You are on page 1of 26

Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“

Књаза Милоша 10а

СЕМИНАРСКИ РАД
ЕКОНОМИКА ПОСЛОВАЊА
ПРЕДУЗЕЋЕ КАО ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИК
ПОСЛОВАЊА (Организациони облици предузећа)

Студент:

Ментор:

Милана Шуша Ђурашиновић

Др Сретен Тешановић

Број индекса: 1010/15

Бања Лука, новембар 2015. године

САДРЖАЈ
УВОД............................................................................................................................2
ПОЈАМ ПРЕДУЗЕЋА................................................................................................4
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ ПРЕДУЗЕЋА..........................................................6
Привредна или трговачка друштва............................................................................6
Друштва лица..............................................................................................................6
Друштва капитала.....................................................................................................10
Јавна предузећа.........................................................................................................14
Инокосна предузећа..................................................................................................14
Задруга.......................................................................................................................16
Оснивање и управљање задругом............................................................................16
Тијела задруге............................................................................................................17
Имовина и пословање задруге.................................................................................18
Задружни савези........................................................................................................18
Корпорација...............................................................................................................18
Дефиниција корпорације..........................................................................................19
Проблем концентрације власништва.......................................................................19
Подручја корпоративног управљања.......................................................................19
Кодекс корпоративног управљања..........................................................................20
Холдинг......................................................................................................................20
Пословно удружење..................................................................................................21
ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................23
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................25
2

потрудићу се да. непходно је осмислити идеју и донијети одлуку чиме ће предузеће да се бави. што је могуће више. Прије свега. приближим и детаљно појасним организационе облике предузећа. идентификовати тржиште и конкуренцију и испоштовати одређене правне зачкољице приликом регистрације и даљег рада предузећа. неопходно је осмислити и реализовати низ активности. остварило добит. У наставку овог рада. тј. као и појам организације предузећа.УВОД Како би предузеће постигло свој основни циљ. 3 .

који се оснива ради стицања добити1. углавном. капиталистичко тумачење профита узима као адекватно. постоје два значења овог појма: капиталистички и марксистички. бр. Није ријеткост да се поједина предузећа оснивају ради уштеде новчаних средстава и времена власницима својих матичних предузећа (нпр. те се као такав руководи.  Процесима и појавама у предузећу управља компетентан менаџмент. 01/00 2 Др Живковић М. Циљна функција предуезећа је добит. економски систем. прављене напретка. 2009. Данас се. Економика пословања. 2000. могу имати и секундарну функцију. а у српски језик долази из француског језика profit . Службени гласник РС. гдје је значила напредак. поред основне финкције. подређује се основном економском принципу репродукције: остварити максималне ефекте са минималним улагањима. Она се састоји у задовољавању потреба корисника услуга из обављања ове дјелатности. Закон о предузећима Републике Српске.1.: предузећа за истраживање тржишта. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“ 4 . године. динамички. прије свега. Предузећа која обављају дјелатност од општег интереса. година. 1 Влада РС.. Профит је ријеч латинског поријекла. Бања Лука. ПОЈАМ ПРЕДУЗЕЋА Предузеће је основни привредни субјект. пословно-финансијским циљевима.  Предузеће је пословно-финансијски ентитет.  Предузеће је сложен. Да би предузеће могло опстати и функционисати у процесу друштвене репродукције.означава позитиван приход на инвестицију2. односно зараду. С обзиром да се појам профита разликује од самог учења. позитивну разлику на релацији уложено-добијено. Профит означава чисти добитак предузећа. односно профит. истраживање налазишта појединих рудних богатстава и слично). тј.  Економију остварује у окружењу са којим је у перманентној комуникацији. Основна обељежја предузећа су:  Предузеће има своју економију.

тј. не упуштају у смањивања цена из разлога јер тај потез могу повући и конкуренти. а све то у циљу максимизирања своје добити. Остваривање што већег раста представља најбољу дугорочну стратегију предузећа за стабилно пословање и постизање што већих профита. Предузећа организују производњу. развијеној привреди. односно услуге продају по цијени која би покрила цијену коштања. Предузећа се. У овој повезаности раста предузећа и стремљењу ка постизању што већег профита чучи мотивација предузећа за што бољим пласманом у савременој. Овакво понашање предузећа својствено је привредама са израженом конкуренцијом и без значајних инфлаторних и моноплистичких тенденција. углавном. По рачуноводственом схватању. 5 . такође. цијену укупних трпшкова производење и промета по јединици производа и остварили одређени износ добити (нпр. гдје се подаци о приходу и расходу добијају из рачуноводствених извештаја. нуде на тржиштима одређену количину роба и услуга. постоје два главна схватања профита: рачуноводствено и економско. предузећа настоје да своје прозводе. Када одлучују о производњи и понуди. профит је позитивна разлика између прихода и расхода. у вредности 5% цијене коштања). па су веће шансе да тиме више изгубе него добију.У економији.

2. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“ 6 . Привредна или трговачка друштва Привредна или трговачка друштва имају своју подподјелу на:  Друштва лица и  Друштва капитала 3 Влада РС. Службени гласник РС. ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ ПРЕДУЗЕЋА Тржишни услови у којима се савремена предузећа оснивају и послују захтијевају разноразне правне облике регистрације предузећа.. Према овом критеријуму предузећа се дијеле на3:  Привредна или трговачка друштва4:  Друштва лица:  Ортачко друштво  Командитно друштво  Друштва капитала:  Акционарско друштво  Друштво са ограниченом одговорношћу  Јавна предузећа  Инокосна предузећа – предузетник  Задруге  Корпорације  Холдинзи  Пословна удружења 2. 2009. 01/00 4 Др Живковић М. Закон о предузећима Републике Српске. године.1. бр. година. Пословна пракса у многобројним земљама издефинисала је много институционалних облика и форми предузећа. Бања Лука. Економика пословања. 2000.

Постоје два основна облика друштва лица:  Ортачко друштво. Економика пословања. Уобичајено је да ортаци учествују у капиталу друштва. Ова друштва се оснивају према одредбама грађанског или трговачког права. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“.1. 58 7 . стр. 2009. а називају се и партнерска или ортачка друштва. Ортачко друштво (партнерско. година. У пракси развијених земаља постоје два типа ортачких друштава:  Јавно ортачко друштво и  Тајно ортачко друштво. 1996. Друштва лица Друштва лица представљају форме или институционалне облике организације предузећа у које се удружују два или више лица ради остватривања одређених циљева. За пословање ових предузећа потребна је сагланост свих чланова друштва. 105 6 Др Живковић М. друштва лица су. Ортаци су обично запослени у друштву и за пословање друштва одговарају својом имовином. За разлику од друштава капитала.  Комадитно друштво. Њих оснивају партнери који улажу потребан капитал за рад предузећа. Одлуке у друштву се доносе гласањем према броју ортака у њему. а не према висини њиховог улога. Службени гласник РС. а не посједовање капитала у њима. трговачко) је облик привредног друштва које оснивају два или више физичких или правних лица ради обављања одређене привредне дјелатности ради стицања профита5 и третира се као друштво са неограниченом солидарном одговорношћу чланова6.1. Партнери учествују у расподјели добити на основу уложеног капитала. Бања Лука. године. углавном. мања предузећа. мада није обавезно. Суштину повезаности између лица која оснивају ове врсте предузећа чини обављање заједничког посла.. Закон о предузећима Републике Српске. чл. а исто важи и за пријем нових чланова у друштво. 5 Влада РС.2. Оно што ове облике предузећа чини додатно различитим од друштава капитала јесте давање посебног значаја личностима са којим се удружују средства и са којима се организује пословање предузећа.

