једначина ? − ?? = ?? (1) [2п] и 2? − ?? = ??′ (2) [2п]. а потом заменом ? у једначини (2) добије се израз за силу трења између равни и ? ?−? калема ??? = ? + ? ? sin ? − ?2 + ? [1п]. Средња угаона брзина до заустављања шаховске ? 2? табле је ??? = ? − ??22 = ? − ? 3? = 3 [1п]. Одатле је ? ?2 = 40rad [1п]. Одатле се добија време до заустављања као ?2 = ? 3? [1п]. Једначина динамике ротације калема је ??2 = ??? ? − ?? (3) [3п].37 < 6. где је ? угао за који се заротирао калем . ? ?−? +?? добиjу се убрзање калема ?2 = ?+?(?−?)2 +?? 2 ?? sin ? [1п]. Нека је ? сила затезања нити. односно ? = −??′ [2п]. Одатле је средња угаона брзина у првој секунди кретања ???1 = ? − ??12 . Како је Шаховска табла се заустави ?(? 2 ) 2? = 6. ГОДИНЕ Друштво физичара Србије АЛЕКСИНАЦ 22. Након времена ?2 шаховска табла се зауставља и тада важи ? ?2 = ? − ∆? I РАЗРЕД 3??22 = 0 [1п].2016. Р3. где је ?1 =1s [1п]. а из услова задатка да се калем котрља без проклизавања важи да је ?2 = ?2 ? (4) [2п]. Р2. Пошто је ∆? мали интервал виши степени ∆? се занемарују [1п]. Комбиновањем ? једначина (3) и (4) и израза за силу трења и силу затезања нити. веза између путева које пређу блок и калем на стрмој равни је ?2 = ?1 + ?? [3п]. При сваком обртају Александра лупи две рецке једну након ротације за ?. ? = ?−? ?? 1 ? 12 = 0. а ? убрзање тега која се налази скроз лево и тега који се налази скроз десно [1п]. На основу израза за средњу угаону брзину налазимо ? = након ?2 = 3? ?? ? 3? 2 = 6rad/s [2п]. Из решења система добија се да се први и последњи тег крећу вертикално наниже [2п]. Елиминацијом силе затезања из једначина (1) и ? ?? (2) добија се ?′ = 2?+1 [2п] и ? = − 2?+1 [2п]. Једначине транслаторног кретања блока и калема су ?1 ? = ?? sin ? − ? 1 ?п . Након замене вредности угла и односа између маса блока и калема добије се: ?2 = 2 ? 2?−? ?? 2 ?+?((?−?)2 +? 2 ) ?п . Како нит има фиксну дужину важи да је ? 2?′ + ? + ? = 0 [6п]. = 10s [1п]. Нека је ?′ убрзање преосталих тегова [1п].5 пута [2п]. (4) и (5) може се изразити ?? ?−? сила затезања нити ? = ?? sin ? − 2 ? [1п]. а потом коришћењем веза између ? ?−? +?? убрзања и убрзање блока ?1 = ?+? ?−? 2 +? ? 2 ? − ? ? sin ? [?п]. Средња угаона брзина ?(?) дефинише се као ??? ? = ? = ? − ?? 2 [2п]. Угаони померај на кратком временском интервалу од ? до ? + ∆? износи ∆? = ? ? + ∆? − ? ? = ? ? + ∆? − ?(? + ∆?)3 − ?? + ?? 3 = ?∆? − 3?? 2 ∆? [2п]. Из услова неистегљивости нити. Због тога ће тегови који се налазе скроз лево и скроз десно уравнотежити произвољан број тегова ? који су закачени за ? котурова доле. а одатле следи веза између убрзања ?2 = ?1 + ?2 ? (5) [2п]. Из (1).

