www.skripta.

info

mr Dragan Marković

Vodič za PC
Prvo izdanje

CET Computer Equipment and Trade
1995.

Vodič za PC
Prvo izdanje
YU ISBN 86-7991-022-8
Autor
mr Dragan Marković, dipl. inž.
Recenzenti
dr Zlatko Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
mr Dragan Cvetković, asistent Mašinskog fakulteta u Beogradu
Izdavač:
CET Computer Equipment and Trade
Beograd, Skadarska 45
Telefon/Telefax: 011/343-043
Za izdavača
mr Dragan Stojanović
Lektor
Bogislav Marković
Naslovna strana
Slobodan Brkić
Tehnički urednik
Slobodan Brkić
Štampa
"Galeb", Zemun

Predgovor .............................................................................. 13
1. PC ZA POČETNIKE

1.1 Upoznavanje sa PC računarom ................................... 16
1.1.2 Hardver i softver ...... .. ........................ .. ... 17
1.1.3 Sistemski i aplikativni softver ........................... 17
1.1.4 Anatomija PC računara ................................... 19
1.1.5 Komunikacije............................................... 21
1.1.6 Startovanje računara ..................................... 22
1.1.7 Tastatura.................................................... 23
1.1.8 Monitor ...................................................... 25
1.1.9 Miš........................................................... 27
1.1.10 Matrični štampač ........................................ 28
1.1.11 Memorijske jedinice .................................... 32
1.1.12 Organizacija sistema datoteka operativnog sistema
DOS ................................................................... 35

1.2 Ergonomija .................................................................... 38

1.2.1 Zračenja i zaštita filterom ............................... 40
1.2.2 Uređenje radnog prostora ............................... 43
Kako treba radno mesto da izgleda da rad sa računarom ne bi bio
neprijatan i štetan? ....................................................... 43
Kako treba da izgleda računarsko radno mesto? ........................ 43

1.2.3 Preporuke................................................... 46

1.3 Sistemski softver ......................................................... 48

1.3.1 Operativni sistem ......................................... 48
1.3.2 Programi prevodioci ..................................... 52
1.3.3 Programi za opsluživanje ................................ 53

1.4 Operativni sistem MS-DOS .......................................... 54

1.4.1 Osvrt na MS-DOS ........................................... 54
MS-DOS komandna linija .................................................... 54
MS-DOS Shell ................................................................. 54
Korišćenje fajlova i direktorijuma ...................................... 55
Bajt, kilobajt i megabajt ................................................... 55
Organizovanje fajlova u direktorijume ................................... 55
Korišćenje poddirektorijuma............................................... 55
Osnovne napomene o radu u komandnoj liniji .......................... 56

Vodič za PC

3

Prekidači .................................................................... 56
Kucanje komande .......................................................... 57
Kako MS-DOS reaguje na komande ....................................... 57
Prekidanje ili poništavanje komande .................................... 58
Označavanje disk drajvova................................................ 58
Interne i eksterne komande ............................................. 58
Pozivanje pomoći za MS-DOS komande .................................. 59

1.4.2 Kopiranje direktorijuma ................................. 59
Kopiranje svih fajlova u direktorijumu ................................... 59
Kreiranje direktorijuma uz kopiranje fajlova .......................... 59
Kopiranje poddirektorijuma .............................................. 60

1.4.3 Kopiranje disketa ......................................... 60
Serijski brojevi disketa ..................................................... 61
Izostavljanje drajv parametara .......................................... 61
Korišćenje jednog drajva za kopiranje .................................. 62
Izbegavanje fragmentacije diskete ....................................... 62
Poređenje komandi XCOPY i DISKCOPY.................................. 62

1.4.4
1.4.5
1.4.6
1.4.7

Atributi fajlova ............................................ 62
Arhiviranje fajlova........................................ 63
Označavanje disketa (diska) ............................ 65
MS-DOS Editor ............................................. 65
Rad sa menijem ............................................................ 67
Rad sa dijalog prozorima .................................................. 67
slika 1.16 Dijalog prozor opcije "Open" .................................. 68
Upravljanje fajlovima ..................................................... 68
Kreiranje fajla .............................................................. 68
Otvaranje fajla ............................................................. 69
Memorisanje fajla .......................................................... 69
Izlazak iz MS-DOS Editora ................................................. 70

1.4.8 Manipulisanje fajlovima ................................. 71
Razgledanje tekstualnih fajlova .......................................... 71
Kombinovanje tekstualnih fajlova ....................................... 71
Kopiranje teksta sa tastature u fajl ..................................... 71
Kopiranje fajla na printer ................................................. 72
Komande za redirekciju (preusmeravanje) ulaza i izlaza ............. 72
Redirekcija izlaza komande............................................... 72
Redirekcija ulaza u komandu ............................................. 73

1.4.9 Restauracija obrisanih fajlova .......................... 73
Restauracija fajlova sa defektnih diskova (disketa) ................... 74

1.4.10 DOSKEY program ...................................... 74
1.4.11 Konfigurisanje hardvera ............................... 75
Operativna memorija računara ........................................... 75
Korišćenje memorije za ubrzavanje rada hard diska .................. 77

4

Vodič za PC

Beč (engl. batch) programi ............................................... 77
Datoteka CONFIG.SYS ..................................................... 78
SHELL - alternativni komandni procesor................................ 79
Datoteka AUTOEXEC.BAT ................................................. 80
Instalacija miša ............................................................ 82

1.5 Uslužni programi _______________________________ 85
1.5.1 PCT .......................................................... 85
1.5.2 NCD ......................................................... 88
1.5.3 ARJ .......................................................... 89
Osvežavanje fajlova u arhivi ............................................. 91
Formiranje "self-extracting" arhive ..................................... 92
Konvertovanje arhiva ..................................................... 92

1.5.4 SCANiCLEAN ............................................... 93
CLEAN-UP - program za dezinfekciju ................................... 94

1.5.5 ChecklT .................................................... 96

1.6Windows3.1 _____________________________________ 97
2 PCZA NAPREDNE KORISNIKE

2.1 Principi funkcionisanja PC računara _____________ 102
2.1.1 Uvod u digitalnu tehniku ... ............................. 102
Analogne i digitalne veličine ............................................. 103
Kodiranje ................................................................... 104
Binarni brojni sistem ...................................................... 104
Binarne operacije........................................... .. ........... 106
Heksadecimalni sistem .................................................... 109
Konverzija brojnih sistema ............................................... 110
Binarni naponi .............................................................. 110
Prekidačka kola ............................................................ 111
Kombinaciona logička kola ............................................... 112
Sekvencijalna logička kola ............................................... 112

2.1.2 Uvod u mikroprocesore i njihovu terminologiju .... 113
2.1.3 Memorija ................................................... 115
2.1.4 Magistrala .................................................. 118
Veza sa svetom ............................................................ 120

2.1.5 Procesor ................................................... 121
2.1.6 Softver ..................................................... 122
Asembler .................................................................... 124
Programski jezici .......................................................... 124

Vodič za PC

5

2.1.7 Procesor Intel 8086 ...................................... 125
Hardverska organizacija .................................................... 125
Programska organizacija ................................................... 127

2.1.8 Familija mikroprocesora Intel ...................... .....130
2.1.9 RISC i CISC procesori ..................................... 135
2.1.10 ROM BIOS.................................................. 137
Namena BlOS-a .............................................................. 138
Osnove BiOS-a ............................................................... 139

2.1.11 "Keširanje" memorije ................................... 141
2.1.12 Funkcije i vrste sabirnica .............................. 143
Problemi sprezanja komponenata ...................................... 144
Sistemska sabirnica ......................................................... 145

2.1.13 Standardne sabirnice PC računara ......... . ....... 145
2.1.14 Vremenska usklađivanja komponenti ............... 148
Memorijske komponente ................................................... 149

2.1.15
2.1.16
2.1.17
2.1.18

Komponente jedne osnovne ploče ................... 153
Organizacija Ulaza/lzlaza .............................. 156
Programom inicirane ulazno/izlazne aktivnosti ....157
Struktura prekida ....................................... 157

Jednonivovski prekid ....................................................... 158
Višenivovski prekidi ......................................................... 159
Vektor-broj i vektor-tabela ................................................ 159

2.1.19 Direktni memorijski pristup ........................... 162
Osnovna struktura za DMA ............................................... 162

2.1.20 Složenije tehnike: ulazno/izlazni protokoli ........ 163
2.1.21 Programabilni vezni sklopovi ......................... 164
Sklopovi za paralelne prenose .... ..................................... 165
Sklopovi za serijske prenose ............................................. 166

2.1.22 Stek ........................................................ 166

2.2. Interfejsi i periferije .................................................... 169
2.2.1
2.2.2
2.2.3
2.2.4

CENTRONICS interfejs .................................... 170
IEEE-488 interfejs ........................................ 173
RS-232C interfejs ......................................... 177
Digitalni interfejs za muzičke instrumente .......... 181
MIDI softver ................................................................ 185

2.2.5
2.2.6
2.2.7
2.2.8
2.2.9

6

PCMCIA kartice ............................................ 185
Flard disk ................................................... 187
IDE diskovi ................................................. 190
SCSI diskovi i adapteri ................................... 193
CDROM ............. ........................................ 196

VodičzaPC

2.2.10 Izbrisivi optički diskovi ................................ 197
2.2.11 Izbor sistema za bekap ................................ 199
QIC .......................................................................... 200
Ekstema DC 6000 strimer jedinica ...................................... 204
Interna DC 2000 strimer jedinica ....................................... 205
Interni DC 6000 strimer drajv............................................ 207
"Bubice" strimer drajva ................................................... 207

2.2.12 Video kartice ............................................ 207
Kratki osvrt na monitore ................................................. 210

2.2.13 VGAkartica ............................................... 210
2.2.14 Monitori .................................................. 214
Rad sa dva monitora ...................................................... 216

2.2.15 Muzička kartica SoundBlaster ........................ 217
Voxkit ....................................................................... 219
FM intelligent organ ............................. ...... .. .............. 219
Sbtalker ..................................................................... 219
Talking parrot.............................................................. 219
Vedit (Creative Technology) ............................................. 219
Spellbox (Creative Technology) ......................................... 219
Sekvencer SP junior (Voyetra) ........................................... 220
MMPLAY (Creative Labs) .................................................. 220

2.2.16 MIDI fajl format ......................................... 220
2.2.17 Sintisajzeri i sempleri ................................. 221
2.2.18 Modemi i modemska komunikacija .................. 224
Upravljački jezik modema ............................................... 225
Standardi ................................................................... 226
Upravljanje modemom ................................................... 228
Faks-modemi ............................................................... 231
Povezivanje modema ..................................................... 232
Kontrolni panel modema ................................................. 233
Rad sa modemom ......................................................... 234
Inicijalizacija modema ................................................... 235
Uspostavljanje veze....................................................... 235
Prenos podataka ........................................................... 235
Prekidanje veze .......................... ................................ 236
Kratki prikaz komunikacionog programa "Telix"....................... 236
Fajl transfer ................................................................ 239

2.2.19 Remote computing ..................................... 241
Softver za daljinski pristup .............................................. 242
Hardver za remote computing ........................................... 242
Daljinske računarske veze ............................................... 243
Kratki vodičza program Norton pcANYWHERE ......................... 244

2.2.20 Laserski štampači ....................................... 254
Vodič za PC

7

2.2.21 Laserski štampač HP Laserjet Series II .............. 255
2.2.22 Laserski štampač HP Laserjet Series III ............. 259
Skalabilni (vektorski) i bit mapirani fontovi ........................... 262
Kako naterati HP Laserjet III da radi kao ploter? ..................... 264

2.2.23
2.2.24
2.2.25
2.2.26
2.2.27

Laserski štampači HP Laserjet 4 ..................... 264
Ploter ...................................................... 268
Grafički tableti i digitajzeri ........................... 272
Projekcioni uredaj ...................................... 275
Skenerski uredaji ....................................... 276

OCR (Optical Character Recognition) programi ....................... 278
Grafički sistemi za obradu slika ......................................... 279
Faksimil ..................................................................... 281

2.2.28 Uredaji za rad sa linijskim kodom ................... 282

2.3 Preporuke za optimalno korišcenje PC računara .... 286
2.3.1
2.3.2
2.3.3
2.3.4
2.3.5
2.3.6
2.3.7
2.3.8
2.3.9

Optimizacija postoječe konfiguracije ................. 286
"Keširanje" diska .......................................... 298
BAT programi .............................................. 299
Princip rada rezidentnih programa.................... 303
Makroi ....................................................... 305
TSR "utiluty" programi ................................... 306
Kompresija podataka..................................... 307
Kriptografija ............................................... 310
"Stakerisanje" hard diska ................................ 313
Particioniranje hard diska................................................ 313
Kreiranje primarne particije............................................. 315
Kreiranje ekstendid DOS particije ...................................... 315
Aktiviranje particije ...................................................... 316
Instaliranje Stacker-a ..................................................... 316

2.4 Preventiva, kvarovi i dijagnostika ............................. 319
2.4.1
2.4.2
2.4.3
2.4.4
2.4.5
2.4.6

Organizacija memorijskih jedinica .................... 319
Održavanje sistema ...................................... 322
Diskovi i SETUP ............................................ 323
Zamena baterije za napajanje CMOS kola ........... 325
Blokiranja računara i interapt mehanizam .......... 326
Kompjuterski virusi ...................................... 327
Podaci o deset najčešćih (i najgorih) virusa: .......................... 331

2.4.7 Dijagnostika kvarova ..................................... 332
Zvučni signali BlOS-a ........................ .. .......................... 336

8

VodičzaPC

3 PCISAVREMENE TEHNOLOGUE

3.1 Novi tehnološki pravci __________________________ 340
3.1.1 Računarske mreže........................................ 341
Telekomunikacijski sistem ................................................. 342
Komunikacioni kanal ........................................................ 343
Žičani vodovi ................................................................. 344
Radio-relejni sistemi ........................................................ 344
Svetlovod ..................................................................... 344
Mreže za prenos podataka.................................................. 345
Mreža sa komutacijom vodova ............................................. 345
Mreže sa komutacijom poruka ............................................. 346
Mreže sa komutacijom paketa ............................................. 346
Vrste računarskih mreža .................................................... 347
Osnovne komponente računarskih mreža ................................ 349
Istorijat LAN mreža .......................................................... 349
Operativni sistemi u lokalnim mrežama .................................. 350
Informatičko društvo ........................................................ 350
Mreže i lokalne mreže ...................................................... 351
Osnovne funkcije komunikacionih protokola ............................ 352
Referentni OSI model ...... .. .............................................356
Oprema za umrežavanje .................................................... 363
Upravljanje pristupom medijumima ...................................... 364
Medijum za povezivanje .................................................... 365
Topologija mreža ............................................................ 365
Mrežni softver ................................................................ 365
Tipovi servera ................................................................ 367

3.1.2 NetVVare 3.X............................................... 368
Upoznavanje sa NetVVare mrežom........................................ 369
Korisnički rad pod operativnim sistemom NetVVare .................... 376
Zaštita informacija u mreži ................................................ 376
Podizanje sistema ......................................................... “377
Kreiranje diskete za podizanje sistema .................................. 377
Štampanje u mreži .......................................................... 379
Uobičajene poruke o greškama ............................................ 380

3.1.3 Elektronska pošta ........................................ 381
Internet ....................................................................... 385
UUCP .......................................................................... 387
Beointernet ................................................................... 387

3.1.4 Mreže sa integrisanim uslugama ...................... 387
3.1.5 X.25......................................................... 392
3.1.6 Programi za daljinsku kontrolu modema ............ 394
Sistem elektronske table (BBS) ............................................ 395

Vodič za PC

9

............................................................................ 441 3................ 407 Autonomnost: .... 427 Nova funkcija ..........................................3.................. 405 3.............................................................................................3........................................... 418 3..................... 425 "Benchmarking" . 431 "Framevvork" ............ 408 Komuniciranje porukama: ... 416 Strategije za povezivanje relacionih DBMS zasnovanih na PC računarima ..........7 "Poštansko sanduče" ............................. 445 3............................1 Relaciona bazapodataka ....... 409 Nasleđivanje svojstava: . 433 Projektovanje integrisanih programa ........................................................ 403 3........................................................... 412 Dizajn baze podataka ..............................................................................421 Evolucija vrste ........ 415 Vrste asocijacija ........................... ............................................1.......... 444 Uporedne karakteristike... 448 10 Vodič za PC ...... 402 Paketi i PDA . 411 Definicija baze podataka .....................................................................................................................................3................................ 428 Definisanje termina ......................................................................... 423 Uspon performansi ...... 401 CDPD ............................................................................................8 Paketni radio....396 3........................................................................................... 415 Relacije ................................... 408 Dinamičko povezivanje: ..........2 Objektno orijentisane baze podataka.............................. 414 Organizacija podataka u bazama podataka..........................................416 Softverski alati .....................................................................4 Računarom podržano poslovanje ........................1.....397 Bežične komunikađje .....................5 OLE metodologija.1........................................403 Trafficmaster system ................................................................................................................... 399 Signali i paketi .... 429 3..................................... 411 Opisivanje realnog sveta .........................9 Inteligentni autoputevi ......................................................................................... 400 Upotreba paketnog radija RF .........2 Objektno orijentisano programiranje .... ......... 422 Modeliranje podataka ............6 Multimedija ...3 Osvrt na baze podataka ................................................................. 447 Digitalna obrada slike................................... 413 Kako SUBP komunicira sa bazom podataka ............... 409 3........................................................................................................... 415 3......................................

................ 450 Kako se kompresija vrši? .............. 461 Projekat "First Cities" ........................................... 453 DOS/WINDOWS ............................... 456 Fotografija u računaru ......................................................................7 Aplikacije i implikacije _________________________ 466 DODATAK A...... ___________________ 530 Vodič za PC 11 ........................................................................................................................................................... 451 Standardi .............. 463 3................................Video kompresija .................... 456 Problemi sa hardverom ...................... 462 Kreativna igra ......... ________________________________________ 470 DODATAK B ________________________________________ 471 DODATAK C ________________________________________ 473 DODATAK D ________________________________________ 480 DODATAK E ________________________________________ 482 DODATAK P ________________________________________ 497 DODATAK G ________________________________________ 499 DODATAK H ________________________________________ 502 REČNIK ____________________________________________ 506 ADRESE PR0IZV0ĐAČA HARDVERA ___________________ 517 ADRESE PROIZVOĐAČA S0FTVERA...........................................

