Efikasno uenje

Ako :

tvoje misli lutaju dok ui

ima potekoa sa koncentracijom
lako odustaje kada ti uenje ne ide
oseca mrzovolju kada treba da pone sa radom
brine da li e uspeti da naui
trud koji ulae ne daje eljene rezultate
ui napamet jer brine da nece dovoljno dobro nauiti

Na sledeim stranicama moe da pronae smernice za efikasno uenje:

Radne navike
Plan uenja
Kako treba uiti
ta ako me gradivo ne interesuje?
Ukoliko se opredeli za odreene sugestije, vano je da ih se dosledno pridrava. Kao i u
sportu, potrebno je izvesno vreme da prvi rezultati postanu uoljivi. Imaj strpljenja i
navijaj za sebe.

Radne navike
Zato je korisno razviti radne navike? To je nain da ima:

vie kvalitetnog slobodnog vremena

Ako ti razvlaenje pred poetak uenja ne prija, ako smatra da se tako izgubi
mnogo vremena, razmisli o sticanju radnih navika. Razvijanjem radnih navika
ulae i u svoje slobodno vreme dobre radne navike omoguavaju efikasnije
uenje i vie vremena za druge aktivnosti.

bolji uspeh u koli

Bez dobrih radnih navika nije jednostavno pokrenuti se i uiti redovno. Moda
ti je teko da pone da ui, pa odlae uenje dok moe... Ili ti ne polazi za
rukom da redovno ui. Mogue je da ne postie koliko eli razvijene radne
navike su preduslov za uspeh u koli.

Nije loe podsetiti se...

... da je za sticanje radnih navika vano:

praviti raspored dnevnih aktivnosti planirati vreme za uenje, odmor i razonodu

uiti svakog dana u planiranom terminu

da za sticanje radnih navika nije korisno:

izbegavati planirane aktivnosti ili odustajati

Obino uim kampanjski i za sada se snalazim. Ipak, znam da je vano da promenim

radne navike, ali kako da sebe na to nateram?
Uvek mora imati na umu ono to je tebi vanije. Jasno postavljen cilj pomae ti da ne
odustane radi trenutnih elja i potreba. Sportisti, na primer, poele da se odmaraju ili
zabave u vreme predvieno za trening. Ipak, elja da napreduju u sportu vanija im je od
nekih drugih linih ciljeva i to im daje snagu da istraju.
Ukratko, ako eli dobre radne navike, imaj u vidu:

cilj nameru da stekne radne navike i postigne uspeh u uenju

raspored svojih dnevnih aktivnosti
plan uenja

Plan uenja
Plan uenja ukljuuje:
Gde u uiti?
U kom vremenskom intervalu u uiti?
ta u uiti?
Kojim redosledom u uiti?

Gde u uiti?

Za stolom
Uenje u fotelji ili na krevetu moe biti veoma ugodno, ali nije efikasno jer vodi u
pospanost. Budnost je neophodna za dobru koncentraciju. Uenjem za stolom
odrava budnost.

U radnoj atmosferi pripremi samo predmete neophodne za uenje

Zamisli mladu osobu okruenu zanimljivim asopisima, igricama, pored telefona
koji esto zvoni... Moe li u takvim uslovima koncentrisano da ui jednu od teih
lekcija?

Vano je da:

ima stalni radni prostor ili kutak dobro osvetljen, provetren...

Stalni radni prostor je vaan za sticanje radnih navika. Moe delovati udno, ali
ako uvek ui na istom mestu, vremenom e razmiljati o gradivu im sedne.
obezbedi to mirnije uslove za uenje
Neko voli da ui uz muziku, neko ne. U svakom sluaju, bitno je da muzika nije
glasna. I da te ne prekidaju telefonski pozivi...

U kom vremenskom intervalu u uiti?

