You are on page 1of 171

Prof.

dr HUSNIJA ĆERIMAGIĆ

PČELARSTVO
Šesto dopunjeno i prerađeno izdanje)

NIRO „ZADRUGAR", SARAJEVO 1984.

b ib l io t e k a

„s a v r e m e n a p o l j o p r i v r e d a

Autor

dr HUSNIJA ĆERIMAGIĆ, profesor
Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu
Recenzent

dr VLADISLAV VACLAV, profesor
Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu
Urednik

RAŠID SELIMIĆ
Odgovorni urednik
Odgovorni urednik

VLATKO RAGUŽ
Izdavač

NIRO „ZADRUGAR" Sarajevo
Tiraž: 4.000 primjeraka
Za izdavača

RADOSLAV SAVIĆ
Štampa

NIGRO ,,GLAS“ OOUR Grafika
Banjaluka,
Za OOUR Grafiku

JOVICA DEVURA

PREDGOVOR
ŠESTOM IZDANJU

U opštoj ialopojci o krizi knjige, prodaje knjige, a naročito knjige
namijenjene poljoprivrednoj proizvodnji, ova knjiga kao da demantuje to stanje: za kratko vrijeme doživljava šest izdanja! Bez
publiciteta, bez bučne najave, bez javnih priznanja i nagrada, knji­
ga je našla.puta do seoskih kuća, do pčelara amatera t profesiona­
laca, do đaka i studenata. Uzrok ovom svojevrsnom fenomenu nije
lako shvatiti. Na našem jezičkom području postoji obilna litera­
tura i bogata tradicija izdavanja pčelarskih priručnika. Prema to­
me, ova knjiga nije upala u »prazan prostor« pa da bude tako
razgrabljena. S druge strane, pčelarstvo kao privredna grana kod
nas je već odavno u stagnaciji i opadanju, nije to više ona magij­
ska djelatnost koja samo posvećenim obezbjeđuje nezamjenljive
namirnice kao nekad. Bolesti i opšte zagađivanje okoline svako­
dnevno sve više sužavaju prostor ovom nježnom biću, oduvijek
smatranim najvećim radišom u prirodi.
Ali, pored svega toga, kod nas se javlja nov interes za pčelarstvo,
kome više nije cilj samo materijalna korist, nego je to više hobi,
pasija, rekreacija u slobodnom vremenu, vraćanje prirodi, prirod­
noj hrani i, naročito, prirodnim lijekovima.
Lagano pisana, riječju i funkcionalnom slikom ova knjiga na sažet
i jednostavan način objedinjuje dosad naširoko opisivana opšta
znanja o pčelama i pčelarstvu sa najnovijim spoznajama o još uvi­
jek tajanstvenim stranama funkcionisanja pčelinjeg društva. Tu
će svaki pčelar naći interesantno štivo, na primjer o tome kako
pčele pronalaze pašu i međusobno se o tome obavještavaju, struč­
niji pčelar formule na osnovu kojih će utvrditi optimalne uslove
iskorišćavanja svake pčelinje paše, a svaki praktičar detaljne i in­
struktivne crteže pomoću kojih će napraviti košnice.
Autorova spremnost da u svakom novom izdanju iznova obradi ili
jače osvijetli neki aktuelni pčelarski problem i da udovolji zah­
tjevima mnogobrojnih čitalaca, s kojima je u stalnom kontaktu
od fakultetske katedre, preko pčelarskih udruženja, pa sve do pče­
linjaka i u najzabačenijim krajevima, ogleda se i u ovom izdanju.
Možda se i u tim činjenicama nalazi objašnjenje izvanrednog pri­
jema kojim je ovu knjigu dočekala čitalačka publika.
Uprkos ograničenosti obima knjige, autor je, i u ovom, šestom iz­
danju, ostao vjeran sebi: detaljnije je opisao najveću boljku sav-

I to je u ovom času sasvim dovoljan razlog da i kod svojih starih čitalaca pobudi interes i za ovo izdanje. i iznio najnovija iskustva u borbi protiv nje. korisnog i novog. a o novim čitaocima ne treba ni govoriti. koja ozbiljno prijeti da zatre mnoge pčelinjake.remenog pčelarstva — krpelj varou. jer OMj ovdje mogu naći mnoštvo interesantnog. Savo Pujić .

Pošto nastaje u gla vno m iz slatkih sokova cvjetova — nektara koga pčele prerade. u zna tn im količinam a. U p o tre b lja va se i za spra vlja nje sk up ih lakova. dijastaza. M g. Stoga m ed uz d o b a r u ku s.) za do b ija n je dire ktnih i in d ire k tn ih koristi. poliartita i d ru g ih bolesti. u m edu se nalaze. koja im a i ljekovita svojstva. bubrega. Propolis se u p o tre blja va za p rip re m a n je nekih m asti za liječenje rana i kao takav nalazi p rim je n u u m edicini i veterini. Direktne koristi se d o b iva ju u sljedećim p roizvodim a : Pčelinji med je visokokvalitetna lju d sk a hrana. Rojevi i matice služe za re p ro d u k c iju u pčelarstvu. kiseline i metale (Ca. m ed sadrži u p riro d n o m o b lik u : šećere (m onosaharid i — glukoza i fru k to za ). avioin d u strija . Pčelinji otrov (u b o d ) se k o risti za liječenje reum atizm a. precizna m ehanika. in d u ­ strija papira. Ip a k. Cvjetni prah (polen. N a i d r. za oko 100 do 150 puta. te se p rim je n ju je kako u ish ra ni tako i u lije če nju m nogih obo­ ljenja. stakla). znatno je veća od direktne. K o ris ti se dire ktno u bod pčela ili se od sa­ m og otrova s p ra v lja ju ra s tvo ri i m asti. Pčelinji vosak im a ve lik u p rim je n u u in d u s triji (e le ktro in d u strija. kao i u kozm etici. im a ljekovita. koje čo vje čiji o rganizam lako p rim a . fe rm e nti (invertaza. Indirektna korist k o ju daje pčelarstvo oprašivanjem p o ljo p rivre d n o g b ilja . O sim toga. katalaza i d r. Co. k o ji p ospješuju biohe m ijske procese u čo vječijem organizm u. Fe. je r u p riro d i 5 . m e ta lu rg ija — za precizne otiske. te farm aceutskoj i kozm etičkoj in d u s triji. srca).). p e lu d ) p rim je n ju je se u sp ra v lja n ju dijetetskih i kondicionih preparata za ishranu lju d i. išijasa. Matična mliječ nalazi ve liku p rim je n u u lije če nju nekih bolesti (jetre.) i v i­ tam ini. P. kao i za spra vlja nje raznih koz­ m etičkih preparata. najveći potrošač voska je samo pčelarstvo koje troši 3/4 proizvodnje . dijetetska i kondiciona svoj­ stva.UVOD Pčelarstvo je grana p o ljo p riv re d e u k o jo j se uzgaja i iskorišćava me­ donosna pčela (A p is m ellifica L .

a povećava se i kvantitet. U srednjem v ije k u pčelarstvo je veoma važna grana. onda se vide i perspektive razvoja pčelarstva u intenzifikaciji p o ljo p rivre d n e p roizvodnje. vije ka . star je oko 30 000 godina i na n je m u je p re d ­ stavljeno u zim a n je m eda iz stijene. glavni su oprašivači poljop rivre dnog b ilja . K a d a se im a u vidu da su za p ra viln o i pravovrem eno oprašivanje potrebna 3 do 4 pčelinja dru štva po 1 ha. zaostaje u ra zvo ju ona strana ploda koja nije oplođena. U m no gim grobnicam a nađeni su reljefi na k o jim a su naslikane pčele i m ed u saću. N a js ta riji podatak o pčelarstvu potiče iz kam enog doba. P rvo b itn i čovjek nije uzgajao pčele već ih je tražio u šupljinam a drveća i stijena. što im a p ra ktičnu vrijednost. O prašivanje takođe im a efekta i u ratarskih k u ltu ra : p rinos suncokreta se povećava za 15— 20»/o. O gledim a je utvrđe no da pčele oprašivanjem povećavaju prinos za oko 20— 30»/» jabuke. znači »lo v io « je pčele. kao i u p ro izv o d n ji sjemena lucerke. a R im lja n i od G rka . Lorenco Langstrot (1810— 1895) i B a ro n Berlepš (1815— 1877) konstruisali su košnice koje 6 . višnje. K o d nas oko 150 k u ltu rn ih bilja k a zahtijeva oprašivanje pom o ću pčela. Stoga inte n zivira nje m p o ljo p riv re ­ de pčelarstvo dobija sve veći značaj. Istorijat pčelarstva Pčelarstvo je staro koliko i lju d sk i rod. S ta ri E g ip ća ni i A sirci su m eđu p rv im uzgajali pčele. R a dovim a se ističu m nogi istraživači: A d a m Sirah (1700— 1775) konstatuje da u p čelinjem d ru š tvu im a samo jedna m atica. Istovrem eno je crkva kao veliki potrošač voska za svijeće. M e d predstavlja glavni izv o r slatkih m a terija. uljane repice za 20»/». S ta ri G rc i p rim ili su vještinu pčelarenja od Egipćana. R adi toga su vlastela i m anastiri im a li velike pčelinjake i pčelara kao posebno zanim anje. čim e se u m a n ju je nje n kvalitet. pošto p re zim ­ lju ju u ve lik im zajednicam a — društvim a. N a na u čnim osnovam a pčelarstvo se počinje ra zvija ti tek kra je m 18.oko 80°/0 b ilja k a su entom ofilne (b iljke koje oprašivaju insekti). Pčele. kajsije i d ru ­ gog voća. Pčele je uništavao. zbog svoje b ro jn o s ti. p rivođe nje m k u ltu ri dosad neobrađivanog zem ljišta) i sve većom u p otre bom pesticida. N a p rim je r. a oduzim ao im m ed i vosak. A nton Janša (1734— 1773) je ustanovio da se parenje matice obavlja isklju čivo u vazduhu. Poznavali su i m etodu o d u zim a n ja m eda a da ne unište pčele. trešnje. i početkom 19. ako je nepotpuna op lo d n ja u jabuke. odigrala važnu ulogu u razvoju pčelarstva. In te n ­ ziv n o m obra d om zem ljišta (razoravanjem međa. djeteline i d ru g ih bilja k a. u p riro d i je sve m anje insekata k o ji op ra šu ju k u ltu rn o b ilje i n jih o v u d io u oprašivanju svodi se na n a jm a n ju m je ru . Petar Prokopovič (1775— 1850) konstruiše košnicu sa p o kre tn im saćem. Pravovrem eno oprašivanje poljop rivre dnog b ilja je jedna od agroteh­ ničkih m je ra je r su plodovi p ri takvom op rašivanju boljeg kvaliteta. N ađen je u šp ilji — šp iljski crtež — kod B a k o ra u Š p a n iji.

S obziro m da su p ro izvo d i pčelarstva u v ije k traženi i na cije ni. ako se čuva i održava. u odnosu na druge p oljo p rivre d n e grane. uzgoj m atica. te se ne postavlja pitanje naknade vlasnicim a za pče­ lin ju pašu. je r za postavljenje košnica ne treba veći prostor.se i danas u p o tre b lja va ju . C rn a G ora . Neograničenost bavljenja pčelarstvom. Cesto je rentabilnost ograničena vre m e n skim uslovim a. im a niz karakte­ rističn ih osobina. a p ri tome pčelinje društvo ne trp i štetu. a da se ne uništi saće. O sobine pčelarstva su sljedeće: 1. Je da n p ut nabavljena. Uslovi za pčelarstvo u SFRJ i SRBiH Jugoslavija razloga: im a naročito p ovoljne uslove za pčelarstvo iz sljedećih 1. te pčelarstvo postaje rentabilna grana p o ljo p riv re ­ dne p ro izvo d n je . pčele slobodno p o sjećuju cvjetove. — U ra du sa pčelam a nailazim o na ve liki broj kom bina cija (p če linja paša. Pčelarstvo kao sport.). U k o lik o se ukaže bolja pče linja paša u nekom d ru g o m k ra ju . — O p re m a za pčelarstvo (košnice. U našoj ze m lji k lim a je blaga te su pčele aktivne 7— 8 mjeseci u godini. Johan M e rin g (1816— 1878) konstruisao je presu za p ro izv o d n ju satnih osnova (vještačkog saća). ko ji u ovoj p o ljo p rivre d n o j grani nalaze i razonodu. Nevezanost za određeni prostor. M a- 7 . Ja n Đ erzon (1811— 1906) p rv i je zapazio po­ ja v u partenogeneze kod pčela. razvoj društva. p rib o r i alat) nije skupa. Hercegovina. Ove kom binacije za htije va ju veliki b ro j ra znih rješenja (kao u šahu). Rentabilnost. te je pčelarstvo podložno kolebanjim a koja uslo vlja va ju klim atske p rilik e . zaštita pčela i d r. a F ra n jo H ro uška (1819— 1889) konstruisao je centrifugu (v rc a ljk u ) k ojom se om o­ gućuje o du zim a nje m eda od p če linjih društava. — Pčele sa ku p lja ju h ra n u u radiju s u do 10 k m . košnice sa pčelam a se lako prenose sa je dnog m jesta na drugo. — Za uzgajanje pčela nije potreban vlastiti ze m ljišni posjed. uloženi kapital se b rzo vraća. O vo daje m ogućnost da pčelarstvo m no gim a bude glavno ili sporedno zanim anje. O va istra živa nja nasta vlja ju se do današnjih dana radi pronalaženja b o ljih rje še nja za uzgoj pčela (apitehnika) i savršenije koristrukcije pčelarske oprem e. bez o bzira kom e pripada zem ljište na kom e raste m edonosno bilje. kako m uškarci tako i žene. 2. Osobine pčelarstva kao poljoprivredne grane Pčelarstvo. Znači. te su radi toga m om e nti sporta ja k o naglašeni. 4. Iz tog razloga pčelarstvo im a ve liki b ro j pristalica. 3. S tim cilje m mnoge zem lje u svijetu im a ju specijalizovane institute za istraživanje pčelarske problem atike. može tra ja ti i do 50 godina. Radi toga klim atski uslovi m ogu dovesti u pita nje rentabilnost pčelarstva. Pčelarstvom se m ogu baviti sva za nim a nja . U nekim k ra je vim a (D a lm a cija .

). gdje pčele z im u ju u specijalnim sprem i­ štim a — zim o vnicim a .kedonija i d r. T a k o je m oguće iskoristiti više p če lin jih paša u toku jedne godine. u nas postoje p o v o ljn i uslovi za seleće pčelare­ nje. M eksiko. Pčelarstvo u svijetu i u nas Pčele se u zg a ja ju u gotovo svim k ra je vim a svijeta. p ru ža se m ogućnost za p ro izv o d n ju ranih roje va i m atica k o ji su u proljeće traženi na tržištu. S A D . Blaga zim a om ogućava da koš­ nice ostaju na o tvo re no m p ro sto ru . ku p in a ). S druge strane. za ra zlik u od d ru g ih zem alja sa ja k im i d u g o tra jn im zim am a. 5. radi iskorišćavanja pčelinje paše. u većini zem alja gdje je pčelarstvo ja k o ra zvi­ je n o (S S S R . 3. u nas. S druge strane. koje je p rvo ra zre ­ dno m edonosno bilje . za tim ra ta rs k im k u ltu ra m a (u lja n a repica. lucerka. kao i zem ljišta koja se teško m ogu prive sti pod k u ltu ru (p o d ru č je krša ). 4. K anada. borovnica. A rgentina. U nas je tra d icija da se p rave velike međe na k o jim a raste razno m edonosno šiblje i d r­ veće (ku p in a . suncokret. te se v rije m e cvje ta nja p rodu žu je . Z im o va n je pčela im a ve liki značaj za gajenje pčela. U slje d visinskih ra zlika i kom bina cije terena sa ra zličito m k lim o m i m edonosnim b ilje m .). tj. U nas još u v ije k im a dosta neobrađenih površina (p riro d n e livade i pa šn ja ci). djetelina. N a n ižim p o zicija m a p očinje da cvjeta ra nije a na višim kasnije. O sim toga. u našoj ze m lji postoje velike površine ze m ljišta p od ra znim -voćkam a. O va okolnost p o vo ljn a je za pčelarstvo je r pčelinje dru štvo p očinje ra n ije sa svo jim ra zvo je m i sprem no dočeka ra n u p ro lje tn u pašu.) p e riod m iro v a n ja pčela traje svega 2 do 3 mjeseca. a postoje i velike površine pod šum om gdje g o rn ji sprat nije drveće već žb u n je (m alina. U našoj ze m lji zim e su blage i gotovo u v ije k u toku zim e postoje 2— 3 to p lija dana (kad je tem peratura iznad 12°C) kada pčele m ogu da izlije ću iz košnice i da izbace izm et. O va ze m ljišta su od velike koristi za pčelarstvo. za Prevoženje pčela iz jednog k ra ja u d ru g i. ali se pčele u zg a ja ju ra d i op rašivanja b ilja ili iz sporta. pa pčelarstvo postaje znatno re nta bilnije zanim anje. pa gubici pčela u toku zim e su. U s lje d visinske razlike. a li one do danas nisu iskorištene. po­ stoji i d o b ro ra zvijena pčelarska in d u s trija k o ja p ro izvo d i košnice i 8 . N o v i Zeland i d r. U n e kim ze m lja m a (n p r. neznatni. O v im izlije ta n je m rasterete c rije v n i sistem. Ju g osla vija je pretežno b rd o v ita zem lja. bagrem i d r. R eljef terena je raznovrstan i na k ra tk im od sto ja n jim a su velike visinske razlike.). T im e se m ijenjahu ekološki uslovi i flora je raznovrsna na b lisk im o dsto janjim a. prvora zre dna pčelinja paša. je r u p ra vo na n jim a raste raznovrsno m edonosno bilje . ra zličito je vrije m e cv je ta n ja jedne iste medonosne b ilj­ ke. skandinavske ze m lje ) uslje d ne p o vo ljnih klim a tskih p rilik a p ri­ nosi su v rlo m a li. sm iljk ita i d r. I z ovih razloga naša ze m lja im a velike m ogućnosti za razvoj i unapre­ đenje pčelarstva. 2.

Prem a statistici U je d in je n ih nacija najveći b ro j košnica je u sljedećim ze m lja m a : S S S R 10 500 000. te se na tržištu p o ja v lju ju sa standardnim kvalitetom . Jugoslavija 1 200 000. godine (Popis p o ljo p riv re d n ih gazdinstava 1969. 9 . B e o g ra d )1) iznosio je: G azdinstva sa pčelama SFRJ S R Bosna i Hercegovina S R C rn a G ora S R H rv a tsk a B r o j košnica 150 371 1 147 449 30 984 189 126 6 234 46 237 25 018 150 551 S R M a kedonija 9 733 126 213 S R Slovenija 8 228 108 276 S R S rb ija 70 171 527 046 55 735 365 670 S A P V o jv o d in a 8 800 126 118 S A P K o sovo 5 636 35 258 Uža S rb ija Ne postoje tačni podaci koliki je odnos košnica sa p o kre tn im i nepo­ kre tnim saćem. M e k­ siko 2 000 000. A u s tra lija 22 800 tona meda. S A D 4 500 000. bilten 624. Istovremeno je poboljšan odnos košnica sa pokretnim i nepokretnim saćem u korist onih sa pokretnim. za oko 1(>— 15°/o. U je d n o postoje i specijalizovana preduzeća za otku p . U našoj ze m lji b ro j košnica po re p u blika m a i p o k ra jin a m a pre m a po­ pisu iz 1969. Poljska 1 250 000. St. Kana d a 18 600 tona. ali se p retpostavlja da je sa ne pokretnim oko 27 do 30°/o košnica. S A D 86 300 tona. Sljedeći popis poljoprivrednih gazdinstava (1981. 1) Pretpostavlja se da je povećan broj košnica u S FR J. C S S R 1 070 000. M eksiko 40 000 itona. ju li 1970. T u rs k a 1 900 000. E tio p ija 6 000 000. Prem a istim podacim a. S va k im danom pronalaze se b o lja tehnička rješenja radi racionalizacije rada u pčelarstvu. Iz tog razloga su u nas prinosi tako niski.) daće tačan pregled.dru gu pčelarsku oprem u. A rgentina 22 700 tona. itd. najveći proizvođači m eda b ili su: S S S R 125 000 tona. od prošlog popisa do danas. pre ra du i p ro d a ju pčelarskih p ro iz­ voda.

centrifuge i ostalu opremu za savremeno pčelarenje u suradnji sa svojim kooperantima — za pčelare Sirom Jugoslavije — obezbjeđujemo po najpovoljnijim cijenama. sa stručnim savjetima. Na raspolaganju vam. proizvodimo i prodajemo selekcionisane matice. Ako nabavljate pribor i opremu direktno od nas imaćete povoljnije uslove. Naš cilj je da u potpunosti zadovoljimo potrebe pčelara proizvođača! .Pčelarski kombinat • Beograd Pčelari! Košnice. Ako želite da uz kredite povećate svoje pčelinjake ili obnovite opremu. Ako koristite naš stimulativni preparat „Forssapin“ imaćete jača druStva i više meda. obratite se Kombinatu. gdje je dao izvanredne rezultate. dobijati robu u najkraćem roku. Ovaj preparat je testiran i u SAD. Isto tako. stoji naša Služba kooperacije.

lucoolavl^a . nastalim zbog prostate i nebakterijskih zapaljenja prostate h3(Amedex.aP'ppostalin A P I P R O S T A T IN ublažava kod hipertrofije prostate tegobe APIPR O STATIPšpreporučujem o mu­ škarcima kao pomoć kod teškoća pri mokrenju.o W If \ I j živlla ka in d u s trija l|ubij»na.

.

Im aju veći značaj u oplođavanju cvjetova sa prašnicima dublje smještenim (crvena djetelina. Klasa: insekata — insecta.1. jer ne prave gnijezda u obradivim površinama. Prezimljavaju samo oplođene ženke. Nadfamilija Apoidea ima šest familija: tri nižih (Ćolletidae. pošto imaju duži jezik. Red: opnokrilaca — Hymenoptera. Andrenidae i Halictidae) i tri reda viših pčela (Melittidae. Vrsta: medonosna pčela — Apis mellifica Linne. U podredu Apidae osim Apoidea nalaze se još nadfamilije: Cynipoidea — ose šišarice. B u m b a r i prikupljaju cvjetni prah zadnjim nogama i hrane se uglav­ nom nektarom. ženka i radilice. Gnijezda prave od voska koga luče ženka i radilice sa donje strane 13 . Formicoidea — mravi i Vespoidea — prave ose. usamljene) pčele. U gnijezdu postoje mužjaci. Podred: viših pčela — Apidae. sa manjim rezervama hrane. S o lita r n e p č e l e žive usamljeno i uglavnom ne stvaraju veće rezerve hrane.). Ichneumonoidea. zatim podfamilija bumbara (Bombinae). Prezimljava samo oplođena ženka. bezžaočnih pčela (Meliponinae) i pravih pčela (Apinae). Podfamilija: prava pčela — Apinae. Privođenjem zemljišta kulturi sma­ njuju se uslovi za njihovo razviće. mogu da lete i na temperaturi nižoj od 12°C. Stvaraju obično manja gnijezda u zemljištu.) spada u: Kolo: zglavkara — Arthropoda. Megachilidae i Apidae). lucerka itd. Cholcidoidea i Proctotripoidea — parazitske osice. ŽIVOT PČELA SISTEMATSKO MJESTO PČELE Domaća ili medonosna pčela (Apis mellifica L. Za razliku od medonosne pčele. U familiji Apidae su podfamilije Anthophorinae i Xylocopinae — divlje (solitarne. Nadfamilija: pčela — Apoidea. itd. Familija: viših pčela — Apidae. Rod: društvene pčele — Apis.

Pčelinje društvo je čvrsto izgrađena zajednica. dok su u radilica oni zakržljali. Ishranjuju se nektarom i životinjskom hranom.) P č e l i n je d r u š tv o . takođe luče vosak od 2 do 4 trbušnog segmenta. 2. 3. Apis mellifica L. žive u društvima. radilice i mužjaci. Žive u šupljcm drveću •ili u zemlji i grade saće u etažama. i to samo mlade ra­ dilice od 10 do 18 dana starosti. — mala medonosna pčela. Najbliže po svom izgledu i razviću familiji Apidae je familija V e s p o iđ a e (prave ose). Sav rad pojedinca jedino služi društvu. jer se ne može prilagoditi uzgoju u košnici. od 2 do 4 stemita. u kojoj je posao skladno raspoređen. U jednom društvu može biti i do 80 000 članova. Postoje ženke. M e lip o n in a e . Prezimljuje samo oplođena ženka. U gnijezdu može biti do 2000 jedinki. Za pčelarstvo je važan rod Apis — društvene pčele. Jedino matice imaju normalno razvi­ jene ženske polne organe. — velika medonosna pčela. pa se može uporediti sa organizmom gdje svaka ćelija ima svoju funkciju. Ne sakupljaju cvjetni prah. Apis indica F. Saće prave od drveta koje prerađuju u masu sličnu grubom papiru. — evropsko-afrička medonosna pčela. Cvjetni prah skupljaju jedino radi­ lice starije od 18 dana pa nadalje. — indijska medonosna pčela. mužjaci i radilice. jedne matice i u sezoni pčelinje paše od nekoliko stotina do nekolke hiljade trutova — mužjaka. i to ženka. čiji broj varira od 20 do 80 000 jedinki. 4. Matica se znatno razlikuje po veličini i boji od radilica i kod većine vrsta nije sposobna da leti i da se roji. Apis florea F. Pri pravljenju saća miješaju ga sa smolom i zemljom. Saće je od čistog voska i poredano u nizove. A p in a e luče vosak od 2 do 5 trbušnog segmenta. Ova podfamilija rasprostranjena je uglavnom u tropskim predjelima Južne Amerike i nema ekonomskog značaja. Podfamilija pravih pčela (Apinae) ima više rodova. 14 . Apis dorsata F. mješajući ga sa smolom četinara ili pupo­ ljaka nekih lišćara.trbuha. Društveni život temelji se na instinktu a ne na nekim umnim sposobnostima pčela. Medonosna pčela živi u društvima koja su sastavljena od velikog broja radilica. Neki rodovi kao M e lip o n a i T r ig o n a nemaju žaoke (bezžaočne pčele). Ovaj rod ima 4 vrste: 1. Pčela kao jedinka nesposobna je za život i brzo propada. Opšte osobine medonosne pčele (Apis mellifica L.

velika indijska pčela D o m o vin a ove k ru p ne pčele je In d ija . n e m a ju žaoku. T r b u h m atice je izdužen tako da ga k rila ne p o k riv a ju u potpunosti kao kod radilice. Radilice su dužine 12— 14 m m a prosječne težine oko 0. Apis dorsata F . će lije m ogu biti duboke i do 34 m m . Indon e zija . M ože da živi 2— 5 godina. te nem a ra d iličk ih i tru to vskih ćelija n iti m atičnjaka. ra dilice) i m u š k ih (tru to v i) članova društva. Matica je je d in o p olno p otp u no ra zvije n a ženka i njena je dužnost da stvara potom stvo. ild . U s n i aparat je slabije ra zvije n nego kod radilice. Radilice ove vrste dva puta su veće od evropske (naše) m edonosne pčele. R azlika izm eđu ra dilica i m atice ne postoji. M a tica nem a organa za sakupljanje hrane kao n i voštanih žlijezda.20 gr. ni žlijezde za lučenje m lije či. dužine su 15— 17 m m . za ishranu legla i o d b ra n u društva. a sastoji se od jednog je dino g velikog saća. ali su više valjkastog i zdepastog ob­ lika. m ogu ostati u d ru š tv u i preko zim e. (prema Taranovu). Izuzetno. Izg ra ­ đ u ju saće od čistog voska. — Apis im a četiri vrste. g ra d n ju saća. život im tra je 3— 6 m jeseci onda kada u p riro d i im a pčelinje paše u izo b ilju . D u žin a m atice v a rira od 15 do 20 m m a težina je oko 0. Trutovi su d u ži i širi od radilica. 15 . T o se dešava ako je dru štvo ostalo bez m atice ili ako je matica ostala neoplođena.2 gr. V rste i rase pčela N a p rije d sm o naveli da rod dru štvenih pčela — 1. a težine oko 0. Im a ju dobro ra zvijene organe za sakupljanje hrane. in stin k t odbrane je dobro razvijen. Sve ćelije u saću su jednake. N e dosta ju im organi za sk up lja nje hrane. N e v rš i druge poslove u d ru š tvu . O na je znatno veća od radilice. Pošto se nje no je d n o saće nalazi na otvo­ renom p ro sto ru . M alezija.1 gr. Žive od nekoliko sedmica do 6 do 8 mjeseci. Pčelinje društvo sastoji se od ženskih (m a ­ tica.Sastav pčelinjeg društva.

izli­ je ta nje na n ižim tem peraturam a iz košnice itd. tru to vske i m a tičn ja ci u o b lik u žira . u ž b u n ju i si. du žina jezika pčela radilica. otpornost p re m a bolestim a. I ova vrsta d o b ro b ra n i svoje gnijezdo. I ova v rs ta g ra di saće od sam o je dnog saća na o tvore nom m je stu . — mala indijska pčela D o m o vin a ove vrste je kao i in d ijs k e pčele. Apis florea F. Po načinu života ova vrs ta je srodna sa našom m edonosnom pčelom . N e stva ra ju zalihu hrane pošto je sa b ira ju u toku cijele godine. Rasprostra­ njena je u zapadnoj i sjevernoj E v ro p i..). Apis indica F. za tim u ne kim kra je vim a sred­ nje E v ro p e i u S S S R -u (sje ve rni kra je vi i u U k ra jin i). m edonosna pčela im a če tiri osnovne rase: 1. P riličn o je lju ta . sklonost pre m a p riro d n o m ro je n ju . sposobnost za odb ra n u stana. u stvari. 2. za vrije m e pregleda ko­ šnice. i ova vrsta napušta stari k ra j u p otra zi za b o ljo m p če lin jo m pašom. Istovre m e no. sele se u d ru g i k ra j gdje im a hrane.). itd. m a n je porodice. — evropsko-afrička medonosna pčela R a sprostranjena je po cije lo m svijetu i je d in o se ova vrs ta uzgaja u košnicam a. k o ji im a ju nazive p re m a k ra ju (p o k ra jin i) u k o m su nastali. b ro j izgrađenih m a tičnja ka p rilik o m zam jene matice. Rase pčela. 4. P ojedini članovi u d ru š tv u su m o rfo lo ški izdife re ncira ni.K a d a se u k ra ju gdje žive pogoršaju uslovi ishrane. m ellifica L . 16 . Saće je izgrađeno iz više paralelnih satova i žive u za tvorenom p ro sto ru . m a gd je se uzgajale. Tamna evropska pčela (A p is m ellifica va r. n a ziva ju »dom aća pčela«. m ra v i) i odlaze na druga pogodna m jesta. 3. R o je n je je slabo izraženo. — indijska pčela D o m o v in a ove pčele je In d ija . pčele su ne m irne i ra zm ile se po košnici. i rije tk o se nalazi kao čistokrvna. pa u zgajivači je. a najveći je b ro j radilica... njene osobine dobro su poznate. K o že vn ik o v o vu v rs tu medonosne pčele d ije li na d vije podvrste — crnu ili tamnu (A p is m ellifica m ellifica L . n p r. ali n ije poznato kako se o d v ija ovaj proces. Apis melllfica L. S vo ja gnijezda napuštaju samo onda kada ih napadnu d ru g i insekti (n p r. sklona krađi. što. N a osnovu tih karakteristika. K a d a u p riro d i nestane hrane.) i žutu (A p is m ellifica fasciata L. p re d ­ stavlja o v u vrstu. Podvrste se dijele na rase i sojeve. N e otp orna je na bolesti. O va rasa dala je nekoliko varijeteta k o ji se na ziva ju prem a k ra ju gdje su nastali. u k ra jin s k a pčela. ku bita ln i indeks. a li se na saću nalaze razne ćelije: ra diličke. sklonost p re m a k ra đ i. Osnova za o vu p o d je lu je bo ja pigm enta kutikule. R azm nožavanje društava v rš i se ro je n je m . S ta ro dru štvo se d ije li na nove. O snovne karakteristike koje se p rim je n ju ju za određivanje rasa medonosne pčele su sljedeće: bo ja pigm enta ku tiku le . francuska pčela.

ligustica S p in . Za p ra ktično pčelarstvo n a jb o lji su lokalni sojevi pčela je r su prilago­ đeni k lim a tsk im i pašnim p rilik a m a kra ja . te veći b ro j pčela strada. Pčele radilice im a ju do bro izražen instinkt za sakup­ lja n je hrane. A zerb ejdžanu i Je rm e n iji. p o rije k lo m iz kra njske oblasti u Slove niji.) ra sp ro­ stranjena je na p la n in sk im p re d je lim a K avkaza i u G ru z iji. Slabo se ro ji. te je rasprostranjena po cije lo m svije tu . Pčele koje žive u tim p rostorim a . pa su nastali posebni sojevi. šarplaninski. a p ri ra du je blaga. O va rasa je ra sprostranjena i u našoj ze m lji (Is tra ) i k riža n je m sa k ra n jsk o m rasom nastali su m nogi sojevi pčela.). obraslo sivosrebrnastim dlačicam a. pohorski. itd. Sklona je k ra đ i. K ra n js k a rasa križala se i sa d ru g im rasama. a m atica je sva žuta. Pčele su p rilič n o m irn e a m atica je dobre plodnosti. Prem a a u to rim a iz S S S R -a . anatom ski i po instinktim a ne 2 Pč'darslvo 17 . caucasica G o rb . Postoje dva soja ove vrste: žuta kavkaska i siva g ru zijs k a pčela. što p ričin ja v a teškoće u ra du . T a k o je k riža n je m izm eđu kra njske i italijanske rase nastao banatski soj.) je naša autohtona rasa. Kakavska siva pčela (A pis m ellifica va r. hladnoće. D o b ro brane košnicu od krađe a rije tk o napadaju dru ga društva. Im a doba r p ro lje tn i razvoj pa su d ru š tva u proljeće ja ka . STAN PČELA Pčele žive u prostoru k o ji je m račan i zaštićen od sp o ljnili nepogoda (toplote. Raširena je u m n o g im ze m lja m a svijeta. D o b ro podnosi p ro m je n e klim e .) potiče sa A p e ­ ninskog poluostrva. O tp o rn a je pre m a bolestim a. te se tako prilagođava u slovim a dru gog kra ja . O va rasa.2. do­ b ro z im u ju . Kranjska rasa (A p is m ellifica va r. P ripada g ru p i ta m nih pčela. 3. im a nešto du ži je zik (prosječno oko 7 m m ). Ponekad izlijeću iz košnice i na n ižim tem peraturam a. Italijanska pčela (A p is m ellifica va r. tije lo jo j je crne boje. m nogo se ro ji i slabo podnosi zim u . U p riro d i takva m jesta nalaze u šu p lji­ nam a drveća. b o lja svojstva im a siva g ru zijs k a pčela. narod na­ ziva »d iv lje pčele«. Posebno dobre osobine im a dalm atinski soj ko ji im a sklonost za tih u izm je n u m atica. 4. M nog i autori sm a tra ju da je to posebna rasa. O va rasa je rasprostranjena u cijeloj našoj ze m lji. Po svo jim osobinam a spada m eđu n a jb o lje rase medonosne pčele. a one se m orfološki. sa osobinam a i jedne i dru ge rase. O v a rasa im a žuto pigm e ntira nu k u tik u lu . Istovrem eno se p re p o ru ču je povrem eno o p le m e njiva nje p če linjih društava sa m aticam a iz p la n in ­ skih rejona. Poznati su sojevi: sjcničko-pešterski. naročito u S A D . Dosta je blaga. gdje je nastalo više sojeva — p laninskih i ravniča rskih. u odnosu na ostale. ali im a slabije ra zvije n in stin k t za sa­ k u p lja n je hrane. U košnicu u n o ­ se dosta p ropolisa i n jim e lijepe o kvire. h o m o ljsk i. kod radilica su sam o p rv a 2— 3 trbušna segmenta žuta. c a m ic a P o lm . stijena i si. dalm atinski. vlage i d r.

pčele od voska izg ra đ u ju saće. N jih o v p ro ­ m je r iznosi oko 7 m m i na je d n o m d m 2 sa obje strane saća nalazi se oko 580 ćelija. Svaka ćelija saća predstavlja. K o d izg ra dnje saća. Trutovske ćelije su znatno veće i služe za razviće tru to va .7 m m i na je d n o m d m 2 sa obje strane saća nalazi se oko 750 ra d iličk ih ćelija. nazvati košnicam a. sa stanovišta m aksim alnog iskorištavanja pčelinjeg d ru ­ štva. p rilik o m povećanja b ro ja p če lin jih društava — ro je n je je korisno. U stalne ćelije saća spadaju: prihvatne. P re m a tom e. Radiličke ćelije služe za razviće pčela radilica i sm ještaj rezervne hrane (m eda i cvje tnog p ra h a ). ono izgrađuje svoj s t a n . K o d p če lin jih društava k o ja žive u p riro d n im sm jestištim a. ove ćelije se u kla p a ju u m eđuprostore. radilačke i trutovske a u povrem ene matičnjaci. prelazne. pčele u n jih izuzetno. šestostranu p rizm u . Sastoji se od dva re da šestougaonih ćelija. U većini slu­ čajeva in stin k ti su u m eđusobnoj suprotnosti. četverougaone. Saće izg ra đ u ju pčele radilice od voska k o ji je p ro izvo d voštanih žlijezda. u stvari. svaka ćelija saća vezana je bočno za šest. odnosno za o kvire u košnicam a sa p o k re tn im saćem. odnosno izlaze pčele i naziva se leto. O v o su specifičnosti svakog pčeli­ njeg stana. Im a ju p ro m je r 5. 18 . Čovje k je pčelam a izgradio za­ štićen p ro s to r — košnicu i stavio pod k o n tro lu n jih o ve instinkte. če ije saća m eđusobno se ra z lik u ju po ve ličini i ob liku . Prihvatne ćelije su nepravilnog oblika (trouglaste. Sva m jesta u k o jim a žive pčele m ogu se. b ilo da je to p riro d n o sm jestište ili ona koja je izgradio čovjek. stan im a o tvo r k ro z k o ji ulaze. Red ćelija s jedne strane naziva se sat. ra zvoj i sm ještaj rezervne hrane (m eda i cvje tnog p ra ­ h a ). na d n u sa tri ili u k u p n o sa devet ćelija. P rilik o m p ro izvo d n je m eda nije korisno da se dru štvo ro ji. Nalaze se na o n im m je stim a gdje se saće p rihva ta za zidove stana ili za o kvire u košnici.). U p če linje m stanu one su n a jb ro jn ije . N a osnovu toga dijele se na: stalne i povremene ćelije. U nedostatku ra d iličk ih ćelija. sve ovo se dešava spontano je r n ik o ne kontroliše instinkte. U datom tre n u tk u . p reko posebno građenih ćelija. D n o ćelije je šestostrana p ira m id a . Prelazne ćelije su istog oblika kao i prethodne. D a b i pčelinje d ru š tvo m oglo opštiti sa sp o ljn im svije tom . S druge strane. u širem sm islu rije č i. pa je potre bno suzbiti roje nje .3 do 5. sastavljena od tri ro m b a — M a ra ldijeva p ira m id a .ra z lik u ju od pčela k o je uzgaja čovjek. za b o ra vlje n je . U stanu. itd . instinkte reguliše d voja ko: forsira ih ili ih suzbija. ka­ da pčele prelaze sa jedne vrste ćelija na druge. D a bi pčelinje dru štvo m oglo da živi. sta vlja ju re ze rvnu h ra nu . U p če lin je m stanu saće je poredano o k o m ito i pričvršće no za njegove zidove.

d u b lje su za oko 1 m m od o nih koje služe za ra zvoj pčela. Ćelije saća u koje pćele odlažu viškove rezervne hrane. 3 — prelazne. 8 — poveza­ nost ćelija saća sa strane. M a tič n ja ci im a ju o b lik žira . pčelinja porodica. 9 — povezanost ćelija na dnu. 7 — presjek saća. veći su od ra d iličk ih i tru to vsk ih ćelija. 2 — radiličke. od nekoliko m atič­ n ja k a do ne koliko desetina. naziva: pčelinje d ru štvo . kako se tečni n e k ta r iz n jih ne b i prosipao. 5 — matičnjak rubni. pčelac. O ne su nešto ukošene p re m a gore i sa vo d o ra vn o m ra v n i p rave određeni ugao. koja se na srp skoh rva tskom je zičk o m p o d ru č ju . i bočni kada se pčelinje društvo p ri­ silja va da izvede m a ticu . zavisno od k ra ja . p če lin ja zajednica. p če lin ji na rod . im a ih kada se pče­ lin je d ru š tvo sprem a za ro je n je . I z jednog m a tičnja ka izleže se sam o jedna m atica. 2. ćelije saća: 1 — prihvatne. 19 . U košnici se nalaze kada se pče­ lin je d ru š tvo sprem a za ro je n je ili za m je n u m atica. O n i m ogu b iti ru b n i. Pčele i n jih o v stan sa saćem (košnica) p re d s ta vlja ju je d n u cje linu . 6 — matičnjak bočni. D u b in a kako ra d ilič k ih tako i tru to vsk ih će lija iznosi 12— 13 m m na je d n o m satu ili oko 25 m m na saću. a položaj im je o k o m it. pčele ih ra za ra ju.SI. Matičnjaci su posebne ćelije na saću. 4 — trutovske. Služe sam o za razvoj m atice i kada se ona ra zvije . O v o je u je d n o i de bljina saća.

SI. s re d n ji hipoderm i u n u tra š n ji — bazalna membrana. R osleaanje kuH hjle Dlaka Kutikula je građena od tri sloja. te grudi i trbuh postaju sjajni. Površinski sloj — epikutikula. na nogama i na nekim drugim dijelovima tijela pčele.bazalna membrana (prema Snodgrasu). zahvaljujući ovim dlačicama. Kožni skelet pčele: 1 •epiku tikula. Tijelo pčele obraslo je gustim dlačicama. koji se preobražava u kutikulu. 3 . pljuvačne 20 . pčele sakupljaju polen za svoju ishranu.endokutikula. One štite tijelo pčele od prašine i prljavštine a ujedno imaju veliki značaj prilikom oprašivanja bilja jer se polen zadržava na njima i tako ga prenose na druge cvje­ tove. 'vrlo je tanak. U njemu se na­ laze pigmenti od kojih zavisi i boja pčele. npr. ove dlačice se postepeno gube. Najdonji sloj — endokutikula je najdeblji i sastoji se od prozirnih ćelija koje se naslanjaju na hipoderm. Tijelo mladih pčela gusto je obraslo dlačicama. znatno je deblji i tvrđi. mekana i gipka. 2 •ekzokutikula. Starenjem pčele. napa da n e p rija te lja . Po tijelu ćelije kutikule sadrže raznolik pigment koji pčelama daje karakterističnu boju. Hipoderm se sastoji iz jednog reda ćelija. Neke od ovih ćelija luče hitin. 4 . a u je d n o služi za p rih v a ta n je m išića i n e k ih u n u tra š n jih organa.hipoderm. Sljedeći sloj — ekzokutikula. kutikula je tanka. 5 . Ujedno. Između trbušnih prstenova. masnolik i služi za zaštitu tijela pčele od vlage i kvašenja. K o ž n i skelet sastoji se iz t r i slo ja : v a n js k i — kutikula. p ro m je n a te m p e ra tu re .A N A T O M IJA I F IZ IO L O G IJ A P Č E L A Kožni skelet pčele T ije lo pčele sa sp o ljne strane p o k riv e n o je k o žn im skeletom k o ji za ­ štiću je u n u tra š n je organe od p ovreda. 3.. te ima sposobnost ra­ stezanja. italijanskoj rasi žutu ili kranjskoj tamnomrku nijansu. dok druge stvaraju voštane.

Pčele im a ju dva složena oka koja se nalaze na boku glave. grudi (th o ra x) i 3. SIo — složene oči. O n a su sa­ stavljena od više očnih jedinica — om atidia. K j — krila. Prem a Snodgrasu b ro j 21 . neke hipoderm alne žlijezde s je d in ju ju se sa n e rv n im koncim a i im a ju ulogu osjećajnih ćelija. Pčele im a ju d vije vrste o čiju : složene ili facetovane i proste (tač­ kaste) ili ocelae. 4. Ab — trbuh. M x — donja vilica. trbuh (abdom en). pipci i usni aparat. Ni. 1. Tijelo pčele T ije lo pčele je jasno izdiferencirano i sastoji se iz tri dije la : (ca p u t). Oči. Lb — gornja usna. O n služi za pom ica n je p oje­ d in ih dijelova navedenog kožnog oklopa koji pčeli za m je n ju je koštani skelet. Th — grudi. glave SI. Ispod kožnog sloja nalazi se m išićni sloj. Ki. Nj. Isotvrem eno. N a glavi se nalaze važni organi: oči. Na — noge. međusobno čvrsto sraslih i stoplje­ nih. II — VII — trbušni segmenti. koji o b ra zu ju ča h u ru glavc-kapsulu. Ant — pipci.i otrovne žlijezde. Glava i njeni organi Glava je postala iz šest segmenata. 2. 2. 3 — grudni segmenti. Ža — žaoka (prema Snodgrasu). 1. Tijelo pčele: Ca — glava. Posm atrana sa pre dnje strane. O — tačkaste oči. M išići se h va ta ju za u n u tra šn ji dio bazalne m em brane. glava matice im a okruglast oblik. I — epinotuin. M d — gornja vilica. Gls — jezik. radilice je trouglasla a tru ta je p ot­ puno okrugla. Bazalna mebrana u o b lik u tankog sloja pokriva u n u tra šn ju površinu h ipoderm a i sve organe k o ji su nastali od hipoderm a.

k va dra t i d r. trougao. 5 — gornja vilica (prema Snodgrasu). ponašaju se kao slijepe. A k o se proste oči isključe iz fu nkcije . Pčele ra z lik u ju oblike p o je d in ih predm eta kao i oblike cvjetova. što im a i p ra k tičn u važnost p rilik o m boje nja košnica. Sastoji se od osnovnog člana (scapus). što se lako uočava p od većim p o ­ većanjem . do b ro vide u ltra lju b ič a stu bo ju . T ip pipaka je koljenast ili pre lo m ljen . U radilice su više povučena nazad i nalaze se na tjem enu. Svaka o m atidia predstavlja posebno oko. m ogu m eđusobno ra zlikovati jednake veličine i razne oblike (k ru g . 4 — gornja usna. ne prelaze u d ru g u . radilica 6000 i m atica 2000. pošto većina cvjetova m edo­ nosnog b ilja reflektuje u ltra ljub iča ste zrake koje n a m a m lju ju pčele. Pom oću složenih o č iju pčele vide predm ete na d a ljin i je r ako se isklju če iz fu nkcije . Dlačice služe za pipanje. 22 . tada pčele vide. u radilice 4000— 5000 a u tru ta 8000 i više.SI. te pčela v id i sliku m ozaično. porozne pločice i m a n ja u du bi je n ja . 5. Svje tlosni zraci k o ji ulaze u je d n u o m a tid iu . T r u t ih im a 30 000. Pčele naročito dobro ra z lik u ju u svim nijansam a plavu. drške ili pokretača (pedicellus) i biča (flagelum ). 3 — pipci. Prem a K n u tu . N a k ra je vim a om atidia nalaze se sitne dlačice koje su sve posebno inervisane. U m atice i radilica bič im a 11 članova a u tru ta 12. 2 — složene oči. u m atice su m alo n a p rije d . susjednu. a u tru ta p otp u no na p rije d . Glava pčela: 1 — tačkaste oči. a porozne pločice i u d u b lje n ja kao čulo m irisa . Pčele d o b ro ra z lik u ju boje. Iz tog razloga p re tpostavlja se da tačkaste oči im a ju m a­ n ju fu n k c iju i služe pčeli za gledanje predm eta u b liz in i i u tam i. N a biču se nalaze dlačice. Pčele im a ju t r i tačkasta oka k o ja su poredana u o b lik u trougla. Pčela im a je da n p a r pipaka k o ji su usađeni na čelu. Je d in o crve nu i c rn u b o ju z a m je n ju ju . žutu . b ije lu i lju biča stu b o ju .). na čelu. ovo je od posebne važnosti. koja je za čovjeka ne vidljiva . P ip ci — antennae. om atidia u m atice je 3000— 4000. u u slovim a k a k vi vla d a ju u košnici. M e­ đ u tim . Isto tako.

brade (m entu m ). A k o se pčelam a uklone pipci. 3 — bič. skidanje poklopca sa ćelija saća i d r. Sastoji se iz go rnjeg i donjeg dijela.Pčele do bro ra z lik u ju pojedine m irise. je zika (glossa) i dva usna sežnjaka (palpi labialis). T o j e složena cije v. i za k ržlja lih jezika (paraglossa). Donje vilice (m axilae) sastoje se od čepa (cardo) k o ji je pljosnat i povijen. te stva ra ju olučast dio u kom e je zaštićen je zik s pre dnje strane. D ije lo vi donje usne i donje vilice fo rm ira ju složeni aparat — rilic u . O na je nepom ična (slika 4). 6. k o ji im u p riro d i služe za o ri­ je n ta c iju na m a lim udaljenostim a. nesposobne su za život i prop a da ju . D o n jo v ilič n i sežnjaci su za k ržlja li i im a ju samo jedan član. G o rn ji dio sačinjavaju: Gornja usna (la b ru m ) je u o b lik u pravougaone pločice i služi kao os­ nova ostalim d ije lo vim a usnog aparata. D o n ji dio usnog aparata sastavljen je od dijelova donje usne i donje vilice. U s n i aparat se nalazi p ri d n u glave i u pčela je tipa za srka nje i lizanje. a pre m a k ra ju nešto sužen. N a njega se naslanja drška (stipes) koja je dobro ra zvijena i izdužena. SI. internus) su ja k o srasli i ja k o izduženi je d n o m stranom . inte rnu s) a sa stražnje sa dva usna sežnjaka (palpi labialis). O v i p o je d in i d ije lo vi p rilju b lju ju se je da n u z dru gog i stva­ 23 . O brastao je dlakom . U ra dilice slobodni (p o k re tn i) k ra j je oštar i ravan. T r u t im a n a jra zvije n ije čulo m irisa da može osjetiti m a ticu p rilik o m oplodnje. N a k ra ju jezika nalazi se m alo u d u b lje n je — k a š i k a (slika 7).). Donja usna (la b iu m ) se sastoji od p odbratka (su b m e n tu m ). kom adić po kom adić. 4 — dlačice. Gornje vilice (m a nd ibu la e ) su parne i nalaze se po strani go rnje usne. G riza ljk a i kaciga (lobus axternus et 1. Pčele radilice ne m ogu svo jim vilicam a probu šiti ili oštetiti kožicu voćnih plodova. Pipci: i — osnovni član. k o ja je sa p re d n je strane fo rm ira n a od donje vilice (lobus extem us et 1. a u matice i tru ta na zu blje n (slika 5). T o su d vije izdužene hitinske pločice koje su pokretne samo u je dnom pra vcu i n jih o v slobodni k ra j služi za uzim a nje tvrde hrane (polen) ili druge fu n k cije (izg ra d n ja saća. odnosno dlačicama. 2 — drška. Je zik je tanak i dugačak. 5 — porozne pločice i 6 — udubljenja (prema Bidelu). R a d i toga m atica i tru t m ogu p ri izlasku iz ćelije da pre sije ku lu tk in kokon i poklopac ćelije u je d n o m kom adu dok radilice sk ida ju poklopac od sredine.

Za p ra k tičn o pčelarstvo od posebne je važnosti dužina rilice u pčela radilica da m ogu iskorištavati ne kta r i iz cvjetova gdje su nektavije smještene d u blje (cvje to vi kadulje.) D u žin a rilice u pčele radilice kreće se od 6 do 7 m m . A — razmaknuti dije­ lovi rillce. 8 — grizaljka i ka­ ciga. C — presjek ritice (prema Snodgrasu). P rednje g ru d i nisu čvrsto srasle sa s re d n jim te su d je lim ič n o pokretne. G ru d i (tho ra x) G ru d i pčele sastoje se iz tri grud na segmenta i p rvo g trbušnog seg­ m enta (e p in o tu m ). 5 — čep. 6 — drška. 7. k o ju sa go rnje strane za tvaraju go rn ja usna i go rn ja vilica. 2 — brada. T a k o su nastale pre dnje g ru d i (p ro th o ra x). N a taj način u cijevi se stvara va k u u m . N a jd u ž i je zik im a kranjska i kavkaska rasa pčela (Apis m . 3 — jezik. a u tru ta 4 m m ). . U n u ta r te cije vi nalazi se je zik ko ji pčela može isp ru žiti preko donjeg ru b a same cije vi a m ože ga i u cijev uvući. N a g ru d im a se nalaze organi: 24 krila i noge. U m atice i tru ta rilica je kraća od rilice pčele radilice (u m a ­ tice 3. B — skupljeni dijelovi rilice. crvene djeteline i d r. Rllica pčela radi­ lica: 1 — podbradak. pa pčela može posisati i n a jm a n ju količinu tekućine u cvije tu (ne kta r) ili sa druge površine. 4 — usneni sežnjaci. A 6 SI. k o ji je u toku evolucije prešao grud im a .ra ju cije v. zadnje g ru d i (m etathorax) i e pinotum .1 m m .7 do 7.5 m m . od 6. carnica i Apis m . 7 — donjovilični se­ žnjaci. srednje g ru d i (m esothorax). caucasica). O stali članovi su čvrsto srasli i čine gotovo o k ru g lu ča u ru (slika 4).

U je dnoj m in u ti k rila izvrše oko 200 pokreta. N a p re d n je m ru b u s tra žn jih k rila nalaze se posebne zakačke (u radilice 15— 27. N a njega se nastavlja b u tn i va ­ lja k (troe h la nte r). izm eđu n jih je jastučić (p u lv illu s ) p om o ću kojeg se pčele p rih v a ta ju na gla tkim površinam a. O n a su opnaste građe i p ro zirn a . pčela m ože da leti b rz in o m od 20 do 40 k m na sat na dug p u t (i do 10 k m ). N a svakom g ru d n o m segmentu nalazi se po jedan p a r nogu. 4 — mišići krila. Je d in o zglob izm eđu b u tnog va ljk a i bedra im a veću pokretljivost. Sta re nje m pčela. Svaka noga vezana je za g ru d i p re ko k u k a (coxa). u matice 13— 23 i u tru ta 13— 29). pom o ću k o jih se sp o ra zu m ije va ju . 8. 6 — zakačke (prema Snodgrasu). tako da se stvara čvrsta veza izm eđu p re d n jih i stra žnjih krila. N oge pčela su sa p o tp u n im b ro je m članaka. Stopalo se sastoji od pet članova. kandže otupe. dok je stra žn ji p a r za 1/3 m a n ji i nepravilnog je trouglastog oblika. T ip p če lin jih nogu je za h odanje i čišćenje tijela i saku p lja nje cvjet­ nog polena. N oge. goljenica (tib ia ) i sto­ palo (tarsus). P o kre tim a k rila pčele stvaraju i zvuk. a to im a značaja za pra ktično pčelar­ stvo p rilik o m o d va ja n ja sta rijih pčela od m la đ ih . U sta nju m iro v a n ja k rila su položena d u ž tijela i p re d n ja p o k riv a ju stražnja.K rila . od k o jih je p rv i član n a jra zvije n iji. Krila pčela: 1 — prednje krilo. iza toga dolaze bedro (fe m u r). N e rv a tu ra k rila je d o b ro razvijena. P re d n ji p a r k rila je veći. 3 — nervatura krila. 5 — žlijeb. P o kre tljivost p o je d in ih članaka je ograničena. sa njega o tp a dnu starije pčele čije su kandže otupile. 2 — stražnje krilo. Za v rije m e leta zakačke ulaze u žlije b. 25 . Pčela im a dva p a ra k rila i usađena su na m je stu spajanja pre d­ n jih i s re d n jih g ru d i. dok se m lađe zadrže na o k v iru . Stresanjem o kvira . Pčela im a tri pa ra nogu koje su smještene sa donje strane g ru d i (S lik a 4). a p o s lje d n ji se završava sa d v ije šiljaste kandže. a v rh o v i k rila op i­ suju položenu osm icu (oo). SI. gotovo p ra viln o g trouglastog oblika . a na za d n jo j ivici p re d n jih k rila nalazi se žlije b u k o ji u p a da ju zakačke. Z a h v a lju ju ći dobro ra zvije n im g ru d n im m i­ šićim a.

Osobine nogu u pčela radilica

Prednji par.

P rv i član stopala im a usjek k o ji odgovara d e b ljin i pipka.
P ri k ra ju goljenice sa u nu tra šnje strane nalazi se izrastaj u o b lik u roš­
čića (m a m u ze ). K a d a pčela stavi p ip a k u usjek, roščić ga zatvara i p ro vlačeći pipak, p o kre to m glave, očisti od nečistoće (polen, m ed, vosak
i d r.).
Sa u nu tra šnje strane goljenice nalaze se dobro razvijene dlake koje
služe za čišćenje glave i p re dnje g dijela g ru d i. Polen p rik u p lje n sa o vih
dlaka pčele prenose na srednje i stražnje noge.

r5

SI. 9. Noge pčele radilice. 1 — kuk, 2 — butni valjak, 3 — bedro, 4 —
goljenica, 5 — stopalo, 6 — usjek sa mamuzom, 7 — trn, 8 — korplca, 9 —
ostruga (prema Snodgrasu).

Srednji par. Po gra đi je sličan p re d n je m pa ru . P ri k ra ju goljenice na­
lazi se do b ro ra zvije n tm o lik i izrastaj k o ji služi za dohvatanje d ru g ih
nogu i za skidanje cvjetnog praha sa dlačica za d n jih nogu, kojeg p re ­
b a cu ju u k o rp icu . I na sre dnje m p a ru se nalaze dlačice koje služe za
p rik u p lja n je cvjetnog p ra h a sa tijela.
Stražnji par.

O va j p a r nogu je n a jra z v ije n iji i na jja či. Im a do b ro
ra zvije n k u k i u odnosu na p re d n ji i s re d n ji par, dva p u ta ra z v ije n iju
goljenicu i p rv i član stopala. G oljen ica se sv o jim d o n jim k ra je m p ro š i­
ru je i sa spoljne strane im a u d u b lje n je oko kojeg je vijenac ja k ih dla­
čica. O va j dio noge služi za sm ještaj cvjetnog praha i zove se ko rp ica
(co rbicu la ). P ri d n u goljenice nalazi se red ja k ih dlačica koje služe za
sakupljanje cvjetnog praha — polenski češalj. N a p rv o m članu stopala
sa zadnje strane nalazi se produ že ta k dlačica — ostruga k o jo m pčela
ubacuje sakupljeni c v je tn i p ra h u korp icu .
Pčela sakupljanje cvjetnog p ra h a sa sam og cvijeta vrši vilica m a u z po­
m oć dlačica p re d n jih nogu. Is tim dlačicam a skida cvjetni p ra h k o ji se
zadržao na dlačicam a tijela. Za vrije m e leta na d ru g i cvijet, pčela ra dom
nogu prenosi sa kupljeni cvje tni p ra h na dlačice s re d n jih nogu, a za tim
26

na dlačice z a d n jih nogu. N a taj način cvje tni p ra h dospijeva na polenski češalj i u z p om o ć ostruga biva ubačen u ko rp icu . Pčela ubacuje
cvje tn i p ra h sve dok se ko rp ica ne napuni, i na obje stražnje noge nosi
loptice cvje tnog p ra h a — obnožice u košnicu.