12 Vodič za PC .

Poseban naglasak dat je na organizaciju ulaza i izlaza i načine prenosa podataka između personalnog računara i okoline. zavisno od obimnosti zadatka. Uz primenu unapred spremljenih aplikacionih programa. jer je bez njega nemoguće uključivanje u svetske tokove. gubitak parametara hard diska. Opisani su programima i prekidima kontrolisane ulazno/izlazne aktivnosti. Korišćenje računara postalo je imperativ današnjice.Dat je niz praktičnih saveta kako konkretno izvršiti povezivanje jednog broja uređaja i izvršiti potrebna podešavanja.). koji je prilagođen početniku. Zahvaljujući računarima i telekomunikacijama postajemo deo informatičkog društva. opisano je uključivanje PC računara i upotreba osnovnih komandi operativnog sistema MS-DOS. zbog čega dolazi do mnogih promena u uslovima i metodama rada i načinu života. kao i karakteristike pojedinih periferijskih uređaja (printera. tako je i poznavanje rada na personalnom računaru deo tehničke kulture. Opisan je princip rada mikroprocesora. kao što su. pojava virusa. a što se više ulazi u odgovarajuću problematiku. unošenje početnih podataka u računar i dobijanje krajnjih rezultata može da se obavi veoma brzo. postaje stručniji.Navedeni su osnovni podaci o najčeće korišćenim interfejsima (elektronskim sklopovima za povezivanje raznorodnih uređaja) u PC računaru. U skladu sa tim. koji se često koriste u oblasti računarstva. pre svega. Dat je pregled osnovnih tehničkih parametara komunikacije računara sa okolinom i po unutrašnjim magistralama. personalni računar mogu da koriste i osobe koje nikada nisu imale nikakvo iskustvo sa računarima. Sve veći broj profesija povezuje se sa proizvodnjom i obradom informacija. Kao što je poznavanje bar jednog stranog jezika deo opšte kulture. koji se koriste u računarstvu. početnicima i korisnicima koji nisu ni programeri ni hakeri. neobjašnjivi nestanak jezgra Vodic za PC 13 . Knjiga sadrži tri poglavlja i dodatak. utility (uslužnih) programa. U drugom delu navode se definicije brojnih sistema. plotera itd. U prvom delu dat je kratak opis funkcionalnih delova personalnog računara.Predgovor Ova knjiga namenjena je. zatim preporuke za uređenje radnog mesta i kratak opis tzv. Personalni računari uklanjaju predrasude o kompleksnosti korišćenja računara. već Ijudi koji računar koriste u svakodnevnom poslu. Posle tako kratke obuke. Rad sa personalnim računarom je toliko uprošćen da osnovna obuka u radu sa njim može da traje svega nekoliko časova. Dato je objašnjenje pojma sistemske sabirnice (magistrale) računara i opisan odnos mikroprocesora prema raznim vrstama memorije u računaru. nekada za svega nekoliko minuta. Daju se preporuke za optimalno podešavanje računarske konfiguracije i praktični saveti za prevazilaženje nekih kritičnih situacija. Naučno-tehnički progres uvodi nas u informacionu eru. zatim se navode definicije osnovnih logičkih operacija. direktni memorijski pristup i jednostavni protokoli (pravila) za razmenu podataka. izabran je stil pisanja. Te promene se ogledaju u prelivanju ukupne mase radnih mesta od manuelnih prema intelektualnim. Dato je tumačenje za pojedine termine.

Slavku Đurkoviću i Slobodanu Petroviću. grafiku. baze podataka i računarom podržano poslovanje. statične slike. savet. adresar jugoslovenskih institucija koje pružaju informatičke usluge. tekstove) bez ikakvih prepreka i multimedije.operativnog sistema sa hard diska (prepoznatljiv po poruci /. rečnik najčešće korišćenih termina u oblasti računarstva i listu sa adresama proizvođača hardvera i softvera. iz Sektora razvoja proizvoda IMT-a. Branku Krstajiću. koja je. zvuk.) i mašte. animaciju. tabelu sa parametrima hard diskova. Objašnjena je suština tzv. verovatno. stvaranje nove realnosti kombinovanjem postojeće realnosti (koristeći pokretne slike. Dragan Marković 14 Vodič za PC . imati primedbe što nisu data detaljnija objašnjenja za neke oblasti. zahvaljujem se gospodi iz firme "CET". kao i gospodinu Slobodanu Brkiću. Početnici će ovde pronaći uvod i osnovnu orijentaciju u oblasti računarstva a iskusniji korisnici poneki koristan. opisani principi povezivanja (umrežavanja) računara i dat kratak prikaz korisničkog rada pod mrežnim operativnim sistemom NetVVare 3. tekst itd. Milanu Vasiljeviću. U trećem delu data su objašnjenja najvažnijih termina iz oblasti računarskih komunikacija. od kojih su većina mašinski inženjeri. kao i mojim prijateljima Bojanu Cvetkoviću i Željku Prici. ilustracije. tabelu sa komandama modema. u stvari.X. koja omogućava kreiranje okruženja u kojima aplikacije (programi) mogu da razmenjuju informacije (grafikone. OLE metodologije. koji su sve učinili da se ova knjiga pojavi. opis kablova koji se koriste u PC-ju.Non system disk or missing operating system") itd. Ovom prilikom izražavam svoju zahvalnost Nenadu Radovanoviću. Konačno. Draganu Stojanoviću i Nikoli Mijatoviću. koji je grafički uobličio knjigu. praktičan. Koncepcija knjige "od svega po malo" ima svojih dobrih i loših strana. tabele. Zoranu Vučkoviću. Dat je kratak osvrt na objektno-orijentisano programiranje. Dodatak sadrži tabelu ASCII kodova. Mnogi će. Na koncepciju knjige prilično su uticali svojim pitanjima i sugestijama moji saradnici i prijatelji. Živku Stevanoviću (koji je uradio i jedan deo ilustracija).

za početnike Upoznavanje sa PC računarom Ergonomija Sistemski softver Operativni sistem MS-DOS Uslužni programi Windows 3.1 .

Razvoj hardvera (mehaničke. Pravu praktičnu primenu automatska obrada podataka dobila je u 20. 16 Vodic za PC . To je bio četvorobitni procesor (funkcionalna jedinica koja može da prima podatke. kao zamene za elektronsku cev. Tih godina. matematičkih problema. koja se naziva programiranje. Novembra 1971. Krajem pedesetih. Osamdesetih godina pojavljuje se peta generacija računara i čine se prvi pokušaji u oblasti veštačke inteligencije. Stvaraju se uslovi za razvoj kućnih računara. pre svega. godine. Stiv Džobs i Stiven Vozniak. tako da računari. tranzistore zamenjuju integrisana kola (elektronski sklop u kome su sve komponente formirane na jednoj poluprovodnikoj pločici). veku. inženjer Marsijan Hof (Marcian Hoff) konstruiše prvi mikroprocesor (jedinica za obradu podataka na jednom čipu . nepouzdani i sa velikom potrošnjom električne energije. prve generacije. Sa 2250 tranzistora u čipu. UNIVAC 1. mogao je da obavlja 60. nastaje prava kompjuteromanija. sa današnjeg stanovišta.000 operacija u sekundi. Intel 4004. koji može da obavlja pojačavač ke i prekidačke funkcije). tridesetak godina kasnije. sa pojavom kućnih računara . a koristio je zupčanike. Prvi komercijalni računar. osnivaju firmu Apple. To su uređaji konstruisani od elektronskih cevi i. glomazni. brži i pouzdaniji. Tvorac je Blez Paskal. pojavio se na tržištu 1951.prezentuje IBM PC (RAM 64 kB.1 Upoznavanje sa PC računarom Sve je počelo jednostavnim brojanjem pomoću prstiju na rukama. koji su izrađeni od integralnih kola visokog nivoa integracije (preko 100. To su računari treće generacije. postaju manji. do tada neslućene.siliciiumskoj pločici). povećanju složenosti i pouzdanosti. praksa je primorala Ijude da za kompleksnija izračunavanja smisle bolje rešenje tako su nastale računaljke i abakusi. konstruisao mašinu koja je mogla da izvršava sve četiri osnovne računske operacije. Altair-8800. Elektronika je i dalje u ekspanziji. računari druge generacije pospešuju razvoj jedne potpuno nove Ijudske delatnosti. Od tada. napravljen od silicijuma ili germanijuma. Šezdesetih godina razvijene su koncepcije na kojima se zasniva rad današnjih računara.1. Sem napretka u smanjivanju dimenzija. koji predstavlja pun pogodak . od 0 do 9. U sedamnaestom veku dolazi do otkrića mašine za sabiranje. Sedamdesetih godina pojavljuje se četvrta generacija računara. pa do kraja pedesetih godina izrađuju se računari.Spectrum i Commodore 64. takozvane. sa utisnutim brojevima na obodu. mogućnosti za automatizovano rešavanje nekih. Prva generacija računara otvorila je. na računarskom tržištu pojavljuje se firma IBM sa modelom 7030.000 komponenti na silicijumskoj pločici). Godinu dana kasnije. Međutim. pravi prvi korak u oblasti mikroračunara. 1981. godine. IBM. električne i elektronske komponente računarskog sistema) usmeren je ka dostizanju sve većih brzina pri radu. obrađuje ih i daje rezultate prema uputstvima memorisanog programa). Prvi kućni računar. na scenu stupaju računari druge generacije. godine. sredinom šezdesetih. Lajbnic je. pojavljuje se 1975. Razvojem elektronike i pojavom tranzistora (poluprovodnički element. koji je obrađivao podatke u blokovima od po 4 binarne cifre. u svojoj garaži.

Koristeći ga kao alatku. Do toga dolazi usled različite konstrukcije hardvera. prema veličini i mogućnostima. Razvoj miniračunara počinje šezdesetih godina i uslovljen je potrebom za jeftinijim. hardveru. mainframe) računare. Što je broj programa veći. Računar postaje u tolikoj meri deo svakodnevnog života. hardvvare) označava računar u fizičkom smislu. Prezentacija PC mikroračunara bila je u hotelu "Valdorf Astoria" u Dalasu. To je skup svih mehaničkih i elektronskih komponenti računara. odnosno računarski sistemi. pisaću mašinu ili elektronski klavir itd. Svaki od njih sedi za tastaturom i monitorom. tako i po broju programa napisanih za njega. Veoma brz napredak tehnologije po mogućnostima. mikroračunare. Reč hardver (engl. PC-DOS).1. za manje obrade i kao sistemi za manji broj korisnika. što ponekad znači istovremeni rad nekoliko korisnika. Program predstavlja niz instrukcija koje upravljaju hardverom. 1. naša alatka postaje sve univerzalnija. piše program. Softver (engl. igra neku igru. potreban je program koji će ga pretvoriti u kalkulator. Računarski sistemi imaju veći broj korisnika. u oblasti personalnih računara sve je počelo da se odigrava vrtoglavom brzinom.3 Sistemski i aplikativni softver Procesor (mikroprocesor). mogu se grubo podeliti na: velike. pisanjem tekstova. memorija. a bilo je prisutno stotinak stručnjaka i novinara. Veliki računari. koriste se za veće poslovne obrade. Današnji računari. Vodič za PC 17 .2 Hardver i softver Objasnimo značenje dva izraza koji se često koriste u svakodnevnom komuniciranju. 1. Miniračunari se koriste u industriji za upravljanje tehnološkim procesima. Na žalost. mini računare. mikroračunare približava miniračunarima sa tendencijom da ih premaši.1. pravi drugi pravi potez u oblasti mikroračunara . Posle pojave XT-a. "mejnfrejm" (engl. svi priključeni uređaji. ali zato sporijim i manje tačnim računarima.25" flopi disk. Hardver se ponaša kao univerzalna mašina. To je ujedno i prvi mikroračunar sa hard diskom (uređaj za trajno memorisanje velike količlne informacija). odnosno po softverskoj podršci. programi se obično pišu za određeni tip računara i samo na njemu mogu se koristiti.Mikroračunari se baziraju na elektronskom sklopu koji se zove mikroprocesor.promoviše IBM PC/XT. kao i podaci i programi na diskovima ili u memoriji. projektovanjem itd. nazivaju se resursima računara. Da bi računar poslužio u bilo koju svrhu. naučno-tehničke i vojne svrhe. Upotrebljivost računara ceni se kako po njegovoj konstrukciji. da čuveni magazin "Tajm" proglašava personalni računar za ličnost godine 1982! IBM. možemo se baviti matematičkim izračunavanjima. muzikom.1 Upoznavanje sa PC računarom ROM 40 kB. 1983. U ovu klasu spadaju personalni i kućni računari. odnosno usled razlika u primenjenoj elektronici.1. godine. software) čini jedan ili više programa različitih namena. pretvarajući računar iz mašine opšte namene u mašinu za rešavanje specifičnog problema. 5.

Time je korisnik lišen brige oko specifičnosti hardveia. obriše disk ili da prepravlja operativni sistem po svom nahođenju. programe koji su mu potrebni. Sistemski softver se piše isključivo za određeni tip računara i ne može se koristiti na drugom hardveru. I programi koje korisnik piše za sebe su. adresari itd. HARDVER (PC) OPERATIVNI SISTEM (MS DOS) SISTEMSKI SOFTVER KORISNIČKII APLIKATIVNI SOFTVER slika 1. zavisno od tipova računarskih sistema. kao i da sebe. Danas se sve više koristi operativni sistem UNIX. Obično se pišu na višem programskom jeziku.1 Hijerarhijska podela softvera Aplikativni programi mogu biti zavisni i samo od operativnog sistema. imamo programe koji rade na svim računarima koje kontroliše UNIX 18 Vodic za PC . Aplikativni programi teže da budu nezavisni od tipa računara. Sa druge strane.PC za početnike bavi se grafikom.1 prikazana je jedna od mogućih hijerarhijskih podela programa. Operativni sistem je program koji omogućava upravljanje i deljenje resursa računarskog sistema između više korisnika. pravljenje raznih tabela. Ovako nešto je moguće zahvaljujući programu koji se naziva OPERATIVNI SISTEM. i svaki ima utisak da je sam na računaru i da može slobodno da koristi sve njegove resurse. dok se kod personalnih računara koristi MS-DOS (PC-DOS). hardver i druge korisnike zaštiti od mogućeg zlonamernog ponašanja jednog od korisnika. imamo aplikativni softver (programe). To su programi specijalizovani za rešavanje određene vrste problema. Tu mogu biti programi za crtanje. Termin "sistemski softver" (naznačen na slici). koji želi da. Zadatak ovog programa je da korisniku stavi na raspolaganje potrebnu memoriju. takođe. 1. prostor na disku. Korisnik može koristiti usluge operativnog sistema za pristup hardveru ili pristupati direktno preko tzv. a prevode se prevodiocem za određeni tip računara (kasnije će biti još reči o prevodiocima). Na primer. compiler) za razne programske jezike. mašinskog jezika. editore i još neke programe kojima se nećemo baviti. U širem smislu i operativni sistem ulazi u sistemski softver računara. Postoji mnogo operativnih sistema. deo aplikativnog softvera. Na sl. označava prevodioce (engl. npr. na primer. Korisniku je hardver. disk ili štampač dostupan preko posebnog upravljačkog programa (rutine) operativnog sistema.

U njemu su zapisane osnovne rutine za upravljanje VodičzaPC 19 . sa diska se učitavaju program i podaci. BIOS ROM (engl. osnovnoj ploči u kućištu).izlaznim jedinicama (jedinice flopi i hard diska). centralnom jedinicom (na tzv. Na primer. 1. Memorija je određena svojim kapacitetom koji se izražava brojem bita ili bajta. ulazno .Output System) predstavlja osnovu inteligencije računara.1 Upoznavanje sa PC računarom operativni sistem.memorija. međutim i VAX i IBM će se ponašati u slučaju takvog programa kao da su isti. ROM je memorija iz koje se podaci mogu samo čitati. 1.izlazni. Memorija služi za skladištenje podataka i to u binarnoj formi. 1. a posle obrade opet se smeštaju na disk (disketu . input .3 a) prikazan je tok obrade informacija a na sl. I . njihova struktura je različita.mašinu. a izlazne za prikazivanje rezultata obrade.2 prikazan je jedan personalni računar sa : ulaznim jedinicama (tastatura i miš). skraćeno U -1 (engl. Kažemo da smo ih pretvorili u UNIX . izlaznim jedinicama (monitor i štampač). Ulazno .4 Anatomija PC računara Na sl.O. Pri tom.1. UNIX operativni sistemi na nekom IBM i VAX računaru su samo spolja gledano isti. jer sprečava dalji napredak u ovoj dinamičnoj oblasti. svaka standardizacija je na neki način štetna. Basic Input . Ulazne jedinice koriste se za unos podataka. Pošto rade sa različitim hardverom.output) uređaji kombinuju ove dve funkcije.flopi disk). centralne jedinice kao sistema procesor . U mikroračunarima koriste se ROM (Read Only Memory) i RAM (Random Access Memory) memorije.1. slika 1. 1. Prenosivost softvera je jedan od većih problema u računarstvu. Svaki bajt u memoriji ima svoje mesto koje se naziva adresa. b) dat je šematski prikaz tzv.2 Uobičajena PC konfiguracija Na sl. Ipak.3.

ispis na ekran. testiranje i inicijalizacija hardvera prilikom reseta. formira radni prostor računara. Mikroprocesor. Za njega možemo reći da je to poseban elektronski sklop sposoban da izvršava neke elementarne obrade. konačno. poseduje 20 VodičzaPC . bez kojih se računar ne može pokrenuti. adrese i podatke. memoriju čini više memorijskih elemenata . sabiranje dva broja itd. čitanje. INFORMACIJA INFORMACIJA ULAZNI PODACI RAČUNAR IZLAZNI PODACI slika 13 a) Tok obrade informacija slika 13 b) Šematski prikaz računara Kao hardverski sklop. priključci (linije) podataka. Sklop koji daje te signale. On. adresni priključci (linije). Na primer.posebnih elektronskih kola vezanih na poseban način. Vrsta obrade određuje se naredbom (instrukcijom). odnosno procesor čija su elektronska kola izvedena na jednom komadu poluprovodnika. kao i upravljanje tim hardverom tokom rada. BIOS sadrži osnovne rutine za upravljanje kontrolerom disketne jedinice.PC za početnike postojećim hardverom: čitanje tastature. Svi priključci na memorijskom "čipu" (eiektronskom kolu) mogu se svrstati u tri grupe: upravljački priključci (linije). Osnovna funkcija memorije jeste da se u nju upiše ili iz nje pročita podatak. Na osnovu ovoga može se zaključiti da je memorija u suštini pasivan sklop. u stvari. Minijaturizovani procesor. Po isključenju računara sadržaj RAM-a se gubi. koji očekuje upravljačke signale za upis. naziva se procesor. elementarna obrada je čitanje ili upisivanje u memoriju. takođe. naziva se mikroprocesor. RAM je memorija u koju se podaci mogu upisivati i iz nje čitati.

na neki način. aktivira liniju za čitanje i preko magistrale podataka očekuje podatak. kodiran taster koji je korisnik pritisnuo. Adresna i magistrala podataka za procesor predstavljaju "prozor u svet". U slučaju tastature. Kada procesor želi da pročita sadržaj porta. a skup linija podataka čini magistralu podataka. Procesor sve podatke tretira na isti način. jednostavno.4 Povezivanje U/l uređaja na magistralu 1.1. Stvar je U . Slika 1.1. Kao i svaka memorijska lokacija i port ima svoju adresu. Ovo je koncepcija u kojoj Vodič za PC 21 . ADRESNA MAGISTRALA slika 1. Procesor preko adresne magistrale adresira memoriju ili U . on na adresnu magistralu šalje njegovu adresu. ono što se nalazi u portu za tastaturu je.5 Komunikacije Procesor komunicira sa U -1 uređajem preko memorijske lokacije koja se zove PORT. Programer je taj koji mora da vodi računa o tome koji se portovi odnose na koji uređaj. Sve linije čine sistemsku magistralu ili.I uređaje i preko magistrale podataka šalje ili od njih prima podatke. magistralu.4 prikazuje kako izgleda vezivanje U -1 uređaja. skup upravljačkih linija upravljačku. Skup svih njegovih adresnih linija čini adresnu magistralu.I uređaja da li će podatak ispisati na papiru (štampač) ili na ekranu (monitor). samo što se podatak upisuje u port. memorije i procesora preko magistrala. Isti princip važi i za izlazne uređaje.1 Upoznavanje sa PC računarom priključke za koje važi ranije pomenuta podela. Svaki periferijski uređaj ima svoj port za komunikaciju sa procesorom.

sistemskim pozivom se aktivira tzv. Na prvi pogled može se učiniti da na magistralama vlada prava zbrka. po uspostavljanju potrebnih napona. u jednom trenutku na svakoj od magistrala nalazi se samo jedna adresa. procesor počinje da izvršava program zapisan u BIOS-u. Trajanje osnovnog takta je reda mikrosekundi. javlja se poruka "Non-System Disk. kreira i popunjava radne tabele itd. kao znak da je spreman da primi korisnikove naredbe. vrši učitavanje sistemskih datoteka koje čine jezgro operativnog sistema. i celog računara. "BOOT" sektor (to je nulti sektor nulte staze). inicijalizuje pokretačke programe. većina BlOS-a se zaglavi. Vrši se analiza configuracione datoteke (ako postoji) i podešavanje pojedinih parametara sistema na osnovu informacija u njoj.BAT (ako takva postoji) i šalje prompt (:###BOT_TEXT###gt;).COM. Sada je DOS spreman za rad. u oznaci MHz. i to neopozivo. CLOCK). Neki procesori imaju posebne instrukcije za čitanje i upis u portove.. COMMAND. To znači da se rad procesora. 1.6 Startovanje računara Personalni računar se uključuje prekidačem koji se obično nalazi sa desne strane kućišta. tj. Recipročna vrednost dužine trajanja osnovnog takta određuje brzinu rada računara i meri se u "megahercima". koji izvršava naredbe iz datoteke AUTOEXEC. tok događanja ide sledećim redosledom: izvor napajanja (u kućištu) počinje da radi i. sistemskog časovnika (engl. U zavisnosti od rezultata ove operacije. samo jedan podatak i samo jedan upravljački signal. 22 VodiczaPC ." i uputstvo da se sistemska disketa ubaci radi ponovnog pokušaja. Time je razdvojen memorijski i U -1 adresni prostor. Međutim. bilo na disketi ili disku. a ako imate disk. Koliko će taj trenutak trajati zavisi od tzv. može se dogoditi sledeće: ako disketa postoji. Takt određuje celokupno ponašanje svih komponenti računara. tako da je jedini lek isključiti računar i ponovo ga uključiti. odvija po taktu nekog elektronskog sklopa. uklanja signal za resetovanje procesora. jedinica nije spremna (bravica na drajvu otvorena !). BIOS inicijalizuje kontroler disketne jedinice.1. Ako BIOS nađe operativni sistem. možete slobodno da sačekate desetak sekundi. u slučaju da DOSa nema na disketi. Od isključenja do ponovnog uključenja treba da prođe bar tri do pet sekundi. posle čega ispituje da li u jedinici A: postoji disketa (stanje jedinice B: se ne ispituje). po završetku testiranja memorije. BIOS ispituje postoji li fiksni (hard) disk (logička oznaka C:). javlja poruku o verziji BlOS-a i počinje testiranje memorije. ako nema ni fiksnog diska. komandni interpreter DOS-a. BIOS čita tzv.. Po uključenju.PC za početnike postoji jedinstven adresni prostor i procesor ne zna da li je reč o adresi porta ili memorijske lokacije. kako bi sa njega očitao "BOOT" sektor i pokušao da učita operativni sistem. pri samom dnu. ako diskete nema. da bi ustanovio da li disketa sadrži operativni sistem.

