ISTORIJSKA LINGVISTIKA

1. Objasni teoriju monogeneze.
Teorija monogeneze je teorija po kojoj su svi jezici nastali iz jednog zajedničkog
izvora, tj. nastanak je vezan za jedan lokalitet. Postojeće razlike između jezika
bile bi posledica razdvajanja ljudi u talasima seoba širom sveta. Ovde se jezičke
univerzalije smatraju dokazima zajedničkog porekla.

2. Objasni teoriju poligeneze
Teorija poligeneze je teorija po kojoj se jezik pojavio manje-više istovremeno u
više delova sveta. Ovde se jezičke univerzalije i druge sličnosti između jezika
objašnjavaju ukazivanjem na sličnosti u ograničenjima prvih govornika.

3. Objasni teoriju onomatopeje u procesu nastanka artikulisanog jezika
Baziran je na teoriji poligeneze. Prema ovoj teoriji homo erectus je počeo da
stvara jezik podražavanjem zvukova iz prirode.

4. Objasni interjekcionalnu teoriju o evoluciji jezika
Prema ovoj teoriji, homo erectus koristi određene zvuke koji imaju vrednost
rečenica i iskazuju određen sadržaj.

5. Na kojoj teoriji su zasnovane teorija onomatopeje i interjekcionalne teorije?
Na teoriji poligeneze.

6. Kako se grupišu sve teorije o nastanku jezika?
Na teorije monogeneze i poligeneze.

7. Da li u rolističkoj teoriji jezika ima obeležen komponencijalnost?
Nema.

8. Ko je tvorac jafeitske teorije o poreklu jezika?
Nikolaj Mar. Ova teorija smatra da su svi jezici nastali iz jednog zajedničkog
prajezika, bazirana je na monogenezi.

Harald Harman smatra da se u evoluciji jezika mogu u pedagoške svrhe izdvojiti 4 stadijuma. arijski. pronomen. 13. posesivne zamenice. Navedite ostale ređe termine koji su sinonimi za indoevropski. d. jedna leksema ima vrednost rečenice. razlikovanje vrsta reči (nomen. 12. nije bilo kongruencije. drugi tj. Indogermanski. Ko se smatra osnivačem uporedno-istorijske lingvistike? Franc Bop. h. praindoevropski jezik ili proto-indoevropski jezik. ne razlikuju se vrste reči. samo 2 vokala (a. 16. 14. Tri tipična oblika trećeg stadijuma Nomen.e). t. Ko je prvi upotrebio naziv indoevropski? Franc Bop. verb). distingiranje vokala i konsonanata usled anatomskih promena. s. 15. E. Vokalske vrednosti u drugom stadijumu? A. razvoj deiktičkih sistema. prvo se razvijaju lične. n). Šta je specifično za 3. Šta je specifično za tzv. Isti su. 17.9. stadijum u razvoju jezika? Razvoj binarnih opozicija. 11. Objasni termine indoevropski i indogermanski. indoevropski prajezik. m. 10. U kom stadijumu razvoja dolazi do podele reči? U trećem stadijumu. b. dualizam struktura bazirana na razlikovanju subjekta i predikata. 18. verb. . pronomen. samo što će termin indoevropski biti sužen kasnije u nemačkoj literaturi u naziv indogermanski. protogermanski. asintaksični stadijum u razvoju jezika? Intenzivan razvoj fonetike. osam konsonanata (p.

Svi indoevropski jezici prema morfološkoj klasifikaciji spadajuu flektivan tip jezika. . Jedna morfema može biti nosilac više od jednog značenja. korenski jezici. Šta su flektivno-sintetički jezici? Navedite sve indoevropske porodice koje pokazuju viši stepen sintetičnosti u svojoj morfološkoj organizaciji. Podrazumevaju neku sintezu delova. Pored flektivnih. relacije među rečima su iskazane gramatičkim morfemama.19. Slovenski. polisintetički. Flektivno-sintetički su oni kod kojih dolazi do srastanja nastanaka (morfema) sa osnovama u celini koju je teško podeliti. Jezik je sintetičniji što je veći opseg između broja reči i broja gramatičkih oznaka. u morfološkoj klasifikaciji postoje još i ostali: aglutinativni. Njihov sintaksički odnos se više bazira na morfološkom nivou. 20. baltički jezici. 21.