T b u h (abdom en)

T r b u h pčele sastoji se od devet segmenata, je r je p rv i srastao sa g ru ­
dim a. U m atice i radilice vid i se samo šest segmenata. P o slje dnji seg­
m e nt je uvučen i gra di analni prsten, a sedmi i osm i grade dijelove
žaočnog aparata. U tru ta se v id i sedam segmenata, pošto osm i za okru ­
žu je analni o tp o r a deveti ulazi u sastav genitalnog organa.

SI. 10. Trbuh matice i radilice. 1 — izgled trbuha sa strane, 2 — izgled
trbuha odozdo, 3 — veza između segmenata, 1—6 trbušni segmenti, tg —
tergit, st — stemit, pl — opna ili pleura (prema Snodgrasu).
Sva ki segment sastoji se od dva dijela —
nog) —

tergit i donjeg (trbu šno g) —

polusegm enta: go rnjeg (leđ­

ste m it. P re d n ji segment prelazi

p reko stražnjeg, a g o rn ji polusegm ent p re ko donjeg. Segm enti su me­
đusobno povezani m e kom kožicom —

p le u ro m (intersegm entalna m em ­

brana) a isto tako i polusegm enti (laterarna m e m bra na ), te su oni m e­
đusobno p o m ičn i, što om ogućuje da se trb u h p ro d u ži i p ro širi. T r b u h
se u m atice i radilice završava žaokom , dok u tru ta ona ne postoji.
M a tici služi za u b ija n je d ru g ih m atica — suparnica, a radilicam a za
odbra nu samog društva.
27

Crijevni sistem pčela
P robavni tra k t (tu bu s alim entarius) d ije li se na
srednje i zadnje crije vo . Počinje od usnog aparata,
dim a i trb u h o m a završava se a nalnim otvo ro m na
tice je dug oko 39 m m , radilice 35 m m a u tru ta

tri dijela: pre dnje ,
p ro la zi glavom , g ru ­
k ra ju trbu ha . U m a­
oko 47 m m .

SI. 11. Crijevni sistem i žlijezde pčele radilice, ph — ždrijelo, je — jed­
njak, i — voljka (medni m jehur), me — međucrijevo, sc — srednje crijevo,
ms — Malpigijevi sudovi, r — zadnje crijevo, ao — analni otvor, gm — gornjovilična žlijezda, gph — mliječna žlijezda, go i gth — žlijezda slinovnica,
m ž — mirisna žlijezda (prema Tomašecu).

Prednje crijevo

(stom odaeum ) sastoji se od žd rije la , je d n ja k a i voljke
m edni m je h u r.

Ždrijelo

(p h a ry n x ) počinje od usnog aparata. T o je spoljštena cijev
koja se pre m a je d n ja k u sužava. O kru že no je ja k im m išićim a.

Jednjak

(oesophagus) je tanka duga cijev koja p očinje od ž d rije la i
proteže se kroz g ru d i. Ulazeći u trb u h , naglo se p ro š iru je u v o ljk u
(ingluvies).

Želudac

(p ro ve n tricu lu s ) u pčela je malen, oko 2 m m i d ije lo m je ispupčen u v o ljk u .

Ž d rije lo , je d n ja k i vo ljk a čine je d n u cje lin u i građeni su od glatkog
i poprečnog m išićnog tkiva. M išići žd rije la su nešto jače ra zvije ni. Sluzokoža je d n ja ka je slabije a vo ljk a ja k o naborana, tako da se može
znatno p ro š iriti. N a taj način vo ljk a služi pčelam a kao reze rvoa r za
p rivre m e n i sm ještaj sabrane tekuće hrane ili vode, u n ju stane od 50
do 60 mm* tekućine. K a d pčela sakupi h ra nu u p riro d i, unosi je u v o lj­
ku i donosi u košnicu. Prerada složenih šećera u proste, p očinje već
u vo ljk i. Prem a E rte lu i sar. pčele u v o ljk i prerade od 32,5 do 71°/o
šećera u inve rt. U je d n o pre m a istim autorim a, pčele u svojoj v o ljk i
povećavaju konce ntra ciju šećernog sirupa za 20,9#/o. D io tekućine ili
k ru te h rane koji je potreban pčelam a za održavanje vlastitog života,
propušta se iz voljke u srednje crije vo. O vo pčele m ogu da rade i u
28

m a ticu i trutove. 29 . O ve žlijezde im a ju sposobnost regeneracije (M oskovlje vić — F ilip o vić ). zatim da učestvuje u izg ra d n ji saća i kvašenju usnog aparata (slika 11). ova žlijezda u m atice stvara »m a tič n u supstancu«. ventilna cijev sprečava p ovra ­ tak hrane iz srednjeg crije va u vo ljku .). Istovrem eno. a u tru ta je uopšte nema. te se naziva i čeona žlijezda. pčeli­ nje dru štvo ne izgra đu je roje vne m atičnjake. O na se sa­ stoji od glave. m išići glave i vrata čvrsto stegnu o tvo r na m e đ u c rije vu . Sa n jim pčele radilice is h ra n ju ju larve. dok prenose h ra n u u košnicu. M e đ u crije vo im a ulogu regulatora prolaska hrane iz pre dnje g u srednje crije vo. T a č n a fu n k cija ove žlijezde još do danas nije poznata. vra ta i ventilne cijevi. m asti i bjelančevine. Mliječna ili ždrijelna žlijezda (glandula pharyngeialis). za drža va ju u žlijezdam a sposobnost sekrecije do k ra ja zim ova nja i ponovne pojave legla u pče­ lin je m dru štvu . te hrana ne može p ro ć i u srednje crije vo . n je n sekret otapa vosak. u m atice nalazim o samo ostatke izvodnog kanala. Prem a O ro s i-P a lu . ogranci p rave m nogo zavoja oko m ozga glave. Ž lije zde koje su u vezi sa p re d n jim c rije v o m Sa p re d n jim c rije v o m tijesno je vezana fu n k cija sekreta žlijezda. dok je u tru ta za kržlja la . količina unosa je m a n ja pošto pčele utroše ne kta r dok dolete do košnice. Prema B a tle ru . U slje d dužine. Sekret ove žlijezde naziva se m lije č. a to je važno za p ra ksu. Gornjovilična žlijezda (glandula m a nd ib u la ris) nalazi se u osnovi gor­ n jih vilica. a n a ja k tivn ija od 9 do 12 dana starosti. Mliječ je visokokvalitetna hrana koja sadrži vitam ine (B lf B„. Sm ještena je u g o rn je m d ije lu glave. Žlijezda slinovnica (gla ndu la labialis) sastoji se iz dva dijela: grudne žlijezde (galndula thoracalis) i tjem ene žlijezde (glandula occipitalis). D u žin a ogranaka ove žlijezde je oko 14 m m . T u supstancu sa površine tijela m atice ližu pčele radilice i dok ona postoji. A k o hrana u v o ljk i nije nam ije nje na za vlastitu ishranu pčele. M nogi au tori su m išlje nja da sekret žlijezde otapa kokon (k o ji je u matice n a jja č i). Ka da je udaljenost od pčelinjaka do m edonosnog b ilja sa koga pčele sa k u p lja ju nektar veća. a poslije toga njena je fu nkcija sm anjena ili prestaje. na čelu. O va žlije zda n a jra zvije n ija je u m atice. Im a oblik dvokra ke vrećice na č ijim se ru b o v im a nalaze žljezdane stanice. K i d r. za tim u ra ­ dilice. Žlije zda je n a jra zvi­ je n ija u pčela od 6 do 12 (p re m a A ve tisja nu ). Sekret o vih će lija izlije va se u p a rn i o d vodn i kanal. Izvo d n i kanali ovih žlijezda ulaze u usnu šu p ljin u pored g o rn jih vilica. već se kao rezervna unosi u koš­ nicu.letu. V o ljk a je sa s re d n jim c rije v o m vezana p reko međucrijeva. Pčele sadržaj iz vo ljk e donose u koš­ n icu i sm ještaju ga u saće. Izvo d n i kanali ogranaka žlije zde izlije va ju se u je d n ja k (slika 11). Pčele radilice koje nisu u jesen h ranile leglo. O va žlije zda građena je od okruglastih ćelija koje se s je d in ju ju u grozdaste nakupine. N a la zi se u pčela ra dilica.

pčele izlije ću iz košnice i izb a c u ju izm e t. T e k kad je tem peratura va zduha veća od 12°C u h la d u . u m a­ tice 13 m m i u tru ta 19 m m . U sta d iju odrasle pčele u sekretu se nalaze fe rm e nti k o jim pčele ra zg ra đ u ju složene šećere u proste (invertaza) i bjelančevine (am ilaza i proteaza). Z a d n je c rije v o sastoji se od tankog (p y lo ris) i rektalnog (re c tu m ) c ri­ jeva. proteaza. Služe za a dsorp ciju svarene hrane i vrše fu n k c iju kao bu bre zi kod viših životinja . ve ntricu lu s) im a n a jv a žn iju p ro b a vn u O no im a o b lik v a ljk a (c ije v i). Z a h v a lju ju ć i elastičnosti re ktu m a . fu n k c iju (slika 11). ono je u trbušnoj d u p lji p re vije no . O n o u gla vno m im a odvodn u fu n k ciju . h im osin a neznatno lipaza i tripsin. u kra ćim vre m e n skim ra zm acim a p o ja vi nekoliko ova kvih dana. dužine do 20 m m a b ro j im se kreće izm e đu 150 i 200. Iz v o d n i kanali ovih naku p ina sa k u p lja ju se u vrećastom p ro š ire n ju . Im a poprečne nabore da b i m u se povećala površina. Z a je d n ičk i odvodni kanal izlazi na p re d n jo j strani ko rije n a jezika. N a p re d n je m d ije lu sluzokože re ktu m a nalazi se 6 rektalnih žlijezda. odakle biva ubačena u tanko crije v o (zadnjeg crije va ). pčele m ogu u njega nagom ilati veli­ k u ko ličinu izm eta. invertaza. Rektalno crijevo znatno je prošireno a njegovi zido vi su na b o ran i i ela­ stični. Stijene c rije v a su od gla tkih i poprečnog m išića. R eakcija je alkalna. Zato ona sakuplja izm et u re k tu m u kada klim atske p rilik e ne d o zvo lja va ju da napusti košnicu. O n je u v ije k otvoren. T o su tanke cjevčice. kako b i pčele 30 . N a granici srednjeg i zad­ njeg crije va u v ir u M a lp ig ije vi sudovi. Po svom in stin k tu zdra va pčela n ik a d ne izbacuje izm et u košnicu. O ve žlijezde luče razne oksidaze koje sprečavaju tru lje n je m a te rija u c rije v u (slika 11). Sam a h ra n a ne dolazi u d o d ir sa ćelijam a crije va . Tjemena žlije zda se sastoji od d vije nakupine ćelija. Sm ještena je u p re d n je m d ije lu g ru d i. pa m u se zaprem ina može p re m a p o tre bi znatno povećati. P e rista ltičkim po­ k re tim a hrana se postepeno p o m je ra pre m a k ra ju crije va . Iz toga razloga za pčelarstvo su p o v o ljn i k lim a tsk i uslovi u k o jim a se u toku zim sk ih m jeseci. gdje se sje dinju je sa o d vo d n im kanalom tjem ene žlijezde. Pošto je duže od trb u h a .Grudna Itijezda sastoji se iz tri kom paktne grozdaste nakupine izd u ­ ženih ćelija. U sre dnje m c rije v u nalaze se fe rm e nti: am ilaza. Žlije zda slinovnica im a fu n k c iju da u sta diju la rve lu či sekret za kokon. odakle za je dničk i od­ vodni kanal prelazi u glavu. Jedan dio ćelije p o d ije lje n je lakom m em bra nsk om o p n o m p ri dnu. koja se o dva ja od ćelije i h ra na se obavija sekretom m e m bra ne i sam om p re k in u to m m e m b ra n o m . dok se u n u tra š n ji dio sastoji od većih izduženih pravougaonih ćelija sa je d ro m p ri osnovi. čak 3 do 4 puta. S re d n je crije vo (m esenteron. u radilice je dugačko 10— 12 m m . p re m a A vetisjanu 45 do 50 m g.

One se nalaze u cvije tu ili van cvijeta i n jih o v o b lik u jedne iste b iljn e vrste nije je dna k (K n u t). Za v rije m e du gih i oštrih zim a. pretva ra nje p očinje u p če linjoj v o ljci već p rilik o m prenosa nek­ tara u košnicu. Intenzitet k o jim će pčele posjećivati m edonosno b ilje sa koga sakup­ lja ju nektar. Ta d a pokušavaju da izađu iz košnice. U nošenjem nektara u košnicu. Pčele prvenstveno posjećuju medonosno b ilje sa većom konce ntra cijo m šećera u nektaru. Svaka vrsta m edonosnog b ilja im a specifičan nektar. Pčele sa k u p lja ju slatke sokove u p riro d i i donose ih u košnicu u voljci. to uslovlja va da se i m edovi ra z lik u ju m eđu sobom . pčele p re staju da ga sa ku p lja ju je r se izgubljena energija na sa ku p lja nju ne na doknađ uje ovom koncentracijom .mogle da izlete i da se pročiste (p ročistni izlet). B rzin a predaje unesenog nektara (h ra nidbe ni kon31 . M e d ljik a (m edna rosa. pronađe hranu. H e m ijs k i sastav nektara kao i koncentracija šećera u n je m u . M ed proizveden od m e dljike naziva se m ed m e dljlko va c. pošto za h v a lju ju ć i n a ro čitim filtrim a u organizm u. od blizine izvora hrane.5«/o. u glavnom se m ogu svesti na dva osnovna: isparavanje suvišne vode iz nektara i pretvaranje složenih šećera (disaharida) u proste (m onosaharide) djelovanjem fermenata. Pretvaranje nektara u m ed još nije tačno razjašnjeno. Procesi k o ji tada nastaju. T u važnu ulogu im a ju soli i arom atične supstance u ne kta ru . ovisi od koncentracije šećera u nektaru. što dovodi do n jih ovog uginuća. kada pčele ne m ogu da izlije ću za duže v rije m e iz košnice. O v i sokovi nisu u šiji izm et. k o ji su nosioci karakterističnog m irisa i ukusa m edova. Ka da koncentracija šećera spadne na 4. od udaljenosti košnice od medonosnog b ilja i jačine pčeli­ njeg društva. N e k ta r je slatki sok k o ji izlu ču je m edonosno bilje iz posebnih žlijezda — n ckta rija . U svakom slu­ čaju. na kupi im se velika količina izm eta u re k tu m u te dolazi do ne m ira u zim skom k lu p k u . pčele »s a k u p lja č k e « p re d a ju ga m la đ im pčelam a »h ra n ite ljim a «. ona po p o vra tk u u košnicu m obiliše d ru štvo u slo vnim signalim a o po­ sto ja n ju hrane. m ana) je slatki sok ko ji izlu č u ju razne vrste lisnih uši iz fa m ilije Aphididae Coccidae i d r. ne dolaze u d o d ir s p ro b a vn im organim a. tj. čije žlijezde im a ju veću spo­ sobnost da p re tv a ra ju složene šećere u proste (inve rtova nje ) nego onih koje ga sa ku p lja ju. ra zličit je u raznog medonosnog bilja . T e k sakupljen n e k ta r sadrži 30 do 80°/o vode i 30 do 40»/o saharoze od u k u p n ih šećera. K a d a pčela u p riro d i vođena bezuslovnim refleksim a. Stva ra nje meda U p riro d i postoje dva izvora slatkih sokova iz k o jih pčele proizvode m ed: ne kta r i m e d ljik a (m edna rosa). M ed proizveden od nektara naziva se cvje tni m ed.

u slo vlje n biološkim za htjevim a pčelinjeg d ru ­ štva i života pčela. 2 — međucrljevo (želudac). Za isparavanje vode iz jednog litra nek­ tara. Strelicama je prikazano kretanje nektara (prema Jojrišu). a naročito se povećava za vrije m e obilne pčelinje paše. dok ne kta r im a veći postotak vode.3 velike kalorije (T a ra n o v ). je r pčele lepršanjem krila provode vazduh k ro z košnicu. dotad nedozreo nektar 32 . sa konce ntra cijo m šećera od 50°/o. Pčele u svojoj v o ljc i po­ većavaju konce ntra ciju šećernog sirupa (E r te l i saradnici). pčele n jim isp u n ja va ju ćelije saća dje lim ično. je d n u če tvrtin u ili do jedne polovine. s je d in ju ju ći sadržaj ćelija koje su do polovine bile napunjene u je dnu . K a d a sadržaj suhe m a terije dostigne ko ncentraciju od 80— 82Vo. Šema pretvaranja nektara u med u organizmu pčele. 12. 3 — srednje crijevo. različita je i iznosi od 20 sekundi do nekoliko m in u ta (T a ra n o v ). U p rv o vrije m e . 1 — voljka (me­ dni mjehur). Povećanjem koncentracije šećera. što zavisi od koncentracije šećera. i tada utrošena energija iznosi 617.t i 3 SI. takti) od jedne pčele d ru g o j. ostvaruje p ovoljne uslove da suvišna voda ispari iz nektara. U napu nje noj će liji na­ sta vlja ju se fe rm entativni procesi isparavanja vode. nektar počinje da se zgušnjava i pčele n a d o p u n ju ju ćelije saća. Isparavanje vode iz nektara vrši se dvojako. potrebno je k ro z košnicu p ro­ pustiti 24 000 litara vazduha. do b lizu njenog vrh a . N a taj način om ogućuje se brže isparavanje suvišne vode iz nektara. Isparavanje vode iz nektara nastavlja se u košnici. T o p lo tn i re žim i re žim vlage u košnici. u ćelijam a saća.

U ćelije saća pčele n a b ija ju cvje tni p ra h svo jim glavam a i pošto ga fe rm e ntira ju . pčelinje dru štvo utroši godišnje 90— 120 kg meda. obrano m lije k o u p ra h u . što zavisi od njegove b ro jn o s ti i samog razvoja društva. Med je glavni iz v o r u gljenoh id ratn e hrane. Cvjetni prah (polen. pekarski ili p iva rsk i kvasac i dr. neophodnih za razvoj pčela. m ine ra lnih i d ru g ih m a te rija . nepovoljan je za pčele u vrije m e zim ovanja. p e lu d ) je osnovni izv o r bjelančevina i masti. Za aktivan rad i za svoj ra zvo j. sma­ n ju je se težina pčele. Radi toga ovakav m ed je potrebno oduzeti pčelam a i u košnici ostaviti cvje tni m ed ili dodati šećerni sirup. te stva ra ju rezerve. od čega 12— 16 kg u toku zim skog perioda. Za ra zlik u od d ru g ih živo tin ja koje uzgaja čovjek. m asti.5 kg cvjetnog p rah a). U toku jedne godine p če linjem d ru štvu potrebno je od 16 do 20 kg cvjetnog praha. Hrana pčela Za n orm a la n život i ra zvoj pčela. H a id a k je ustanovio da pčele pred uginuće im a ju m alo bjelančevina u svom tije lu . O d ra slim pčelam a cvje tn i p ra h je potreban u doba dok su u fu n k ciji m liječne i voštane žlijezde. Pčele ga p o k la p a ju voštanim poklop cim a i tako ostaje u saću sve dok ga same pčele ili čo vjek ne upotrijebe. O no najviše meda utroši kada se intenzivno ra zvija . P rilik o m lučenja m lije č i i izgra dnje saća. Potrebe u o vim sastojcim a pčele u zim a ju iz m eda (ne ktara). što ukazuje na značaj cvjetnog praha u živo tu pčele. Pčelinje dru štvo sa 30 000 je d in k i potroši 1 kg m eda mjesečno ili 33 g dnevno u v rije m e zim ova nja . Donose ga u korp ica m a zad­ n jih nogu u košnicu i sm je šta ju u ćelije saća u b lizin i samog legla. A ko u p riro d i ne postoji do vo ljno cvjetnog praha. m e dljikova c je usljed većeg sadržaja nes va rljivih i za pče linji organizam toksičkih m a te rija (de kstrin. k o n ze rvira ju i uskladište kao m ed i cvje tni p rah. U svom sastavu.postaje m ed. sadrži dosta vitam ina. K a d a u h ra n i nedostaje cvje tni p ra h . ugljene hidrate i m ineralne soli. C vje tn i p ra h pčele sakup­ lja ju sa prašnika (m uške ćelije cvijeta). gdje ostaje k o n ze rvira n za rezervu. odnosno pčelinjeg dru štva neophodna je hrana koja sadrži bjelančevine. bjelan­ čevine. osim bjelančevina. a n a jm a n je u toku zim skog m iro va n ja . a ako postoji u košnici. pčelam a se može dodati kao zam jena: obezmašćeno sojino brašno. \ P č e la r s t v o 33 . cvje t­ nog praha i vode. pćele potroše dosta m eda (za izg ra d n ju 1 kg saća potroše 10— 12 kg m eda i 0. d o p u n ju ju ćelije m edom i za tva ra ju voštanim p oklopci­ m a. Pčelinje dru štvo im a različite potrebe za m edom u toku godine. Potreban je pčelam a za o d r­ žavanje života i rad m išića. Za ra zlik u od cvje tnog meda. U košnici je p re ra đ u ju . pčele u p riro d i u zim a ju više hrane nego im je potrebno u određenom tre nu tku. one ga izbacuju. m ineralne soli). m atica prestaje da nosi ja ja i radilice ne uzga ja ju leglo.

U vrije m e intenzivne pčelinje paše. za — zadebljanje aorte. pčele izb a c u ju iz košnice larve o d u zim a ju ći od n jih p o tre b n u vodu . U periodu bez pčelinje paše i kada pčele u proljeće ne m ogu le tjeti daleko od košnice uslje d lošeg vrem ena. pčelam a n ije potrebno dodavati vo d u je r se nalazi u svježem ne kta ru . Prem a tom e. 34 . k o ji p ro p u šta ju k rv u n u ta r srca. Strelicama je prikazano kretanje krvi (prema Taranovu). je r n jo m e pčele m ije ša ju cvje tni p ra h i m ed. T o se postiže pom o ću d v ije membrane septe — go rnje i donje — koje dijele tije lo insekta u t r i dijela: peri- kardijalni. nego k r v p r i izlasku iz srca i aorte oplače organe. a sprečavaju n je n izlazak vani. Krvni sistem u pčela: s — srce. k o ji se o tv a ra ju p re m a u n u tra i sprečavaju da se k r v vraća natrag. S tra žn je su šire i kraće. dd — donja dijafragma. sa strane nalaze se p o dva otvora (ostiu m ) sa zaliscim a. a p re d n je uže i duže. 13. visceralni i perineuralni. te ih n ije potrebno posebno dodavati. N a jv a ž n iji dio k rv n o g sistema je srce (c o r). Mineralne materije pčele d o b iva ju iz m eda i cvjetnog p ra h a u d o v o lj­ n im količinam a. pčele im a ju otvoren krvni sistem. Istovre m e no. Osim u susjednu pre d­ n ju ko m o ricu . Sa strane svake ko m o re nalaze se. V o d a je potrebna i za održavanje režim a vlažnosti u košnici p rilik o m u zgoja legla. po­ trebno je pčelam a dodavati vodu. kre ta nje k rv i u pčela n ije strogo ograničeno. N a granici kom orica .Voda je neophodna p če linje m d ru š tvu p rilik o m p rip re m a n ja hrane za ish ra nu la rv i. takođe. m atica prestaje da nosi ja ja i nem a razvoja legla u košnici. dva otvora sa zaliscim a. gd — gornja dija­ fragma (membrana). U nedostatku vode. sta vlja ju ći je što bliže pčelinjaku. Krvni sistem u pčela K a o i u ostalih insekata. koje se sastoji od 5 kom orica. a — aorta. SI.

O n i se kre ću pseudopodam a i n jih o va je uloga slična ulozi leukocita. T ra h e je se p ro š iru ju u tzv. Pčela im a deset pari stigm i. sagrađena od glatkih m išića i proteže se od k ra ja trb u h a k ro z g ru d i. N a d žd rijc ln e gan­ glije su znatno bolje razvijene nego p o dždrijelne. U glavi se nalaze nadždrijelne i podždrijelne ganglije. noge i dijelove genitalnih organa. O n o se proteže sa leđne strane trbu ha . trahealne vrećice. koje odatle prelaze u srce i druge organe tijela. Uloga krvi. tru t ne može oplo d iti m aticu ako su vrećice slabo napunjene vazduhom . T o su cjevčice k o jim je prožeto cijelo tijelo pčele. i pošto p rim i hranu. Tra h e a ln e cjevčice povezane su sa spoljašnošću pom oću dušnlh otvora ili stigmi. u g ru d im a 2. Ta k o đe . T a k o u glavi im a 1 dvokraka vrećica. Cirkulacija krvi. to je reze rvoa r za vazduh koga pčela ko risti za vrije m e leta. a završava se u glavi. Centralni nervni sistem d ije li se na ne rvni sistem glave. a i ra dilica ne m ože izbaciti žaoku. grud i i trbuha. Nervni sistem N e rv n i sistem pčela je ganglijskog tipa. ostalih sedam na trb u h u (slika 14). K r v je blije d o zelenkasta tečnost — hemoplazma. Z a tim se kreće pe rine u ra lnim sinusom gdje oplače n e rv n i sistem. gdje se preko M a lp igije vih sudova oslo­ bađa procesa sagorijevanja. Ove vrećice kada su pune vazduha. Eve n tu a ln i višak h ra n jiv ih m a te rija skuplja se u m asnom tkivu pčele. koje dalje odlaze u tanko crije v o i sa nesvarenim m a te rija m a iz crijeva pčele b iv a ju izbačeni. O n se d ije li na centralni nervni sistem. ulazi u p e rik a rd ija ln i sinus. gdje p ri k ra ju prelazi u aortu. K r v odvodi iz tijela neupotrebljene m a te rije preko M a lp igije vih sudova. Z a tim biva usisana o d srca i ponovo potisnuta prem a glavi. K r v im a važan zadatak p rilik o m izm jene h ra n jiv ih m a terija u p če linje m o rg a n izm u . Prva tri para stigm i na­ laze se na gru d im a . i povezane su sa 35 . pom ažu pčeli p rilik o m leta je r je lakša i istovrem eno. gdje oplače organe glave. I z p roba vnih organa prelaze resorbirane hra­ n jiv e m a te rije u k rv .Srce je obrazovano od glatkog m išićnog tkiva i pričvršće no m išićim a. A o rta je na prelazu u g ru d i zadebljala da b i se sp rije čilo njeno p rekidanje p ri p o kretim a trbuha. k o ji je u glavnom sm ješten sa trbušne strane tijela. Potom odlazi u visceralni sinus. Organi za disanje Pčele dišu pre ko traheja. a u trb u h u 2 velike trahealne vrećice. (H e m o lim fa ) u kojoj se nalaze k rv n a zrnca slična leukocitim a — hemociti. K r v iz srca biva potisnuta ra dom m išića u aortu a za tim u glavu. i simpatični nervni sistem. Aorta je duga tanka cije v.

dvg — dvokraka vrećica u glavi. 15. 36 . 14. grg — grudne ganglije. Organi za disanje kod pčela.SI. SI. tg — trbušne ganglije (prema Snodgrasu). tvv — trbušne trahealne vrećice. st — dišni otvori (stigme) prema Snodgrasu). gvv — grudna dvokraka vrećica. Nervni sistem kod pčela: gg — ganglije glave.

n a d žd rije ln im kom isuram a. facetovane i tačkaste oči. iako ona u to vrije m e ne luči vosak. One ine rvišu organe g ru d i. T a d a one 37 . a sa spoljne strane zaštićene su p ro ­ z irn o m hitinslcom pločicom koja je izbušena sitnim ru p ica m a i naziva se voštano ogledalo. te g o rn ju usnu. trbušnog segmenta. OSTALE ŽLIJEZDE U PČELE Voštane žlijezde im a ju samo pčele radilice. I ove ganglije su povezane kom isuram a. U g ru d im a p ostoji d o n ja skupina ganglija — prednja i zadnja skupina. U trb u h u se nalazi 5 ganglijskih čvorova. N a d žđ rije ln e ganglije inervišu pipke. 16. do 5. 2 — po­ ložaj voštanih žlijezda sa voštanim ogledalom na tr­ buhu (prema Avetisjanu). Inerviše p rednje crije vo. pljuvačne žlijezde i srce. V e n tra ln i n e rvn i sim patikus odvaja se od trbu šnih i inerviše srednje i zadnje crije vo . P odždrijelne ganglije inervišu usni aparat. T e k če tvrti do peti dan života može se p rim ije titi na voštanom ogledalu sloj voska. Razviće voštanih žlijezda počinje od p rv ih dana života mlade pčele. Same žlijezde sastoje se od jednog reda c ilin d ričn ih ćelija. noge i krila. SI. C e ntralni ne rvni sistem je decentralizovan i svaka ganglija im a svoj d je lo k ru g rada. Simpatični (dorzalni) nervni sistem polazi od mozga i dopire do gra­ nice pre dnje g i srednjeg crijeva. i to 4 para. O n i inervišu organe trb u h a i žaoku. Je dn o ganglije glave k o o rd in ira ju rad p o jedinih organa. Voštane žlijezde pčele radilice: i — ćelije voštanih žlijezda. One se nalaze sa donje strane 2. Voštane žlijezde najveći razvoj dostižu izm e đu 12 i 18 dana starosti pčele. organe za disanje itd.

u košnici se dobije ve liki postotak ra d iličk ih ćelija. Specifičnost m iris a svako d ru štvo nasljeđuje od m atice. Žaoku im a ju pčele radilice i m atica. Pčele koje izlu č u ju vosak i grade saće. a saće koje je p reko žice učvršćeno u okvire. trb u šn o m prstenu sa gor­ nje strane. A k o pčela ra dilica ili m atica zaluta u tu đ u košnicu. Izlu če ni vosak sa ku p lja se u o b lik u voštanih listića. prstena. U je d n o im služi za m eđusobno raspoznavanje. Iz tog razloga na jin te n zivn ije lučenje voska je u p roljeće i lje to kada im a do vo ljno pčelinje paše i najveći je b ro j m la d ih pčela u košnici. N a n jih pčele na d o g ra đ u ju ćelije. K o n ce m ljeta i u jesen lučenje voska prestaje. . V e lik i i m a li vošatni m o lja c im a ju u svom o rg a nizm u ferm ent cira zu k o jim vare vosak. O sim starosti pčele. nagon za sakupljanje hrane u p riro d i slabi i takva dru štva su sklona ro je n ju (će rim a g ić). K a d a pčele puste žlije zd u u fu n k c iju . Zaoka. T r u t je nema. na lučenje voska utiče cije li niz faktora. m a nje se deform iše p rilik o m prevoza košnica i vrc a n ja meda. Sva četiri pa ra voštanih žlijezda izluče oko 2 m g voska ili za 1 kg v o ­ ska potre bno je 4 m ilio n a voštanih žlijezda (A ve tisja n). Mirisna ili Nasonova žlijezda nalazi se na 6. U svom sastavu nem a glicerina te je postojan. U d o d iru sa va zdu hom p o p rim a izra­ zito žu tu b o ju . T o m p rilik o m žlijezda lu č i m iris k o ji je karakterističan za svako pčelinje 'd ru štvo . onda pom oću m išića p o v u k u p o s lje d n ji trb u š n i segment nadolje i m irisn a žlijezda se izboči. kao: uno­ šenje h rane u košnicu. je r troše m a nje m a te rija la i energije. jačina pčelinjeg društva. U pčela 38 . S ta rije pčele koje ne luče vosak. te se ne v id i (slika 11). A k o se pčelam a onem ogući lučenje voska. radilice iz nove košnice ih na padaju je r osjećaju strani m iris. Satne osnove (vještačko saće) su table čistog pčelinjeg voska u koje su u tisnute osnove ra d iličk ih ćelija. Po svo joj građi žaoka je m o d ificira na lijegalica koja se nalazi u ženki m nogih insekata i to ko m evolucije p ro m ije n ila je fu n k ciju . M iris n i organ služi pčelam a za pronalaženje izvora h rane. N a la zi se na završetku trb u h a i p o krivena je p o s lje d n jim trb u ­ šnim segmentom. što im m nogo olakšava rad. p rih v a ta ju se je dna za d ru g u nogama u o b lik u zavjese. V osa k je estar sa p rim je so m viših m asnih kiselina i viših ugljovodon ika .im a ju zakržljale voštane žlijezde. O sim toga. T o p i se na tem p e ra tu ri od 63 do 65°C a im a specifičnu težinu 0. te je v id ljiv a kao svijetlo izbočeno m jesto. U sta nju m iro v a n ja p o k riva je za d n ji dio 5. na njega ne d je lu ju ferm enti.96.na jin te n zivn ije izlu č u ju vosak k ro z sitne ru p ice na voštanom ogledalu. T e k izlučeni vosak je bije le boje. slobodni p ro s to r u košnici i toplota u košnici (od 30— 32°). T o je znak za pčelara da p če linje m d ru š tv u treba dodati satne osnove kako b i one izgradile saće. dolazi do b o rb e i u ništenja uljeza.

a na bokovim a p ri d n u im a ju 10 o štrih zubaca (u matice 3). Preko m išića na kva­ dra tno j p ločici prenosi gibanja na žaočne iglice. ig — žaočne igle. otrovne žlijezde se degenerišu ali o tro v ostaje sačuvan. vož — velika otrovna žlijezda. K a d pčela hoće da ubode.radilica služi za vlastitu o d b ra n u i odbra nu društva. Sa žaokom je vezana otro vn a žlije zda koja se sastoji od velike i m ale otrovne žlijezde. G o rn ji dije ­ lovi žaočnih iglica za vije n i su u stranu i vezani sa kva d ra tn o m ploči­ com . M lade pčele ne p roizvode otrov. P rvo izlazi je dna žaočna iglica za 1/3 i zabada se u napadnuto m jesto. rož — re­ zervne otrovne žlijezde. u o b lik u saonica. koje sa strane p o k riv a ju žaočni žlijeb. gdje se nalaze ja k i m išići k o ji žaoku sta vlja ju u djejstvo. One su duge oko 2 m m . s — žaočni žlijeb (saonice). sa strana. O n je nepokretan. a m a tici za b o rb u sa d ru g im m aticam a i za polaganje jaja. a pčele starije p re ko 20 dana p re sta ju da ga proizvode. 17. Z a tim izlazi druga 39 . 2aočni aparat: A — pokretni dijelovi žaoke. savije trb u h pi-ema dolje i v rh žaočnog žlije ­ ba p rislo n i na m jesto gdje će ispustiti žaoku. Sastoji se od ne­ p arnog žaočnog žlijeba. SI. N a kra je ­ vim a žaočnog žlijeba. Iz v o d n i kanal otrovne žlijezde nalazi se na g o rn je m d ije lu žaočnog žlijeba. P ri v rh u žaočnog žlije ba . na sta vlja ju se parne hitinske dugu­ ljaste pločice. N je n sekret p odm azuje saonice po k o jim a klize žaočne iglice. a u matice oko 40— 50 m m . osim velike i male otrovne žlijezde postoji i je dna m ala. U sam om žaočn o m žlije b u nalaze se parne žaočne iglice. O n a je duga u ra dilica oko 21 m m . K o že vn ik o va žlijezda. B — nepokretni dijelovi ža­ oke. Žaoka je složene građe te se naziva i žaočni aparat. mož — mala ot­ rovna žlijezda. k — kvadratna pločica.

Im a oko 41°/o suhe m a te rije . Pčela ostaje bez dijela trb u h a i b rzo ugiba. Zato je odm ah potrebno iz ubodenog m jesta izva diti žaoku i sprati ga vodom . O pćenito. Složenog je h em ijskog sastava. ubode li čovjeka ili živ o tin ju . ali je to.žaočna iglica i ubada se du b lje od prve. banatska i k ra n j­ ska rasa. One u zim a ju med i njim e napune v o ljk u . Pom oću n jih vrši se p ritis a k na žaoku i ona biva izbačena. K o d lju d i ubod pčela izaziva m a n ji bol. M ale živo tin je (kao m iš) ugiba ju od 1 do 2 uboda. tada može izvu ći svo ju žaoku je r na p ra vi veću ru p icu . P ri p u noj vo ljk i vrši se p ritis a k na trb u h . T o je vo d n jik a va p ro zirn a tečnost. 40 .). O vo nastaje poslije većeg b ro ja uboda. karakterističnog m irisa. M e đ u tim . O d k ru p n ijih živo tin ja naročito su o s je tljivi k o n ji i m agarci. Ova okolnost ko risti se p ri o tva ra nju košnica i pregledu pčela. pa se košnice p rethodno zadim e. sjeverne rase m irn ije su od ju ž n ih . Im a bakte ricidna svojstva. U težim slučajevim a potrebno je tra žiti pom oć ljekara. D ruge životinje napadaju zbog ka­ rakterističnog znoja. privla či druge pčele (atrakcioni m iris ). C ije la ova operacija traje stoti dio sekunde. Pčelinji o tro v im a i ljekovita svojstva. N a ročito se ko risti kod reum a­ tizm a. Žaoka ostaje u ubodenom m jestu. posljedica neke druge bolesti i ti su slu­ čajevi rije tk i. Pčelinji o tro v dje lu je ra zličito na živa bića. K a d pčela ubode d ru g u pčelu ili ne­ kog insekta. Postoje pčele koje su m irn e i m anje ubadaju. postaju m irn ije . M e đu m irn ije spadaju kavkaska. Pčele na padaju lju d e ko ji su oznojeni ili im a ju neki d ru g i ka ra kte ri­ stičan m iris (p a rfe m . M jesto koje je ubola jedna pčela. k o ji im a ju elastičnu kožu. išijasa i reum atične upale zglobova. za n jih 1 do 2 uboda m ogu biti sm rtonosni. U većini slučajeva to je osobina rase pčela. a naročito je bogat solim a teških metala — b a kra i mangana. N a izm je n ič n im p okre tim a igli­ ce p ro d iru sve d u blje . N a sam om m je stu uboda ja v lja se otok a koža pocrveni. uslje d zaosta­ ja n ja žaoke i m irisa pčelinjeg otrova. D a bi se spriječila upala poslije uboda. Pčelinji otrov p redstavlja sekret velike i male otrovne žlijezde. te i one napadaju. ra zd ra žu je ih. N e ki lju d i su više o s je tljivi na ubod pčele. U tu svrhu ko risti se d ire k ­ tno ubod pčele ili se iz o tro vn ih žlijezda odu zim a o tro v i s p ra v lja ju ra stvori ili mast. K a d a se pčele nasišu m eda i napune n jim e svoju v o ljk u . kisele reakcije. te postaju m irn ije . alkohol i d r. te dolazi do sm etnji p rilik o m izbaci­ vanja žaoke. njene vazdušne kesice u trb u h u m o ra ju b iti ispunjene vazđuhom . T o m p rilik o m d im dje lu je in ­ dire ktno na pčele. obično. Ponekad se ja v lja i osip po cije lo m tijelu. Da bi pčela izbacila žaoku. dok se p otpuno ne za riju u napadnuto m jesto a za tim pčela izbaci o tro v u ubodeno m jesto. O ko 7 5 % suhe m a te rije otrova sastoji se od složenih bje la n ­ čevina velike m olekularne težine. otkida se od pčelinjeg ti­ jela. ne može izvu ći svoju žaoku ra di zubaca čiji su širi kra je vi o k re n u ti p re ­ m a gore. na jb o lje je na to m jesto staviti hladan oblog. oko 30 000.

Polni organ matice sm ješten je u trb u h u . sjk — sjemena kesica. U toku dana veći b ro j ja ja snese ona m atica koja u ja jn ik u im a više ja jn ih cjevčica. Sekret lih žlije zda služi za ish ra nu sperm atozoida. ovisi i kvalitet m atice. 1 — polni organi matice. neoplođene m atice znatno su m a nji. 3 — polni organi radilice. Sastoji se od do bro ra zv ije n ih jajnika (ova ria ). SI.5 m m i služi p rilik o m op lod nje za sm ještaj tru to vih sperm atozoida. suženom d ije lu ja jn ik a . Sjem ena kesica im a prečnik oko 1. č iji se odvodn i kanal (ductus sem inalis) ulijeva u p roširenje vagine — vaginalno p re dvorje . j — jajnici. čiji se izvodn i kanal izlije va u sam u sjem enu kesicu. ož — otrovna žlijezda (prema Snodgrasu). Polni organi matice i radilice. Ja ­ jo v o d i se na d o n je m d ije lu sp a ja ju u neparni jajovod (vaginu). jc — jajne cjevčice. kruškolikog oblika. 2 — jajna cjevčica. 41 . m eđusobno paralelnih. U n jim a se ra z v ija ju i sazrijeva ju ja ja .P oln i organ i u p čela Polni organ matice. D u gi su 5— 7 m m . d o b iva ju n o rm a ln u ve­ ličinu. Sa spoljne stra­ ne sjemene kesice nalaze se d vije dodatne žlijezde (glandulae apenđiculares). T e k poslije o p lod nje m atice sa tru to m . U svakom ja jn ik u nalazi se od 120— 200 jajnih cjevčica (ovariola). dž — dodatna žlije­ zda. O d b ro jn o s ti ja jn ih cjevčica u ja jn ik u . 18. postepeno se p ro š iru ju . U go rn je m . U m lade. pj — parni jajovod. cjevčice su tanke i prolazeći pre m a izvo dn o m kanalu. nej — ne­ parni jajovod. O n i su p a rn i organi. Ja jn e cjevčice iz ja jn ik a u lije v a ju se u parni jajovod (ovid u ctu s). Sa go rnje strane vagine nalazi se sjemena kesica (re ce p la cu lu m seminis).

4 — neparni sjemeno­ vod. U izu ze tn im u slo vim a pčele radilice u zi­ m a ju m a tičn u m lije č. Sve pčele radilice koje u ja jn ik u im a ju oko 20 ja jn ih cjevčica su anatom ske trutuše. 42 . u pčelarskoj praksi. d u ži­ ne 5— 7 m m a širine oko 1. N e p a rn i sjem enovod nastavlja se u kopulacionu cije v koja je za­ vršn i dio polnog organa tru ta i izlazi iz trb u h a na završetku posljed­ njeg segmenta. Polni organi truta: 1 — sjemenjaci. izlazi za jednički kanal sjem enovod (vas deferens). V aginalno p re d v o rje je sasvim slabo ra zvije n o i kop u la cija sa tru to m se ne može izv rš iti (slika 18). O s im naziva trutuše.Polni organ radilice. P o lni organ tru ta sm ješten je u trb u h u . one postaju fiziološke trutuše. 5 — kopulaciona cijev (prema Snodgrasu). T e k kada se inte n zivnije h ra ­ ne i p o čn u da nose neoplođena ja ja . Polni organ truta. I z sluzavih žlijezda izlazi kanal — ne p a rn i sjem enovod (du ctu s ejaculatiriu s).7 m m . u k o jim a se stva ra ju m uške oplodne ćelije (sp e rm a tozo idi). P o lni organ radilice im a sve dijelove koje nalazim o u m atice. 2 — sluza­ ve žlijezde. te p o č in ju nositi isk lju čiv o neoplođena ja ja . Im a ju p a rn i i nep a rni ja jo vo d . Razviće polnog organa tru ta počinje još u sta diju lutke. Ove pčele n a ziva ju se trutuše. Za vršn i dio sjem enovoda ulazi u sluzave žlijezde (glandulae m ucosa). SI. sam o za kržlja le . ovakve pčele se još naziva ju : lažne m atice ili nazovi matice. I z svakog sjem enjaka. T r u t n ije polno zreo odm ah pošto se izliježe. najviše do 20. 3 — sjemeno­ vod. O n i su p a rn i organi grahastog oblika. Ja jn ic i se sastoje od m alog b ro ja ja jn ih cjevčica. na m je stu gdje se spa­ ja ju sjemene cjevčice. obično 2— 3. Polnu zrelost dostiže izm eđu 10— 20 dana starosti. Ta d a sjem e­ nja ci is p u n ja va ju najveći dio trbu ha . Sa stoji se od dva sjem enjaka (testis). 19. U svakom sje m e nja ku nalazi se 150 — 200 sjem enih cjevčica (testiola). Pojava fizioloških tru tu ša dešava se kada je pčelinje d ru štvo duže v re ­ m ena bez m atice i ono bez intervencije pčelara postepeno izu m ire .

5— 3 m m i sperm ato­ zoida. ja jo v o d i i sjem ena kesica ispu nje ni su sluzastom tekućinom . T o m p rilik o m p o ln i o rgan tru ta ulazi u vaginalno p re d v o rje m atice i ubaci sperm atozoide. pošto se izleže. B r o j p a re n ja ovisi od količine sperm atozoida koje tru t p reda m atici. t ru t u svom p o ln o m organu im a 1. zadrže se sam o 8 m inuta. k o ji obično lete na p ro s to ru zaštićenom od v je tra u visini do 30 m . Pošto se m atica p a rila sa više tru to v a (p o lia n d ria ). M e ­ đ u tim . M n o g im is p itiv a n jim a dokazano je da se m atica p a ri sa više tru to va . R a d i toga. Sustiže je n a jb rž i tru t (p o zitivn a selekcija) i oplođava u vazduhu. K a d se m atica v ra ti u košnicu pčele ga uklone. 2— 3 dana svoje starosti. n ije odm ah sposobna za parenje. te p rv a ja ja m o g u b iti neoplođena. O ne m a­ tice koje su ostale neoplođene. O d svoje košnice u d a lju ju se i po nekoliko kilom etara. Poslije završene oplod nje. a is h ra n ju ju se p re k o dodatne žlijezde (glandulae apendiculares). P rem a R u tn e ru m atica odlazi na o p lo d n ju od 2 do 5 puta. to i n je n i ženski p otom ci 43 . dio polnog organa tru ta ostaje u o tv o ru va­ gine i visi napolje.Parenje matice M la da m atica. u p o ln i organ m atice. Poslije završenog p a re n ja m atice sa tru to m ne izv rš i se i o p lo d n ja ja ­ jeta. k o ji su slije p lje ni kao ku glica (sp e rm a to fo r). m atica izlijeće iz košnice na p rv i orije nta cio ni let. N a svadbenom letu m a tica se zadržava p rosječno 13 m in u ta . izlijeće iz košnice izm eđu 12— 17 časova kada je dan ve da r i topao. Poslije 3— 6 dana u m atice se ja v lja p o ln i ža r. Ponekad u p o ln im organim a zaostane tekućina. nastavi sam a da leti. P re m a V o ik u . a p a ri se od 7— 10 dana starosti. K o d m lade nesparene m atice. T a jb e r navodi da se m atica u toku jednog leta p a ri prosječno sa 6— 7 tru to v a (od 4 do 9). a izm e đu p rv o g i poslje dn je g izlije ta n ja m o g u p ro ći d vije sedmice. U sjem enoj kesici m atice sperm atozoidi ostaju do k ra ja njenog života. S p e rm a tozoidi ulazeći u sjem enu kesicu. O v o istovrem eno u k a zu je da se m atica p a ri sa više tru ­ tova i da je ne dovoljan sadržaj sperm atozoida sam o jednog truta. P rem a T a ra n o v u svaki tru t k o ji op lod i m aticu. u vagini m atice ostaje dio p olno g organa tru ta k o ji je p o slje d n ji izvršio o p lo d n ju . U va zdu hu se sastaje sa tru to vim a . Poslije toga p o ln i organ tru ta se p re kida . za v rije m e koga upoznaje m jesto i položaj svoje košnice. čim e se obja šnja va m ogućnost p a re n ja sa više tru to va u to k u samo je dnog svadbenog leta. O va j let naziva se svadbeni let. a tek oplođena m atica u svom p o ln o m organu im a 6— 20 m m 3 sperm atozoida. za v rije m e leta. Po­ trebno je da dostigne p o ln u zrelost. P rilik o m p o vra tka u košnicu. istis­ k u ju tekućinu dok je ne napune. a sam tru t pada na ze m lju i b rz o ugiba. dugo je preovladavalo m išlje n je da se m atica p a ri sam o sa je d ­ n im tru to m . O d košnice se najčešće u d a lji do 2 km . izbaci dio polnog organa p retho dnog tru ta iz vagine m atice. M la da m atica koja je sposobna za parenje. M atica svo jim m iris o m p rivla či tru to ve i n jih nekoliko desetina leti da b i je stigli i op lod ili. P rije parenja. M atica oslo­ bođena od tru ta .

stalno je o k ru ž u ju i inten­ zivno hrane m liječom . Poslije 6— 8 sedmica počinje da nosi ne­ oplođena ja ja . Poslije njena aktivnost slabi. K a d je završila p arenje sa tru to vim a . 20. O va pojava je važna za selekciju pčela. M atica živi do 5 godina. N a jve ć u aktivnost u nošenju postiže u prve d v ije godine svog života. Te žin a snesenih ja ja može dostići dvo stru k u težinu njenog tijela. Sam o stvaranje ja ja obavlja se u ja jn im cjevčicam a. a selekcionisane i do 3000. te se u savrem enom pčelarstvu za m je n ju je s novom m aticom . M atica ne vrši n ik a k v u d ru g u ulogu u p če linjem d ru š tvu osim što nosi ja ja . pa se naziva jalova m atica. SI. Radi toga pčele radilice p o k la n ja ju m atici posebnu p a žnju . m u ški 44 . Matica okružena pče­ lama radilica­ ma polaže jaja u ćelije saća. M atica k o ja se ne oplodi sa tru to m za 3— 4 sedmice gubi p o ln i nagon. Oplodnja jajeta M atica nosi oplođena i neoplođena jaja.m ogu poticati od ra znih trutova. u ja jn ic im a matice p o č in ju se stvarati ja ja i poslije 3 do 4 dana počinje ih nositi. a iz neoplođenih. kada u p riro d i nem a tru to va ili vrem enske p rilik e ne d o zvo lja va ju m atici da izleti na o p lo d n ju . U no rm a ln o doba godine (kasno proljeće i lje to ) ova pojava je rije tk a i je d in o m a tici p rije ti opasnost da je p rilik o m oplodnje unište štetne ptice ili da zaluta u d ru g u košnicu i pčele je uguše. O va pojava dešava se najčešće u proljeće i kasnu jesen. Iz oplođenih ja ja ra z v ija ju se ženski članovi dru štva — radilice i matice. iz k o jih se ra z v ija ju tru to v i te se naziva m atica trutuša. Ponekad neoplođena m atica uopšte ne nosi ja ja . O plođena m atica u z p ovoljne pašne p rilik e i u p e rio du najveće aktivnosti pčelinjeg društva. m ože prosječno snijeti 1200 do 1500 ja ja na dan. prestaje da izlijeće iz košnice.

45 . U našoj z e m lji m atica počinje nositi ja ja sredinom m je­ seca ja n ua ra (u ju ž n im kra je vim a ) ili sredinom februara (u sjevernim kra je vim a ). T o se dešava u mjesecu oktobru (sjeverni k ra je v i) ili u n o ve m b ru (ju ž n i krajevi). pre ko nogu prenosi se p ritisak na trb u h i sjem enu kesicu. M atica počinje nositi ja ja p ri k ra ju zim e. Teorija napetosti nogu objašnjava da se m atica p rilik o m nošenja ja ja na u žim ra d iličk im ćelijam a. dok se pčele još nalaze u zim skom klu p k u i ne izlijeću iz košnice. dok je pčelinje dru štvo u zim skom klu p k u . Poslije toga inten­ zitet opada. m atica snese samo nekoliko desetina ja ja . matica povećava b ro j snesenih ja ja . T ru to v s k o ćelije su šire i ne dolazi do p ritiska na trb u h . O v o se ne dešava sa ja je to m iz koga će se ra zviti tru t. a u b rd s k im pre dje lim a i u ju lu . dok p otp u no ne prestane. na p rolazu kroz ne­ p a rn i ja jo v o d bila su oplođena sperm atozoidim a k o ji se istisnu iz sje­ mene kesice.članovi — tru to v i. D o sada nije dato precizno objašnjenje kako dolazi do same oplodnje jajeta. neki autori obja šnja va ju da m atica oplodi ja je kad stavi trb u h u ra d iličk u ćeliju. i kako je ona uska — izvrši se p ritisa k na sjem enu kesicu. što je v rlo česta pojava. O v u p o ja vu p rv i je zapazio Đ e rzon (1845) te o rijo m o djevičanskom ra đ a n ju — partenogenezi. obično koncem mjeseca februara. U početku. pa dolazi do istiskivanja sperm atozoida. U b rd s k im kra je v im a početak nošenja počinje nešto kasnije. utiču klim atske i druge p rilike . N a nošenje ja ja u toku godine. Prem a teoriji pritiska. Nošenje jaja u toku godine. N ajveći b ro j ja ja u našim k lim a tsk im uslovim a m atica nosi u mjese­ cim a m a ju i ju n u . M e đ u tim . Do danas nije objašnjeno kako pčelinje dru štvo osjeti dolazak proljeća. K a d a nastupe topli dani. p rih va ta nogam a za njihove zidove. ove teorije ne m ogu objasniti kako dolazi do polaganja ne­ oplođenih ja ja u ra diličke ćelije. Ja ja iz k o jih se ra z v ija ju ženski članovi društva. Zato neki autori sm a tra ju da sama m atica svo jim p riro d n im nagonom određuje kada će doći do op lo d n je jajeta. T o m p rilik o m . Iz nje se istisnu sperm atozoidi ko ji oplode ja je .

P ri k ra ju trećeg dana. L a rv a u tri dana poveća svoju težinu za 240 puta. Stadij larve. m atica uvla či glavu . isp ru ži žaoku i snese ja je na dno ćelije...^ ------! _ .6 m g. 21. ona leži p o vijena na d n u ćelije saća. dužine 1. M la da . intenzivno hrane m lije čo m . One larve iz k o jih se ra z v ija ju radilice i tru to vi.. P ri k ra ju trećeg dana larvenog stadija dolazi do p ro ­ m jene u ishrani larve. a k ra je m trećeg dana p o k riva dno ćelije i teži 24. radilica. d ru ­ gog dana stoji koso (oko 45° na h o rizo nta lnu ravan ćelije). b ilo ono oplođeno ili ne.5 m m . U ja je tu .h ra.1 m m a teška oko 0.7 m g.1 mg. K a d a iz ja je ta izađe larva. to se naziva savijena la rva . M a tica nosi u će liju saća samo po jedno ja je . O vako b rz porast larve obja šnja va se ish ra nom viso ko vrije d n o m h ra n o m — m lije či.. K a d a je u p če linje m gn ije zdu tem peratura niža od 34 do 35°C a rela­ tivna vlažnost padne ispod 50°/o. T o m sm jesom h rane se do zatvaranja legla. ono je na d n u ćelije saća i sto ji uspravno. tako da one gotovo p liv a ju u n je m u . D u ga je oko 0.na la r v i. J i j i ild c c n Jz.3— 1. Poslije toga izvuče trb u h i nastavlja sa no­ šenjem u susjednu ćeliju. k ra je m drugog dana 6 m m i 4.. !^ s t a d V {a r v e i^ ž . tek oplođena m atica u p rv a 2— 3 dana nošenja m ože sn ijeti i po više ja ja u je d n u ćeliju. Razlike u ishrani.u će liju . Pčele radilice ove la rve razvijene iz oplođenih kao i iz neoplođenih ja ja .6 m m a teška oko 0. a trećeg da­ na je položeno na d n u ćelije. SI... L a rv a iz koje će 46 . na dno ćelije m lije č. m /ir'e č o m 2 d a n 3 d a n \ 4 dlan 5 d a n 6 d a n 7d a n Q d a n \ 9 d a n stad ij Jajeta \ -------------.. a im a o b lik zaobljenog va ljka . Za razvoj ja je ta potrebna je tem peratura od 34 do 35°C..RAZVIĆE PĆELA Pčelinje leglo Stadij jajeta. opna ja je ta puca i iz njega izlazi larva. p ro ­ v je ri da li su je radilice očistile i tek onda uvla či trb u h .. osim m lije ča d o b iva ju u h ra n i sm jesu cvjetnog praha i m eda — kaba­ stu h ra nu . pčele radilice s ta vlja ju po­ re d ja je ta . široko oko 1/3 m m . Sam akt nošenja traje oko 10 sekundi.6 m g. dolazi do usporenog ra zvo ja ili e m b rio u ja je tu ugine. 9 — stadij ispružene larve (prema Alenu Kaj a). Razviće matice: 1 — 3 stadij jajeta. 4 — 8 stadij savijene larve. K ra je m p rvo g dana la rva je već duga oko 2. P rije polaganja jajeta. počinje e m b rio n a ln i ra zvo j.. K a d a m atica snese ja je . Ja je je p ro zirn o -b ije lo . / t r u t o v a sa.

a u tru ta 7 do 9 dana. T o je za­ tvoreno (p o k lo p lje n o ) leglo. cije li p e riod do za tva ra n ja h ra n i se isk lju čiv o m lije čom . radilice 6 do 7. a u tru ta od 10 do 14 dana. same ćelije m ogu iz svakog oplođenog ja je ta ili larve do trećeg dana starosti da uzgoje m aticu. traheje p o ln ih organa i n e rv n i sistem. k ra je m trećeg dana la rvino g stadija stvara se fenotip m atice k o ja se ra zlik u je od radilice ne samo po veličini već i po građi tijela. Is p ru že n a la rva ne p rim a h ra n u i u to v rije m e izbacuje iz­ m et na dno ćelije saća. ra dilice za 6. Poklopce na ćelijam a radilice izg ra đ u ju se od m ješavine voska i cvjetnog p ra h a da b i b ili p o ro zn i i obezbijedili p rolaz va zđuha do larve. radilice p o č in ju p o k riva ti će liju u k o jo j one n a sta vlja ju d a lji ra zvo j. Ka da se savijena la rva toliko ra zvije da p otp u no ispuni dno ćelije saća. M atica i ra d ilica nastaju iz oplođenih ja ja te. a la rva tru ta 3 puta. Prelu. U larve je do bro razvije na žlije zda slinovnica. F . koje zauzim a najveći dio njenog tijela. U s lje d razlike u ish rani. O va p o ja va im a v e lik i značaj za opstanak pčelinjeg d ru ­ štva. S ta dij savijene larve tra je u m atice 5 dana. je r la rva ne izbacuje izm e t za v rije m e svog razvoja. č iji sekret služi za ispredanje kokona. L a rv a im a srce. N a će lija m a gd je se ra z v ija ju tru to v i. noge i d r. K o d n je je n a jra zvije n ije srednje crije vo . Savijena la rva je bjeličasto-sjajna. iz istog pče­ linje g društva. Za izg ra d n ju poklopaca ra dilice u z im a ju vo­ sak sa susjednih ćelija saća i zato je b o ja poklopaca ista kao i saća. K a d a u p če linje m d ru š tv u ugine m atica ili bude odstranjena. K a d a se larva p otp u no isp ru žila. p re m a tom e. Sve nesvarene m a te rije za drža va ju se u c rije v u . T o je ra d iličk o leglo. ja v lja ju se kao grupe začetnih ćelija — im a gin a rn i centri. Šestog dana la rvin o g stadija. Razvoj pčele u danima (Prema Bertolfu. T e k p ri k ra ju larvenog stadija. u odnosu na treći dan. radilice od 2 do 3. la rva m atice poveća se za 26 puta. Poklopci na će lija m a u k o jim a se ra z v ija ju pčele radilice blago su izbočeni. Fajnu i Canđeru) Jaje Savijena larva Ispružena larva Lutka Ukupne Matica 3 5 2 6 Radilica 3 6— 7 2— 3 9 21 T ru t 3 7— 9 4— 6 10— 14 25— 32 16-17 47 . D o ovog stadija ra zvoj je d in k i o d vija o se u o tvo re n im ćelijam a saća te se naziva otvore no leglo. po­ klopci su ja k o izbočeni — tru to vsko leglo. im a ju isti genotip do k ra ja trećeg dana la rvino g stadija. isp ru ža se p o d u ljin i ćelije okrenuta glavom p re m a otvoru . S ta dij ispružene larve (n im fe ) traje u matice 2 dana. T o je isp ru ­ žena larva. nesvarena masa p ro v a li stijenku izm eđu zadnjeg i srednjeg crije va i biva izbačena na dno ćelije saća.se ra zv iti m atica. O v a pojava koristi se p rilik o m uzgoja ma­ tica u savrem enom pčelarstvu. O stali organi kao k rila .

iako živi do 5 godina. te žaokom p ro ­ bada svoju suparnicu. te čiste iz ćelija saća izm et i hitinske košuljice koje su ostale od razvića pčela. te poslije lik vid a cije suparnica. pom oću m andibula i sekreta žlijezde slinovnice otvara m a tičnja k. Lete oko košnica 5— 10 m in u ta . K a d m atica završi . O d nje potiču svi čla­ novi dru štva : radilice. kod ro je n ja ). u k u p n i razvoj u matice traje 16 dana. Napušta je dino košnicu ako dođe do rojenja. K a d se u p če linjem d ru š tvu izlegu istovrem eno d vije ili više m atica. g ru d i i trb u h . m lada ra dilica je vlažna. ona progriza poklopac od sredine ka kra je vim a . O na počinje razgrizati poklopac i izlazi iz ćelije. radilice 21 a u tru la od 24 do 32 dana. tru to v i i m lade matice. Živo t odraslih pčela Život matice.U zatvorenoj će liji. na ovom poslu pom a žu jo j i pčele radilice. odm ah p očinje sa ra dom . U savrem enom pčelarstvu. U p čelinjem d ru š tv u postoji samo je dna m atica. tada dolazi do borbe izm eđu n jih . Stadij lutke u matice traje 6 dana. Poslije dva sata svoga ži­ vota — »d je tin js tv a «. pčele je p rim a ju i odm ah hrane. onda je pčele radilice sprečavaju u ru še n ju m a tičnja ka i uništa va nju d ru g ih matica. Pošto u tom pe riodu svog života rade dom aćinske poslove u košnici. Poslije završene op­ lodnje počne polagati ja ja . u p o ­ 48 . i ostaje do k ra ja života u košnici. A ko p če linjem d ru š tvu nije potrebno više m a­ tica. Pobjeđuje jača m atica. M lade pčele. O rga n i p o p rim a ju o b lik odrasle pčele. razara ih sa strane. T ije lo im p o p rim a tam nu b o ju . tijelo ispružene larve počinje se d ije liti na glavu. n a ziva ju se pčele dom aćice. te je svje tlije boje. Prem a tom e. M atica je osnov pčelinjeg društva. Sta rije radilice o dm a h je intenzivno hrane. ja k o obrasla dlači­ cama. u radilice 9 a u tru ta 10— 14 dana. Život pčele radilice. M atica izlazi iz m atičnjaka i odm ah obilazi druge m atičnjake. K a d a se radilica ra zvije u će liji saća. U ovom sta diju zb iv a ju se velike p rom je ne i pčele poslije šestog pre­ svlačenja d o b iva ju svoj osnovni oblik. od­ nosno p rinosi.svoj e m brio na lni razvoj. k o ji u jedn o nasljeđuju njene osobine. U tom e jo j pom ažu i starije pčele. oko 6 dana starosti p rv i p u t izlije ću iz košnice u n a jto p lije doba dana (izm e đu 12— 14 časova). M e đ u tim . T o je stadij odrasle pčele (im ago). D o 6 dana svoje sta­ rosti stoje na saću i g riju leglo. L u tk a se p očinje m ica ti i prelazi u m lad u pčelu. larva se presvlači pet p u ta i prelazi u stadij lutke. Po izlasku iz svoje ćelije. Slabo se kreće. Sam o u očišćene ćelije matica nosi ja ja i pčele odlažu m ed i cvje tni p rah. ne m ože da leti n iti da ubode. O d kvaliteta n je n ih p olnih organa ovisi b ro jn o s t društva a tim e posredno i m ogućnost boljeg iskorištavanja pčelinje paše. pošto starenjem intenzitet nošenja ja ja opada. m atica se za m je n ju je u dru g o j godini starosti. uko liko je p čelinjem d ru š tv u potrebno više m atica (na p rim je r.