Kada se taster pritisne.7 Tastatura Za razliku od terminala. Izlazni port šalje 0 vrsti 0 a 1 svim ostalim vrstama. Ovaj proces naziva se skaniranje tastature i realizuje se na sledeći način.1. Zatim se očitavaju i proveravaju linije kolona. kodna reč (šifra) koja predstavlja pritisnuti taster. odgovarajuća vrsta i kolona se prespoje i formiraju putanju (ulaz u računar). zatim za vrstu 2 itd. čip 8255A). ne obuhvata elektroniku.1.1 Upoznavanje sa PC računarom 1. tada se proćes ponavlja za vrstu 1. Slika 1. Kada se 0 pronađe. pritisnuti taster je detektovan pošto je poznata vrsta iz kombinacije koji je bio izlaz a pozicija kolone je poznata iz ulaza.5 ilustruje kako tastatura (sa 64 tastera) može biti priključena na mikroračunar preko dva paralelna l/O porta (npr. Po detektovanju pozicije vrste i kolone usled zatvaranja kontakta. kod koje su tasteri organizovani u matričnu formu. +5 V +5 V +5K +5 V +SV Vodič za PC 23 . Ako se ne nađe 0 u vrsti 0. određuje se tzv. može biti pronađena jedinstvena reč koja ukazuje na poziciju pritisnutog tastera. kod personalnih računara mehanička kontaktna tastatura. Kombinujući pozicije vrste i kolone koje su sa 0.

Zatvaranje (pritiskanje) više tastera lako se opslužuje skaniranjem celog niza i uvođenjem (obrađivanjem) zatvaranja u redosledu kako su detektovani. sva uneta slova budu velika. tj. uglavnom. u gornjem desnom uglu alfanumeričke 24 Vodič za PC . Taster <BACKSPACE> ( <— . ali se neke uopštene napomene o njihovoj ulozi ipak mogu dati. Kod personalnih računara koristi se nekoliko verzija tastatura. Tačan opis njihovog dejstva zavisi od programa koji koristimo. različitog kvaliteta. ulogu kao i kod pisaće mašine. Tasterom <CAPSLOCK>. međutim. specijalni tasteri i pomoćna numerička tastatura sa desne strane a alfanumerička tastatura u sredini. tasteri za pokretanje kursora. sami ne proizvode nikakav efekat. Odmah se uočava da postoje tri grupe tastera (slika 1. "Debouncing" se ostvaruje bilo hardverski bilo softverski. postižemo da. ali menjaju značenje tastera koje pritisnemo zajedno sa njima. Kada se taster pritisne ili oslobodi. na žalost. ali približno istog rasporeda tastera. Mada je povezivanje tastature sa paralelnim l/O portovima jednostavno sa hardverske tačke gledišta.6): funkcijski tasteri. Tačno značenje svih tastera u potpunosti zavisi od programa sa kojim radite.6 Izgled tastature Alfanumerički tasteri imaju. Taster <TAB> pomera kursor za određeni broj mesta udesno. Taster <ESC> ima ulogu izlaza u slučaju nevolje ("zaglavljivanja" programa). kontakt može da osciluje između otvorenog i zatvorenog položaja neko vreme pre nego što se smiri u jednom od ta dva položaja. Tasteri <CTRL> i <ALT> imaju isti karakter kao i <SHIFT>. pomeranje se vrši ulevo. označeni sa F1 do F12. sa rasporedom tastera koji je vrlo sličan rasporedu na pisaćoj mašini. Pomoću <SHIFT> tastera se generišu velika slova ili specijalni znaci. softverski pristup zahteva više procesorskog vremena. Trajanje oscilovanja varira i obično je kraće od 10msec. a ako je istovremeno pritisnut i <SHIFT>. posle njegovog aktiviranja (što signalizira svetlosna dioda na desnom delu tastature). slika 1. koji se nalaze na gornjem delu kućišta tastature.PC za početnike Postoje dva glavna problema kada su u pitanju tastature: oscilovanje kontakta pritisnutog tastera i istovremeno pritiskanje više tastera. One su. Zatvaranje kontakta zbog oscilovanja mora biti izolovano (vremenskom zadrškom) da bi se sprečilo pogrešno detektovanje tastera i ova operacija se naziva "debouncing". ipak se koristi posebno projektovan kontrolerski čip (8279) kako bi se oslobodio mikroprocesor posla oko vremenski zahtevnih operacija skaniranja i osvežavanja tastature.

dovoljno je da istovremeno pritisnete tastere <Ctrl> i <C>. na žalost. morate izvršiti hardverski reset (tasterom na prednjoj ploči kućišta računara ili mrežnim prekidačem koji je (obično) sa desne strane kućišta). koja nam pokazuje gde se trenutno nalazimo na ekranu monitora) i ostatak reda pomera za jedno mesto ulevo. ili će biti ubacivani preko postojećih (prepisivanje).8 Monitor Zajednički imenilac svih monitora. Kvadratić će onemogućiti elektronskom mlazu da pogodi centralni deo ekrana. U većini slučajeva. Taster <INS> služi za promenu načina rada: ili će znaci biti ubađvani između postojećih (umetanje). Ukoliko ovaj softverski reset ne uspe . Funkcijski tasteri imaju različite funkcije u različitim aplikativnim programima. Sve tačke. pa će nam se učiniti da svetli čitav ekran! Da bi obišao sve tačke. naše oko neće biti u stanju da registruje gašenje pojedinih tačaka. tj. da se pronađe i učita operativni sistem i..sve isto kao kad uključite računar. odnosno naniže.) i stiže u donji desni ugao (ispisana jedna tzv. Tasterom <NUMLOCK> isključuje se upravljanje kursorom a aktivira se pomoćna. mora se pribeći radikalnijim merama: istovremeni pritisak na tastere <Ctrl>. koje ovaj mlaz pogodi. moguće je nasilno sa tastature prekinuti izvršavanje neke komande. Ona je zasnovana na osobinama nekih vrsta fosfora koji svetle kada na njih usmerimo elektronski mlaz.. Ukoliko ni ovo ne pomogne.ako se "top" pomera tako da skanira čitav ekran. U slučaju da se za to ukaže potreba. zatim sledi povratak na početak i ispisivanje linija koje se nalaze između linija prvog prolaza (2.1 Upoznavanje sa PC računarom tastature) briše znak levo od kursora (flešujuća crtica. Tasteri <PGUP> i <PGDOWN> pomeraju kursor duž ekrana za 12 linija naviše. šalje procesoru signal za resetovanje računara. u tekstu signalizira prelazak u novi red. Vodič za PC 25 .. Posle toga. elektronski top se kreće po cik-cak liniji: pošavši od gornjeg levog ugla. moraćete da sačekate izvesno vreme da se izvrše interni testovi memorije i periferija. poluslika). čime se DOS-u signalizira da prekine program koji se trenutno izvršava i da se vrati na nivo komunikacije sa korisnikom.. čime je postupak ispisivanja završen.. osciloskopa i drugih uređaja koji imaju ekran je katodna cev ili CRT (Cathode Ray Tube). Ukoliko se "top" pomera dovoljno brzo. tj.3. televizora. koji će ostati zatamnjen.1. <Alt> i <Del>. da čak ni ovo ne deluje. Postoje. Taster <DEL> briše znak tačno ispod kursora.5. Taster <RETURN> ili <ENTER>.4. ponovni start sistema. dok će okolina biti osvetljena. programi kod kojih opisana mera ne daje rezultate: u tom slučaju. da aktivira interpreter komandi sa uobičajenim promptom A :\ > ili C :\ > .1. . Zamislimo jednu staklenu površinu prekrivenu fosforom na koju je usmeren "top" koji izbacuje elektronski mlaz. 1. tako da se o njihovoj ulozi ne može uopšteno govoriti.6. sve tačke na njemu će svetleti.a ima programa koji uspevaju da se "zaglave" toliko.. numerička tastatura. a u programima znači signal da je uneta neka komanda i da se može početi sa njenim izvršavanjem. top ispisuje svaku drugu liniju (1. da se učita komandni interpreter . druga poluslika). najzad. a preostali deo reda pomera ulevo. će svetleti . treba probati istovremenim pritiskom natastere <Ctrl> i <Break>. Pretpostavimo da je neko stavio kartončić kvadratnog oblika između topa i površine ekrana.

uvrnuli su ga za 270 stepeni. Skraćenica se odnosi na engleski izraz "Liquid Crystal Display". dakle. poznato je da je najmanji nivo kontrasta koji Ijudsko oko prihvata kao udoban negde oko 10:1 ili više. Ako sada zamislimo da našem topu naređujemo kada da emituje mlaz a kada da ga isključi. što će reći da sami od sebe neće lako promeniti svoje osnovne osobine. zašto se ne bi 26 Vodič za PC . međutim. Dalje uvrtanje. Logika je jednostavna: umesto da gube vreme praveći sve skuplje materijale koji će imati sasvim malo manje difuzije. i upravo zato je istraživanjem otkrivena tzv. zelenoj i plavoj boji a samim tim i tri provodnika koji će povezati računar i monitor. postaje nam jasno da je na ekranu moguće dobiti neku statičnu sliku komplikovaniju od običnog kvadrata. Ispred površine se nalazi jedan sloj sa tečnim kristalima. jasno. oni će dovesti do apsorpcije svetlosti. najveći deo problema se zapravo svodio na dovod dovoljnih količina svetlosti do ekrana. nije više dolazilo u obzir. dakle. G i B signala potrebno je obezbediti sinhronizaciju (sync impuls) kojom se ovde nećemo baviti . ako se stave pod odgovarajući napon. dok se kontrast od 12:1 smatra dobrim. a najpoznatija je. da saopštimo mlazu koju tačku treba da osvetli. Dodajmo sada malo boje našim razmišljanjima. Princip rada ove tehnologije zasniva se na refleksiji svetlosti. pa se nametnulo logično rešenje: umesto da se dovodi svetlost na ekran. strogo periodično. Međutim. tehnologija "super uvrnutih" kristala (super tvvist LCD). plavu ili zelenu boju ili neku njihovu kombinaciju. Ipak. oni će izmeniti svoje osobine na odgovarajući način. LCD tehnologija. iako najraširenija. nije jedino sredstvo za prikazivanje elektronske slike. pošto se dve matrice sa takvim kristalima nalaze između dva polarizatora. Kako. postoje i alternative. Sa druge strane. a on je naravno poguban za dobar kontrast. tzv.PC za početnike korisnik će. Dodajmo. oni će promeniti polarizaciju svetlosti i umesto da je propuste. Postavlja se. zbog engleskih imena za tri navedene boje. Ovakav ulaz u monitor se. pocrveni. a to je da crno učine još crnjim. posle ovoga. Osim R. naziva RCB ulaz i pruža potencijale za najbolju moguću sliku. Pored nje. bez obzira na kvalitet materijala. Menjajmo tu sliku više desetina puta u sekundi i eto crtanog filma. a koju ne? Kretanje mlaza elektrona je. jednostavnim dovođenjem napona do kristala. proizvođači su krenuli suprotnim pravcem. tri ulaza koja odgovaraju crvenoj. Umesto uvrtanja kristala za 180 stepeni. Klasična vakumska cev. pa u svakom trenutku vremena treba. zatim našoj "artiljeriji" još dva "topa" koji će u punoj sinhronizaciji gađati tačke ekrana osvetljavajući tako svaki od njih u crvenu. naše oko to registruje kao "crno" na "beloj" pozadini. Tim problemom su se bavili i proizvođači. svakako. kada je pogodimo elektronskim mlazom. koji su veoma stabilni. Na ovaj način se tipičan kontrast sa oko 4:1 popravio na oko 6:1. Vizuelno.za prosečnog korisnika PC računara je sasvim dovoljno da zapamti da RGB monitori omogućavaju izvanredno čistu sliku visoke rezolucije u koloru. druga pozeleni a treća poplavi. Potrebna su nam. Pretpostavimo da je ekran premazan trima vrstama fosfora od kojih jedna. pitanje zašto prikazi koje vidimo nisu baš sasvim jasni? Zato što postoji problem difuzije svetlosti. saopštavati koji od topova "puca" a koji se "odmara". na neki način. koji je nemoguće otkloniti. koje se mogu kontrolisati i po horizontali i po vertikali. zbog činjenice da krug ima 360 stepeni. videti tamni kvadrat na svetloj pozadini.

dobar kontrast ništa ne govori o rezoluciji.1. nalazi se po jedan točkić sa paocima (vidi sliku 1. U kućištu kuglica je u kontaktu sa dve nazubljene osovine (miš "Genius") koje su međusobno upravne u horizontalnoj ravni. serijski port. a što je veća rezolucija. telo miša se pomeri po ravnoj površini (poželjno po isporučenom tabletu) i kada dođete kursorom do odredišta. Do današnjih dana nema štedljivije tehnologije. ali je ostalo još uvek dosta problema.7). Ovde treba napomenuti da ne treba mešati kontrast i rezoluciju. Što je drugi parametar povoljniji. gde je problem difuzije prirodno najmanji? I tako su se pojavili pozadinski osvetljeni ekrani sa super uvrnutim tečnim kristalima. koriste se razne metode multipleksiranja. Ugrađena elektronika uobličava tako formirane impulse koji se prenose u računar i tamo se izračunava trenutna pozicija kursora i vrši njegovo prikazivanje na ekranu. on može biti hardverski ili softverski.1 Upoznavanje sa PC računarom ekran osvetlio (čime se eliminiše problem dovođenja ambijentne svetlosti do ekrana). a u grafičkom modu grafički.12 mm). Iz ekonomskih razloga. i to sa zadnje strane. postoje i bolji metodi. ovo veoma osetno ubrzava rad sa ovakvim prikazima. Miš se na računar priključuje u. miš se može brže kretati po stolu (tabletu). postoji kursor miša. Obično se levi taster koristi za pozicioniranje. kao i za upotrebu tastera. Na drugom kraju ovih osovina. Kod ovih monitora jedan od većih problema je relativna sporost generisanja slike. komandu potvrdite pritiskom na levi taster. 1. za to predviđen. Ideja je da svaki piksel ima sopstveni tranzistor koji će ga pobuđivati. Oblik hardverskog kursora Vodič za PC 27 . to je potrebniji manji pomak da se kretanje "uhvati". Tajna opstanka ovih ekrana je u izuzetno maloj potrošnji struje. mouse). ( U uputstvu za miš mogu se naći detaljna uputstva za njegovu instalaciju i podešavanje radnih parametara.) Nezavisno od sistemskog kursora. Da biste koristili blagodeti takvog načina rada.9 Miš Mnogi savremeni komercijalni programi podržavaju grafički korisnički interfejs. odnosno aktiviranje neke opcije. a među njima najperspektivniji je sa primenom tankoslojnih tranzistora. što opet rezultuje manjom potrebnom površinom radnog stola (odnosno tableta). osnovna karakteristika miša je broj tastera (obično dva ili tri). Na dnu kućišta miša nalazi se otvor kroz koji jedna kuglica prečnika oko 15 mm ostvaruje kontakt sa podlogom po kojoj se pomera kućište miša.) i minimalno pomeranje koje je u stanju da registruje (oko 0. a u slučaju prenosivih računara. preko posebnog adaptera.1. konektor ili. obzirom na veoma kratka vremena prekidanja koja je moguće postići sa diskretnim tranzistorima. maksimalna brzina kretanja koju je u stanju da prati (oko 50 mm u sec. Ovo je u velikoj meri rešilo problem vidljivosti. što znači da isti elemenat deli vreme na osvežavanja većeg broja piksela. ovo je veoma važna karakteristika. morate imati instaliran periferijski uređaj koji se zove miš (engl. na tzv. Naravno. Kretanjem kuglice prenosi se kretanje na osovine i time se okreću točkići čiji paoci presecaju svetlosni snop koji ide od LED dioada ka foto-tranzistorima. Hardverski. U tekst modu. a da se to kretanje registruje u njegovom elektromehaničkom delu.

kako njihova podrobna analiza. 9x9 itd. sa kojim računar komunicira posredstvom štampača. senzori itd. zupčanici itd. čime se štampaju potrebni znaci u obliku tačkica raspoređenih u matricu (na primer 5x7. AUTOEXEC. glava za štampanje.) i elektronski sklopovi.7 Funkcionalni delovi miša 1. dot matrix) štampača su: mehanizam za pokretanje papira (koračni motor. a grafički u visokoj. zavisno od moda rada grafičke kartice (elektronike koja upravlja ispisom na ekranu monitora).). odnosno uklapanje u različite tabele i izveštaje. Glavni delovi matričnih (engl. Uz miša se dobija i odgovarajući drajver. slika 1. mehanizam za kretanje nosača (carriage) glave za štampanje (koračni motor. dok softverski kursor može biti bilo koji znak uz odgovarajući atribut (boja). Najpogodniji i najjeftiniji medijum za prenošenje podataka je papir. a jeftiniji 9.10 Matrični štampač Za svaku ozbiljniju primenu računara neophodna je mogućnost da se rezultati obrade podataka na neki način "skinu" sa ekrana računara. odnosno rezidentni program (koji se upisuje u tzv.).1. Hardverski i softverski kursor kreću se po ekranu u niskoj rezoluciji. čime se omogućava. 28 Vodič za PC . Kvalitetniji štampači imaju 24 iglice. operativni sistem učitava i ovaj program i on ostaje pritajen u memoriji računara svo vreme dok ne isključite računar) koji kontroliše njegov hardver i predstavlja svojevrstan most između korisnika (programera) i samog miša. plotera ili nekog specijalnog periferijskog uređaja.BAT datoteku i prilikom inicijalizacije računara.PC za početnike kreće se od punog pravougaonika do crtice. tako i publikovanje. U glavi za štampanje nalaze se iglice koje se pomoću svojih elektromagneta aktiviraju i preko ribona (trake) udaraju o papir.