?п . По ?-оси на мало тело делује само реакција подлоге од призме. сила трења је ??? = ?? = ????? . Из везе угаоног и транслаторног убрзања. па је једначина кретања призме ??? = ? − ? ?п . тако да није писана у табели. где је ?? убрзање призме. равномерно убрзаног кретања без почетне брзине ? = ?? 2 2 . па комбиновањем наведеног добијамо ? = (? + ?)??? ?п и ?? − ? − ????? = ???? ?п . па је једначина кретања по тој оси ???? = ? ?п . Из ове једначине добије се убрзање ?? ?= ? . Пошто се по ?-оси призма и мало тело крећу заједно следи да су им убрзања иста. ?п . векторски збир убрзања по осама. ?+ 2 ? Ако добијени израз за убрзање унесемо у формулу за пређени пут. пошто је конопац неистегљив следи да за онолико за колико се мало тело спусти за толико ће се померити на лево. уз услов да нема проклизавања. Мерени и обрађени подаци су дати у табели (грешка за мерење дужине је свуда иста s=0. а грешка за време се рачуна као веће од тачности инструмента и максималног одступања средње вредности од појединачних мерења) ?п свака колона по поен : . Сада следи ??? = ? (2+? )? +? ?п . Међутим. ?п . Из једначина за транслаторно кретање добијамо ?? = ?? − 2? ?. ?п . Остаје да се нађе веза између убрзања малог тела по две осе. Када мало тело почне да се креће на доле призма иде на лево. По ?-оси на призму делују сила затезања и сила рекације од малог тела. Сабирање ових једначина даје ?? = ? + ?? + ? ??? + ???? ?п . ? ?. ?п . ГОДИНЕ Р4. тј ?? = ??? ?п . Овде видимо да је зависност ? 2 = ?(?) линеарна. убрзања малог тела по две осе су ? иста. Укупно убрзање малог тела је ? 2 + ?2 = ? ??? ?? ?? 2 = ? 2 (2+? )? +? ?п . добије се 1 ?? ?=2 односно 2 ? =2 ? ?+ 2 ? ? ?? 2 1+ ? ?2 . са коефицијентом правца праве ?=2 ? ?? 2 1+ ? ?.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. односно ?? = Р5. По ?-оси на мало тело делују гравитациона сила.1 cm. Даље следи да је ?? = ?? − ??/? 2 ?. сила затезања и сила трења. Даље. ?п . Дакле. Одатле се може наћи момент инерције преко формуле 1 ? = ?? 2 2 ?? − 1 ?. а самим тим и мало тело. а из једначине за ротационо ?? = 2?? ?. тј ??? = ??? ?п . добијамо ? = ??. па је једначина кретања ???? = ?? − ? − ??? ?п .

уцрта права која најбоље одговара подацима.30 5.72 2.54 0.1??. односно ?2 ? = (73.21 4.55 3. на основу чега је ∆? = 1.795 × 10−4 ???2 ?п .7833 28. помоћу правила за релативну грешку . ∆?? = 0.10046 33.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016.53 4.0708 0.0133 17.9 t=tsr[s] 7.106134 0.10 t2=2tt[s2 ] 0.7267 12.31 5.74 2.78056 22.78 0. 10? 2 ) између прве и друге експерименталне тачке.3067 0.16 Помоћу података из табеле се црта график ? 2 = ? ? .02 28.08 0.7??.02 17.16106 5.1 0.4) ? ?п .76 5.78 4.4 ? ?п .2167 0.21 4.11 0.529 ? ?п . ове две тачке се бирају унутар опсега података тако да се њихове координате што тачније очитавају и да растојање између тачака буде што веће (да би грешка коефицијента правца била што мања).79 5. ? = 9.7533 0.73 3.01 22.5??.054534 0.12 0.78 4.08? 2 . ?2 ∆?? = 0. 30? 2 ) између претпоследње и последње експерименталне тачке ?п .01 12. Тако налазимо да је ∆?? = ∆?? = 0.15304 0.54 3. и тачка ?(40.06 0.434711 2. ? ? ? ? ? где се грешке за тачке које су очитане са графика процењују тако што бирамо већу од грешака експерименталних тачака између којих се налазе.73529 ?? = 73.01 5.16 0.43 3. на пример: тачка ?(13.87996 4.23 4. ?п − график Грешку за коефицијент правца израчунавамо по формули ∆? ∆? +∆? ∆? +∆? = |? ? −? ?| + |? ? −? ?| ?п .0133 33.5 ± 1. Даље је потребно срачунати грешку за момент инерције.16? 2 . ГОДИНЕ N0 1 2 3 4 5 6 s[cm] 10 17 24 31 38 45 ti[s] t[s] t2[s2] 0. и са ње се (у циљу одређивања коефицијента правца) бирају две тачке. Са предложеним избором налазимо да је коефицијент правца праве ?= одакле је момент инерције ? ? −? ? ? ? −? ? ?2 ?2 = 0.31 5.73 2.53 4.01 7.5316 0.76 5.112164 0.095667 0.