D ocnije. smolaste m a te rije (p ro p o lis ) i vodu . Podjela rada u košnici nije tako čvrsto odije lje na kako je n a p rije d navedeno. T o je p rv i orije nta cio ni let izvan košnice i naziva se igra m la d ih pčela. a za tim ga odlažu u ćelije saća. Istovrem eno. dje jstvom ferm enata. T a d a luče vo­ sak i izg ra đ u ju saće. I voštane žlijezde im a ju sposobnost regeneracije. čiste košnicu i izb a cu ju kroz leto otpatke k o ji se u n jo j stva ra ju — to su pčele čistačice. je r ih ra spoznaju po m irisu . A ko se košnica pom akne. Pčele koje u jesen. s k o jo m is h ra n ju ju m lade larve i m aticu. Izu ze tn o u svo ju košnicu p rim a ju pčele iz d ru ­ gih košnica koje unose u vo ljc i n e k ta r ili cvje tni p ra h na nogama. izvjestan b ro j pčela na podu košnice leprša k rilim a i p ro vo d i vazdu h k ro z košnicu. starije pčele vrše i druge. T im e se pospješuje isparavanje vode iz nektara. a istovrem eno. N e k ta r k o ji je već d je lim ič n o prerađen. tu sposobnost za drža va ju do p roljeća kada se p o ja vi novo leglo. pa u vrije m e ve likih v ru ­ ćina. Izvje stan b ro j s ta rijih pčela stoji u letu i pazi ko ulazi u košnicu. Prem a p o trebi i fiziološkoj m ogućnosti je d in ki. O d dvanaestog do osamna­ estog dana života u ra dilica se ra z v ija ju voštane žlijezde. K a d postanu sakupljačice. one doče ku ju pčele sa­ k u p lja č k e . p ro š iru ju k ru g o blije ta nja oko košnice i do b ro upam te nje n po­ ložaj pre m a o k o ln im p redm etim a. pčele ga izlu č u ju . pčele ne luče vosak. izlije ću u više na­ vrata. O s im ovih poslova u košnici. Ta k o . T o su pčele stražarice.zn a ju nje n položaj u odnosu na okolne predm ete i ponovo se vra ća ju u košnicu. u slje d prestanka legla. više se ne orije ntišu je r im je poznato m jesto i položaj gdje se košnica nalazi. pčele p ri p o vra tk u sa paše dolaziće na ono 4 Pčelarstvo 49 . cvje tni p rah. te se n a ziva ju pčele s a k u p lja čk e ili sabiračice. nisu im ale m ogućnost da luče m lije č. U ra dilici izm e đu šestog i dvanaestog dana života ra z v ija ju se žlijezde koje luče m lije č. T e se radilice na ziva ju pčele voskarice. N e d o zvo lja va ju ulazak d ru g im insektim a i pčelam a iz d ru g ih košnica. složeni šećeri p re tva ra ju se u proste. od n jih p re u z im a ju doneseni ne kta r iz vo ljk e i p re d a ju ga je dna dru goj — h ra n id b e n i konta kti. pčele odlažu u saće i lepezanjem k rila p ro p u ­ štaju vazduh k ro z košnicu i u b rza va ju njegovo pre tva ra nje u m ed. T im e se is c rp lju ju i skra­ ć u ju život. pčele koje izlu č u ju m lije č i vosak u zajednici sa m la d im pčelam a — dom aćicam a. T o su pčele lepezačice. T e radilice se nazivaju pčele h ra n ite ljke ili pčele dadilje. sa k u p lja ju u p riro d i nektar. K a d a u p riro d i nema pčelinje paše. Za p ra ktično pčelarstvo od posebne je važnosti stalan položaj košnice. pojedina vrsta rada može početi ili se nastaviti u kasnijem dobu. U starosti od osamnaest dana pa do svog uginuća pčele izlije ću iz koš­ nice i p o sje ću ju o ko lin u . D ocn ije kada se p o ja vi pče­ lin ja paša. R a d pčela s a k u p lja čk a N a p rije d je navedeno da pčele radilice već oko šestog dana svog života izlijeću iz košnice na p rv i orije nta cio ni let. P rih ra n jiv a n je m šećernim s iru p o m pčele u kasnijem dobu m ogu da izlu č u ju vosak.

lakše pronalaze svoju košnicu. Znači. D o danas je najviše objašnjen »ples pčela«. d o d iru ju je p ip cim a i osjete m iris hrane sa koje je ona došla. ona se vraća u košnicu i p reko posebnih pokreta tijela obavještava o p o s to ja n ju h ra ­ ne. F riš je ustanovio da kada je dna sakupljačica u d ru š tv u pronađe izv o r hrane u p riro d i. Uslovni i bezuslovni refleksi pčela. Sakupljačica se v r t i u kru g u m ije n ja ju ć i s m je r lije vo i desno. ona reaguje po­ k re tim a nogu — to su m ehanički podra ža ji. B e z­ uslovni refleksi ja v lja ju se kada organizam pčele reaguje na vanjske podražaje. m ednu rosu i d r. K a d pčela p re ko pipaka osjeti m iris m eda. plavu. T u se drže 20— 25. kada se vrate sa paše.dana da zaborave staro m jesto. m iriso m i posebnim p okre tim a — plesom pčela. Radi toga u periodu aktivnog rada pčelinjeg društva ne s m iju se košnice pom icati na kraće uda lje ­ nosti. potrebno je pčele predveče. b ije lu i zelenu b o ju . m iješa jući ih sa sekretom žlijezda slinovnica i prave p če lin ji Ijepak ili propolis k o jim z a lje p lju ju p u kotine u košnici. Z a tim se košnice preseljavaju na d a ljin u p reko 8 k m (u ra vn iča rskim kra je vim a i p reko 10— 12 k m ). na bezuslovne reflekse reaguje pčela kao je­ dinka. D o b ro ra z lik u ju žutu. T e reakcije organizm a n a ziva ju se refleksim a. one će ponovo dolaziti na žuti predm et. Pom oću plesa sakupljačica označi udaljenost i pravac izvora hrane. P rem a tom e. je d in k a p rim a podražaje i prenosi ih na dru štvo. O vo se naziva spora zu m ije va nje (signalizacija. sakupljačica izvodi k riv u d a v i ili re p n i ples. Ako je neophodno da se pom a kn u. »je z ik «) pčela. N a uslovne re­ flekse ne reaguje samo je dinka već više n jih ili cijelo pčelinje društvo. potrebno ih je o b o jiti ra zn im bojam a. N a p rim je r. Postoje m no gi p odra ža ji na koje reaguje pčela kao je dinka . Ples može b iti k ru ž n i kada je izv o r hrane u d a lje n do 100 m . A k o se pčelu dotakne n e k im predm e tom .m jesto gdje se ona pre tho dno nalazila. vodu . A k o je izv o r hrane dalje od 100 m . A k o se u toku nekoliko dana na određeno m jesto s ta vi-h ra n a u isto v rije m e i na isto m jesto dolaze i traže h ra nu . Preko svo jih organa pčele reaguju na uslove sredine. S a k u p lja ju i smolaste m aterije.. U s lo v n i refleksi se osla nja ju na bezuslovne. Sakupljačica trč i po saću o p isu jući po­ 50 . D o te sakupljačice dolaze i ostale sakupljačice. Pčele sakupljačice sa­ k u p lja ju u p riro d i slatke sokove (nektar. Pčele se o rije n tišu i pre m a b o ji košnice. Ta d a pčele a i m atica poslije parenja. za tvo riti u košnicu. Postoji više načina preko k o jih je d in k a obavještava društvo o pojavam a izvan košnice: to se iz­ vodi zvuk o m . i tek onda se vra ća ju na novo m jesto koje može b iti u neposrednoj b lizin i gdje su bile p re t­ hodno. cvje tni pra h . u zim a ga p re ko usnog aparata — h e m ijs k i p odra ­ žaji. pčele dobro ra spoznaju b o je i kada se stavi hrana (m e d ili ra s tvo r šećera) na neki žuti p redm et a za tim u k lo n i. te ako je na je d n o m m je stu koncentrisan veći b ro j košnica. U ove podražaje spada i kad pčela osjeti m iris žaoke (atrakcioni m iris ) te onda ubada.).

Pošto pčela izvodi rep ni ples u o b lik u položene b ro jk e 8. K a o osnov za o rije n ta c iju je ugao k o ji čine kraci izm eđu košnice i izvora hrane prem a košnici i suncu. 4‘ 51 . onda je izv o r hrane od košnice pre m a suncu (slika 23-a) i o b rn u to (slika 23-d). Zato je dovoljno da samo je dna s a k u p lja č k a . Prem a sm je ru središnje crte. kao po »k o m a n d i«. A ko je središnja crta pom a kn uta lije vo ili desno u odnosu na ve rti­ kalnu ravan (slika 23-b i c). za tim se vra ti naglim zavojem na početnu tačku. Ples pčela na saću kad pronađu hranu: 1 — kružni ples. b ro j pokreta trb u h o m u toku 15 sekundi je m a n ji i obratno. o 2ooo 4ooo ecoo Sooo 40000 Rosfojorye izvora hnor>e u netrimo udaljen od košnice. napu­ štaju košnicu i lete u p ra vcu izvora hrane.lu kru g. te ponovo opisuje p o lu k ru g na d ru g u stranu. ostale sakupljačice dolaze do nje. označava se sm je r izvora hrane. D o k pčela izvodi »p le s«. 2 — broj po­ kreta trbuhom u zavisnosti od rastojanja izvora hrane. onda je izv o r hrane lije vo ili desno prem a sm je ru sunca. Pčele pretežno posjećuju one medonosne biljke sa k o jih su u početku otpočele sakupljati h ra n u (ne kta r ili cvje tni pra h ). O na po p ovratku u koš­ nicu m obiliše ostale sakupljačice i preko plesa označi im m iris. K re ta n je pčele po saću slično je polo­ ženom b ro ju 8 (co ). to u v ije k prelazi sredi­ šn ju c rtu u toku plesa. dotiču je p ip cim a da u p o zn a ju m iris hrane a za tim . Pčele svo jim plesom ne označavaju samo udaljenost izvora hrane već i pravac g d je se ona nalazi. T o m p rilik o m neprestano trese trb u h o m lije vo i desno. B ro j pokreta trb u h o m n ije u vije k isti. iz d ru š lva pronađe h ra nu . Što je izv o r hrane više SI. K a d a pčela prelazi središnju c rtu pre m a gore. sm jer i d a ljin u izvora hrane. 22.

ka d a , uslje d v a n js k ih utica ja , jedna b iljk a prestane sa lu če nje m nek­
tara, tek onda prelaze na druge. U pra ksi ovo im a ve liki značaj p rili­
kom d o b ija n ja m eda iste vrste i p rilik o m oprašivanja p o ljo p rivre d n o g
bilja .
V je štačkim p o d ra ža jim a (p rih ra n jiv a n je m rastvora šećera u z dodatak
m irisa određenog cvije ta ), m ože se u sm je riti pčelinje dru štvo da posje­
ćuje ono m edonosno b ilje koje sam čovjek želi. O vo se haziva dresiranje pčela, o čem u će docnije biti riječi.

SI. 23. Krlvudavi ili repni
ples (objašnjenja u tekstu).

U lje tn je m periodu, za v rije m e ja k ih p če linjih paša, sakupljačice u pro­
sjeku izlije ću 9— 10 puta iz košnice, što ovisi od blizine izvora hrane.
Svaki let traje oko 1/2 časa, a izm e đu dva izlije ta n ja u košnici se za­
d rža va ju oko 15 m inuta. U p o v o ljn im p rilika m a , s a k u p lja čk a tokom
jednog izlije ta nja donese u košnicu oko 30— 40 m g nektara ili 10— 15 m g
cvjetnog praha.
Za p ra k tičn o pčelarstvo od posebne je važnosti b ro j sa ku p lja čk a . A ko
u p če linje m d ru š tvu im a 40— 50 000 radilica, za poslove u n u ta r košnice
potrebno je oko 30— 35 000 radilica, a ostatak (10— 15 000) su sakuplja­
č k e . Pčelinja dru štva sa 60— 70 000 je d in k i od va ja ju 25— 35 000 sakup­
lja č k a . Zato je u periodu pčelinje paše bolje im ati je dno ja ko dru štvo
od dva slabija.
D u žin a života pčele radilice ovisi od intenziteta njenog rada. U periodu
aktivnog rada, kada radilice uzga ja ju leglo i sa ku p lja ju h ra n u u p riro d i,
one žive od 35— 40 dana. U zim skom periodu kada m iru ju , pčele m ogu
52

da žive od 7 do 8 m jeseci. Pčela p riro d n o ugiba u vije k izvan košnice
ako vrem enske p rilik e d ozvolja va ju da izleti.

Život truta.

T r u to v i se p o ja v lju ju u n o rm a ln o m p če linje m d ru š tvu
kada u p riro d i postoji obilna pčelinja paša. U našim ju ž n im k ra je vim a
to je od sredine mjeseca m arta do početka aprila, što ovisi od k lim a t­
skih i pašnih p rilik a dotičnog kra ja . R a zvija se iz neoplođenih ja ja te
nasljeđuje osobine m atice. Po m uškoj lin iji nasljeđuje osobine tru ta
čiji su sperm atozoidi op lod ili ja je od koga se razvila m atica, njegova
m ajka. Prem a tome, tru t nem a oca i n a jb liži srodnik po m uškoj lin iji
m u je djed. T r u t u odnosu na radilice i m aticu im a upola m a n ji b ro j
hrom osom a (haploidan b ro j). S vi ovi elementi važni su za selekciju
pčela. Pošto se m atica p a ri sa tru to vim a u vazduhu, to je za selekciju
pčela v rlo teško ostvariti uslove ko ji ga ra n tu ju čistu lin iju .
Pošto završi svoj razvoj u ćeliji saća, tru t uz pom oć svo jih g o rn jih v i­
lica p ro g riza poklopac i izlazi iz ćelije. U pčelinjem d ru š tvu nalazi se
od nekoliko stotina do 2— 2500 trutova. O d ovog b ro ja oko 20%> su polno nesposobni. O d u ku p nog b ro ja polno sposobnih trutova, oko 20Vo
su potpuno polno zreli a ostali su u p relaznim stadijim a.
T ru to v i izlije ću iz košnice u n a jto p liji dio dana, kada je vanjska te m ­
peratura p reko 20°C. Izv a n košnice zadržavaju se 50 m in u ta a dnevno
izlijeću u 3— 4 navrata. O d košnice se u da lja va ju m aksim alno do 16 km .
S a k u p lja ju se na m je stim a zaštićenim od v je tra u pre čniku od 50—
— 200 m i visini do 30 m gdje očekuju m aticu radi oplod nje. T o je
trutovska igra. N a dva takva m jesta, međusobno u daljena 15 k m u tv r­
đeno je da 90,8°/o tru to va potiče iz istog m jesta, a samo 9,2»/o sa m jesta
udaljenog 15 k m . Sam i tru to v i im a ju sposobnost da za sebe o tk riju
zaštićena m jesta. O ni ko ji su b ili doneseni iz drugog k ra ja , već p rvo g
dana našli su ta m jesta kao i oni tru to vi ko ji su poticali sa tog po­
dru čja .
U pčelinjem d ru š tvu tru to vi im a ju je d in u fu n k ciju da oplode m aticu,
te se u košnici nalaze 5— 6 mjeseci (od mjeseca m arta do konca avgusta), a u ju ž n im re jo n im a i duže. U tom periodu slobodno ulaze u sve
košnice na pčelinjaku. U periodu aktivnog izlijetanja, tru t prosječno
živi oko 57 dana. A ko je u pčelinjem d ru štvu m atica oplođena a u p ri­
rodi nem a paše, pčele radilice is tje ru ju trutove iz košnice. Pošto sami
tru to vi ne m ogu sakupljati h ra n u n iti je m ogu u zim a ti iz saća, to ih
is h ra n ju ju radilice. P rilik o m istje riva n ja trutova, pčele radilice prestaju
da ih hrane i p o tisk u ju ih na krajeve saća, gdje je hladnije. Z a tim gor­
n jim vilica m a nagriza ju tru to vim a osnove krila. Kada izlete iz košnice,
k rila se p re k id a ju , tru to v i padaju na tlo i p ropadaju. Česti su slučajevi
da radilice g o rn jim vilica m a p rih v a ta ju trutove, izba cu ju ih iz košnice
i ne do zvo lja va ju im da se ponovo vrate. Ako su u jesen pčele radilice
istjerale trutove, to je znak da pčelinje dru štvo sa oplođenom m aticom
ulazi u zim u. M e đ u tim , ako su i poslije prestanka pčelinje paše u jesen
p risu tn i tru to vi, to nam ukazuje da u p čelinjem d ru štvu nem a matice
ili je ona ostala neoplođena. T a d a pčele radilice za državaju trutove u
d ru štvu preko cijele zim e, te oni žive do 6 mjeseci.
53

Ž iv ot p če lin je g dru štva u tok u godin e
Sa više stanovišta m ogu se postaviti periodi u životu pčelinjeg društva
tokom godine. T i periodi se ne p odu d a ra ju sa kalendarom k o jim se
svakodnevno ko ristim o . Ž ivo t pčelinjeg društva uzročno je u vezi sa
k lim a tskim p rilik a m a i fenofazama m edonosnog b ilja onog k ra ja u
kom e ono živi. Prem a tom e, ne postoji k ru ta vrem enska granica gdje
bi se m oglo tačno o d re d iti kada određena perioda u životu pčelinjeg
društva p očinje a kada prestaje. T e periode, zavisno od kraja, samo se
m eđusobno s m je n ju ju ili su neprekidne. Različite su periode u razvoju
pčelinjeg društva u našoj ze m lji, np r., u D a lm a c iji na ostrvim a , prem a
onim a u brdsko -p la n inskim rejonim a. Ta k o đ e r, te periode u kra jevim a
sa blagom k lim o m i stalnom vegetacijom čak ne postoje (n p r., u nekim
ze m lja m a Južne A m e rik e ), je r je pčelinje dru štvo u toku cijele godine
aktivno i ne p rola zi kroz iste faze kao u našoj ze m lji.
U savrem enom pčelarstvu preovladava m išlje nje da se kao početni
p e riod u živo tu pčelinjeg društva može uzeti v rije m e prestanka paše
i legla u košnici. T im e su završeni p re tho dni p eriodi, te u pčelinjem
d ru š tvu ostaju samo radilice i oplođena m atica. K a k o b ro j radilica i
osobine m atice, uz ostale činioce (hrana, zdravstveno stanje i d r.), di­
re ktno u tiču na bu du ći razvoj pčelinjeg društva, to se p eriod jeseni i
zim ova nja m ože uzeti kao početni.
I.

P eriod jeseni i zim ova nja .

Poslije prestanka pčelinje paše u p riro d i, pčele izb a cu ju trutove iz
košnica. K a d nastupi jesen, pčele sakupljačice slabije izlaze iz košnica.
M atica sve m anje nosi ja ja , leglo se sm a nju je dok p otpuno ne prestane.
G u b ici pčela radilica su norm a ln i, a pošto usljed prestanka legla, nema
obna vlja nja novim generacijam a, to se i broj radilica u košnici sma­
n ju je . D ru štv o koje je u toku ljeta im alo 70— 80 000 radilica, gotovo se
prepolovi i u zim u ih ulazi 30— 35 000. U košnicu pčele unose propolis
i n jim e za tva ra ju sve pukotine u košnici a ponekad i o tvo r leta ako
je ono veće. D a ni postaju sve h la d n iji te pčele ne napuštaju košnicu
ako je tem peratura ispod 12°C u hladu. Pčela kao je dinka ne može
da izd rži niže tem perature, na 10°C njena p okre tljivo st se sm a nju je a
p ri 9°C, pčele se u košnici s k u p lja ju u zim sko pčelinje klu p ko .
Pčelinje klu p ko obra zu je se obično na onom d ije lu saća iz kojeg je
izašlo posljednje leglo. T a j dio saća je prazan te je slab p ro vo d n ik
toplote. Sam o pčelinje klu p ko je u ob liku lopte k o ju presijeca saće.
Pčele se u m e đu p ro sto rim a (u lica m a ) saća stisnu je dna uz d ru g u , a
jedan dio pčela se uvuče u ćelije saća glavom o kre nu to m p re m a dnu.
Što je tem peratura vazduha izvan košnice niža, to je klu p ko zbije nije .
U sredini zim skog klu p k a tem peratura va rira do 15— 20°C, na kraje­
vim a 9— 10°C i takva ostaje do ponovne pojave legla u košnici. Pčele
se u k lu p k u kreću od sredine ka kra je v im a i obratno. Što je b ro j pčela
u k lu p k u veći, to je održavanje tem perature lakše. Zato je u p ra ktič54

K o d pčela se na­ p u n i debelo crije vo izm e tom . M ladih pčela im a sve više u košnici a sta rijih m anje. C vje tn i m ed sakup­ ljen u proljeće bolje sc va ri u debelom c rije v u pčele je r stvara m alu količinu izm eta. od va ja ju se od klu p ka gdje je h ladnije i p rop a da ju . T e m p e ra tu ra koja jc do tada bila 15 do 20°C u košnici. II. dok su još u zim skom klu p ku . U ovom periodu dolazi postepeno do sm jene generacija u pčelinjem društvu. što je u v rije m e zim ovanja za n jih nepo­ voljno. Period pojave legla K a k o je na p rije d navedeno. ona im je dostupna. Svakom p čelinjem d ru š tvu potrebno je u jesen ostaviti 15 k g meda. pčele ne provode zim ski san već se n jih ove ži­ votne fu nkcije svode na m in im u m i one troše m alo hrane (oko 1 kg meda za mjesec danaf. te stvara m nogo izm eta. Za vrije m e niskih tem peratura pčele se ne m ogu pom je ra ti u košnici. M ed m e dljiko vac u svom sastavu im a m nogo m a te rija koje su teško sva rljive (dekstrin. od posebnog je značaja h rana u košnici. Pojavom legla u košnici. a u zim a ju i više hrane te o p te re ću ju crijeva izm etom što ih iscrp lju je . O v o je u jedn o n a jk ritič n iji period u razvoju 55 . U periodu zim o va n ja h ra na treba da je dostupna pčelama. T o je proces zazimljavanja pčela. Za vrije m e zim o va n ja pčela. O va sm jena ne dolazi o dje dno m već postepeno. pčele troše više hrane. 2. U to vrije m e pčele p o č in ju trošiti cvje tn i prah. Pred jesen same pčele prenose h ra nu sa k ra j­ njeg saća u b lizin u m jesta gdje će osnovati klupko. T a k a v m ed potre bno je pred jesen oduzeti iz košnice a pčelama dodati ra stvor šećera da ga prerade i odlože u saće. U savrem enom pčelarstvu pre du zim a se niz ra d n ji ra d i pom oći pče­ lama da sp rem nije u đ u u zim u . R adi toga se ostavlja pčelam a za zim u. te sc izm eđu n jih m ije n ja o m je r. p ri k ra ju zim e. D ovoljno je da samo jedna pčela iz klupka bude u d o d iru sa h ra no m i ona je prenosi ostalim pčelam a. Čim m atica snese p rvo jaje. m ineralne soli i d r. Radi toga je u proljeće za razvoj pčelinjeg društva potrebno da u košnici im a dovoljno m eda i cvjetnog praha. P o činju m aticu bolje h ra n iti m lije čom te ona otpočne nositi ja ja u ćelije saća. u p če linje m d ru š tvu dolazi do velikih prom je na . K oličine i kvalitet meda utiču na zim ovanje pčela. Prem a tom e. odm ah se povećava na 34— 35°C.nom pčelarstvu neobično važno da pčele u đu u zim u sa većim b ro je m radilica. S ta rije pčele ugiba ju a sm e n ju ju ih mlađe. te se može p odijeliti u 3 faze: 1. H ra n a u košnici je raspoređena ra v n o m je rn o sa strana klu p ka i kada se pčele p o m je ­ ra ju prem a h ra n i bilo lije vo ili desno. Da bi to ostvarile. Ja v lja se te m p e ra tu rn i skok. što se odražava na prom je ne u pčelinjem dru štvu . pčele osjete dolazak proljeća.). Pčele hrane leglo i o d rža va ju potrebnu te m p eraturu za n je ­ govo razviće. Svako uzne m ira va nje pčela u toku zim e je šte­ tno. stare pčele postepeno ugiba ju a ra zvija ju se m lade pčele.

U ovom periodu pčelam a se da ju satne osnove (vještačko saće) da ih izgrade. m atica prestala da nosi ja ja već koncem ljeta. Period glavne pčelinje paše T o je v rije m e kada u p riro d i cvje ta ju m edonosne b iljk e sa k o jih pčele sakupe znatno više hrane nego što je potrebno p če linje m dru štvu za norm alan život. Česti su slučajevi da stare pčele uzgoje leglo i u ginu p rije nego što se pojave mlade generacije pčela. Da b i pčelinje dru štvo im alo što više prostora za razviće pčela i smještaj rezervne hrane. A k o je u p re th o d n o j godini usljed ne p ovoljnih pašnih i k li­ m atskih p rilik a . O va faza ra zvo ja pčeli­ njeg društva u nas se ja v lja u m jesecu a p rilu (ju ž n i k ra je vi) ili u m a ju (sje ve rni k ra je v i). uz ostale p ovoljne p rilik e dotične godine za pčele. U ovoj fazi p o ja v lju ju se u d ru š tvu i tru to vi. U savrem enom pčelarstvu obraća se naročita p ažnja da pčelinje d ru ­ štvo uđe u zim u sa što većim b ro je m m la đ ih pčela koje se ra z v iju u jesen. III. U p če linje m d ru štvu uginule su sve pčele koje su tokom zim e bile u košnici i zam ijenjene su m la d im pčelam a. je r intenzitet za sa­ k u p lja n je hrane slabi a ja v lja se i nagon za rojenje. pčele m ogu u nije ti i do 10 kg nektara na dan.društva. 56 . O s im toga. što zahtijeva dobro poznavanje klim a tskih i pašnih p rilik a k ra ja u kom e se gaje pčele. T a k o đ e r. V iš a k hrane pčele odlažu u saće. Sužen p ro s to r u košnici nepovoljno utiče na pčele. O vo je u je dn o i n a ja k tiv n iji period u životu pčelinjeg društva. ovise prinosi. starije pčele u proljeće m a n je su o tp o r­ ne na m noge bolesti te i uslje d toga brže p ro p a da ju . U savrem enom pčelarstvu nastoji se da pčelinje društvo u v rije m e glavne paše im a najviše sakupljačica. to n ije b ilo m la d ih generacija pčela u jesen. U zim u su ušle starije i ne p o vo ljni uslovi zim o va n ja još su ih više iscrp ili. u rano proljeće p rim je n ju ju se m noge m etode radi podsticanja pčelinjeg društva na b rž i ra zvoj. O d vrste m edonosnog b ilja i dužine paše ovise dnevni unosi i zato je potrebno kontrolisati košnice. Zato su v rlo česti slučajevi da pče linja društva p ro p a da ju u fazi sm je n jiva n ja generacija. on im se odu zim a da b i im ale slobod­ nog p rostora za odlaganje nektara i za njegovo p re tva ra nje u m ed. kada b ro j radilica i tru to va dostiže m a ksim u m . za v rije m e glavne paše. 3. tada pčelinje d ru štvo otpočinje život sa no­ vim generacijam a radilica i od njih ove b ro jn o s ti. IV. D ru g i dio pčela radilica i nova m atica ostaju u starom stanu. Period rojenja pčelinjih društava R o jenje je biološka pojava kada jedan dio pčela ra dilica raznog doba starosti sa starom m a ticom odlazi da pronađe novi stan i otpočne novi život. A ko su pčele napunile saće m e do m . p ro š iru je se za p re m ina košnice dodavanjem o kvira sa izgrađenim saćem ili na­ stavaka. i to je nrinos meda. O visno od pašnih p rilik a godine.

R o jenje je razm noža va nje p če lin jih društava. Postoji više faktora ko ji u tiču na rojenje. Zatvara­ nje m m a tičnja ka i p rije nego se izleže m atica. Pčele radilice osjete tu supstancu i nemaju nagon za rojenje. na­ glo slabi njegova aktivnost. Pripreme za rojenje. i 24). Pčele slabije izlijeću na pašu i sa k u p lja ju se ispred leta u gustim grozd ovim a. što joj omogućuje da izleti iz košnice. Prem a navedenim a u to rim a nezaposlene. do­ lazi do smanjenog lučenja supstance. Prestaju sa lučenjem vo­ ska i m atica sve m a nje nosi ja ja . što om ogućava diobu društva. T o je nasljedna osobina p če lin jih društava. k o jo m se održava vrsta medonosne pčele. Tok rojenja. U košnici se pčele sa k u p lja ju iz­ m eđu o k vira i ispod n jih u gustim nizovim a.radilice u zro k su ro je n ju . Prema Batleru na rojenje utiče »matična supstanca«. te se u m a tičnja cim a nalazi leglo u svim stadijim a. kada u p riro d i im a pčelinje paše u izob ilju . te dolazi do ro je ­ nja i ob rn uto . napune svoje 57 . N a kra je v im a saća p o č in ju izvlačiti m atičnjake k o jih može biti nekoli­ ke desetine. A ko je R m a n je od 1. ona luči supstancu (sadržanu u sekretu gornjovilične žlijezde). U proljeće se svakim danom izleže sve više radilica a u p riro d i im a izob ilje pčelinje paše. Prem a T ju n in u i Perepelevoj na roje nje utiče pojava fiziološki neaktiv­ nih radilica. Ako matica nosi m anji broj ja ja usljed starosti ili je pčele slabije hrane mliječom. P roduktivnost društva sve više slabi. M atica ne zalaže sve m atičnjake odjednom već postepeno. radilice ne m ogu predavati m lije č m la d im larvam a. onda im a više zatvorenog legla. O n i b u bre i dolazi do nadražaja k o ji se prenose na ostale radilice i na sam u m aticu (slika 18. p = — (R = indeks ro je n ja . što je kod d ru g ih živo­ tin ja m noženje. D o k su m a tičnja ci otvoreni ne dolazi do rojenja. j = jaje. K a d a je u p če linje m d ru š tvu više zatvorenog legla nego otvorenog._dok p otpuno ne prestane nositi jaja. zatvoreno leglo. K o šnica (stan) postaje tijesna i radilice ostaju nezaposlene te im se ja v lja nagon za rojenje. Sklonost za ro je n je ovisi i od rase pčela.). Pčele se roje u toplo godišnje doba. O ne pčele koje će izaći s roje m . Pčele radilice sve slabije hrane m aticu. T o m p rilik o m same radilice gutaju m lije č i u njih o vo m o rg a nizm u stvara se višak energije koja preko k rv i dolazi u ja jn ike . Neke rase kao italijanska i kra njska im a ju jači nagon za rojenje. K a d a se pčelinje dru štvo p rip re m a za rojenje. Zato se nagon za rojenje više ja v lja kod košnica sa ne p okre tnim saćem kao i onih čija se zaprem ina ne može p ro š irili. pčele to osjete i dolazi do rojenja (što nije dokazano). U zro ci ro je n ja do danas nisu jasno objašnjeni. Dok matica intenzivno nosi jaja. površina m je re n ja u dm'. pčelinje dru štvo je već p rip re m lje n o za roje nje . U košnici im a dosta zatvorenog legla i m la d ih pčela. Ona postaje vitkija i lakša. N a to­ me se bazira i indeks ro je n ja R = 1 = otvoreno leglo.

a poslije nje druga polovina pčela. obavezuje da: »V la s n ik odnosno ko risn ik zem ljišta je dužan da preko svog zem ljišta om ogući đržaocu praćenje i hvatanje odbjeglog ro ja pčela. ro j izlazi iz košnice obično izm eđu 10— 14 časova. R o j se postepeno p očinje p rik u p lja ti na neko p rik la d n o m jesto. Zato postaju teže i nisu sklone da uba da ju. K a d a je dan vedar i topao. te može b rzo da ugine. Kada je iz košnice izašla polovina pčela koje se roje . T a d a pčele b rzo odlete p riličn o daleko. U ro jn ic u se stavi m a n ji kom ad voska i ona se prinese u b liz in u ro ja i pčele s m a ticom p ređu u ro jn icu . O ne odlaze i traže m jesto gdje se roj može nastaniti. U k o lik o se ne može p ris tu p iti ro ju . Pošto je u prvencu stara oplođena m atica. U spješno uhvaćen ro j i sm ješten u košnicu. A ko je iz bilo k o jih razloga m atica uginula ili je osakaćena p rilik o m hvatanja roja . A k o ga nađu (šu p ljin a drveća. list S R B iH b r. Prvo se p rih v a ti jedan dio pčela ra dilica a za tim i m atica. ona ne leti daleko i visoko. a košnica iz koje je izašao naziva se starak. O d brojnosti pčela u košnici iz koje izlazi ro j.v o ljk e m e do m i obezbijede se h ra n o m za nekoliko dana. O vo je p rvi ro j i naziva se prvenac. na j­ bolje je uzeti dugačak štap i na njegov v rh staviti specijalnu k o rp u za hvatanje rojeva — ro jn ic u .). T a k v u košnicu ro j nikada ne napušta. 7/76. Pčele naglo izlaze iz košnice. te se roj prihvata u b liz in i pčelinjaka. dužan je da tu štetu nadoknad i«. A ko držalac pčela u slučaju iz prethodnog stava p ričin i štetu vlasniku odnosno k o risn iku zem ljišta. U p ra k tičn o m pče­ larstvu p re p o ru č u je se da u novoj košnici b u d u 1— 2 o k v ira sa leglom i hra nom . U k o lik o izvidnice ne p ro ­ nađu za kraće v rije m e no vi stan. može se stresti u novu košnicu. Često se ro j u h va ti na nep rikla dno m jesto ili visoko na ne­ kom ne p ristu p a čnom m jestu. član 46. Hvatanje roja. O d m a h po p rih va ta n ju . Usp jeh u h va ta nju roja je postignut kada se m atica s ro je m sm jesti u novu košnicu. ro j odvoji nekoliko grup a pčela izvidnica. izvidnice se vra ć a ju i posebnim plesom obavijeste ro j o p ra vcu i d a ljin i novog stana. Pčele lete okolo kovnice i zuje. izlazi i m atica. U Z a ko nu o m je ra m a za unapređivanje stočarstva. One će uzeti o rije n ta c iju p re m a novoj košnici i nastaviti život. Pčele iz ro ja kao da zaborave košnicu iz koje su izletjele p rije dva sata. P rilik o m hvatanja ro ja pčelar m ora isko ristiti vrije m e dok se ne vrate pčele izvidnice. sve pčele iz ro ja ponovo se vrate u starak. U njegovoj sredini nalazi se m atica. Zadrže se od 2 sata do nekoliko dana u tra g a n ju za n o vim stanom . stijene i d r. R o j se stresa u košnicu koja je prethodno dobro očišćena. može se staviti na svako m jesto u pče linja ku . ro j ostaje na m jestu gdje se uhvatio i p očinje izg ra d n ju saća na otvorenom p ro sto ru . čak i neposredno pored starka. Pčele se m eđusobno prihvate nogam a je dna za d ru g u (je dna pčela sa šest susjednih pčela) i vise u ob liku grozda. R o j k o ji je izašao iz košnice p rip a d a vlasniku pčela bez obzira na čijem se posjedu zadržao (p rih v a tio ). O bično se u ro ju nalazi 15 000 do 25 000 radilica i nekoliko stotina trutova. 58 . SI. K o šnicu obično napusti oko polovina pčela razne dobi. ovisi i veličina roja. A ko se je ro j p rih v a tio na neku tanku granu. potrebno ga je sk inu ti sa tog m jesta. O d m a h pošto se roj p rih v a ti.

Život u starku. u starku ostaje oko polovina pčela radilica. O sim toga. Pjevanje m atica je češća pojava u starku poslije izlaska prvenca. nove m atice već su razvijene i iz zatvorenih m a tičnja ka od­ go va ra ju »p je s m o m « staroj m atici. T a d a pčele ne ra zaraju m a tičnja ke već sprečavaju i m aticu koja p rva izađe. može izletjeti i po lošijem vrem enu. odleti daleko od košnice i naziva se p je va ju ći ro j.Energija roja. oni im a ju nesparenu m a ticu i dok se kod nje ja v i p olni nagon te otpočne nositi ja ja . radilice intenzivno izg ra đ u ju saće i m atica počinje da nosi ja ja č im prve ćelije b u d u završene. O vaj ro j m ože izletjeti i ra nije a i kasnije nego prvenac. A k o uslje d loših vrem enskih p rilik a prve na c ne m ože da izleti odm ah po za tva ra n ju m a ­ tičnjaka. m nogo ra diličkog legla u svim stadijim a i zatvoreni m a­ tičnjaci. Poslije pare­ n ja m lada m atica p očinje nositi ja ja i starak nastavlja norm alan život. U n je m u ostane m a li b ro j radilica i vre m e n om propada. D rugenac i d a lji ro je vi znatno su sla biji od prvenca. U tim roje vim a nalaze se m lade neparne m atice. U 59 . Pošto su te m atice već završile svoj razvoj u m a­ tičn ja k u a nisu izašle iz njega. Ponekad starak im a nagon da ispušta rojeve sve dok se legu nove m atice. u svom tijelu nakupe veće količine h ra n jiv ih m a te rija . T a k a v ro j im a m alo pčela. one v ib ra c ijo m k rila stvaraju glasove. U savrem enom pčelarstvu se ro je v im a pokla nja posebna pažnja. A ko u starku ne postoji nagon za dalje roje nje . te kasni ro je v i kao i oni sa m a n jim b ro je m radilica. Često starak ispušta i treći ro j. da ra zo ri ostale. Pošto su pčele p re d ro je n je m a nje radile. M atica k o ja je izašla iz m a tičnja ka p ro izvo d i visok glas ti-ti-ti a one iz zatvorenog m atičnjaka odgovaraju sa kva-kva-kva. ona ra zo ri m atičnjake. N o v o pčelinje dru štvo im aće veći b ro j radilica tek nakon dužeg vre ­ mena. ne m ogu do jeseni d o vo ljn o da se ra z v iju i da sakupe do vo ljno hrane za zim u. T e m atice ne izlaze iz m atičnjaka. već iz n jih isp ru ža ju samo rilic u i pčele ih hrane. N a k ra ju dolazi do borbe matica u sam om grozdu. Poslije sm ještaja u n o vu košnicu ro j im a ve liku ener> g iju . M e đ u tim . Ta k o đ e r. p rođe 10— 15 dana. O staje samo jedna m atica a ostale b u d u ubijene. Pje va nje m a tica p o ja v lju je se i kod prvenca. u većini slučajeva b ro j m la d ih pčela u starku sve se više povećava i u košnici se stvara nagon za dalje rojenje. U takvom ro ju m ože biti više m la d ih m atica te p rilik o m p rih va ta n ja prave više groz­ dova. čim se izleže p rv a m lada m atica. T a k v i ro je v i nisu sposobni za samosta­ lan život. trećenac pa i če tvrti. T i m se objašnjava energija ro ja . T o je ro j drugenac. Poslije izlaska p rvo g roja . A ko je p ovo ljn a godina. pa je p otre bno p rip o jiti više n jih ili ih v ra titi u starak. O va p ojava može u zro k o ­ vati p otp u no izro ja va n je starka. Prve generacije pčela u novoj košnici pojaviće se tek poslije 21 dan od sm ještaja roja. T o je p je va n je m atica. Roj drugenac p rih v a ta se znatno dalje od pčelinjaka i na većoj visini. Izm e đ u 7— 10 dana p oslije izlaska prvenca. ro j sa većim b ro je m ra d ilica m ože u k ra tk o m ro k u da izgradi do 100 m 2 saća. B ro jn o s t d ru š tva povećava se svakim danom je r pčele u leglu završavaju svoj ra zvoj. iz košnice izađe dru g i ro j sa m ladom nesparenom m aticom .

da se do­ bije više pčela sakupljačica. Istovrem eno pro vo d iti mnoge m je re kao: povećanje zaprem ine košnice dodavanjem nastavaka. sve ove m je re ne m ogu u potpunosti suzbiti rojenje.n a p re d n o m p če la rfrvu p ojava izro ja va n ja pčelinjeg dru štva je rije tka . m ože se i on ra zviti da dade novi ro j sa sparenom m aticom . gdje postoji i jesenja paša. U izuzetno p o v o ljn im godinam a za pčele. a to je znak da u p r i­ ro d i m edonosno b ilje ne luči obilno nektar. odnosno zim ova nje . gdje n a m je ra va ju zasnovati pčelinje zim sko klupko. N a 15 dana p rije ro je n ja aktivnost pčelinjeg društva slabi. p če lin jih društava sa ja k im na pčelinjaku. U n a š o j'z e m lji ovaj p eriod p očinje koncem mjeseca ju la . V . Radilice se postepeno p ri­ p re m a ju za jesen. ako je p rvenac izašao u p ro ­ ljeće. P eriod poslije ro je n ja i glavne paše do jeseni Poslije ro je n ja i glavne paše aktivnost pčelinjeg dru štva naglo slabi. dolazi do pojačane aktivnosti pčelinjeg dru štva čim se ona p ojavi. dodavanjem vje štačkog saća da ga pčele izgrade. prenose h ra n u sa k ra jn jih o k vira ka sredini košnice. T o im a značaja. N a ro ­ čito je štetno ako se p eriod ro je n ja podudara sa pe riodom glavne paše. O va pojava je dosta rije tk a a ka­ rakteristična je košnice s ne p okre tnim saćem. M atica postepeno sm anjuje b ro j snesenih ja ja i bro jno st radilica u d ru štvu opada. naročito u k ra je vim a gdje neće b iti pčelinje paše — da se do zim e ra z v iju nove generacije m la d ih pčelara di lakšeg zim ova nja . M e đ u tim . u m n o g im kra je vim a naše zem lje. U ovom p e rio d u p rih r a n ju ju se pčelinja društva da m atica nastavi sa nošenjem ja ja . sa košnice se skidaju suvišna tijela (na­ stavci) i pčelam a ostavi do vo ljno saća za n jih o v sm ještaj i za sm ještaj rezervne hrane za zim u . a u kra je vim a gdje se očekuje paša. u ko je m lakše o d rža va ju re žim toplote u p e rio d u zi­ m ovanja. uzgajati sojeve m atica koje im a ju slab nagon za rojenje. T o je p a ro ja k. k o ji se u narod u naziva bijele pčele. M e đ u tim . Ta d a dolazi i do istje riva n ja tru to va iz košnice. je r nastaju dva društva sa m a n jim b ro je m sa ku p lja čk a . m a nje sakuplja h ra n u u p riro d i i m atica m anje nosi ja ja . Dešava se da i p a ro ja k pusti ro j sa sparenom m aticom . Nedostaci rojenja. p riro d n im tokom povećava se b ro j p če lin jih društava u z ve liku e ne rgiju izgradnje saća i uzgoja je d in ki. zam jenom (dislo ka cijo m ) m jesta sla­ bih. U našim k lim a tskim uslovim a. Sa druge strane. Koristi rojenja. T a k o se u savrem enom pčelarstvu košnica prilagođava b ro jn o s ti pčelinjeg društva i same pčele fo rm ira ju zim sko pčelinje klu p ko . Zato je od posebne važnosti za p ra ktično pčelarstvo poznavanje uslova k ra ja u ko je m se u zg a ja ju pčele. U p rv o m redu. U naprednom pčelarstvu treba ra zn im m etodam a nastojati sp rije čiti ro je n je . Sa stanovišta biologije pčelinjeg društva ro je n je je ko­ risno je r se u starom d ru š tvu izlegla m lada m atica k o ju su pčele n o r­ m alno uzgojile. 60 . Sprečavanje rojenja. K a d prestane pče linja paša. ova pojava je v rlo česta i odražava se na prinosim a .

jc — jajne cjevčice. bez ikakvog reda ulaze i izlaze iz košnice. pj — parni jajovod. A k o je pčelinje društvo bilo kratko vrije m e bez m atice. T o su lažne m atice. lepršaju k rilim a i pojačano zuje. može se p rim ije titi da u n jim a nem a legla u ra zn im sta dijim a . bilo da ugine ili iz d ru g ih razloga. ako je d ru štvo ostalo duže vrem ena bez m atice i ako su se pojavile lažne m atice. U sam oj košnici kreću se po saću kao da nešto traže. T a k v o d ru štvo postepeno propada. SI. Pregledom ćelija saća. Zato je na jbolje takvo dru štvo p ri­ p o jiti d ru g o m koje im a n o rm a ln u m aticu. kontroliše se postojanje m atice u košnici. sk — začeci sjemene kesice (prema Taranovu). a često se u je dnoj će liji nalazi i 2— 3 ja ja . 24. već su razbacana po cije lo m saću. Ka da u košnici. M e đ u tim . kod izvjesnog b ro ja radilica p o čin ju b u b riti ja jn ic i i one p o č in ju nositi neoplođena ja ja .Razne pojave u pčelinjem društvu Bezmatak i lažne matice. dolazi do porem ećaja u d ru štvu . Snesena ja ja nisu koncentrisana na je d n o m m jestu. Sprečavanje. u koš­ nicu se dodaju o k v iri sa oplođenim ja jim a i larvam a do trećeg dana starosti i pčele će od g o jiti novu m aticu. iz k o jih se ra zv ija ju tru to vi. T a d a pčele postaju nem irne. nestane m atica a pčele ne u sp iju da uzgoje novu. dodava­ njem m ladog legla radilice neće u zg o jiti novu m aticu niti će p rim ili oplođenu m a ticu ako im se doda. — Normalni polni organi pčele radilice (1—3) i pčele trutuše (4). 61 . Poslije prestanka glavne paše i završenog ro je n ja . A k o je pčelinje društvo duže vrem ena b ilo bez m atice. čak i na te m peraturi vazduha nižoj od 12°C. dok se nisu pojavile lažne matice.

Roj bjegunac (ro j gladunac). Sprečavanje. N e k i sojevi pčela (na ročito u ju ž n im k ra je vim a ) im a ju osobinu da tih o m izm je n o m m atica zam ijene staru a da do ro je n ja uopšte ne dođe. pa dolazi do borb e izm e đu stražarica i pčela koje napadaju. K a d a je godina bila nepovoljna za pčele. tuđice ulaze u n ju . P rilik o m jačeg napada tuđica. pčele ga intenzivno sakup­ lja ju i unose u košnicu. D ok cvjeta m edonosno b ilje i luči nektar. potrebno je pčelinje d ru ­ štvo pregledati. Krađa kod pčela — grabež. Za ra zlik u od p riro d n o g . već odm ah po izlije ta n ju iz košnice. a sama pojava kra đa ili grabež kod pčela. dodati rastvor šećera da u košnici bude 15— 20 kg hrane. K a o po p ra vilu . to je zna k da grabež postoji. Poslije prestanka pčelinje paše u p riro d i. sišu slatke sokove i unose ih u košnice. U s lje d starenja. košnice se ne s m iju pregledati i drža ti duže vrem ena otvorene. U v rije m e kada nem a pčelinje paše. O bično se staroj m atici odsijeku d vije noge (p re d n ja desna i srednja lije va ) i radilice osjete taj nedostatak. T e pčele n a ziva ju se tuđice. te iz n jih o d u zim a ju . K a d a prestane b ilje da cvjeta. udaljava se od nje i leti daleko tražeći novi stan. te dolazi do stradanja više p če lin jih društava. P rib liža va n je m jeseni. ja ka pčelinja dru štva napadaju slabija. te istovrem eno slabije lu či »m a tič n u supstancu«.Tiha izmjena matica. one sakupe m alo hrane i za svoje održavanje. O vaj ro j u p riro d i ugine. p rim ije ti se ve liki b ro j pčela na letu napadnute košnice. O k o napadnute košnice vid i se veliki b ro j m rtv ih pčela. N eke rase pčela sklone su grabežu. U p ra k tičn o m pčelarstvu ova osobina se ko risti za za m je nu stare m a­ tice u p če linje m d ru š tvu . — 1. T e k pošto se m lada m atica oplodi. »k ra d u « m ed i prenose ga u svo ju košnicu. pčele odlaze na oštećene plodove voća i grožđa. u v ije k u m a n jo j m je ri postoji gra­ bež na p če linjaku. ovaj ro j ne p rihva ta se za neki p re d ­ m et u b lizin i košnice. Sprečavanje. Poslije prestanka paše u p riro d i. U k o lik o nije sakupilo dovoljno hrane. m atica sve m a n je nosi ja ja . u b ija ju m aticu i odnose m ed. A k o se na letu koš­ nice p rim ije ti pojedinačna bo rb a pčela. Pošto unište je d n u košnicu. pčele radilice »uguše« staru m aticu. a pregled da se za vrši za 62 . N a p a dnu ta košnica sve više slabi. pčele om am ljene m iris o m m eda nastav­ lja ju da se m eđusobno na padaju i grabež se prenosi sa jedne košnice na dru g u. U to vrije m e u pčela se ja v lja nagon da na p a da ju i tuđe košnice. A k o je potrebno izvršiti pregled. Pčele im a ju nagon da sakupe što više hrane. Pčele to osjete i p o čin ju da izg ra đ u ju m a tičnja ke iz k o jih se ra zvija nova m atica. pčele osjete da im p rije ti propast i napuštaju košnicu zajedno s m a­ ticom . p a je zam ijene tih o m za m je nom . U savrem enom pčelarstvu do grabeži najčešće dolazi usljed nepažnje pčelara. U početku se stražarice napadnutog društva brane. inače ona se m ože izbjeći. T o je tiha ili ne p rim je tn a grabež. te pčelinje društvo p otpuno propada. onda se to ra d i pre d suton. Često se do­ gađa da u košnici b u d u stara oplođena i m lada neoplođena m atica.

Potrebno je sa p rostora oko košnica u k lo n iti os­ tatke saća. na padnutu košnicu treba skloniti u zam račenu p ro s to riju 2— 3 dana. po­ trebno je za tvo riti i leto suziti. 63 . Sve p u kotine na košnici kuda pčele m ogu ući. 2. 4. na ročito tragove šećernog sirupa ako je prosut. je r m iris razdra žu je pčele. Tu đ ic e n a jp rije napadaju bezm atke i slabija dru štva . 3. pa je stoga potrebno znati stanje svakog društva u pčelinjaku.što kraće vrije m e . K ad se pojavi grabež na pče linja ku . potrebno je češće osm atrati košnice radi blagovrem ene intervencije. a na njeno m jesto staviti pra znu košnicu. A ko se pojačava grabež.

INDIKACIJA: sprečavanje i liječenje nozemoze. 26. a tim i disperziju aktivnih tvari. Ujedno nozemavet ima stimulativno djelovanje na razvoj pčelinje zajednice. pospješuju gorenje. a ne izaziva toksične pojave. Primjenjivan na pravilan način. NO ZECID“ preparat za suzbijanje nozemoze DJELOVANJE: aktivna tvar djeluje dezinficirajuće. Primjenjen na pravi način omogućava sigurnu sanaciju nozemoze. produžuje život pčela. Preparat uzet sa hranom ili vodom djeluje na uzročnike nozemoze u probavnom traktu pčele.o . povećava prinos meda i drugih proizvoda od pčela a u preporučenoj količini ne izaziva toksične pojave. Ujedno pomaže pčelama da lakše podnesu probavne smetnje izazvane razvojem parazita.-S P L I T K o n ć a r e v a 100 NOZEMAVET* preparat za suzbijanje nozemoze DJELOVANJE: aktivna tvar nozemaveta djeluje na uzročnike nozemoze u probavnom traktu pčela. veličine košnice i jačine pčelinje zajednice. Dodatne tvari djeluju umirućuje na pčele tokom dimljenja.43 8 YU DALMED >Dalmed< D A L M A T IN S K A P Č E L A R S K A Z A D R U G A p . zavisno od vrste dimilice.TE LE FO N I:C E N TR A L A 522-9 51 52 3-2 9 9 D IR E K TO R 52 3-8 3 7 POGON PAKOVANJA 43-365 S K LA D IŠTE 514-184 TE L EX. INDIKACIJA: namjenjen je za utvrđivanje i suzbijanje ektoparazita pčela: Varroa jacobsoni i Braula sp. Za jednu košnicu dovoljno je upuhati do S dimova. . APIA KARIDIM* DJELOVANJE: aktivna tvar djeluje akaricidno i insekticidno. uklanja znakove nozemoze i omogućava si­ gurnu sanaciju nozemoznih zajednica. DOZA: jedno pakovanje „Apiakridima“ R dovoljno je za cca 30 košnica.

Zato svaka košnica treba da za dovolji d vije vrste uslova: jedne. bez suvišnih dijelova. T i uslovi su sljedeći: 1. U n u tra š n ja m je ra radi različite debljine letvica. ra zm nožavaju se i o d rža va ju pčelinje društvo. kao i da svi dijelovi lako naliježu jedan na drugi. te nor­ m alno kre ta nje izm eđu saća. Istovrem eno se p reko košnice. kao i od pčela kradljivaca. S m a n je n p ro s to r povećava nagon za rojenje. Zato se u nu tra šnja m je ra o kvira koristi p ri istraživačkom radu. K o šnica treba da om ogući pčelam a izlijetanje i u lijetanje. 3. Dijelovi košnice Okvir (ra m ).K O Š N IC E I P Č E L A R S K I P R IB O R A) KOŠNICE K ošnica je stan za pčele u koje m sm ještaju zalihe hrane. Košnica treba da je jednostavne konstrukcije. 4. T o je n a jva žn iji dio košnice i treba da bude izrađen sa m ilim e ta rsko m preciznošću u toleranciji + 1 m m . količini legla i p čelinjoj paši. te od p če lin jih n e p rija te lja i štetočina. u z p rim je n u i d ru g ih m e­ toda. pretjerane vlažnosti. što je kod nas do danas često p raktikovano. U p ra ktičn o m pče­ larstvu veličina o k vira označava se prem a spoljnoj m je ri. da je što je ftin ija . ko ji zadovolja va ju biološke potrebe pčelinjeg društva i druge. kao i p ro vje tra va n je košnice. može da stvori zabunu p rilik o m upore điva nja veličina raznih košnica i p rilik o m njih ove nabavke. regulišu in stin k ti m edonosne pčele. i po m ogućnosti. U košnici treba da bude do vo ljno prostora kako bi se om ogućilo p če linje m d ru š tv u no rm a ln o razviće (izg ra dnja saća za leglo i smještaj sakupljene h rane). 5 Pčelarstvo 65 . K o šnica treba da zaštiti pčelinje društvo od sp o ljn ih vrem enskih nepogoda i hladnoće. laka po težini. Pogrešna je praksa da se o k v iri označavaju u n u tra šn jo m m je ro m . 5. 2. vje tra . kiše. Košnica treba da zadovolji biološke zahtjeve pčelinjeg društva (ra z­ m aci u košnici) te da se u svako v rije m e m ože prilagoditi veličini pče­ lin je g društva. U savrem enom pčelarstvu košnica je oruđe k o jim se iskorištava pče­ lin je dru štvo. vrućine. da om ogući čo vje ku bolje iskorišćavanje pčelinjeg društva.

već se u je d n o m tije lu pčele i ra zm nožavaju i uskladištavaju re ze rvnu h ra nu . O k v ir se sastoji od 4 letvice. N a p rim je r. m m (spo ljne m je re ). da bi se ostvario ra zm a k izm e đu o k v ira u košnici. O bično su deb­ ljin e 8— 10 m m . opet. O na zatvara košnicu sa donje strane i sastoji se od jedne ili više dasaka de bljine 200 m m koje su u žljebljene u ra m . O va letvica naziva se satonoša. K a d a o k v iri im a ju paralelan po­ ložaj prem a ra v n i leta. T o su košnice pološke. B o čne letve za tva ra ju o k v ir sa strane. Iz a doletaljke. Sastoji se od če tiri stranice.Veličina o k v ira označava se u m m sa dvije b ro jk e . 66 . T a j ra zm a k poznat je kao H o fm a n o v ra zm a k.5 do 6 m m . već su iste širine kao satonoša. T o je p ole ta ljka — doletaljka i služi za p rihva ta nje pčela p ri u la sku u košnicu. Tijelo košnice. Debela je 8— 10 m m . položaj o k vira može b iti dvoja k. U odnosu p re m a ra v n i leta. to je to p li položaj o k vira (ili položaj »p ljo š tim ic e «). K r o z taj o tv o r ulaze i izlaze pčele iz košnice i naziva se leto. što. Sa svake strane satonoša je duža za oko 20 m m . d o k je sa p re d n je strane p rod u že n za 100 m m . T o su rem enčići p reko k o jih o k v ir naliježe na nosače o kvira . de bljine oko 20 m m . na sam oj podnja či. a širine može b iti kao i bočne letve ili uža. to je h la dni položaj o k v ira (ili položaj »sje čim ice « je r »siječe« leto). O d veličine i položaja o k v ira ovisi i veličina košnice kao i odnos n je n ih p o je d in ih tijela. što ovisi od tipa košnice. T a tijela m ogu b iti iste veličine ili da donje tije lo bude jedne veličine a sljedeće upola m anje (polunastavak). dok je njena š irin a stalna i iznosi 26 ili 27 m m (o čem u će b iti rije či docnije ). ovisi od tipa košnice. nalazi se letvica na k o jo j je izrez dužine oko 200 m m a visine 8— 10 m m . na n jih se sa strane s ta vlja ju am e ričk i lim eni razm aci i tako ostvaruje potre ba n razm ak. te se naziva plodište. A k o bočne letvice nisu p ri v rh u proširene. m eđusobno sastavljene pod p ra v im uglom . O vaj položaj je u savrem enom pčelarstvu p otpuno napušten. od k o jih je prva njegova širina (h orizon ta lna m je ra ). Sljedeće tije lo služi za uskladištenje viška hrane. Podnjača. k o ji pre m a go rn je m d ije lu im a p o ru b visine 20 m m . T ije lo koje neposredno dolazi na p o dnjaču služi da se u n je m u pčele ra zm noža va ju i odlažu zim sk u za lih u hrane. U taj usjek na lije žu o k v iri na rem enčićim a satonoše i slobodno vise u tije lu košnice. G o rn ja letvica je jača. T a k v o tijelo je znatno šire kako b i u njega mogao da stane veći b ro j okvira . N a p od n ja ču obično dolaze 2 ili više tijela. G o rn ja trećina bočne letve je proširena za 4. postoje košnice koje ne m a ju nastavak. P ri v rh u stranica nalazi se u sje k du­ bok oko 200 m m sa lim e n im nosačem. T o su košnice nastav­ ljače ili polunastavljače. A k o o k v iri sijeku ravan leta p o d u glo m od 90°. kvadratnog ili pravougaonog oblika. što zavisi od konstru kcije košnice. 436 x 300 m m označava da je o k v ir širok 436 m m a visok 300. te se naziva nastavak ili m edište ili magazin. M e đ u tim . Sa tri strane ra m je veličine kao i tije lo košnice. a druga visina (ve rtik a lna m je ra ). D o n ja letva zatvara o k v ir sa donje strane. O n o naliježe na p odnjaču.