84/08. док у тајном нису. с тим што су у јавном сви ортаци познати. Ортак свој удио може пренијети на трећа лица само уз сагласност свих ортака у друштву. чл. већ само члановима ортачког друштва. Тајно ортачко друштво настаје споразумним учествовањем тајног ортака у привредној дјелатности коју већ обављају други ортаци. односно физичких или правних лица. тј.  Пословно име и сједиште друштва. као што су: органи друштва. али не и јавности. бр. Закон о привредним друштвима Федерације Босне и Херцеговине. У овом ортаклуку власник је лично одговоран за закључење послова у предузећу. Улози су углавном у новцу. Уговором између ортака у тајном друштву се регулише начин обрачуна учешћа тајних ортака расподели добити или губитка. тј. Почетак рада друштва везује се за упис у судски регистар. Један или више њих познати су само члановима друштва. Командитно друштво настаје оснивачким актом или уговором7. Уговором се регулишу осим оснивања и друга питања везана за неометан рад друштва. Јавно ортачко друштво представља привредно друштво које се оснива уговорним споразумијевањем два или више лица ради обављања одређене дјелатности под заједничком фирмом уз неограничену солидарност свих ортака за обавезе према повјериоцима друштва. споразумијевањем два и више лица путем уговора о обављању одређене дјелатности 7 Парламент Федерације Босне и Херцеговине. када један или више чланова нису познати јавности. итд. Службене новине ФБиХ. уговором о оснивању друштва утрвђује се сљедеће:  Пуно име и пребивалиште свих ортака. У овом друштву може бити један или више тајних ортака. али могу бити и у стварима и услугама. почетак рада друштва. односи између чланова.  Врста и вриједност улога сваког ортака. Оснивачким актом. Преко улога тајни ортаци стичу право на учешће у профиту или губитку ортачког друштва. 2008. 42 8 .И једно и друго друштво чине ортаци. Оснивање тајног ортаклука је мотивисано жељом тајног ортака да његова активност остане недоступна јавности. године.  Дјелатност ортачког друштва.  Вријеме оснивања (уколико се друштво не оснива на неодређено).

Физичка лица су само комплементари који неограничено солидарно одговарају за обавезе друштва. 2009. при чему у овим предузећима бар један од ортака не одговара неограничено и солидарно за обавезе према повјериоцима друштва. 2000. а физичка и правна лица су командитори тј. Бања Лука.  Командитори – не учествују у пословању друштва и одговарају за његове обавезе према трећим лицима само у висини улога у друштво. Командитори немају обавезу да раде у друштву. Економика пословања. Чланови овог друштва могу бити физичка и правна лица. већ ограничено у зависности од његовог улога у друштво. 8 Влада РС.. Комадитно друштво има двије врсте чланова са становишта одговорности. Командитно друштво одговара за све своје обавезе свом својом имовином8. док се улог у услугама (за разлику од комплементара) обично ограничава.под заједничком фирмом. бр. година. и то9:  Комплементари – воде пословање друштва и одговарају за његове обавезе према трећим лицима неограничено солидарно.  Дјелатност командитног друштва. 01/00 9 Др Живковић М. стр. они који за обавезе друштва одговарају у зависности од висине свог улога. воде пословање друштва и одговарају свом својом имовином за пословањедруштва. Закон о предузећима Републике Српске. нити да одговарају за дуговања друштва.  Пословно име и сједиште друштва. Комплементари имају исти положај и улогу као и оратаци у ортачком друштву: раде удруштву. Службени гласник РС. Улог може бити у новцу и стварима. 60 9 . Они су као ортаци обавезни да унесу улог у друштво који представља основу њиховог учешћа у расподјели добити. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“. Оснивачким актом или уговором о оснивању командитног друштва утрвђује се сљедеће:  Укупна вриједност и врсте улога свих оснивача. године. тј. цјелокупном својом имовином.

Акционарско друштво10 је најпознатије друштво капитала и оно представља облик институционалног организовања бројних предузећа у свијету. ограничена одговорност (јемство) и независност пословања предузећа усљед промјене ортака. док су лица са којима се улази у то пословање у другом плану. Улози могу без икаквих потешкоћа да мијењају власника. Закон о предузећима Републике Српске. За осниваче. њих могу да чине било која физичка или правна лица која раполажу капиталом који би уложили у ово друштво ради обављања одређене дјелатности и стицања профита. Предности удруживања у ову правну форму су: одређене пореске олакшице.  Друштва са ограниченом одговорношћу.2. односно удјели замењују личност ортака. што није случај у друштвима лица. да се продају на тржишту капитала без сагласности осталих улагача. лица са којима послују су безначајна. јављају у три форме:  Акционарско друштво. Ова друштва се обично јављају као органиозациони облици великих пословних система. а прије свега 10 Влада РС. 1996. У пракси се.  Режим преноса удела између ортака на трећа лица. та одговорност постоји само за друштво у цјелини. Службени гласник РС. 2. године. чл. Износ улога сваког појединачног оснивача – комплементара и командитора. Друштво одговара за обавезе према пословним партнерима у висини капитала са којим располаже. 187-331 10 .  Командитно друштво на акције. улози у овим друштвима су лако преносиви. У овим друштвима не постоји одговорност улагача за обевезе друштва према трећим лицима. Друштво капитала Код ових друштава капитал је доминантан фактор оснивања. Друштва капитала се најчешће дефинишу као институционални облици организовања капитала у којима уплаћени улози.  Удио сваког члана друштва у расподјели добитка и губитка. ова друштва. С обзиром на чињеницу да улагачи средстава нису битни.1.