ponovo pritisnuvši ON LINE. povezivanje sa računarom. on će biti odvojen od linije. Već smo pomenuli tastere "LINE FEED" i "FORM FEED" koji. međutim. omogućavaju pomeranje papira bez posredstva računara. poželeti da usred rada promenite papir. To se čekanje obezbeđuje jednom linijom intrfejsa (elektronski sklop) koja se obično označava kao BUSY: ako se ova linija nalazi na potencijalu od 5V. ispisivanje će se prekinuti i računar će se prividno blokirati. FF (Form Feed) i LF (Line Feed) i tri svetlosna indikatora: POVVER. Kada. osim toga.Off. korišćenje tzv. Počasni deo prednje (ili bočne) strane vašeg štampača zauzima. kao što svakako znate. ovakvo stanje nazivamo ON LINE. potrebno je nekako obezbediti da kompjuter. Postoji. Ako štampač prebacite u stanje "OFF LINE". povezan sa računarom i ovaj ga kontroliše. kontrolni panel (slika 1. odcepite nekoliko strana ili izvršite neku drugu intervenciju koja bi bila problematična u toku rada uređaja.1. Šta će se. kontrolni panel je "mrtav". međutim. Da biste kontrolisali štampač posredstvom kontrolnog panela. međutim. računar zna da je štampač zauzet (engl. Ukoliko. međutim. ovaj mora da se nalazi u stanju "OFF LINE". Pošto pretpostavljamo da je neko stručan već izvršio instalaciju printera. podešavanje početka stranice. busy . Jedna od upotreba tastera ON LINE vam je verovatno očigledna: ukoliko iz nekog razloga morate da prekinete rad. Obzirom da se termin ON LINE (odnosno READY) javlja kako među indikatorima. ovde ćemo se pozabaviti hardverskim kontrolama štampača. pritisnuvši ON LINE. indikator READY će se zatamniti. Zamislite da "linija" ovde znači vezu sa računarom: kada je štampač "ON LINE". printer) počinje važnim napomenama o hardveru a koje se odnose na priključivanje uređaja. Ponekad ćete. ovakvo će stanje potrajati sve dok ponovo ne pritisnemo ON LINE i sve vratimo u početno stanje. računar VodičzaPC 29 . nastaviti ispisivanje. obaviti neodložan posao a zatim. počevši od mesta na kome ste ga prekinuli. kao što ste svakako odmah primetili.zauzet) pa ne šalje sledeće slovo. dok bi računar mogao da ih isporuči na hiljade. Princip na kome je zasnovana komunikacija računara i štampača je poznat pod nazivom "handshaking". ispravite ga. S obzirom da štampač ispisuje svega stotinak karaktera u sekundi. dogoditi ako naredimo štampaču da liniju BUSY stalno održava na potencijalu od 5V? Računar će imati utisak da printer nikako ne završava zadati posao. prednjeg kontrolnog panela i upotreba mikroprekidača. linija BUSY će se naći na potencijalu OV. pa će računar znati da je vreme da pošalje sledeći znak. ili u bukvalnom prevodu "rukovanje". Kada uključite štampač. još jedan razlog da .1 Upoznavanje sa PC računarom Svako uputstvo za štampač (engl. odvojite štampač od računara. u toku rada pritisnete taster ON LINE. najpre ćemo se pozabaviti njime. pošto je poslao slovo.8) sa tri tastera: ON LINE. taster ON LINE će vam i tada poslužiti kao kontrolisani i bezopasni On . tako i među tasterima. umetanje raznih tipova papira i trake. sačeka nekoliko trenutaka da bi ga štampač ispisao. zaustavićete printer. glava štampača (na kojoj se nalaze iglice koje formiraju znakove (slova)) će se par puta pomeriti radi kontrole a onda će se osvetliti indikatorl POVVER i READY: štampač je spreman da prima znakove i možete da počnete sa ispisivanjem. READY i PAPER OUT. štampač završi zadati posao. pa će čekati sa slanjem sledećeg slova vrteći se u "mrtvoj petlji". Ovakvo stanje označavamo terminom OFF LINE.

Na to će vas. šalje slova koja se upisuju u ovaj RAM. 30 VodičzaPC . Da zaključimo. dok mikroprocesor koji je ugrađen u printer uzima znakove iz bafera i ispisuje ih na papiru. podsetiti i indikator "READY". odšampa liniju do kraja i umesto da pređe na novi red. dok će kontrolni panel biti aktivan. ako se omogući definisanje karaktera (ROM sa YUSCII znacima). printer signalizira da je zauzet i računar čeka da se neko mesto u baferu oslobodi za sledeći znak. bafer (memorija). indikator "READY" gasi praktično trenutno. kada želite da koristite tastere "LINE FEED" i "FORM FEED". on se prebaci na novu stranicu itd.). uostalom. Kada pritisnete "ON LINE". ipak.8 Kontrolni panel matričnog štamapča Pre nego što pređemo na ostale kontrole. Računar. RAM kojim je opremljen svaki iole skuplji printer. dakle. relativno mali. slika 1. pritisnite najpre "ON LINE" i ne zaboravite da pritisnete ovaj taster još jednom pre nego što započnete štampanje. naći u situaciji u kojoj se kapacitet bafera ne može zanemariti. S obzirom da su baferi EPSON-ovih printera. Šta to printer ispisuje kada mu računar ništa ne šalje? Mehanizam komunikacije računara i printera koji smo objasnili je prilično pojednostavljen: jedna od komponenti te komunikacije je i tzv. jednostavno pritisnite "ON LINE". Pažljivi posmatrači će primetiti da se. razjasnimo jednu malu tajnu. ukočiti printer. počne neuobičajeno da se ponaša (npr. možete da smatrate da će pritisak na "ON LINE" praktično.PC za početnike neće imati ikakvog uticaja. po pritisku na "ON LINE". Ukoliko vam se u radii dogodi da printer usled toga što je dobio neki pogrešan kontrolni karakter. što znači da će biti neophodno nekoliko trenutaka da se ispiše tekst memorisan u njemu. dok štampanje ume da potraje još par sekundi. Ponekad ćete se. računar neće slati nove znake (karaktere) ali će bafer i dalje biti praktično pun. trenutno. Kada je bafer pun.

pa za prebacivanje na sledeću stranu mora da se posluži trikovima: printer pretpostavlja da je u trenutku uključivanja glava bila pozicionirana na početak stranice i. da posle gašenja printera ne možete da očekujete nastavak ispisivanja od mesta na kome ste ga prekinuli. pre svega. preskok strane itd.). Printer. nije opremljen hardverom koji bi mu omogućavao da detektuje ovu perforaciju. pa će bafer biti vrlo temeljno obrisan a štampanje trenutno prekinuto. VodižzaPC 31 . jednostavno zadržite prst na ovom tasteru odbrojavajući redove. ili čak i ne prilazeći printeru. U trenutku kada otpustite "LINE FEED". jer će tekst koji treba štampati otići direktno u bafer a zatim biti štampan. treba zapamtiti. Svaki prelazak u sledeći red izaziva povećavanje internog brojača tako da printer uvek zna koliko redova da preskoči. Ova operacija nije opasna. na žalost. ne može da ošteti ni računar ni printer a može da reši mnogo problema. pomera papir za jednu liniju unapred. Jasno je. međutim. koje se obično isporučuje uz printer. jer je u bafer stiglo mnogo "FORM FEED" karaktera. izaziva prelazak na sledeću stranicu. Zbog čega je jednostavna komunikacija iskomplikovana dodavanjem nekakvog bafera koji sigurno ne pojeftinjuje opremu? Razloga ima više. Ukoliko."skrolovanje" papira će trenutno prestati. Ovu računicu. biće vam prirodno da se kraj strane podudara sa perforacijom koja vam omogućava da cepate papir. ne morate dest puta da pritisnete "LINE FEED". zahteva kratka štampanja. Ukoliko želite deset praznih redova. a zatim ponovo uključite uređaj. proizvodeći tako jedan prazan red. daleko važniju ulogu bafera ćemo upoznati kada naučimo da se printeru ne šalju samo slova: da bi se izvršila neka komanda. računar obavlja neki dugotrajan posao. međutim. sve će ponovo biti u redu.1. kao većina Jugoslovena. čekanje na printer će biti svedeno na nulu. isključite printer. poziđonirajte glavu na početak sledećeg lista. pošaljete kodove koji izazivaju njegovu reinicijalizaciju (ESC " "). isključite printer (on-off prekidač je tu negde sa strane). da svaka stranica ima po 72 reda. sa druge strane. treba analizirati čitav njen sadržaj a taj sadržaj može da se sastoji iz nekoliko znakova koje. Drugu. podešavanje mikroprekidača (kojima se bira dužina stranice. programiranje grafike i još mnogo toga. nije teško poremetiti: dovoljno je da isključite i uključite printer kada se glava nalazi na sredini strane. Taster "LINE FEED" (LF). posle čega lako možete da odcepite list i analizirate ga sedeći za stolom a ne nagnuti nad printerom. Ukoliko vam se dogodi da na ovaj način "izgubite" početak stranice. kao što mu i ime govori. Detaljniji opis pojedinih funkcija tastera sa kontrolnog panela. koristite perforirani kompjuterski papir čija je oznaka 1+0 (24.12)-2000 RN 2400 bjanko. okrećući plastični točak (ručicu). može se naći u uputstvu za korišćenje. pomerite papir koristeći plastični točak (ili ručicu) (ovo se pomeranje ne registruje u internom brojaču). dok računar radi nešto drugo.1 Upoznavanje sa PC računaroni ukoliko to ne izazove željeni efekat. Taster "FORM FEED" (FF) je daleko spektakularniji: pritisak na njega. da bi se našao na početku sledeće stranice. koji s vremena na vreme. na neki način. Ako.

Podaci se zapisuju po stazama (track). Disketa od 5.11 Memorijske jedinice Na jedinicama masovne memorije čuvamo programe i podatke u praktično neograničenom vremenskom periodu. kojih ima devet. u minutu. sa obe strane diskete. ali se to mora eksplicitno definisati (u AUTOEXEC. potrebno ih je formatirati. u kućištc računara. na posebnom mehanizmu nalaze se glave za upis i čitanje podataka. motor.BAT datoteci (fajlu)). Danas se sve više koriste diskete od 3.25". a smeštena je u nesavitljivu košuljicu od plastike. nalaze se u hermetički zatvorenom kućištu. Glave se pokreću simultano. Najbrže se. što znači da se podacima može pristupiti posle relativno malog kašnjenja koje je potrebno da se odgovarajući zapis pronađe. savitljiv plastični disk na koji je nanet sloj feromagnetskog materijala. kao što je poznato. direktnog ili proizvoljnog pristupa. kojih ima od 40 do 80. zavisno od gustine. Pokreće ih koračni motor i stoga je vreme pristupa relativno dugo (oko 100 ms). od A do Z. koja se sastoje od jednog slova i dvotačke. Fiksni disk je znatno savršenija memorijska jedinica od diskete. zavisno od tipa diskete. gubi se isključivanjem računara.25"). Za upravljanje disketnim jedinicama služi poseban kontroler. a principi rada i upravljačka elektronika relativno jednostavni. Princip rada je potpuno isti. tako da je otporna na fizička oštećenja. Na raspolaganju vam. dok je za fiksni disk rezervisano C:. podaci su grupisani u sektore. smešten na posebnoj kartici u kućištu računara. cena niska. stoji do 26 logičkih imena. logička imena. ali njihov sadržaj nije trajnog karaktera.2 MB (megabajta). zaštićeni od prašine i drugih nepoželjnih uticaja okoline. Da bi se diskete i diskovi mogli koristiti.5". koje se danas nalaze u opticaju. vreme pristupa mora biti kraće. 720 kB ili 1. upisati određene kontrolne informacije koje ne predstavljaju podatke. Radi minimiziranja vremena pristupa podacima. Operativni sistem dodeljuje jedinicama disketa i fiksnog diska tzv. Diskete i diskovi koriste prednosti tzv.5" . memorije svih računara organizovane su po tzv. samo što je disketa fizički manjih dimenzija. tako da uvek pristupaju istoj stazi.PC za početnike 1. PC računari su ranije koristili obično diskete prečnika 5. PC računari koriste diskete (floppy disk) i fiksni (hard) disk. a svaki sektor ima 512 bajta. Prva jedinica disketa uvek se naziva A: . bilo da je u pitanju upis ili čitanje podataka. Kad se disketa ubaci u slot. Kapacitet disketa (od 5. hijerarhijskom principu: što je češće obraćanje nekom memorijskom resursu. ali bez kojih se 32 Vodič za PC . druga (ako postoji) B: . tj. čiji je kapacitet.1. a danas sve više od 3. glave i uređaji za pokretanje glava.25" se okreće brzinom od 300 obr. Disketa se u jedinici fiksira bravicom. Kompletan mehanizam diskova: "tanjiri". budući da im je kapacitet relativno veliki. ali samo kada se procesor obraća dotičnoj jedinici. se kreće od 360 kB (kilobajta) do 1. pristupa poluprovodničkim memorijama. Najrasprostranjenije i najpogodnije memorijske jedinice su magnetske memorije. Sastoji se od jednog ili više plastičnih ili aluminijumskih diskova ("tanjira") sa tankim slojem magnetnog materijala na sebi. inače. Unutar staze. Disketa je tanak. a signalna svetleća dioda (LED) svetli kada se procesor obraća disketnoj jedinici.44 MB.

potrebno ih je prethodno formatirati. oštetićete površinu. pošto se može zameniti kad god je to potrebno (kad promenite sadržaj na disketi). koji je osetljiv na masnoću prstiju. potrebno je u pozivu naredbe FORMAT navesti parametar/S. Sadržaj podataka menjaće se dalje putem upisivanja i brisanja određenih datoteka.na kojoj je veoma tanak sloj magnetnog materijala. Na sl. lako disketa nije lomljiva. Po završenom formatiranju. dok informacioni deo sadrži same podatke. Diskete se obično prodaju u pakovanju od po deset komada sa nalepnicama za označavanje i nalepnicama za zaštitu podataka od upisa. Formatiranje predstavlja proces upisivanja određenih informacija. možete zatražiti da disketa bude formatirana kao sistemska. više se ne menja. Sa slike se vidi da na omotaču diskete postoje dve vrste oznaka: stalna oznaka proizvođača i privremena oznaka koju ćete sami nalepiti.1 Upoznavanje sa PC računarom podaci ne mogu upisivati i čitati. koja je već nalepljena na disketu. Diskete koje kupite ne mogu se odmah koristiti za rad. karakterističria za dati operativni sistem. a potom vas DOS pita hoćete li. bitnih za fizičku organizaciju podataka na disketi. sa poznatim promptom (C:###BOT_TEXT###gt; ). Ako odgovorite potvrdno. Prilikom formatiranja. jer se obično ne uklanja. pritiskom na taster <ENTER>. Formatiranjem se gubi deo prostora na disku (disketi). a to možete postići ako: VodičzaPC 33 . izbegavajte da izlažete disketu uticaju prašine. koje čine jezgro operativnog sistema. pažljivim rukovanjem izbeći ćete da je oštetite: izbegavajte savijanje diskete . računar. tj. ako već morate koristite flomaster. Po završenoj pripremi za formatiranje. postupak se ponavlja. program za formatiranje će se završiti i bićete vraćeni na nivo interpretera komandi. DOS prikazuje redni broj cilindara i glave koja je trenutno aktivna. Svaki sektor na disketi poseduje adresni i informacioni deo: u adresnom delu upisana je informacija koja služi za identifikaciju. i komandni interpreter (COMMAND.COM). pojavljuje se poruka o ukupnom kapacitetu diskete i slobodnom prostoru na njoj. ali ako je suviše savijate. DOS će vas obavestiti da možete da ubacite disketu u slot drajva. dok je druga privremena. ako nećete. Prva je nazvana stalnom. ali organizacija. i dok to radite. ali je to cena koju moramo platiti za pouzdano čuvanje podataka. Formatiranje diskete vrši se DOS komandom FORMAT a: . neka disketa bude u omotaču ("gaćama"). predlaže se da pri njenom označavanju: izbegavate da pišete na privremenoj oznaci. što znači da se pomoću nje može startovati (stručni termin "podići") operativni sistem.1. gde je a: ime memorijske jedinice u kojoj se nalazi disketa koju treba formatirati. izbegavajte dodir sa otkrivenom površinom diskete . da formatirate još neku disketu. Da biste produžili vek diskete. Tokom formatiranja.ona jeste savitljiva. Da bi disketa bila formatirana kao sistemska. možda.9. 1. uvek pre nego što nalepite novu. počinje formatiranje.a) prikazana je disketa sa omotačem. odlepite staru oznaku. sistemske (skrivene) datoteke. Sistemska disketa se razlikuje od obične utoliko što se na nju prilikom formatiranja (odnosno po završenom formatiranju) automatski kopiraju tzv.

