You are on page 1of 3

Aleksandar Sergejevič Puškin

Puškin je još kao osamnaestogodišnjak izražavao mržnju prema
samovlašću i isticao je misao kako monarh ne vlada na temelju svog
porijekla nego na temelju zakona svoje zemlje.
Puškin, koji se lako i sa puno strasti zaljubljivao u mnoge žene
tokom svog života, kao da je jedino i živeo zbog ljubavi. Zbog
ljubavi je disao, pisao, živeo i umro. Poginuo je u dvoboju, braneći
svoju čast i čast svoje žene
Aleksandar Sergejevič Puškin (Moskva, 6. Juna 1799. - Sankt Peterburg, 10.
februara 1837.), ruski pjesnik, dramatičar i prozaik.
Aleksandar Puškin ima ugled velikog ili izvanrednog ruskog pjesnika, te ga
se smatra utemeljiteljem suvremenog književnog ruskog jezika. Puškin je
među prvima u Rusiji počeo pisati narodnim jezikom i distancirao se od
književnosti romantizma popularne u Zapadnoj Europi. Stvorio je stil koji je
miješao satiru, romantiku i dramu.
Revolucionarna mladost
Već sa osamnaest godina Puškin je živeo pravim mondenskim životom. Na
dvoboje je izlazio skoro svake nedelje, čak i bez nekih velikih povoda. I
njegovo oblačenje je bilo veoma smelo. Nosio je veliki šešir, crnu pelerinu i
krzno oko vrata. Nakon škole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih
poslova u Sankt Peterburgu. U to vreme je bilo veoma moderno pisati
sarkastične i podrugljive stihove. Te otrovne strelice su smele biti upućene
svakome, osim caru. Ali, za Puškina kao da nije važilo to pravilo. Uzalud su
ga prijatelji upozoravali da ne piše više loše na račun cara i da se već
nalazi u njegovoj nemilosti. Puškin je još kao osamnaestogodišnjak
izražavao mržnju prema samovlašću i isticao je misao kako monarh ne
vlada na temelju svog porijekla nego na temelju zakona svoje zemlje. Sa
svega 21. godinom, Aleksandar Sergejevič je prognan iz Sankt Peterburga
u Besarabiju, u Jekaterinoslav, a potom i u Kišinjev. Kada je stigao na
mesto svog izgnanstva, komandant za Besarabiju, general koji je veoma
cenio Puškina, priredio mu je lep doček. Samo nekoliko dana po dolasku,
šetajući obalom Dnjepra, Puškin je poželeo da se baci u reku. Teško se
razboleo. Posle dugog lečenja odlazi na Kavkaz. Tu ga je prihvatila porodica
generala Rajevskog. Porodica sa četiri prelepe ćerke - Katarinom, Jelenom,
Marijom i Sofijom. Svaka od njih će biti velika inspiracija u Puškinovim
remek-delima.
Nastavak putešestvija
Sa Kavkaza Puškin je otišao u okolinu Kijeva, kod porodice Davidov, gde se
dešava još jedna od Puškinovih ljubavi - sa Aglajom. Velika, burna, puna
prepirki i sitnih, podmuklih osveta. Odesa je bila nova stanica Puškinovog
izgnanstva. U moru žena koje ga privlače i sa kojima je bio, posebno mesto
zauzima Karolina. Njegova čudna ljubav prema Karolini nije iščezla ni posle