 Обавезу и одговорност предузећа према трећим лицима. број и врсте акција за тај улог. опис тог улога.  Основни капитал подијељен на једнаке дијелове. акције. Као институционални облик организовања предузећа.  Пословни циљ акционарског друштва. Оно нуди своје акције јавним путем и врши јавни упис акција.  Износ основног капитала друштва и начин његове уплате и замјене.  Број и номиналну вриједност издатих акција. 11 .оних највећих. врсте и класе акција. односно физичких лица.  Пословно име и сједиште друштва. ради обављања одређене дјелатности подзаједничком фирмом. а чији је основни капитал унапријед дефинисан и подијељен на акције.  Трајање акционарског друштва. У том случају. друштво се назива једноперсонално акционарско друштво.  Статус правног лица. тј.  Отворено акционарско друштво је оно чије су акције доступне свим власницима капитала. Акционарско друштво се може дефинисати као привредно предузеће (друштво) које оснива једно или више правних. Ово друштво може основати и само једно лице (физичко или правно).  Дјелатност друштва.  Број акција сваке врсте и класе које су уписане и издате. Оснивање акционарског друштва врши се оснивачким актом који садржи:  Податке о оснивачу.  Ознака оснивача који даје неновчани улог. Акционарско друштво може бити:  Затворено акционарско друштво је оно чије се акције издају само његовим оснивачима или одређеном броју људи (максимално 100 акционара). акционарско друштво има сљедеће карактеристике:  Својство привредног друштва без обзира на дјелатност којом се бави.

12 . Укупни или процијењени износ трошкова оснивања друштва који су плаћени или падају на терет друштва.  Означавање погодности датих оснивачима или другим лицима до момента оснивања друштва или почетка пословања.

Акционарско друштво се може основати на два начина:  Сукцесивно – оснивачи упућују јавни позив за упис и откуп емитованих акција друштва. Слабости акционарског друштва су:  Високи трошкови оснивања.  Немогућност учесника свих посједника акција у управљању друштвом.  Скупштина акционара. тј. са унапријед одређеном главницом и ризиком за пословање друштва у висини свог улога у њему. за разлику од акционарског друштва.  Директор друштва. уговореног а неунијетог улога у друштво 13 . Управљање акционарским друштвом врше сљедећи органи:  Повећани формализам у сазивању и раду генералне скупштине. Овај облик организовања.  Симултано – оснивачи сами откупљују емитоване акције друштва и неупућују јавни позив.  Повећани формализам у сазивању и раду генералне скупштине друштва. што значи да поред оснивача откуп могу вршити и трећа лица. Ортаци су обавезни само према друштву. Друштво са ограниченом одговорношћу11 је привредно друштво које ради обављања одређене дјелатности оснива једно или више правних или физичких лица.  Управни одбор друштва. 11 Закон о привредним (чл.  Надзорни одбор друштва. 104) друштвима дефинише овај облик предузећа као друштво правних или физичких лица. а нарочито у случају када не посједују контролни пакет акција. и то у висини својих улога. користе мала и средња предузећа. која не одговарају за обавезе друштва. итд.  Несигурност чланова управе. а ризик сносе до висине свог улога. али не одговарају за обавезе друштва. Ово друштво има статус правног лица и оснивачи учествују у основном капиталу са својим улозима.

Ово друштво има.  Именовање директора и његовог заступника. и с тога се не могу користити у берзанским пословима. лични карактер. исте органе као и акционарско друштво и то:  Скупштина акционара. Један удио може имати више власника.  Неновчане улоге и њихову вриједност. Чланство у овим друштвима има индивидуални. који се у односу на друштво сматрају једним чланом и своја права могу остварити преко представника. Уговор о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу углавном садржи:  Фирму и сједиште друштва. какве су акције од вредности. Висина учешћа у расподјели добити одређује се према улозима чланова друштва. сходно уговору о оснивању. Ово друштво може бити и једноперсонално. Улози се преносе на трећа лица само онда када ниједан од чланова друштва не жели да купи удио. Законом је прописано:  Максимална висина улога основног капитала и појединачног улога. Друштво са ограниченом одговорношћу може да оснује једно или више физичких или правних лица. сличан ономе у ортаклуку. док за обавезе одговарају солидарно. у принципу. а ако прибави други удио његов удио сразмјерно расте.  Максимално учешће улога у стварима и минимална готовинска уплата прије уписивања у судски регистар. а услучају када га оснивају више лица – потребан је уговор о оснивању. али се од њега разликује по томе што у њему не постоје акције већ улози који нису у виду преносивих хартија од вриједности.  Број чланова.  Предмет пословања. Сваки члан овог друштва може имати само један удио.Ово друштво је слично акционарском друштву. 14 . У случају када једно лице оснива ово друштво – довољна је одлука оснивача. Учешће не може бити одређено акцијама или хартијама од вредности.  Услове и начин расподјеле добити. Улози се могу преносити међу члановима.  Начин и вријеме уплате новчаних улога.