25" Slot Drajva A Slot Drajva B slika 1. Otkrivena površina aiska Write protected Disketa 3. Privremena oznaka 3. knjige. ne pričvršćujete cedulje na disketu spajalicama.25") izvodi se pomoću nalepnica koje su u kompletu. 1. Ako hoćete da odstranite zaštitu. Ovo obezbeđenje sprečava da se. nenamerno.9 Diskete od 5.5" Disketa 5.PC za početnike čuvate disketu u njenom omotaču kada je ne koristite. 34 VodičzaPC . previjte je i zalepite oko izreza za zaštitu od upisa na rubu diskete. Izrez za zaštitu od upisa 4. Odlepite jednu nalepnicu. jednostavno odstranite pomenutu nalepnicu. da biste dodali ili izmenili neke informacije na disketi. Stalna oznaka proizvođača 2.25" / 3.5" Disketa koja je zaštićena od upisa može samo da se čita. na nju disk jedinica ne može da upisuje. smeštate disketu u posebnu kutiju. Zaštita od upisa (kod diskete 5. npr. unište važne informacije ranije memorisane. ne stavljate teške stvari na diskete.

pročitati ili modifikovati. datoteke sa izvornim programima u FORTRANU .5" na poleđini. naravno. nema potrebe da zaštićujete od upisa disketu sve dok sadrži informacije koje vam nisu trajno potrebne. Tip datoteke sadrži do tri znaka.FOR.1 Upoznavanje sa PC računarom Kod disketa od 3. Pojam kataloga ima dva značenja u sklopu operativnog sistema DOS. DOS za posebne svrhe koristi datoteke tipa . kao i još neke podatke. Ime i tip razdvojeni su tačkom ".BAT . koje predstavljaju osnovnu jedinicu sa kojom je opretivni sistem u stanju da radi. nije baš sasvim precizna. smešten na nekoj od jedinica masovne memorije računara i organizovan tako da ga korisnik može izvršiti. Sve podatke o datoteci možemo saznati ako od DOS-a zatražimo da nam prikaže direktorijum (katalog) memorijske jedinice na kojoj se datoteka nalazi (ovi podaci se mogu dobiti i pomoću raznih uslužnih program. extension). i slično. Ova podela. podrazumeva se spisak svih datoteka koje se nalaze na toj jedinici. pa je uobičajeno da npr. Svrha ovog dodatnog imenovanja je da pruži dodatnu informaciju o karakteru datoteke. baš kao što svaka knjiga u biblioteci ima svoje." i ne smeju sadržavati blanko-znake " " (space). datum i vreme kada je nastala ili poslednji put modifikovana. Naziv datoteke pod DOS-om sastoji se od dva dela. za svaku datoteku DOS pamti dužinu (u bajtima). a dozvoljeni su i još neki znaci (crtica. Svaka datoteka ima svoje ime.EXE .COM . tekstualne datoteke imaju tip (ekstenziju) . 1.9.TXT. imena (engl. učinite to odmah. Prvo.u tom slučaju. . Sistemske diskete je neophodno zaštiti od upisa i zato. Ime datoteke sadrži do osam slova ili brojeva.OBJ a u procesu linkovanja linker (komercijalni program za povezivanje . pri vrhu. imate plastični preklopnik kojim vršite izbor po pitanju zaštite (vidi sl. inače nastaje haos. 1. znak za podvučeno itd. . tako da je bolje da te ekstenzije ne koristite za svoje datoteke. i to ime mora da bude jedinstveno u okviru jednog računarskog sistema. pri čemu su dozvoljeni isti znaci kao u imenu. organizovani su su u tzv. Naravno. files). pod katalogom neke jedinice masovne memorije.1.DOC ili . ukoliko vaše sistemske diskete nisu zaštićene. Prilikom tzv.OBJ datoteka. npr.C. bilo uz pomoć nekog programa posebne namene. posredstvom operativnog sistema.u tom slučaju. Pored imena i ekstenzije.EXE. filename) i tipa ili dodatka (engl. bilo da to radi direktno.).SYS i .1. PCTOOLS). Sadržaj datoteke može biti razumljiv čoveku . kompajler (komercijalni program koji vrši prevođenje) generiše datoteke sa ekstenzijom .12 Organizacija sistema datoteka operativnog sistema DOS Svi programi. Datoteka predstavlja povezani skup informacija sa određenim značenjem.ili računaru . govorimo o tekstualnim ili ASCII datotekama . prevođenja vaših izvornih programa pisanih na višem programskom jeziku. podaci i informacije. sistem datoteka (engl. Za listanje kataloga služi DOS-ova naredba Vodič za PC 35 .). kažemo da se radi o binarnim datotekama. odnosno modulaj generiše automatski izvršnu datoteku sa ekstenzijom . ali razumljivost ionako ne može da se definiše baš sasvim strogo: svaka datoteka može da se "pročita" ako imate dovoljno znanja.

10 Organizacija direktorijuma na disku Otvaranje. directory. a sam je. potrebno je izdati naredbu MD novikat gde MD potiče od engleskog naziva Make Directory (napravi direktorijum) a novikat je ime novog kataloga koji želimo da formiramo. 1. datoteka. od kojih neke mogu. On sadrži druge datoteke. 36 Vodiž za PC . pri čemu u tzv. U pogledu imena kataloga. u stvari.PC za početnike DIR.gPRO slika 1. DOS ne postavlja posebna ograničenja. DOS TEST UTIL« NORTON SCAN DBASE „. imati proizvoljan broj nivoa. direktorijum) predstavlja organizacionu jedinicu u sistemu datoteka.10. u principu. Skraćenica CD potiče od engleskog naziva Change Directory (promeni direktorijum). Način organizacije sistema datoteka prikazan je šemom na sl. Drugo. koji sa svoje strane. istina posebne namene. sadrže druge datoteke. itd. tako da sistem datoteka može. Ako sad izdamo DOS naredbu DIR dobićemo informacije o sadržaju kataloga. Sistem datoteka organizovan je kao hijerarhijsko stablo. Kako ćemo preći u novi katalog? DOS naredbom : CD novikat prelazi se u katalog novikat. koji bi trebalo da je prazan. biti katalozi (direktorijumi). formirali). jer smć> ga tek stvorili (kreirali. odnosno stvaranje kataloga nižeg nivoa. jedino treba voditi računa da se ne da ime neke postojeće datoteke. takođe. korenu stabla stoji osnovni katalog (root directory) dotične jedinice masovne memorije. katalog (engl. neposredno ispod trenutno aktivnog kataloga.

Tako.dat Ukoliko se prilikom kopiranja ne menja naziv datoteke.1 Upoznavanje sa PC računarom DOS koristi sledeći način obeležavanja kataloga: osnovni katalog (direktorijum) se obeležava logičkim imenom memorijske jedinice i kosom crtom unazad (engl. Ostaje da vidimo kako se možemo kretati na gore u hijerarhijskom sistemu direktorijuma.trenutno aktivna jedinica se podrazumeva: A:###BOT_TEXT###gt; copy B:podaci.DAT. Pun naziv (pathname). ne moramo uopšte da specificiramo odredište . tako. odnosno stvaranje nove datoteke sa drugim imenom. imaće pun naziv C:\IEZICI\FORTRAN. je adresa određenog direktorijuma . već samo logička jedinica (odredište). A:###BOT_TEXT###gt; copy podaci. a istim sadržajem. Svaki niži nivo obeležava se imenom podkataloga (poddirektorijuma). "penjemo" se samo za jedan nivo iznad tekućeg. dozvoljeno je izostaviti naziv datoteke kopija : A:###BOT_TEXT###gt; copy podaci. ili vršiti bilo koju od operacija koje su dozvoljene nad datotekama. Ako. Sledeća naredba stvoriće datoteku PODACI2. Za kopiranje datoteka.dat.1. "beksleš"). Kasnije će biti više reči o operativr. ustvari. koji se nalazi na jedinici (disku) C.. Ako otkucamo CD . koristi se DOS-ova naredba COPY original kopija gde su original i kopija imena datoteka. koji se nalazi u direktorijumu JEZICI. time biramo osnovni direktorijum na toj jedinici diska (ili diskete). pak otkucamo CD \. direktorijum FORTRAN. ako želimo da datoteku sa neke druge jedinice (izvorište) kopiramo na trenutno aktivnu jedinicu pod istim imenom. npr. Zadavanjem punog naziva možemo. dakle preskačemo sve nivoe i idemo direktno na vrh strukture. njegovim komandama i manipulaciji sa datotekama (fajlovima). a imena se razdvajaju znakom "###BOT_TEXT###quot;. dobiti informaciju o sadržaju nekog direktorijuma. možemo kopirati datoteku u neki direktorijum na drugoj jedinici (ili iz njega). potpuno identičnu datoteci PODACI. ili u trenutno aktivnom direktorijumu.dat podaci2. VodičzaPC 37 .možemo to shvatiti kao putanju kojom se dolazi do njega.dat B: Najzad.DAT . C:\ . backslash.om sistemu. Poznavanje punog naziva potrebno nam je kada se željena datoteka (ili direktorijum) ne nalazi na trenutno aktivnoj jedinici.

Dok oko uređenja radnog prostora.2 Ergonomija Pod uticajem uzbuđenja oko nabavke PC računara lako je prevideti ergonomske aspekte radnog okruženja. hardverska oprema. ali njihova je kombinacija krajnje neprijatna. peckanje. dijalogsa računarom je bezličan. a rastojanje konstantno. dizajn programa. Većina korisnika je ubeđena da je to posledica treperenja slike koja na očima prouzrokuje oštećenja. Ono što je činjenica to je da se relativno veliki broj korisnika. MeđuLim. radno mesto. uređenjem radnog mesta i organizacijom posla. javljaju tegobe sa očima. a pogotovo ne prouzrokuje oštećenje vida. mišljenja su oprečna. Da li određena vrsta posla škodi ili ne. Na pitanje da li je rad na računaru štetan po zdravlje. bolovi u skeletu. Naravno da to ne znači da Ijudi teškoće sa vidom izmišljaju. uslovi u radnoj prostoriji. rad iziskuje psihički napor i koncentraciju. slabljenje vida. posle višečasovnog rada. odlučuje niz faktora: vrsta i način rada. loše stanje i raspoloženje. postoji saglasnost eksperata. krojačice. Ali oftalmolozi to negiraju. Činjenica je da se.). žali na izvesne tegobe. osposobljenost korisnika (radnika) itd. Treba priznati da je rad na računaru sa stanovišta zaštite na radu složen. operater ima malo kontakta sa saradnicima i okolinom. opterećuje vid. Po pravilu se greši već pri osposobljavanju za rad na računaru. 38 VodiczaPC . već su neprijatnosti te vrste poznate i u nizu drugih profesija (lektori. tako da je važno uzeti u obzir i izgled radnog prostora. često neprirodnom položaju tela. u cilju smanjenja zamora očiju i mišića. ukoliko se želi maksimalna produktivnost i očuvanje zdravlja. jer ujedinjuje čitav niz nepovoljnih uticaja: to je izrazito statičan rad u stalnom. bolovi u mišićima. Brojna ispitivanja o uticaju računara na vid pokazala su da se slika na ekranu osvežava tako velikom frekvencijom da se oči ne opterećuju. Doduše. kod dužeg rada za računarom. a na drugoj strani iziskuje često prilagođavanje novim načinima rada. Svaki od tih uticaja posebno možć da bude relativno bezazlen. odnosno novim programima. jer se na kursevima kandidati ne upućuju u moguće neprijatnosti i načine kako da ih izbegnu pravilnim izborom opreme. često radi u vremenskom tesnacu. ne treba zaboraviti da će korisnici za računarom provoditi sate i sate iz dana u dan. pri čemu je ugao gledanja ograničen. glavobolje. navedene tegobe nisu karakteristične samo za rad na računaru. po pitanju redukovanja efekata niskofrekventnih elektromagnetnih polja. nervoza i opšti zamor. nije jednostavno odgovoriti. često je monoton. a uz to. radni ritam najčešće je nametnut.). smetnje u zapažanju boja itd. daktilografkinje itd. kao i same opreme.PC za početnike 1. među kojima su sledeće: tegobe sa očima (zamor.

Ako se odlučite za naočare sa takvim sočivima. na ekran i možda još na tastaturu. kod kojeg pogled neprestano skače sa nekog spisa. treba očima pomoći odgovarajućom korekcijom i za vreme rada ih više puta odmarati. Žmirkanje je posebno važno korisnicima kontaktnih sočiva. iako toga nismo svesni: zenice neprestano skaču i podešavaju oštrinu. Ako oko ima još neku grešku. na primer astigmatizam. To se radi specijalnim aparatom koji veoma tačno pokazuje eventualne smetnje monokularnog. Takođe se. To su sočiva sa različitim fokusima koja su brušena tako da u sredini omogućavaju gledanje na daljinu. zbog neodgovarajućeg osvetljenja. Ako toga nema. veoma povećavaju zbog sasvim malih grešaka očiju. potreban vam je dobar optičar koji će sočiva ugraditi u okvir prema uputstvu okuliste. znači mišići očiju stalno rade. Oko stalno radi. osobama kojima je to potrebno. Prvo treba odgovarajuće urediti radno mesto. Očima je obično potrebno izvesno vreme da se prilagode na takvu korekciju. progresivna su brušena bez oštrog prelaza između različitih fokus^. pri radu za ekranom računara. oči počinju da nas štipaju i peku. korekcija vida sa progresivnim sočivima. što je kod rada na računaru obično radna razdaljina. ali ubrzo Vodič za PC 39 . Zatim. binokularnog. Pri radu na računaru često se dešava da čovek napeto prati podatke koji se menjaju na ekranu i da kod takvog napetog gledanja ne žmirka. sve od kratkovidosti do dalekovidosti i do neravnomerne ukrivljenosti rožnjače (astigmatizam) i ostalih nepravilnosti oka. Teškoće rastu posle 40. To znači da oči zaslužuju naročitu pažnju. da ne bi oči nepotrebno dodatno opterećivali. prouzrokuju tri činjenice: refrakcijske anomalije. pacijent se odmah šalje specijalisti koji mu propisuje pomoćno sredstvo za korekciju vida. mogu pojaviti problemi sa očima. Za razliku od bifokalnih sočiva. kapci podešavaju sočivo i tako sprečavaju dodatna opterećenja očiju koja nastaju zbog pogrešnog položaja kontaktnih sočiva. pri radu sa računarom. zbog naočara sa neprikladnom korekcijom. a na ivici gledanje na blizinu. Za rad na računaru preporučuje se. naravno da je prilagođavanje još napornije. Adaptacione smetnje su posledica prirode posla na računaru.2 Ergonomija Teškoće sa očima.1. kada oči počinju da gube svoju elastičnost i sposobnost prilagođavanja na blizinu. kojih čovek nije svestan. adaptacione smetnje i premalo žmirkanja. jer pri tome. očni kapak vlaži i podmazuje rožnjaču. tako da prvo omogućavaju gledanje na srednje udaljenosti. preleće preko pozadine i zaustavlja se na ekranu. Ako se na tom pregledu primeti i najmanja nepravilnost. gde se nalaze podaci. Oko kreće sa teksta. Preciznim pregledima očiju u specijalizovanim ustanovama. Žmirkanje je potrebno. ako je to potrebno. ali prouzrokuje takva opterećenja kod kojih dolaze do izražaja različite možda male anomalije očiju koje čovek kod malih napora uopšte na primećuje. može se reći da ekran ne prouzrokuje nikakva oštećenja očiju. premalih ili prevelikih kontrasta slike ili refleksija koja smanjuju jasnost slike na ekranu. Veoma važna je konstatacija da se teškoće sa očima. jer pri žmirkanju. što se naziva starosna dalekovidost. godine starosti. Posebno se proverava oštrina vida na razdaljini od 40 do 70 centimetara. dok im se fokus prema ivicama menja. Uopšteno. Refrakcijske anomalije su greške na očima. stereoskopskog vida i vida za boje. mogu se ustanoviti ti nedostaci.

teškoće sa očima se javljaju upravo zbog potrebe za napetim gledanjem na različite razdaljine. što je jači taj elektronski snop i što je veći anodni napon u cevi.na primer.2. ako rade pod naponom iznad 20 kV. Činjenica je da ekranska jedinica sa katodnom cevi emituje razna fizikalno merljiva zračenja. Pitanje je zapravo kakvu korekciju bi trebalo izabrati za te naočare. treba imati u vidu intenzitet tih zračenja u apsolutnim vrednostima i njihov značaj u odnosu na zračenja kojima je čovek izložen u svakodnevnom životu. može da se očekuje kod većih ekrana i ekrana u boji. to još nije dokaz da je svaki strah suvišan. Problematika zračenja je slična kao kod televizijskog ekrana. zavisi i prodornost rendgenskih zraka. Slika nastaje tako što elektromagneti usmeravaju snop elektrona na fluorescentni sloj koji pri udaru elektrona zasvetli. Nastaju i statička električna polja koja dokazano utiču na zdravlje i mnogi se pitaju da li imaju i dugoročnijih posledica po zdravlje. Prodornije i jače zračenje. čime se rasterećuju mišići očiju. zapravo. postavlja se pitanje šta ona znače za Ijude koji. je pitanje elektromagnetnih zračenja i polja koja ekran emituje. već elektromagnetna zračenja. 1. ne gledamo stalno na neku određenu razdaljinu .od vidne svetlosti. povremeno razgovaramo sa saradnicima (ili ukućanima) itd. Rasprave o eventualnim štetnim uticajima elektromagnetnih zračenja nisu završene. Ako dosadašnja ispitivanja nisu pokazala jasnu uzročnu vezu između elektromagnetnog zračenja i bioloških anomalija.1 Zračenja i zaštita filterom Da li je u radu za ekranom računara potreban filter na tom ekranu ili ne ? Korišćenje filtera obično se pogrešno obrazlaže zaštitom od zračenja koje ekran emituje. Upotreba posebnih naočara za rad na računaru ne čini se da je najbolje rešenje. samo na ekran. izložen veoma različitim elektromagnetnim talasima . a kalemovi uređaja za ubrzanje prouzrokuju elektromagnetne talase koji se šire u okolinu. Rendgensko zračenje utoliko je jače. Od napona u cevi. svakog dana. već gledamo i na spise sa podacima. Korisnik je.PC za početnike automatski biraju ugao koji im najbolje odgovara za određenu razdaljinu. preko ultraljubičaste i infracrvene do rentgenskih zraka itd. Ukratko. u vezi sa uticajem računara na zdravlje. Ekran je premazan fluorescentnim premazom tako da zasvetli na mestu. jer je rad oba uređaja sličan. Rendgensko zračenje nastaje usled kočenja elektronskog snopa na fluorescentnom sloju u katodnoj cevi. rendgensko zračenje je tako slabo da se praktično potpuno apsorbuje u staklu ekrana i zato je svaki strah izlišan. Druga velika i sporna tema. Kod cevi koje rade sa naponom ispod 20 kV (kilovolti). dugo vremena provedu za računarskim ekranima. Naravno. koja su veoma slaba. lako to nisu radioaktivna. Anodni napon cevi obično se označava na ekranskoj jedinici. 40 VodičzaPC . Pri tome se oslobađaju rentgenski zraci. pogođenom elektronskim snopom. jer pri radu sa računarom.