Sa go rn je strane taj je ra m zatvoren daskam a iste debljine. O v o je u očio La ngstrot (1810— 1895) i postavio tzv. a služi za stavljanje raznog m a te rija la p rilik o m u to p lja va n ja košnica. ne treba da je veća od 20 do 25 m m . T a k o ona može b iti kon­ struisana kao h ra n ilica za p rih ra n jiv a n je pčela. S a m ra m je veličine kao i presjek tijela košnice. pčele tu ne izg ra đ u ju saće iako je ra zm a k veći. O n a p o k riv a tijelo košnice sa go rnje stra­ ne. U novije v rije m e konstruišu se k ro v o v i tako da n a lije žu na p o k ro v n u dasku a da se p ri tome om ogući stru ja n je va zduha u zbje gu p rilik o m seljenja košnica. T e uzane prostore n a lje p lju ju prop olisom . Prem a tom e. Sastoji se od ra m a k o ji se p ra v i od dasaka debljine 15 m m . p o in s tin k tu o s ta vlja ju razm ake k o ji im služe za prolaz. što čin i košnicu težom i sk up ljom . K a d a u p riro d n im košnicam a pčele iz­ g ra đ u ju saće. Izm e đ u o k v ira ra zm a k iznosi oko 10— 12 m m kako bi pčele mogle slobodno da prolaze i da se kreću sa obje strane saća. Izm e đ u podnjače i vanjske strane donje letve o k v ira ra zm a k iznosi 20 m m . A k o je ra zm a k izm eđu p oje d in ih dijelova u košnici m a n ji od 6 m m . ra zm a k izm e đ u dva o k vira je 12 m m (26 + 1 2 = 3 8 ). Izm e đ u pokrovn e daske i kro va je zatvoren p ra ­ zan p ro s to r (visina ru b a pokrovn e daske 20 m m ). Izm e đ u v a n jsk ih strana o k v ira i u n u ta rn jih strana tijela košnice. V isin a. Odstojanja i prostori u košnici.T ije la košnica su konstruisana da u n jih može đa stane 8— 12 o kvira u nastavljače i poluna'Stavljače ili 14— 22 o k v ira u pološke. debljine 10 m m . p ra vilo pčelinjeg razm aka. Sa go rn je strane k ro v je okovan lim o m . P rilik o m izrade košnica ra zm a ci u n jo j treba da su precizni. kao i izm eđu go rn je strane satonoše i pokrovn e daske. K r o v naliježe na p o k ro v n u dasku kao kapak. 67 . Pokrovna daska ili poklopac. G o rn ji p o ru b ra m a je visok 20 m m i služi kao p ro s to r za stavljanje raznog m a te rija la za u to p lja va n je pčela p re d zim u. što otežava ra d sa pče­ lam a. za tim kao p ro sto r za ve ntilaciju p rilik o m seobe košnica ili p risiln o g za tva ra n ja košnica usljed upotrebe pesticida. pčele izg ra đ u ju saće. sunca itd. K a d a je ovaj ra zm a k veći od 10 m m . onda je ra zm a k izm eđu o k vira 9 m m (2 7 + 9 = 3 6 ). da bi is­ koristile p ro s to r u košnici. razm aci iznose 8— 10 m m . U p ra k tičn o m pčelarstvu obično se u zim a ra zm a k izm eđu sredina su­ sjedne satonoše. Izg ra đ u je se od je dne ili više dasaka. A ko je satonoša ši­ roka 26 m m . U našoj z e m lji često se izra đ u ju košnice debljine dasaka 30— 35 m m . Pošto je p odnja ča p ri z e m lji. Krov. čije su spojke u žljebljene u ra m . pčele u košnici podnose razm ake od 6 do 10 m m . te je potrebno da bude širi od tijela košnice. O n se naslanja na p o k ro vn u dasku i štiti g o rn ji dio košnice od kiše. T o se naziva m račna ventilacija. što se u S A D p rim je n ju je p rilik o m izgra dnje košnica. odnosno du b in a k ro va iznosi 100— 150 m m . Postoje razne ko n s tru k cije p o krovn e daske. D e b ljin a dasaka od k o jih je izgrađeno tije lo košnice. O va j ra zm a k iznosi 36 ili 38 m m . a kada je široka 27 m m . odnosno nastavaka. pčele ne m ogu da prolaze i da se m im oilaze.

U nas se ove košnice ra zličito na ziva ju : trn ke . O bično one nose im e pre m a im enu n jih o vo g k o n stru kto ra ili nazivu k ra ja gdje su nastale. te susrećemo razne vrste i konstru kcije košnica. pčelar podiže ove koš­ nice i odabira najteže (negativna selekcija) i u n jim a guši pčele da bi dobio m e d i vosak. vrška re itd. T o je tip košnice i on predstav­ lja raspored i u za ja m n i položaj plodišta i m edišta. K a d a je ova sm jesa suha. Košnice sa nepokretnim saćem U našoj z e m lji oko 30»/o od u ku p n o g b ro ja košnica je sa nepokretnim saćem. u košnica nastavljača postoje razne ko n stru kcije o k vira i neovisno od veličine o kvira . Često se ove košnice naziva ju za je dničk im im e nom »vršk a re «. Sa spoljne strane oblije p lje ne su sm jesom pepela. a i kvalitet m eda je znatno slabiji. U jesen.K la sifik a cija k ošn ica U svijetu p ostoji m noštvo ra znih vrsta ili tipova košnica. kada u p riro d i prestane p če linja paša. zvonare. Postoji više k o n s tru k cija o vih košnica. ona štiti košnicu od sp o ljn ih uticaja. bez obzira na ve ličinu o k vira i detalje u k o n s tru k ciji košnice. od 8 do 15 litara. trn ike . veličina o kvira . D a ju m nogo m a nje meda od košnica sa p o k re tn im saćem. Konstrukcija košnice je način izrade n je n ih p oje dinih dijelova (deb­ ljin a daske. p o lu o k v iri u na­ stavku o d re đ u ju i način pčelarenja a istovrem eno u tič u na razviće pčelinjeg društva. što p re dstavlja nenadoknadiv gubitak za pčelarsku p riv re d u . 68 . Lakše košnice ostavlja za sljedeću godinu i o d n ji­ h o vih ro je va otpočinje novi razvoj pčelinjeg dru štva — »pre sa d«. K o d svih košnica nalazim o zajedničke elemente. O ve košnice su m ale zaprem ine. m eđusobni odnos veličine o k v ira ili nepostojanje okvira . Vrškare su košnice sa ne p o kre tn im saćem. itd. tip košnice ostaje n e p ro m ije n je n — nastavljača. G ušenjem se u našoj ze m lji uništi godišnje oko 150 000 p če lin jih d ru ­ štava u vrška ra m a . odnosno košnice ne­ m a ju o k v ira i u n jim a se ne m ogu izvoditi svi zahvati koje zahtijeva savrem eno pčelarstvo. Košnice sa p o k re tn im saćem. U n jim a je saće fiksirano za unu tra šnje zidove. 1. razna tehnička rješenja. Košnice sa ne p o kre tn im saćem II. N a p rim je r. N a p ra vlje ne su od raznog pruća. Im a ju o b lik geom etrijske ku p e ili zvona. K o n s tru k c ija košnice ne utiče na n je n tip. Sve se košnice svrstavaju u d vije velike grupe: I. I naša ze m lja u tome ne zaostaje. svježe gove­ đe balege sa p lje vo m . Postoje m ogućnosti da se pčele iz ovih košnica presele u koš­ nice sa p o k re tn im saćem (ro je v i »is k u ca n ci«). a pčele se u n jim a m nogo roje . p a viti vinove loze. slame itd.). bez o bzira na ve ličinu n jih ovog okvira. N a p rim je r. a i život pčela u n jim a se oba vlja bez pčelarevog uticaja. pletare.

u Članu 47. Zakon o m je ra m a za unapređivanje stočarstva. ponude d ru g im pčelarim a. k o ji uzga ja ju pčele u košnicam a sa p o k re tn im saćem. T im e se om ogućuje povećanje bro ja p če lin jih društava u košnicam a sa p o kre tn im saćem ili da se po­ ja ča ju slabija pčelinja društva u jesen. Košnice sa nepokretnim saćem. N a d z o r u sprovođe nju u djelo ove zakonske obaveze vrši p o ljo p riv re d n a inspekcija (Zakon o p o ljo ­ p riv re d n o j insp e kciji. 3 — daščare (Orig).D a bi se sp rije čilo gušenje pčela. 2 — dubine. nalaže: »Z a bra nje no je uništavanje p če lin jih društava osim u slučajevim a suzbija nja i spre­ čavanja šire nja zaraznih bolesti«. 25. 7/76. 69 . 1 — vrškare ( trnke). Službeni list S R B iH b ro j 14/72). uz naknadu. Prem a tom e. držaoci pčela u vrškaram a ne sm iju gušiti pčele već su obavezni da ih. SI. SI. list S R B iH b r.

a na košnici su na ročito konstruisani uređaj za ve n tila ciju p r ili­ k o m seljenja i h ra n ilica za p rih ra n jiv a n je pčela. u u p o tre b i se nalazi ve liki b ro j ra zn ih k o n s tru k cija . O k v iri m ogu b iti različite veličine. 70 . Košnice ovog tip a u Slo ve n iji se sm a tra ju standardnim . Istovrem eno. a to je stvaralo teškoće p rilik o m pregleda pčela. Pošto u nas ne p ostoji standard za košnice. što ovisi od tipa i k o n s tru k cije koš­ nice. U p lodištu i m edištu im a po 9 o k vira veličine 420x260 m m . u ko je m pčele z im u ju . već se gnječi saće — m u lja n i m e d ili se saće topi skupa sa m e d o m — to p lje ni m ed. D ocn ije je nastalo više varijeteta ove konstru kcije . k o n s tru k cija je poboljšana i o k v iri su postavljeni u h la dni položaj (sječim ice). M e đ u tim . Košnice sa p o k re tn im saćem K o d o vih košnica saće je izgrađeno u o k v iru (ili ra m u ). Rasprostranjene su u p la ninskim p re d je lim a naše ze m lje (u B o sni i H e rce govini i C rn o j G o ri). pošto se n jih o v a zaprem ina ne m ože povećavati. Košnice iz p rve p o dgrupe n a ziva ju se đerzonke. Sa dubine se podigne p oklopac i g o rn ji dio saća s m e d o m se odreže nožem . I z košnica sa ne p o kre tn im saćem ne može se d o b iti ce n trifu gira ni (v rc a n i) m ed. A u s trija n c u A lb e rtiju i Slovencu Žnida ršiču (A Ž ). Pčelari k o ji u zg a ja ju pčele u košnicam a sa ne p okre tnim saćem nazivaju se prostokošničari. Košnice ovog tip a sastoje se od plodišta i m edišta sa 18 do 20 o kvira .Dubine ili dubovine su takođe košnice sa ne p o kre tn im saćem. U du bina m a se pčele ne guše. je r je trebalo izva d iti sve o kvire dok se ne izva di p rv i o k v ir leta. Izm e đ u plodišta i m edišta nalazi se pokretna m atična (H anem anova) rešetka. ne m ogu se o d v o jiti vrste m eda jedne od dru g ih . R azvoj pčelinjeg dru štva o d v ija se spontano. N je m a čka . sve tipove o k v irn ih košnica m ožem o svrstati u d v ije podgrupe: a) Košnice koje se o tv a ra ju otraga i o k v iri se vade u h orizonta lno m s m je ru . I I . U sam oj d u b in i osta'je je da n dio saća sa m edom . T a k o se oni m ogu odstraga v a d iti ili prelista­ vati (kao listo vi) je da n p o jedan. te se ove košnice n a ziva ju i »lis n ja č e «. T o su izd u b lje n i d ije lo vi stabla u k o jim žive pčele. što je stvorilo ve liko šarenilo u pčelarskoj praksi. N a z iv je dobila p o k o n s tru k to rim a . I kod n jih je saće ne­ p okretno. O va ka v uzgoj im a sljedeće nedostatke: 1. te se na ziva ju i o kvirn e košnice. T o su košnice ograni­ čene veličine. O k v iri iz košnice vade se otraga. Švajcarska i u S R Slove niji (slika 27). D a bi se ovo otklo nilo . 2. bez u tica ja čovjeka i sve je prepušteno slučaju. Saće je p okretno i slobodno visi u tije lu košnice. Prvobitne košnice im ale su to p li položaj o k vira (p ljo štim ice ). O ve košnice najviše su rasprostranjene u centralnoj E v ro p i: A u s trija . O d košnica đe rzo n ki k o d nas je na jp ozn a tija A Ž-košnica ili A Ž -p a n j. b) Košnice koje se o tv a ra ju odozgo i o k v iri se vade u v e rtik a ln o m sm je ru.

Pološke. Pčele u o v im košnicam a potroše m a n je hrane u toku zim e. D obre osobine košnice pološke: Jednostavna je za ru kovanje. nastavak p lo­ dišta. je r ne m ogu n a p ra viti veću grešku u ra d u s pčelam a.Dobre osobine ove ko'šnice su sljedeće: — Pošto se d rži u p o sebnim trajnost. Medište se takođe nalazi sa strane. S v i o k v iri kod pološke su je dna ki. M om enat stavljanja nastavaka u nastavljačam a ne odre­ đ u je se lako. a re ze rvni o k v iri se p re ko zim e m ogu čuvati u sa­ m oj košnici. T a d a pčele uskladište m ed i na o kvire sa leglom . Sa zrije va nje meda u pološkam a je spo rije i ne može se dobiti m ed čiste vrste. V e ličina o k v ira kao i n jih o v b ro j u ti­ je lu ovisi od ko n s tru k cije košnice (slika 27). te je ono. ona se sm atra p re la zn im tip o m od košnica sa ne p okre tnim ka košnicam a sa p o k re tn im saćem. Proširenje plodišta u proljeće vrši se postepenim posta vlja nje m o k vira sa streme. Istovrem eno. te se m anje gubi toplote. — Rad s pčelam a je otežan i pregledi duže tra ju . Prem a tom e. U je d n o kod pološki košnica m atica može razbacati leglo na više o kvira. Zato sa stanovišta tehnike pčelarenja. i plodište i medište p ro š iru je se u h orizonta lno m sm je ru. odnosno pološka se ne m ože povećavati. u stvari. pčelinjacim a. p a viljo n im a . U je d n o pološka košnica ne zahtijeva veći b ro j pregle­ da u toku godine. D a b i se to ostvarilo. pološke košnice su pogodne za pčelare početnike kao i one pčelare k o ji u zg a ja ju pčele iz strasti. — Pogodna je za Prevoženje pčela sa jednog mjesta na drugo. te se p rilik o m o d u zim a n ja m eda i leglo oštećuje. N edostaci pološke košnice: N a jv e ć i nedostatak je u ograničenoj zaprem in i. ne zahti­ jeva n a p o r za dizanje i p o stavljanje nastavaka. i na one k o ji su određeni za m edište. po p ra v ilu . lako se utopljava. Ova košnica ima sljedeće nedostatke: — Im a stalnu za p re m in u i ne m ože se prilagođavati ja čini pčelinjeg dru štva i d o b ro j paši. ne m a ju nastavak odozgo. Podgrupa košnica koje se o tva ra ju odozgo im a više tipova. te se uštedi i u vrem e­ nu. K o d pološki ovaj rizik ne postoji. im a veliku — T o p lo tn i re žim u košnici je p o vo lja n te se pčelinje dru štvo u proljeće d o b ro ra zvija . Prem a tom e. 71 . uslje d m ogućnosti povra tka hladnoće. Zato se pčele više roje i treba im češće od u ­ zim a ti m ed iz košnica. obično od 16 do 20. pološke košnice im a ju u svom tije lu veći b ro j o kvira . što up rošću je ra d s n jim a i om o­ gućava n jih o vo ra zličito p rem ještanje u košnici. T o su košnice koje. već se plodište p ro š iru je dodavanjem o k v ira sa strane u je d n o m tijelu. već samo m iješani med.

U slučaju slabih godina za pčele. Nedostaci polunastavljača: K a k o o k v iri u p lodištu i m edištu nisu iste veličine. m a nje se hladi plodište nego kada se posta vlja ju medišta sa o k v irim a iste veličine. te se kod n jih m ogu p rim ije n iti najsavrem enije m etode pčelarenja p rilik o m razvoja pčela. moguće je n jih o v o raznovrsno iskorišćavanje (b ilo kao medište ili kao plodište) i pčelinje dru štvo u n jim a se ra zv ija do najveće snage. O vakva inte rve ncija neophodna je za v rije m e glavne paše i kad se pčelinje d ru štvo p rip re m a za rojenje. na p rim je r. to se ne m ogu izvo d iti svi radovi koje za htijeva savremeno pčelarstvo. je r je kod n jih objekat pčelarenja o kvir. Košnice na­ stavljače savršenije su od svih dru gih . p ro š iriva n je m plodišta i m edišta. O bično im a ju okvire kao i norm a lna košnica. Za p re m in a ovih košnica je neograničena. T o su specijalne m ale košnice u k o jim a se u zg a ja ju i ču va ju oplođene matice. ra d sa nastavcim a je teži od ra da s polunastavcim a. T o su košnice koje u plodištu . ako je u p lodištu veličina o k v ira 436x300 m m . d o b ija se m ed čiste vrste. za p re m ina košnice može se i u toku ljeta s m a n jiti oduzim a­ n je m polunastavka. O ve košnice ra nije su im ale naziv dadanke. reguliše se dodavanjem ili o d u zim a n je m polunastavaka. N a p rim je r. u p e rio d u dobre paše p ostoji u v ije k do vo ljno o k vira za sm ještaj nektara i sazrijevanje m eda. a naročito p rilik o m prevoženja pčela na pašu. tako isto i poznavanje klim a tskih i pašnih p rilik a k ra ja gdje se drže pčele. obično se 72 . im a ju o k v ir određene veličine. K a k o im a ju d o v o ljn u za p re m inu . je r povećanjem zaprem ine može se ohladiti plodište dok dru štvo još n ije dovo ljn o razvijeno. p rem ještanje o k vira iz plodišta u medište i ob rn uto .Polunastavljače. a i samo ro ­ je nje lakše se suzbija. Zato košnice polunastavljače p re d s ta vlja ju tip za ekstenzivno pčelarenje. Nuklensi. T o su košnice koje u p lodištu i u nastavku im a ju o kvire jednake veličine. U n jim a m ed brže sazrijeva i zavisno od vrste m edonosnog b ilja . tehnika pčelarenja n a jb o lje je proučena kod ovih košnica (m etoda D e m a rija — de m ariranje). R a d i visokih prinosa meda. D o b re osobine polunastavljača: P ostavljanjem m edišta na p o lu o k virim a pred p če lin ju pašu. Postavljanje nastavaka (m edišta) u v ije k je skopčano sa izvje snim rizik o m . p re m a k o n s tru k to ru Š a rlu Dadanu. ovisno od konstru kcije . kao. a u nastavku (m edištu) o k v ir je upola niži. D o b re osobine nastavljača: Pošto su u tije lim a svi o k v iri jednake ve­ ličine. uzgoja m a­ tica i p ro izvo d n je m eda. onda je u nastavku veličina o kvira 436x150 m m . Istovrem eno. Nedostaci nastavljača: Pčelarenje sa nastavljačam a za htijeva od pčelara dobro teoretsko i p ra k tičn o znanje. Pošto su to m ala društva. O ve košnice ra nije su nazivane ru tovke . Nastavljače. Zato pčelarenje s o v im košnicam a zahtijeva dobro poznavanje klim a tskih i pašnih p rilik a k ra ja u kom e se pčelari. kako u ra d u sa p če lin jim d ru š­ tvom . M edišta se po­ slije paše skida ju i pčele z im u ju u plodištu. a m ogu b iti i 1/2 i 1/4 n orm a lnog o kvira.

O va kva šarolikost posljedica je nepostojanja standarda za košnice i m nogi pčelari na osnovu svog iskustva konstruišu »v la stitu « radi p ro ­ nalaženja »n a jid e a ln ije « košnice. ne m ogu da d a ju jedinstvene p re poruke za pčelarenje a teško se m ogu k o ristiti i re zu lta ti k o ji su postignuti u inostranstvu. unose se u zatvorenu p ro s to riju . K o n s tru k c ija košnica u S F R J Pretpostavlja se da u našoj ze m lji im a oko 35 ra zn ih k o n s tru k cija koš­ nica. Košnice Langstrot-Ruta: 1 — sa 8 okvira u jednom ti­ jelu. 73 . ne m ogu se izra đ iva ti p re m a standardu. U s lje d toga se stvaraju znatne teškoće: 1) Svaka k o n s tru k cija p ri p čelarenju iziskuje posebnu tehniku u radu sa pčelama. Zato m noge institu cije koje prou ča va ju pčelarsku proble­ m a tiku . Danas preovladavaju tendencije da se u našoj ze m lji uvedu četiri os­ novna tipa košnica: 1) D a da n-B la t (D B ) 2) La ngstro t-R u t (L R ) 3) Po­ loška sa o k v irim a D B i 4) A Ž -p a n j. 26. ce n tri­ fuge i si. 2 — sa 10 okvira u jed­ nom tijelu sa zbijegom (Vener). SI. jedan p ored drugog. 3) Ostali p rib o r potreban za košnicu (satne osnove.).grupiše više nukleusa. a pojedinačna izrada je zna­ tno skuplja. 2) Košnice se ne m ogu izra đ iva ti u v e lik im serijam a. u ve lik im serijam a. Da bi se bolje zagrijavali u toku zim e.

20 71400 O visno od veličine o k v ira i bioloških zahtjeva pčelinjeg dru štva (ra z­ m aci u n u ta r košnice).70 66 000 Pološka sa okvirim a DB 436 300 420 270 20 226. Konstrukcije košnica — košnica AŽ.08 102 000 Langstrot-Rut (L R ) 450 232 434 202 10 87. konstru kcija p oje dinih tipova je kao na slici: 1 SI.Konstrukcija okvira pojedinih tipova košnice Tabela: 1. Veličine okvira Vanjske mjere Tip kosmce širina Unutrašnje mjere visina širina Br°i okvira u jj i tijelu visina 1 tijelu saća dm ! Ćelija Dadan-Blat (D B ) 436 300 420 270 12 136. 74 . 27.80 170 000 Alberti-Žnidaršič (AŽ) 410 260 390 244 10 95.

27a.+-------------------------------------------------.— I SI. 75 . Konstrukcija košnice polunastavljače sa okvirima Dadan-Blata.“ ----------------------------------------------.

poprečni presjek SI. Konstrukcija košnice polunastavljače sa okvirima Dadan-BIata 76 . 27b.

Konstrukcija košnice polunastavljače sa okvirima Dadan-Blata 77 . ' f 10 umetak za leto bočni nasloni za poletaljku okvir plodišta i poluokvir SI. 27c. = J 1 ljetni položaj podnjače *10 --------/>..So2 podnjača zimski položaj podnjaču ( %0 ------------------.

27& Konstrukcija košnice nastavljače Langstrot-Ruta .UZDUŽNI PRESJEK SI.

.\ ifflT ii r i : 1 P O K R O V N A D A S K A ni i i i i i i 1 1 c = > 1 1 /. I lili H v SI.«> ..r - 128 K P O D N J A Č A .p r e s j e k II f u... . g g j o p r e č n i 2*2.... i i 11i 372 j 128 ■ j! l i V r* K R O V =€= ir .. 27e._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ P ! (( \i| iA Av. Konstrukcija košnice nastavljače Langstrot-Ruta 79 .

SI. Konstrukcija košnice nastavljače Langstrot-Ruta . 27f.

4 — sanduk za prenos okvira. Slu ži za o tva ra nje košnica i razm icanje okvira . je r im a suprotno djejstvo. 2 — di­ milica. 6 Pčelarstvo 81 . um jesto da u m iri pčele. a na d ru g o m p o vijena p o d p ra v im u glo m i takođe oštra. na leto se ubace 2— 3 d im n a m laza. U m je s to m ijeha. tru lo osušeno d rvo . N e p re p o ru ču je se til svijetlih boja. 28). takav m iris ih ra zdražuje. Pčelarski nož izrađen je od pljosnatog čelika. ko ji su slijepljeni propolisom .B ) P Č E L A R SK I P R IB O R I ALAT 1. Pribor za rad sa pčelama: 1 — pče­ larski šešir. Sastoji se od šešira p reko koga je prebačen c rn i til. Pčelarska kapa štiti glavu p rilik o m pregleda pčela. 7 — 8 hranilice. kada ga one osjete. 6 — češalj za leto. napune v o ljk u m edom . P rije otvaranja košnice. Sastoji se iz m ijeh a i limene valjkaste ku tije (v id i sliku 28). pošto se p rilik o m pregleda oči za m a ra ju (si. P rib o r za ra d sa pčelam a Dimilica služi za za d im lja va n je pčela. postaju tro m ije i m anje ubadaju. U toj k u tiji sagorijeva razni m a te rija l i stvara d im k o ji se vazdu šnom s tru jo m iz m ijeh a p otisku je napolje. SI. 28. N ije p re p o ru č ljiv o da se sagorijeva m a te rija l ko ji stvara ne p rija ta n m iris (vunena krp a i si. m ože se u p o trije b iti i satni m eha­ nizam sa prop e le rom — to su »v u lk a n i« dim ilice. 5 — sanduk za pčelarski pribor. u d im n im m lazevim a. T a je poluga na jednom k ra ju p rava i oštra. te za struganje i čišćenje p oje dinih dijelova u košnici (slika 28). osušene gljive sa drve ta i d r. K a o m a te rija l za sa­ gorije va nje u p o tre b lja va se pam učna k rp a . D im služi za u m iriv a n je i tje ran je pčela. D im dje lu je ind ire ktn o na pčele. 3 — pčelarski nož.).

u sam oj p o kro vn o j dasci uzgrađena je hranilica. D = 4. kliješta i si. N jo m e se prave o tvo ri na sam om o k v iru . B o rd m a n o va hra nilica i si. što om ogućuje da se p rih ra n jiv a n je obavi lako i b rzo . Čahure za dodavanje m a tičnja ka izrađene su od spiralno savijene žice. SI. B = 1. 3 — mamuza (žvrk). Poslije provlačenja i zatezanja žice. 2 — izrađeni štit. A = 2. Pribor za utiskivanje satnih osnova: 1 — bušilica za okvire. za tim .). C = 5. Štit (čahura) za matič­ njake: 1 — drveni kalup za izradu štita. SI. T = poklopac od tankog lima. p ro vla či žica. 2 — drveni podmetač.0 cm. U toku upotrebe podm etač se navlaži vo do m da se satna osnova ne za lije p i. 30. Štite m a tičn ja k sa bočne strane da ga pčele ne razore i služe za do­ davanje zatvorenih m a tičn ja ka p če linje m dru štvu .5 cm. 2) Podm etač je daska iste veličine kao i u n u tra šn ja veličina o kvira .0 cm. P rib o r za um e ta nje satnih osnova u o k vire U ovaj p rib o r spada: 1) B u šilica za okvire. valovčić za p rih ra n jiv a n je . 2. P rib o r za p rih ra n jiv a n je pčela (h ra n ilica ) R an ije se u p otre blja va lo više vrs ta h ra nilica (lim ena ku tija .Kafezi za matice služe za p rih va ta n je i dodavanje m atica p če lin jim dru štvim a kada se s m je n ju ju stare ili kada se oplođena m atica d rži u rezervi. Za ra d sa pčelam a potreban je sanduk za sitan pčelarski p rib o r. K o d savrem enih košnica. 82 . 29. sanduk za prenošenje o k vira i sitni stolarski alat (čekić. a uspješna je i odbrana od grabeži. o k v ir je p rip re m lje n za stavljanje satne osnove.5 cm. k ro z koje se. 3.).

U ovakve centrifuge m ože da stane 80— 120 o kvira . Pribor za topije nje voska: 1 — sunčani topionik.3) M a m u za ili ž v rk služi za u tapanje žice u satnu osnovu. o k v iri se s ta vlja ju u ce n trifu gu (v r­ c a ljk u ). Za veće pčelinjake up otre blja va se nož sa za g rija va n je m p om o ću pare. Po­ slije skidanja poklopaca sa m eda. Sastoji se od pokretnog valjkastog doboša. T o je sanduk sa ni­ skom p re d n jo m i viso ko m s tra žn jo m stranom . o k v ir se okreće na d ru g u stranu. P rib o r za o d u zim a n je i istresanje m eda U d a lja va n je pčela sa o k v ira ili nastavaka sa m edom v rš i se pom oću uda ljiva ča za pčele ili p om o ću h e m ijs k ih sredstava (v id i na strani 121). u čijo j se unu tra šnjosti nalazi p okre tni koš. Sa go rn je strane nalazi se poklopac sa d v o s tru k im staklom ra d i boljeg sa ku p lja nja sunčanih SI. voštani p oklop ci s m eda skida ju se pčelar­ skom v ilju š k o m ili p če larskim nožem . 31. a za tim sa ž lije b o m u sre dini točka naslanja na žicu. Žica se m ože utapati u satnu osnovu i p om o ću električne struje. 31). Po završenom istresanju m eda i sa druge strane. Prethodno se zagrije. dire ktno iz m reže (ili b a te rijs k i). pogon im je elek­ tričn i. 2 — parni to­ pionik. o k v iri se vade iz centrifuge a sta vlja ju se d ru g i. u k o ji se s ta vlja ju o k v iri s m edom . Poslije o d u zim a n ja o k vira . koja je izrađena od nerđajućeg pocinčanog lim a. O k re ta n je m centrifuge med se istresa s jedne strane o k vira i kada je istresen. 1 83 . To p lo ta sa žv rk a se prenosi na žicu te se utapa u vosak. svodeći je p re k o transfor­ m atora na 4— 6 volti. Za veće pčelinjake konstruisane su ra dija lne centrifuge. 4. Prednost o vih centrifuga je u tom e što se m ed istovrem eno istresa sa obje strane o k v ira i n ije ih potrebno okretati. P r ib o r za top lje nje i cijeđenje voska Za top lje nje m ladog saća (iz koje n ije izvođeno leglo) i voštanih po­ klopaca u p o tre b lja va se sunčani to p io n ik (si. električne stru je ili plina. u koje se o k v iri p o sta vlja ju sa satonošom. 5. T a k v e centrifuge su na ru čn i pogon. o kre n u to m do valjkastog doboša.

m oguće je lako da se ona prenese i na zdrava društva. O sim p o v o ljn ih uslova (cijena. U to ku sam og procesa to p lje nja . U ze m lja m a sa ra zvije n o m pčelar­ skom in d u s trijo m postoje specijalna preduzeća koja se bave top lje ­ n je m saća i izra d o m satnih osnova na m ašinam a velikog kapaciteta. kvalitet i d r. 31). 84 . presa se povrem eno priteže ka ko b i bio istisnut i vosak k o ji je im p re g n ira n zaostalim košuljicam a od presvlačenja larvi. V osak se stavlja u to p io n ik na žičanu m re žu i za tvo ri poklopcem .zraka. u p o tre blja va se p a rn i to p io n ik (si.). U u n u tra šn jo sti sanduka nalazi se koso postavljen lim sa tri strane p o v ije n pod p ra v im u glo m (te p sija ). Za top lje nje saća u kom e je izleženo više generacija pčela. S lobodna (ne p ovijena) strana lim a naliježe na valovčić k o ji je izra ­ đen od m etala ili drveta. K o d p rom e ta voska i satnih osnova. a isto p lje n i vosak pada na lim . iznad koga je žičana m re ­ ža. Za­ tim se poklopac okrene p re m a suncu i saće se pod u tica je m sunčanih zra ka topi. T u se vosak topi na vodenoj p a ri p o d p r i­ tiskom . odakle se slijeva u valovčić. A k o su p če linja dru štva iz k o jih je uzeto saće. bila zaražena nekom od za ra zn ih bolesti (v id i »B ole sti p če la «). od posebnog je značaja n jih o vo p o rije k lo . p ri takvoj izra d i se obav Ija i dezinfekcija voska i satnih osnova.

3. voćnjaka. MEDONOSNO BILJE (pčelinja paša) M edonosno b ilje daje p če linje m d ru š tv u nektar i cvje tni p rah. Svaka vrsta medonosnog b ilja im a posebne tem peraturne zahtjeve p ri ko jim a luči najviše nektara. p o ja v lju je se spontano. dolazi do prekida paše i pčele nisu u m ogućnosti da p rik u p e veće viškove meda. M edonosno b ilje se n a jbo lje iskorištava kada je dna vrsta u cv je ta n ju s m je n ju je dru g u. p rinosi se m ogu nadoknaditi drugom p čelinjom pašom. Z b o g nepostojanja stalnosti u cvje ta n ju . Živo t i opstanak pčelinjeg društva. u sezoni pčelinje paše mogle dati veće (viškove) prinose m eda. postoji m edonosno b ilje č iji cvje tovi d a ju i nektar i cvje tni prah. ali se luči i p ri tem peraturi od 16 i 20°C. u do bro j m je ri poboljšava p če lin ju pašu. Postojanje d v ije ili više glavnih paša (kada jedna vrsta medonosnog b ilja cvjeta u m asi) na je d n o m p o d ru č ju predstavlja p ovo ljn u okolnost. Pod u tica je m p riro d n ih uslova. N epo­ voljna je okolnost kada na je d n o m p o d ru č ju postoji samo jedna vrsta m edonosnog b ilja . I čo vjek svo­ jim radom . gajenjem raznih ra ta rskih k u ltu ra . dok postojanje nekoliko vrsta b ilja koje cvjeta istovrem eno uslovljava da pčele stva ra ju miješane m edove. potrebno je da medonosno bilje postoji na većim p ovršinam a u masi i da je raznovrsno. vinograda. ovisan je o p osto ja n ju m edonosnog b ilja . kao sam oniklo. o vo b ilje . to p ruža m ogućnost d o b ija n ja meda jedne vrste u većoj količini. aleja. Lučenje nektara Lučenje nektara kod m edonosnog b ilja dine u kojoj ono raste. M e đ u tim . Temperatura vazduha im a veliki uticaj na lučenje nektara. U k o lik o se jedna vrsta m edonosnog b ilja rasprostire na većim površinam a. a isto tako odstupanja. je r u slučaju da podbaci jedna. p o diza n je m parkova. Lu če nje nektara lja pokazuje kolebanja u toku dana ili y na je d n o j b iljc i svaki cv ije t im a i svoja zavisi od m n o gih uslova sre­ kod iste vrste medonosnog bi­ toku jednog sata. a tim e i prinos meda. N a jp o v o ljn ija tem peratura za lučenje nektara za većinu bilja k a je od 20 do 25°C. K a k o bi pčele u zavisnosti od klim a tskih uslova. sa­ 85 . u većini slučajeva. Cvje tovi nekog m edonosnog b ilja luče samo ne kta r a drugog d a ju pčelinjem d ru š tvu isk lju čivo cvje tn i prah.

na k ra ju . lučenje nektara može p re ­ stati. Lu če nje nektara se sm a nju je za 2 do 3 puta dok. ustanovio da se m ale ko ­ ličine nektara luče na te m p e ra tu ri od 20°C. pa pre m a G lu h o v u b i n a jb o lji uslovi za visoke prinose meda b ili — toplo.5 p u ta m a nje nektara. bez vjetra. F o m ih je ustanovio da crvena djetelina i grahorica da ju 2 do 3 puta više nektara uko liko je b ilo jače osvje tlje nje . Pčelinje d ru štvo a k tivn ije po­ sjećuje m edonosno b ilje po sunčanom vrem enu. sadržaj je pao na 2 2 % . p re tjerane kiše s p ira ju n e k ta r ili stva ra ju p re tje ra n u b u jn o st biljk e . dok je crvena djetelina k o ja je bila zasjenjena šu m o m . društvo. Č im oni počnu da đ u va ju . is k lju č u ju ć i slučajeve p o je d in ih vrsta m edonosnog b ilja koje im a ju po­ sebne zahtjeve.5 m m 3. p ore d toplote i vlažnosti vazduha. p otp u no ne prestane. Vlaga zemljišta. S druge strane. U m je re n o kišna ljeta o b e zb je đ u ju o b iln u p če linju pašu. lipa je lu čila 7 2 % šećera u ne kta ru . O v u čin je n ic u m ože­ m o tu m a čiti tame da je asim ila cija jača p r i b o lje m o s vje tlje n ju . a p ri većoj te m p e ra tu ri. Vjetar je ne p ovolja n i za m edonosno b ilje i za pčelinje dru štvo. p ri te m p e ra tu ri od 15CC. Vlažnost vazduha im a u tica ja n a lučenje i sadržaj šećera u nek­ ta ru . S o b ziro m da svaka vrsta m edonosnog 86 . dok je n a jm a n je na te m peraturi od 17°C. Za m edonosno b ilje i lučenje nektara su ne p o vo ljni h ladni sjeveroistočni v je tro v i i topli ju ž n i v je tro v i. A k o je v je ta r slabije snage. D ne vno odstupanje tem p e ra tu re im a u tica ja na lučenje nektara.5 m m 3 na 41. vrije sa k povećao lu ­ čenje nektara od 18. U slje d svoje h igrosko pnosti. onda im p otp u no onem ogući da p o sjećuju m edonosno bilje . utiče na lučenje ne k­ tara. U k o lik o se topli da ni s m je n ju ju sa h la d n im noćim a. K a d a je vlažnost vazduha iz­ nosila 5 1 % . u m je reno-vlažno vrije m e . Hemijski sastav nektara kao i sadržaj šećera u n je m u ra zličiti su kod raznog m edonosnog b ilja . sa katastrofalnim po­ sljedicam a i ’po samo pčelinje. izlu čiva nje je m a n je od isparavanja. dala 2. je r se tada sm a n ju je ja čina fizioloških procesa u b iljc i.m o je tada sadržaj šećera u ne kta ru za dva do tri puta m a n ji. V je ta r n e p o vo ljno d je lu je i na pčelinje d ru štvo . dok sušne godine dovodg do sm a nje n ja p ro izvo d n je meda. a da je op tim a lno lučenje na te m p e ra tu ri izm e đu 20 i 27°C. n e k ta r u p ija vlagu iz vazduha. tako da je sa d r­ žaj šećera u n jo j m ali. Jačina sunčevog osvjetljenja utiče na m edonosno b ilje p rilik o m lu ­ čenja nektara. G lu h o v navodi da je n a jb o lja vlažnost za lučenje nektara od 60 do 8 0 % . ne kta r iz nekta rija isparava ili prestaje lučenje. U stanovljeno je da je povećanjem vlažnosti od 65 na 9 8 % . O v o je uočio još D a rv in . pa je stoga ne kta r nedostupan pčelam a. a p ri 100% vlažnosti. B a ld vin je . pčele slabije p o sje ću ju cvije t i kada se snaga v je tra poveća. pa je i lučenje nektara povećano. isp itu ju ć i lučenje nektara kod krastavaca. S v i navedeni u slo vi u tič u za je d n ičk i na lučenje nektara.

) Boražina (Borago officinalis L. za svaku b iljk u k o ja daje p če lin ju pašu.012 0.192 0. Količina nektara. Zato je od posebnog značaja za pčelarstvo da se ispita.) Bob (Vicia faba L. Mauricijevoj (M ).70 0. ta se količina preračuna na m ed po 1 ha.) Djetelina inkarnatka (Trifo liu m incarnatum L. 1938.) Djetelina crvena (Trifo liu m pratense L.) Djetelina crvena (Trifo liu m pratense L.) D ivlji kesten (Aesculus Hippocastanum Pavia) D ivlji kesten (Aesculus Hippocastanum Pavia) Djetelina bijela (Trifo liu m repens L.029 (M ) 43 0. N a osnovu isp itiva nja m n o gih autora. Kleberu (K ).00 4.) Djetelina inkarnatka (Trifo liu m incarnatum L. Evertu (E 1936.b ilja im a specifičan ifektar. Pošto se u tv rd i količina nektara.) Esparzeta (Onobrychis sativa lam. Fanu (F ). Betjusu (Boe). to u slo vljava da se i m edovi ra z lik u ju m e­ đu sobom.10 (Boe) (B S ) (Boe) (M ) (B S ) (Boe) (M ) 59 40 44 26 23 35 38 2.) Boražina (Borago officinalis L. agrotehničkih i d r. E 1940). koje su nosioci karakterističnog m irisa i ukusa medova. Tabela 2.) Djetelina bijela (Trifo liu m repens L. Batleru i Valu (BW ).) Djetelina hibridna (Trifoliu m hybridum L.).) A utor (B S ) (B S ) (B ) (Boe) (E 1940) (Boe) (E 1940) Sadržaj šećera U% Količina šećera koju izluči cvijet za 24 časa u mg 55 22 53 42 22— 35 31 16— 31 1.54— 1.50 (B ) 69 1. V R S T A B IL J A Bagrem (Robinia pseudacacia L.) Esparzeta (Onobrychis sativa Lam.07 (M) (BS) 38 45 0.) Crvena ribizla (Ribes ru bru m L.) Crvena ribizla (Ribes ru bru m L.029 0. Batleru i Šontagu (B S ).) Djetelina crvena (Trifo liu m pratense L. Hasleru i Mauricijevoj (H M ).08 0.38 0. postoje velika odstupanja u lu če nju nektara kod ra zn ih vrsta m edonosnog b ilja .04— 0.24 87 . K a o posljedica cijelog niza va njskih utica ja (k lim a t­ skih.) Djetelina bijela (Trifo liu m repens L. Količina izlučenog nektara kod različitih vrsta medonosnog bilja prema Batleru (B ). a za tim i po­ stotak šećera u ne kta ru kod jednog cvijeta. tj. P ri tom e va žn u ulogu im a ju soli i arom atične supstance u nektaru. koliko određena vrsta m edonosnog b ilja p ri p o v o lj­ n im u slovim a m ože dati m eda po 1 ha.20 1.08 0.14 0. u sljedećoj tabeli date su k o li­ čine nektara i šećera za neke m edonosne biljk e .011 (B S ) 31 0.10 0.30 1. k o li­ čina izlučenog nektara.04 0.

) (BS) 34 Ružmarin (Rosmarinus officinalis L.03— 1.) Lavanda (Lavandula špica L.08 Sm iljkita (Lotus corniculatus L.80 Jabuka (Pirus malus L.00 28 10— 82 4.71 11— 77 0.07— 5.) (K ) (BS) 62 0.) 88 .05— 0.82 1.35 3.) Lipa kavkaska (T ilia euchlora Koch.53 Lavanda (Lavandula špica L.04 0.16— 7.12— 2.57 0. 1938) Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos Scop.) Kupusnjače brdska brdska brdska brdska (Brassica Napus L.84 0.94 (E 1940) (BS) (Boe) (E 1940) 5— 22 16 28 5— 48 0.00 36 3.) (Pirus communis L.42 12— 80 0. 1938) Lisičina (Echium vulgare L.80 41— 70 24 0.06 23— 74 42 0.) (Boe) Ogrozd (Ribes grossularia L.10 27 87 9— 59 0.) Ogrozd (Ribes grossularia L.37 0.) Jabuka (Pirus malus L.50 40 0.) (BW ) Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.) Jabuka (Pirus malus L.79 0.) (Boe) Malina (Rubus idaeus L.) (E 1936.13 1.00 25 55 1.) (K ) Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos Scop.31 32 47 0.10— 3.) (E 1940) (B S ) 32 31 1.) (Brassica Napus L.05 0.) Mili.) Lipa brdska (Tilia cordata Mili.) Mili.) (Brassica Napus L.70 26 0. 1938) (K ) 30 40 37 0.) (Boe) (K ) 21 48 0.09 Lipa Lipa Lipa Lipa (B) (BW ) (Boe) (E 1936.20 Ogrozd (Ribes grossularia L.) (Boe) Gorušica poljska (Sinapis arvensis L.31— 0.) (E 1940) Različak (Centaurea cyanus L.) (Pirus communis L.) (BW ) (BW ) (E 1936.64 1.90 0.40 0.) Mili.) (E 1936. 1938) Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.18— 1.) (Pirus communis L.50 0.26 0.16 (BS) (Boe) (H M ) 47 46 55 0.) (Boe) Heljda (Fagopyrum esculentum Moench) (BS) Količina šećera koju izluči cvijet za 24 časa u mg 44 17 46 0.) Kajsija Kruška Kruška Kruška (BS) (Boe) (E 1940) (Prunus armeniaca L.09 0.41 0.) (Tilia (Tilia (Tilia (Tilia cordata cordata cordata cordata M ili.) (BW ) Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos Scop.70 1.Autor V R S T A B IL J A Sadržaj šećera U °/o Gorušica bijela (Sinapis alba L.13— 5.) (Boe) Malina (Rubus idaeus L.10 25— 94 0.) Lipa holandska (Tilia vulgaris Hayne) Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.11 0.) (BS) Malina (Rubus idaeus L.30 0.

12 0.) Trešnja (Prunus avium L.08— 0. m etoda sp iranja nektara.) Žalfija poljska (Salvia pratensis L.50 0.50 0. Istovrem eno na udaljenosti 10 k m (vazdušne lin ije ) od m ora i na 150— 350 m n a d m o r­ ske visine. vlažnost zem ljišta. vlažnost i d r.) Vrbolika (Epilobium angustifolium L. sp o ljn i činioci d je lu ju kom pleksno.) nije optim alan za b iljk u pa da se količina izlučenog nektara sm anji. Metodom kapilarne cijevi u tv rđ u je se količina nektara u cvije tu tako što se p retho dno na a nalitičkoj vagi tazira tanka cjevčica sa suženim (k a p ila rn im ) kra je m .15— 1. ista b iljk a luči ne kta r znatno slabije ili nikako. itd. samo 5— 6 kin dalje od tog lokaliteta. 4.) Trešnja (Prunus avium L.V R S T A B IL J A Autor Suncokret (Helianthus annuus L.62 0.) koja raste uz ja d ra n sk u obalu. Z a tim se k ra je m kapilarne cije vi dotakne žlijezda u cvijetu koja izlu ču je ne kta r (n e k ta rija ). m etoda u p ija n ja preko filter-papira. u toku višegodišnjih osm atranja ka du lje (Salvia oflicinalis L . dobije se težina 89 .) Višnja (Prunus cerasus L. Za ispitivanje količine nektara u cvijetu postoji više metoda. 3. uočeno je da slabo luči nektar u toku cvje ta nja (v je tro v i.47 1.) Žalfija vela (Salvia splendes Ker-Gawl. m etoda intenziteta posjećivanja pčela cvje ­ tovim a. što je posljedica va njskih činilaca u kojim a ono raste.27 0. niska rel.) Višnja (Prunus cerasus L.70 Iz tabele je u o čljivo da jedna vrsta m edonosnog b ilja izlučuje različitu količinu šećera iz cvijeta. P ri lu če nju nektara.l Vrijes veliki (Calluna vulgaris Hill.13— 1. D je js tv o m kapilarnog p riti­ ska nektar biva uvučen u cijev.20 1.12 0.31 0. a poslije i p optuno da prestane. m etoda kapilarne cije vi. vlažnost vazđuha.7— 72 (Boe) 58 44 <K) 24 (Boe) (M ) 52 (M ) 13 Količina šećera koju izluči cvijet za 24 časa u mg 0. N a p rim je r. D o vo ljn o je da samo jedan od n jih (v je ta r.) Trnošljiva (Prunus insititia L. k a du lja obilno izlu ču je nektar. D ok na nekom lokalitetu jedna b iljk a obilno luči nektar.) Suncokret (Helianthus annuus L.) Sadržaj šećera u «/o (BS) 38 60 (F) 21 (B ) (E 1940) 21— 58 (Boe) 21 ( E 1940) 12— 72 (BS) 15 (Boe) 24 (E 1940) 9. I kod d ru g ih m edonosnih bi­ ljaka u očljiva su kolebanja u lu če nju nektara na kra ćim ra sto ja njim a .). kao: 1.) Trešnja (Prunus avium L.30 0.) Višnja (Prunus cerasus L.79 1.60 0. O d m a h se cijev sa nektarom izm je ri na analitičkoj vagi i o d u zim a n je m težine prazne cijevi.) Vrbolika (Epiiobium angustifolium L.02 0. 2.

izvrš i se i he m ijska analiza dobivenog nektara. voda se izlije u d ru g i pehar. O d m a h poslije u p ija n ja nektara p a p ir se vaga i o d u zim a n je m tare.000 x 0.. predstav­ lja ko ličin u izlučenog nektara u toku vegetacije. N a osnovu ova kvih ispitivanja. kod žb u n ja na 10 m 2 a šum skom m e­ donosnom b ilju na 100 m 2 i pre ra ču na na 1 ha. C v ije t k o ji se osm atra izoluje se gustim tilo m da se sp rije či posjeta kako pčela tako i d ru g ih insekata. Z b ir p rosječnih dne vnih količina u p e rio du dok cvije t luči nektar. Pri metodi spiranja nektara cvije t se potopi u čistu posudu (pehar) sa destilovanom vodom . 90 . N e k ta r k o ji izlu či m edonosno b ilje po 1 ha ne p redstavlja istovrem eno i ko ličinu m eda.000. Pošto u m e d u im a n a jm a n je 8 0 % vode.5 m m . kod he ljde (P o lygo nu m fa gop yru m L . Preračunavanje se izvodi na osnovi da u m edu im a 8 0 % suhe m a te rije a 2 0 % vode. N a p o vršin i od 1 ha v rš i se m je re n je istovrem eno na 30— 40 cvjetova na ra zn im m jestim a. O v a j m etod se zasniva na vrem en skom za drža va nju (u m in u ­ tam a) pčele na cvje tovim a . 14 i 18 sati). Poslije izvjesnog stajanja cvijeta. Po­ stupak je isti kao i u pre tho dnoj m etodi. Z a tim se k va n tita tivn o m h e m ijs k o m ana­ lizo m izvrši odre đ iva nje količine šećera u nektaru. Metoda upijanja pomoću filter-papira slična je p re tho dnoj. dobije se količina izlučenog nektara. K o lič in a nektara k o ju izlu či cvije t m je ri se u tri navrata to ko m 24 časa (u 6.000x600) k o ji će zlu čiti 72 kg šećera (72.10). P a p ir se pre tho dno izvaga (ta rira ) a za tim prisloni uz n e k ta riju da u p ije nektar. što se poslije p ro­ računa na m ed. došlo se i do prosje čnih količina m eda koje d a ju različite vrste m edonosno b ilja po 1 ha.2 m ilio n a bilja k a. p ristu p a se b ro ja n ju cvjetova. T a k o će 1 ha im a ti oko 72 m ilio n a cvje tova (1. a prosječno na 1 ha im a oko 1. sam cvije t izlu ču je odgovarajuću k o ličin u nektara. U m je sto kapilarne cije v i u p o tre b lja va se tra ka filte r-p a p ira duga 20— 25 a ši­ roka 1— 2. Prosječna težina od t r i m je ­ re n ja p re dstavlja prosje čnu dnevnu ko ličin u izlučenog nektara. Potrebno je da se ra d obavi b rzo kako b i se izbjeglo isparavanje nektara. pčela se na n jim a zadržava kraće v rije m e i ob rn uto . U s lje d m anjeg sadržaja šećera u ne kta ru u odnosu na m ed. K a d se ustanovi prosječna količina izlučenog nektara po je d n o m cvi­ je tu . Prem a G lu hovu .) jedan cvije t izlu či dnevno 0. zavisno od vrem ena za državanja pčele na cvije tu .200. N a svakoj sta bljici prosječno im a oko 600 cvjetova.izlučenog nektara. sa 1 ha heljde dobiće se 90 kg m eda ( 72x8010° ). uz m ućkanje. A k o ne ki cvjetovi izlu č u ju više nektara. K o d medonosnog b ilja na livadam a se iz b ro ji b ro j cvjetova na 1 m 2. Za p raksu je n a jp ris tu p a č n iji metod intenziteta posjećivanja pčela cvje ­ tovim a.10 m g šećera. N p r.

) Luk (Alium sp.) Ogrozd (Ribes glossularia L.) Dužina cvjetanja u danima 15— 18 10 10— 20 50-65 30 30— 40 45 20 30 30— 40 20 30 10— 12 15 20— 23 10— 14 60 40 15 25 3 0 -4 0 30 25— 40 30— 45 10— 30 60 20— 25 20— 30 60 10 60 10— 12 10— 12 60 20 30 91 .) Sm iljkita (Lotus comiculatus L.) Djetelina hibridna (Trifo liu m hybridum L.) Djetelina crvena (Trifoliu m pratensae L.) Dinja (Cucumis melo L.) Kruška (Pirus communiis L .) ždraljika (Melilotus albus L.) Pamuk (Gossipium sp.) Vrbe (Salix) Vrijesak (Saturea montana L.) Lipa (Tilia sp.) Tikve (Cucurbitaceae) Trešnja (Prunus avium L.) Višnja (Prunus cerasus L.) Javor — klen (Acer campestre L.) Kadulja (Salvia officinalis L .) Livade prirodne Lucerka (Medicago sativa L.) Zanovet (Petteria ramentacea Sieb.) Malina (Rubus ideus L.) Heljda (Fagopyrum esculentum Moech.) Crvena ribizla (Ribes ru bru m L. N A Z IV B I L J K E Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) Gorušica bijela (Sinapis alba L.) Drača (Paliurus aculeatus Mili.) Breskva (Prunus Persica Batsch.) Facelija (Phacelia tanatetifolia Benth.) Veliki vrijcs (Calluna vulgaris Salisb.) Esparzeta (Onobrychis sativa Lam.) Krastavac (Cucumis sativus L.) Metvica (Melissa officinalis L.) Kupusnjače (Brasica napus L.) Djetelina bijela (Trifo liu m repens L.) Jabuka (Pirus malus L.Dužina cvjetanja nekih medonosnih biljaka prema Gluhovu i Ponomarevoj Tabela 3.) Suncokret (Helianthus L.

ako sa tih površina sakuplja nektar 200 pčelinjih društava. pčelama je potrebno oko 90 kg meda po društvu. N a toj p o vršin i se nalazi: Vrsta medonosnog bilja Voćke (jabuka) Bagrem Lipa Bijela djetelina Površina ha 15 100 10 40 165 ha Daje kg meda Ukupno 20 500 500 50 300 50000 5000 2 000 57 300 Dakle. N a to m p rostoru.5 kg po jednom društvu. lipa (V I— V I I ) . u p o lu p re čn ik u 3 k m od pčelinjaka. Sličan je odnos i kod sakupljanja cvjetnog praha. pčele iskoriste samo 1/3 paše ili 57 300: 3) = 19 100 kilograma. N a osnovu ra sp rostira nja vrsta m edonosnog b ilja . već se nalaze i prazna mjesta. tj. Međutim. odre đ uje se i b ro j p če linjih društava na je dnom pče linja ku kao i m eđusobni raspored pčelinjaka na nekoj te rito riji. te količina m eda po 1 ha za svaku vrstu. P ri u zgoju pčela na stalnom mjestu (stacionarno pčelarenje). S obzirom da je veoma teško izvršiti vremensko razgraničenje između po­ jedinih pčelinjih paša (kada jedna vrsta medonosnog bilja počinje da cvjeta. Istovre­ meno. a za tim da p ostoji i b ilje koje pčelam a daje nektar do jeseni.O d ređ iv a n je b r o ja p č e lin jih društava u o d n o su n a p če lin ju pašu Za p ra k tičn o pčelarstvo od posebnog je značaja da se poznaje pčelinja paša u p o lu p re č n ik u od 3 k m u svim p ra vc im a od pčelinjaka. te rokova cvjetanja za pojedine vrste. N eophodno je da postoji m edonosno b ilje koje cvjeta u rano proljeće i daje p če lin jim d ru š tvim a cvje tn i p ra h . površina sa koje pčele sa k u p lja ju ne kta r iznosi 2826 ha. Na prim jer. pčelinja paša pojavljivala se sukcesivno. i pčele iz svih košnica sakupljaju nektar sa istih površina pod medonosnim biljem . u tv rd i se k o ju p rib liž n u ko ličin u meda može dati određeno područje. ako u neposrednoj blizini (200— 300 m ) postoji i drugi pčelinjak (ili više n jih ). Ovo se odnosi na optimalne uslove u lučenju nektara (Gubin). Za vlastitu ishranu tokom vegetacije i za rezervu u toku zime. p re tho dno se odrede vrste m edonosnog b ilja te k o ju pašu ono daje pčelam a (n e k ta r ili cvije tni p ra h ). površina na kojoj raste medonosno bilje nije u potpunosti obrasla tim biljem. bagrem (V ). Prema Gubinu. a druga prestaje). a za tim i roko vi '(kalendar) početka cvje ta nja . Ostaje na raspolaganju za sva pčelinja društva 1 100 kg meda ili 5. Pretpostavimo da se od svakog dru­ štva oduzme po 40 kg meda. to se one međusobno u cvjetanju nadopunjuju. tj. U ovom slučaju. onda se i prinos meda po društvu smanjuje. ukupna količina izlučenog meda iznosila bi 57 300 kilograma. jedna vrsta medonosnog bilja smjenjivala je drugu: voćke ( I V mjeseca). Zbog toga od ukupne površine pod medonosnim biljem smatra se da je samo 1/3 paše pristupačna pčelama. na jednom pčelinjaku postoji mogućnost da se uzgaja 19 100 : 130 = 147 pčelinjih društava. prinosi se znatno smanjuju. je r je za vlastitu ishranu i rezervu za sva društva potrebno (200x90) = 18 000 kg meda. N a p rim je r. bijela djetelina (V I— I X ) i pčele su unosile nektar od aprila 92 . da postoji sukcesivna pčelinja paša. O visno od veličine površine i sastava vrsta m edonosnog b ilja . potrebno je u p o lu p re čn iku od 3 k m da bude zastupljeno što više m edonosnih b iljn ih vrsta na zna ča jn im p ovršinam a koje u cvje ta n ju s m je n ju ju jedna d ru g u .

avgusta (na bijeloj djetelini) nije bilo gubitka. aprila do 15. = trajanje unosa u danima.4 kg (a T 2 = 75 x 0. kg. Tada je vrijednost a T različita: 0. već mu nedostaje po 1 kg meda za njegov normalan život. jula do 1. onda je rashod hrane u košnici 0. m aja (na voću) kontrolna košnica imala je istu težinu (nije bilo gubitka). aprila kontrolna košnica na vagi imala je gubitak od 6 kg meda (a T = 6 kg). — od 15. avgusta do 15.4 == 30) ili ukupno 30 kg. kg. Prema tome. gdje je: q r t a T Z = višak meda u košnici. 4 i 5 mjeseci u toku vegetacije.4 0. a prosječno od svakog društva se oduzme po 30 kg. to iznosi 7500 kg meda.4 x 60 = x 90 = x 120 = x 150 = 24 36 48 60 kg. = broj dana kada nema unosa meda u košnicu. U konkretnom slučaju. Od te količine potrebno je da se ostavi pčelama za zim u oko 16 kg meda po jednom društvu ili 1600 kg za cijeli učeliniak. ako na lokalitetu pčelinjaka. na prim jer. Prema tome. ali 93 . = količina hrane potrebne pčelinjem društvu za zimu.do sredine septembra. od mjeseca maja do oktobra). Sada se postavlja pitanje. Kad je dnevni unos meda u košnicu 2. maja do 5. onda je rt = 2.4x 150 + 16 = 76 kg.5 x 30 = 75 kg.5 kg pri trajanju paše od 30 dana. Za pčelinjak od 100 društava. pala je bila raspoređena na 7 mjeseci. juna (na bagremu) unos meda iznosio je 4 kg na dan (r x ti = 4 x 20).4 0. — od 1. gdje se je u vrijeme glavne paše ostvario unos po košnici od 75 kg. Znači. kada nedostaje pčelinja paša u trajanju od 60 dana. Unos hrane može izostati 2. = dnevni unos u košnicu. mjeseca. što iznosi 3000 kg ili ukupno (1600 + 3000 = 4600 kg meda). 3. Tada je prinos meda u košnici ostvaren za dvije pčelinje paše tj i t> (bagrem i lipa. dovoljna je re­ zervna količina od 29 kg meda (pored 16 kg predviđenih za zim u) po jednom društvu. Međutim. — od 10. a poslije toga nema nikakve pčeli­ nje paše do jeseni u trajanju od 5 mjeseci (na prim jer. marta do 15. — od 15. Ovisno od broja dana kada nema unosa meda u košnicu. različit je i utrošak hrane u periodu bez pčelinje paše.4 kg meda za održavanje života. juna do 10. kg.4 0. unos meda u košnicu može biti sljedeći: — od 15. jula (na lip i) unos je iznosio 2 kg na dan (2x25). — od 15. Norm alnom pčelinjem društvu dnevno je potrebno oko 0. a to je bilo uslovljeno vremenom (kalendar) cvjetanja i kapacitetom izlučivanja nektara za svaku vrstu medonosnog bilja. = dnevna potreba hrane za pčelinje društvo. Prema metodi Hahlova ukupni višak meda u košnici izračunava se po formuli: q = rt — (aT + Z). svako pčelinje društvo ne samo da nema viška. dok druge paše (voćke i bijela djetelina) nisu dale prinos meda. sa različitim intenzitetom unosa nektara u košnicu. Šta biva sa razlikom od 2900 kg (ili 29 kg po jednom društvu) meda? O d veličine a T ovisi količina meda koju je moguće oduzeti od pčelinjeg dru­ štva. oktobra u prirodi nije bilo pčelinje paše i dnevni gubitak hrane u kontrolnoj košnici iznosio je 0.