januara. I Puškin u avgustu 1824. Puškin je zakazao dvoboj Žoržu Dantesu. Na imanju nema zabava i žena. Puškin je zatražio da zameni pištolj. Pažljivo su ga preneli kući i položili na divan njegove radne sobe prepune knjiga. prijatelji moji". Kada ga je video kako posrće. Puškin je bacio pištolj iznad sebe i povikao: „Bravo ja!". po rečima jednog od svedoka. došla mu je glave. ali nije." Ali se Puškin nije oporavio. upitao je: „Jesam li ga ubio?" „Niste". prekrati muke. nastavlja sa svojim književnim radom. romana u kojem je na prelep način opisana nesrećna ljubav dvoje ljudi. na šta je Puškin rekao: „Zbogom. Bilo je gotovo nemoguće finansijski izdržati takvu ženu. ionako ćemo se morati ponovo suočiti kad se oporavimo. naglasio je. Ljubav prema supruzi. uperio pištolj i pokušao da opali. godine. U gotovo ležećem položaju. a njega samog ismevao. francuskom emigrantu koji je služio u ruskoj gardi i koji je otvoreno zavodio njegovu ženu Nataliju. Uostalom. Sahrana bez počasti 29. U poslednjim trenucima. Karolinin ljubomorni muž zahteva od cara Aleksandra da Puškin odmah napusti Odesu. i onda opalio. pa je pomišljao da pištoljem. januara 1837. Mnoge žene su osvajale Puškinovo srce. Puškin piše jedan od najlepših romana svih vremena Evgenije Onjegin. pošto . koji su postali podnošljivi zahvaljujući opijumu. Dantes je pao. četvoro dece i ženine dve sestre. nišanio je dugo. kada je opet sreće i počinje da joj piše ljubavna pisma. „ali ste ga ranili. Nekoliko godina ranije. ali ona koja je uspela da ga sasvim veže za sebe bila je Natalija Gončarova. Doktor Šolc nije krio od njega da je rana smrtna i upitao ga je da li želi da vidi svoje prijatelje. za koju je ovaj pesnik pisao: „Kako je nekome dozvoljeno da bude tako lep?" Upravo je ova žena. bila glavni pokretač za nastajanje dela Evgenije Onjegin. mislio sam da će mi zbog toga biti drago. skoro dva minuta. svejedno.više godina. Vrativši se 1826. praćena užasnim bolovima. odgovori mu jedan od svedoka. koja nikada nije čitala knjige svog muža. Kada je došao sebi. „ali neka to bude neki čestit čovek". godine u Sankt Peterburg. Prvi metak je opalio Dantes. oprostio je Dantesu i svojoj ženi od koje je zatražio da se ne preudaje pre nego što prođu dve godine tugovanja. što mu je i dozvoljeno. u Sankt Peterburgu. pogođen u grudi. pokazujući pri tom na knjige svoje biblioteke. Rukama se pridigao na kolena. bivale su sve veće. U tom seoskom izgnanstvu. Puškin je upoznao Anu Kern. Kobni dvoboj 27. Venčali su se 1830. odlazi na svoje imanje Mihajlovsko. posle čega je izgubio svest. pištolj je bio pokvašen. Pogodio je Puškina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. u podne. koga su mu pronašli sakrivenog ispod pokrivača. Uz lepotu ove žene išli su odmah pod ruku i njeno rasipništvo i razmaženost. kako su godine prolazile." „Čudno. zatražio je da mu se donese ogledalo i potom. njegova neostvarena ljubav. godine. Agonija. potrajala je dva dana. devojku udatu za ostarelog generala. Međutim. Njegove muke.

. Između ostalog.. Izabrana dela Puškin je objavio prvu pesmu sa 14 godina." U 14. Takođe je započeo rad na jednom od svojih najpoznatijih dela . nešto me pritiska. To delo je izdao tek 1831. njegovo omiljeno jelo. vlada je. zatražio je slatko od dudinja. . započeo je rad na Borisu Godunovu. Delo je bazirano na bajkama koje je čuo od svoje babe. januara 1837. do 1820.. Zbog ovih dela je prognan. naredila da se njegov sanduk preveze do groblja u kolima natovarenim senom i da se sahrani bez ikakvih ceremonija. Braća razbojnici i započeo Česmu Bahčisaraja. koji je bdeo nad njim.." i izdahnuo. napisao je delo Oda slobodi. Tokom drugog perioda u egzilu (1824-1826). Posto se Puškin uvek izjašnjavao kao liberal.45 posle podne 29. Tokom prvog izgnanstva (1820-1823) napisao je dela Kavkaski zatvorenik. još malo više! Još više. Puškin je prošaputao: „Životu je kraj. i pravo na to je dobio kao poklon za venčanje. Tokom kratkog perioda slobode.. njegova politička aktivnost je uticala na stvaralaštvo. kao učenik u carskoj gimnaziji. Svog prijatelja Dala. i napisao je Cigane. objasnivši mu potom: „Sanjao sam kako se s tobom penjem po policama sa knjigama i bilo je toliko visoko da mi se zavrtelo u glavi. Posle toga nastupilo je bunilo. strahujući da bi njegova sahrana mogla da izazove nerede na ulici. uhvatio je za ruku i povikao: „Podigni me! Hajde. godine. Tokom školovanja je počeo da piše i svoje prvo veliko delo Ruslana i Ljudmilu. Od 1817. završio je rad na Česmi Bahčisaraja.je dugo gledao svoj lik. hajde!".. kraj.Evgeniju Onjeginu. u časopisu Evropski glasnik.