Oni moraju imati odgovarajuća optička i elektrostatička svojstva. smanjiti upotrebom zaštitnih filtera. sa nepovoljnim uticajem na Ijudsko telo. granica jačine elektromagnetnog polja je 0. u velikoj meri. da bi kasnije proizveli vidljiv trag na ekranu. Zbog tog polja. na radnoj udaljenosti od ekrana one su već znatno slabije. To se postiže elektroprovodnim materijalima od kojih je načinjen filter u slučaju mrežastih filtera. Oni poseduju specijalan provodnik koji prikupljeno naelektrisanje sa površine filtera provodi do uzemljenja (mase). Uređaji bez takve izjave ne mogu da se prodaju ni u inostranstvu.1. zatim. Iz istog razloga više prašine se taloži i na ekranu TV prijemnika i površinama oko njega. može da posluži propis o zaštiti od zračenja. ekran prikuplja više prašine nego drugi predmeti u prostoriji. naročito ona sa frekvencijom ispod 100 Hz. Poznato je da Evropa u mnogim oblastima ima strože standarde od Amerike. ni jedan od poznatih filtera nije uspeo da u značajnoj meri smanji uticaj niskofrekventnog elektromagnetnog polja. Prema izvršenim merenjima (ne od strane proizvođača). po svoj prilici. minimalna udaljenost je 122 cm. U cilju umirenja. To potvrđuje i primer standarda za zračenje monitora koji potiče iz Švedske (MPR2) a koji će. Elektrostatičko polje se može. Da bi se ta granica ispoštovala. koriste za usmeravanje mlaza elektrona duž ekrana. proizvodnje veštačkih radioizotopa itd. Ali. zračenja usled zagađenja životne sredine kao posledice eksplozija atomskih bombi.2 Ergonomija U svakodnevnom životu. ni kod nas. U monitoru se ova polja. Magnetno polje je jače na pozadini i sa strane monitora. čovek je izložen i izvorima jonizujućeg zračenja: kosmičkim zracima. koji zahteva strogu proveru ekranskih jedinica. Zato su u pravu oni koji propagiraju rad za računarom ili gledanje televizije sa sigurne udaljenosti. sa strane i otpozadi monitora. ili provodnim slojem kod staklenih filtera. Kako je napomenuto da monitor Vodič za PC 41 . i elektrostatičko polje ne prelazi granice za koje je dokazano da imaju štetan uticaj na čoveka. zračenju prirodno radioaktivnih elemenata i zračenju radona u vazduhu. da bude opšte prihvaćen. dok je sa prednje strane slabije. Kako je poznato da ovakve sile opadaju sa kvadratom rastojanja. Po tom standardu. Mnogi smatraju da su niskofrekventna magnetna polja. Treba obratiti pažnju i na raspored monitora u (susednim) prostorijama. Jedina znatna električna količina može da bude elektrostatičko polje pred ekranom. za koje mnogi sumnjaju da može da izazove čak i tumor mozga. Merenja svih vrsta nejonizujućih elektromagnetnih zračenja dokazala su da električna i magnetna polja oko ekranske jedioice nisu ništa veća od onih kojima smo izloženi u prirodi. kao i elektrostatičko polje opada sa povećanjem rastojanja. kod kuće ili pri obavljanju drugih sličnih poslova. nuklearnih centrala. kako je već ranije pomenuto. a dokaz je izjava na vidnom mestu na kućištu da jonizujuće zračenje ne prelazi granice bezbednosti za operatere. dok se sa upotrebom pomenutih specijalnih zaštitnika mogu vrlo efikasno umanjiti i time zaštiti korisnika i od ovog neposrednog uticaja. Dodatno je izložen zračenju veštačkih izvora. jer.2 mikrotesla na rastojanju od 76 centimetara od ekrana. u koje spadaju i računarski ekrani. Činjenica je da je vrlo teško smanjiti uticaj elektromagnetnog polja.

slika 1. Filter. tehnologije. 42 VodiczaPC . ako se monitori nalaze uz sam zid. Time se remeti jedno od osnovnih načela pravilne osvetljenosti. Jedna od mogućnosti prikazana je na slici 1. mišljenja su kontroverzna i verovatno će buduće vreme dati pouzdan odgovor. Takođe pominju da filter zadržava širenje elektromagnetnih talasa u okolinu. Pogodnom konstrukcijom monitora i odabirom odgovarajućih materijala. jer ekran ne treba brisati tako često. kako bi se mogla koristiti inače dobra svojstva katodne cevi. Zato je filter na jednoj strani koristan. ali ih i dalje ima. desno . ali pogoršava vidljivost. nastoji da se smanje navedeni nepoželjni efekti. Samo usput pominju da filter sprečava širenje elektrostatičkog polja u okolini ekrana.11. jer ekran postaje tamniji. kao medija za prjkaz različitih informacija. a na drugoj štetan. ali mnogi smatraju da od toga nema neke velike koristi. treba paziti da se sa druge strane ne nalazi radno mesto. efikasno smanjuje odbljesak i time doprinosi boljem kontrastu slike.11 Raspored radnih mesta koji štiti i kolege (levo . Proizvođači filtera obično tvrde da njihovi proizvodi otklanjaju smetnje u vidu odbleska sa površine ekrana. Potrebno je voditi računa o rastojanju koje postoji od poleđine monitora do susednog korisnika. raznih emulzija itd. jer tvrde da je to zračenje ionako slabo. što je svakako korisno.PC za početnike najviše zrači sa zadnje strane. dakle. niskofrekventno elektromagnetno polje neće biti zaustavljeno običnim zidom.loše) Faktori koji određuju količinu zračenja monitora mogu biti različiti i zavise od materijala koji se pri tome koriste. Kako tehnologija napreduje zračenja bivaju sve manja. Po pitanju zračenja.dobro. Stoga.

Kako treba da izgleda računarsko radno mesto? Mišljenje da osvetljenje radnog mesta treba da bude što jače je velika zabluda. To znači temperaturu vazduha oko 23 stepena Celzijusa. Monitori sa ovom oznakom specijalno su obloženi iznutra sa svih strana i najveći deo električnih polja apsorbuju. Kao ilustracija. Za teže. Zato je razumljivo što se oko VodičzaPC 43 . kreativne poslove. relativnu vlažnost oko 50% i brzinu kretanja vazduha do 0. Sasvim je dovoljno ako su radne površine osvetljene jačinom svetlosti od 250 do najviše 500 lx. ali za to mu treba izvesno vreme. jačina mirnog govora iznosi.2 Uređenje radnog prostora Kako treba radno mesto da izgleda da rad sa računarom ne bi bio neprijatan i štetan? Osnovno je da prostorija ispunjava zahteve u pogledu odgovarajuće temperature. Prirodna ili veštačka rasveta mora da obezbedi: zadovoljavajuću i ravnomernu osvetljenost prostorije (osvetljenost se meri u luksima . najvažnija je rasveta na radnom mestu. a da je radno mesto dobro osvetljeno po svakom vremenu i u svako doba dana. a za rutinske 65 dB(A).lx). pa će to ovde biti detaljno obrađeno.kupite ipak tzv. U radu sa računarom. oku će za prilagođavanje trebati više vremena i napora. Naročito veliki zahtev predstavlja uslov da korisnici za ekranom imaju vidni kontakt sa prirodnom spoljnom okolinom.2. 1. buka ne bi smela da prelazi 50 dB(A) (decibela po skali A). Manja odstupanja od tih zahteva obično nisu neposredno štetna po zdravlje. ali mogu da budu neprijatna. mešovitom prirodnom i veštačkom svetlošću.2 m/s. smetaju čoveku u radu i pogoršavaju mu opšte stanje. odnosno svećama) utoliko je veća što je sjajnije rasvetno telo i što je osvetljena površina manja. složenije. Svetlost (meri se kandelama. Najvažniji su osvetljenje i odnosi osvetljenosti u vidnom polju operatera (korisnika).1. Oko se samo prilagođava raznim svetlostima. a i zidovi. Ako je svetlost jača. boje u prostoriji moraju da budu usklađene. plafon i druge svetle površine u prostoriji tako su snažno osvetljene da počinju da se ogledaju u ekranu. zadovoljavajući kontrast i izoštrenost znakova na ekranu (kontrast se izražava relativnom razlikom između osvetljenosti znaka i njegove pozadine). Sto je veća razlika u svetlosti. Low Radiation monitor. odnosno zaštite od buke. kontrast znakova na ekranu slabi. jer pozadina ekrana postaje suviše svetla (to važi za ekrane sa svetlim znacima na tamnoj pozadini). svetlosti i tišine. oko 65 dB(A).2 Ergonomija Ako planirate kupovinu novog monitora . Uz njih dobijate sertifikat izvršenih merenja koji garantuje njihovu "ispravnost" (zračenje ispod granice). Svetlost predstavlja jedinu fotometrijsku veličinu koju oko neposredno registruje.

Ako su mu svetle površine iza leđa. za računarom sa tamnim ekranom i svetlim znacima. transportni putevi ili predmeti u pokretu.PC za početnike zamara usled neprestanog prelaženja pogleda sa svetle okoline na tamni ekran računara i nazad. 44 Vodič za PC .12 Osvetljenje: uglovi veći od 60 stepeni mogu izazvati blještanje Uslov da svetlosti (sjajnosti) površina u vidnom polju operatera budu odgovarajuće usklađene. kako bi se po svakom vremenu i u svako doba mogao sprečiti prodor direktne sunčeve svetlosti u radnu prostoriju. odnos svetlosti u prostoriji i na radnom mestu. Operatera ne sme da ometa kretanje drugih Ijudi ili predmeta iza ekrana. mora da bude u granicama. Da se oči ne bi previše naprezale. šematski prikazanim na slici 1. ogledaju se na površini ekrana. Zato iza ekrana ne smeju da budu nikakvi prolazi. recimo. a nikako iza ekrana ili leđa operatera. slika 7. Da bi radno mesto bilo odgovarajuće osvetljeno. Zahtev za izjednačenjem svetlosti u vidnom polju operatera ne znači da arhitekta ne treba prostoriju prijatno da opremi i osveži pastelnim nijansama boja. prozori treba da budu zastrti zavesama. znači da prozori i druge svetle površine moraju da budu sa strane. što smanjuje kontrast između znakova i pozadine ekrana i operater znake teže raspoznaje.12. a taj je zamor utoliko jači što je veća razlika između svetlosti okoline i ekrana. belim zavesama vertikalnih lamela. raznim dodacima u boji itd. treba imati u vidu još nekoliko dodatnih uslova: moguće.

dok se radni materijali drže na kolenima.13 Osnovna pravila organizacije radnog mesta U kancelarijsku opremu obavezno spada i ergonomski oblikovana stolica sa podesivim sedištem i naslonom. Sto mora da bude i dovoljno dubok. slika 1. na koju se stavlja ekran. ali mat. da ne odbija svetlost. pri čemu prvo pravilo glasi da radna površina mora da bude dovoljno velika. Računar. taj osećaj samo pojačavaju. U praksi obično nije tako. a kasnije i kao ozbiljna bolest. Veoma velike prostorije. ispunjene velikim brojem Ijudi. ali ipak ne više od šest. posle izvesnog vremena. Prilična radna površina ostaje slobodna ako računar ne štoji na stolu. sa točkićima i bez naslona za ruke.1. a obično se stavljaju na već inače pretrpan pisaći sto.2 Ergonomija Računar iziskuje bezličan dijalog prema precizno utvrđenim pravilima i zato operater. obližnjem radijatoru. odnosno ako imate tzv.prvo kao prolazni bolovi. pa se zato treba pridržavati pravila da u računarskoj radnoj prostoriji treba da bude više Ijudi. tako da ispred tastature ostaje 10 cm površine. ekran i tastatura zauzimaju dosta mesta. "tovver" kućište i smestite ga ispod stola (slika 1. Veoma koristan dodatak na stolu je polica. pa su i tegobe sa skeletom i mišićima neizbežne . Kancelarijska oprema mora da bude praktična i funkcionalna. Vodič za PC 45 .13). Radna površina mora da bude glatka i svetla. prozorskoj polici ili na podu! U takvim uslovima neizbežno je raditi iskrivljene kičme i vrata. na kojoj ruke nalaze oslonac. dobija osećaj usamljenosti. dok ispod nje ostaje slobodna radna površina.

Ako vam nije potreban ekran u boji. mnogo ozbiljnija od štete koju pričinjavaju razna zračenja. pa zato oko mora da se prilagođava i pri posmatranju znakova u raznim bojama. 1. Oprema treba da je ergonomski dobro oblikovana (svetle boje. najčešće na točkićima. najlakše se ispunjavaju ekranima sa tamnim znacima na svetloj pozadini. čak ni zelene. Treba izbegavati male stočiće sa klimavom policom na izvlačenje za tastaturu. izrazito plave pozadine. ako je izrez na sredini. Upravo zato treba izbegavati jarke boje na ekranima. ima opravdanja samo ako za pravi sto zaista nema mesta ili ako za računarom radite samo povremeno i sklanjate ga kad vam ne treba. osvetljenost ekrana treba da podesi stručnjak na osnovu merenja. Zahtevi za ravnomernom rasvetom u neposrednom vidnom polju. Boje treba da budu izrazite samo koliko je to zaista neophodno za rad.osim u vratu i prstima. zahteva kruto držanje tela. Prvi put ili pri većim promenama u radnoj prostoriji.PC za početnike Personalni računar traži još dva specifična komada opreme: stočić za štampač i čitački pult. Odgovarajuće vežbe mogu se naći u literaturi na tu temu ili će ih preporučiti stručnjak. već čovek mora da izmeni svoj odnos prema zdravlju. ubrzo ćete uvideti da nemate mesta za rad ni levo ni desno od njega. Rad za računarom izrazito je statičan. a uz to je lomljivost očnog sočiva (i time dioptrija) kod plave boje veća nego kod crvene. to izaziva dodatno naprezanje oka. Prejako svetlo može biti pogubnije od preslabog! Ekran držite 10 do 15 stepeni niže od visine očiju u sedećem položaju. na primer. podloga neka bude bela ili amber. već treba imati specijalnu mernu opremu. monitor i štampač. jer isečeni deo stola nameće mesto tastature na radnoj površini. Po pravilu se treba odlučiti za belu.3 Preporuke Bez obzira kakav monitor imate i koliko vremena provodite u radu sa računarom.Stočić. veštačkog svetla i uopšte bilo kakvog izvora svetlosti. na kome ima mesta samo za računar.). programirane pauze sa planskim razgibavanjem. Ekran nikako ne treba da bude izrazite boje. naročito treba obratiti pažnju na monitor. Mnogi smatraju da je opasnost.2. izazvana statičkim i jednostranim opterećenjima i neprirodnim držanjem tela. imajte na umu sledeće savete za smanjenje očne napetosti: Izaberite ekrane sa nerefleksnim staklom i pazite da nema odbleska od prozora. usklađene dimenzije itd. uz izuzetno malo pokreta . Tu se opremom ništa ne može postići. Treba izbegavati i stolove sa isečenom i produbljenom policom za tastaturu. Zato treba imati u vidu činjenicu da dugotrajniji rad za računarom iziskuje redovne. Nadalje je važno pravilno podesiti svetlost pozadine i znakova. neutralnu boju. Pravilna regulacija zavisi od osvetljenosti prostorije i obično se ne pogađa "odoka". 46 Vodič za PC . Izrazite boje neravnomerno opterećuju receptore za boju u oku. Sve radne površine moraju da budu stabiine.

Vodic za PC 47 . Pomoglo bi i češće treptanje očnim kapcima nego što je uobičajeno. Intenzitet osvetljenja treba da bude jednak intenzitetu osvetljenja ekrana. da se ne bi menjao fokus oka u toku rada.1. vrlo kratko. Češće skrećite pogled sa ekrana.2 Ergonomija Dokumenta koja koristite pri radu. držite što bliže ekranu i na istoj visini. Svakih sat-dva rada napravite pauzu od 15-tak minuta. da biste odmorili oči.

a u razvijenijoj verziji navedenim elementima se pridružuju. Kada se govori o jedinstvu hardvera i softvera.kompajleri). Tako je urađeno zbog toga što računar predstavlja celovit sistem i onda kada se na njemu ne vrši nikakva obrada aplikativnih programa.3 Sistemski softver Elektronski računar je složen tehnički sistem koji čovek koristi da bi sebi olakšao rad pri rešavanju određenih problema.1 Operativni sistem Pod pojmom operativnog sistema. upravljanja podacima. dok je aplikativni softver isključen iz te definicije.PC za početnike 1. programi i programski paketi bez kojih se računar ne bi mogao aktivirati i bez kojih ne bi mogao izvršavati zadatke koje mu korisnik postavlja. upravljanja memorijom. Upravo zbog toga. Opseg i mogućnosti sistemskog softvera razvijali su se bržim tempom od mogućnosti samog hardvera. bila bi sledeća: Operativni sistem (upravljački programi ili bazični sistemski softver). ulazno-izlaznih uređaja i datoteka. kontrole ulazno-izlaznih operacija. Programi za opsluživanje (engl. Programi prevodioci (engl. utility . Aplikativni program sa aspekta samog sistema nije njegov nužan element. Takav sistem u svojoj elementarnoj konfiguraciji predstavlja jedinstvo hardvera i softvera. prema njihovoj relativnoj važnosti za korisnika.servisni programi). to su svi oni programski moduli. Šta je zapravo sistemski softver? Najkraće rečeno. i komunikacijski uređaji. Tako je sistemski softver postajao sve složeniji i obuhvatniji. prevođenja programskih jezika itd". pa se u jednom trenutku došlo do saznanja kako sve njegove komponente nisu ipak uvek neophodne u svim uslovima upotrebe računarskih sistema. trend specijalizacije elektronskih računara imao je za posledicu modifikaciju definicije operativnog sistema. podrazumeva se "softver potreban za izvršavanje (aplikativnih) programa i za koordinaciju aktivnosti računarskog sistema. u najgrubljim crtama. Međutim. Tehnički razvitak računarskih sistema imao je za posledicu evoluciju pojmova kojima su se označavale određene kategorije softvera u domenu sistemskog softvera. u klasičnom smislu. 1. Taj softver može obuhvatati procedure raspodele resursa računarskog sistema. compilers . nego objekat čijom se obradom realizuje svrha rada računara. Iz toga proizilazi da je sistemski softver fundamentalni element računara kao sistema. Iz ove se definicije vidi da ona polazi od koncepcije računara opšte namene kao jedino moguće arhitekture računarskog sistema. dakle mašinski elementi i sistemski softver. implicitno se podrazumeva da to jedinstvo čine mehanički i elektronski sklopovi. Zbog toga su učinjeni napori da se izvrši kategorizacija sistemskog softvera i da bi se tako formirane kategorije rangirale . što se uočava iz sledeće definicije: "Pojam operativnog sistema obuhvata one programske module u računarskom sistemu pomoću kojih se realizuje kontrola hardverskih resursa.3. Ti moduli razrešavaju 48 Vodič za PC . ona među funkcijama operativnog sistema uključuje i funkciju prevođenja programskih jezika.' Takva kategorizacija.

Iz navedenog proizilazi da uvek moraju postojati barem dva skupa modula za upravljanje procesorima računarskog sistema: moduli koji kontrolišu i "vode brigu" o zadacima obrade i moduli koji nadziru status i rad procesora. Računarski sistemi mogu obuhvatati jedan ili više procesora. Moduli operativnog sistema te vrste moraju u prvom redu dodeljivati pojedine zadatke obrade pojedinim procesorima.1. a ti se segmenti upućuju različitim procesorima na paralelnu ili sukcesivnu obradu. utvrđuju "politiku" alokacije određenih sadržaja u memoriji (raspodela memorije). preciznije rečeno. odnosno informacijama. Ti moduli. Takvo određenje operativnog sistema neosporno ukazuje na njegovo poimanje u funkciji bazičnog sistemskog softvera. predstavljaju periferiju ili periferijske uređaje računarskog sistema. U realnim uslovima rada elektronskih računara se izvesni zamašniji zadaci obrade obično segmentiraju. Njihovom interakcijom.dodeljivanje procesora pojedinim zadacima obrade. vode. Polazeći od druge navedene definicije. dakle hardverskih uređaja kojima se realizuju aritmetičke. realizuju tu politiku alokacije korišćenjem izvesnih tehnika alokacije (adresiranje memorije). Funkcije upravljanja podacima. Kod jednoprocesorskih sistema zadaci modula koji realizuju funkcije upravljanja procesorom relativno su jednostavni i svode se na izazivanje specifičnih aktivnosti tog procesora kojima se realizuje obrada određenog aplikativnog programa. Funkcije upravljanja periferijskim uredajima. Ti zadaci su kod višeprocesorskih sistema daleko složeniji. pa obično postoji i skup modula operativnog sistema koji sinhronizuje takve tokove obrade. dakle. ostvaruje se pomenuti primarni zadatak ovog segmenta operativnog sistema . pre svega. a posledica toga su brojnc razlike u broju složenosti i međusobnim vezama modula operativnih sistema kojima se ostvaruju funkcije upravljanja memorijom. Radom Vodič za PC 49 . ali dublja razmatranja zahtevala bi i detaljnije poznavanje načina rada računarskih sistema. pokušavaju optimizaciju funkcionisanja i pojednostavljuju upotrebu računarskog sistema.3 Sistemski softver konflikte. dakle. deluje poput posrednika između korisničkih programa i fizičkog računarskog hardvera". izuzev procesora i memorije. Procedure optimizacije kompleksa navedenih funkcija. Memorije različitih računara organizovane su na različite načine.računa o "zauzetosti" ili "nezauzetosti" pojedinih delova memorije. pojedine procesore dodeljivati pojedinim zadacima obrade. Moduli operativnog sistema koji realizuju funkcije upravljanja memorijom računara odražavaju u principu koncepciju korišćenja memorije računara u kojoj treba da budu smeštene određene instrukcije i podaci od strane procesora sistema. funkcijama operativnog sistema treba smatrati: Funkcije upravljanja memorijom računara. svi hardverski uređaji. Funkcije upravljanja centralnim procesorom računara. Operativni sistem. Sa stanovišta operativnog sistema. Navedeni opis načina na koji operativni sistem realizuje funkcije upravljanja sistemskim procesorima uveliko je pojednostavljen. te utvrđuju "politiku" i tehnike dealokacije (brisanja ili transfera) sadržaja memorije. logičke i ostale operacije koje podržava elektronski računar. odnosno.