итд. То је фирма коју 12 Влада РС.  Надзорни одбор. Често јавна предузећа имају монополски положај на тржишту. што одмах У старту поскупљује услугу и проузрокује нижи квалитет. рудна богатства. Јавна предузећа Јавно предузеће је предузеће чији је већински власник држава. 2. Службени гласник РС.  Директор. затим флексибилност руковођења и заступања. Органи управљања. Закон о предузећима Републике Српске. Због значаја и улоге ових предузећа њихове органе управљања бирају органи државе. како прописује Закон12. нуклеарна енергија.3. Форма институционалног организовања предузећа у којој привредну активност обавља само један власник. су:  Управни одбор. пореске привилегије. године. Формирају се у областима интересантним за државу (нафтна привреда. Управни одбор друштва. Циљ оснивања јавних предузећа је обезбјеђивање и заштита интереса државе у функционисању виталних сектора привредне дјелатности које су од великог значаја за државу и живот грађана.  Надзорни одбор друштва. Ово друштво је веома распрострањено и у друштвима тржишне привреде. чл. телекомуникације.  Директор друштва. електропривреда. водопривреда. односно трансформације (преласци из друштва са неограниченом одговношћу у акционарско друштво). 2. жељезница). могућности ограничавања ризика. 2000. Инокосна предузећа Инокосно или индивидуално (лично) предузеће је најједноставнија правна форма организације предузећа у привреди13. Погодности које пружа ово друштво односе се на многоструке могућности измјене облика.2. 402 15 .

Фирма инокосног предузећа садржи име и презиме власника или носиоца фирме. Физичко лице може основати предузеће под сљедећим условима:  Мора имати прописани оснивачки капитал.  Инокосни власник је носилац потпуног ризика пословања предузећа. менталну и здравствену способност. о датуму почетка рада. Он улаже сопствени капитал и он води сопствени бизнис. односно појединачни предузетник.  Не смије бити кривично кажњаван. порез на доходак. Карактеристике овог предузећа су:  Оснива га и води једно лице. дјелатност и сједиште фирме. Закон о предузећима Републике Српске.  Мора имати одговарајућу физичку. итд.оснива и води појединац. 2000. он одговара повјериоцима цјелокупном имовином (пословном и приватном). Службени гласник РС 16 .  Оснивање овог предузећа не подлијеже опорезивању. односно уговора уколико дјелатност обавља више предузетника.  Не смије бити у радном односу у другим предузећима. мада током пословања плаћа разне врсте пореза (нпр:: порез на промет. Она може да садржи и ознаку или слику која одређује њену дјелатност.  Мора имати одговарајуће образовање за обављање дјелатности. Оснивање овог типа предузећа врши се путем оснивачког акта о обављању дјелатности предузетника.). порез на имовину. обавијести: управу јавних прихода. социјално осигурање и статистичку службу. неограничено одговара за пословање истог. 13 Влада РС.  Цјелокупан капитал за оснивање набавља предузетник. По доношењу овог акта предузеће се може регистровати код надлежног државног органа. Назив фирме мора бити уписан у судски регистар. инспекције. Суд је дужан да. Подаци из судског регистра су јавни и објављују се у службеном гласнику. године. у року од три дана. Физичко лице које оснива ово предузеће. Оснивач овог предузећа дужан је да поднесе пријаву за рад предузећа.