A k o je ze­ m ljište gusto obra slo m edonosnom b iljk o m na određ en im udaljenosti94 . kod selećeg pčelarenja m oguće je postaviti i veći b ro j košnica po 1 ha. ali n jih o v i cvje to vi obilno izlu č u ju nektar.pčelinje društvo u to vrijem e nije n i trošilo med od prethodnih paša. tj. M noge pčelinje paše u našoj ze m lji. Pretpostavimo da lipa uopšte nije lučila nektar i da istovremeno na kon­ trolnoj vagi nije bilo gubitka. Ako na bagremovoj paši nije bilo unosa meda a istovremeno od 15.4 + 16) = 28 kg. u k u p n i unos po je d n o m d ru š tv u je znatno veći od uku p ne potrošnje . ali k ra tk o tra jn u (10— 20 dana). vra ć a ju se na stalno m jesto ili se odvoze na d ru g u pašu. juna je gubitak na kontrolnoj košnici iznosio 0. a ukupni gubitak meda: „Tj + a T 2 + Z = 6 + 75 x 0. T a d a se o s tva ru ju i p rinosi m eda. R a d i toga. sa d ne vnim uno­ som nektara u košnicu i do 8 kg.4 + 16 = 64 kg. O ve m edonosne b iljk e obično rastu na ve lik im površina m a u gustom sklopu i d a ju izdašnu ili ja k u p če lin ju pašu. N e ga tivni bilans m e de nja o tk la n ja se p rih ra n jiv a n je m pčela iz nužde (v id i: P rih ra n jiv a n je pčela) ili seljenjem pčela na dru g o m jesto. maja do 15.4 + 16 = 52 kg. pčelinje d ru š tv o nem a dovo ljn o m eda n i za svoj n o rm a la n život. gdje je višak meda u košnici iznosio: q = 130 — 52 = 78 kg. p ri čemu je q = 2 x 25 — 64 = — 14. O vakve paše pogodne su za seleće (m ig rira ju ć e ) pčelarenje. lavanda i si. S druge -strane. su k ra tk o tra jn e (15— 20 dana). odnosno p o tro šn ja m eda ( q T + Z ) u to ku godine. na ziva se bila ns m edenja. Isto ­ vrem eno. svakom pčelinjem društvu nedostajaće do 14 kg meda u koš­ nici. Za svaki p če linja k od posebne je važnosti da se u tv rd i vrije d n o st u k u ­ pne količine m eda k o ju pčele unesu u košnicu sa određene te rito rije i gubici.4 kg na dan. N a p rije d je navedeno da bilans m edenja u toku jedne godine m ože b iti p ozitiva n. ali sa sla b ijim unosom nektara (1— 2 k g) — tiha pče linja paša. tada se povećava i visina ukupnog gubitka (a T + Z ). N a osnovu ovog bilansa odre­ đ u je se b ro j p č e lin jih društava na te rito riji k o ju pčele p osje ćuju p ri čem u se u zim a ju u o b z ir u k u p n i p rin o si m eda k o ji se m ogu d o b iti po je d n o m p če linje m d ru š tv u p ri o p tim a ln im u slo vim a lu če nja nektara. Prema tome. O dnos izme­ đ u u k u p n o unesenog m eda i u k u p n o potrošenog meda p o je d n o m pčeli­ n je m d ru štvu . . Pčele se dovoze na p o v r­ šine dok cvje ta m edonosno b ilje i p o završetku cvjetanja. Tada je višak meda: q = 4 x 20 — (6 + 75 x 0. Ukupni prinos meda je iznosio: (r x tj) + (r x t2) = 4 x 20 + 2 x 25 = 130 kg. livade d a ju d u g o tra jn iju p če lin ju pašu (oko 40 dana). pa iznosi: a T + Z = 6 + 105 x 0. k a du lja . ka o bagrem . drača. kod ne­ gativnog bilansa m edenja. gdje p ostoji p če linja paša.

r — dnevni unos nektara u kg. gd je je 0.5 ha gusto je obrasla bagrem om . te se u obzir uzim a da su 2/3 paše pristupačne pčelama. T a d a je P = 78. a paša traje 15 dana. odnosno prestanka cvjetanja dotične medonosne biljke znatno jednostavnije. P gdje čina ć u ju paše je n — b ro j p če lin jih društava na određenoj površini. N a p rim je r: Površina od 78.66 fa k to r iskorištavanja paše.66. t — dužina tra ja n ja pčelinje u danim a.5 x 600 x 0. B a g re m daje 600 k g meda po 1 ha (v id i tabelu 3). 95 .66 = 31086 kg. V rije d n o s t P se izračunava na sljedeći način: P = u k u p n a p ovršina u h a x količina m eda po 1 ha x 0.m a (500— 3000 m ) od pčelinjaka. K o d iskorišćavanja sam o jedne pčelinje paše moguće je za izračuna­ vanje bilansa m edenja p rim ije n iti m etodu prem a H a h lo vu . povećava se i površina izražena u ha. P — koli­ m eda k o ju izluči m edonosno b ilje na u k u p n o j površini k o ju posje­ pčele. S obzirom da se u ovom slučaju iskorišćava samo jedna vrsta medonosnog bilja — jedna pčelinja paša — to je i razgraničenje u određivanju početka. m o d ificira ­ nu pre m a a u toru . dnevni unos nektara (izm je re n na k o n tro ln o j vagi) iznosi 4 kg.

paša traje 40 dana i jedan h ektar livade daje 200 kg meda. D a ovu k o ličin u m eda sakupe pčele potreban je ra zličit b ro j p če linjih društava (n ). onda je potrebno: 31 086 n = — -— — — 6x15 = 345 p če lin jih društava. 10 362 = — — ------. na površini od 78.5 kg. što ovisi od količine dnevnog unosa nektara u košnicu.5 ha: n = 31086 —— —— 4 x 15 = 518 p če linjih društava. r A ko je dnevni unos nektara u košnicu 6 kg. v Prem a tom e. u našoj ze m lji na zna tn im p ovršinam a raste ve liki b ro j sam oniklih m edonosnih bilja k a. v J O d kapaciteta pčelinje paše ovisan je i broj košnica na je dnom pče­ lin ja k u kao i m eđusobna udaljenost sam ih pčelinjaka.5 kg meda.5— 2. lje tn u i jesenju pašu.= 60 173 pčelinja društva. na k o jo j se one ra z v ija ju i sa k u p lja ju znatne viškove meda. Glavno medonosno bilje u našoj zemlji Pod u ticajem ra zličitih k lim a tsk ih p rilik a . bagrem u p o v o ljn im uslovim a. a rom atično i lje k o vito b ilje i d r. ratarske i povrta rske k u ltu re . na istoj p o vršin i (78. N a tih im pašama (dnevni unos 1. O va kvo raznovrsno m edonosno b ilje daje pčelam a p ro lje tn u .5 kg) grupiše se 40— 50 košnica na pčelinjaku.5 x 200 x 0.66 = n = 10 362 — — — —— 1. N a ja k im pče­ lin jim pašam a sa d n e vnim unosim a od 4 do 5 kg meda. 5x40 10 362 kg. K o d dnevnog unosa od 2. što je dnevni unos veći. na je dnom p če linjaku se grupiše 50 — košnica a m eđusobna udaljenost izm eđu pčelinjaka treba da iznosi oko 200— 300 m . potrebno je m a n jih p če lin jih d ru ­ štava: n = 10 362 — — — —— 2.5 ha izluči 31 400 kg meda. 96 . K o d livadske pčelinje paše. Istovre ­ m eno. potrebno je na određenoj p o v r­ šini m a nje p če lin jih društava. na ve lik im p ovršina m a se uzgaja i razno k u ltu rn o b ilje : voćke.5 ha) p ri dnevnom unosu nektara od 1. a udaljenost izm eđu pčelinjaka treba da je oko 400 m .Znači. 5x40 10 362 = — — — 100 - 104 pče linja društva. K o d dnevnog unosa od 4 kg potreban je sljedeći b ro j društava za p o vršin u od 78. P = 78.

od posebnog je značaja poznavanje količine nektara k o ju izlu č u ju raz­ ličite vrste (ro d o v i) m edonosnog bilja. Asclepiadaceae Asclepias syriaca L... Borago otficinalis L. . Naučni naziv Fam... ovisno od količine izlučenog nektara. 2 .. pre ra ču na ­ tog na ko ličinu m eda po hektaru. i b iljk e iz druge grupe m ogu dati glav­ nu p če linju pašu. za p ra ktično pčelarstvo. U đ ilju odre đ iva nja kapaciteta pčelinje paše..... K re n o v o j. Fam.. U p rv u g ru ­ pu svrstavaju se b iljk e koje da ju glavnu p če lin ju pašu...O visno od p rostorne zastupljenosti i biološkog kapaciteta u lu če nju nektara.. 97 .. sve medonosne b iljk e . Fam. . B o rn e k u i H a lm a đ iju i vlastitih ispitivanja.... često izm eđu ovih grup a nije m oguće p ovu ći gra nicu je r ponekih godina. m edonosno b ilje m ože se p od ije liti u dvije grupe. + .. Prem a G lu h o vu . . pčelam a u rano proljeće d a ju cvje tn i p rah k o ji im je neophodan za ra zvo j... 1 F f r l... 4.... lju b ič ic a (V io la odorata L ... M edonosne b iljk e koje c v je ta ju u rano proljeće: v i­ sibaba (G a la nth u s n iva lis L .. Araliaceae Hedera helix L. p ri čem u p če linja dru štva im a ju d o b a r razvoj i ojačana ulaze u zim u. + .. Aceraceae Acer campestre L.. ■.).. + Bršljan 1 ... Boraginaccae Anchusa otficinalis L.. Fam.. Acer platanoides L. ako su po­ voljne klim atske i druge p rilik e . Slično je i sa m edonosnim b iljk a m a koje u lje tn je m periodu (konac mjeseca ju la — .) itđ. . m ogu se svrstati u 6 grupa: G ru p a 1 = od G ru p a 2 = od G ru p a 3 = od 0 do 25 kg/ha 26 do 50 kg/ha 51 do 100 kg/ha Po k o ličin i cvjetnog grupe: G ru p a 4 = od 101 do 200 kg/ha G ru p a 5 = od 201 do 500 kg/ha G ru p a 6 = p re ko 500 kg/ha p ra h a m edonosne b iljk e m o g u se svrstati u 4 G ru p a G ru p a G ru p a G ru p a 1 2 3 4 = m alo = srednje = dobro = odlično Količina izlučenog meda po 1 ha i količina cvjetnog praha glavnih medonosnih biljaka koje rastu u našoj zemlji Tabela 4.. + Cigansko perje Volovski jezik Boražina .. pa im a ju isti značaj kao i b iljk e koje su svrstane u p rv u gru p u .... .avgust) d a ju m a n ji dnevni unos m eda (250— 300 gr) u košnicu..-iiM i Narodni naziv Količina cvjetnog praha Količine meda 1 2 3 4 5 6 Kljen Javor mliječni 1 2 ..... + .

Repuh Zvjezdan Zvjezdan Stričak Različak Različak Različak Vodopija Palamida Glavoć Glavoć Suncokret Zlatnica Maslačak Fam. Cichorium intybus L. Cirsium L.+ + + Repnica + + 4 4 1 2 + + + + 4. Helianthus annuus L. Scabiosa L. O rlovi nokti Orlovi nokti Aptovina Udikovina Fam. Dipsacaceae Cephalaria Schrad. Centaurea cyanus L. oleifera Metzg. Pitomi kesten 3 98 Količine meda 1 2 3 4 5 6 i- • * . Raphanus raphanistrum L. Sym phytum L. Aster amellus L. Eruca sativa M iller Sinapis alba L. Brassica oleracea L. Mišijak Lisičiji rep Gavez 1 2 1 Fam. Carduus hamulosus Ehrh. Taraxacum officinale VVeber čičak. Cucurbita pepo L. Cucurbita maxima Duch. Echinops cummutatus Jur. Lonicera xylosteum L. Uljana repica Kupus Grad. Aster tripolium L. Centaurea jacea L. Centaurea iberica Tre v. Echinops sphaerochalus L. Vrijes Crnjuša 1 1 Fam. Solidago L. Lubenica Dinja Krastavac Misirača Tikva Fam.Naučni naziv Narodni naziv Količina cvjetnog praha Cynoglossum officinale L. Cucumis melo L. Isatis tinctoria L.-i+ + 1 1 1 1 1 1 + -i+ + + i" 1 4+ + + Fam. Ericaceae Calluna vulgaris L. Erica camea L. Fagaceae Castanea sativa M ili. Echium vulgare L. Rikula Bijela slabića Gorušica Sać D ivlja rotkva Fam. Viburnum opulus L . ulavatka Češljuga Udovičica + + + + + + + + ■ i- + + + 2 2 2 2 + + + 2 + + 1 + + + 3 2 4 -i. Brassica napus var. Cruciferae Barbarea vulgaris B r. Dipsacus sylvestrer Huds. Sambucus ebulus L. Caprifoliaceae Lonicera L. Cucurbitaceae Citrullus vulgaris Schrad. Cucumis sativus L. Sinapis arvensis L . Compositae Arctium lappa L.

' + + + + . Livadska kadulja Salvia verbenaca L. Vrijesak prizemljaš 1 Satureia montana L. Čistac šumski Stachys silvatica L .ženevska Iva puzeća Ajuga reptans L. + + -i+ + . M rtva kopriva crvena Lavandula hybrida Rev. Geriniaceae Geranium pratense L. Prunella Iaciniata L. + + + + + . Majčina dušica Thym us serpyllum L . Livadska kadulja Kadulja. Fam . Iglica Livadska + Fam . M rtva kopriva bijela Lam ium album L. Ballota nigra L. Veliki pelin Phlomis L . ! + + + + + 99 . M rtva kopriva pjegava Lam ium purpureum L. Facelija 2 Fam . Grossulariaceae Ribes L. Dubčac Teucrium polium L. + . 1 Salvia nemorosa L . Ivulja Galeopsis angustifolia H . Čistac Stachys germanica L. Mentha longifolia L. 1 Lam ium maculatum L.! + . Žalfija Salvia officinalis L. Iva. + . Vrijesak prizemljaš 1 Bijeli bosiljak Stachys annua L . Livadska kadulja Salvia verticillata L. T im ija n Thym u s vulgaris L . . Ranjenik Ranjenik Prunella vulgaris L.' . + + . D ivlja metvica 1 Macina trava Nepeta cataria L. Ribizla + + Fam . Crna kopriva Clinopodium vulgare L. . D ivlji kesten 1 Fam. Srdačica M arrubium vulgare L . Mravinac Origanum vulgare L. Ružm arin Rosmarinus officinalis L. Cercis siliquastrum L . Kozlinac Judino drvo + + + . Legumlnosae Astragalus L . + + + + + + + + . Dobričica Izop Hyssopus officinalis L. + + . + 1 + + + + . Macina trava Nepeta panonica L. Čistac močvarni Stachys palustris L . Dubčac Teucrium chamaedrys L . Dracocephalum moldavicum L . Hydrophullaceae Phacelia tanacetifolia Benh. Bosiljak Ocim um basilicum L. Lablatae Ajuga gcnevensis L. Sm rdljiva kopriva Glechoma hederacea L. Hippocastanaceae Aesculus hippocastanum L. M ajčina dušica Thym us pulegioides L. Lavanda hibridna Leonorus cardiaca L. Livadska kadulja Salvia sclarea L. Terljan Pčelinja ljubica Melissa officinalis L. + ! + + + + + + + -i. Satureia subspicata Vis.Naučni naziv Količina Količine Narodni naziv cvjetnog meda _____________________ praha 1 2 3 4 5 6 Fam . + .

Vicia faba L. + + . Bam ija Hibiscus esculentus L . . Pedaliaceae Sesamum orientale L. . C rni sljez Malva sylvestris L. . Diraka 100 Količine meda 1 2 3 4 5 6 Naut. .. Fam . Fam . . + '. . Narodni naziv Fam . Lythraceae L ytrum salicaria L.. . Količina cvjetnog praha . . .. Trandavilje Althaea rosea L.... . . + .. Rhatnnaceae Frangula alnus M ili. . Gleditchia triacanthos Lathyrus hirsulus L. . . . C rni luk . Krkovina Paliurus aculeatus Lam .. + . VVistaria sinensis Sims. . + . Melilotus alba Med. .. + . .. . . Trifo liu m repens L.. . . Slanutak Trnovac Grahor Sastrica Sm iljkita Lucerka Kokotac bijeli Kokotac žuti Esparzeta Esparzeta Bagrem Sofora Žuta djetelina Švedska djetelina Crvena djetelina Bijela djetelina Švedska djetelina Grahoriea Bob Glicinija (kult) Fam . Lathyrus sativus L. .. Trifo liu m resupinatum L. . Robinia pseudoacacia L . + . . Pamuk Gossypyum hirsutum L. .. + . . .. Lan + . Onobrychiis aienaria K it. .. . Vrbica 1 Smrča Tra vu lja Jurničica Jurnićica • . + . . .. Fam . + . Trifo liu m campestre Sch. Onagraceae Chamaenerion angustifolium L. . Lotus comiculatus L.. . ... . + + . Fam . + + .. . .+ . . Sophora japonica L .Naučni naziv Cicer arietinum L .. . . Polemoniaceae Polemonium caeriileum L. Liliaceae A llium čepa L. Fam .. + . . + + . + . . Onobrychis viciifolia Scop.. . . . . Fam. . . + + . Drača. . . . + . 2 + + • + 1 Sezam Fam .. • . .. - . Trifo liu m hybridum L . Vicia cracca L. . + + . Heljada Fam. . Zanovet Fam. . + . Melilotus officinalis L.. Malvaceae Bijeli šljez Althaea officinalis L . .. Epilobium hirsutum L. Plumbaginaceae Statice L. + . . Trifo liu m prarense L. 3 + .. . + . Pinaceae Picea Pietr. Medicago sativa Med. + . . . . Papilionaceae Petteria ramentacea Sieb. . Fam. + + .... Polygonaceae Fagopyrum esculentum Moench. .. + + .. . Linaceae Lin um L... .. . . .... . . . + + .

Sallcaceae Salix L. + . . Glog Dunja D ivlja jabuka Badem K aj šija Trešnja Zerdelija Višnja Šljiva Crni trn Kruška Kupina Malina Oskuruša Fam. Eryngium campestre L . Rane proljetne medonosne biljke koje daju cvjetni prah R a n u p ro lje tn u pašu sa čin javaju zeljaste b iljk e i ra zno šum sko drveće i šiblje. + + + + . Konopljika 2 2 1 3 2 4 4 4 1 1 l . Prunus domestica L . Heracleum sphondylium L. Rosaceae Crataegus L. Cistus monspeliensia Žuta boražina Kopitnjak Bušnik ljepiva 101 . Vrbe Fam . . Prunus cerasus L . .) Fam . . Prunus armeniaca L . D iv lji duhan Duhan Fam . Tiliaceae Tilia L. Rutvica Fam . Strupnik Fam . O ve b iljk e d a ju pčelam a cvje tn i p ra h kad i m je neophodan za razvoj legla. Rubus idaeus L. Solanaceae Nicotiana rustica L . .. Prunus communis L . Prunus spinosa L. + . Rubus caesius L. . Ruta. + 4 + . . Umbelliferae Coriandrum sativum L. . + + . Asarum europeum L . + . Sorbus aucuparia L. Cydonia oblonga M ili. Malus sylvestris M ili._ „ . Saxifragaceae Deutzia Thunb. Rutaceae Ruta graveolens L. . . . V eći značaj im a ju sljedeće b iljk e : Anemone ranunculoides L. . Naučni naziv __________ vT Narodni naziv Količina cvjetnog praha ________ Grupa Količine meda 1 2 3 4 5 6 Fam . Prunus avium L. Verbenaceae Vitex agnus castus L . + . . + + . + . + . U ra n u p ro lje tn u pašu spadaju i m edonosne b iljk e koje cvjeta­ j u po livadam a i p a šn ja cim a p rije nego što ozeleni trava. K o rijandor Vjetrovalj Medvjeđa šapa + -1- Fam . + . Lipe + Fam. . . Prunus cerasifera Eh rh . + Fam . Nicotiana tabacum L. . . Scrophularlaceae Scrophylaria nodosa L. Pirus communis L. Zvončić (ukras. T a flora iscvjeta i završi svoje cvjetanje p rije nego što šum a izlista. . + . + + . + + • * + . . Vitaceae Parthenocissus tricuspidata Planch D ivlja loza + .

odnosno 30 do 40 dana. Stellaria holostea L . Corylus avelana L. Isopyrum thalictroidedes L. Ranunculus ficaria L. Prunella vulgaris L. Lam ium purpureum L. U s lje d raznovrsnosti b ilja u liva d sk im sm jesam a. K . Glechoma hirsuta W . Bušnik bijeli Drijen Ljeska Mlađak Visibaba Dobričica K u kurijek Pužarka Lopuh Žabnjak D iv lji zumbul M išjakinja Podbjel Čestoslavka Ljubičica Pčelinja paša prirodnih livada P riro d n e livade u našoj z e m lji rasprostranjene su na zn a ča jn im p o v r­ šinam a. i A. T o zavisi od roka kosidbe k o ja je u svakom p o d ru č ju raz­ ličita. u slo vlje ni su i ra zlič iti ro k o vi početka d prestanka cvje ta n ja p oje d in ih b iljn ih vrsta te se p če linja paša na livadam a iskorišćava duže vre m e ­ na. Anthylis vulneraria L. na oko 4. Salvia L . O v a j ro k ne sm ije se uzeti kao konačan za sve krajeve u k o jim a su one ra s p ro ­ stranjene. Malva silvestris L. U sastav pčelinje paše p riro d n ih livada ulaza oko 80 m edonosnih b ilja ­ ka. Orchis m orio L. K . reptans L. Tussilago farfara L . Inula helenium L . Prim ula auricula L . b ilo sa fenološkog i li običa jnog stanovišta. Sve ove b iljk e n e m a ju sra zm je ra n u d io u svom značaju za pčele. 102 Iva Ranjenik Stričak Šafran Češljuga Lisičji rep Bušnika Prženica Sm iljkita M rtva kopriva C rni sljez Kokotac Esparzeta Kačun Jagorčevina Ranjenik Livadske kadulje Slačica . Galanthus nivalis L. Iz tog razloga p rosje čno iskorišćavanje livadske paše tra je o d p o ­ četka mjeseca ju n a do sredine ju la . veris L.5 m ilio n a hektara. V eći značaj kod livadske paše im a ju sljedeće b iljk e : Ajuga genovensis L. Melilotus officinalis L. m ogu ći su p rin o si od 200 do 300 kg m eda po ha. Crosus vernus Wulf.Cistus salviaefolius L. Com us mas L. Za ra zlik u od d ru g ih p če lin jih pa­ ša. na liva da m a n ije pretežno zastupljena je dna vrsta m edonosnog b i­ lja na većoj p o vršini. Viola odorata L. Patasites officinalis Moench. U B o sni se većinom kose u d ru g o j polovini mjeseca ju la kada se klim atske p rilik e ustale i v rije m e za sušenje sijena p ovoljno. Carduus acnthoides L. Helleborus odorus W. i Pr. Onobrychis sativa L . Scilla bifolia L. Echium vulgare L. Sinapis alba L. Dispacus silvester L. Zavisno od sastava b ilja na p riro d n im livadam a. Knautia arvensis L. Veronica chameadrys L. Lotus corniculatus L. CorydaIis cava L.

). Tussdlago farfara L. 7/76.). K a rio p te ris (C a ryop te ris mastacantus L . Sitnolisna lipa ili lip olist (T ilia p a rvifolia E h rh .).). Zlatica Gavez Maslačak Djeteline Podbjel Grahorica Ljubičica U k ra sn o drveče i šiblje Znatan broj vrsta m edonosnog b ilja svo jim ra ta k tivn im cvjetovim a ukrašava parkove. B ije la ili srebrnasta lipa (T ilia argentea Desf. čim e se za pčele d o b ija du gotrajna pčelinja paša.). P o p ra vlja n je (m e lio ra cija ) pčelinje paše K o d podizanja parkova. ako se za­ sade raznovrsne medonosne biljk e (iz skupine »U k ra sn o drveće i šib lje «) stvara se m ogućnost dobre pčelinje paše sa koje pčele m ogu sakupiti i viškove meda. Viola odora ta L. bez obzira na vlasništvo zem ljišta na kom e ono raste.). Trifo liu m L. T o je regulisano u Zakonu o m je ra m a za unapređivanje stočarstva. aleja. P a vlovnija (P a u lo w nia tomentosa Sieb. Biserak (S y m p h o rica rp u s racemosus M ich x. Sofora (S op h ora ja p o nica L . et Zucc. K ru p n o lis ta ili ljetna lipa (T ilia platyphyllos Dest.). a zatim se zasađuje p ri p odiza n ju vje tro zaštitnih pojaseva i stabilizacije zem ljišta na nasipim a od bujica. da se ostvari kon­ tinuitet pčelinje paše. vje tro za štitnih pojaseva i dr. K rim s k a lipa (T ilia euchlora K o ch .). okućnice. Zbog toga za pče linju pašu se ne daje naknada vlasniku ili k o risn ik u zem ljišta. 103 .).). Vicia craca L. SI.). P ri tome je potrebno izvršiti izb o r raznih vrsta m edo­ nosnih biljaka koje im a ju različit početak cvjetanja. K e lra jte rija (K o elre u te ria paniculata L . K atalpa (K a ta lp a bignonioidis W a lt. M edonosno b ilje predstavlja opštedruštveno bogatstvo koje pripada svim a. list S R B iH b r.).Solidago virga aurea L. Lip e (T ilia ). Sym phytum officinale Web. Taraxacum officinale \Veb. pre dviđa da je: »K o rišć e n je m edono­ snog b ilja za p če linju pašu slobodno izvrši se bez naknade«. V a žnije m edonosno b ilje iz ove skupine je sljedeće: Bagrem (R o b in ia pseudoacacia L . N a jb o lje je kad jedna vrsta u cvje ta nju sm je­ n ju je dru g u. D iv lji kesten (Aesculus hyppocastanum L . aleje. Član 43.

.

Đerića sa košnicama pološkama. M e đ u tim . p ostavljanjem košnica na p ro s to ru k o ji je zaštićen od vje tro v a i u b liz in i m edonosnog b ilja .) i d r. pa često i da ubla ži i nepovoljne uslove sredine. P rem a tom e. N a p rim je r. 2. pčelar sa uspjehom m ože da u košnici stvori bolje uslove p če linje m dru štvu . GAJENJE PČELA (Apitehnika) P rodu ktivnost pčelinjeg društva ovisna je od uslova u sam oj košnici kao i onih izvan košnice.. o stva ru ju se p o v o ljn iji uslovi za pčelinje društvo. gajenje pčela obuhvata cije li niz radova vezanih za pče­ lin je dru štvo. p rih ra n jiv a n je m i d r. otvoreni. u ra zn im k ra je v im a naše zem lje. 33.4. N a uslove izvan košnice (klim atske p rilike . zatvoreni (p a viljon sk i) i 3. postoje i dru g i nazivi kao: pčela rn ik . 105 . Otvoreni pčelinjak Č. pčelanik.) uticaj pčelara je neznatan. Na otvorenom p če lin ja ku košnice su smještene slobodno u p riro d i. m edonosno b ilje i si. u je d n o m ili više nizova. Postoje tri osnovna tipa pčelinjaka: 1. Razm ještaj košnica na pče- Sl. O sim ovog. u lja n ik ili lja n ik (u l — košnica. kov a n lu k (tu re . je ­ dna pored druge. staroslavenski). nadstrešnice. P Č E L IN JA K Pčelinjak je p ro s to r na kom e su smještene košnice sa pčelam a. koje p re d u zim a pčelar radi njegovog što boljeg iskori­ štavanja.

p re d n ju i stra žnju . SI. Sta ln i pčelinjaci osim p rostora za sm ještaj košnica. Pčelinjak pod nadstrešnicom C. 106 . cigle. obično u 2 do 3 sprata. za seobu). 34. im a ju i m a n ju p ro s to riju koja služi kao ostava i za ra d pče­ lara. K o d m ontažnih pčelinjaka košnice im a ju d vije slobodne strane.lin ja k u može b iti i u grup a m a od po 3 i 4 košnice. 35. Košnice su samo sa pre dnje strane (gdje se nalaze leta) otvorene p re m a v a n jsk im u tica jim a .) i m ontažni (izgrađen od m o n ­ tažnih elemenata. Paviljnoski (zatvoreni) pčelinjak sa Až-košnicama od čvrstog m aterijala — drveta. U p a viljo n im a m ogu se držati samo košnice koje se o tva ra ju pozadi (tip đerzonke). Zatvoreni paviljonski p če linja k je specijalno izgrađena građevina u k o ­ jo j su košnice sm ještene jedna pored druge i jedna iznad druge. Vasić sa košnicama polunastavljačama. itd. Zatvore ni p če linja k može b iti stalni (tada je izgrađen SI. sa letim a o kre n u tim u ra zn im pra vcim a .

tvornice šećera ili slatkiša. SI. salonita. 107 . N a ro čito su štetni u ltra zvu ko vi m la zn ih aviona. do koje pčele Iako dolaze. potrebno je uzeti u o b z ir više elemenata kako b i se pčelam a obezbijedili što b o lji uslovi: — T e re n gdje se postavlja p čelinjak treba da bude ocjedit.). pljesnivost saća. Iz b o r m jesta za p čelinjak P rilik o m izbo ra m jesta za postavljanje pčelinjaka. Postoje i specijalno izgrađena p o jila kod k o jih se voda cijedi niz dasku koso postavljena odakle je sišu pčele. list S R B iH b r. U slovi za pčele su isti kao kod otvorenog pčelinjaka. — U b lizin i p če linjaka treba da bude i voda. na bliskoj udaljenosti. T o se postiže sm ještajem košnice p od kru ne drveća ili u z veće džbunove. 7/76.). je r od n jih . a vlaga pospješuje i neke bolesti (nozem atoza). Postolje može biti specijalno izrađeno a m ogu se k o ristiti ra zni m a te rija li kao: cigle. — Potrebno je izbjegavati m jesta za pčelinjak u b lizin i većih vode­ n ih tokova je r se pčele u n jim a guše. Raspored i postavljanje košnica. je r m iris i od n jih privlače pčele. stoji: »D rža la c pčela je dužan da postavi p čelinjak tako da pčele ne sm etaju d ru g im licim a «. N a ovo obavezuje Zakon o m je ra m a za u na p ređivanje stočarstva. — Pčelinjak treba da je za vrije m e lje tn ih vru ćin a zaštićen od dire ktnog dje lovanja sunčanih zraka. — U b lizin i pčelinjaka ne s m iju da se nalaze: stočne štale. — N e p o vo ljn o je za pčele ako se pčelinjak nalazi i u b lizin i većih saobraćajnica (auto-put. N a jb o lje je ako im a m anje p riro d n ih p ro to k a vode (potočić. slame i d r.Pčelarske nadstrešnice izg ra đ u ju se kada ne p ostoji dru g a m ogućnost zaštite košnica od sunca. na koje dolije ću pčele. p itk o m vodom . u g ib a ju sakupljačice. — Pčelinjak treba postaviti tako da pčele ne o m etaju prolaznike. N ije p re p o ru č ljiv o da se veći b ro j košnica po­ stavlja na zajedničko postolje je r se p rilik o m pregleda jednog uznem ira v a ju ostala pčelinja društva. U članu 44. đ u b rišta. itd. aerodrom i d r. pecare. na pče linja ku se p osta vlja ju p o jila sa čistom . — Za pčele su na ročito štetni h ladni vje tro vi. P o jilo m ože b iti različito. kako se ispod košnica ne b i zadržavala voda koja u zro k u je tru le n je košnica. izv o r i d r. te one tam o odlete i b iv a ju uništene. gustom živico m ili vje tro za štitnim pojasom . ugiba ju pčele (isp i­ tivanja u S A D i F ra n c u s k o j). m a ­ n ji d rve n i b lo k o vi i d r. Zato p če linja k treba da bude zaštićen od v je tro va drve n o m ogradom . Košnice su smještene kao na otvorenom pče linja ku a iznad n jih nalazi se k ro v od crijepa. Svaka košnica da bi se zaštitila od tru le nja . i to kada lin ija p re lije ta n ja pčela presijeca te saobraćaj niče. N a jje d n o sta vn ije je kada se kanta ili b u re napune vo do m i na p o vrš in u se stave kom adi p lu ta ili m anje daščice. U nedostatku toga. v in a rije . U sljed u dara u prevozna sredstva. p osta vlja se na postolje visoko 20— 40 cm . željeznička pruga.

a to ko m zim o va n ja svakih 10 dana. količina hrane. pojave bolesti. Postoji više načina za p o stavljanje koš­ nica na p če linjaku. narušava aktivnost društva kao cjeline — gnijezdo se rashlađuje. P R E G L E D P Č E L IN JE G D R U Š T V A R a d i što većeg iskorišćavanja pčelinjeg društva. K o šnice m ogu b iti postavljene u redovim a. a red od reda 3 do 4 m etra.5 do 2 m . potrebno je do nije ti o d lu k u Šta se treba osm atrati (postojanje m atice.). ra zm je ­ štene po cije lo m p če linjaku. P rilik o m svakog pregleda pčelinjeg društva. m atica m a nje unosi ja ja . poslije p o vra tka svih pčela u košnicu. T o se postiže pregledom pčeli­ njeg društva. od posebne je važnosti da se zna stanje u kom e se ono nalazi. gdje se nalazi leto. te da im a alat: d im ilic u . n jih o ve p re d n je strane. Svako o tva ra nje košnice i razm icanje pčelinjeg gnijezda. alkoholnog pića i d r. a istovrem eno i pčele se m a n je u zn em iravaju. O čita va nje težine se v rš i svakog dana u ve če rn jim satima. U rano proljeće pregled se obavlja u n a jto p lije m di­ je lu dana (oko podne). T r a v u na pče linja ku potre bno je češće kositi je r se u n jo j m ogu naseliti žabe. i da je v rije m e bez vje ­ tra. potrebno je da b u d u isp u nje ni sljedeći uslo vi: tem p e ra tu ra vazduha u hladu treba da je iznad 12°C (tada pčele u većem b ro ju izlije ću iz košnice). itd. K o n ce m ljeta. T a d a su jedna od druge udaljene 0. Sve druge strane im a ju nedostatke. B ro j košnica u p če lin ja k u ovisan je od kapaciteta pčelinje paše u prečn ik u od 6 do 8 k m i od b ro ja košnica na susjednim p čelinjacim a. R a d i kontrole unosa. rentabilnost pče linja ka opada. odabere se košnica sa srednje ja k im p če lin jim d ru š tvo m i postavi na decim alnu vagu.P rilik o m posta vlja nja košnica. m iris bijelog luka. itd. a ovisi od konfigu ­ racije terena i b ro ja košnica. P rije nego što se otpočne sa pregledom . A ko su pašne p rilik e dobre. p rije otva ra nja košnice. T im e se tra ja n je pregleda skraćuje. Raspored košnica na p če lin ja ku m ože b iti ra zličit. p arfem . u m a n jo j ili većoj m je ri. Pregledi se m ogu oba vlja ti u razno doba dana što ovisi od klim a tskih i pašnih p rilik a . je r iz tih pravaca d u v a ju h ladni v je tro v i (sje ve r ili zapad) ili p ro d iru ra n i sunčani zra ci k ro z leto (istok). p re ­ 108 . K a d a je re jo n prenaseljen p če lin jim dru štvim a . Pregledač treba da je u čistoj odjeći i bez stranih m irisa k o ji razd ra ž u ju pčele (zn o j. gušteri i druge pčelinje štetočine. Zato je preglede potrebno svesti na n a jm a n ji m o­ gući b ro j. pčelarsku ka p u i pčelarski dnevnik. K o d šahovskog poretka košnice su postavljene n a izm je ničn o a kod grupno g sm ještaja p o 3— 4 košnice sa le tim a o k re n u tim na razne strane. u periodu pče linje paše. nož za otva ra nje košnica. u pe riodu bež pčelinje paše. n a jb o lje je o k re n u ti pre m a jugoistoku.). radilice slabije sa­ k u p lja ju h ra n u . n a jre n ta b iln ije je na je d n o m p če lin ja ku da se d rži 50— 80 košnica. odnosno gubitaka hrane u p če linje m gn ije zdu .

u n ju se v ra ća ju po slje dn ji. što sprečava dolazak d ru g ih pčela u tu košnicu. one nas u p u ć u ju da je dru štvo im a lo p ro lje v . sa o k vira m ogu radilice a naročito m atica da padaju ne u gnijezdo. k o ji su p rv i uzeti iz košnice. K ada na p o s lje d n jim o k v irim a im a m nogo pčela koje o m etaju norm a lno v ra ­ ćanje. koliko je dodato satnih osnova. p ri čem u m atica često propadne. P rilik o m pregleda o k v iri se m o ra ju držati uspravno. M a tica se najčešće pronađe na o k v irim a sa svježim leglom . P ri n o rm a ln o m pregledu. bez potresa i u zn e m ira va n ja d ru ­ štva. U periodu kada nem a pčelinje paše (ra no proljeće. Što se ne može izra z ili b ro ­ je m . kao dodaci hrani 109 . P rilik o m pregleda. Sva zapažanja uočena p rilik o m pregleda pčela. p o m je ra ju ći ih u stranu odakle su p rv i o k v iri izvađeni. tada pčele ne treba d im iti pošto i m atica prelazi bez reda sa o k vira na o k v ir. količi­ nom meda i cvjetnog praha. konac ljeta i u je ­ sen). je r n jih o v i m iris i o d b ija ju pčele. košnici se p rila z i sa strane. U k o lik o se p rim ije te žućkaste ili smeđe m rlje . poslije 30— 40 sck. a iz ćelija saća iscu ri ne kta r k o ji još nije zgusnut. p a žljivo se skida k ro v. iskrive se ili pre­ lom e. P re p oru ču je se p rska njc platna v in s k im sirćetom ili benzoldehidom . koliko je oduzeto meda. Poslije izvršenog pregleda. K r a jn ji o k v iri. Z a tim se ostali o k v iri vade. b ro j o k v ira posje dnu tiii sa pčelama. već na ze m lju . m atica se ne m o ra tražiti je r je prisustvo legla u saću pokazatelj nje nog postojanja. koliko je dodato hrane itd. platna se p o m a kn u a za tim ponovo p rip o je . one se stresu ili sm etu nekom četkom (ili g u š čijim p e rom ) nad otvore nom košnicom . O v o se ra d i p a žljivo . za svaku košnicu posebno (p re m a označenom b ro ju ). P rvo se 1— 2 k ra jn ja okvira (bez legla) izvade iz košnice i uspravno prislone na p o k ro vn u dasku. O k v iri postavljeni u horizonta lni položa j. košnica se p o k rije sa dva ko­ m ada platna od k o jih svaki zatvara košnicu. D ne vnik treba da sadrži ove podatke: kada je m atica proizvedena i njeno p o ri­ jeklo. unose se u pčelarski dnevnik. P rilik o m pregleda o kvira nije ih p otrebno sve izva d iti iz košnice. P okrovna daska se nasloni je d n o m stranom na ze m lju a d ru g om na p ole ta ljku . o k v iri se ponovo istim re dom (da se ne porem eti gn ijezdo ) v ra ć a ju u košnicu. (dok pčele napune v o ljk u m edo m ). Z a tim se k ro z leto ubace 2— 3 m laza dim a .gled se oba vlja p re d suton ili kada je v rije m e m alo p roh la dno (da se izbjegne grabež). usljed bolesti (nesematoza) ili usIjed slabog kvaliteta hrane (m e d m e dljiko va c). u to p lja v a ju ći m a te rija l a pom oću noža i pok ro vn a daska. Postoje i specijalno na p ra vlje ni žičani kafez za pregled pčela u bespašnom periodu. pregledaju i vra ća ju u košnicu. broj okvira s leglom (o tvo re nim i za tvo re n im ) a p o vršina se izražava u d m -. U p ro tiv n o m slučaju. potrebno je preduzeti posebne m je re predostrožnosti da ne dođe do grabeži. odm ah po o tva ra n ju . U k o lik o je potrebno da se pronađe. svaki na svoje m jesto. u dnevnik se opisom unosi svaki rad sa pčelama. D o k se jedan o k v ir vadi. Ta d a . da tu m pregleda. naročito kada je toplo vrije m e . Sada je košnica otvorena i već se m ože uo čiti b ro j ulica (p ro s to r izm e đ u o k v ira ) zaposjednutih pčelam a i izgled g o rn jih p o v r­ šina satonoša. kako su stajali u košnici.

a naziva se prihranjivanje iz nužde. Kavez za pregled pčela u periodu kada nema pčelinje paše (prema T a ra novu). u tvrđe na bolest. U savrem enom pčelar­ stvu. koje čini čovjek. 36. pčele ne m ogu saku­ p iti d o v o ljn o hrane za o drža nje svog života. P rilik o m p rih ra n jiv a n ja iz nužde.p rilik o m p rih ra n jiv a n ja . Pčelinje dru štvo i kada im a do vo ljno hrane za svoj život. Ta d a b i one uginule.). ona više nosi ja ja i dru štvo se brže ra zvija . debla itd. SI.) gdje žive pčele. u dnev­ n ik se unosi tre n u tn o stanje. p rom je ne i razni zahvati u ra d u sa pče­ lin jim dru štvo m . p čelinjem d ru š tv u d a ju se 110 . što se dešava kod košnica sa ne p o kre tn im saćem i u p riro d n im sm jestištim a (šu p ljin e stijena. to se sprečava dodavanjem hrane p če linje m d ru š tvu . ona m u se daje ra di ra zvija n ja instinkta na veći razvoj. m ra z. K a d a u toku jedne godine nisu p o vo ljn i p ri­ ro d n i uslovi (du gotra jne kiše. Je dn o m rje č ju . T a k v im p rih ra n jiv a n je m nadražuje m o pčele na b rž i ra zvoj legla. T o je nadražajno (stim u la tivno ) prihra­ njivanje. P R IH R A N J IV A N J E D R U Š T V A D avanje hrane p če linje m d ru š tv u dire ktno u košnicu. naziva se p rih ra n jiv a n je . inte n zivnije ish ra n ju je m a ticu . K a d pčelinje društvo osjeti da m u dolazi h ra na u košnicu. v je ta r i d r. itd.

U savrem enom pčelarstvu. P rih ra n jiv a n je m e d o m v rš i se dvojako. a p ril) i u jesen (septem bar) pčele se p rih ra n ju ju siru p o m 2 : 1 . S iru p se spravlja tako što se u toplu vodu uspe šećer i stavi na v a tru uz m iješanje dok ne p ro v ri. tečnim ili k ristalisanim . Pčele se p rih r a n ju ju isk lju čiv o m e do m ili sa šećerom p rip re m lje n im na dva načina: šećerni siru p i šećem o m edno tijesto (pogače). potrebno je da potiče iz zd ra vih p če linjih društava. m ed se o d u zim a iz tih košnica i daje o nim a k o ji ga nem aju.2 / sirupa. u ve ćim ra zm a cim a izm e đu dva p rih ra n ji­ v a n ja (4— 5 dana). što može izazvati grabež. O va kvo p rih ra n jiv a n je izvodi se b rzo i pčelinje dru štvo se ne uznem irava. M o ­ guće je izvrš iti p rih ra n jiv a n je i sa izv rc a n im m edom . Pošto je m ed znatno sk u p lji p ro izvo d i d r. m e đ u tim p rilik o m p rih ra n ji­ v a n ja im a nedostatke: 1 . U rano proljeće (m a rt. 1:2. m iris m eda ra zdra žu je ostala dru štva na p če linjaku. Z a tim se siru p ohladi na oko 30°C. 1:3. a pčele ugibaju. Šećer i voda u zim a ju se u vo lu m inoznim o m je rim a (1 lita r šećera i 1 lita r vode) a ne u težinskim (1 kg šećera : 1 / vode).veći obro ci h ra ne (2— 3 1).. dodaje se pčelam a u h ra nilicu . Davanje sirupa vrši se pre d veče. svaki ili svaki d ru g i dan pred pašu. na p rim je r. N a p rije d je navedeno da na dražajno p rih ra n jiv a n je im a za cilj da se poveća b ro j pčela. postala je praksa da se polovina meda oduzm e od pčela a za m ije ni šećernim siru p om . Šećerni siru p je odlična hrana i pčele ga dobro vare je r u svom sastavu nem a otpad­ nih m a terija. dok se n a dra ža jno p rih ra n jiv a n je oba vlja sa m a n jim o b ro cim a h rane ali češće. sipa u h ra n ilic u i daje pčelama. dodaje se šećerni siru p 1 : 1 . T a d a se č e tiri dije la m eda rastvore u je d n o m d ije lu vode u grija ne do 35°C i kada se ra s tvo r ohladi. O d posebne je važnosti poznavanje pašnih p rilik a k ra ja u kom e se pčelari.1— 2. D ru g i slatki sokovi (od voća) ne s m iju se u p o trije b iti. kako bi se p ravovrem eno otpočelo sa p rih ra n jiv a n je m . pčele se p rih ra n ju ju šećer­ n im s iru p o m k o ji se sp ra vlja m iješa nje m šećera i vode u ra zn im o m je ­ rim a (šećer : voda) 2:1. je r se m e do m prenosi am erička trulež legla i 2 . m ajska bolest. P ri m iješa nju 2 l šećera i 1 l vode neće se dobiti 3 l sirupa. trovanje pčela i d r. K a d a u nekim košnicam a im a više zatvorenog m eda u saću nego što je potrebno p če linje m d ru š tvu . Postoji kao p ra vilo . 1:1. i kada u košnici im a d o vo ljn o m eda za zim u . je r dolazi do kontra kcije (sm anje­ nja) zaprem ine za oko 30°/o i dobiće se 2. Zap re m ina se sm a nju je kod o m je ra 1 : 1 za oko 22»/o a kod 1 : 2 za 15»/oT e č n o m h ra n o m se pčele p rih ra n ju ju kada tem perature p reko noći nisu niže od 10°C. u lje tn im mjesecim a 1 : 1 . M ed je n a jb o lja hrana za pčele. kada pčele prestanu da opšte sa oko­ linom . Pre p oru ču je se davanje sirupa i u rano proljeće (počet­ kom m a rta ) ra di čišćenja crije va kod pčela poslije zim skog perioda. T im e se sprečava eventualna pojava grabeži je r i siru p može p riv u ć i tuđice iz d ru g ih košnica. T o se provod i koncem mjeseca septem bra. dok se koncen­ tracija 1:2 i 1:3 u p o tre b lja va p ri lije če nju pčela od raznih bolesti kao. je r ih pčele ne m ogu v ra titi u svom o rg a n izm u . a naročito s a k u p lja čk a za glavnu pašu.

Prem a Perpclovoj i K o nstantinoviču. kasnu jesen. za p rih ra n jiv a n je pčela proizvode se in d u s trijs k i sirupi. O visno o d vrem ena p rih ra n jiv a n ja (ra n o proljeće. Šećer u kristalu m iješa se sa za g rija n im m edom (60— 70°C) sve dok se ne dobije masa kao tijesto. K a d se p rokuh ani k\asac ohladi sipa se u siru p i do b ro izm iješa. Kvasac se u istom o m je ru dodaje j šećerno-m ednim pogačama. m ineralne m a terije. Preko šećernog sirupa. bjelančevine. p oslje dn jih godina sta vlja ju se razni dodaci hrani ko ji nedostaju pčelama (b je la n ­ čevine. U praksi su dale dobre rezultate p rilik o m p rip re m e društava za p ro lje tn i razvoj. nije potrebno vršiti nadražajno p rih ra ­ njivanje. Sa pogačama može se izvršiti p rih ra n jiv a n je pčelinjeg društva i kada je tem peratura vazduha znatno niža od 10°C. te p roizla zi da od polaganja jajeta do s a k u p lja čk e treba 40 dana. T a k o je om ogućeno da se dru štvo p rih ra n ju je u rano proljeće. U siru p i pogače osim lijekova (a ntib iotici. T im e se pospješuje m atica da nosi što više ja ja . od koje se prave male rastanjene pogače (od 1 kg). U no vijo j pčelarskoj praksi sve više se pčele p rih ra n ju ju šećerno-medn im tijestom . glukoza.). O vako sp rem ljen siru p se daje svaki dan po 150 g r p če linjem dru štvu . O va ka v sastav sirupa 112 . Sa dodavanjem a ntib iotika prestaje se na jkasnije 10— 15 dana p rije glavne paše. cvjeta neko b ilje koje obezbjeđuje dnevni unos nektara od 200— 300 gr. m a lto trio za ). Najčešće pčelinjem d ru š tv u nedostaje svjetni prah kao izv o r bjelančevinaste hrane. pre zim i ja van je i d r.da sa na dra ža jn im p rih ra n jiv a n je m treba otpočeli na 50— 55 dana p rije glavne paše.5 l sirupa dodaje se 1 tableta bevipleksa. je d in o je moguće da se p čelinjem d ru š tvu da ju lije ko vi p ri p ojavi bolesti. pred glavnu pašu. kako oni ne bi ušli u med. vita m in i) ili stim u la tori ko ji pospješuju razviće pčela (kobalt. P rip re m lje n o m sirupu (1:1) dodaje se 5°/o pe­ karskog kvasca ko ji je prethodno u m alo vode ključao 5 m in . N a svakih 1. a dok ona postane sakupljačica. ovaj nedostatak bjelančevina može se nadoknaditi p rih ra n jiv a n je m pčela šećernim siru p o m sa dodatkom pekarskog kvasca i vita m ina iz kom pleksa B (beviplex). saharoza. Posljednih godina. kiseline i raz­ n i vita m in i. Sa p rih ra n jiv a n je m se počinje p rije 10— 15 dana dok m atica postepeno ne poveća nošenje jajeta. a po potrebi i u toku zim e (kada se pojavi to p liji dan). soli naftne kiseline i d r. kako bi pčelinje dru štvo dobilo mlade pčele pred zim ovanje. N a dra ža jn o p rih ra n jiv a n je vrši se i koncem ljeta.). Za razvoj radilice potrebno je 21 dan. sulfatiazol i d r. A ko u p riro d i. O vakve pogače do daju se p čelinjem dru štvu u m e­ đ u p ro sto r izm eđu p okrovnu daske i saćonoše. koja je prethodno do b ro usitnjena i rastvorena u m alo vode. O sim kvasca u pogače se može dodati obezmašćeno sojino brašno u istom o m je ru (5°/o) kao dopuna cvje tnom prahu. kao i d ru g i stim u la tori za b rž i ra zvoj. m altoza. kada u košnici nema unosa nektara. jesen) odnos navedenih h ra n jiv ih m a te rija je ra zličit. što teč­ nom h ra n o m nije moguće. treba da prođe 18— 20 dana. U n jim a su sadržani ra zn i šećeri (fru ktoza . U našoj ze m lji Pčelarski ko m binat u Su botici proizvodi ovakve pogače pod nazivom »P če lin«.

ako se p rim ije ti da neke pčele teže da se u k lu p ča ju oko matice. oni se prenesu i stave do o k vira sa leglom ja kog društva. U takvom stanju može biti ugrožen opstanak samog društva ili sm anjenje njegove proizvodne mogućnosti. Pretho­ dno se skine pokrovn a daska sa plodišta ja kog društva a stavi novinski p a p ir k o ji je pre tho dno na više mjesta izbušen (v rh o m olovke). b ro jn o ojačani. Poslije izlaženja matice iz kaveza. lju ta ra kija . Apisucre 75 S ). Sa o vim nam irisa nim siru p om pop rska ju se 1 ćele iz oba dru štva . Poslije 24 časa otvara se kavez i oslobađa matica. n ju je potrebno kraće vrije m e osm a­ trati. Postoji pravilo da se m eđusobno nikada ne spajaju dva slaba društva. izgnječen sok crnog luka i si. Sp a ja nje p če lin jih društava potrebno je izvršiti u sljedećim slučajevim a: — kada u pčelinjem d ru š tv u ugine matica a ne postoji rezervna da se doda. a m atica iz jačeg dru štva se stavi u kafez za matice. kako bi je sakupljačice iz slabijeg dru štva što p rije pronašle. A ko slabo dru štvo im a m aticu.o m o gućuje pčelam a bo lje iskorišćavanje h ra n jiv ih sastojaka i p ri to­ m e ne troše e ne rg iju svog tijela. A ko jo j pčele prave p u t p ri hoda nju na saću. potrebno je da se košnica sa ja k im p če lin jim d ru štvo m nalazi što bliže onoj koja se pripaja. U o vim slučajevim a p rip o ji se je d n o društvo dru g om i om ogući im se da za je dnički. Z a tim se na papir postavi plodište slabog društva. Isp a ra va n je m vode iz sirupa koncentracija soli se poveća i štetno utiče na pčele. Indirektnim načinom pčele se spajaju preko novinskog papira. Z a tim se oba dru štva (da im se m iris i izjednače) p op rska ju šećernim sirupom ( 1 : 2 ) kom e je dodat neki m iris. ona se u kloni. A ko slabo dru štvo im a o kvire sa leglom. — ako pčelinje dru štvo im a m ali broj radilica i ne može samostalno da se ra zvija (u p roljeće) ili da zim u je (u jesen). S P A JA N JE P Č E L IN J IH D R U Š TA V A Pčelinje d ru štvo često dođe u p rilik u da samostalno ne može p re bro­ d iti k riz u u k o ju je zapalo. treba je v ra titi u kavez za naredna 24 sata. a za tim prenesu o k v iri sa pčelam a iz slabog u jako društvo. U našoj z e m lji p ro ­ izvode se konce ntra ti sa h ra n jiv im sastojcim a k o ji se d o d a ju u šećer­ n i siru p (»F o rs a p in « — Pčelarski kom bina t Beograd) lili se m iješa sa šećerom i p ra v i pogača (»A p ig lo b u lin « — Pčelarska centrala Zagreb). S u p ro tn o . T a k o p rip o je n im dru štvim a dodaje se i m atica u kavezu. I u ovom slučaju iz slabog dru štva u klo n i se matica. P rilik o m p rih ra n jiv a n ja u siru p ili pogače ne sm ije se dodavati ku­ h injska so. kada su sve pčele u košnici. Kod direktnog spajanja. znači da su je p ri­ mile. je r im skraćuje život. — pre d glavnu pašu kada pčelinje dru štvo im a m alo radilica i ne može na ku p iti veće količine. Pčelarstvo 113 . Poslije 24— 48 časova pčele iz jednog ?. kao kolonjska voda. A p is ta r 75 S. S pajanje se obavlja pred večer. Poznati su s iru p i proizvedeni u F ra n ­ cuskoj (A p riv e 80 S. Postoje dva osnovna načina spajanja pčelinjih društava: direktni i in­ direktni. nastave norm a la n život. već se uvijek slabije dru štvo p rip a ja jačem .

i drugog dru štva p ro g rizu p a p ir i spoje se pošto d o b iju za jednički m i­
ris. D va do tri dana poslije spajanja p ristu p a se sre đivanju o kvira
tako, što se o k v iri sa leglom iz go rnjeg društva prem jeste u plodište a
o k v iri sa m e do m i c v je tn im p ra h o m sta vlja ju se lije vo i desno od pče­
linje g gnijezda. O va j m etod daje sigurne rezultate, izvodi se znatno brže
nego p re tho dni i nije potre bno zatvarati m aticu iz ja kog društva.
R A D O V I N A P Č E L IN JA K U U P R O L JE Ć E
P o javom to p lijih dana i cvje ta nje m p rv ih m edonosnih b'iljaka pčele
p o č in ju da izlije ću iz košnice. Istovrem eno, m atica postepeno povećava
b ro j snesenih ja ja i pčelinje dru štvo im a sve više legla i m la d ih pčela.
T o je početak pčelarske sezone. Prva obaveza pčelara je da u neposred­
noj b lizin i pčelinjaka obezbijedi p o jilo sa m la k om vodom , kako pčele
ne bi propadale p ri u zim a n ju hladne vode (izv o r, potočić, ba ra ). Ta d a
se izvrši osm atranje košnica, ako su u nekoj pčele uginule, košnica se
odm ah u kla nja sa pčelinjaka.
Prvi proljetni ili letimični pregled. O va j pregled se o ba vlja kada p rocvje ta ju b iljk e sa k o jih pčele sa k u p lja ju cvje tn i p rah a lije p o v rije m e
se ustali. U našim k lim a tsk im uslovim a, to je sredina mjeseca m arta.
Ta d a se vrš i o tva ra nje košnice i pregleda se pčelinje gnijezdo. D a se
gnijezdo ne ohladi, a postoji opasnost i od grabeži, ovaj pregled treba
obaviti za što kraće vrije m e . P rilik o m ovog pregleda, potrebno je da
se ustanovi:
— b ro j o k vira zaposjednutih pčelam a i b ro j o kvira sa leglom,

količina hrane u košnici,

zdravstveno stanje pčela i legla.