Utvrđivanje strategije memorisanja podataka i odobravanja pristupa tim podacima pojedinim subjektima posredovanjem aplikativnih programa. Oslobađanje informacijskih resursa od zadataka obrade kada potreba za njihovim korišćenjem definitivno prestane. odnosno oslobađanja. moduli koji fizički upravljaju radom periferija i pomoćnih uređaja. upravljanje periferijskim uređajima. File Directory). operativni sistem mora donositi odluke o tome hoće li se neki periferni uređaj dodeliti isključivo jednom specifičnom zadatku obrade itd. u najkraćim crtama. izvršavati sledeće funkcije: evidenciju i nadzor nad svim priključenim perifernim uređajima. tzv. dakle. Podatke računar održava u formi datoteka. Iz navedenog proizilazi da se funkcija upravljanja podacima. fizičko oslobađanja periferija od pojedinih zadataka obrade. odnosno informacijama koju mora vršiti operativni sistem može raščlaniti na sledeće podfunkcije: Vođenje evidencije o svim podacima. čiji je osnovni zadatak. statusne datoteke podataka o svakom perifernom i podržanom uređaju. do kojih se može direktno pristupati. Dalje. stoga. bez obzira jesu li oni u datom trenutku aktivni ili neaktivni. tj. baš kao što mora "znati" šta svaki od tih uređaja u određenom trenutku radi. odnosno informacijama. moduli koji raspoređuju periferije i podržavajuće uređaje prema zahtevima postojećih zadataka obrade. baze ili banke podataka. Operativni sistem mora "znati" koji sve periferni i pomoćni uređaji postoje u datoj konfiguraciji računarskog sistema. odnosi se na memorisanje i manipulisanje podacima. Evidenciju o postojećim podacima. Funkcija upravljanja podacima. odnosno datotekama želi pristup. utvrđivanje "politike" dodeljivanja tih uređaja pojedinim aktivnim obradama. kojih u nekim konfiguracijama može biti vrlo mnogo. dimenzionisanje dužine vremena upotrebe tih uređaja i trenutka njihova zauzeća. odnosno informacijama. odnosno informacijama što stoje na raspolaganju elektronskom računaru. Moduli operativnog sistema koji realizuju sve navedene funkcije upravljanja periferijskim uređajima računarskog sistema mogu se. odnosno dodeljivanje određenih podataka onim zadacima obrade koji ih u datom trenutku zahtevaju.PC za početnike tih uređaja upravlja određeni skup modula operativnog sistema. razvrstati u tri uže grupe: moduli koji realizuju ulazno/izlazni promet zadatka obrade i podataka. odnosno formirati i smestiti na neku fizičku lokaciju. fizičko povezivanje određenih tokova obrade podataka sa određenim periferijama. Ti moduli moraju. U aplikativnim programima se mora navesti kojim se podacima. odnosno informacijama memorisanim na sekundarnim memorijama računara. Takvu evidenciju on vodi održavanjem posebne. a operativni sistem takve podatke ili datoteke mora pronaći. lokacije i eventualna ograničenja 50 Vodiž za PC . operativni sistem vodi održavanjem posebnih tabela opisivača tih podataka (engl. Te su tabele memorisane u memoriji računara i u njima su navedeni nazivi. Alokacija informacijskih resursa.

Kada je reč o mini računarima i personalnim računarima . kada neki aplikativni program zatraži određene podatke. on je. i formirati takve tabele. te o mnoštvu drugih činilaca. Obratno. Očigledno je da takvim kompleksnim sistemom mora upravljati jedan njegov izdvojeni segment koji se u neku ruku može smatrati jezgrom celokupnog operativnog sistema. uvHiko komplikuju kod višeprocesorskih računarskih sistema ili sistema koji rade u uslovima tzv. arhitekture računara. Posebno složene zadatke on mora izvršiti u onom slučaju kada je korisnik. o strukturi zadataka obrade. te podatke na neki način modificirao.ističe se koncepcija specijalizacije operativnih sistema. Operativni sistem ispituje sadržaj tih tabela pre nego što omogući pristup nekog aplikativnog programa određenim podacima. kao što mora ostvariti i sve uslove pod kojima aplikativni program te memorisane podatke može koristiti. ažurirao ili čak i uništio. bez izuzetka. U slučaju disk-operativnih sistema monitoru se dodeljuju i zadaci nadzora nad smeštanjem ostalih modula operativnog sistema u sekundarnim memorijama. pojedini segmenti operativnog sistema mogu biti smešteni na nekoj sekundarnoj memoriji. Kod formiranja datoteka podataka (i tabela njihovih opisivača). Tako se neke do tada bazične ili standardne funkcije operativnog sistema transformišu u opcione funkcije. dakle. dakle. koordinira i vrši pokušaje optimizacije rada svih ostalih modula operativnog sistema. Već i dosadašnji opis modula operativnog sistema i njihovih funkcija jasno govori o izuzetnoj složenosti ovog segmenta sistemskog softvera. a softverski moduli što ih izvršavaju. Operativni sistem mora.1. što nije uvek slučaj sa ostalim segmentima operativnog sistema. njihovog privremenog premeštanja u glavnu memoriju i kasnije ponovnog memorisanja u sekundarnu memoriju. svrstavaju se u kategoriju programa za VodičzaPC 51 . operativni sistem ih mora pronaći. pronalaženja i poziva tih modula kada se javi potreba. Takvi operativni sistemi obično se nazivaju diskoperativnim sistemima (DOS). Jednom. podele vremena (engl. Ti se zadaci. operativni sistem ih se mora osloboditi i staviti u "stanje mirovanja". Zbog takve njegove uloge. ne mešati sa hardverskim uređajem monitorom (ekranom)) ili supervizorom operativnog sistema i njegova osnovna funkcija je sprovođenje procedura optimizacije kompleksa funkcija čitavog operativnog sistema. smešten u glavnoj memoriji računara. fleksibilnosti koju pruža aplikativnim programima i zaštite podataka. Zavisno od veličine glavne memorije računara. operativni sistem se mora pridržavati određene strategije memorisanja koja mora kombinovati načela racionalnog korišćenja memorijskog prostora. Monitor.3 Sistemski softver pristupa svim podacima memorisanim na oksternim memorijama direktnog nristupa (jedinice magnetnih diskova). Skup takvih modula ponekad se naziva monitorom (ponekad se monitorom naziva i čitav operativni sistem. kada neki podaci određenom aplikativnom programu više nisu potrebni. prvenstveno na magnetskim diskovima. posredovanjem aplikativnog programa. Multi-programming) te kod sistema sa velikim brojem ulaznih-izlaznih kanala. a to čini delimično pre a delimično nakon formiranja datoteka podataka. nadzire. dakako. TimeSharing) ili multiprogramiranja (engl. odnosno informacija od neželjenog pristupa. odnosno sužavanja spektra funkcija što ih oni moraju realizovati prema suženom profilu aplikacija takvih računara. efikasnog pristupa memorisanim podacima.

ti se programi prevodioci međusobno razlikuju. Kriterijum takve transformacije je isključivo učestalost korišćenja određenih modula sistemskog softvera.2 Programi prevodioci Čoveku je stran jezik koji "razume" mašina. a mašini pomogao da "razume" taj jezik. Optimizacija izvršnog programa. jasno je da postoji isto toliko veliki broj programa prevodilaca. pri čemu izvršni programi predstavljaju svojevrstan. Obaveštavanje korisnika (programera). tako i programa za opsluživanje. Pri tome su se javile dve alternative: ili razviti mehanizam koji bi pomogao čoveku da se izrazi u mašinskom jeziku ili pak mehanizam koji bi čoveku dopuštao izražavanje u nekom simboličkom jeziku sličnom prirodnom jeziku. jer ga ne može direktno percipirati. Tako je mašina zaista stavljena u funkciju čovekovog pomogača. pa u samom operativnom sistemu moraju biti ugrađeni izvesni postupci koji će omogućiti realizovanje takve nove uloge kako operativnog sistema.PC za početnike opsluživanje. U mnogim pojedinostima. Repertoar programa za opsluživanje raste na račun opsega modula operativnog sistema. zaboraviti da programi za opsluživanje. 1. a softverski proizvodi koji ga realizuju programima prevodiocima. Tako se specijalizacija operativnih sistema plaća dodavanjem nekih novih pomoćnih funkcija. naime. Među te zadatke spadaju: Leksička analiza i dijagnostika grešaka. Konstrukcija izvršnog programa. Zbog toga je bilo potrebno razviti posredničke mehanizme koji bi bili most između jednog i drugog jezika. zapravo predstavljaju korisnike operativnog sistema. nazvan je jednostavno prevođenjem. ali se ipak može uočiti jedan kompleks zadataka zajednički svim programima prevodiocima. jer se svaki izvorni program mora prevesti u izvršni program koji je računar u mogućnosti da izvrši. jer se tako smanjuje kvantum potrebnog čovekovog rada i naprezanja a povećava kvantum potrebnog rada mašine. Ne treba. 52 Dalje razmatranje prevodilaca i navedenih termina prevazilazi okvire ove VodičzaPC .3. Proces konverzije programskog jezika u mašinski jezik. S obzirom na činjenicu da postoji veliki broj programskih jezika. tačan i precizan prevod izvornog programa na mašinski jezik. Kada su tehnološka dostignuća omogućila. radilo se i na razvijanju softverskih proizvoda koji će posredovati u prevođenju programskih jezika na mašinski jezik. Sintaktička analiza i dijagnostika grešaka. prihvaćena je ova druga alternativa. ali se ipak u globalu može reći da je rezultat takvih transformacija po pravilu pozitivan. knjige. Uporedo sa razvitkom programskih jezika. Time je istovremeno izvršena i podela programa na izvorne i izvršne (radne) programe. No ove procese ipak ne treba shvatati simplificirano. gotovo kao neku administrativnu akciju kojom se samo formalno razlikuju različite kategorije modula sistemskog softvera.

Teško je principijelno reći koji sve programi čine biblioteku programa za opsluživanje (servisiranje). jer njen sadržaj varira od jednog do drugog računarskog sistema.1.3 Programi za opsluživanje Budući da računarskim programima nastojimo da rešimo mnoge probleme. Vrlo je teško nabrojati sve potencijalne specifičnosti aplikativnih programa. a kamoli razviti takve operativne sisteme koji bi bili kadri da ih podržavaju. jasno je da su zahtevi na kojima se grade takvi programi različite prirode. VodičzaPC 53 . postavlja se pitanje racionalnosti takvih operativnih sistema.3 Sistemski softver 1.3. Pa i kad bi to bili moguće.

Slovo pokazuje koji je disk drajv tekući drajv. MS-DOS pretražuje tekući drajv. Prikazuje drajvove. On nudi vizuelni način rada sa MS-DOS-om. Postoje dva načina na koja možete raditi sa MS-DOS-om. neke komande morate kucati pri komandnom promptu. koristeći MS-DOS Shell ("šel") ili kucajući komande pri komandnom promptu.1 Osvrt na MS-DOS MS-DOS. menijima. 54 VodičzaPC . fajlove i programe koji su vam na raspolaganju za korišćenje. održavanje diskova. upravlja tokom informacija ka i od različitih delova vašeg raču-narskog sistema. Komande u MS-DOS Shell-u su izlistane u tzv. optimizacija korišćenja memorije. Prompt može biti slovo za logičku oznaku drajva praćeno sa kosom crtom unazad (engl. direktorijume. vi možete da koristite MS-DOS Shell. Komandni prompt pokazuje da ste vi u komandnoj liniji.PC za početnike 1. U MS-DOS Shell-u koristite komandu. backslash. Treba napomenuti da ne mogu sve MS-DOS komande biti korišćene iz MS-DOS Shell-a. nazivi ovih menija su locirani duž vrha ekrana. da bi pronašao informaciju koja je potrebna da bi izprocesirao komande koje ste vi otkucali. vi kucate komandu (na monitoru desno od komandnog prompta pojavljuju se znaci koje kucate) a zatim pritiskate taster sa natpisom "Enter". Vi radite sa MS-DOS-om kucajući ili izabirajući komande. MSDOS obuhvata komande koje vi možete da koristite za izvršenje sledećih zadataka: upravljanje fajlovima i direktorijumima.4 Operativni sistem MS-DOS 1. kao i drugi operativni sistemi. izabirajući je iz menija posredstvom tastature ili miša. "beksleš") (C:\ ili a:\ . koje usmeravaju vaš sistem da izvrši postavljene zadatke. konfigurisanje hardvera. C:\dos). MS-DOS Shell Osim komandne linije. MS-DOS komandna linija Komandna linija je linija u kojoj vi kucate komande (naredbe). ubrzavanje izvršavanja programa i prilagođavanje MS-DOS-a.4. da biste radili sa većinom MS-DOS komandi. Da biste usmerili MS-DOS da izvrši zadatak. na primer) i naziv direktorijuma (na primer.

directory tree). Da bi vam u tome pomogao. Organizovanje fajlova u direktorijume i poddirektorijume na disku je kao organizovanje vaših dokumenata u fascikle. tako da možete da ga identifikujete na osnovu konteksta. Korišćenje poddirektorijuma Kada vaši direktorijumi postanu suviše veliki (sadrže mnogo fajlova). MS-DOS vam stavlja na raspolaganje komande pomoću kojih grupišete vaše fajlove u direktorijume. Što više fajlova imate. Kilobajt je 1024 bajta i nadalje će se ovde označavati skraćenicom kB (u stručnoj literaturi uobičajena je oznaka K). korišćenjem programa se smeštaju u fajlove podataka (data files). Svi drugi direktorijumi koji se kreiraju.1. poddirektorijuma i fajlova. zavisno od svoje veličine. root directory). Kada radite sa nekim programom. granaju se iz korenog (osnovnog) direktorijuma. files). MS-DOS ima pravila za imenovanje ("krštavanje") fajlova i obuhvata nekoliko komandi koje vi možete koristiti za baratanje sa fajlovima. a zatim njihovo odlaganje u fioke regala.4 Operativni sistem MS-DOS Korišćenje fajlova i direktorijuma Informacije koje vaš računar koristi. a informacije koje vi stvarate. Svakom direktorijumu dodeljujete jedinstveno ime. MS-DOS kreira jedan veliki direktorijum. smeštene (memorisane) su u fajlovima (engl. Instrukcije koje se koriste za izvršavanje programa. smeštene su u programskim fajlovima (program files). Kada formatizujete disk (disketu). MS-DOS procesira informacije smeštene u programskim fajlovima i prosleđuje ih sistemu (računaru) kada je to potrebno. Svakom fajlu dodeljujete ime. koji se naziva koreni (osnovni) direktorijum (engl. vaši podaci su smešteni na disk u fajlovima podataka. Organizacija direktorijuma. tako da možete da ga identifikujete. Organizovanje fajlova u direktorijume Disk može da sadrži nekoliko stotina ili čak hiljada fajlova. vi možete da koristite MS-DOS da kreirate dodatne direktorijume. direktorijumi sadrže grupe povezanih fajlova. da bi dalje organizovali vaše fajlove. Megabajt je 1024 kB (oko milion bajta) i označava se sa skraćenicom MB. Jedan bajt je iznos (veličina) prostora koji je potreban za smeštanje (memorisanje) jednog karaktera. naziva se stablo direktorijuma (engl. to je teže brinuti o njima. Kao što neka vaša fascikla sadrži grupe povezanih dokumenata. kilobajt i megabajt Veličina fajla se meri u bajtima. Vodič za PC 55 . Direktorijum unutar drugog direktorijuma naziva se poddirektorijum. Kada završite sa korišćenjem programa. Bajt.

Da bi to bilo izvršeno. prekidača (engl. Naredna komanda preimenuje SPISAK. koji modifikuju aktivnost koja treba da bude izvršena. vi treba da otkucate: del spisak. ekran po ekran. Neke komande zah-tevaju jedan ili više parametara koji identifikuju objekt sa kojim vi želite da MS-DOS nešto uradi. MS-DOS. CLear Screen. koju vi specificirate jednim ili sa više parametara posle naziva komande.txt Kod nekih komandi parametri su opcioni (neobavezni). ponekad. Svaka komanda sadrži skup instrukcija. da biste videli listing direktorijuma koji sadrži veliki broj fajlova. forward slash) obično praćena jednim slovom ili brojem. predpostavimo da želite da koristite komandu DIR.txt Neke komande zahtevaju više od jednog parametra. komanda koja briše ekran)) sastoje se samo od naziva. vi morate da uključite originalno ime (naziv) fajla i novo ime fajla. Da bi se komanda izvršila (postala važeća). "svičevi"). zahteva dodatnu informaciju. Kada otkucate samo DIR komandu. vi instruirate MS-DOS da prikaže informaciju o broju verzije MS-DOS-a.TXT : ren spisak.TXT u LISTA. engl. Neke komande. većina MS-DOS komandi zahteva još nešto osim navođenja naziva. Na primer. vi kucate komandu i zatim pritiskate taster sa natpisom "Enter". kada koristite komandu VER. Na primer. Parametar definiše objekat na kome vi želite da MS-DOS izvrši neku aktivnost. oznaka drugog drajva). tj. Na primer. ako koristite DIR komandu bez parametara. koji prvo kucate. Pretpostavimo da želite da obrišete fajl SPISAK. Prekidači Prekidač je kosa crta (/ . Neke komande (takve kao CLS (engl. na primer: c: Vi kucate komande pri komandnom promptu. Prekidači se koriste da se modifikuje način na koji komanda izvršava zadatak. izlistaće se fajlovi u drugom direktorijumu. na ekranu će se pojaviti lista fajlova iz direktorijuma koji trenutno koristite. Svaka komanda ima ime.TXT. uključuju (obuhvataju) jedan ili više tžv.PC za početnike Osnovne napomene o radu u komandnoj liniji MS-DOS označava da je u modu komandne linije prikazujući komandni prompt. komanda DEL zahteva parametar koji imenuje fajl koji vi želite da obrišete. možete da vidite listu fajlova deo po deo. svvitches. MS-DOS komanda može imati do tri (sastavna) dela. Naziv (ime) komande. Međutim. želite da preimenujete ("prekrstite") fajl koristeći komandu RENAME (skraćeni oblik REN). Ako uključite parametar (na primer. 56 VodičzaPC . Na primer. takođe. Ako dodate prekidač/p . nazivi fajlova se izlistaju na ekranu tako brzo da vi ne možete da stignete da ih pročitate. da biste specificirali zadatke koje želite da MS-DOS izvrši.txt lista. Na primer. Komanda može biti reč (na primer TIME) ili skraćenica (na primer DIR). određuje akciju koju želite da MSDOS izvede.