Vano je da se osea odmorno i spremno za uenje pronai svoj ritam uenja i
redovno ga se pridravaj
Istraivanja pokazuju da je kod veine uenje najefikasnije: pre podne od 8:00-11:00 i po
podne od 16:00-19:00 asova.
Da li je i kod tebe tako? Moe napraviti probu zgodno je da otkrije u kom intervalu
ui najkvalitetnije i sa najmanje zamora.
Korisno je da planira koliko e gradiva za odreeno vreme da savlada

Kad god ispuni plan, nagradi sebe neim to voli da radi. Ispunjen plan, sam po
sebi, pozitivno utie na motivaciju, a nagrada moe vrlo povoljno da se odrazi na
elan za uenje.

Ako je tvoja kondicija za uenje relativno slaba, poni sa umerenim planovima

koje moe da ispuni i na taj nain razvije motivaciju. Kasnije moe da
poveava koliinu gradiva koju eli da naui za odreeno vreme.

ta u uiti?
Vano je:

uiti novo gradivo istog dana,

Znaci, uiti predmete koji su tog dana bili u rasporedu asova (ako je bilo novog
gradiva) i izraditi domae zadatke zadate tog dana.
a zatim ponavljati predmete koji su narednog dana u rasporedu asova

Novo gradivo treba uiti odmah nakon to je ispredavano jer:

zaboravljanje je najbre na poetku

Neto to ti je na asu bilo jasno moe istog dana da proui i ponovi svojim
reima. U protivnom, veliki deo tog gradiva bie zaboravljen kroz nekoliko dana,
pa e biti potrebno vie vremena i truda za uenje. A to je zgodno izbei.

bitan uslov uspenog uenja je da uenje bude rasporeeno u vremenu

Ako je uenje kampanjsko vea je verovatnoa zbunjivanja, meanja gradiva,
naueno krae traje...

Dakle, ako novo gradivo ui istog dana,

spreava brzo zaboravljanje ve nauenog na asu,

rasporeuje uenje u vremenu (isto gradivo e ponoviti kada bude u rasporedu
asova za naredni dan).

Kojim redosledom u uiti?

Korisno je da:

prvo ui gradivo koje ti je tee

Dobro je da ui tee gradivo dok se jo osea odmorno i svee. Gradivo koje ti
je lake moe da savlada i kasnije.

srodne nastavne predmete ne ui jedan za drugim moglo bi doi do brkanja

pravi pauze izmedu uenja razliitih gradiva.

Pauza pomae da se naueno gradivo utvrdi ako se ne napravi pauza pre uenja
novog gradiva, vea je verovatnoa da se gradivo zaboravi ili pobrka sa ranije
nauenim.

Nije korisno:

praviti pauze tokom prvog sata uenja

Zagrevanje je vano, kako u sportu, tako i za efikasno uenje. Ako prerano
napravi pauzu, efekat zagrevanja nestaje i vraa se na startnu poziciju.

praviti previe dugake pauze

Kako treba uiti

Poetni pregled gradiva
Cilj poetnog pregleda je da se dobije opta predstava o onome to se ui ideja o
glavnim temama, pojmovima... U ovoj fazi gradivo se ne ita u celini.
Za poetni pregled je vano:

najpre proitati sadraj poglavlja daje informaciju o temama koje se obrauju

proitati predgovor
preleteti gradivo poglavlja proitati naslove, podnaslove i poneku reenicu
(na primer, istaknute delove teksta)
obratiti panju na tabele, grafikone, slike... to su obino znaajne informacije
paljivo proitati rezime (saetak poglavlja)

Zato je potrebno pregledati itavo poglavlje ako se ui lekcija?

Ako znanja dobro organizuje, moi e lake da ih pronae, kada ti budu

potrebna
Srodne predmete (na primer, knjige, odeu, kuhinjski pribor...) drimo na jednom
mestu. Zamisli da srodne stvari ne drimo zajedno kako bismo ih pronali?
Gradei optu predstavu o temama jednog poglavlja, pravi policu iz koje e
kasnije izvlaiti znanja koja su ti potrebna. Pregledom poglavlja lekcija dobija
svoje logino mesto u celini.