Broj okvira zaposjednutih pčelama

u košnici o cje nju je se o dm a h po
o tva ra n ju same košnice. Slaba d ru štva su ona koja im a ju m a n je od
3 ulice (p ro s to ri izm eđu o k v ira ) zaposjednute pčelama. O na ne mogu
da se ra z v iju do glavne paše te ih je potrebno spojiti sa d ru g im , jačim
p če lin jim dru štvo m .
A ko postoji n o rm a ln o leglo u košnici, pokazatelj je da postoji matica,
Radi toga m aticu nije potre bno tražiti u gnijezdu. Dešava se kod m n o ­
gih društava da m atica otpočne kasnije da nosi ja ja . T a d a se njeno
p risustvo može o cije n iti po ponašanju pčela (v id i znaci bezm atičnosti)
U k o lik o je m atica u toku zim e uginula, takvom d ru š tvu se dodaje re­
zervna iz nukleansa a ako ni toga nem a, bezm atak se spoji sa dru g im
dru štvom .
Količina hrane se o c je n ju je ako je sa obje strane saća zatvoren med
u veličini dlana (sa p rip o je n im p rs tim a ), što iznosi 0,5 kg meda. U to
vrije m e potrebno je da u košnici bude 8 — 10 kg m eda i oko 2 o kvira
sa c v je tn im p ra h om . A ko je količina m eda m a nja , potre bno je izvršiti
p rih ra n jiv a n je pčela šećernim siru p o m (2:1) ili pogačama. C v je tn i prah
se, također, na doknađ uje p rih ra n jiv a n je m siru p o m ( 2 : 1 ) kom e je dodat
kvasac i bevipleks ili pogače, uz dodatak sojinog brašna. H ra n u je po­
trebno davati dok se n a m iri količina od 8 do 1 0 kg u košnici.
Postojanje bolesti legla (zarazne: am erička kuga, evropska t r u le ž )ili
nezarazne: prehlađeno leglo kao i bolesti odra slih pčela (nozematoza,

114

grinja vo st) se o tk riv a p u te m ka rakterističnih znakova u p ra vo u p ro ­
ljeće. Za sprečavanje ili liječenje potrebna je hitna intervencija je r se
bolesti m ogu p re n ije ti i na dru ga društva, što je opisano u pogla vlju
»B ole sti pčela«.
P rilik o m pregleda potre bno je suziti pčelinje gnijezdo na onoliko o k vi­
ra koliko ih pčele m ogu gusto da zaposjednu. T o se postiže vađenjem
suvišnih o k v ira kao i onih sa deform isanim ćelijam a na saću. Prazan
p ro sto r u d ije lu košnice, k o ji ostane poslije odu zim a nja o kvira , odvaja
se od pčelinjeg gnijezda p re g ra d n o m daskom ili p ra zn im o k v iro m sa
saćem. Istovrem eno, p otre bno je košnicu dobro u to p liti sa m a te rija lo m
za u to p lja va nje . U proljeće, uslije d ve likih te m peraturnih kolebanja,
u top lja va nje je neophodnije nego zim i.
U našoj ze m lji glavne pčelinje paše p o ja v lju ju se u proljeće (zanovet,
ka du lja , bagrem i d r.), zato što je potrebno odm ah otpočeti i nadražajno p rih ra n jiv a n je . Cesto se ovo p rih ra n jiv a n je ko risti i kao doda­
vanje hrane p če linje m d ru š tv u do potrebne količine ( 8 — 1 0 kg).

Proširivanje pčelinjeg gnijezda.

Poslije 2— 3 nedjelje od p rvo g p ro lje t­
nog pregleda, odnosno o d početka p rih ra n jiv a n ja , pošto vrije m e otopli,
oba vlja se p ro š iriva n je pčelinjeg gnijezda. T o se izvodi postepenim do­
davanjem o k v ira sa p ra v iln o izg rađenim saćem, neposredno do kraja
o kvira sa leglom . U početku se dodaje samo po jedan o k v ir sa obje
strane, a kasnije, kada dru štvo ojača, i po dva sa obje strane do o kvira
sa leglom . U nedostatku izgrađenih o kvira , za p roširenje gnijezda m ogu
se dodati i satne osnove (vještačko saće), pod uslovom da u p riro d i
im a nektarske pčelinje paše ili u z pojačano p rih ra n jiv a n je pčela. Sa
satnim osnovam a, p rilik o m dodavanja, ne sm ije se ra zd v o jiti postojeće
leglo (staviti ih izm eđu o k v ira sa leglom ), je r to može im a ti štetne po­
sljedice za d ru štvo (v id i prehlađeno leglo).

Oduzimanje' starog saća. Pčelinje saće, koje iz bilo k o jih razloga, na
p rim je r, usljeđ starosti, sa deform isanim ćelijam a, sa većim procentom
tru to vskih ćelija, ako je iskrivlje n o , itd. odu zim a se iz pčelinjeg društva.
Ta d a je na jp o go d n iji trenutak, je r u n je m u nem a legla ili meda. Pošto
se oduzm e iz košnice, saće se klasira p re m a izgledu. A ko je svo saće
svjetlije boje, odvaja se kao p rv a klasa i ono p retapanjem daje oko
90%> voska. U d ru g u dolazi ono sa ta m n ijo m b o jo m (daje oko 7 0 %
voska), a u treću klasu koje je v rlo tam no, gotovo crne boje i preta­
p a nje m daje oko 5 0 % voska u odnosu na težinu saća.
Postupak oko pre ta p a nja saća ovisi od njegove boje i težine. S vje tlije
saće može se pre top iti u sunčanom topio niku, dok se ta m nije pretapa
u p a rn o m top io n iku u z p ritis a k prese koja istiskuje vosak k o ji je »im ­
p re g n ira n « košuljica m a zaostalim o d presvlačenja larvi.
Iscijeđeni vosak sipa se u posudu i ostavi da se lagano ohladi. Poslije
hlađenja vadi se iz posude i sa donje strane ostružu se zaostale neči­
stoće. Z a tim je potrebno da se vosak ponovo pretopi, a u slučaju da je
pčelinje d ru štvo bilo zaraženo nekom zaraznom bolešću (am erička ku­
ga, nosematoza i d r.), p otre bno je da vosak duže vrem ena ključa kako
b i se uništile spore bolesti (V id i poglavlje: Bolesti pčela). O vako prc-

115

top lje n ohlađen vosak d o b ija o b lik same posude (sličan s iru ), te se i
naziva u n a ro d u »vo skov sira c«. B o ja voska može se poboljšati (svijetlo-žuta — »vo skova « b o ja ) ako se ponovo stavi u sunčani to p io n ik da ga
sunce izb i je li.
D obive ni vosak k o risti se za izra d u satnih osnova ili se p ro d a je za ra­
zne potrebe (in d u s trija , fa rm a cija i d r.).
PRIPREMANJE PČELINJIH DRUŠTAVA ZA GLAVNU PAŠU
U našoj z e m lji većina gla vn ih paša (zanovet, bagrem , ka d u lja i d r.)
p o ja v lju ju se u p roljeće i prosječno vrije m e iskorišćavanja jedne paše
iznosi 3— 4 nedjelje. Shodno tome, i pče linja društva potrebno je p r i­
p re m iti da b u d u ja k a (sa v e lik im b ro je m ra dilica i dosta legla) pred
početak glavne paše. U to m procesu stim ulišu se in stin k ti k o jim a se
povećava b ro jn o s t pčelinjeg dru štva a sputavaju o n i k o ji to sprečavaju
(n p r. ro je n je ).
Zato svi ra d o vi pčelara u toku godine u p ra vlje n i su da pče linja društva
što sp re m nija dočekaju pašu kako b i sakupila više meda. P rip re m a n je
društava p o čin je koncem lje ta prethodne godine. T a d a se stva ra ju uslovi
da pče linja d ru štva im a ju što više m la d ih pčela i m la d u m aticu, da
su zdrava u z d o v o ljn o kvalitetnog m eda i cvjetnog praha, te da je saće
m lado i p ra v iln o izgrađeno. Pčelinje dru štvo koje ispuni ove uslove
(sm ješteno to ko m zim e u d o b ru u to p lje n u košnicu), dočeka proljeće
sa ve lik im b ro je m radilica. K o d ta kvih društava i leglo se p o ja vi zna­
tno ra n ije (b o lje za grija va nje ).

Prednost jakih pčelinjih društava.

Is p itiv a n ja su pokazala da ja k a d ru ­
štva d a ju 2— 3 p u ta više m eda od srednje ja k ih . Ta k o đe , ja k a društva
d a ju više m eda u odnosu na težinu živ ih pčela i utvrđe na je korelacija
izm eđu težine pčela i prinosa m eda (si. 37). U košnicam a sa ja k im

Si. 37. Korelacioni odnos iz­
među težine živih pčela u pče­
linjem društvu i prinosa me­
da (prema Avetisjanu).

■1.6 2.2

3.0

3.S

66 5.6

0.2

2.0

težina pčela i k g i
1 16

2.6 6.6

do 20. do 20. i 5a). juna Prosječna težina obnožice u mg Jaka društva Slaba društva 15. u s a k u p lja n ju hrane učestvuju samo one radilice koje su izvedene 20— 25 dana p rije glavne paše.46 20.d ru š tv im a b o lje se o država to p lo tn i i re ž im viage. U toku tra ja n ja same glavne paše dolazi i do re dovnih gubitaka sakupljačica (uginuća. obnožica) k o ji dire ktno u tič u na povećanje prinosa me­ da i cvje tnog praha. Prem a tome.55 O sim veće b ro jn o s ti. ra dilice u ja k im d ru š tv im a im a ju ra zvije n ije radne organe (vo ljka . T o se ja v lja kao posljedica v a rija b iln o s ti svojstvene za sva živa bića u p riro d i. dolije ta nje pčela u košnicu i težina obnožice znatno su veći nego kod sla b ijih društava (v id i tabele 5. Dan osmatranja 2 2 . N a p rije d je navedeno da radilice p o č in ju sakupljati h ra nu od 18. dana starosti.72 21. kod ja k ih p če linjih društava radilice znatno ra nije odlaze na saku p lja nje hrane. p ro ­ padanje na paši i d r. I pored svih p reduzetih m je ra da se d o b iju ja ka pče linja društva. Broj pčela koje dolijeću u košnicu kod jakih i slabih pčelinjih društava Tabela 5. dana svoje starosti. Pošto su u našoj ze m lji mnoge prolje tne pče linje paše kra tko tra jn e i ja k o izdašne (bagrem . m aja 2 . a u tvrđ e n o je da su i pčele kao je d in k e k ru p n ije . Sve pčele iz košnice ne u čestvuju u s a k u p lja n ju nektara i cvjetnog praha.82 11.70 13. ne stignu da uče­ stvu ju u s a k u p lja n ju nektara je r ne dostignu starost koja je potrebna za stadij sakupljačice. ka du lja ). P rem a ra d o vim a P o ljo p rivre d n e akadem ije T im irja z e v . M e đ u tim . u praksi je ne ostvarljivo da sva b u du jednako jaka pred glavnu pašu.) i ti gu bici se nadokna đ uju izvođenjem novih generacija pčela iz zatvorenog legla. R a d i toga se na 8 — 10 dana pred glavnu pašu izvrši spajanje svih s la b ijih društava koja im a ju m a nje od sedam 117 . O va j fenomen do danas nije u potpunosti razjašnjen. m aja 18.04 14. čas osmatranja Preračunato na 1 kg pčela DoletjeU^pčela _za 2 minute kod jakih 9— 10 13— 14 16— 17 114 111 110 kod slabih 69 39 55 kod jakih kod slabih 40 28 32 48 36 32 Ovisnost težine obnožice od jačine pčelinjeg društva Tabela 5a. sa većom za p re m ino m vo ljk e i obnožice. od 14. m noge radilice koje se izvedu u toku tra ja n ja paše.

bez nekih naročitih potreba. Za v rije m e glavne pčelinje paše. izm eđu o k v ira sa izg rađenim saćem.8 U 3 1 . N a izdašnim pašama.0 4. izgrađenog saća. k a du lja . A k o se spajanje izv rš i neposredno p re d glavnu pašu ( 1— 2 dana). kako b i pčele očistile ćelije dodatog. d ra ­ ča). Sa dodavanjem nastavaka (m edišta) kao i p ro ­ širenjem gnijezda (k o d košnica pološki) ne sm ije se zakasniti.6 6 3 4 5 7 2. p ri dnevnom unosu nek­ tara od 4 kg. Dodavanje nastavaka.8 24 6..4 3. kod liva d ­ ske paše. n p r.8 9. pčelinje dru štvo nije u m ogućnosti da se odm ah p rila god i n o v im u slovim a i p rv i dani u paši ostanu neiskorišćeni. p o­ trebno je dodati i više nastavaka. Nastavci se doda ju 1— 2 nedje­ lje pred glavnu pašu.0 6 15 18 6. odnosno o kvira . ovisi od dnevnog unosa nektara u košnicu. dodaje se znatno više tijela. Sa o v im o k v irim a . p ristu p a se doda va nju na­ stavaka a kod košnica pološki vrš i se p roširenje gnijezda dodavanjem već izgrađenih o k v ira ili satnih osnova.5 15.6 21 93 7. a kod unosa 6 — 8 kg. pčelinja dru štva na isp ra vn im satnim osnovam a izg ra đ u ju veći broj tru to vskih ćelija.9 12 6.5 0.o k vira do b ro zaposjednutih pčelam a. O k v iri sa satnim osnovama sta vlja ju se naiz­ m je nično. 118 .0 2 tijela sa 12 okvira 0. ne treba vršiti detaljne preglede dru štva da se pčele ne b i uznem iravale u radu.8 5. što se može uočiti iz donje tabele.0 K o d u zgoja pčela u košnicam a Langstrot-R uta. K a d a se pčelinje dru štvo ra zvije da pčele za u zim a ju cijelo plodište i da im a ju 8 — 9 o k v ira sa leglom . A k o je unos u košnicu veći.4 1 2 0 . T a d a bi pčelinja dru štva m ogla da u vrije m e glavne paše d o b iju nagon za p ri­ ro d n im ro je n je m k o ji je ja či od nagona za sakupljanje hrane. O v o se dešava i kada je paša ra vn o m je rn o raspoređena (p eriod cvje ta n ja je du ži i unos u košnicu m a n ji) kao. d o da ju se ja k im p če lin jim dru štvim a i satne osnove (vještačko saće).2 4. kada su dnevni unosi nektara u košnicu visoki (bagrem . U tak­ vo m slučaju i na jja ča dru štva unesu m alo nektara ili cvjetnog praha u košnicu.9 35. svakom d ru š tvu potrebno je dodati 2 tijela.4 8 6 . K o lik o je potrebno dodati nastavaka. Za koliko dana će biti ispunjeno medom 12. Potreba pčelinjeg društva u okvirima sa saćem za smještaj i preradu nektara kod različitih dnevnih unosa (Taranov po Avetisjanu) Tabela Potrebno okvira D B Dnevni unos Prvi dan paše Šesti dan paše 1 tijelo sa 12 okvira 9 74.

zatvoreni m a tičnja k ili otvoreno leglo (ja je ili larve do 3 dana starosti). paše. T im e se znatan b ro j pčela dom aćica p re orijentiše na sakupljanje nektara i cvjetnog praha. nego od je dnog n a p ra viti dva pčelinja društva. T o m 119 . V JE Š TA C K O R A Z M N O Ž A V A N JE P Č E L IN J IH D R U Š TA V A (V je šta čko ro je n je ) P rilik o m p riro d n o g ro je n ja .). 56). Prem a isp itiv a n jim a K o nsta ntino vića ograničavanje (o dstra njiva nje ) matice u nošenju ja ja ne samo da nem a većeg u ticaja na prinose već je štaviše i štetno p ri k ra tk o tra jn im izdašnim ra n im p č e lin jim paša­ m a (bagrem . N a livadskoj p če linjoj paši.). a sam m etod poznat je pod im enom »Đ e rzo n o vo dija m a n tsko p ra v ilo «. p re d u zim a ju se m no gi ra dovi (sta vlja nje nastavaka. k a d u lja i d r. često po­ stoji ra zličit osnovni m a te rija l k o jim se raspolaže. Zato postoji m nogo m etoda vještačkog ro je n ja ali se sve svode na dvije osnovne postavke: 1 . P ri p ra v lje n ju odvojaka. Svaki odvojeni dio pčelinjeg društva — o dvoja k ili vještački ro j može da samostalno nastavi živo t ako im a dovolja n b ro j pčela radilica. O graničavanje m atice u no šenju ja ja za v rije m e glavne paše. kao: b ro j p če linjih društava i rezervne m atice. S o b ziro m da ova pojava ima nedostatke (v id i str. koja je d u g o tra jn ija a im a slabiji inten­ zitet u lu če n ju nektara u odnosu na bagrem ovu. im a za cilj da u p če linje m g n ije zd u ne bude otvorenog legla. kada se pčele vrate sa paše. Zna tno je lakše od 2 i više društava osno­ vati je d n o novo. na stupajuću livadsku pašu. Pčelar ga oba vlja pre m a p otre bi. Prem a količini dnevnog unosa nektara. gube nagon za p riro d n im ro je n je m a u je dn o da ju u p rosje ku više 4— 7 kg po p če linje m d ru š tvu . da m atica u n je m u č im p rije počne nositi jaja. T o se postiže u k la n ja n je m m atice iz pčelinjeg dru štva (obezm atičnja va nje ) ili za tva ra n je m m atice u kavez. p re p o ru ču je se od s tra n jiva n je m atice iz pčelinjeg legla. N a do bro j paši p o tre b n o je p če linja društva svaku veče vagati (v id i: kontrolna vaga) da se ustanove dnevni p rinosi. Istovrem eno pčele sakup­ lja ju u košnicu i više cvje tnog praha. T a d a dru štva oslabe i nisu sposobna da iskoriste sljedeću. je da n dio pčela sa m a ticom odvaja se od starog društva i otp očinje novi život. u z blagovrem eno p ro ­ širenje gnijezda. odu­ zim a nje meda i d r. op­ lođenu (ili neoplođenu m a ticu ). itđ. Vještačko u m nožavanje p če lin jih društava im a niz prednosti nad p riro d ­ n im . stvaranje što više pčela radilica u novom dru štvu i 2 .A k o jc već p o tre b n o da se izv rš i pregled. D ru štva kod k o jih je oduzeta ili zatvorena (b lo k ira n a ) m atica. uz m alo utrošenog vrem ena. to se u savrem enom pčelarstvu iskorištava instinkt pčela da i je da n dio pčelinjeg dru štva može sam nastaviti nor­ m alan život. to se izvodi predvečer. k a d u ljin u i d r.

koja se stavlja u p litk u posudu na p odnja ču ili se sipa u prazne ćelije saća. Sve pčele koje su uzele o rije n ta c iju pre m a staroj košnici (iz koje je uzet m a te rija l). 120 . N a novoj košnici se sm a n ji leto a pčelinje gnijezdo se suzi p om o ću pregradne daske. P reporučuje se u m je sto dodavanja vode. U novoj košnici desetak dana nem a pčela sakup­ lja č k a . Prem a tom e.p rilik o m izostaju dežuranja i angažovanje oko p riro d n ih rojeva. D o k se ne pojave sakup­ lja č k e . D o pojave m lade m atice u o d v o jk u potrebno je oko 16 dana. prođe još 10— 15 dana. Zato se pred leto nove košnice stresu 1— 2 o k vira sa pčelam a da se pojača novo­ fo rm ira n o dru štvo. Su tra d a n po zasnivanju. Zato je potrebno da novo d ru š tvo im a d o vo ljn o hrane i vode. potre bno je svakodnevno d ru š tv u dodati pola litre vode. kada je na raspolaganju m ali b ro j društava a želi se što p rije povećati n jih o v b ro j. Postupak kod ovog zasnivanja odvojka je isti kao u p re t­ hodnom načinu. I z ove košnice u zm u se 3— 4 o k vira sa leglom u svim sta dijim a ra zvića i 1— 2 ra m a sa m edom i cv je tn im p ra h o m . vještačko ro je n je m ože b iti i štetno ako na pče linja ku po­ stoji neka bolest. potre bna je česta kontrola toga društva. koje im a n a jm a n je 8 — 9 o k v ira sa leglom i 10— 12 o k vira gusto zapo­ sjednutih pčelam a. te se dru štvo ish ra n ju je rezervnom h ra no m . Istovrem eno. ponovo će se u n ju v ra titi. Iz ro ja va n je m društava m ože se sp rije čiti nagon za p riro d n im roje n je m . Vještačko ro je n je ne izvo di se u proljeće n iti u toku glavne paše. p rih ra n jiv a n je o dvojka rije t­ k im s ir u p o m (l: 2 ) u to ku nekoliko dana uzastopno. M nogo su bolje m o d ificira ne m etode ovog načina vještačkog rojenja. za tim se dobro u to p i i po­ stavi na novo m jesto u pče linja ku . Zato je vještačko ro je n je m o ­ guće ako su na p če lin ja ku zdra va dru štva (v id i: Bolesti pčela). Zasnivanje o d vo jk a u z dodatak neoplođene m atice ili zatvorenog m atičnjaka. a dok se oplodi i počne nositi ja ja . 2. M e đ u tim . P rilik o m prenošenja o k v ira sa pčelam a i leglom p o ­ stoji m ogućnost da se i bolest p ro širi. novo društvo nem a legla za skoro je da n m jesec i da b i se održao b ro j ra d i­ lica. je r pčelinje dru štvo uslje d d ije lje n ja ne daje veće viškove meda. vještačko ro je n je se izvo di u p e rio du od prestanka jedne do početka druge paše. O dabere se ja k o pčelinje društvo. O va m etoda se k o risti u k ra jn jo j nu žd i. potrebno je istresati pčele iz stare košnice ili dodavati zatvoreno leglo. Zasnivanje o d vo jk a bez m atice. S tara košnica se p o p u ni p ra zn im o k virim a . U no vo m d ru š tv u za 10— 15 dana m lada m atica počne da odlaže ja ja i ono nastavlja no rm a ln o svoj život I u ovom slučaju p o ­ trebno je da se u početku d ru š tv u dodaje voda. O vo se stavi u p ra zn u košnicu. o d v o jk u se dodaje u kavezu zatvorena m atica (k o ja se poslije 24 sata otvara) ili u ča h u ri zatvoreni m atičnjak. A k o se u nekom k ra ju p o ja v lju ju d vije glavne paše u inte rva lu od mjesec dana. M etode p ra v lje n ja odvojaka 1. Zato se izvodi p ri k ra ju glavne paše.

O duzeti o k v iri s ta vlja ju se u p raznu košnicu. Izrojavanje na let pčela. O v o je jedna od b o ljih m etoda vještačkog rojenja. Z a tim se uzm e prazna košnica iste boje i oblika kao ona u ko jo j su pčele. Zasnivanje odvojaka uz dodatak oplođene matice. T a k v o dru štvo se češće kontroliše i kada u gnijezdu dođe do za tvaranja m atičnjaka odu zm u sc iz košnice po 2— 3 o kvira sa pčelama i za tvorenim m a tičnja ko m (ili više m a tičnja ka ). Ka da matica izađe iz m atičnjaka a zatim se i op­ lodi. to dru štvo znatno osla­ b i. na starom m jestu neće zateći košnicu. Iskorištavanje prirodnog nagona za rojenje u stvaranju vještaćkih rojeva. b ro j m la d ih pčela i sakupljačica. kako je već navedeno. je r će se sakupljačice vra titi u tu košnicu. P rilik o m zasnivanja novog pčeli­ nje g društva o k v iri sa leglom i pčelam a u zim a ju se ne od jednog već od više (2— 3) društava. Da se 121 .orena oplođena m atica. O va j m etod vještačkog ro je n ja nešto se ra zlik u je od p re tho dnih a im a i izvjesne prednosti. Pčele p ri p o vra tk u sa paše u košni­ cu. samo se sutradan po zasnivanju. o du zim a nje m o k vira sa pčelama i leglom (a dodavanjem satnih osnova) suzbija se taj nagon. Z a tim se obje košnice p om je re u lije vo i udesno za po 1 m u istoj ra vni od m jesta gdje je bila stara košnica. h rana i d r. zatvoreni m a tičn ja k ). uz dosta hrane i cvjetnog p raha i smjeste u novu košnicu. te nije dn o dru štvo ne zaostaje u da lje m ra zvo ju . Sabirno rojenje. K a d a se‘ poslije 24 sata pusti m atica. 5. O vako se m ogu osnovati tri nova društva. T a k o se regulišc da obje košnice im a ju ra vn o m je rn o raspoređeno leglo. A k o u jednu košnicu ulijeće više pčela. P ri u zim a n ju o kvira treba o b ra titi p a žn ju da m atice ostanu u sta rim dru štvim a . ona odm ah p očinje da nosi ja ja i dru štvo nastavlja norm alan život. 6. Zato se o k v iri u zim a ju iz više n jih . U staroj košnici uništi se stara matica (a ostavi m a tičn ja k ) i zadrži najm a nje pčela. O d u zim a n je m okvi­ ra sa leglom i pčelam a od sam o jednog društva. pčele. A li lije vo i desno od tog m jesta nalaze se d v ije p otp u no jednake košnice.. O va j m etod se p rim je n ju je kada se im a na raspo­ laganju veći b ro j p če lin jih društava. je r novo dru štvo odm ah po za snivanju im a i pčele sa kupljačke.) na dva jednaka dijela.3. O v d je je isti po­ stupak kao p re th o d n i. D o pojave sakupljačica d ru š tvu je p otrebno davati vodu. 4. tako i staro d ru štvo nastavlja norm alan život. Izabere se ja k o pčelinje d ru štvo sa 8 — 9 o kvira sa leglom i ve lik im b ro je m radilica. Predveče se pčelinje dru štvo p o dijeli (leglo. O va j m etod se p rim je n ju je kod pojava p riro d n o g nagona za roje nje u p če linje m d ru š tvu . N a tako zasnovanom d ru š tvu može se p rim je n iti je da n od načina p rilik o m dodavanja m atica ili zatvorenog m atičnjaka. je r su sm je­ štene u novu sredinu. ona se m alo više u d a lji od p rija šn je g m je ­ sta. n o vo m društvu doda u kavezu zatv. ako se kod nekog dru štva na glavnoj paši p o ja vi nagon za p riro d n im ro je n je m . od k o jih jedan dio sa m a ticom os­ taje u staroj a d ru g i dio se stavi u p ra zn u košnicu. kako novo. U novoj košnici ne dolazi do borbe izm eđu pčela. O sim toga. pa p ri oblije ta nju p rib ližn o ra v n o m je rn o će se raspoređivati u obje košnice. O voj košnici doda se u kavezu oplođena m atica (neoplođena.

B — B pomjerene košnice lijevo i desno (prema Taranovu). izm eđu osta­ log i u tom e. Češćim kontrolisa nje m . . p rih ra n ji­ vanjem uz dodatak cvjetnog praha. potre­ bno im je posvetiti posebnu p a žnju . iz bilo k o jih razloga. nisu sklona grabeži. Pčelinja dru štva iz k o jih se u zim a ju ja ja ili larve za izvođenje m atica. im a ju sljedeće glavne osobine: — da su m a rljiv a . itd. N a ovom posljed­ n je m slučaju zasnivaju se sve m etode vještačkog izvođenja m atica. 38. itd. i takva dru štva poslije izvje ­ snog vrem ena ojačaju. m irn a . Prednost vještačkog izvođenja m atica nad p riro d n im je. im a ju duži je zik. T im e se obavlja i selekcija na p če linjaku. za tim p ri tihoj izm je n i m a­ tica i kada. ali da im a ju dobro ra zvije n instinkt od­ brane gnijezda. IZVOĐENJE MATICE U pogla vlju »R azviće pčela« navedeno je da pčelinje dru štvo izvodi m aticu pod utica je m nagona za rojenje. a u d ru š tvu postoje oplođena ja ja ili ra diličke larve do 3 dana starosti. — — — — da da da da 122 nisu sklona p riro d n o m ro je n ju . što je pčelar u m ogućnosti da od n a jb o ljih p če lin jih d ru ­ štava uzim a m a te rija l za razm nožavanje (ja ja i larve). m atica ugine. potre bno je da pče linja društva iz k o jih se ona uzga­ ja ju . treba da zadovolje i m noge druge uslove važne za selekciju. iskoriste proizvodne m ogućnosti m lad ih . pored toga što su ja ka i dobro sa ku p lja ju hranu. dobro izg ra đ u ju saće. tek oplođenih m atica. Izrojavanje na let pčela (izrojavanje naletom ): A — mjesto gdje je bila košnica.SI. P ri selekciji m atica.

U prazan o k v ir iz plodišta (ožičen redom žice na 3 cm ispod satonoše). a u poslije p odne vnim dodati m a tičnja k. k o ja isp u n ja va ju uslove važne za selekciju. već m u se dodaju o k viri sa za tvo re nim leglom iz d ru g ih košnica. odnosno prenosi se u većoj m je ri i na po­ tom stvo. Milerov metod izvođenja matica. Zatvoreni m atičnjaci pažljivo se stave u ča h u ru za dodavanje m a tičnja ka i d o da ju po 1— 2 komada svakom p re th o d n o m obezm atičenom n o rm a ln o m p če linje m društvu ili nukleusim a za ovu svrh u pre tho dno p rip re m lje n im . ali nedostatak m u je u tome što je nagon za ro je n je nasljedan. Postoji više m etoda za izvođenje m atica. U proljeće. SI. u košnici ostane i do nekoliko desetina zatvore nih m atičnjaka. Pantljike od satnih osnova. n a ziva ju se rekordna društva. a istovrem eno se vrši i p rih ra ­ njiva n je ovog društva. P a n tljike se p osta vlja ju na ra sto ja nju 3— 4 cm jedna od druge. Poslije 2— 3 dana od izlaska roja . U s lje d suženog p rostora u košnici i velikog b ro ­ ja radilica. P ri dodavanju ma­ tičnjaka na jb o lje je u p rije p o d n e vn im časovima obezm atičiti norm alno pčelinje društvo. 39. 123 . Milerov metod Z a izvođenje m atica p o ovoj m etodi.Pčelinja dru štva k o ja im a ju m nogo p o zitivn ih svojstava važnih za se­ le kciju . Izvođenje matica iz rojevnih matičnjaka N a p če lin ja ku se odabere dru štvo koje ispunjava prethodno navedene uslove.osnove širine 5 cm a visine 12— 15 cm . to se dru štvo ne p ro širuje . za satonošu se p ričvrs te vertikalne p a n tljik e od satne. potre bno je odabrati dva jaka p če linja društva. O va j m etod dosta je jednostavan. u takvom d ru š tvu se p o ja v i nagon za p riro d n im roje nje m i ono se ro ji.

Peti dan po dodavanju. a na p a n tljik i se u ništi svaka druga ćelija sa SI. Metoda po Aleju O da be ru se dva re k o rd n a d ru š tva kao u prethodnoj m etodi. Jedanaesti dan po dodavanju. tru to vske ćelije izm e đu p a n tljik a se odstrane a o k v ir se dodaje d ru g o m re k o rd n o m d ru š tvu koje je p ret­ h odno obezmatičeno. Metod izvođenja ma­ tica po Aleju. D a b i ovo dru štvo odnjegovalo larve u n a jb o ljim uslovim a. ja je tom . već izra đ e n im saćem do k ra jn je g o k vira sa leglom . Z a tim se u zm e jedan o k v ir sa m la d im saćem i polovina se saća odsiječe a na d o n ju ivicu se p rilije p i p a n tljik a sa ćelijam a i ja ­ jim a o k re n u tim dolje. o k v ir se izvadi i pčele sm etu četkom a za tim se p a žljivo (o š trim za g rija n im nožem ) zasijeku zatvoreni m a tičnja ci. da d ru š tvo izgra đu je m a tičnja ke po ru b u M ile ro v ih pan­ tljik a u č ijim se ćelijam a nalaze m lade jednodnevne ili najviše 36 sati stare larve. kom e su oduzeti o k v iri sa o tvo re n im leglom. dod a ju se obezm atičenim d ru š tvim a kao i kod prethodne metode. Sa oštrim za g rija n im nožem saće se isiječe u p a n tljik u dovo ljn o široku da sadrži netaknuti red ćelija sa ja jim a . Z a tim se p rv o m d ru š tvu doda o k v ir sa n o vim . o k v ir se vadi. pčele se zb riš u četkom . O vako p rip re m lje n o k v ir dodaje se d ru g o m re­ k ord nom obezm atičenom d ru š tv u (kao i u prethodnoj m e todi). Isjecanje ćelija saća sa jajima. O v o m d ru š tv u tre ba oduzeti i sve o kvire sa otvo­ re n im leglom . izvadi se iz košnice. 40. Ka da m atica zaleže šeće.O vako p rip re m lje n o k v ir na do bro j paši dodaje se p rv o m re ko rd n o m d ru š tvu do k ra jn je g o k v ira sa leglom . sa nje ­ ga se sm etu pčele a za tim se o k v ir položi na sto. treba ga 4— 5 dana p rih ra n jiv a ti. Pošto se m a tičnja ci stave u čau ru (štit). Pčele će p ro š iriti ra diličke ćelije 124 .

D u litlo v m etod O vaj m etod p rim je n ju je se za p ro izv o d n ju velikog b ro ja m atica za trgo­ vačke svrhe kao i za p ro iz v o d n ju m atične m lije či. B — izgrađeni matičnjaci. koja se zagrijava dok se vosak ne otopi. Pošto se na toj osnovi ohladi i za n ju p rih v a ti. Osnove za vještačke m atič­ njake izra đ u ju se od čistog pčelinjeg voska dobivenog od m ednih p o­ klopaca ili od novog saća na sunčanom topioniku. za 1— 2 m m . SI. T o se p o n a vlja 4— 5 p u ta i svaki p u t se potapa pliće za 1— 2 m m . lagano strese i kada se m alo ohladi. V osa k se stavi u čistu posudu. a da se ne p re sa đ uju larve. D a ljn ji uzgoj m a tičn ja ka o d vija se u d ru g o m rekord­ n o m obezm atičenom d ru š tv u (kao i kod p re tho dnih m etoda). Metođ izvođenja matica po Aleju: A — isječene ćelije saća prilijepljene voskom. Cande ru i d r. 1. T a k o se izrade osnove m atičnjaka sa postepeno zadebljalim b o čn im stranam a. a za tim se izvadi iz toplog voska. K a d se kalup p o s lje d n ji p u t p otopi u vosak. Zatvoreni m atičnjaci dodaju se kao i u p re th o d n im m etodam a.Izrada osnova za vještačke matičnjake. K a lu p se p rv o p otopi u h la dnu vodu a za tim u otopljeni vosak na d u b in i od 6 — 7 m m .). što pčelam a olakšava d a lju dog ra dnju m atičnjaka. kalup se izvadi a osnova 125 . Za tim se izradi ka­ lup od m ekog drveta dužine 100— 120 m m a debljine 8 — 9 m m . 41. M etod se zasniva na presađivanju la rvi iz re k o rd n ih društava u specijalno p rip re m lje n e os­ nove m a tičnja ka . a ova u d ru g u veću u ko jo j se nalazi voda. već se onako topao nasloni na drve nu osnovicu m atičnjaka. ne treba dozvoliti da se on ohladi. N a p rib ližn o sličnim p rin c ip im a b a zira ju se i neke druge metode (po H o p kin su. Za sve m etode je zajedničko da se uzgajaju matice. ponovo se potopi u vosak ali nešto pliće.u k o jim a se nalaze ja ja i izgradiće m atičnjake. na v rh u sa za oblje nim i dobro uglačanim k ra je m .

Postupak se ponavlja kako je n a p rije d opisano. sve dok se ne izra d i dovolja n b ro j osnova za m atičnjake. m atičnjaka ostaje do bro pričvršćena za letvicu. Naprava kojom se odjednom izrađuje veći broj osnova matičnjaka. 2. N a dno p rip re m lje n ih osnova m a tičnja ka 126 . te odnese u p ro s to riju za p re rađivanje. Iz ­ rada osnova za vještačke matičnjake. Dulitlov metod izvođenja matica. a sa njega se p a žljivo sm etu pčele i stavi se u sanduk za prenošenje o kvira . p rim je n ju je se specijalna na­ p rava koja o dje dno m izra d i veći b ro j osnova za m atičnjake. O k v ir se položi na sto. 43.S. I z odabranog rekordn. Presađivanje la rv i vrši se u p ro s to riji koja je zagrijana od 26 do 34°C i da vlažnost vazduha n ije niža od 70 do 7 5 % . k o ji je ra n ije dodat za p rip re m a n je la rv i. a za tim se ćelije m alo ra z v rn u ta n k im nožem ra d i boljeg p ristu p a larvam a. Si. Presađivanje larvi. 42. društva izva di se o k v ir. Dulitlov metod izvođenja matica.og. D a b i se posao ubrza o.

bolje p rim a presađene larve i izgrađuje m atičnjake. Ta d a se igla ili kašičica zajedno sa la rvo m p a žljivo podigne i p oloži u m lije č. Sve osnove m a tičnja ka u k o jih pčele nisu p ri­ m ile larve da ih u zg a ja ju . Z a tim po­ m oću specijalne igle ili kašičice vrš i se presađivanje la rvi.stavi se m alo m lije či. Kašičica za presađivanje la rv i je na p ravljena od guščijeg pera koje se p ri v rh u ukoso zareže. tako da la rva ostane na m lije č i u osnovi m atičnjaka. Ig la se povuče m alo u stranu. koja je p retho dno stav­ ljena na dno osnove m a tičnja ka . cvjetnog p ra h a i rezervu meda. 44. Z a tim se ovom d ru štvu vraća m atica. a ono koje im a i otvoreno leglo. p rethodno razblažene m la k o m vodom . Dulitlov metod izvođenja matica: O k vir sa izrađenim osnovama matič­ njaka i presađenim larvama neposredno pred dodavanje jakom pčelinjem društvu Potrebno je da se presađivanje la rvi izvrši za što kraće vrije m e (20 do 30 m in . 127 . Za to je p otre bno da se drugog ili trećeg dana po dodava­ n ju presađenih osnova m a tičnja ka . Danas postoje specijalne igle i aparati za p re ­ nošenje la rvi ili ja ja u osnove m atičnjaka. SI. kako bi ono nastavilo norm alan život. osnove m a tičnja ka sa la rva m a d o d a ju se p če lin je m d ru š tv u koje je za to p rethodno p rip re m ­ lje no (oduzeta m atica i otvoreno leglo). K a d a je presađivanje uspješno izvedeno. T a dru štva treba da im a ju dosta m la d ih pčela. ja k o dru švo p rim a oko 90»/o presađenih la rvi. od­ nosno izg ra dnje m a tičn ja k a u p če linje m dru štvu . Poslije o du zim a nja p rv e serije zatvorenih m atičnjaka može se dodati dru ga a ponekad i treća serija. O d m a h poslije završenog presađivanja. izvrši kontrola primanja larvi. a p re p o ru ču je se i p rih ra n jiv a n je šećernim siru p om . Ja k o m p čelinjem d ru š tvu može se dodati 45— 60 Osnova m atičnjaka sa larvam a.). p otre bno je u n ištiti i odstra niti iz košnice. O bezm atičeno pčelinje dru štvo koje uopšte nem a otvorenog legla. V r h igle ili kašičice podm etne se ispod larve (u prethodno ra z v m u to j će liji) uz posebnu p a žn ju da se sačuva larva. p rim a larve znatno m a n je i iznosi 60— 65°/o.

Za­ tim se o p lo d n ja k u iz n o rm a ln o g dru štva nadoknade uginule radilice i ponovo doda zatvoreni m a tičn ja k i cije li postupak oko izvođe n ja m a ­ tice se ponavlja. u je d n o m oplod­ n ja k u tokom sezone može se o p lo d iti 6 — 8 m atica. O n i se lakše za sniva ju a p o p o tre bi m ogu da posluže za izgrađi­ vanje n orm a lnog p čelinjeg dru štva . o d u zim a ju se iz pče­ linjeg dru štva u kom e su uzgajani. oplođene m atice se obilje ­ ža va ju u p a d n im b o ja m a (žuta. T a k v a m atica se odu zim a iz oplodnjaka i dodaje u d ru štvo kom e je potrebna ili se isp oru čuje na tržište. pčelinje d ru štvo i sama m atica razoriće ostale m atičnjake i cije li tru d postaje uzaludan. a za tim oplodi i otpočne nositi ja ja . u p o tre b lja va ju se nukleusi sa m a n jim o k v irim a k o ji se nasele sa 200— 250 g r pčela. N o rm a ln o ra zvije n i m a tičnja ci. crvena. Pošto se m atica o p lod i. u op lo d n ja k u ostaje dok snese ne­ koliko desetine ja ja . O d do davanja zatvorenog m atičnjaka.A ko se p ro izv o d i m atična m lije č. bijela. Poslije 9— 10 dana od dodavanja osnova m a tičnja ka sa larvam a. Najčešće se op lod nja ci p o­ sta vlja ju na posebnom p ro s to ru . k o ji se naziva sparivalište za m atice. obično od sredine mjeseca m a ja do sredine avgusta. Poslije 4 godine već u p o tre b lje n a b o ja ponovo dolazi na red. pored osnova krila . O p lo d n ja ci se osniva ju kada se ustale vrem enske p rilik e . A k o se izleže samo je dna m atica. O p lo d n ja k u se doda zatvoreni m a tičnja k. U p ra ksi najve ću p rim je n u im a ju nukleusi sa n o rm a ln im o k vi­ rim a . onda se ona vadi iz osnova m atič­ nja ka trećeg dana po pre sa điva nju la rvi. Z a tvore ni m a tičnja ci se sta vlja ju u nukleuse. sa o k v irim a u p ola m a n jim i sa m a lim o k v irić im a k o ji su 1/4 n orm a lnog o kvira. B o ja rastvorena u acetonu m a lo m četkicom se stavlja na g ru d i. je r uslje d m alog b ro ja radilica. 3. Svake godine stavlja se je dna određena b o ja a iduće i na rednih se m i­ je nja . T o je testiranje m atica. nisu u m ogućnosti da je d o vo ljn o sakupe. P rilik o m p ro izvo d n je velikog b ro ja m atica za tržište. Za sparivanje i p rivre m e n o čuvanje m la d ih m atica postoje t r i tipa nu­ kleusa: sa o k v irim a iste veličine kao i u košnici (n o rm a ln i o k v ir). p rođe 12— 15 dana. plava). č im su zatvoreni. O du zim a n je m atične m lije či iz m a tičnja ka v rš i se pom o ću m ale drvene kašičice ili v a k u u m pum pe. O ve pčele h rane m a ticu i o b a v lja ju sve poslove kao i u n o rm a ln o m d ru š tvu (čišćenje košnice.). pa sve one k o ji su slabije ra zvije ni i za krž­ lja li (znatno tanje i kraće). O visno od toga kada je izvršeno n jih o v o osnivanje. kako b i se p ro v je rilo da je izvršena op lo d n ja m a ­ tice. T im d ru ­ štvim a p o tre b n o je dodavati h ra n u . U savrem enom pčelarstvu p rilik o m prodaje. m a tičnja ci su dovršeni i zatvoreni. potre bno je odm ah u ništiti. T a ­ da se detaljno pregledaju. Odabiranje zatvorenih matičnjaka. gdje se m atice izlegu i spare. čuvanje gnijezda i d r. 128 . m oguće ih je spo jiti. pa su u cije lo j z e m lji m atice proizvedene u je dnoj godini isto obojene. a u jesen kad više nisu p otrebni. je r iz takvih m atičnjaka se izlegu m atice sa s la b ijim p ro izv o d n im sposobnostim a. U n e k im državam a pčelarski savez odre đ uje k o jo m se b o jo m obilježa­ va ju m atice. sve dok se m a ­ tica izleže. to su o plod njaci.

U tim o k v irim a poslije glavne paše. sa n jih se p rv o stresu. U n jih se leglo nalazi na m n o ­ gim o k v irim a gdje je i sam m ed. o čem u će biti rije č i u p o g la vlju »Z a zim lja v a n je pčela«. Rezervne oplođene m atice na p če linjaku potrebne su da se d o da ju pče­ lin jim d ru š tvim a k o jim a . u svom sastavu im a veći procenat vode. potrebno im je stvo riti što p o v o ljn ije uslove za zim u . P ri o d u zim a n ju o k vira s m e do m . ne nalazi se leglo i oduzi­ m anje o k v ira ili cije lih nastavaka ne p re dstavlja n ik a k vu teškoću. kada je m a n ja p o vršina pokrivena voštanim po­ klop cim a (n p r. U praksi je to n a jb o lji p re dzna k o završenom »s a zrije va n ju « meda. odnosno zasnivanje no vih p če lin jih društava. Iz košnica pološki. K a d a se raspolaže sa re ze rvn im m aticam a. Oduzimanje viška meda od pčelinjeg društva vrši se p ri k ra ju glavne paše. i u sanduku za 9 Pčelarstvo 129 . K a k o su to slaba pče linja društva. U s lje d toga. te d ru štvo zaostaje u svom ra zvo ju. koji su m eđusobno pregrađeni u je d n o m tije lu košnice. O D U Z I M A N J E I I S T R E S A N J E M E D A (C E N T R I F U G I R A N J E ) P rije o d u zim a n ja m eda iz pčelinjeg društva. U savrem enom pčelarstvu rezervne m atice tokom zim e ču va ju se u specijalnim m a lim d rv e n im boksovim a (m ale k u tije ). i to tako da u svaki pregradak m ogu stati 3— 4 n o rm a lna o k v ira i da svaki pregradak im a svoje posebno leto. T e m atice se č u v a ju u n u kle u sim a sa 1— 1. sa kupljeni u proljeće i početkom ljeta. O k v iri sa ta kvim m edom (i cv je tn im p ra h o m ) osta vlja ju se u košnici za ishranu pčelinjeg d ru ­ štva tokom zim e (do ranog p roljeća sljedeće godine). U svako doba godine na p če linjaku treba da bude 8— 10°/o re ze rvnih m atica u odnosu na b ro j p če linjih društava. Čuvanje oplođenih matica. a za tim četkom zb rišu pčele. Saće iz koga se odu zim a m ed. O bično se u n u tra ­ šnjost košnice ploške p re g ra d i ta n jo m daskom ili lesonitom . može doći do v re n ja i kvare­ n ja meda. 1/3 i m a n je ).4. T o se postiže d rža n je m više nukleusa. o k v iri se vade pojedinačno. O va­ kav slučaj n ije kod košnica pološki. ugine stara m atica ili kada ona slabo nosi ja ja . U to doba godine u p riro d i još nem a m e d ljik e n iti sokova od voćnih plodova i sakupljeni m ed potiče isk lju čivo od nektara. O du ze ti m ed. m ed se nalazi u o k v irim a k o ji su sm ješteni u sam om na­ stavku. te p r i o d u zim a n ju u o b z ir dolaze kako o k v iri bez legla tako i oni sa za tvo re nim leglom . T o se naziva z b irn i nukleus. iz bilo k o jih razloga. k o ji se odm ah poslije istresanja m eda v ra ća ju u košnicu. K o d košnica sa nastavkom (p o lu ­ nastavak). po­ trebno je da bude p oklop lje n voštanim poklop cim a na 2/3 svoje po­ vršine. u ra n im ju ta rn jim časovima. p rethodno je potre bno da se odstrane pčele koje su na n jim a . Za potrebe pčelinjeg dru štva osta vlja ju se o k v iri sa m edom i cv ije tn im p ra h o m . tokom čuva nja u skladištu. lako se izvodi i vještačko rojenje. potrebno je prethodno p ro c ije n iti koja će se količina oduzeti a koja ostaviti za potrebe samog društva.5 kg pčela i oko 6 — 7 kg meda.

N e p re p o ru ču je se duže izla­ ganje pčela d je lo va n ju benzaldehida je r se p riv ik n u na njegov m iris (na badem ) i ponovo se vrate u nastavak. Zato se danas u p o tre b lja va ju h e m ljska sredstva za u d a lja va nje pčela sa saća. Za to v rije m e pčele osjete da su zatvorene i napuštaju nastavak ko ji se poslije o du zim a od pčelinjeg društva. Pare benzaldehida ne p rija tn o SI. ali sada sa ko liči­ n o m upola m a n jo m 1 kašika za su p u ). a iza­ ziva i opekotine ako dođe u d o d ir sa tije lom . U d a ljiv a č za pčele se postavlja na 24 sata p rije skidanja nastavaka. N a n i­ ž im te m p a ra tu ra m a im a slabije djejstvo .. Pom oću u d a ljivača za pčele (bježalice). nalazi se m a n ji o tvo r. N a drveni ra m k o ji im a isti o b lik kao i o tv o r košnice sa go rnje stane. Zato se ovaj ra m ostavi na košnici 4— 5 m in u ta kako bi pare benzolaldehida d o vo ljn o djelovale na pčele i da napuste nasta­ vak. podigne p o kro vn a daska a postavi ra m sa pop rska nom k rp o m koja je okrenuta pre m a u nu tra šn jo sti košnice. 45. O s im toga. nastavak se ra zdva ja od plodišta. Po­ trebno je ponovo p o prskati k rp u sa benzaldehidom . Ram sa flanelskom krpom za primjenu benzaldehida. kako za lju d e tako i za pčele. te one napuštaju nastavak i prelaze u donje dijelove (plodište) košnice. K a d se ra m sa p oprskanom k rp o m skine s jedne košnice. Ranije se up otre blja va la 5 0 % karbolna kiselina. N a sredini pokrovn e daske. Jedan­ put poprskana krp a benzaldehidom može se u p o trije b iti za o d s tra n ji­ vanje pčela najviše t r i puta. P ri p rv o j u p otrebi k rp a se poprska po cijeloj p o vrš in i 0 . skida se nastavak i odnosi u p ro s to riju za istresanje meda.prenošenje o k v ira se odnose u p ro s to riju gdje se istresa m ed. zahtijeva i veći b ro j po­ klopaca sa u d a ljiva čim a za pčele. O va ka v način u da ljavanja pčela iz nastavka p rilič n o je spor. a sprečava n jih o v p ovratak u nastavak. k o ja je veličine kao i h orizonta lni presjek košnice. a osim toga. T a j o tv o r odgovara veličini udaljiVača. Benzaldehid uspješno dje lu je na od­ stra n jiva n je pčela kada je tem peratura vazduha veća od 22°C. nje n p ro d o ­ 130 . iz čijeg se nastavka o d s tra n ju ju pčele. Sa košnice gdje je p rethodno bio stavljen ra m . Pčele se o d s tra n ju ju sa o k v ira iz nastavaka na više načina. d je lu ju na pčele. Z a tim s košnice. je r intenzitet isparavanja znatno slabi. odm ah se prenosi na d ru g u košnicu. O va j se postupak p o­ na vlja i na sljedećim košnicam a.0 1 (oko 2 kašike za supu) benzaldeliida (C -H .C H O ). p rč v rs ti se flanelska krpa da p o k riva cije lu p o vršin u drvenog ram a. U posljednje vrije m e se ne up otre blja va je r je otrovna . što p ru ža m ogućnost da se ponovo odstrane pčele iz sljedeća 2— 3 društva. U sam om u da ljiva ču nalazi se m ekana m etalna lam ela koja om ogućuje prelaže­ nje pčela iz nastavka u plodište.

2 ) m ed dire ktno iz slavine odlazi u kante. kao ostaci voska od poklopaca. potrebno je sav p rib o r koji je za to korišten (noževi. U savrem enom p čelarstvu sve se više u p ra žn ja va seleće . M o g u b iti na benzinski. podm etači i d ru g o ). što naročito dolazi do izra ža ja p ri za g rija v a n ju meda. u h ra n ilicu . Poslije otapanja m eda. na p rim je r. Istresanje meda (vrcanje). P rije vraćanja o k v iri se m alo p o p rs k a ju v o d o m da b i ih pčele lakše očistile. kada pčele prestanu da izlije ću iz košnice. Danas se za o d s tra n jiva n je pčela u p o tre b lja v a ju izduvači k o ji pom oću agregata stva ra ju vazdušna stru ja n ja . P ri istresanju u m edu zaostaju razne neči­ stoće. kako b i pčele očistile i pop ra vile oštećene ćelije saća. o k v iri se po­ novo sta vlja ju u nastavke i ponovo vra ća ju u košnice od koje su odu­ zeti. b a te rijski ili ele ktrični pogon. u početku se okreće polako a kasnije sve jače i jače.. Svaka nepažnja. potrebno je paziti da se ne izazove grabež. nastavci se v ra ća ju predveče. Vraćanje istresenih okvira. kao. za tim p ro su t m ed i si. na udaljenosti 10— 15 m etara od pčelinjaka. N astavci se m ogu odm ah poslije istre­ sanja m eda v ra titi u pče linja d ru š tva ako je dnevni unos nektara oko 2 kg. Poslije završenog istresanja.ran m iris m ože da uđe i u m ed (a štetna je i za leglo). ta se voda pre d­ veče dodaje p če lin jim d ru š tvim a . O du ze ti pojedinačni o k v iri ili nastavci sa o k v irim a u k o jim a je m ed se prenose u posebnu zatvorenu p ro s to riju (sobu ili pčelarsku m o n ta žnu k u ćicu ). Istovrem e­ no je potrebno suziti leta na košnicam a i sljedećeg dana osm atrati pče­ lin ja k da se ne b i p o ja vila grabež. U košnice pološke o k v iri se vra ć a ju pojedinačno. Za ovo je potre bno da postoji dnevni unos nek­ tara n a jm a jn e od 2 kg. ostavljanje otvo re n ih p ro zo ra ili v ra ta na p ro s to riji gdje je centrifu gira n m ed. Poslije završenog rada na istresanju meda. a poslije 2— 3 dana sve p rim je se isp liva ju na p ovršinu . A ko je dnevni unos m a li ili ga uopšte nema. Pošto se m ed istrese iz o kvira . M ed se može istresti i na otvore nom p ro sto ru . Z a tim se p rib o r detaljno opere i dobro ispere vo d o m . T o se oba vlja p om o ću v ilju š k e ili noža za otkla nja nje m ednih poklopaca. p rv o potopiti u m alo vode da se m ed otopi. pčele koje se utope u m e du i d r. P ri vra ć a n ju o kvira . D a bi se m ed k o ji je p oklop lje n poklopcem m ogao istresti iz ćelija saća. m o ra se pre tho dno o tklop iti. Ove nečistoće m ogu se o tk lo n iti na dva načina: 1) postavi se gusto sito na slavinu centrifuge i nečistoće se na n je m u zadrže. m ože im a ti veom a štetne po­ sljedice na pče linja ku uslje d pojave grabeži. a za tim osuši. PREVOŽENJE PČELA NA PAŠU I SELIDBA PČELA Pčele se m ogu ga jiti na stalnom m je stu (stacionarno pčelarenje) ili prevoženjem pčela sa jedne pčelinje paše na d ru g u i to je seleće (m ig rira juće ) pčelarenje. odakle se m o g u lako u k lo n iti. K a d a se centrifuga na p u n i o k v irim a . O k v iri sa o d s tra n je n im poklop cim a sta va lja ju se u centrifugu (v rc a ljk u ) za istresanje meda. centrifuga. o k v iri se vade iz vrca ljke .