помоћу правила за релативну грешку ∆? ∆?+2∆? ∆? ∆? производа и количника. од независне. Даље можемо да рачунамо грешку за момент инерције. Одатле је ? = 9.6) 10−4 ???2 ?п .08? 2 .5??).8 ± 0.0003 ? 2 . односно ∆? = 0. ∆? = 0.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. НАПОМЕНА: најисправније би било посматрати зависност времена од корена пређеног пута ? = ?( ?). односно ? = ? .8 ± 0. Укупно: ? = (9.05??.7??). односно после замене бројних вредности је ∆? ? = 0. Даље грешка за ∆? ∆? +∆? ∆? +∆? ? коефицијент правца се одређује као ? = |? ? −? ?| + |? ? −? ?| = 0. . што је овде пређени пут). ∆? = 0. али због неприкладне тежине обраде података за узраст првог разреда средње школе то решење није наведено.36 ? 2 = 0. као ? = ?−2? + ? + ? + 2∆? ? . као ∆? ?∆?+?∆? ∆? 2∆? = |?? −2| + ? + ? ?п .0613942.0188. Одатле је ∆?? = ∆?? = 0.795 10−4 ???2 . Из података задатка закључује се да је ∆? = 0. а између пете и шесте експерименталне тачке се бира тачка ?(30? 2 . 13. ∆? = 1?. у циљу одређивања коефицијента правца праве. Тада се добија 1 ?? 1 ?? 2 ?=2 ? ? . Даље. што је у овом случају време. ____________________________________________________________________________________ II начин (бодовање аналогно као у првом начину): Могуће је било и цртати зависност ? = ?(? 2 ) (мада је правилније гледати зависност зависне променљиве.6 10−4 ???2 . ∆? = 0.03) 10−2 ? 2 . Помоћу података из табеле се црта график ? = ?(? 2 ) и са њега.0611459. ∆? = 1?. Тада је коефицијент правца ? −? ?? ? праве ? = ? ? −? ? = 1. односно после замене ∆? бројних вредности је ? = 0.36 ± 0. односно апсолутну грешку збира и разлике. Одатле се може наћи момент инерције преко формуле ? = 2 ?+ 2 ? ?−2? ? ? 2 ?+ 2 ? .1??.16? 2 . ГОДИНЕ производа и количника. односно ∆? = 0. ∆?? = 0.6) 10−4 ???2 .05??. ? Из података задатка се закључује да је ∆? = 0.6 10−4 ???2 ?п . односно ∆? = 0. Укупно: ? = (9. 40. ? Укупно ? ? ? ? ? = (1. између прве и друге експерименталне тачке се бира тачка ?(10? 2 .0136 ? 2 . односно апсолутну грешку збира и разлике. грешке за тачке 2? ? ? које су очитане са графика се одређују тако што бирамо већу од грешака експерименталних тачака између којих се налазе.