Delovi dobijaju pun smisao, pravo znaenje, tek u okviru celine.

Znanja koja su povezana su najjasnija moe se rei da jedno znanje
objanjava drugo, doprinosi smislu drugog znanja. Smisao svake lekcije postaje
jasniji u sklopu poglavlja kome pripada u kontekstu drugih lekcija srodnog
sadraja.

Tokom pregleda mogu ti se nametnuti pitanja. Ako gradivo ita traei odgovor
na neko pitanje, to je dobro za koncentraciju, uoavanje bitnih delova, pa ak i za
kasniju pripremu za odgovaranje.
Obino se pitanja spontano javljaju kada nas neto zainteresuje. Ako ti se ne
nametne mnogo pitanja, neka te to ne brine. Pregledom gradiva sigurno e stei
barem grubu sliku o onome to e uiti a to je cilj pregleda.

Postavljanje pitanja u vezi sa lekcijom

Jo uvek ne itamo lekciju u celini. Naslov i podnaslove lekcije pretvaramo u pitanja, na
koja emo odgovoriti tokom kasnijeg prouavanja lekcije. Na ovaj nain i pre itanja
lekcije usmeravamo panju na ono to je bitno.
Moemo da postavimo i pitanje: Koji problem ova lekcija pokuava da rei? ili Koje
su glavne ideje koje pisac pokuava da nam prenese ovom lekcijom?. Pitanja koja
moemo da formuliemo u vezi sa konkretnim podnaslovima, ili sa naslovom lekcije, su
veoma brojna.

Prouavanje lekcije u celini

Paljivo itamo lekciju u celini. Dok itamo, razmiljamo i trudimo se da:

odgovorimo na pitanja koja smo postavili u prethodnoj fazi

poveemo to to itamo sa onim to vec znamo.

Kada lekciju prouava imajui u vidu postavljena pitanja, usredsreuje se na ono to je

bitno.
Povezujui lekciju sa onim to ve zna, povezuje novo gradivo sa svojim aktivnim
znanjem onim znanjem koje ti je uvek na raspolaganju.
Podvlaenje nije obavezno. Ako se odlui da podvlai tekst vano je da zna:

Podvlaenjem istiemo bitne ideje kako bismo sebi posle olakali obnavljanje.
Podvlaimo tek kada shvatimo smisao cele lekcije i vanije pojmove tada
moemo da procenimo koji su delovi bitni, a koji nisu.
Podvlaimo kljune rei ili delove reenica.
Nije korisno podvlaiti vie od 10-15% teksta. Ako podvuemo vei deo teksta, to
nije od pomoi u obnavljanju gradiva ako je skoro sve podvueno, nita nije
posebno istaknuto.

Kada zavri sa prouavanjem lekcije, moe da napie skicu ili rezime, a ako eli, i
jedno i drugo.
Skica teze kojima istiemo strukturu lekcije, kao i najvanije ideje i injenice.
Rezime je ukratko prepriana lekcija.
Pisanje skice ili rezimea nije obavezno, ali ti moe pomoi da:

izdvoji sutinu lekcije od detalja i manje bitnih delova

gradivo kasnije uspeno ponovi.

Prepriavanje lekcije
U ovoj fazi pokuavamo da se prisetimo glavnih ideja i da ih prepriamo. Ako smo
podvlaili, moemo da planiramo izlaganje na osnovu istaknutih delova teksta. Vano je
da prepriavamo svojim reima .
Posle prepriavanja moe da proveri da li su glavne ideje tano i u potpunosti
prepriane. Prepriavanje moe da ti pomogne da:

otkrije praznine u svom znanju

bolje organizuje injenice u svojoj glavi

Vano je da ne poinje sa presliavanjem pre nego to shvati glavne pojmove i ideje

da se prepriavanje ne bi pretvorilo u nagaanje. Posle prepriavanja moe ponovo itati
i prouavati lekciju, ako je potrebno.