T a k o se om ogućava p če linjem d ru š tvu da iskoristi više paša. O d posebne su važnosti sljedeći uslovi: 1 ) da im a do vo ljno paše za pčele. nije p otre bno p re d u zim a ti m je re za p ro vje tra va n je ako se na košnici nalazi zbijeg. Stege u to ku prevoženja obe zbje đuju čvrste veze izm eđu dijelova košnice. kada su tem perature vazduha oko 15°C. onda se o k v iri s m e do m izvade a na n jih o vo m jesto postave o k v iri sa već izg ra đe nim saćem. A ko se pčele prevoze na veće udaljenosti i »u h va te « topao dan. ali košnice m o ra ju b iti do bro p rip re m lje n e za seobu. U k o lik o to nije m oguće. potre bno je istresti sav med. transpo rtna sred­ stva m o ra ju b iti pogodna za prenos košnica. gdje postoje specijalne dizalice sa paletam a za u to va r i is­ tova r košnica na kam ione. te nakon toga se donosi odluka o seobi. p ristu p a se za tva ra n ju leta. Svako p okretanje košnica sa pčelam a iziskuje troškove i velike napore.). Predveče. T o se postiže pom o ću tzv. je r b i se već postojeći p o­ m je ra li i gnječili pčele. željeznica. pčelam a se m o ra obezbijediti p ristu p vazduha. U lje tn o m periodu pčele se isk lju čivo sele po noći. i d r. Pripremanje za seobu. P rije pokre ta nja košnica. što om ogućuje pčelam a da se zadrže na saću. U tije lim a košnica ne sm ije b iti p ra z­ nih m jesta. 3) da je dobro zdravstveno stanje vlastitog i d ru ­ gih pče linja ka u to m re jo n u i 4) da su d o b ri i dru g i fa ktori važni za pašu (suša. P rilik o m seobe. te d o b ri putevi. Stare i dotra ja le m ogu u toku prevoza da se raspadnu i da izazovu nezgodu i štetu. Putovanje treba nastaviti sljedeće noći. Za seobu dolaze u o b zir košnice koje su u dob­ ro m stanju. m ogu se za tv o riti ilovačom ili stolarskim gitom da kroz n jih pčele ne m ogu izlaziti. Za seobu pčela m ogu se ko ristiti razna prevozna sredstva kao: konjska zaprega. ve ntilacija) m ogu se m eđusobno p rite g n u ti na razne načine: p om o ću žice ili stegam a specijalno konstru isa nim za tu svrhu . I z košnica koje se sele. P o kretni d ije lo vi košnice (podnjača. kam ioni. gdje se »sklone« pčele p rilik o m seobe. potre bno je da se prethodno isp ita ju i prouče uslovi re jona na k o ji se dovoze pčele. tijela. N a d n e vnim te m peraturam a preko 25°C na košnicam a se ne sm iju zatvarati leta da b i se košnice u toku noći mogle seliti. treba obići rejon i p ro v je riti sve ove elemente. P ri takvoj te m peraturi. Zato p rije seobe košnica. pčele se m ogu p re voziti u svako doba dana ako su leta na košnici predveče ili rano u ju t ro za­ tvorena. U nap re dno m pčelarstvu. Razm aci na o k v irim a o d r­ žavaju ra sto ja nje izm e đu sam ih okvira .pčelarenje. Postupak kod seljenja. kako ne bi došlo do p om je ra n ja . hladnoća. a pčele se prevoze po d o b ro m p u tu na kraće u d a ­ ljenosti. ventilacije sa zbijegom . m jesta nepop u nje nih o k v irim a . i to ako su tem perature niže od 25CC. Sve p rip re m e za seobu obave se tokom dana. A ko su na košnicam a pukotine m alog p ro ­ m je ra . U rano p roljeće ili na jesen. a n iti satnih osnova. ka­ da sve pčele u đ u u košnicu. 2 ) da ne dođe do prenaselje­ nosti rejona pčelam a. a u posljednje vrije m e transportni avioni 132 . pčele isto va rili i o tvo riti im leta. putovanje treba p re k in u ti. leta se ne za tva ra ju ako se košnice prevoze noću.

list S R B iH b r.). Postupak se p ona vlja dok se na svim košnicam a ne otvore leta. uspješno će dočekati proljeće. šestoj.i helikopteri. onda se to može izvrš iti na svim košnicam a odjednom . 8. za uspješno zim ovanje pčelinjeg društva. uz ostale povoljne uslove (d o b ro u topljena košnica. potrebno ih je dovesti u red. četvrtoj itd. a za tim se poslije pola sata (kada se pčele iz otvore nih košnica m alo sm ire) na d ru g o j.. troši više hrane i obratno. je r postoji mogućnost da pčele u b o d u konje. postepenim otva ra n je m leta.5. pristupa se o tva ra n ju leta. A ko se leta na košnicam a o tva ra ju po danu. SI. u top ­ lja va nje košnice i m ir na pčelinjaku. Prem a A vetisjanu. Za uspješno zim ovanje u uslovim a kontinen­ talne i um jereno-kontinentalne klim e . 2. Predveče ili na jkasnije sutradan izvrš i se pregled svih košnica i ako se nađe da je položaj o k v ira u gn ije zdu porem ećen. starost pčela. 2. P rem ještanje se vrš i u za tvo re nim košnicam a i sa p ra tio ce m «. Prem a tom e. 5. Snaga pčelinjeg društva. P rilik o m prevoženja pčela na pašu potrebno je za do vo ljiti uslove koje postavlja Zakon o m je ra m a za una p re điva nje stočarstva. K a d a je dru štvo slabije. neophodno je da pčelinje d ru štvo im a d o vo ljn u količinu meda dobrog kvaliteta i cvjetnog praha. T a k o p rip re m lje n o društvo. to se iz­ vodi na izm jeničn o. K a d a se leta otva ra ju noću. Član 48. itd. O vako. košnice se istova ra ju i odm ah p osta vlja ju na određeno m jesto (raspored košnica vidi u p o g la vlju : »P če lin ja k «. količina i kvalitet hrane. košnice se p o sta vlja ju tako da o k v iri sa saćem id u sa os­ om vozila. Smještaj košnica.) N a k o n pola sata od istovaranja. jačina pčelinjeg društva im a isti značaj kao i za glavnu pašu. Pored toga. N a že lje zn ičkim vagonim a o k v iri idu paralelno sa šinama kolovoza.74. svakoj trećoj. poslije prestanka p če lin jih paša.67. sprečava se na lije ta nje (m iješanje) pčela iz jedne košnice u dru g u. p otrošnja m eda zavisno od b ro ja pčela (odnosno težine) u p če linje m d ru š tvu i kod društava koja z im u ju na otvorenom p ro sto ru je sljedeća: Te žin a pčelinjeg dru štva (k g ) 1. K o n js k u zapregu treba izbjegavati. koje prethodno nisu iznurene od sa ku p lja nja nektara i ish ra n jiva n ja legla. ovog Zakona obavezuje da »R a d i korišćenja pčelinje paše držalac pčela m ože zdrave pčele prem ještati sa jednog na drugo m jesto. m ir na p če linjaku i d r. od posebne važ­ nosti je: snaga društva. Po dolasku na ra n ije odabrano m jesto. P ri u to va ru na kam ione. k o ji od toga uboda odm ah ugiba ju. 7. 7/67. 133 . P R IP R E M A N J E P Ć E L A Z A Z I M U (Z a zim lja va n je pčela) P rip re m a n je p če lin jih društava za zim u počinje k ra je m ljeta. znatno se u m a n ju je n jih o vo p om je ra n je . O v a k v im položajem o k v ira u prevozu. N eophodno je da se p rip re m i ja ko pčelinje dru štvo sa fiziološki m la d im pčelam a. Prosječna potreba hrane (k g ) 9. 1.99.5.78.

uslje d n e p o vo ljn ih pašnih p rilik a . od sojeva sa juga. sa dnev­ n im unosom od oko 2 0 0 g r u košnicu. O sim re žim a tem perature u vrije m e zim ova nja . potrebno je da pčelinje dru štvo uđe u zim u i sa m la d o m m aticom . to ko m zim e tem peratura u k lu p k u im a veća kolebanja a u proljeće kada se p o ja vi leglo. Često takva pče linja d ru š tva od jeseni do p roljeća toliko oslabe da ne m ogu sam ostalno da nastave život. P ri k ra ju zim e. 134 . U s lje d fiziološke iscrpljenosti. pčelinje d ru štvo se na dražajno p rih ra n ju je a. ja ka dru štva sa lakoćom podignu te m p e ra tu ru do 34— 35°C (te m p e ra tu rn i skok) i stalno je na toj granici od rža va ju. da sojevi (rase) pčela sa sjevera stva ra ju veću konce ntra ciju u gljendioksida a m a nje troše kiseonika. koje su izležene u m jesecim a ju lu i avgustu. ve liki značaj im a i sa­ stav vazduha u klu p k u . koja će u p roljeće im a ti dobra p ro izvo d n a svojstva. N a jb o lje je ovakvo p r i­ h ra n jiva n je ako nem a pčelinje paše u p riro d i v rš iti od sredine mjeseca avgusta i kao na dražajno. K a d a se u tv rd i pregledom p ri k ra ju ljeta da pčele ne m a ju do vo ljno m eda za zim u . U tv rđ e n o je. A k o takvi uslo vi u p riro d i ne postoje. p ristu p a se p rih ra n jiv a n ju šećernim siru p om . uz veću rezervu cvjetnog praha. da se dobije što više generacija m la d ih pčela. potrebno je da se obezbijedi zaliha od 2 0 kg meda. K o d slabih p če lin jih društava. potrebno je da od sredine mjeseca avgusta postoji slabija nektarna paša u p riro d i. Količina i kvalitet hrane. te one m a nje u z im a ju h ra nu . ve lik u ulogu za p re zim lja va n je im a i starost pčela. Pored m la d ih pčela. ja ka pčelinja dru štva bolje o d r­ žavaju toplotu (15— 20°C) k o ja je potrebna u p če linje m klu p k u . U s lje d pojačane koncentracije ugljendioksida a sm anjenja kiseonika u toku zim e. kada se u p če linje m k lu p k u poja vi leglo. pčele ne sakupe d o vo ljn u ko ličin u m eda koja im je potrebna za zim u . U vrije m e zim o va n ja sadržaj u gljendioksida (C 0 2) povećava se na 4— 5 % a sadržaj kiseonika se sm a n ju je na 17— 1 8 % (n o rm a ln a koncentracija ugljendioksida tokom lje ta je 0. Često.03 a kiseonika više od 2 1 % ). te uslje d toga p ro p a d a ju ili se bez p om oći pčelara sasvim slabo o b n a vlja ju . dodaje se i zam jena za cvje tni pra h . a takva društva su p odlo žna bole­ stim a (nozem atoza). po p otre bi.Za v rije m e n iskih zim sk ih tem peratura. Zato se kod slabih društava leglo p o ja v lju je znatno kasnije. ne prelazi 32— 33°C. Is p itiv a n ja su pokazala da jača p če linja d ru š tva stvaraju veću konce ntra ciju u glje n­ dioksida u odnosu na slaba i srednje ja ka društva. A k o je pčelinje dru štvo ušlo u zim u sa sta rim pčelam a. Starost pčela. 55). do po-' jave nektarske paše u p riro d i. Za zim ovanje potrebne su m lade pčele koje se izlegu od sredine avgusta do prestanka legla u jesen. Pored b ro jn o s ti (jačine) pčela u d ru š tvu . one u gin u i na p ro ­ ljeće u ta kvom d ru š tv u nem a pčela koje b i uzgajale leglo (v id i str. one ne dožive proljeće. s m a n ju ju se i oksidacioni procesi u p če linje m o rg a nizm u . D a se om o gući p o dm la điva nje pčelinjeg društva. Pčelinjem d ru š tv u za zim u i proljeće. a ujedno da siru p sazre i da ga pčele poklope u ćelijam a saća. kada su društva iste jačine.

odm ah se od u zim a ju iz košnice a na n jih o vo m jesto d a ju se o k v iri iz rezervi sa cv je tn im m e do m . saće sa 135 . Potrebno je u ra stvo r meda dodati onoliko krečne vode koliko im a rastvorenog meda i vode zajedno. ako nem a pčelinje paše u p riro d i. leglo se p o ja v lju je tek pošto p ro c vje ta ju u p riro d i p rve b iljk e koje d a ju pčelam a polen. u tečnosti će se pojaviti pahuljice koje se kasnije talože na dno čaše (talog se stvara od ve­ ziva nja kreča sa de kstrinom ). krečna voda sa p o vr­ šine sipa se u rastvoreni m ed. a tim e i njegova prip re m a za glavnu pašu. već od ra zn ih d ru g ih slatkih sokova (m e d ljika . S re d in o m mjeseca septem bra iz plodišta se odu zim a ju su­ višni o k v iri koje pčele ne zaposjedaju (jesenja re vizija gnijezda). K a d talog kreča padne na dno (dekan taci ja ). štetan je za p re zim lja va n je pčela.O sim količine. a za tim se u n ju dolije ista količina (vo lu m e n ) destilovane vode ili kišnice. Is p itiv a n jim a je dokazano da pčelinje dru štvo bolje zim u je uko liko je u zim skom k lu p k u svježe prerađeni šećerni sirup. A ko u m edu im a m edljike. sokovi od oštećenih p lo­ dova d r. i 33). p re p o ru ču je se. K o d ja k ih p če linjih društava leglo se p o ja v lju je već koncem ja n u a ra mjeseca. pošto se to ne u tv rđ u je napče linja ku (na terenu). U drugoj čaši se rastopi je dna količina gašenog kreča u istoj količini kišnice. T o biva tek sre dino m fe bru a ra ili početkom mjeseca m a rta i za toliko će zaostati razvoj pčelinjeg dru štva u prolječe. U nedostatku takvog m eda m ogu se pčele p rih ra n iti šećernim sirupom . Zato se on odu zim a iz košnice.). U nedostatku cvje tnog praha u košnici. Utopljavanje gnijezda. M ed k o ji ne potiče od nektara. N a js i­ g u rn ije su la bora torijske analize. Iz nekoliko o k vira u košnici uzm e se kašičicom po m alo m eda i is­ trese u e pruvetu ili u čašu od vatrostalnog stakla. P rije odu­ zim a nja p otre bno je da se ispita stvarni kvalitet takvog meda. 2. Poslije od u zim a n ja nastavaka pčele ostaju samo u plodištu. O sim potrebne količine kvalitetnog m eda za zim ovanje. već on ostaje otvoren u ćelijam a saća. je r im opterećuje organe za varenje (v id i str. Prven­ stveno se o d u zim a ju o k v iri sa ne isp ra vnim saćem (k riv o saće. I kada u p če linjem gn ije zdu im a dovoljna količina m eda dobrog kva­ liteta. pošto se lako vari u crije v im a pčele. važan je i kvalitet hrane. dodavanje še­ ćernog sirupa u nekoliko navrata (u avgustu i septem bru mjesecu). 30. O va j znak ne m ora u v i­ je k b iti siguran. u košnici treba obezbijediti i d o v o ljn o cvjetnog praha. pčele ne p o kla p a ju voštanim poklop­ cim a. M e đ u tim . postoje p riru čn e e m p irijske m etode za u tv rđ i­ vanje m e dljike : 1. kojeg su pčele sakupile u periodu glavne paše. Ta d a ga pčele ne m ogu sakupljati u p riro d i i upućene su na rezerve koje se nalaze u samoj košnici. Z a tim se rastvoren m ed u krečnoj vodi zagrijava na va tri dok ra­ stvor ne p ro vre . M ed m e dljikova c.). Pošto se ustanovi da postoje o k v iri s m edom od m edljike. kao i onaj k o ji potiče od ra znih slatkih sokova (oštećeni v o ćn i p lo d o vi i d r.

uspješno se m ogu u p o trije b iti stare novine. oni se za tva ra ju sto­ la rskim gitom . k o ji se pune slam om . T a k v i o k v iri se pretapaju.5 kg pčela i 8 — 10 kg meda. 46. početkom mjeseca oktobra. čuvanje oplođenih m atica u toku zim skog perioda izisku je znatne troškove. Potrebno je da ostane u košnici dovoljno o k v ira za sm je­ štaj pčela. U nedostatku jastuka. otavom i si. SI. A k o se p rim ije te i n a jm a n ji o tvo ri k ro z koje može da s tru ji vazduh. G n ije zd a se u to p lja v a ju sa gornje strane iznad p okrovne daske (p ro s to r izm eđu pokrovn e daske i k ro va na košnici). M a te rija l za u to p lja va nje ne sm ije se navlažiti je r se suvišak vlage prenosi u sam u košnicu. Up o re do sa u to p lja va n je m p re gledaju se i košnice.ne p ra vilnim ćelijam a kao i ono sa m nogo tru to vskih ćelija). sijenom . A ko je visina leta veća od 10 m m .). m eda i cvjetnog praha. koje se slažu u više slojeva. T o se sprečava stavljanjem lim enog češlja na leto košnice. Zato se m a te rija l za u to p ljavanje češće kontroliše i po potrebi suši. K a da se gnijezdo suzi i obezbijede ostali p otrebni uslovi za zim ovanje (kvalitetna hrana. postoji opasnost da u košnicu u đu miševi (na ročito m ali p o vrta rs k i m iš — M us hortensis). Istovrem eno se sm a nji i o tvo r na letu za je d n u polovinu. p ristu p a se u to p lja ­ v a j u gnijezda. rashlađuje gnijezda i d r. su vim lišćem . ku činom . p lje vo m . m lade pčele i d r. Za u to p lja ­ vanje se u p o tre b lja v a ju jastuci od jute . M e đ u tim . te se pčelam a om oguće p o v o ljn iji uslovi za njegu legla i izvođenje m lade generacije pčela. za svaku treba obezbijediti nukleus sa 1— 1. U to p lja va n je gnijezda v rš i se u ra n u jesen. Č U V A N J E O P L O Đ E N I H M A T IC A U T O K U Z I M E Navedeno je da rezervne m atice im a ju ve liki značaj za m noge in te r­ vencije pčelara u proljeće. što dovodi do pljesnivosti saća. K u tija sa pčelama radilicama u kojima se čuva oplođena matica tokom zime. cvje tn i pra h . 136 .

pa je tada potrebno o tk lo n iti led sa leta košnica. SI. S vakih 1— 2 mjeseca pčele i h ra na se z a m je n ju ju (osvježavaju) a m atica ostaje. O vd je je po­ trebno preduzeti posebne m je re p ro tiv nozematoze a to se sprečava dodavanjem u h ra n u fum agilina. 149). može da zaledi leto i sp ri­ ječi prolaz vazduha. moguće je da se tokom zim e ču v a ju oplođene matice i izvan pčelinjeg društva. A u to ri ove metode navode da je za cije li pe riod čuva nja matice potrebno dodati od 150 do 200 gram a hrane i oko 100— 150 gram a pčela. te m noga društva m ogu i da stra da ju . 47. kao i k lju ca n je po košnici raznih ptica (d je tlić. KONTROLA PČELINJEG DRUŠTVA U TOKU ZIM E A ko su pčele u jesen do b ro zazim ljene.). U toku zim e izm eđu dana sa većim zahlađenjem . Snijeg i pčele. te pčele do b iva ju potreban vazduh. Te h n ik a čuva nja m atica tokom zim e sastoji se u sljedećem: u m alu k u tijic u stave se pčele sa m a ticom i m alo hrane. može da se pojavi lije p 137 . U toku zim ova nja pčelam a je potrebno obezbijediti p o tp u n i m ir. K o ristan je je r štiti pčele od hladnoće a uje dn o je porozan. pčele reaguju tako što u zim a ju više hrane a time opte re ću ju i svoja c rije va (v id i: »B olesti pčela« str. Stalaža sa kutijama gdje zim uju oplođene matice. Stoga je potrebno u to k u zim e češće kontrolisati košnice da bi se o tklonili eventualni nedostaci na pčelinjaku. Nekada snijeg sasvim p o k rije košnice. N a svaki ja či d o d ir po košnici (u da ­ ranje. odnosno fu m id ila B . T e k kada snijeg otpočne da se topi. p o m je ra n je i si. N a ro čito je štetno ako stoka pase pored košnica. M ale k u tije sa pčelam a i m a ticom ču va ju se u specijalnoj p ro s to riji na stalažama.Prem a istra živa njim a u S S S R -u i R u p iu n iji. tokom zim skih mjeseci pčelar nem a većih ra d n ih zahvata na p če linjaku. sjenica i d r.). u m a lim k u tija ­ m a.

na pčelinjak. 138 . potrebno je p ro s to riju za g rija ti a za tim je postepeno ohladiti. k ra tk o tra jn im otva ra nje m košnice. Pčelama se. pa se um jesto tečnog sirupa. ne daje h ra na u toku zim e. Te č n a h ra na u toku zim e ne dodaje se pčelam a na p o lju . da se pčele ne b i rashladile u slučaju da pa dnu na snijeg pre d košnicom je r b i tada uginule. T o se m ože u ra d iti sam o iz k ra jn je nužde. O va j način p rih ra n jiv a n ja je težak. Zimsko prihranjivanje pčela. gdje je tem peratura 6 °C. N a jje d n o sta vn ije je dodati »P če lin« (v id i: »P rih ra n jiv a n je p čela«) ispod p okrovne daske. po p ra vilu . sljedećeg dana se košnica iznosi napolje. kad iz bilo k o jih razloga u d o vo ljn o j količini n ije obezbijeđena zim nica. Poslije toga košnica se za tvo ri i dobro u top li. kada je tem peratura vazduha u hladu iznad 12°C. te postoji opa­ snost da pčele u ginu od gladi. U o k v ir sa p ra zn im saćem u lije se je ­ dan lita r sirupa. Pošto pčele p rerade siru p . ispred košnica se razastru n o ­ vine ili slama. dire ktno na gor­ n ju stranu satonoše. u p o ­ tre b lja va ju šećem o-m edne pogače. već se koš­ nica sa pčelam a unese u neku zam račenu p ro s to riju (na jb o lje u p o­ d ru m ). za tim se košnica o tvo ri i o k v ir stavi neposredno do pčelinjeg klu p k a . D a bi pčele uzele i pre ra dile siru p . Pogače se m o g u davati i na p olju .zim sk i dan. Pčele tada izlije ću da izbace izm et i pročiste c rije va — pročisni izlet. A ko je zem ljište vlažno ili p o krive no snijegom .

ljeska. Istovrem eno i b iljk e su p rilagodile gra đu svoga cvijeta da b i spriječilo sam ooprašivanje. V e lik i značaj u tome odnosu im a ju p rostorna raz­ dvojenost m u š k h i ženskih cvje tova (ili organa). cvjetne m uhe. breza. kao: bor. bukva. m ra vi i neki tv rd o k rilc i. b u m b a ri. itd. Entomojilne biljke im a ju cvjetove grupisane u cvasti. K o d insekata to je uslovljeno načinom života i anatom skom građom .5. V eći stepen u e volu ciji b ilja k a pre dsta vlja n jih o v o razviće na k o p n u i oprašivanje pom o ću vje tra . Anemofilne biljke karakterišu se nizo m m orfo loških i ekoloških p rila ­ gođenosti na v je ta r kao prenosilac polena. OPRAŠIVAN JE POLJOPRIVREDNOG BILJA POMOĆU PČELA B IO L O Š K E O S N O V E Prenošenje polena (cvje tn o g p ra h a ) je dnog cvijeta na žig ili tučak d ru ­ gog cvijeta naziva se oprašivanje. N a taj način tijelo insekata d o d iru je prašnike iz k o jih se istresa polen na n jih . hrast. d o d irn u žig i na n je m u ostave polen. insekti na svome tije lu prenose polen. Da b i došli do nektara. C vje tovi luče nektar i stvaraju polen k o jim se hrane insekti. Prenošenje polena iz je dnog cvijeta na žig drugog cvijeta vrši se raz­ n im p o srednicim a: vodom (h id ro filija ). O d insekata k o ji u čestvuju u prenosu polena na jza stup lje nije su pčele. A n e m o filn im b iljk a m a . le p tiri. Postoje dva osnovna tipa oprašivanja: sam ooprašivanje i u na krsno (u kršte no ) oprašivanje. topola. raslo je u vo d i i v o d o m je vršeno oprašivanje. k o n o p lja . iste ili dru ge sorte. k u k u ru z. u p rv o m redu. P rv o b ilje koje se p o ja vilo na našoj planeti u ra n im geološkim perio­ dam a. ra zličito vrem ensko 139 . Posjećujući za tim druge cvje ­ tove. N a p rije d je navedeno kakav u za ja m n i odnos im a ju b iljk e i insekti. orah. prip a da većina golosjem enjača (G ym nosp e rm a e ) i oko 10%> kristosjem enjača (Angiosperm ae). sm rča i d ru g i četinari. joha. ose. T o k o m evolucije ostvareni su uza ja m ni adaptacioni odnosi izm e đu insekata i cvjetova. vjetrom (a nem o filija) i životi­ njama (zo o filija ) N a jv e ć i značaj za oprašivanje (kod zoofilnih b ilja k a ) imaju insekti (e n to m o filija ). u p a d ljiv ih boja i m irisa k o ji p rivla či insekte. insekti m o ra ju da se zavlače u cvije t.

b u m b a ri. i ra d i toga u p riro d i nem a vrste insekata k o ja bi se u aktivnosti p rilik o m oprašivanja m ogla u p o re d iti sa m edonosnom pčelom.sazrijevanje m u š k ih i ženskih generativnih organa na je d n o m istom cvi­ je tu i fiziološka nespojivost polena sa žigom . pčelinje dru štvo u toku jedne sezone posjeti oko 1 m ilija rd u cvjetova. a osim toga gusjenice m no gih le ptira su štetne. P ri­ b ližno isti b ro j cvjetova pčelinje d ru štvo posjeti dok sakupi potre bnu količinu polena. U loga insekata u op ra šiva nju b ilja N a jv a ž n iji oprašivači p o ljo p riv re d n o g b ilja p rip a d a ju ro d u opnokrilaca (H y m e n o p te ra ). k o ji uče stvu ju u oprašivanju b ilja . b ro jn o s t ovih insekata u p riro d i n ije u v ije k jednaka u razna godišnja doba.. Ta k o đe . 140 . O na živ i u v e lik im zajednicam a. D a b i tu količinu nektara d ru ­ štvo sakupilo. neke vrste osica i cvjetne m uhe. S v i insekti k o ji p osje ćuju cvjetove ra d i nektara nisu korisn i p ri o p ra ­ šivanju. T a k o . sve je m a nje ze m ljišn ih površina koje se ne o b ra đ u ju . M e đu predstavnicim a entom ofaune. veći značaj im a ju b u m b a ri. o p ra š u ju cvje ­ tove crvene djeteline i lucerke. m nogi insekti op ra ­ šivači su m o n o tro fn i (p o sje ću ju cvjetove sam o jednog b iljn o g roda ili vrste ) ili o lig o tro fn i (p osje ćuju cvjetove više rodova jedne fa m ilije ). Sve većom p rim je n o m h e m ijskih m je ra u b o rb i p ro tiv štetnih insekata. Pored toga. N e k i g u n d e lji i stjenice dolaze na cvjetove ra di nektara a b ilju nanose štetu. O d posebne je važnosti što m edonosna pčela zim u je u ve lik im društvim a. za tim legla kao i za stvaranje rezerve u košnici. potre bno je da posjeti oko 500 m ilio na cvjetova. pčelinje dru štvo može sa v e lik im b ro je m je d in k i da sakuplja ne kta r i polen a tim e i da vrši oprašivanje. U procesu opra šiva nja b ilja . solitarne pčele. U proljeće kada je b ro jn o s t d ru g ih insekata oprašivača ne­ znatna. kako sm o već naveli. odnosno m edonosnoj pčeli. U to v rije m e ja k o pčelinje dru štvo b ro ji nekoliko de­ setina h ilja d a je d in k i. a u p ra vo na tim površinam a ovi insekti se ra zv ija ju . uslje d pojedinačnog p re zim lja v a n ja je d in k i. bolje od d ru g ih insekata. pošto se u procesu evolucije na jbolje prilagodila toj fu n k ­ c iji. M e đ u tim . n p r. T a k o . n j i ­ hov u d io u op ra šiva n ju može se zanem ariti. neznatna je uloga leptira u opra šiva nju b ilja . K o d op rašivanja p o ljo p riv re d n o g b ilja n a jva žn iji u dio p rip a d a m edo­ nosnoj pčeli. N e k i predstavnici s o lita m ih pčela o p ra ­ šu ju lu ce rku. sm a nju je se i b ro j na p rije d na­ vedenih ko risn ih oprašivača i u savrem enim uslo vim a agrotehnike. pčelinje dru štvo treba da sakupi oko 2 0 0 kg nektara i oko 20 do 30 kg polena u toku godine. koje najveću b ro jn o s t dostižu u p ra vo u v rije m e kada cvje ta ju b iljk e sa k o jih sa ku p lja ju ne kta r i polen (cvje tn i p ra h ). a cvjetne m uhe m rk v u . N je g o va se b ro jn o s t u proljeće povećava svakim da­ nom . Za ish ra n u je d in k i. Svaka grupa m eđu navedenim insektim a im a afinitet za oprašivanje p oje d in ih vrsta biljaka.

zadržava na h i­ ljade ra zn o vrs n ih pole novih z rn a k o ji tu dosp iju iz prašnika cvjetova pošto to ko m cvje ta n ja svaki cvije t posjete pčele više puta. k o ja sadrži više od 3 m iliona polenovih zrna. kao i znatan b ro j ra ta rskih k u ltu ra .) Trešnja (Prunus avium) Višnja (Prunus cerasus) Bijela djetelina (Trifo liu m repens) Crvena djetelina (Trifoliu m pratense) D inja (Cucumis melo) D ivlja repica (Brasica nigra) Grahorice (Vicia sp) Heljda (Fagopirum esculentum) Hibridna djetelina (Trifoliu m hybridum ) Kokotac (Melilotus sp. kada prestane lučenje kod jedne vrste. u p ra vo u tre n u tk u kada se na jb o lje izvrš i oprašivanje. Za v rije m e sakup­ lja n ja nektara i polena. potrebno je da posjeti 80— 150 cvjetova. pčela ga po in stin k tu sakuplja samo sa jedne vrste b ilja .) Krastavac (Cucumis sativus) Kupusi (Brasica oleracea) Lubenica (Cirtulus vulgaris) Lucerka (Medicago sativa) Luk (Alium sp) M rkva (Daucus carota) Pamuk (Gossypium sp) Slačica (Sinapis alba) Sm iljkita (Lotus Corniculatus) Suncokret (Helianthus annus) Tikve (Cucurbita sp) Uljana repica (Brascia napus oleifera) 141 . pčela prelazi na d ru g u v rs tu b ilja koja u tom tre n u tk u luči nektar. fa m ilija i vrsta. U intenzivnoj p o ljo p riv re d n o j p ro iz v o d n ji oprašivanje entom ofilnih k u l­ tu ra pom o ću pčela je sastavni dio agrotehničkog kom pleksa u poveća­ n ju prinosa sjemena i poboljša nja kvaliteta i prinosa p lodo va p o ljo ­ p rivre d n o g b ilja . P rem a tom e. Za oprašivanje važnu ulogu im a građa tijela pčele. K o b e lu i C a nde ru) Tabela 7. pčele p o s je ć u ju u toku sezone m nogo ra zn ih b iljn ih vrsta u periodu n jih o vo g cvjetanja. N e ke p o ljo p riv re d n e k u ltu re koje se o p ra š u ju pom o ću pčela (p re m a H a m b le n to n u .) Kajsija (Prunus armeniaca) Krastavac (Cucumis sativus) Kruška (Pirus communis) Kupina (Rubus fructicosus) Lubenica (Citrullus vulgaris) Malina (Rubus idaeus) Ogrozd (Ribes nigrum i R. Pošto svaka vrsta (ro d ili fa m ilija ) im a kolebanja u lu če nju nektara tokom dana ili čak sata.M edonosna pčela kao p o lltro fn l insekat. D a bi pčela ra dilica nap u nila svo ju v o ljk u ne kta rom .) Šljiva (Prunus domestica) Tikve (Cucurbita sp. T a k o se obezb je đ u ju n a jb o lji m ogući uslovi za oda biranje polena za o p lo d n ju . Kulture koje daju plodove Kulture koje daju sjeme Badem (Prunus communis) Borovnica (Vaccinium myrtilis) Breskva (Prunus persica) D inja (Cucumis melo) Dunja (Cyodonia oblonga) Jabuka (Pirus malus) Jagoda (Fraagria sp. P ri tome se na dlačicam a sa k o jim a je obraslo tijelo pčele. Is ti b ro j cvjetova pčela treba da posjeti dok nap u ni obnožicu sa polenom . sakuplja ne kta r i polen sa ento m o filn ih b ilja k a od ra zn ih rodova. O p rašivanje pom o ću pčela za h tje va ju gotovo sve vrste voća. rubrum Ribizla (Ribes glassularia L. od­ nosno ksenogam no oprašivanje.

5 1.2 do 15.3 % (0. I kod ra ta rs k ih k u ltu ra p rinosi se.5°/o).9 Obrano plodova Izolovano kom.0 do 0 . Razne vrste voćaka. znatno povećavaju ako je oprašivanje izvršeno p om o ću pčela. % 112.2 22. a procenat dospjelih plodova za b e rb u od 1. K o d breskve procenat dospjelih plodova za b e rb u bio je veći za 19.2 1.Slobo. koje su u vrije m e cvje ta n ja oprašene pom oću pčela. % Baumanova Budimka Ananas Boskopi Delišes zlatni Delišes crveni Jonatan Ontario Liepocvjetka Starking 280 206 224 230 210 240 380 322 310 340 272 272 220 232 237 232 375 350 302 310 0 1 4 3 1 3 6 1 0 2 0 0.0 15. 18 21 35 25 19 27 65 29 69 37 % 4.4 8. p redm et je izučavan ja u m n o g im ze m lja m a svijeta.4 0 0 0.8 0. Uticaj raznih načina oprašivanja na prinos i kvalitet sjemena suncokreta sorte Ždanovskij (p re m a A vetisjanu) Tabela 9.8 77 49 30 43. B u la to viću i B . 6 7 12 9 6 10 12 7 10 10 % 1.2 1.Izolovano vano dno kom.6 % ).4 46.2 Is ti a u to ri u tv rd ili su i kod kru ške povećanje procenta zam etnutih plo­ dova zavisno od sorte od 9.9 2.3 3. K o n sta n tin o viću ) Tabela 8. I kod d ru g ih voćarskih k u ltu ra p rib liža n je uticaj pčela p rilik o m oprašivanja.8 45.0 11.7 47.9 do 2 2 .5 0. K arak te rističa n je p rim je r sunco­ kreta.3 8.5 3.1 22.18% nego p ri sam ooprašivanju.9 10. procenat za m e tnu tih plodova se kretao od 4. dale su znatno veće p ri­ nose od o nih gdje n ije bilo pčela kao oprašivača.3 0. Uloga pčela u oprašivanju i zametanju plodova jabuke (1955. Is p itiv a n ja u našoj ze m lji p oka zu ju da p ri slobodnom op ra šiva nju u z posredovanje pčela kao prenosilaca polena. Način oprašivanja Slobodno oprašivanje pčela R učno oprašivanje svakog 4-tog dana R u čno je dno kra tno oprašivanje Sam ooprašivanj e 142 Težina Težina sjemena u 1000 jednoj sjemenki glavici gr gr Težina jezgra iz 1000 sjemenki gr ulja u suvoj materi.7 8.4 % (sam ooprašivanje 0.2 104.0 do 0.3 67.8°/o).4 0.4 3.5 0 0.7 Slobodno kom.6% (sam ooprašivanje od 0.80/0 (k o d sam ooprašivanja od 0.2 3.0 do l.8 11.8 0.U tica j pčela na povećanje prinosa kod p o ljo p rivre d n o g b ilja .3 0 0 Slobodno kom. takođe.0 3.3 do 5 . godine) (p re m a S.2 50.2 2.9 10.3 % ) a procenat dosp je lih p lodo va za b e rb u od 2.7 17.1 .0 do 1 . Broj cvjetova SORTA Zametnuto plodova Izolo. 0 0 1 0 0 2 3 1 0 0 % 0 0 0.3 33 5.4 do 8 .3 49.6 94 57.

pčele op rašivanjem poboljša va ju kvalitet p lo ­ dova (ja b u k a povećava b ro j za m e tnu tih sjem enki).. je r b iljk a ne može ish ra niti zam etnute plodove te oni opa­ d a ju (kod voćarskih k u ltu ra ). O sim povećanja prinosa.55 0. sa m nogo pčela sa k u p lja čk a . Samooprašivanje Ukrštena oprašivanja S O R T A šećer % kiseline «/o šećer °/o Sm ire n ko va reneta 9. 143 .. U uslovim a slabe agrotehnike u ticaj pčela kod oprašivanja jc neznatan ili nikakav. M noge b iljn e vrste koje o p ra š u ju pčele. n p r.65 18. Pčelinja d ru š tva koja su odabrana za oprašivanje. što se v id i iz priložene tabele: Uticaj oprašivanja pomoću pčela na kvalitet plodova jabuka (p re m a A ve tisja nu ) Tabela 10.32 11. što uništi i m ali b ro j zam etnutih plodova. težina zrn a u glavici (kod suncokreta) ili u m a h u ni (kod djetelina). u lja ne repice i d r.74 Zlatna zim ska parm ena 17. D a b i se to ostvarilo. iscrpljene b iljk e napadnute su ra zn im bole­ stim a i štetočinama. T a k v e . Dokazano je da se takvi p lo do vi b o lje ču va ju u skladištu a u je dn o im je u jednačeniji h e m ijs k i sastav. te je b ro jn o s t pčelinjeg društva od posebnog zna­ čaja za oprašivanje.66 0.. m la d o m m a ticom i dosta legla u svim stadijim a.50 0. karakterističan za v rs tu ili sortu.00 kiseline «/o 0. djeteline.30 K o d ra ta rskih k u ltu ra kvalitet sjem ena znatno se poboljšava (težina 1000 zrna . Metode iskorištavanja pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura Navedeno je da oprašivanje pom oću pčela predstavlja važan fa ktor u agrotehničkom kom pleksu u voćarstvu te p ro izv o d n ji ratarskih i p o vrtarskih ku ltu ra . kod suncokreta se povećava postotak u lja u sjem enki (v id i tabelu 9). Zato pčele v rlo kratko vrije m e posje­ ć u ju takve cvjetove. p a m u k . Pravovrem eno prenošenje dovoljne količine polena obezbjeđuje o p lo d n ju kod p o ljo p riv re d n ih k u ltu ra .75 0.I ostale ratarske k u ltu re kao.63 10. Istovrem eno se kod nekih b ilja k a m ije n ja h e m ijs k i sastav. d a ju zn a tn o veće prinose sjemena (vlakna kod pa m u ka ) kada je oprašivanje izvršeno p om o ću pčela. p retho dno je p otre bno p rim je n iti savrem enu agrotehniku kod bilja k a i p rip re m iti pče linja dru štva za oprašivanje. n p r. zrn o je k ru p n ije itd. luče m alo nek­ tara ili polena.00 Šam panjska reneta 10.44 0. potrebno je da b u d u jaka. ili se osip a ju (kod grahorice) ili osuše (lucerka i dru g e). grahorica. K o d ne kih b ilja k a cvje tovi su takve građe da je nektar i polen nepristupačan pčelam a. Oprašeni cvje tovi fo rm ira ju sim etričan i p ra vila n plod.

Dobiveno plodova sa površina udaljenih od pčelinjaka S O R T A mc/ha 1500 m 1000 m 300 m «/o mc/ha «/o mc/ha «/o 60.0 17 99. Zato su i dobiveni prinosi niski.6 Zlatna zim ska parm ena 18 100 18 100. Što je p če linja k više uda­ lje n . Prem a G u b in u . da udaljenost iz­ m eđu n jih ne bude veća od 1000— 1400 m kod ratarskih k u ltu ra . p o ja v lju je se susretno oprašivanje. K o d takvog rasporeda nekoliko pče­ linjaka. p osje ćuju ga u ve lik o m b ro ju i gube m alo energije. o d ­ nosno u vo ć n ja k u od 400— 500 m . U rano proljeće. Slična je p ravilnost i kod op rašivanja d ru g ih k u ltu ra .0 16 25. pčele više ne posjećuju crve nu djetelinu. n a jbo lje je košnice postaviti tako da n a ju d a lje n ija granica b ilja ne bude dalje od 500 do 700 m . kao.4 17 22. obično sve košnice se p osta vlja ju na je d n o m m jestu. M e đ u tim .Udaljenost pčelinjaka od p o vršina sa b ilje m koje pčele o p ra šu ju . pčelinjaci se p o s ta vlja ju izm eđu sam ih parcela. P rinos ja b u k e u zavisnosti je od o dsto janja stabala od pčelinjaka (p re m a A ve tisja nu ). na p'rim je r. dok je proh la dno vrije m e .8 Šam panjska reneta 75 100 34 45. A ko je m a n ja p o vršina pod b ilje m (50— 70 ha). Pčelinjaci na parcelam a p osta vlja ju se tako da zona leta pčela sa jednog p o k riva zonu leta sa drugog pčelinjaka. pčele sve m a nje p osje ćuju p o ljo p rivre d n e ku ltu re . N a ve lik im površina m a koje su podijeljene na p a r­ cele. Susretno oprašivanje se p rim je n ju je p rilik o m oprašivanja b ilja na ve­ lik im površinam a. N a udaljenosti 2700 m od pčelinjaka. U svakodnevnoj praksi. Raspored košnica na površina m a koje se op ra šu ju . kod jabuke. ovisan je od same površine i vrste p o ljo p riv re d n o g b ilja koje se oprašuje. Tabela 11.7°/o. 144 . T a k o pčele brže dolete do b ilja . a u vo ćn ja k u 200 do 250 m od pčelinjaka. b ro j pčela p rilik o m op rašivanja crvene djeteline na svakih 100 m uda­ ljenosti od pčelinjaka sm a nju je se u p ro s je k u za 3. pče linja k treba što više p r i­ b liž iti površina m a sa b ilje m koje se oprašuje. bilo je loše vrijem e sa kišom i pčele nisu izlijetale iz košnice. p če linja k se postavlja u njenoj sredini. jedan je od n a jv a žn ijih faktora u o vo m procesu. T a d a se postiže p otp u no p o k riv a n je određene k u ltu re pčelam a i postižu n a j­ b o lji rezultati p ri opra šiva nju .4 Sm ire nko va reneta 62 100 37 P R IM JE D B A : U vrijem e cvjetanja sorte zlatna zimska parmena.

p rim je ­ n ju je se m etoda d re sira nja (u p u ćiva n ja ) pčela na to bilje .5 m g nektara. posjeti oko 1080 cvjetova. 100% pčelinjak II udaljenost m SI. pčele po svome in stin k tu posje ćuju one koje d a ju više nektara i polena. šema organizovanja susretnog oprašivanja (prema Gubinu). voćke 15— 20 puta. 0. kod suncokreta dne­ vno sazrijeva oko 2 m ilio na cvjetova na 1 ha. suncokret 8— 10. K a d a cvje ta ju istovrem eno. Proizlazi da košnica koja im a 1500 sakup­ lja č k a . grahorice 10— 12.5 pče linja društva. Ta d a pčele treba da po­ sjete 16 m ilio n a (2 m ilio na X 8 posjeta) cvjetova na dan. B ro j p če linjih društava za oprašivanje ra znih p o ljo p rivre d n ih ku ltura ovisi od bioloških od lika b ilja i b ro jn o s ti (ja čine ) pčelinjeg društva. a za 12 izleta tokom dana. Često se u p riro d i dogodi ovakva p o dudarno st u vre m e n u cvjetanja bilja k a sa raz­ lič itim intenzitetom lučenja nektara i cvjetnog praha. U zim a ju ć i u o b zir srednje ja k a društva i da su smještena u b lizin i b ilja koje cvjeta. P ro ra ču n se izvodi na osnovu p rib liž ­ ne procjene b ro ja cvjetova po h ektaru. svaka vrsta e ntom ofilnog b ilja im a svoje zahtjeve o b ro ju p če lin jih pos­ jeta cvije tu : crvena djetelina n a jm a n je 2 puta. Suncokret 0.5— 1 pčelinja društva. im a znatno m anje nektara i polena u cvije tu . Sjem e k rm n ih biljaka 1— 1. Da b i se pčele u p u tile na oprašivanje određene vrste p o ljo p rivre d n o g b ilja . R a d i što uspješnijeg op rašivanja a za tim oplodnje. N a p rim je r. u toku dana m ože da opraši 1 ha suncokreta.5— 1 pče linja društva. za oprašivanje po 1 ha potrebno je društava: Voćarske k u ltu re Povrtarske k u ltu re G ra ho rica 2— 3 pče linja društva. P o ljo p rivre d n o e ntom ofilno b ilje u odnosu na sam oniklo. Sjem e esparzete i kokotca 3— 4 pčelinja društva. 2— 3 p če linja društva. itd.5 pčelinja društva. potrebno je da pčele posjete svaki cvije t nekoliko puta. Prem a ino stra n im istraživanjim a. svaka pčela da bi napunila v o ljk u treba da po­ sjeti 70— 90 cvjetova u toku jednog izleta. B ro j pčelinjih drštava p otre bnih za oprašivanje ovisi i od njih ove jačine i udalje­ nosti košnice od b ilja . A k o cvijet sadrži 0. P am uk 0. te bi p o ljo p rivre d n e k u ltu re ostale bez pčela kao oprašivača. 10 Pčelarstvo 145 . 48.100 V.

T a m ogućnost se iskorištava kod u p u ćiva n ja pčela na onu v rs tu b ilja . ka du lje . a za tim se pčele i h ra n ilica o tk riju . U toku prenošenja h ra ­ nilice. Pčelinje društvo se p rih ra n ju je šećernim siru p o m kom e je dodat m iris onog cvijeta na k o ji se pčela u p u ću je . D o k je još topao. ona ga traži po izlasku iz košnice. A k o se dade veća količina sirupa. Pčele će tako posjećivati cvjetove sve dok b iljk a cvjeta. pčele napune v o ljk u s iru p o m i v ra tivš i se u svoje košnice oba­ vijeste ostale sakupljačice o p o s to ja n ju hrane. T a k o se istovrem eno izv rš i i oprašivanje. sa cvjetova se uklone čašični listići. oko 37°C. a ro m a tizira n ne kta rom iz cvjetova dotične k u ltu re . dodaje se a ro m a tizira n i s iru p u h ra n ilic u . one se p o k riju m re žo m i skupa sa h ra n ilic o m prenesu na p o vrš in u koja se želi oprašiti. Prem a is p itiva n ju F irso va . T o se po­ stiže p o m o ću p rim a n m ih pojaseva. p rilik o m d re sira nja pčela na crve n u dje te linu na 100 m 2 okolo p če linjaka b ilo je 608 pčela. Pored osnovne k u ltu re k o ja lu či 146 . Predveče. k o ju u da tom tre n u tk u treba oprašivati. C vje tovi ostaju potop lje ni u siru p u 5— 6 sati (ili do ju ­ tra ). dje lovanje d re sira nja na pčele slabi. K a rak te rističa n m iris ekstrakta k o ji je doda n u siru p . dodaje se m a n ja količina (2— 3 kapi na 1 1) ekstrakta nekog ja k o g m irisa .Dresiranje pčela na m iris ostvaruje se p re ko uslo vnih refleksa. D re sira nje pčela na m iris daje dobre rezultate kada se p če linja k na­ lazi u neposrednoj b lizin i neke vrste b ilja koje se oprašuje. n p r. Z a tim se prestane sa doda­ va nje m m irisn o g ekstrakta u s iru p a i dalje nastavi stavljanje u koš­ nicu sirupa k o ji je a ro m a tizira n cvje to vim a dotične ku ltu re . k o ja im a osobine kao i dresiranje. znatno udaljena od pčelinjaka. pčele ga sa ku p lja ju ali p o č in ju po­ stepeno da prelaze i na cvjetove k u ltu re . U posljednje v rije m e p rim je n ju je se jednosta vnija m etoda za navođe­ nje pčela na oprašivanje. D re sira nje pčela v rš i se u tre n u tk u kada otpočne cvjetanje k u ltu re na k o ju se pčele u p u ć u ju . u čistoj posudi bez stra nih m irisa se nap ra vi šećerni siru p 1 : 1 . pom aže pčelam a da b rzo p ro n a đ u m je ­ sto gdje je postavljena h ra nilica . U toku navedena 2— 3 dana. u siru p se poto­ pe cvje tovi (u zim a se 50— 100 g r cvjetova u odnosu na 1 1 sirupa) b ilj­ ke na k o ju se pčele u p u ć u ju . U siru p . Pčelinjem d ru ­ štvu daje se svaki dan a ro m a tizira n i šećerni siru p dok cvjeta ona k u l­ tura na k o ju se u p u ću je . P rije potapanja. D je lo va n je slabi i kada se siru p daje pčelam a d o k su sakupljačice izvan košnice. dok pčele n isu otpočele da izlije ću iz košnice. lavande. K a d a pčela p reko svog čula osjeti m iris cvijeta nekog b ilja . Zato se davanje sirupa vrš i rano u ju tro . da b i iz n jih uzela nektar. a za tim doda pčelam a ispred pče linja ka u p lit­ koj h ra n ilic i. pčela izlazi iz košnice i tra ži cvjetove od' k o jih potiče m iris . Dresiranje pčela na određeni prostor sa biljem u cvijetu O va j m etod d re sira nja p rim je n ju je se kada je p o vršina pod k u ltu ro m na k o ju se u p u ć u ju pčele. a za tim se siru p p ro c je d i i daje 100— 150 g r na svako pčelinje društvo.. anisa. Pošto uzm e a ro m a tizira n i siru p . K a d a se na siru p u h ra n ilic i sakupi m nogo pčela. na udaljenosti o d 350 m na istoj p o v rš in i (100 m 2) bilo je 397 pčela a na 700 m sam o 249 pčela.

O bično se kod podizanja voćnjaka na svaka dva reda osnovne sorte zasadi jedan red sorte koja je oprašivač (ako je osnovna sorta diploidna) ili dva reda sa d vije sorte oprašivača (ako je osnovna sorta haploidna). a za tim prelaze na susjednu. U lite ra tu ri koja proučava m a te riju specijalnog voćarstva. slično 147 . žig sazrijeva ra nije od prašnika. ženski organi u cvijetu sa zrijevaju p rije m uških. tj. Jabuka. su autosterilne (sam oneplodne) — one ne m ogu zam etnuti p lo d ako se op ra šu ju vla stitim polenom .7— 2 m g nektara. a k o ja luči više nektara (esparzeta). bez kiše. T a d a se osm atra prisustvo pčela na p o vršin i od 50 ili 100 m 2 u ra zn im dije lo vim a parcele. u z česte kiše karakteristične za to godišnje doba. već ni sa drugog stabla iste sorte. i 10. po­ sije se u tra ci druga. šljive. što isklju ču je oprašivanje cvjeta vla stitim polenom . višnje. Pčele intenzivnije posje­ ć u ju b iljk u koja više luči nektara. U uslovim a savremene agrotehnike. Oprašivanje voćarskih kultura G otovo sve vrste voćaka su tipične entom ofilne biljke. U ticaj oprašivanja pom oću pčela na prinose i kvalitet v id i u tabelama 8. neophodna je sistematska kontrola k u ltu re koja je u fazi cvjetanja. Zato i kruška. dovoze se pčele neposredno na parcele. kako bi se obezbijedilo oprašivanje.. uz osnovnu sortu sade se i druge č iji ih polen oprašuje. b iljk a sa sličnim m o rfo lo škim osobinam a (boja cvije ta ). pčelinja dru štva im a ju m ali b ro j sa ku p lja čk a. tj. T im e se obezbjeđuje susretno oprašivanje. bilo iz istog cvijeta ili drugog cvijeta sa istog stabla. Kruška. Za to su potrebna 2— 3 pčelinja dru štva na 1 ha i da su p čelinjaci sm ješteni na m eđusobnoj udaljenosti od 400 do 500 m . N a jve ći b ro j voćarskih k u ltu ra cvjeta rano u proljeće. trešnje i d r. ali i one d a ju veće prinose kada se oprašivanje v rš i polenom d ru g ih cvjetova. Svaka vrsta voća im a različite fiziološko-biološke karakteristike važne za oprašivanje. da pčele opraše voće. A ko su cvjetovi b ilja slabo posjećeni. K o d m nogih vrsta je izražena p rote rog inija . crvena djetelina). a tada d ru g ih insekata prenosilaca polena gotovo nema u p riro d i i pče­ le su je d in i prenosioci polena. C vje to vi ja b u k e su dipolni. p rilik o m podizanja voćnih plantaža posebna p a žnja posvećuje se oprašivačim a. I m noge sorte koje su sam ooplodne (autofertilne) da ju veći prinos ako je izvršeno oprašivanje pom oću pčela. cvje t ž iv i 4— 8 dana i za to v rije m e izluči od 0. Zavisno od sorte. detaljno je dat p rik a z o pogodnosti i odnosu izm eđu osnovnih sorata i sorata oprašivača. ali žig sazrijeva 2— 3 dana p rije prašnika. Im a nekoliko sam ooplodnih sorata. U v rije m e cvjetanja voćaka dovoljna su 1— 2 dana (lije p a ) kada je tem peratura iznad 12°C u hladu. neposredno u z parcelu. Slično kao u ja buk e . kada su tem ­ perature vazduha niske. Sa druge strane.m anje nektara i pčele je slabo posjećuju (n p r. V e lik i b ro j sorata ja ­ buke. U procesu d re sira nja pčela na oprašivanje. O k o 90»/o sorata ja buke su autosterilne.

8 43 39 41 13. Malina. U tica j pčela na oprašivanje i zam etanje plodova u o č ljiv je iz sljedeće tabele: U lo ga pčela u op ra šiva n ju i zam etanju p lodo va krušaka (p re m a S. 9 13 2. Višnja.2 12. Prem a inostra nim istra živa n jim a .07%.88*/# (A leksander 2. V adel 27.7 9. M n o g i au tori sm atrali su da pčele nem aju znatnijeg uticaja u povećanju prinosa breskve. Zato p rilik o m podizanja zasada višnje.39%. T a k o . Po građi cvije ta i p o tre bi za oprašivanjem .1 4. dale su od 2. B u la to viću i B .88%) plodova više kada je oprašivanje vršeno pom o ću pčela.32«/o do 37.2 15.6 14.5 26 27 27 12. % kom. koja je sam ooplodna. Ogrozd. K o nsta n tin o viču ) Tabela 12.4 5. Prem a ino stra n im is p itiva n jim a razne sorte bez p risustva pčela zam etnule su od 0 do 36. m alina je dala 2 p u ta više p lodo va (bez prisustva pčela.66 kg p loda a u z p rim je n u opra šiva nja pom oću pčela 1.4°/o. Is p i­ tiva n jim a B ulatovića i K o nsta ntinovića na 6 sorti bresaka u našim uslovim a.4 3.3 0 0 0 0 0 0 5. I k o d ogrozda sve sorte su sam ooplodne. dok su iste sorte. slična je višn ji. slično kao kod ja buke. bilo je n o rm a ln o ra zvije n ih plodova. Osim toga. M o re tin i I 13.3 16 11 22 5.6 0 0. m a jski cvijet 12.39 kg).12 kg po 1 d žbu nu .3 Šljive. Haleova ka­ sna 37. p rilik o m p od iza n ja zasada im a zahtjeve za oprašivačim a. potre bno je u z osnovnu so rtu obezbijediti i sorte oprašivače. Slično kao kod m a ­ line.51%. U inostranoj lite ra tu ri se navodi da i ova sorta ako je oprašena polenom zelene renklode.7%. V ećina sorti su autosterilne. zam etanje plodova povećava se za 70°/» a p rinos za 65%>. Linator Napoleonova Krasanka Princeza Marijana Vaklen Viljamovka % Slobodno kom. U našoj ze m lji na jza stu p lje n ija sorta šljiva je požegača.6% a u d ru g o m 95. Trešnja. % Obrano plodova Izolovano Slobodno kom.9 302 280 263 316 274 272 4 3 2 1. Breskva. ako je izvršeno oprašivanje pom oću pčela.32%>.3 0. ako se oprašeni 148 . % 261 273 209 204 294 210 0 1 1 0 0. M e đ u tim .2 plodova. pošto je većina sorti sam ooplodna. oprašivanjem pom o ću pčela. prevashodnaja) uopšte ne m a ju prašnike.1 do 81.1 0. pre m a isp itiva n ji­ m a Pčelarskog instituta S S S R -a .jabuci. daje znatno veće prinose. u p rv o m slučaju 28. zam etnule od 49.6 2 0 1 0.5%. izolovani cvje to vi dali su 0. red b ird 21. Sve sorte m aline su sam ooplodne.0 8. B ro j cvjetova S O R T A Izolo- Slobo- Zametnuto plodova Izolovano kom. žbu n m aline dao je 0.3 1. kada je oprašivanje iz­ vršeno pom oću pčela. Neke sorte (djušes. oprašivanje p om o ću pčela im a ve liku ulogu u povećanju prinosa.

Istovrem eno.5 15. cvije t više luči nektara da b i se p rim a m ili insekti. zam etanje plodova kretalo se od 9 do 35.5 puta. Ribizla.6% . N a je d n o m cvije tu se nalaze m u ški a na d ru g om ženski generativni orga ni.7%>. Im a slične biološke osobine kao i m alina.1 % a kod tikve sa 94. cvijet luči m nogo nektara (tabela 2) te p rivla či insekte. p rib ližn o isto se povećavaju prinosi. Zametanje plodova kod povrtarskih kultura prilikom raznih načina oprašivanja (p re m a A . P rilik o m dre sira nja na oprašivanje cvjetova p o vrta rskih k u ltu ra p ri­ nosi se povećavaju za nekoliko puta. dinja .8 19. K a d a se izo lu ju cvje tovi.samo pom o ću pčela 2^40 a k o d slobodnog oprašivanja (pčele i ostali insekti) 2. kod d in je 9 3 .) im a ju prostorno razdvojene cvjetove. na ročito pčele. od u ku p nog b ro ja insekata oprašivača. 149 .70 kg p o 1 džbu nu .3 D in ja 77. m rk ve 15. M noge povrta rske k u ltu re (lubenica. N e v k ritu ) Tabela 13. 70. N e v k rit). Ta d a se p rinosi sjemena povećavaju kod kupusa za 4. a p rim je n o m o pra­ šivanja pom oću pčela. p rili­ kom p ro izvo d n je sjem ena za h tije va ju oprašivanje pom oću pčela. C im je više izražena sam ooplodnost. Prem a tome. K o d rib izle žig sazrijeva ra n ije od prašnika. učešće d ru ­ gih insekata u op ra šiva nju ovih k u ltu ra može se gotovo p otpuno za­ nem ariti. rotkva i d r. Stepen sam ooplodnje ja k o v a rira kod p o je d in ih sorti te postoji korelacija izm eđu stepena sam ooplodnosti i količine lučenja nektara kod cvijeta.6 0 P ovrtne k u ltu re kao: kupusnjače. Jagoda. pčele učestvuju kod lubenice sa 91. N . cvekla. N .7%. Zametnuto plodova % K U LTU R A K o d oprašivanja pomoću insekata Kod izolacije od insekata Lubenica. Oprašivanje ratarsko-povrtarskih kultura K o d p o vrta rs k ih k u ltu ra oprašivanje pom o ću insekata im a u ticaja kako na povećanje p rinosa sam ih p lodo va tako i kod p ro izvo d n je sjemena. O va ka v odnos je i kod d ru g ih p o vrta rskih ku ltu ra . Polen je lje p ljiv i relativno težak te se ne m ože p renositi vje tro m . Prem a isp itiva n ju U k ra jin s k e pčelarske opitne stanice (A . tikva i d r. m rk v a .3 a luka za 23— 27 p u ta (re zu lta ti op ita P o ljo privre d ne akadem ije » T im ir ja ze v «). lu k. te p re d s ta vlja ju tipične entom ofilne biljke.6 T ik v a 89.