Маса призме је ?. (7п) в) угаону брзину ?? коња од тренутка када конопац дотакне ?-ту ивицу до тренутка када дотакне ? + 1-ву ивицу (нпр. који се све време котрља без проклизавања. Односи величина су такви да се тела све време крећу једно у односу на друго (трење је динамичко). У пољу Земљине теже је систем који се састоји од лаких котурова. (20п) Слика 4. у смеру казаљке на сату (као на слици 1. (призма+тело) наћи убрзање тела масе ? у референтном систему везаном за призму.. неистегљива нит. преко којих је пребачена лака и неисегљива нит. (6п) I Помоћ: формула за збир првих ? природних бројева гласи 1 + 2 + 3 + ⋯ + ? − 1 + ? = ? ?=1 ? = ?(?+1) 2 2. ?1 је угаона брзина за време од када коњ крене док конопац не дотакне другу ивицу зграде). Када коњ обиђе целу зграду заустави се у тачки у којој је конопац везан за њу. а од другог котура до зида је хоризонталан. а њен вектор је нормалан на конопац. навише након пуштања система из мировања? (20п) 3. На крајевима нити постављен је по један тег и ? тегова који висе на ? доњих котурова постављени су између крајева нити. Коњ је везан конопцем за зграду основе правилног ?-тоугла. Котурови су идеални. а другим за тело.). Нит по свим котуровима клизи без трења и све нити су све време кретања затегнуте и вертикалне. . спољашњи радијус је R.2016. Низ непокретну стрму раван нагибног угла ? = 45° крећу се блок масе M и калем. Маса калема је m=M.бозонска категорија 1. али не дотиче страну зграде (слика 1. 4. (7п) б) средњу угаону брзину ? коња током кретања. а између призме и тела је коефицијент трења ?. где је представљен специјалан случај ? = 3. ГОДИНЕ Друштво физичара Србије АЛЕКСИНАЦ Министарство просвете и науке Републике Србије РАЗРЕД 22.чији је вектор нормалан на конопац.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. Конац је лаган и неистегљив.04. а нагибни угао је ? = 45°. Трења између призме и подлоге нема. интензитета ? . хоризонталној подлози. Блок је направљен од таквог материјала да је трење између њега и равни занемарљиво. У систему са слике 4. ЗАДАЦИ. уколико је цео систем препуштен сам себи. Колика су убрзања калема и блока? (20п) Слика 3.). Конопац је све време кретања затегнут и хоризонталан. која се налази на непокретној. Наћи: а) пут ? који пређе коњ од почетка кретања док се не заустави. У почетном тренутку је конопац паралелан са једном од страна зграде којој припада ивица за коју је закачен. интензитет брзине којом се коњ креће једнака је ?. и тегова истих маса распоређених као на слици 2. Дужина конопца је једнака обиму зграде и износи ?. једним крајем везан за непокретни зид. Тада коњ почне да се креће брзином Слика 1. чији је други крај везан за блок као на слици 3. а на унутрашњи радијус калема r намотана је безмасена. Момент инерције калема око уздужне осе симетрије која пролази кроз његов центар масе је I. између котурова конац је вертикалан. Крај конопца везан за зграду је постављен на њену ивицу где се спајају две стране (у теме ?-тоугла). Нит је све време затегнута и паралелна стрмој равни. Од тела до првог котура конац је све време кретања паралелан стрмој равни. Колика су убрзања свих тегова у зависности од ?? Да ли ће се први и последњи тег кретати вертикално наниже или Слика 2.

Слика 5.78 5. Током кретања осовина ће остати хоризонтална.804 m/s2 (без грешке). Физички факултет. Циљ експеримента је да се одреди момент инерције система диск+осовина око осе осовине. При свакој дужини спуштања мерење времена је понављано три пута. Маса точка је m=(436±1) g. ПМФ.01s.72 3. па се мери време ? потребно да се точак спусти за дужину ? из тачке из које је пуштен.55 4. др Божидар Николић.31 5. s [cm] 10.76 t3 [s] 2.76 t2 [s] 2.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016.05) mm. ГОДИНЕ 5. точак пусти.78 5. Београд Зоран П.0 38.23 4.0 24.30 5. Максвелов точак је хомогени диск кроз чији центар је фиксирана танка осовина нормално на раван диска.0 45.21 4.21 4. неће проклизавати. Физички факултет. Поповић. Београд .).73 3.0 17. др Божидар Николић.1 cm. Физички факултет. а диск ће ротирати око ње.31 5. Нови Сад Светислав Мијатовић. За мерења времена коришћена је оптичка баријера тачности 0.73 3.0 t1 [s] 2. Нити су занемарљиве масе и дебљине и другим крајем су везане за непоркретну осовину (слике 5. Физички факултет. Београд Председник Комисије за такмичење за средње школе: Доц.0 31.53 4. Резултати мерења су дати у табели.74 (20п) Задатке припремили: др Петар Мали.50±0.79 5. а полупречник осовине је r=(2. Ако су нити намотане и точак се пусти. Апсолутна грешка мерења дужине је s=0. а одмотани делови нити остају вертикални.54 4. Београд Рецензент: Доц. Нити ће се одмотавати. почеће да се креће наниже под дејством Земљине теже. Узети да је убрзање Земљине теже g=9. На обе стране осовине намотане су неистегљиве нити на растојањима подједнако удаљеним од центра диска. У ту сврху се нит намота на осовину.