те рок уплате новчаних средстава задругара.1. стварима и правима израженим у новчаној противвриједности.4. Бања Лука.4. Ако није другачије уговорено. Задруга14 Задруга је добровољно удружење задругара у којем сваки члан учествује непосредно и које заједничким пословањем по начелу узајамне помоћи унапређује и заштићује свој господарски и други професионални интерес. Својство задругара стиече се оснивањем задруге или приступањем задрузи. она особа која путем задруге продаје своје производе.  Предмет пословања. Задругар је физичко лице које у цјелости или дјелимично послује путем задруге. Задруга се оснива уговором о оснивању задруге. Задругар улаже у задругу члански улог.  Мора водити рачуна о условима на радном мјесту. 14 Др Живковић М. Мора обезбиједити потребне кадрове. Уговор о оснивању садржи:  Име и презиме оснивача и њихове јединствене матичне бројеве грађана.  Фирму и сједиште. Економика пословања. набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје дјелатности или на други начин непосредно учествује у остваривању циљева ради којих је задруга основана..  Облик и висину улога. опрему и простор за обављање дјелтности. 2. година. односно услуге. задругари морају унијети једнаке улоге. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“ 17 . а све то у циљу остварења своје личне и заједничке добити задругара у складу са законом и правилима задруге. 2009. тј. Члански улози могу бити у новцу. Нови задругари имају иста права и обавезе као и оснивачи који се утврђују правилима задруге. Оснивање и управљање задругом Задругу могу основати најмање три пословно способна флзичка лица. 2.

Ако задруга има мање од десет задругара скупштина задруге може обављати и послове надзорног одбора. Тијела задруге Задругом управљају задругари. уређују се правилима задруге.2. те обавља друге послове утврђене уговором о оснивању. Скупштину задруге чине сви задругари. У управљању задругом сваки задругар има један глас. односно њихови пуномоћници. која се састаје најмање једанпут годишње. те обавља друге послове предвиђене правилима задруге. ако уговором о оснивању задруге или правилима задруге није другачије одређено. његов избор. удјела у добити.  Управник. именује чланове надзорног одбора. управљања. уколико уговором о оснивању није другачије одређено.  Права и обвавезе оснивача у погледу обављања дјелатности.  Надзорни одбор. Тијела задруге су:  Скупштина. Надзорни одбор надзире пословање задруге. мандат и друга питања у свези с његовим радом и овлаштењима. Број чланова надзорног одбора. Оснивачка скупштина доноси правила функционисања задруге. бира управника.4. Мандат управника је четири 18 . итд. пословање и престанак пословања задруге. одговорности и поврата улога и других средстава. 2. правилима задруге и законом. односно удјела у губитку. Оснивачка скупштина задруге доноси одлуке већином гласова својих оснивача. Највише тијело у задрузи је скупштина задруге. Управник заступа и представља задругу. Рок у коме се морају у задругу уложити члански улози. Закључивањем уговора о оснивању задруге и уноса чланског улога сазива се оснивачка скупштина задруге.  Друге одредбе које се односе на оснивање. а може се предвидјети и формирање управног одбора.

дјелатност.5. у складу са уговором о оснивању и правилима задруге. а нити може захтјевати диобу имовине у заједничком власништву. 2. Задружни савези Двије или више задруга могу основати задружни савез. Задружни савез је правно лице и уписује се у судски регистар. енгл. 2. Управник не може бити члан надзорног одбора. corporation) је најразвијенији облик друштва капитала. corpus = тијело. али мора бити присутан на сједницама надзорног одбора.4. а може пословати у своје име и за рачун задругара. Корпорација Корпорација15 (лат. Профит припада задругарима у складу са одредбама уговора о оснивању и правилима задруге.4. Имовина задруге је заједничко власништво задругара. Задруга послује у своје име и за свој рачун. Задругар не може без сагласности осталих задругара располагати својим удјелом у задрузи ни појединим стварима и правима.године ако уговором о оснивању и правилима задруге није другачије одређено.4. Задруга у правном поступку одговара за своје обавезе свом својом имовином. Има бројне предности у односу на друге правне облике трговачких друштава. сједиште. Уговором се одређује назив. повремено или трајно. Задружни савези пружају стручну и другу помоћ при унапређењу пословања постојећих задруга и оснивању нових задруга. Задруге могу овластити задружне савезе да за њихове потребе обављају поједине послове привремено. Корпорација је успјела отклонити све слабости ортачких 15 Корпорације најчешће чине велика предузећа (компаније). итд. Скупштина задруге може одлучити да добит или дио добити употријеби за развој задруге. у име и за рачун задругара. али и мултинационалне и транснационалне компаније 19 . те сарађују с надлежним органима код доношења прописа и мјера од интереса за задруге. без права одлучивања.3. 2. За обавезе које се не могу намирити из средстава задруге одговарају задругари. Имовина и пословање задруге Имовину задруге чине члански улози задругара и имовина стечена пословањем задруге. у складу са законом и правилима задруге.