Kokotac. Pčele m ogu da sakupe oko 200 kg m eda pošto je nektar sm ješten du boko u cvijetu i većina rasa pčela m ogu da ga sišu do dubine od 6 m m a kav­ kaska rasa do 7 m m . P ri o p ra šiva nju crvene djeteline. U ko jo j m je ri pčele u tič u na p rinos sjemena suncokreta. Crvena djetelina. pčelinja d ru š tva sa ovih k u ltu ra cvjetnog praha (v id i tabelu 3). 150 istovrem eno p re d s ta vlja ju i veće prinose meda. povećavaju se šu ju i 2. nem oguća je sam ooplodnja usljed fiziološke nespojivosti polena sa žigom i p rilik o m d o b ija n ja visokih prinosa sjemena. p rinosi se uvećavaju čak za 5— 6 puta. za tim ahbaska rasa (8 8 % ). P rib ližn o isti u ticaj im a ju pčele i kod oprašivanja u ljane repice. crvena djetelina daje dosta i cvjet­ nog praha. Pored toga. Is p itiv a n jim a u S S S R -u je utvrđe no da lu ce rku n a jbo lje op ra ­ šuje italijanska rasa pčela (povećava se prinos u odnosu na izolovane cvjetove za (9 1 % ). Navedene p ovrtarske i ratarske k u ltu re p rvorazredne medonosne b iljk e koje da ju postiže d vostruka ko rist: 1. O sim nektara. C vje tovi crvene dje ­ teline obilno luče ne kta r i m ogu dati oko 300 kg m eda po 1 ha. Zato su p rilik o m oprašivanja potrebna 1— 2 p če linja dru štva na 1 ha. Lucerka. esparzeta. a grahorica za 60— 7 0 % .V ećina p o v rtn ih k u ltu ra cvjeta rano u ju tro . p rinosi sjemena se udvo­ stru čuju . da b i pčele u ve likom b ro ju posjećivalo cvjetove. T im e se prinosi k u ltu ra koje se oprasakupe veće viškove meda i . a srednjo ruska rasa samo sa 3 8 % . potrebno je da se polen prenese sa druge b iljk e u z pom oć insekata. navedeno je u tabeli 9. K a d a se oprašuje pom oću pčela. T a d a kokotac i esparzeta d a ju veći p rinos sjem ena za 2— 3 puta. stočni bob za 2. kada u p riro d i nem a d ru ­ gih oprašivača osim pčela. neophodno je oprašivanje pčelama. stočni bob i grahorica da ju znatno veće prinose sjemena kada se oprašivanje vrš i uz dresiranje pčela. V eći b ro j ra ta rskih k u ltu ra im a tako građene cvjetove da ih jedino m ogu oprašivati insekti. P rim je n o m đresiran ja pčela.

p o p rim a ju žućkastu bo ju koja kasnije postaje crno-sm eđa do crna. pljesni. BOLESTI I ŠTETOČINE PČELA A. Suzbijanje. A ko su bo­ lesti izazvane patogenim m ikro o rga n izm im a . na kra jevim a ono u gib a . N ezarazne bolesti Prehlađeno leglo. gljivice ) ili sitne životinje (amebe. nozema. potrebno je suziti pčelinje gnijezdo kako bi pčele mogle da p o k riju cijelo saće i da g riju leglo."D o prehlade legla može doći i kada usljed neke bolesti (noscm atora. a zatim očiste ćelije. U g in ulo leglo nema m irisa. odrasle pčele i leglo. te je izložen djelo­ v a n ju niskih tem peratura. Pčele radilice izbacuju iz ćelija saća uginule larve ili lutke. odrasla pčela može b iti prenosnik kako bole­ sti legla tako isto i bolesti odraslih pčela iz jedne košnice u dru g u. Zarazne bolesti izazivaju patogeni m ik ro o rga n izm i (bakterije. Izuzetak je varoatoza. razm nožava u leglu a za tim napada odrasle pčele. BOLESTI PČELA Medonosna pčela podložna je ra zn im bolestim a koje m ogu b iti neza­ razne i zarazne. U z ro č n ik bo­ lesti legla ne napada odrasle pčele i obrn uto . Uginule larve gube b ije lu b o ju i sedefast sja j.6. a kada su izazvane sitnim živo tin ja m a . D o k je leglo u sredini klu p ka norm alno. pčele radilice ponovo se stisnu u klu p ­ ko i jedan dio legla ostaje nepokriven pčelama. Bolest se najviše ja v lja u proljeće i jesen kada su moguća nagla zahlađenja vazduha. viru si. M e đ u tim . 151 . gdje se u zro čn ik bolesti — k rp e lj. i p rih ra n iti pčelinje d ru ­ štvo šećernim siru p om (1:1). U sljed zahlađenja. I . I preko saća m ogu se zaraziti. a po potrebi. nazivam o ih infekcionim . Zato se ova bolest p o ja vlju je na k ra jn jim o k virim a . K a d se p rim ije ti bolest. grinja vo st) ili usljed trovanja pcsticidim a naglo ugine veliki b ro j radilica pa preostale pčele ne m ogu g rija ti i h raniti leglo. Nezarazne bolesti p o ja v lju ju se uglavnom zbog pogoršanih uslova sre­ dine gdje se u zg a ja ju pčele. Prehlada legla dolazi kao posljedica većeg pada tem­ perature u pčelinjem gnijezdu. pa ugiba ju larve i lutke. K o d pčela postoje bolesti legla i bolesti odra slih pčela. g rin je ). nazivaju se inva zionim bolestim a. Za tim je potrebno košnicu do b ro u to p liti.

Hemijska trovanja Sa sve većom p rim je n o m raznih h e m ijskih sredstava u p o ljo p riv re d i i šum arstvu pčela je p rilik o m opštenja sa okolinom izložena d je lo va nju ra znih otrova. U lite ra tu ri se sp o m in je da nektar: čem erike (V e ra tru m a lb u m ). p rskanje može b iti i onda štetno ako neko bilje ne cvjeta a o tro v pada na druge b iljk e koje su u cvatu. A ko je visoka 152 . ušjaka ili pasjeg zelja (A co n itiu m napelles). i nekih d ru g ih b ilja k a može b iti otro va n za pčele. rododendrona (R hododend ro n ). za v rije m e vlažnog vrem ena. U v rije m e kada nem a nektarne paše. u tro b n i (p re ko crije v a ). U našoj ze m lji nije p rim ije će no trovanje pčela nek­ tarom . b a rija i fosfora.Trovanje medljikom. a u rije tk im slučajevim a i larve pčela. D je jstvo jačine otrova na pčele. ovisi od tem perature. O va­ k vi sokovi im a ju u svom sastavu veći procenat m in e ra ln ih m a te rija i dekstrina (ne svarljivog škroba) ko ji se u o rg a nizm u pčela teško vare. T a d a se sredstvo raspršuje dok pčela prelijeće zatrovani prostor. kontaktni — d je lu ju p reko dodira i 2. Trovanje nektarom. vlažnosti vazduha i jačine vje tra . K a d se p r i­ m ije ti. Ćelije u srednjem c rije v u pčele se degenerišu i dolazi do masovnog u gibanja pčela. Trovanje cvjetnim prahom (m a jska bolest). U zavisnosti od nam jene. h erbicide (uništa­ vanje koro va) i fungacide (g ljivic e ) i d r. a pčele ih posjećuju (p r ­ skanje neobrađenog voćnja ka zaraslog u k o ro v). najčešće od oštećenog voća. Bolest se najčešće ja v lja u mjesecu m a ju . Bolest se sprečava tako što se u košnici m e dljikova c za m ije ni sa še­ će rn im siru p o m (1:1) ili cv je tn im m edom u saću. Za pčele su na jo p a sn iji insekticidi k o ji po svome d je lo va nju m ogu b iti: 1. K o d obolje lih pčela trb u h je naduven i kada se p ritisne iz njega izlazi gusta žućkasta masa sa ostacim a cvjetnog praha. O v i pre p a ra ti d je lu ju na n e rvni si­ stem i kod pčela se ja v lja ju grčevi a za tim sm rt. T ro v a n je m e d ljik o m najčešće se ja v lja kada u p riro d i nem a pčelinje paše (k ra je m ljeta i u jesen) i tokom zime. ža v o m ja k a (D e lp h iu m ) može da bude o tro va n za pčele i u n je m u m ogu se ra zviti i neke otrovne plijesni. do bro je da se pčelinje d ru štvo p rih ra n i rije tk im s iru p o m (1:2). Ta d a polen nekih b ilja k a : ušjaka. Pčele se m ogu otrovati i kada se prska neka p ovršina gdje nem a uopšte cvijeta a lin ija prelijetanja pčela (od košnice ka paši) prelazi preko te površine. Za pčele je najopasnije kada se insekticidom p rska b ilje dok je u cvatu. pored njegovog toksičnoga svojstva. U p r­ voj grup i na jopasniji su D D T -p re p a ra ti (na bazi d ih lo rd ife n iltrih lo re tan) i H C H (heksahlorcikloheksan). pčele sakup­ lja ju m e d ljik u i druge slatke sokove.. M e đu tim . U dru goj gru p i na jop a sniji su pre p a ra ti na bazi arsena. hem ijska sredstva za zaštitu bi­ lja dijele se na insekticide (za uništavanje insekata). Bolest je k ra tk o tra jn a (2— 3 dana) i sam a od sebe prestane. O d tro va n ja c v je tn im p ra ­ h o m najviše u g ib a ju m lade pčele (dom aćice koje se hrane cv je tn im p ra ­ h o m ). čem erike.

) im a ju sporedan značaj. (Za kon o m je ra m a za u napređivanje stočarstva) (Službe­ ni list S R B iH b ro j 7/76) članu 45. a potrebno je u 2 do 3 na­ vrata dnevno p rska ti pčele vodom . Pčelinje d ru štvo zaostaje u ra zvo ju a često i ugine. te odlazi do velikog ugibanja. Bac. I I . blaga tru le ž i dobroćudna trulež. Sa svoje strane. A ko p rilik e zahtije va ju da se više dana koš­ nice drže zatvorene. O d evropske truleži o bolijevaju larve izm eđu 3 i 5 dana starosti. G la vni u zro k bolesti je Streptococus p lu to n a ostali uzročnici (B. na bazi H C H 2 do 3 dana a na bazi D D T -a — je da n dan. alvei. već se ponekad i ra n ije ispruži. U gin ule pčele. nalaze se i po cije lo m pčelinjaku. Znaci bolesti. P re p oru ču je se stavljanje rezervnog tijela na ko­ šnicu da bi se povećala njena zaprem ina. T a d a se u košnici p ro d u ž i ugibanje pčela i legla. odnosno korisn ik voćnjaka i vinogra da ne izv rš i o vu zakonsku obavezu i dođe do tro­ vanja pčela. u odsustvu intervencije pčelara. doleti do košnice i prenese ga na ostale pčele i leglo. In se kticid i na bazi arsena o tro vn i su 4 dana. dok cijelo društvo. Zarazne bolesti p čelinjeg legla Evropska trulež pčelinjeg legla. pčelar je dužan da zatvori pčele (u z obezbjeđenje ventilacije i d r. U g in ula larva prelazi u tru lu m asu koja se p ri izvlačenju ne rasteže. K a d a pčele p rim e m a n ju dozu te u s p iju doletjeti do košnice i za tru ju druge. teško je u očiti p ro m je n e u košnici. orpheus i d r. A k o je sakupljačica uzela m a n ju dozu otrova.). p o p rim i sm eđu b o ju i pčele m ogu da je izbace iz košnice b u du ći da larva ugiba u košuljici. O bolje lo leglo im a ne p rija ta n m iris na pokvareni sir i usta­ ja li znoj. ali i oni m ogu b iti u određenim u slovim a u zročnici bolesti. ja č i v je ta r ili kiša. Znaci trovanja.« A k o vlasnik. Sc. P rije uginuća pčele se teško kreću po zido vim a košnice a za tim p a d a ju na podnjaču. O d tro va n ja najviše u g ib a ju pčele sakupljačice.ac. uzgajivač je obavezan da obavijesti P o ljo p rivre d n u in ­ spekciju. Često nem a norm a lno savijen položaj u će liji saća.tem peratura. Mjere borbe. nalaže se da je: »V la s n ik odnosno k o risn ik voćnja ka i vinograda dužan blagovrem eno i na uobičajeni na­ čin obavijestiti držaoce pčela o svakom p oje dino m p rs k a n ju i zapra­ šivanju voćnja ka odnosno vinograda. O boljela la rva m ije n ja sedefastobijelu b o ju u prljavožućkastu i postaje gnjecava. O va masa kasnije se osuši. T o je zarazna bolest otvorenog legla. osim pred letom . apis. dje jstvo otrova slabi. N a ziva se kisela tru le ž legla. 153 . P rim je ć u je se je dino naglo sm anjenje sakupljačica i sla biji ra d pčela na letu košnice. A k o su pčele ja k o zatrovane i trenutno uginule dok su na paši. p ri­ m je ću je se m asovno u gibanje pčela. potre bno im je p reko noći o tvo riti leta i ponovo u ra nu zo ru za tvoriti. Prem a inostranoj lite ra tu ri h e rb icid i i fungicidi nisu opasni za pčele 5 časova poslije p rskanja. ne propadne. A k o je došlo do lakšeg tro va n ja u košnici. Pčele m o g u u n ije ti u košnicu i zatrovan cvje tni prah. p re p o ru ču je se zam jena o k vira sa svje žim ne ktarom i cv je tn im p ra h o m i p rih ra n jiv a n je društva u 3 navrata 1 litro m sirupa (1:3).

U m ješavini je dna kih dijelova m eda i 154 .25 1. sa d o vo ljn o hrane. U košnicam a gdje je leglo bilo zaraženo ovom bolesti. Liječenje. Cesti su slučajevi da se bolest ja vi u p r o ­ ljeće a za v rije m e dobre pčelinje paše da sama od sebe prestane.SI. te izgleda da pčelinje d ru ­ štvo i ne slabi. u više navrata (4 do 5) svakog drugog dana po 0.) je r oni d je lu ju na sve uz­ ročnike ove bolesti. da ga pčele ne bi uskladištavale u medište. N a po­ ja v u i širenje bolesti utiče i stanje pčelinjeg dru štva . Poslije izvjesnog vrem ena ugibanje la rv i može samo prestati. U je d n o košnicu treba do bro u to p liti ako se je bolest p ojavila u p ro ­ ljeće a po m ogućnosti i staru m a ticu za m ije n iti novom . geom icin. na pčelarskom p rib o ru . u do b ro j košnici i dr. teram icin. bo lje se o d u p ru ovoj bolesti. Bolest se uspješno lije či dodavanjem a ntibiotika (streptom icin. U n e p o vo ljn im uslovim a o brazuje spore koje su v rlo otporne. Američka kuga pčelinjeg legla ili am erička gnjiloća pčelinjeg legla ili opaka tru le ž legla je zarazna bolest zatvorenog legla. već da ga utroše za ishranu legla i svoju ishranu. na saću.. potrebno ih je spo jiti. P rilik o m dodavanja lijeka.20 do 0. potrebno je pčelinje dru štvo suziti na onoliko o k vira koliko pčele m ogu da ih gusto p o k riju . bolest se naglo širi. spore ostaju žive po nekoliko desetina godina i sačuvaju vitalnost a tim e i sposobnost infekcije. N a tem pera­ tu ri od 9 0 -C ugiba ju za 2 sata. ugiba m ali b ro j la rvi. U p o tre b lja va se 1 g r a ntib iotika u 1 litru šećernog sirupa (1:1) O vako p rip re m lje n lije k daje se p če lin jim d ru š tv im a u m a lim količinam a. U d ru g im slučajevim a. 49. E v ro p sk a trulež legla O d ove bolesti m ogu ponekad da obole i ja ka pčelinja društva. A ko su p če linja društva slaba. ugiba ve liki b ro j la rvi i d ru š tvo b rzo propada. p e nicilin i d r. Ponekad se bolest ja v i polako. za tim u m edu i cvje tnom p rahu. O na koja su b ro jn o jaka. U z ro č n ik bolesti je bacil (Ba cillu s larvae). U k lju č a lo j vo di u g ib a ju za 13 m in .

na n je m u se nalaze otvorene i zatvorene ćelije. pčelar­ skim p rib o ro m . pčele zatvaraju će­ liju a u n jo j larva ugiba. Zaraza se ostva ru je pošto u zročnik bolesti uđe sa h ra ­ n o m u crije vo larve. bolest prenosi sam pčelar svojom nepa­ žn jo m . stresanjem pčela iz bo­ lesne košnice u zdra vu itd. Isp od poklopca uginula larva se raspada u tamm nosm eđu lje p ljiv u i rastegljivu m asu. o d u zim a ju od n jih med i za­ raza se prenosi i na ja ka pčelinja društva. Pčele ne m ogu da izbace ovu masu SI. Pčelinja kuga (am erička trulež legla) Znaci bolesti. 51. p rih ra n jiv a n je m pčela zaraženim m edom . Bolest sama od sebe ne može prestati. to ih na p a da ju jača. SI. tu se sasuši i p re tva ra u spore. tj. satnim osnovam a izrađ enim od zaraženog voska. kao: p re m je šta nje m o kvira iz jedne košnice u drugu. v rc a ljk o m . A ko u takvu ćeliju uvučem o čačkalicu i doh va tim o m asu. je r je larva uginula u raspadnutoj ko­ šuljici. Poklopci na ćelijam a su m alo ulegnuti i obično na sredini im a ju ru p icu . dok je ona u otvorenoj ćeliji. 50. Zato ona ostaje p rilije p lje n a na dnu i zido vim a ćelije. koji slobodno ulaze 155 . Pošto obo­ ljela društva oslabe. R astegljivost tru le m ase kod pčelinje kuge. iz ćelije ra di njene lje p ljivo s ti. U zaraženoj košnici bolest od ćelije do ćelije prenose pčele hranitel jke. ona se rasteže do 50 m m i im a kiselkast m iris na za grija n i stolarski tutkal. U m eđuvrem enu. O d bolesne do zdrave košnice. I tru to vi. Iz crije va prelazi u tijelo larve i b rzo se razm nožava.vode u giba ju na 100°C za 20 m in u ta a za isto v rije m e ugiba ju u čistom vosku na 120°C. Bolest prenose i pčele kra dljivice . Za tvoreno leglo je šareno.

O va bolest se kod nas rije tk o ja v lja . A k o la rv u izva dim o iz ćelije.5 g r sulfatia zol-na trijum a (1 tableta). Košnice koje nisu spaljene. P lam enikom se opale u n u tra šn ji dije lo vi košnice sa o k v irim a iz k o jih se p rethodno izvadi saće. T ije lo uginule larve na p unje­ no je vo d n jik a vo m . Suzbijanje bolesti. Dezinfekcija košnica i pčelarskog pribora i alata. saće izgleda kao da je sm ješteno u nekoj m ješinici. 156 . Poklopci ćelija su m alo ulegnuti. Pčelarski p rib o r treba otku ha ti u vodi da k lju ča 15— 20 m inu ta . kod k o jih je bolest na v rije m e prim ije će na . A ko je pče linje d ru š tvo ja k o zaraženo. M ože se u p o trije b iti 1 g r geomicina u 1 lita r šećernog siru p a (1:1) k o ji se dodaje p če linje m d ru š tvu na isti način kao i su lfatiazol-natrijum a. itd . U g in u la la rva u početku je bijela i m ekana a kasnije postaje svije-tložućkasta i gnjecava. T o se dodaje p če linjem d ru š tvu u 4 na­ vrata. zrn a sto m tečnošću. Z a tim se dru štvo p rih ra n i 1 litro m šećernog sirupa (1:1) u ko je m se pre tho dno rastopi 0. oči. V rc a lj­ k u treba op ra ti v ru ćo m v o d o m u z dodatak deterdženta a za tim je osu­ šiti. D ezinfekcija košnica uspješno se izvodi sa benzinskom let-lam pom . u n ju se ponovo može sm jestiti pčelinje društvo. O va j ra stvo r p a žljivo se nanese na u n u ta rn je dijelove košnice. P rvo se pčele pretresu u d e zinficira nu ili novu košnicu u k o ju se pre tho dno stavi novo. svaki p če lar obavezno m o ra da je p rija v i nadležnoj p o ljo ­ p rivre d n o j insp e kciji k o ja će preduzeti odgovarajuće m jere. u razm acim a od 2 do 3 dana. nezaraženo saće ili satne osnove. Mješinasto leglo. m ogu b iti prenosnici bolesti. Is p ira n je se p onovi u 2 do 3 navrata i pošto se košnica osuši. U nedostatku let-lam pe m ože se u p o trije b iti i lO/o ra s tvo r kaustične (žive) sode N a O H (rastvorene u vo d i). K o d nas se rije tk o ja v lja . one se predveČe spale i zakopaju. onda se ono uveče uguši palje­ n je m sum pora u košnici. L ije k se u p o tre blja va u z pretresanje pčela. T o je zarazna bolest zatvorenog legla a u zro k u je je viru s. Pošto je am erička kuga opasna zarazna bolest. A ko su pčele u sta rim košnicam a ili su u košnicam a sa ne p okre tnim saćem. a treba čuvati i odjeću i obuću. Saće bez legla p retopi se i dezinficira. T a k o se ođ jednog zara­ ženog pčelinjeg društva bolest m ože p re n ije ti na veći b ro j društava ili susjednih pčelinjaka. U z ro č n ik je plijesan Pericitis apis. K re čn o leglo je zarazna bolest ra diličkog i trutovskog zatvorenog legla. Pred zatvaranje ćelija se zarazi a la rva ugiba kada Ona bude za­ tvorena. m ogu se sa usp je ho m lije č iti. potre bno je dezinficirati. Naneseni ra stvo r zadrži se na košnici ne­ koliko sati a za tim se ispere i izrib a četkom . k o ja se poslije zatrpa.). Posebno treba o b ra titi p a žn ju da ovaj ra s tvo r ne dođe u doticaj sa tije lo m (koža. Jaka pče linja društva. U g in ule pčele i saće sa leglom se spale u isko­ panoj ja m i. La ko se suzbija i p rim je n ju ju se iste m je re kao i kod evropske truleži. čim se p ojavi. Z a tim se stvrdne i p re tva ra u pra šinu sličnu gipsu.u sve košnice. Krečno leglo.

i cvijetni p ra h iz o bolje lih košnica štetan je za ishranu. U z ro k u ju je više vrsta p lije sni iz roda Aspergillus. III. na jbolje je linje d ru štvo ugušiti su m p o ro m a počele i saće iz plodišta spaliti. U z ro č n ik bolesti o brazuje spore koje su m nogo otporne i u tijelo pčele ulaze zajedno sa hra nom . Kameno leglo. K a d a se ra di sa obo lje lim dru štvim a . a u z pakovanje je štam pano i u putstvo o upotrebi. M og u se uzeti i pčele sabiračice (koje se vra ć a ju sa paše).Bolest se lako suzbija. K o d oboljelih društava p o ja v lju je se i p ro ­ ljev. Pčelinje dru štvo oboli ako u zim a h ra n u (m ed i cvje tn i p ra h ) u k o jo j im a spora p lije sni. pčelinje dru štvo slabi. tru to v i) i pčelar p re m je šta nje m o kvira iz jedne košnice u d ru g u . K a m e no leglo je zarazna bolest pčelinjeg društva koja napada leglo i odrasle pčele. pče­ Pre­ M ed tako Zarazne bolesti odra slih pčela Nozematoza ili nozemoza (zarazni p ro lje v ) je invaziona bolest organa za varenje odra slih pčela. U tu svrhu potre bno je poslati u la b o ra to riju na ispitivanje oko 30 pčela iz svake košnice posebno. Iz v o r zaraze može b iti i napajalište za pčele. U z im a ju se uginule pčele ili one koje po­ ka zu ju znake bolesti. na­ ročito ako se izm et izbaci u košnicu. a može se u p o trije b iti u indu strijske svrhe. Bolest se najviše ja v lja p r i k ra ju zim e i u rano proljeće. 157 . onda je srednje crije vo bjeličaste boje. Znaci bolesti uočavaju se na starim pčelama. k o ji se očitu je tim e što pčele izba cu ju izm et pred košnicu i u sa­ m o j košnici. Kada razruši epitel srednjeg c ri­ jeva. Znaci bolesti. T a č n a dijagnoza može se postaviti tek la b o ra to rijsk im isp itivanjem . T r b u h bo­ lesne pčele je naduven i kada se pritisne izbaci blije d osiv izm et. O b o lje lo leglo p okriveno je žućkastobijelom bojom i kasnije otvrdne . p ri­ h ra n iti pčele i za m ije n iti m aticu. Pčele ližu izbačeni izm et i bolest se b rzo širi. N a razviće bolesti utiče i p risu ­ stvo meda m e d ljiko vca u košnici i kada p o traje duža zim a. Poslije zi­ m ovanja. K o šnica se dezinficira plam enom let-lam pe. što se odražava na sma­ n je n ju legla i na s a k u p lja n ju hrane. kako pčela isto i lju d i. najčešće po o k v irim a i na satonošama. pčelar treba da bude oprezan. Pčelinje dru štvo sve više slabi. ponovo se stvara ve liki b ro j spora (100— 200 m iliona ) koje pčela izbacuje sa izm etom . O va bolest uspješno se lije či antib iotikom F u m a g illin D C H . A ko larve i pčele u g ib a ju u ve likom b ro ju . Potrebno je da zaštiti nos i usta vlažnom krp o m . Iz jedne košnice u dru gu bolest prenose same pčele (grabež. zaražena m atica m a n je nosi ja ja . O ve plije sni opasne su za lju de i domaće životinje . A k o se izvu k u c rije va pčele. Liječenje. U z ro k u je je jednoćelijska živo tin ja protozoa (N osem a apis) a napada ćelije srednjeg crije va pčele. dok je kod zdrave pčele ružičasto. u to p liti košnicu. a najveće ugibanje biva u m jesecim a a p rilu i m a ju . U srednjem c rije v u pčele iz spora se ra zvije p arazit ko ji na pada epitelne ćelije srednjeg crije va . ostalo saće se pretopi. Potrebno je suziti plodište. Suzbijanje. a ponekad ugine i m atica.

Sa ovom sm jesom potrebno je oprezno ru ko va ti pošto je zapaljiva. K a d se p rim ije ti grinja vost. k o ju u zro k u je krp e lj g rin ja Acarapis w o odi. Zato je zaraza n a jinte n­ zivn ija zim i. g rin je ispune traheje i najveće uginuće pčela je u proljeće. T u se h rani sokovim a iz pčelinjeg organizm a te razara krvne sudove. m e đu tim pošto su im stigm e (dišni o tv o ri) začepljene i ne m a ju do vo ljno vazduha. pa­ da ju na pod košnice i p re d košnicu. Za liječenje se uzim a F ro o va sm jesa koja se sp ra vlja od dva dijela ben­ zina. Bolest se m ože p o ja v iti u svako godišnje doba.5 do 3 m l ove smjese. Postoje sredstva koja u b ija ju g rin je a da ne štete pčelam a i leglu. Grinje: 1 — mužjak. 2 — ženka. 52. SI. na jb o lje je da se saće sa leglom bez pčela doda d ru g im dru štvim a . T a d a se bolest ne prenosi je r g rin je žive na pčelam a. Znaci bolesti. D o b ri rezultati se postižu sa. Zaražene pčele uguše se su m p orom i poslije toga spale. a krp a se uvuče k ro z leto na dno košnice. N a jviše stradaju traheje oko krila. T a j p a p ir se zapali. ra­ zvija se u g ru d n im trahejam a koje se nalaze u osnovam a krila . dok se pčele nalaze u zim sk o m k lu p k u .Akaroza ili grinjavost je bolest organa za disanje odraslih pčela. m eđutim najizra že nija je u proljeće. Leto košnice drži se zatvoreno 158 . potre bno je poslati na la bora torijsko ispi­ tivanje 30 do 50 pčela. što do­ vodi do nekroze p o je d in ih dijelova traheja. T a d a im a ju oborena k rila i trepere sa n jim a . O va g rin ja ovalnog oblika. dva dije la nitrobenzola i jedan dio safrola ili suncokretovog u lja. O vo se pona vlja uzastopno 3 dana. N a m ali kom ad flanelne krp e natopi se 2. 3 — grinje u trahejama pčele. švajcarskim p reparatom folbex. svaki uzgajivač pčela obavezan je da p rija v i bolest o dgovarajućoj p o ljo p riv re d n o j institu ciji. G rin je žive isk lju čivo u p če linje m tije lu i van tijela b rzo p ropadaju. ko ji je u o b lik u kartonskih listića 2x10 cm . U zro čn ik se prenosi od jedne pčele do druge. plam en se ugasi i u tin ja ju ć e m sta nju stavlja u košnicu. Pčele p okušavaju da polete. Liječenje. N a j­ bolje je provesti liječenje poslije glavne prolje tne paše kada uginu stare pčele. pošto tada pčele ne izlaze iz košnice. Istovrem eno. A ko su na p če lin ja k u zaražena 2 do 3 društva.

00 do 1. Ju g osla vija. kao be lg ijski P K . d o ­ daje se pčelam a bjelančevinasta hrana (v id i str. N a m edonosnoj pčeli utvrđena je 1958. godine kod D im itrovgrada. Varooza T o je opasna invazionu bolest la rvi. u N R K in i a 1964. T u rs k a . Bolest se najčešće p o ja v lju je kada je pčelinje d ru š tvo obolje lo od nozematoze. O drasla ženka je duga od 1. Bolest se prenosi p reko hrane. O va am eba oštećuje epitel M a l­ p ig ijc v ih sudova što porem ećuje n jih o v u fu n k ciju . odakle se p ro š irila u D a lm a c iju (1978. S R N jem a čka . gdje nije utvrđe na ova bolest. U posljednje v rije m e p rilik o m su zbija nja ove bolesti. 102). O d tada bolest se p ro š irila u sve re pub­ like i p okrajine. R um u n ija .77 m m a široka od 1. G rč k a itd ). nje m a čki delacan itd.99 159 . v id ljiv go lim okom . V a ro a je k rp e lj iz fa m ilije V a rroida e . Postupak se p o n a vlja 8 puta u ra zm a k u od je dne sedmice. slaba ve ntilacija i nedostatak vode za pčele. Liječenje. Zato se bolest najčešće ja v lja u suho godišnje doba. a najviše se ja v lja u proljeće. H e rce govinu (sredi­ nom 1979. T o je bolest epitelnih ćelija M a lp ig ijc v ih sudova a u zro k u je je p ra živ o tin ja M a lp igh e lla m ellifieae. T o je zarazna bolest o dra slih pčela k o ju u zro k u je viru s.50 do 1.. godine p ro š irila se u E v ro p i (B u ga rska . D R N je m a čka . Prvi put je p rim je ćena 1904. U z sredstvo se d o b ije i u p u tstvo za p rim je n u . Postoje i d ru g a sredstva. U z r o č n i k. Znaci bolesti su isti kao i kod nozom etoze i do sada nije p o­ znat lijek k o jim bi se uspješno liječila. N a p o ja vu bolesti utiče velika vru ćin a u košnici. godine.). Paraliza pčela. Anieboza. O va bolest p o ja v lju je se kada pčelam a nedostaje bjelančevinaste hrane a postoji o b iln a paša nektara. A k o ga nem a u p riro d i. U ne p o vo ljn im uslovim a ameba stvara ciste. sja jn o crn e (pošto im otp a dnu dlačice sa tijela) i dršću k rilim a . do 1980.). N a p če lin ja ku obično oboli nekoliko društava. ali se može sa sigurnošću pređpostaviti da će i tam o doći do zaražavanja p če linjih društava. d o b ri rezultati se postižu p rih ra n jiv a n je m pčela u z dodatak 1— 2 g r m odre galice na I lita r šećernog sirupa (1:1). godine u Jap a nu . godino u S S S R -u .je da n sat. godine na in d ijs k o j pčeli (A p is indica) sa koje je prešla na m edonosnu pčelu (A p is melLifica).). u oko lin i Sara je va (koncem 1979. Bolesne pčele su slabe. Za v rije m e v m ćih lje tn ih dana košnice ne s m iju biti izložene na suncu a leta treba o tv o riti i o m o gu ćiti pčelam a d o b ru ve ntilaciju . U S R S lo ve n iji je u tv r­ đena početkom 1980. Istovremeno. U našoj ze m lji p rv i p u t je u tvrđ e n a koncem 1976. U v rije m e obilne nektarne paše p otre bno je p če linje m d ru ­ štvu obe zbije diti d o v o ljn o cvje tno g praha. pčelam a treba osigurati d o v o ljn u ko ličin u vode. lutki i odraslih pčela koju izaziva krp e lj v a r o a — V a rro a Jacobsoni (O ud e m a ns). Znaci bolesti. 1959. Postoje lokaliteti. U periodu od 1973.

B . JK ad o d la ž e i a i a . p o k riv e n o h itin s k im o m o ta ­ č e m — š tito m . T a k o se k rp e lj p r o š ir io iz m e đ u k o n tin e n a ta .ženka.m m . U k u p a n b ro j j a j a k o je s n e s e je d n a ž e n k a ja k o je k o le b ljiv (o d 1 d o 38). Izgled varoe sa donje strane A . M u žjaci su m a n ji o d ž e n k i. k r ­ p elj n a p u š ta p č e lu i o d la z i n a sa ć e u k o m se n a la z i leg lo p re d z a ty a ra n ie m ć e lija . 53. Š i r e n j e k r p e l j a . U p č e lin ja k u o d z a ra ž e n e d o z d ra v e k o šn ic e u z ro č n ik a p re n o s e p č e le tu đ ic e i tr u to v i. SI. 54. N je n o tije lo je o v a ln o i s p ljo š te n o .8 — 0. ta m n o s m e đ e (k e s te n ja s te ) b o je . š to o v isi SI. Varoa (Varroa Jacobsoni) — uzročnik varoatoze 160 . Ž enka k rp e ­ lja o d la ž e ja j a o k o s e d m o g d a n a sv o je s ta r o s ti. U je d n u ć e liju m o ž e s n ije ti o d 1 — 3 j a j a . N a v eće u d a lje n o s ti k rp e lj se p re n o s i s e lid b o m z a ra ž e n ih p č e lin jih d ru š ta v a i p r o d a jo m z a ra ž e ­ n ih m a tic a i ro je v a . B o je su b ije lo sive ili ž u tk a s te .97 m m a š irin e 0.93 m m . C . p o m o ć u k o jih se p rih v a ta za tije lo p čele . N a n o g a m a se n a la z e o rg a n i za d is a n je (stig m e ) te o rg a n i m iris a i d o d ira . Razvoj k r p e l j a i znaci o b o l j e n j a pčela.7 — 0. d u ž in e 0. K rp e lj se m o že p r e n ije ti n a z d ra v e p č e le p r e k o c v ije ­ ta n a p a ši — p rilik o m s a k u p l ja n j a n e k ta r a .mužjak.pčelinja uš. K rp e lj se m o ž e š ir iti i p r e n o ­ š e n je m o k v ira s a leg lo m i p č e la m a te s tr e s a n je m p č e la iz z a ra ž e n e u z d ra v u k o šn ic u . C ije lo tije lo k r ­ p e lja o b ra s lo je ta n k im d la č ic a m a i s itn im k u k a m a . O d ra s la ž e n k a im a 4 p a r a n o g u k o je su sa v ije n e is p o d š tita .

od godišnjeg doba i količine legla u košnioi — n a jm a n je u proljeće
a najviše koncem ljeta. U rano proljeće ženka krp e lja polaže ja ja u
ćelije sa ra d ilič k o m leglom . P o ja vo m tru to vskog legla, ra d ije odlažu
ja ja u to leglo. T a d a je količina zaraženih tru to v sk ih ćelija za o k o 14,3
puta veća od ra d iličk ih .
O snovna h ra n a krp e lja , u svim to k o vim a njegovog razvoja, je hemoliimfa k o ju siše u sn im a p a ra to m iz tijela la rv i, lu tk i i odraslih pčela.
La rve napadnute k rp e ljo m n e m irn e su i ispruže se u će liji saća p rije
vrem ena a ponekad isp a dnu iz ćelije na p od n ja ču košnice.
Pčele ra zvije ne iz zaraženog legla su sitnije , im a ju n e p ra vilno ra zvi­
je n o tije lo (k rila i noge) a na ročito im je tanka veza izm e đu g ru d i i
trb u h a (e p in o tu m ). Ž iv o t n a p a dnu tih pčela je upola kra ći a takvi tru ­
tovi nisu sposobni da oplode m a ticu .
C je lo k u p n i ra z v o jn i k ru g k rp e lja (o d polaganja ja ja do odraslog k r­
pe lja ) tra je k o d ženke 8 — 9 a kod m u žja k a 6 — 7 dana.
O d ra sli k rp e lj pre la zi na pčele (m a ticu , radilice i tru to ve ), zadržava
se na n jih o v o m tije lu , n a jra d ije na trb u h u izm eđu segmenata i ispod
voskovih žlijezda. B o le st sam a o d sebe ne može prestati.
Suzbijanje
k r p e l j a . Za suzbija nje k rp e lja u p o tre b lja v a ju se
fizičke i biološke m etode kao i hem ijska sredstva. N a jb o lji rezultati
se p o stižu u p o re d o m p rim je n o m bioloških m etoda (izre ziva n je m za­
raženog tru to vskog legla, sta vlja nje o k vira »g rađevnaka«, p rih ra n ji­
vanje i d r ) i h e m ijs k ih sredstava. O visn o od načina p rim je n e , pretežno
se u p o tre b lja v a ju za zap ra šiva nje i za d im lja va n je p če lin jih društava.
Sve m etode i h e m ijska sredstva k o ja se danas p rim je n ju ju ne m ogu
u potp u nosti da unište krp e lja . Uspješno dejstvo svih pre du ze tih m je ­
ra kreće se u granicam a od 70 do 90°/o, te se n jih o v o m p rim je n o m sam o
sm a n ju je b ro jn o s t k rp e lja u p če linje m d ru š tvu .
S u zb ija n je k rp e lja se na jusp ješnije p ro v o d i u vre m e n u o d jeseni d o
p rolje ća , ka d nem a legla u košnici pa p re m a tom e nem a ni ra zvo ja k r ­
pelja, k o ji se u to v rije m e nalazi na o d ra s lim pčelama.
Danas se u p rim je n i nalazi veći b ro j h e m ijs k ih sredstava za suzbi­
ja n je krp e lja . N e k i od n jih ne m o g u se na baviti u našoj z e m lji. Radi
toga navode se ona h e m ijs k a sredstva k o ja su tre n u tn o dostupna pče­
la rim a .
F e n o tlja ziii. U p o tre b lja v a se za za d im lja v a n je košnica u k o ličin i o d
1,5 g r po p če lin je m d ru š tv u , što odgovara k o ličin i od 50 m lazeva dim a
iz dim ilice . P rv o se košnica za d im i sa 30 m lazeva a za tim se pređe na
sljedeću košnicu i z a d im i is tim b ro je m m lazeva. Z a tim se ponovo p re ­
đe na p rv u košnicu i u b a ci 20 m lazeva d im a . Poslije toga se košnica
za tvo ri 10 — 15 m in u ta . Is ti je postu p a k sa d ru g o m i sljedećim košni­
cam a. O v a j p ostu p a k se p o n a v lja 3 p u ta u ra zm a k u od 7 — 8 dana.
D a n ik o ro p e r. U p o tre b lja v a se p a lje n je m u d im ilic i a za tim se za dim lja v a ju p če linja dru štva . U košnicu se ubace 2 — 3 m laza d im a i sva­
k ih 5 m in u ta p ostu p a k se p o n a vlja u 3 — 4 navrata. D im lje n je se po­
n a v lja 2 — 3 p u ta u ra z m a k u o d 5 dana.
II l’ćelarslvo

161

Timol

( C 1 0 H 1 4 O ) . To je p re p a ra t u o b lik u b ije lih kristala. L ije če n je se
p ro vo d i što se k ris ta li p o sp u p o satonoši a košnica za tvo ri. Ponekad
pčele sa satonoše zbace kristale tim ola na p odnjaču. R a d i toga se p re ­
p o ru č u je sta vljanje tim o la na gazu k o ja se p re d h o d n o p rič v rs ti na
satonoši. U z im a se m ala količina, 0,25 g po je d n o j u lic i zaposjednutom
sa pčelam a. O visn o od stepena zaraze d ru š tv a se tre tira ju u 2 do 3
navrata. D va dana poslije dodavanja preparata, košnica se o tva ra za
kraće v rije m e (oko 5 m in ) da bi m iris tim ola isčezao. Sa tim o lo m se
ne s m iju tre tira ti d ru š tva ako je te m p eratura vazduha veća od 27°C
ili m a n ja od 10° C . Najčešće se tre tira ju u p roljeće (p rije pojave legla),
lje ti — p oslije o d u zim a n ja m eda i u jesen (kad nestane legla u k ošnici).
Posebno je štetno ako se dodaje veća količina tim ola.
V a rita n je preparat na bazi fenotiazina u o b lik u tableta (sa d rži 2 g
fenotiazina) gdje su dodane kom ponente za bolje sagorijevanje i d im lje nje . P ro izvo d i ga » K r k a « N o vo Mesto. U p o tre b lja va se kao i fenotiazin, u svakom p a k o va n ju nalazi se u p u tstvo za u p o tre bu .

Folbex VA (F olbeks). T o su n a ra n d ž a sti listići veličine 10 x 2 cm . Suzbijanje k rp e ­
lja se vrši paljenjem 1 listića, plam en se gasi i stavi da tin ja u košnici. Z adim ljavanje košnica se vrši 4 p u ta u ra z m a k u o d 4 d an a . Z adim ljavanje se p ro v o d i kad
nem a legla u košnici (jesen) a te m p e ra tu ra v a zd u h a je iznad 10°C i ne p ostoji
o p asn o st od noćnih m razeva. P čelinja d ru štv a je p o tre b n o p re th o d n o obezbijediti sa d o v oljnom količin o m h ran e.
Apikaridiril. U p o treb ljav a se paljenjem sm o tk a u dim ilici a zatim zadim ljavaju
pčelinja društva. U košnici se ub ace 2 — 3 m laza d im a a o tv o r na letu se suzi (ne za­
tvarati). T retiran je se provodi u suton, k a d su sve pčele u košnici a te m p e ra tu ra v az­
d u h a treb a d a je iznad 10°C. U razm ak u o d 5 d a n a p o tre b n o je p o n o v iti jo š 2
dim ljenja.
D u žo m u p o tre b o m je dnog p reparata varoa se prilagodava na njegovo
djelovanje. R a d i toga, poslije svake 2 — 3 godine p otre bno je je d n o
sredstvo za m ije n iti d ru g im .

B. ŠTETOČINE PČELA

Voskov moljac. Postoje d vije vrste voskovog m o ljc a : ve liki G a lleria
m ellonella L . i m a li A chroea grisclla F a b r., k o ji su najveće štetočine
pčelinjeg saća. La rve m oljaca napadaju, po p ra v ilu , saće koje je izvan
košnice (re ze rvno saće), a m ogu napasti i saće u košnici kod slabih
p če lin jih društava. O d ra sli le p tir ne p ra v i štetu.

SI. 55. Veliki voskov moljac: 1 — ženka, 2 — mužjak.

T o su noćni le p tiri. Lete u suton i m iris voska osjete na velikoj uda­
ljenosti (do 10 k m ). Ja v lja ju se u toplije godišnje doba. Ženka p rona ­
lazi saće koje je sm ješteno u ta m i i koje se ne prozra čuje . T u snese
2000 do 3000 (v e lik i) i 300 do 400 (m a li) ja ja . Iz jajeta se ra zv iju gusje­
nice koje se hrane voskom i c v je tn im pra h om ako je ostao u ćelijam a
saća i h itin sk im košuljicam a koje su zaostale p ri presvlačenju od pče­
lin jih la rvi. Za v rlo k ra tk o vrije m e , ako su im uslovi p o v o ljn i (tem pe­
ra tu ra ), samo jedan p a r voštanog m o ljca može da uništi veliki broj
o k vira sa voskom . K a d a unište vosak, gusjenice ispredaju kokon i pre­
obraze se u lu tk u iz koje se ra zvije odrasli le p tir (im ago).
V oskovi m o ljc i napadaju i m lado saće u kom e nema zaostalih košuljica
od presvlačenja p če lin jih larvi. U tom slučaju (usljed nedostatka bje ­
lančevina) kod voskovog m o ljca za k ržlja v a ju polni organi i ne stvara
se potom stvo.

SI. 56. Oštećenja na saću
od voskovog moljca.

Zaštita saća.

V osko v m olja c ne napada saće u ja k im p če lin jim d ru ­
štvim a. U toplo godišnje doba, rezervno saće koje se d rž i izvan košnice
treba tre tira ti su m p o r-d io k s id o m ( S 0 2). T o se postiže pa lje nje m su m ­
pora u p ro s to ru gdje se d rž i rezervno saće. U p o tre b lja va se 50 g r
su m p ora na 1 m 3 p rostora. A k o se rezervno saće d rži u suvišnim tije ­
lim a košnice, onda se stavi je d n o tije lo na dru go, a s u m p o r zapali u
nekoj posudici na n a jg o rn je m tije lu . Z a tim se sa go rn je strane za tvori
poklopcem . S u m p o rn i dioksid uništava odraslog m o ljc a i u stadiju gu­
sjenice i lukte, dok ja ja ne uništava. R a d i toga se ovaj postupak ob­
na vlja svakih 10— 20 dana na te m p e ra tu ra m a iznad 10°C.

Pčelinja uš (B ra u la coeca N itz c h ). Pčelinja uš je p olu p a ra zit ko ji živi
na tije lu pčele radilice i m atice. O drasla uš je b e skrilni insekt, veličine
U>3

katnfor i duhanski dim. onda ugiba. Kada se izleže iz ja je ta . larva se h rani m edom i cv je tn im p ra ­ hom . A k o jo j to ne uspije za 6 sati. Suzbijanje. Tretiranje pčelinjih društava vrši se predveče.zrna prosa. Uši se b rzo kreću i prelaze s jedne pčele na dru g u. one je p ri tom e o m etaju u nošenju jaja. a za tim p ro b ije poklopac ćelije i odm ah prelazi na m aticu ili ra­ dilicu. Češće se nalazi na m atici. Postoji više sredstava za uništavanje uši: naftalin. Pčelinja uš najčešće b o ra vi u pre dje lu g ru d i. kako bi bila bliže ustim a odakle pčelam a i m a tici u zim a h ra nu — m lije č. Zatim se u d im ilic i na užareni d rve n i ugalj 164 . Najbolje osobine pokazao je preparat fenotijazin. sm eđecrvene boje. N a m atici se može naći od nekoliko desetina do stotinu u š iju . pošto ona duže živi od radilice. Prethodno se na pod­ njaču stavi novinski papir. Ženka nosi ja ja ispod poklopca m ednih ćelija saća.

P rilik o m p ovratka pčela sa paše one pa da ju u tra vu gdje ih ove štetočine doče ku ju i je d u . je d u m ed i u zn e m ira va ju k lu p k o . Suzbijanje. O va količina dovo ljn a je za dva pče linja društva. kada su pčele u klu p k u . O d posebne je važnosti redovna zam jena starog saća u košnici te či­ šćenje m e d n ih poklopaca sa podnjače u rano proljeće. m ogu b iti opasni i u p ro s to riji gdje se d rž i rezervno saće. Z a d im lja va nje fe no tija zino m d je lu je na uši kada je tem peratura vazduha iz­ m eđu 10— 12°C. Žabe i gušteri su štetočine pčela naročito ako je pčelinjak obrastao u travu. Miševi. gdje g riz u saće. Potrebno je na ftom ili kolom ašću prem azati postolja košnica. da su odignute od ze m lje (v id i »u re đ e nje p če lin ja k a «). im a p e rje ra znih boja. Potrebno je pronaći gnijezda osa i stršljena. U p ro ­ sto riji gdje je uskladišteno saće. u z im a ju m ed i u zn e m ira va ju pčele. Štetne ptice Pčelarica ili zlatna žun a (M e ro p s apiaster L . Suzbijanje.n a la n život. Po­ nekad osnu ju svoje leglo u m a te rija lu ko ji služi za u to p lja va n je košnica. O ne se vrate u košnicu i poslije kraćeg vrem en a na sta vlja ju n o i. M ra v i ulaze u košnicu. o tim a ju m ed iz košnica a ponekad i pčele. L e ti iznad p če linjaka i dočekuje pčele koje se v ra ć a ju sa paše u koš­ nicu kada im je v o ljk a na p u n je n a ne kta rom . 165 . S trš lje n o vi napadaju pčele na ra du izvan košnice. O n o saće koje su m i­ ševi oštetili n e u p o tre b ljivo je za pčele je r ga ne p rih v a la ju u košnici uslje d n e p rija tn o g m irisa na m iševe. Ose i stršljeni na padaju na pče linja dru štva u jesen. U jesen treba staviti lim ene češljeve na leta košnica. U p e rio d u a ktivno g rada pčelinjeg d ru š tva (p rolje će — jesen) miševi ne p re d s ta v lja ju n ika kvu opasnost. Da bi se ovo sp rije čilo. Mravi. N a p če lin ja ku treba uništiti m ra vin ja k e za lije va jući ih na f­ tom . m iševi m ogu u ći u košnicu. p otre bno je okolo košnica tra v u pokositi a košnice d rža ti na postoljim a .) je na jopasnija ptica za pčele. m iševi se uništavaju ra zn im o tro v n im m am cim a.stavi 1 tableta (oko 3 g r ) fenotijazina. Suzbijanje. Z im i. je r im pčele ne d o zvo lja va ju da u đ u u košnicu. Je dn a p tica može da po­ jede 150— 200 pčela a kada uzgaja m lade. d o k na v išim te m peraturam a nije efikasan. te ih uvečer poprskati ili zaprašiti n e kim insekticidom . K r o z leto košnice se p ro p u sti oko 30 m lazeva dim a i sam o leto se za tvo ri. i nekoliko puta više. Poslije 3— 5 m in u ta leto se otvara a postavljeni p a p ir se izvlači sa p odnjače i om a m ljen e pčelinje uši se sp a lju ju . O n a je u je d n o najljepša evropska ptica. N a no vinsko m p a p iru m ože b iti i nekoliko o m a m lje n ih pčela.

. Sjenice i djetlići su štetni za pčele u zim skom periodu . P o treb n o je u n ištiti n je na ja ja k o ja se nalaze na s trm im obalam a rije k a ili s trm im o bro ncim a . T a d a dolaze na leto i k lju c a ju . što se ko risti ako dođe do većeg napada na pče linja ku . pčele se o d v a ja ju od zim skog k lu p k a i ptice ih je d u . . O ve ptice su korisne za p o ljo p riv re d u i zaštićene su.Suzbijanje. Sve ptice su plašljive i bježe od pče linja ka ako se razapne neka veća m rtv a p tica (čavka ili v ra n a ).

R. Gapsonova. M oskva. Zagreb.: Pčelarstvo.LITERATURA A džić. B iidel — H e ro ld : Biene und Bienenzucht. M . M . J. Po ljo pr. I. Lin d a u c r. H a lm a gyi. London. Shavv. M oskva. 1924. I.: R o stilny medonosne.: Le ru ch e r de ra p p o rt. 1960.: O p rašivanje bilja k a (p olina cija ).: M edonosnie rastenija. rastenii. 1970. M inhen. M oskva. E . B .: T ra ite de biologie de l’abeille 1— 5. Praha.: O pilenie selskohazjajstvenih M oskva. 167 . K riščunas. M oskva. 1947. 1954. 1955. 1976. 1932. H a lifm a n . L o n d o n . R.: Soderžanie pčel v m nogokorpusnih uljah. M . M oskva.: H one y fa rm ing. 1958.: Iz žizni pčel.: C o m m u nica tion Am ong social bees. i d r. L j.: Les Maladies des Abeilles et La M icro graphie A piare. M oskva. Jevtić. 1948. 1963. A . Beograd.: Beekeeping. I. 1968. V . A vetisijan. 1966. R . i sar: Kleščevie bolezni pčel. V. G u b in .: P raktičn o pčelarstvo. G lišić.: Pčele k rila ti farm aceuti. Pariš.: O d b ir n a jm e donosnijih bilja k a Jugoslavije. Pariš. M ehlegelo. fak. L . 1965. Caillas. H o m m e l. Beograd. 1963. H a m ilto n Illionis.: Beekeeping tehniques. Crane. G . P. K . A . A . 1957.: M edonosnie pčeli i opilenie krasnogo klevera. A . Polj. 1971.: Ž ivo t i gajenje pčela. Angeloz — N ico u d . A . A im ć. 1970. M . Jo jriš . 1978. M oskva. B . S. F.: Pčelovodstvo. Zagreb. T . G u b in . S. C. A. N e w Y o rk . A . Razvedenie i soderžanie pčel. I. P o ljo privre d na enciklope­ dija . G uscln ikov.: Pčeloopilenie tepličnih i parkovnih ku ltu r. E d in b u rg and London. Budapest.: U tica j blokira nja i odstra njiva nja matica iz pčeli­ njeg gnezda na p rinos pčelinjeg društva za vrem e livadske i ba­ grem ove paše. 1961. C h a u vin. 1975. 1968. G ro u t. S. Pariš.: A p icu ltu re .: Bolezni pčel. L . Moskva. E cke rt. Cam brige. G lu h o v.: Pčelovodstvo. 1974. Z b o rn ik rad.: Cveti i pčeli. Deans. K o nstantnović. Lovčinovski. V . 1947. A vetisijan. Ko nsta ntinović. Moskva. enciklopedija. E . M oskva. 1960. Beograd.. N . F. A. G . Ja. G u b in . i 1974. 1957. F riš . M . Kriščunas. A . M oskva. K ilzb e rg e r. B . O rleans.: H o n e y. A . V .: T h e H ive and the H o n c y Bee. F. 1947. R .. R . Folc. F. Beograd. M . K o nsta ntinović. M anley. 1956. A . 1954. Zem un. E . (351).. 1971.

G . Sa ra je vo. »P če larstvo«.: Beekeeping.: Bekeeping. 1956. M oskva. B eograd. Zagreb. Phillips. Zagreb. 1963. Pčela. A. O h io . 1955. 1949. L o n d o n .: Bolesti pčelinjeg legla. 1966.N a za rov. Pčela. I. 1966. L ju b lja n a .: Bolesti odra slih pčela. E . VVeiss. 1967. M oskva. A m e rica n Bee Jo u rn a l. Perušič. 1964.: O h ra n a pčel ot o tp ra vle n ija ja d o h im ik a ta m i. Nevv Y o rk . Zagreb. Tom ašec. E . T . Pčelarstvo. M oskva. 1961. M edina. 1963.: P ra ktičn o čebelarjenje. T a ra n o v . Pčelarstvo. 6.: B io lo g ija pčela. Beograd. M oskva. F. N . Zdanova. I. Sarajevo. R. Tom ašec. 1949. Zander. J. 1964. F . T a ra n o v .: Das Leberi de r Biene. 1950. 1947. 1931. A . Tom ašec. 1947. 1960— 1981. K .: A n a to m ija i fiziologija m edonosnih pčel. L o n d o n . 1967. A." Perepelova. R ih a r. 1971. Soven. 1966. I. G .. 1953. 1949.: B io lo g ija pčelinoi semi. 168 .: P ra k tičn o izvođenje m atica. Pariš. I. F.: A lb o m pčelovoda. S. B eograd. Sarajevo. Pobegajlo. I.1970. S m irn o va . M oskva. 1952. G . 1947. 1947.: Perabotka voskovoga sirja na paseke. M in sk . 1954. 1946.: T h e be h a viu r a nd social life of honeybees. Tom ašec.: O paka gn jiloća (kuga) pčelinjeg legla. Zagreb. F .: T ru le ž legla i nje no suzbija nje . N e w Y o r k . 1962.: A B Z and X Y Z of Bee C u ltu re . M oskva. P onom arjeva. 1956. M oskva. 1955. I. Stu ttg a rd .: P ro fila k tik a i lečenie gn ilcovih zabolevanii pčel antib io tik a m i i bakteriofagom . M o s k va .: Z dra vstve ni pregled pčela u proljeće. I. S. 1967. N a p re d n o pčelarstvo. Ta ra n o v . Pellett. I. Sarajevo. I. Bee W rld . M oskva. 1967. Zagreb. Snodgrass. F .: O snove pčelarstva. 1954. R. Pobegajlo. Root. M oskva. Tom ašec.: K o rm o v a ja baza pčelovodstva i opilenie selskohazja js tve n ih rastenii.: A n a to m ija i fiziologija pčele. I. T ju n in . G . T e m n o v .: A n a to m y of the H o n e y Bee. Perret-M aisonneuve. F .: Rabota na paseke.: M r nasekom ih. F. N e h Y o rk . I. A . C . A . Bolesti i štetnici pčela.: L ’a p icu ltu re intensive et l'elevage des rienes. 1973. R . S m ith . Zagreb. G . V . R ibbands. Pobegajlo. S.: Z im o vk a pčel. Život i razvoj pčelinje za­ jednice. M osvka.: N aša košnica. E . L . 1973. Zagreb. D ostiženija na u ki i peredovoj opit v pčelovodstve.

Oslovi /a pčelarstvo u SFRJ i SRBiH.... Lutka.................. 7 ŽIVOT PČELA S istem atsko m jesto pčele 13 S tan pčela 17 ........ pčele (Oči.......... P retv aran je n e k ta ra u med.......... Sporazu m ijev an je pčela.............. 27 K rvni sistem O rgani za disan je N ervni sistem ............................................... K rađa kod p č e l a ) ..... ....................... A natom ija i fiziologija pčele 20 Kožnis k e l e t ............................ 41 Razvičc p č e l a ............................................... Razne pojave u pčelinjem d ru štv u (B ezm atak i lažne m atice..................... Roj bjegunac............ Tiha izm jena m atica.......................... O stale žlijezde kod pčela (V oštane............................................. 46 Pčelinje leglo (S tadiji razviea: ja je .......... P arenje m atice.............................. Period ro je n ja pčelinjih d ru štv a..... Polni organ radilice.................... ............................... O sobine pčelarstva kao p o ljoprivredne grane................. ................... .......SADRŽAJ ■ U vod (D efinicija p čelarstva....... Razlike u i s h r a n i ) .................. 55 61 169 . Rad pčela sa k u p lja č k a ............................................ Is to rija t......................... H ran a pčela) .. ............... ... .............. I... Život pčele radilice........... O rgani za varenje....................... O plodnja j a j e t a ) ............. M irisna.......................... 35 37 Polni organi (Polni o rg an m atice............... ..... Polni organ tru ta .................... ..... 48 Život pčelinjeg d ru štv a u to k u godine (Period jeseni i zim ovanja) 54 Period pojave legla.......... 20 Tijelo pčele 21 G lava ... .... 21 G rudi pčele (K rila........................ ....................... N o g e ) .............................................. savijena larva...... ispružena larva.. Period poslije ro je n ja i glavne paše) ...... O drasla pčela. (Žlijezde koje su u vezi sa organim a za varenje......... 46 Život odraslih pčela (Život m atice...............Pipci........... 24 Trbuh. Period glavne pčelinje paše. Pče­ larstv o u svijetu i kod n a s ....................... Žaoka) 34 35 ........ Živottru ta ) ...... Usni a p a r a t ) ................. ............. ............................

.......... za u m e ta n je satn ih osnova u okvire...............2.................................................................. D u b o v i n e ) .. 81 85 92 96 G AJEN JE PČELA (Apitehnika) Pčelinjak Pregled pčelinjih d ru šta v a ..................................................... K lasifikacija košnica) ................. ..... P rih ran jiv an je pčela ............................................... 65 139 140 143 147 14 ............................. (Pribor: za rad sa pčelam a................. Metode iskorišćavan ja pčela u o p rašiv an ju poljoprivrednih k u ltu ra O prašivanje voćarskih k u l t u r a .............. 110 113 114 116 119 122 129 131 133 136 137 OPRAŠIVANJE POLJOPRIVREDNOG BILJA POMOĆU PČELA Biološke o s n o v e .......................... 3.......................................................................................... N astavljače) B.................................................................... KOŠNICE I PČELARSKI PRIBOR A............... ............ .............................. b i l j a .................................................... O d sto jan ja i p ro sto ri u košnici.............. Čuvanje oplođenih m atica u to k u z i m e ....................................... Radovi na pčelinjaku u p r o l j e ć e .......................................................... O prašivanje ratarsk o -p o v rtarsk ih k u ltu ra ................................... P rip rem an je pčelinjih d ru šta v a za glavnu p a š u .......... S p ajan je pčelinjih d ru šta v a .............................................................................................................. O dređivanje b ro ja pčelinjih d ru štav a u odnosu na pčelinju pašu Glavno m edonosno bilje ................... Prevoženje pčela na p a š u ............................ Polunastavljače................ V ještačko ro jen je .......... O duzim anje i istresan je m e d a ............................ 170 68 MEDONOSNO B IL JE (Pčelinja paša) Lučenje n e k ta ra (Koiičina n e k t a r a ) ................ Pčelarski p rib o r i alat..... K ontrola pčelinjih d ru šta v a u toku z i m e . za to p ljen je i cijeđenje voska) ... Uloga insekata u oprašivanju... za p rih ra ­ n jivanje pčela...... P rip rem an je pčela za z i m u ......... 4......................................................... Košnice (Dijelovi košnice.................... za oduzim a­ nje i istresan je m eda............ 5.............................. Izvođenje m atice .......................... Košnice sa p o k retn im saćem (Đerzonkc................................. K ošnica sa nepokretn im saćem (V rškare...... Pološke...............................

....... ............................... (P rehlađeno leglo....................... Žabe i gušteri...................................... M ješinasto leglo..................... PČELA ................................... Ose i strišljeni............6................................... A m erička kuga.... Miševi....... Akaroza................................ Z arazne bolesti o d raslih pčela (N ozem atoza... B olesti BOLESTI pčela ........... Pčelinja uš...... tro v an je h ran o m ) ..................... Mravi... H em ijska tro v an ja .............. A m c b o z a ) .............. .............................................K am eno l e g l o ) ... j5 j Varoatoza (V a ro o za ) . I Š T E T O Č IN E ... Literatura ........................................ Štetočine pčela (Voskov m oljac... 167 Sadržaj 169 .............. Š tetn e p t i c e ) ...... jjj N ezarazne bolesti............................................................... 152 I53 I5 7 j 59 B..... K rečno leglo........ Zarazne bolesti pčelinjeg legla (E vropska trulež........... Paraliza pčela.... A... I 62 171 .