Одатле добијамо систем једначина ? − ?? = ?? (1) [2п] и 2? − ?? = ??′ (2) [2п].РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. ??2 = ? + ?? sin ? − ??? 2 ?п . Елиминацијом ? сила затезања и трења у једначини (3) и коришћењем везе (4). Из (1). а брзина је све време ? ?п . Елиминацијом силе затезања из једначина (1) и ? ?? (2) добија се ?′ = 2?+1 [2п] и ? = − 2?+1 [2п]. а из услова задатка да се калем котрља без проклизавања важи да је ?2 = ?2 ? 4 ?п . а потом заменом ? у једначини (2) добије се израз за силу трења између равни и ? ?+? калема ??? = ? + ? ? sin ? − ?2 + ? ?п . Из услова неистегљивости нити. Због тога ће тегови који се налазе скроз лево и скроз десно уравнотежити произвољан број тегова ? који су закачени за ? котурова доле. ГОДИНЕ Друштво физичара Србије АЛЕКСИНАЦ 22. при чему ће њихови центри бити темена ? -тоугла. јер се сада дужина конопца од нове ивице до ?п . односно ? = −??′ [2п]. где је ? угао за који се заротирао калем. а ? убрзање тега која се налази скроз лево и тега који се налази скроз десно [1п].04. Даљом аналогијом видимо да је ?-ти део пута једнак ?п . Министарство просвете и науке Републике Србије РЕШЕЊА ЗАДАТАКА-бозонска категорија Р1. (4) и (5) може се изразити ?? ?+? сила затезања нити ? = ?? sin ? − 2 ? ?п . полупречник кружнице по којој се коњ креће ? биће краћи за дужину стране ? ?п . Нека је ?′ убрзање преосталих тегова [1п]. Р3. веза између путева које пређу блок и калем на стрмој равни је ?1 = ?2 + ?? ?п . 2? Коњ опише угао ? између сваке две ивице. Након замене вредности угла и везе . Р2. а једначина (2) на преостале тегове. односно (?−1)? ? ? ? − ? . јер знамо да је брзина коња ? ? +1 2? ? све време иста по интензитету и једнака ?. Укупан пут добијамо тако што саберемо све појединачне путеве ? = ?1 + ?2 + ⋯ + ?? = 2? 2? ? ?=1 ?? = 2? ? (?+1) ? ?=1 ?(? ?+1 2? 2? − ? + 1) ? 2 = ? ? 2 ? ?=1 ?−?+1 = ? ? 2 ? + ? − 1 + ? − 2 + ⋯ + 2 + 1 = ? ? 2 2 = ?? ? ?п . Једначине транслаторног кретања блока и калема су ?1 ? = ?? sin ? − ? 1 ?п . Из решења система добија се да се први и последњи тег крећу вертикално наниже [2п]. б) Средња угаона брзина се рачуна као укупан описани угао кроз укупно време кретања ?п . Следи ?? = ? ?−?+1 ?п . а) Коњ ће се све време кретати по деловима кружница. где смо у претпоследњој једнакости искористили формулу из текста задатка за збир првих ? природних бројева. Нека је ? сила затезања нити. Други део пута је ?2 = ? − ? коња смањила за дужину стране ?? = ? − (?−1)? 2? ? ? 2? ? ? 2? = ?(? − ? + 1) ? 2 ? 2? ? = ?(? − 1) ? 2 .2016. При чему се једначина (1) односи на први и последњи тег. па је ? = ? ?+1 ?п . в) Угаону брзину ?? налазимо из односа линијске брзине и полупречника кружнице по којој се коњ тада креће. То се дешава из разлога што на ? тегова који су закачени за котурове доле делује 2? сила затезања. При свакој промени центра круга. Тако да је ? = ? = ?? ?? ?п . даље се може добити убрзање ? ?+? +?? калема ?2 = ?+?(?+?)2 +? ? 2 ?? sin ? ? ?+? +?? убрзање блока ?1 = ?+? ?+? 2 +?? 2 ?п . I РАЗРЕД Први део пута који коњ пређе од када крене док конопац не дотаке другу ивицу је једнак ?1 = ? ? ?п . а потом коришћењем веза за убрзања добије се и ? + ? ? sin ? ?п . Како нит има константну дужину важи да је ? 2?′ + ? + ? = 0 [6п]. Укупно време кретања можемо да нађемо из пређеног пута. Једначина динамике ротације калема је ??2 = ?? + ??? ? 3 ?п . Полупречник кружнице је једнак дужини конопца у том тренутку. а одатле следи веза између убрзања ?1 = ?2 + ?2 ? (5) ?п . а пошто има ? ивица следи да је укупни описани угао 2? ?п .