на стотине локалних. Корпорација је један од најсавршенијих начина прикупљања капитала. Новчани износ потребан за оснивање корпорације и њен рад зове се основна главница. односно програм може објединити већи број предузећа из различитих земаља које по сродности спадају у одређено пословно подручје. власника корпорације. 2.1. широм свијета. профитним центрима и стратешким пословним јединицама. Корпорација је друштво капитала. Корпорације се најчешће оснивају као дионичка друштва. 2.5. посебно оне које се односе на ризик.2. с већим бројем подузећа (кћери) у свом саставу. Међутим. с обзиром на сложеност своје структуре. у неким случајевима. будући да у случају банкрота корпорације власник дионица губи само оно што је уложио у дионице.5.друштава. и више од милион. У гигантским корпорацијама број дионичара се пење на стотине хиљада па. а прије свега на рачун малих дионичара. Дефиниција корпорације Велике корпорације. Све локалне компаније обједињавају се у мањи или већи број пословних подручја. висока концентрација власништва има своју цијену – велики власници. Висока концентрација власништва у већини случајева спречава опортуно понашање менаџмента у смислу кориштења контроле за личну корист. односно програма. како би избјегли њихову велику тромост и подстицали прилагођавање захтјевима околине у којој дјелују. могу пратити личне интересе на рачун других интересних група. Једно пословно подручје. као и мноштво компанија (предузећа). 20 . Проблем концентрације власништва Истраживање концентрације власништва указује на низак ниво одвојености власништва и контроле у корпорацијама. Корпорације имају. приступају процесима дивизионализације организационе структуре и децентрализације руковођења. које до средстава за оснивање и пословање долази издавањем дионица. који осигуравају контролу. Корпорације имају сложену организациону структуру. посебно у оним дјелатностима у којима природа процеса производње захтјева велик новац. Дионице се налазе у рукама дионичара. посебно оне највеће. те формирању релативно аутономних јединица по дјелатностима. која се дијели на одређен број дионица.

транспарентности. Холдинг Холдинг је израз који у привреди означава предузеће које у свом власништву или под свом контролом држи једно или више мањих. теорију. истинитости.4. законе који регулишу пословање запосленицима. с тим да једно од тих предузећа представља матично (управљачко) предузеће.5. свјетске корпорације дјеломично су усвојиле ове кодексте и то на властиту иницијативу. Кодекси о пословању углавном садрже и начела етике у свим својим пословним односима. пословном и друштвеном окружењу и властитим запосленицима. а и по препоруци. Холдинг у свом саставу има више предузећа. У оквиру холдинга сва предузећа су у потпуности самостална у пословању. Подручја корпоративног управљања Подручје корпоративног управљања обухвата:  Корпоративни правни оквир и праксу доношења одлука у надзорним одборима и управама корпорација. финансијских уговорно право и институција. 2.  Разне аспекте корпоративних финансија. те обавезу дјеловања у складу с начелима одговорности.6. 21 . поступања у доброј вјери. зависних предузећа. холдинг се не представља нити функционише као јединствено предузеће. ефикасности. У ужем смислу се израз холдинг користи за предузеће чија је основна дјелатност. закона који регулишу пословање вриједносним папирима. 2. стечајне законе. компензационе системе и системе интерног информисања и контроле. У пракси.5.3. а сва остала су зависна (контролисана) предузећа. најчешће путем власништва над већином дионица или власничких удјела. односе власничка са права. квалитета.2. Кодекс корпоративног управљања Свјесна важности одговорног и етички утемељеног понашања пословних субјеката у оквиру корпорације. контрола над другим предузећима. односно сврха постојања. те поштовања добрих пословних обичаја према пословним партнерима.