Provera i obnavljanje lekcije i poglavlja

Kada zavri sa prouavanjem gradiva, pregledaj svoje beleke (skicu, rezime...) i onda
se presliaj bez gledanja beleaka proveri svoje poznavanje glavnih ideja. Pokuaj da
shvati kako su razne injenice meusobno povezane.
To vai kako za proveru lekcije, tako i za proveru poglavlja.
Da li ti se nekada dogodilo da misli da dobro zna lekciju, a da tokom odgovaranja na
asu ne uspe da se seti osnovnih ideja ili povee cinjenice? To znai da je gradivo
naueno samo do stepena prepoznavanja, ali se ne moe izloiti, odgovoriti na podpitanja
nastavnika, primeniti u kontrolnim zadacima... Zato je vano da, bez gledanja u beleke
ili knjigu, proveri da li u potpunosti vlada kljunim idejama i njihovim vezama.
Kada doe na red provera celog poglavlja, moda e imati potrebu da prelista knjigu i
proveri kljune injenice i ideje. Korisno je da ponovo pogleda sadraj poglavlja i
povee vane injenice sa naslovima.
Vano je:

ponoviti proveru na primer posle dva dana, osam dana, nakon mesec dana... To
je obnavljanje gradiva. Poto je zaboravljanje najbre na poetku, obnavljanje se
najpre vri u kraim, a posle u duim vremenskim razmacima.

poeti sa proverom i obnavljanjem gradiva na vreme. Pravi trenutak za prvu

proveru je odmah poto se odreeno gradivo naui nije korisno saekati dan
pred kontrolni zadatak ili najavljeno odgovaranje.

Ukratko, uenje sa razumevanjem podrazumeva:

poetni pregled gradiva

postavljanje pitanja na osnovu naslova i podnaslova lekcije
prouavanje lekcije u celini
prepriavanje svojim reima
proveru i obnavljanje, kako nauene lekcije, tako kasnije i poglavlja u celini

ta ako me gradivo ne interesuje?

Obino nam se ne dopada sve to se ui u koli. Nekada moramo da uimo i ono to nam
nije zanimljivo. Da li moemo sebi da olakamo uenje manje zanimljivih lekcija?
Odgovor je DA.

Motivi koji nas podstiu na sticanje znanja su razliiti. Interesovanje je jedno od

najsnanijih pokretaa uenja. to je vea zainteresovanost za neku oblast, to je uenje
bre, uspenije, a znanje dugotrajnije.
Moda te trenutno ne zanima neki kolski predmet ili gradivo. Ukoliko dopusti
mogunost da se vremenom moe razviti interesovanje za tu oblast, olakae sebi
uenje. Zakljuak da te neto nimalo ne zanima nije od pomoi stvara otpor i oteava
uenje.
Interesovanja se mogu menjati i proirivati. esto nam se neto dopadne tek kad vie
saznamo o tome recimo, proitamo neku knjigu do kraja, pogledamo film o kome je
prvi utisak bio nepovoljan... Interesovanje esto moe da nam probudi i sam nastavnik
svojim stilom rada i svojom linocu. Neka interesovanja se razvijaju tek sa odreenim
stepenom zrelosti. Uostalom, neka znanja nam moda nikada nee biti posebno
zanimljiva, ali nam mogu biti od koristi u budunosti.
Dakle, ako ti sada nije zanimljivo neko gradivo koje ui u koli, posmatraj to kao:

neto to te moe kasnije zainteresovati

neto to ti moe biti korisno.

I na kraju, pohvali sebe jer napreduje u uenju i na dobrom si putu da postane AS U

OVOJ DISCIPLINI...
Sva prava zadrava Odeljenje za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere
Nacionalne slube za zapoljavanje