уз услов да нема проклизавања. Мерени и обрађени подаци су дати у табели (грешка за мерење дужине је свуда иста s=0. добијамо ? = ??. На призму делују силе 2 као на слици. Из једначина за транслаторно кретање добијамо ?? = ?? − 2? ?.1 cm. Из ?п .РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. ?п . Нека је убрзање призме једнако ?? . Овде видимо да је зависност ? 2 = ?(?) линеарна. па заменом 2 2 1+? −2 ?п . а убрзање малог тела у односу на њу ?? . Због неистегљивости конца следи да за онолико за колико се призма помери улево за толико се и тело спусти по призми. равномерно убрзаног кретања без почетне брзине ? = ?? 2 2 . са коефицијентом правца праве ?=2 ? ?? 2 1+ ? ?. па је њено кретање описано као М? = ? − ? 2 2 2− 2 2 2 2 + ? 2 − ??? 2 = ? 2 + ? 2 − ??? 2 (1) ?п . 2 2 2 + ?? (1 − ?) 2 2(1−? ) + ?? 2 ?п . Р4. Из везе угаоног и транслаторног убрзања. ?п . ?п . ? односно ?2 = 2 ? ?? 2 1+ ? ? ?. ГОДИНЕ између маса блока и калема добије се: 2 ?2 = ? 2?+? ?? 2 ?+?((?+?)2 +? 2 ) ?п . сила трења ??? = ??. ?п . Даље следи да је ?? = ?? − ??/? 2 ?. а грешка за време се рачуна као већа од тачности инструмента и максималног одступања средње вредности од појединачних мерења) ?п свака колона по поен : . ?+ 2 ? Ако добијени израз за убрзање унесемо у формулу за пређени пут. реакција подлоге и 2 инерцијална сила ??? = ??. Из ове једначине добије се убрзање ?? ?= ? . ?1 = 2 ? 2?+? (?+?)? 2 ?+?((?+?)2 +? 2 ) ?п . Одатле се може наћи момент инерције преко формуле 1 ? = ?? 2 2 ?? − 1 ?. сила затезања нити. добије се ?= 1 ?? 2 ? + ?2 ?2 . ?п . тј. Заменом ове две вредности у ? 2(1−? ) ?п . И коначно ? = ? 2?+? (4− 2(2+? )) Р5. а из једначине за ротационо ?? = 2?? ?. ?п . Када мало тело почне да се креће низ призму. Једначине кретања су ?? = ??? ?? 2 2 − ? − ??? (2) ?п и ?? једначине (3) се добија ?? 2 2 2 2 − ?? тога у једначину (2) следи ? = ?? једначину (1) се добија ?? = ?? 2 = ? + ??? 2 =? 2 2 2−4+? 2 2 (3) + ?п . та два убрзања су једнака ?? = ?? ?п и у даљем тексту ће бити означена са ?. На мало тело у систему везаном за призму делују гравитациона сила. тако да није писана у табели. она иде на лево.