финансија.. трговине. Економика пословања. То значи да је за оснивање пословног удружења у Републици Српској довољно и само два правна и/или физичка лица. Чисти холдинг је предузеће које се бави само управљачким активностима: оснивањем. а ни оним активностима које су заједничке свим чланицама холдинга. Чисти холдинг се не бави ни производњом ни продајом. Закон о предузећима Републике Српске. бави се и другим пословима из области производње. финансирањем и управљањем предузећима. Пословно удружење Не постоји општа дефиниција појма „пословно удружење“ ни у једном закону на државном нивоу. пословне системе и сл. задруге. 2000. поред управљачких активности. То могу бити банке. Мјешовити холдинг. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“ 17 Влада РС.7. истраживања. 2.1 22 . итд. Субјекти пословног удруживања могу бити правна и/или физичка лица. година. 2009. микрокредитне организације. године. ст. Правна лица су најчешће сви облици привредних друштава (предузећа). Постоје двије врсте холдинга16:  Чисти холдинг и  Мјешовити холдинг. 16 Др Живковић М. 404. заједнице предузећа.Основни мотив формирања холдинга је успостављање власничке превласти над тренутним и будућим чланицама холдинга и то на начин откупа већег броја акција од чланица холдинга или улагањем додатног капитала у њихов развој. штедно-кредитне задруге. Службени гласник РС. Бања Лука. укључујући конзорцијуме. Закон о предузећима у Републици Српској 17 под пословним удружењем подразумијева повезивање два или више предузећа или предузетника „ради унапређења сопственог привређивања и усклађивања своје дјелатности без намјере стицања добити“. пословне уније. чл. Закон о привредним друштвима Федерације Босне и Херцеговине не садржи сличну одредбу о пословним удружењима.

музичари. односно удруживања у нова пословна удружења.Постојећа пословна удружења. као правна лица.). 23 . и сама могу бити субјекти повезивања. Физичка лица. имаоци радњи (обрта) и сви други предузетници који обављају привредну дјелатност у складу са посебним прописима. могу бити припадници слободних професија (нпр. адвокати.: умјетници. љекари и сл. као чланови пословних удружења.

потребно је сљедеће:  Писана изјава физичких или правних лица која желе да оснују предузеће.ЗАКЉУЧАК Предузеће могу основати физичка и правна лица.  Акционарско друштво.  Друштво са ограниченом одговорношћу. Потребни услови за обављање дјелатности односе се на: 24 .  Друштво са ограниченом одговорношћу.  Оснивачки акт предузећа (од стране оснивача). Страна физичка и правна лица могу да оснују предузеће код нас на основу Закона о предузећима и Закона о страним улагањима.  Командитно друштво. који је потврђен у суду. Правна лица могу бити основати:  Акционарско друштво. односно ортачко предузеће. Физичка лица могу основати:  Лично или породично предузеће (инокосно предузеће).  Рјешење државног органа да су испуњени услови за обављање дјелатности оснивача.  Потврда од банке да је обезбијеђен оснивачки капитал предузећа.  Командитно друштво (у својству командитора). а да би се извршио упис предузећа у судски регистар. потврђен од стране оснивача. Предузеће се сматра основаним када је извршен његов упис у судски регистар правних лица.  Статут предузећа.  Партнерско. Предузеће може обављати једну или више делатности ако испуњава прописане услове за то.  Државно предузеће.

 Оснивачки капитал предузећа мора обезбиједити почетак рада и пословање предузећа.  Техничка опремљеност за обављање предвиђене технологије и пословање предузећа.  Безбједност радника на раду и заштита радне и животне средине од штетног дјеловања технологија. 25 . оснивачке акте и статут предузећа.  Кадровску оспособљеност за обављање предвиђене технологије и пословања предузећа.  Писане изјаве.

Службене новине ФБиХ. М. бр.ЛИТЕРАТУРА 1.hr 8. 50/13 4. www. Службени гласник РС.Бања Лука 2.org 9. 2013. Службени гласник РС. 01/00 5. бр. Службени гласник РС. Закон о предузећима Републике Српске. Закон о страним улагањима Републике Српске. Загреб. бр. Закон о привредним друштвима Федерације Босне и Херцеговине.wikipedia. Закон о развоју малих и средњих предузећа Републике Српске. 84/08 Интернет извори: 7. Влада РС.link-elearning. Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј“. Влада РС.. Богдановић. www. www. бр. Економика пословања. М. 25/02 6.com 26 . 2002. и Шестовић.. 2002. 2000. 2008.poslovniforum. Парламент Федерације Босне и Херцеговине. Лексикон економских појмова. 2009. Л. ХР 3. Влада РС. Живковић.