01 28.529 ? ?п . ?п − график Грешку за коефицијент правца израчунавамо по формули ∆? ∆? +∆? ∆? +∆? = |? ? −? ?| + |? ? −? ?| ?п .16 Помоћу података из табеле се црта график ? 2 = ? ? .11 0.23 4.73 3.16106 5.72 2.30 5.112164 0.78 4.53 4.5316 0.76 5.08 0.21 4. помоћу правила за релативну грешку производа и количника.01 7. ГОДИНЕ N0 1 2 3 4 5 6 s[cm] 10 17 24 31 38 45 ti[s] t[s] t2[s2] 0. и тачка ?(40.РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016.55 3.2167 0.3067 0.4 ? ?п .5 ± 1.9 0.054534 0. Са предложеним избором налазимо да је коефицијент правца праве ?= одакле је момент инерције ? ? −? ? ? ? −? ? ?2 ?2 = 0.76 5.7??.01 22.7833 28.74 2.15304 0.53 4.01 12. односно апсолутну грешку збира и разлике.02 5. ? = 9. 30? 2 ) између претпоследње и последње експерименталне тачке ?п .78 0.73529 ?? = 73.10 t2=2tt[s2 ] 0. на основу чега је ∆? = 1.78056 22.7267 12.0133 17.7533 33.1 0. уцрта се права која најбоље одговара подацима. ове две тачке се бирају унутар опсега података тако да се њихове координате што тачније очитавају и да растојање између тачака буде што веће (да би грешка коефицијента правца била што мања).4) ? ?п .106134 0.21 4.78 4.434711 2. 10? 2 ) између прве и друге експерименталне тачке. ∆?? = 0.0708 0. Тако налазимо да је ∆?? = ∆?? = 0.16 t=tsr[s] 7.10046 0.08? 2 . ?2 ∆?? = 0.31 5.06 0. односно ?2 ? = (73.12 0.5??.43 3. на пример: тачка ?(13. ? ? ? ? ? где се грешке за тачке које су очитане са графика процењују тако што бирамо већу од грешака експерименталних тачака између којих се налазе.87996 4.79 5.0133 33.54 3.02 17.16? 2 .54 0. као . Даље је потребно срачунати грешку за момент инерције.095667 0.795 × 10−4 ???2 ?п .1??.73 2. и са ње се (у циљу одређивања коефицијента правца) бирају две тачке.31 5.

Одатле је ∆?? = ∆?? = 0.0188. Тада је коефицијент правца ? −? ?? ? праве ? = ? ? −? ? = 1. Укупно: ? = (9.6 10−4 ???2 . Из података задатка закључује се да је ∆? = 0. ∆? = 1?.8 ± 0. односно после замене бројних вредности је ∆? ? = 0. у циљу одређивања коефицијента правца праве.36 ± 0. Тада се добија 1 ?? 1 ?? 2 ?=2 ? ? . ____________________________________________________________________________________ II начин (бодовање аналогно као у првом начину): Могуће је било и цртати зависност ? = ?(? 2 ) (мада је правилније гледати зависност зависне променљиве. односно ? = ? . помоћу правила за релативну грешку ∆? ∆?+2∆? ∆? ∆? производа и количника.0136 ? 2 . ∆? = 1?.1??. односно после замене ∆? бројних вредности је ? = 0.7??). Одатле се може наћи момент инерције преко формуле ? = 2 ?+ 2 ? ?+ 2 ? ?−2? ? ? 2 . ∆? = 0.16? 2 .6 10−4 ???2 ?п .РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016.05??. као ? = ?−2? + ? + ? + 2∆? ? . Укупно: ? = (9.5??). ∆? = 0. ∆?? = 0. од независне. Даље. НАПОМЕНА: најисправније би било посматрати зависност времена од корена пређеног пута ? = ?( ?). грешке за тачке 2? ? ? које су очитане са графика се одређују тако што бирамо већу од грешака експерименталних тачака између којих се налазе. .795 10−4 ???2 . 40.8 ± 0. што је овде пређени пут).6) 10−4 ???2 . што је у овом случају време. Одатле је ? = 9.36 ? 2 = 0. али због неприкладне тежине обраде података за узраст првог разреда средње школе то решење није наведено.0003 ? 2 .0613942. односно ∆? = 0.08? 2 . ГОДИНЕ ∆? ? = ?∆?+?∆? |?? −2| + ∆? ? + 2∆? ? ?п . односно ∆? = 0. Помоћу података из табеле црта се график ? = ?(? 2 ) и са њега.0611459.6) 10−4 ???2 ?п . односно ∆? = 0. ∆?? = 0. Даље грешка ∆? ∆? +∆? ∆? +∆? ? за коефицијент правца се одређује као ? = |? ? −? ?| + |? ? −? ?| = 0. Из података задатка се закључује да је ∆? = 0.05??. између прве и друге експерименталне тачке се бира тачка ?(10? 2 . ? Укупно ? ? ? ? ? = (1. 13.03) 10−2 ? 2 . Даље можемо да рачунамо грешку за момент инерције. а између пете и шесте експерименталне тачке се бира тачка ?(30? 2 . односно апсолутну грешку збира и разлике.