Ponekad MS-DOS vas pita da verifikujete (potvrdite) komandu. Ako komanda ima više od jednog prekidača. Sve što ste otkucali pre pritiska na taster "Esc" je ignorisano. Komande možete kucati velikim ili malim slovima. upitnik (?) predstavlja jedan karakter) da obrišete sve fajlove u C:###BOT_TEXT###gt;mp direktorijumu: del C:###BOT_TEXT###gt;mp. Prekidači se razdvajaju "blankom" (jednim praznim mestom). a ako želite. razmaknicu najduži taster na alfanumeričkoj tastaturi). Kako MS-DOS reaguje na komande MS-DOS reaguje na komande na različite načine. backspace) taster ("<-" taster u gornjem redu alfanumeričke tastature) da obrišete karakter levo od kursora. dok neke imaju nekoliko. Kursor se premešta na početak nove linije i vi možete da ponovite start. oni se navode jedan posle drugog. Ponekad MS-DOS prikazuje rezultate izvršavanja komande. Na primer. flashing underscore) u komandnoj liniji je kursor. Ako želite da otkucate ponovo (engl. MS-DOS prikazuje sledeći prompt: Currenttime is: 9:52:18:34a Enter new time: Kao odziv (reakciju). MS-DOS može da prikaže poruku koja ukazuje da je komanda uspešno izvršena ili da vi niste otkucali komandu korektno/ Kada kucate neke komande. Na primer. kada koristite COPY komandu da saopštite MS-DOS-u da kopira neki fajl. pritisnite tzv. ali to je opciono (neobavezno).4 Operativni sistem MS-DOS Neke MS-DOS komande nemaju uopšte prekidače. Kada otkucate karakter. MS-DOS prikazuje sledeću informaciju: 1 file(s) copied Nekad dobijate poruku o grešci koja pokazuje da MS-DOS nije prepoznao komandu koju ste otkucali. po izvršenom kopiranju. "bekspejs" (engl. Na primer. MS-DOS vas pita za dodatnu informaciju. koristite DEL komandu sa tzv. retype) komandu. tj. Kucanje komande Flešujuća (trepereća) crtica (engl. "spejs" taster. morate komandu razdvojiti od njenih parametara praznim mestom (pritiskom na tzv. džoker znacima (zvezdica (*) predstavlja celu reč ili grupu karaktera. otkucajte "N" (ili "n"). Kursor vam pokazuje gde da kucate komandu. ako otkucate TIME komandu. Ako ste pogrešno otkucali komandu (pogrešili neko slovo VodičzaPC 57 . pritisnite "Esc" taster.1. Ukoliko nije drugačije specificirano. otkucajte "Y" (ili "y"). Ako ukucate pogrešan karakter. vi specificirate novo tekuće vreme. kursor se pomera za jedno mesto u desno.* MS-DOS prikazuje sledeću poruku: All files in directory will be deleted! Are you sure (V/N)? Ako ne želite da obrišete sve fajlove.

Neki sistemi imaju i dodatne drajvove. DATE. Ako komanda postoji i vi ste je korektno otkucali. ne morate da specificirate drajv. otkucajte sledeće: a: Da specificirate neki drugi drajv. izuzev <Pause>. na primer. Da biste videli listu fajlova na disketi u drajvu A. možda morate da promenite direktorijum ili da specificirate direktorijum gde je programski fajl lociran. Eksterne komande su. pritisnite istovremeno tastere <Ctrl> i <Break> ili <Ctlr> i <C>. Ako su fajlovi ili direktorijumi sa kojima želite da radite na disku u tekućem drajvu. Prekidanje ili poništavanje komande Vi možete privremeno da zaustavite izvršavanje komande (programa) istovremenim pritiskanjem tastera <Ctrl> i <S> ili pritiskanjem tastera <Pause>. navedite njihovu novu lokaciju. Da promenite tekući drajv. otkucajte A praćeno dvotačkom kao parametar u komandi DIR : dir a: Interne i eksterne komande MS-DOS učitava neke komande u memoriji kada se startuje sistem. Označavanje disk drajvova Tekući (aktivni) drajv pojavljuje se kao prvo slovo komandnog prompta. Ako želite da definitivno (trajno) zaustavite MS-DOS u izvršavanju komande (programa). Vaša komanda je poništena i komandni prompt se pojavljuje.COM. koristeći DOSovu PATH komandu (u AUTOEXEC. Interne komande su. Na primer. Ako je slovo C. MODE i FORMAT. Ako ste premestili ove fajlove u neki drugi direktorijum. Možete da zaustavljate i nastavljate izvršavanje komande koliko želite puta. Pritisnite bilo koji taster. DIR. pretpostavimo da je tekući drajv C. ako je slovo A ili B. 58 Vodič za PC . hard disk drajv je tekući. da promenite tekući drajv od C na A. otkucajte je ponovo i pritisnite taster <Enter>. TIME itd. uključlte slovnu oznaku drajva sa komandom. Na primer. Ove interne komande su u fajlu COMMAND. otkucajte slovnu oznaku (logičku oznaku) drajva praćenu dvotačkom. i izvršavanje će se nastaviti. MS-DOS smešta eksterne komande u fajiove na disk i prenosi ih sa diska u radnu memoriju kada ih vi koristite. Na većini sistema. na primer.PC za početnike ili izostavili neko slovo). DEL. jedan od flopi drajvova (disketnih jedinica) je tekući drajv. Eksterne komande su locirane na hard disku u direktorijumu koji je specificiran prilikom instalacije sistema (obično DOS direktorijum). morate ili da specificirate drajv kao deo komande ili da promenite tekući drajv.BAT fajlu). Ako fajfovi ili direktorijumi nisu locirani na tekućem drajvu.

2 Kopiranje direktorijuma Za kopiranje direktorijuma i njihovih poddirektorijuma. Na primer.1. online help) je na raspolaganju za sve MS-DOS komande. xcopy a: C:\mp\) . otkucajte naziv komande praćen sa/? prekidačem ili otkucajte reč Help praćenu sa nazivom komande. koristi se XCOPY komanda. dok XCOPY komanda radi sa pojedinačnim direktorijumima ili grupom direktorijuma.4. Da biste koristili Help. Obe komande kreiraju nove fajlove u odredišnom direktorijumu. XCOPY komanda je slična sa COPY komandom. root) direktorijuma sa diskete u drajvu A na direktorijum C:\MP : xcopy a: C:\mp Ako direktorijum ne postoji. DOS ga kreira. dodajte "backslash" (posle naziva direktorijuma. sledeća komanda kopira sve fajlove iz osnovnog (eng. otkucajte del /? ili help del i MS-DOS prikazaće na ekranu odgovarajući sadržaj Help-a. (Da biste sprečili DOS da postavlja upit. DOS prikazuje nazive fajlova koje kopira i navodi koliko fajlova je kopirano kad je operacija završena. Na primer. koristite XCOPY komandu bez tzv. ali samo XCOPY komanda može da kreira nove poddirektorijuma. Kao i kod COPY komande. prekidača. pojaviće se prompt sa upitom da li se specificirani naziv odnosi na fajl ili direktorijum. Da biste kopirali jedan direktorijum (bez poddirektorijuma).) VodičzaPC 59 . Na primer. Kopiranje svih fajlova u direktorijumu Pošto XCOPY komanda kopira sve fajlove u direktorijumu nije potrebno da koristite džoker znake. Help opisuje namenu komande koju ste specificirali i obezbeđuje pregled njegovih parametara i prekidača. COPY komanda radi sa pojedinačnim fajlovima ili grupom fajlova. sledeća XCOPY komanda kopira sve fajlove u tekućem direktorijumu sa drajva A na drajv B : xcopy a: b: Dok se DOS priprema da kopira fajlove prikazaće na monitoru poruku "Reading source file(s)". Na primer. da biste dobili Help za DEL komandu.4 Operativni sistem MS-DOS Pozivanje pomoći za MS-DOS komande Trenutna pomoć (engl. Obe komande kopiraju fajlove iz jednog direktorijuma ili drajva u drugi. sledeća komanda kopira sve u direktorijumu C:\POSLOVI\LISTE u direktorijum LISTE na disketi u drajvu A : xcopy C:\POSLOVI\LISTE a:\LISTE Kreiranje direktorijuma uz kopiranje fajlova Ako odredišni put u XCOPY komandi ne postoji. tj. 1.

d2 . uključujući i prazan poddirektorijum: xcopy a: C:\program /s /e Možete koristiti prekidač /s bez prekidača /e. U ovom primeru. DOS kopira fajlove iz osnovnog direktorijuma drajva A u C:\PROGRAM.PC za početnike Kopiranje poddirektorijuma Da biste kopirali fajlove u direktorijumu kao i sve poddirektorijuma koji sadrže fajlove. Prekidači: /1 . iz A:\TOOLS u C:\PROGRAM\TOOLS. ♦ N .) 1. iz A:\SHEETS u C:\PROGRAM\SHEETS. Ako bilo koji od direktorijuma ne postoji na drajvu C. Ova komanda određuje broj strana za kopiranje na osnovu izvorne diskete i drajva. Sintaksa komande: diskcopy [d1: [d2: ]] [/I] [/V] Parametri: d1 .Specificira drajv koji sadrži odredišnu disketu. Na primer.4. u direktorijum PROGRAM na drajvu C : xcopy a: C:\PROGRAM /s "Backslash" ( posle a: ukazuje DOS-u da treba da počne od osnovnog direktorijuma. uništava postojeći sadržaj na odredišnoj disketi. Otkucajte sledeću komandu.) Primer: diskcopy a: b: N NAPOMENE: Pogrešan drajv za DISKCOPY 60 Vodič za PC . tj. iz A:\DRIVERS u C:\PROGRAM\DRIVERS. pretpostavimo da disketa u drajvu A sadrži sledeće poddirektorijume: DRIVERS. uključujući i tri poddirektorijuma i sve njihove fajlove. koristite prekidač /e uz prekidač /s.Specificira drajv koji sadrži izvornu disketu. prazni poddirektorijumi na drajvu A se ne kopiraju. DOS ga kreira.Kopira samo prvu stranu diskete. pošto kopira novu informaciju preko postojeće. Sledeća komanda kopira fajlove iz osnovnog direktorijuma na disketi u drajvu A. TOOLS i SHEETS. se kopira'. Na primer. Korišćenje ovog prekidača usporava proces kopiranja. (Korišćenjem ova dva prekidača. Da biste kopirali prazan direktorijum. dodajte tzv. možete da reprodukujete kompletnu strukturu nekog direktorijuma ili drajva. da biste kopirali sve poddirektorijume. (Zagrade [ ] označavaju opcionu upotrebu. Kada se doda prekidač /s.3 Kopiranje disketa Komandom DISKCOPY. svaki fajl.Verifikuje da je informacija kopirana korektno. u svakom poddirektorijumu koji sadrži fajlove. pretpostavimo da disketa u drajvu A ima prazan poddirektorijum nazvan MISC. Ova komanda je destruktivna. ali ne možete koristiti prekidač / e bez prekidača /s. prekidač /s XCOPY komandi. možete da kopirate sadržaj diskete u izvornom drajvu (original) na formatizovanu ili neformatizovanu disketu u odredišnom drajvu. osim tri već pomenuta poddirektorijuma.

4 Operativni sistem MS-DOS DISKCOPY komanda radi samo sa izmenljivim diskovima. Ukoliko ne želite više da kopirate. (Pravite razliku između serijskog broja volumena i serijskog broja programa (autorizacija).) Izostavljanje drajv parametara Ako izostavite parametar d2. ova komanda formatizuje disketu sa istim brojem strana i sektora po stazi (tragu). DISKCOPY prikazuje sledeću poruku dok formatizuje disketu i kopira fajlove: Formatting while copying Ako je kapacitet izvorne diskete veći od kapaciteta odredišne diskete i vaš računar primeti ovu razliku. bilo kao odredišni drajv. DISKCOPY koristi tekući drajv. DISKCOPY kreira novi serijski broj volumena na odredišnoj disketi i prikazuje broj kada se završi operacija kopiranja. Vodič za PC drajv kao odredišni koristiti tekući drajv vas upozoravati da izvornu i odredišnu 61 . Posle kopiranja. bilo kao izvorni. disketama. pritisnite N. Ako je tekući drajv isti kao d1. Ako kopirate na neformatizovanu disketu u d2 (odredište). DISKCOPY će pokušati da formatizujete odredišnu disketu (na veći kapacitet) i da kopira fajlove. DISKCOPY će za oboje. volume serial number). Ako izostavite oba drajv parametra (d1 . tj. Ne možete koristiti ovu komandu za rad sa hard diskom. prikazuje sledeću poruku: Copy another diskette (Y/N)? Ako pritisnete Y. DISKCOPY vas upozorava da ubacite izvornu i odredišnu disketu za sledeću operaciju kopiranja. DISKCOPY će izmenjujete diskete kada je potrebno (naizmenično ubacujete disketu u drajv. Ako specificirate hard disk. kao što je na disketi u drajvu d1.1. DISKCOPY će prikazati na monitoru sledeću poruku: Invalid drive specification Specified drive does not exist or is not-removable DISKCOPY poruke Ova komanda vas upozorava (obaveštava) da ubacite izvornu i odredišnu disketu i čeka da pritisnete bilo koji taster pre nego što nastavi sa radom.) Serijski brojevi disketa Ako izvorna disketa ima serijski broj volumena (eng. DISKCOPY će prikazati sledeću poruku: TARCET media has lower capacity than SOURCE Continue anyway (Y/N)? Ako pritisnete Y. (Ova operacija se ne preporučuje. dok se ne završi proces kopiranja).d2).

ukoliko vam nije potrebna kompletna "slika" (kopija) diskete.SYS i MSDOS. drugi kapacitet). DISKCOPY ne može da učita sve informacije odjednom. veličine. tj. Ako izostavite oba drajv parametra i tekući disk drajv je flopi disk drajv. Komanda XCOPY to ne zahteva. Izbegavanje fragmentacije diskete Pošto DISKCOPY pravi praktično identičnu kopiju izvorne diskete na odredišnoj disketi. read-only). koristite XCOPY komandu umesto DISKCOPY.PC za početnike Korišćenje jednog drajva za kopiranje Ako su drajvovi d1 i d2 isti. moguće je videti. kao što su IO. dozvoljava da fajl bude prome-njen ili obrisan. datuma i vremena kreiranja može poseduje i izvesne atribute. NAPOMENA: Ne možete koristiti XCOPY za kopiranje diskete za startovanje računara (tzv. Ovaj proces se nastavlja sve dok se cela disketa ne iskopira. a želite da je kopirate na disketu koja ima drugačiji format (tj.4. upiše na odredišnu disketu i obavesti vas da ponovo ubacite izvornu disketu. DISKCOPY čita sa izvorne diskete. Atribut koji dozvoljava samo čltanje fajla (r) (engl. Pošto COPY i XCOPY kopiraju fajlove sekvencijalno. Međutim. Ako diskete sadrže više informacija nego što memorijski bafer može da prihvati (ovo ne važi za novije verzije DOS-a). koristite ili COPY ili XCOPY komandu. Prema tome. niti mu se može promeniti sadržaj 62 Vodič za PC da da ne ga . između postojećih fajlova na disketi. očitavanje ili upisivanje fajlova. Ti atributi su: Arhivski atribut (a) koriste BACKUP. Kada fajl ima ovaj atribut. ali se ne može obrisati. Pošto DISKCOPY komanda kopira diskete stazu po stazu. koristite DISKCOPY kada želite da napravite kopije sistemskih disketa. hidden) ili sistemske fajlove. 1. ona zahteva da izvorna i odredišna disketa imaju isti format.SYS.4 Atributi fajlova Svaki fajl pored naziva. Generalno. sistemska disketa). Da biste izbegli prenošenje fragmentacije sa jedne diskete na drugu. DISKCOPY vas upozorava kada treba da menjate diskete. Fragmentacija je prisustvo malih neiskorišćenih (nepopunjenih) oblasti na disketi. XCOPY neće kopirati skrivene (engl. XCOPY i neke druge komande kontrolišu koji fajlovi su "bekapovani" (arhivirani). DISKCOPY vas obaveštava svaki put kad treba da ubacite disketu u drajv. Fragmentirana izvorna disketa može da uspori nalaženje. koristite XCOPY. to se bilo kakva fragmentacija na izvornoj disketi prenosi na odredišnu disketu. Poređenje komandi XCOPY i DISKCOPY Ako imate disketu koja sadrži fajlove i u poddirektorijumima. nova disketa neće biti fragmentirana.

U računarskom žargonu pravljene rezervnih kopija naziva se "bekap" (engl.txt 1. morate mu oduzeti atribut r a to radite sledećom komandom: attrib -r b:spisak.4.EXE) da prikaže fajl sa tim atributom u listingu direktorijuma. hidden). Da biste videli atribute fajla.bat DOS će prikazati naziv fajla i atribute. koristite komandu ATTRIB. koji sprečava DOS ( ali ne i program PCT. backup). Jedan fajl može da ima više atributa istovremeno. tj.0 ili noviji. Da biste uklonili (oduzeli) fajlu atribut. hard diska na diskete ili hard diska na hard disk. zajedno sa slovnom oznakom za odgovarajući atribut i znak plus (+). Postoji više načina da se uradi "bekap" fajlova.TXT i želite da taj fajl može samo da se čita.ukoliko se hard disk ili disketa oštete. diskete na hard disk. Da dodelite atribut fajlu. Sistemski atribut (s) označava fajl kao sistemski fajl. kucanjem u komandnoj liniji naredbe: help backup dobićete "help" ekran za BACKUP komandu sa detaljnim opisom opcija. pretpostavimo da na disketi u drajvu B imate fajl SPISAK.5 Arhiviranje fajlova Ukoliko veliki deo svog posla obavljate na PC računaru. Pomoću DOS komande ATTRIB možete videti koje atribute neki fajl ima i menjati ih. Da biste "vratili" (restaurirali) "bekapovane" fajlove. Fajlovi sa sistemskim atributom ne prikazuju se u listinzima direktorijuma. zajedno sa slovnom oznakom i znakom minus (-). BACKUP čuvanje sadržaja datoteka Naredba BACKUP omogućava prenošenje sadržaja diskete na disketu. Ako želite da uradite "bekap" malog broja fajlova.4 Operativni sistem MS-DOS Atribut skrivanja (h) (engl. Osnovni cilj ovakvog prenošenja podataka je sigurnost . DOS ga "ne vidi". koristite ATTRIB komandu. koristite ATTRIB komandu kao u sledećem primeru: attrib autoexec. podaci su sačuvani. tada mu sledećom komandom dodeljujete atribut r: attrib +r b:spisak.1. možete koristiti DOS-ovu komandu BACKUP. Na primer.txt Ukoliko kasnije želite da menjate sadržaj tog fajla. Iskusni korisnici često prave po dve rezervne kopije važnih podataka. morate koristiti DOS-ovu komandu RESTORE. možete koristiti već pomenute komande COPY i XCOPY. ukoliko je to potrebno. Sintaksa ove komande je: BACKUP izvor odredište /S /M /D:mm-dd-yy /T:hh:mm:ss /F /Ldatoteka Ukoliko je na vašem računaru instaliran DOS 5. morate voditi računa o podacima koji se kreiraju tokom tog procesa. Ako želite da "bekapujete" veliki broj fajlova. Vodič za PC 63 .

formatiranje nije uspelo. Izbor opcija kod for-matiranja je veliki. Danas se u prodaji mogu naći već pripremljene (formatizovane) diskete za rad. /1 . FAT tabela i "root" direktorijum. /B . a jedan od razloga je što se kapacitet disketa vremenom menjao. yy može imati vrednost 40 i 80 /N:xx .određuje broj traka koje se formatiraju. tada se prilikom formatizovanja. Međutim. Sintaksa ove komande je: FORMAT drajv /S /1 /8 N /B /4 /N:xx /T:yy drajv . 9 ili 15.određuje broj sektora na traci. ako ovde ima loših sektora. vi to morate uraditi. komandom SYS može se preneti operativni sistem.formatiranje diskete od 360 kB na drajvu od 1. Prilikom formatiranja. /S .disk unusable .nulta traka diskete nije mogla da se formatira. Sintaksa ove komande je: RESTORE izvor odredište /S /P /B:datum /A:datum /M /N /L:vreme /E:vreme Ukoliko u komandnoj liniji otkucate: help restore dobićete "help" ekran za RESTORE komandu sa detaljnim opisom opcija. ukoliko vršite tzv. Invalid media or track 0 bad . Ukoliko ne budete imali problema sa vašim računarom (bolje rečeno hard diskom).PC za pocetnike RESTORE vraćanje datoteka sačuvanih sa BACKUP Naredba RESTORE vraća datoteke sačuvane sa BACKUP na hard disk ili disketu. moguće su sledeće poruke: Disk unsuitable for system disk . N . /T:yy . /4 .DOS mora da se smesti na sam fizički početak diskete. možda nikada nećete ni koristiti ovu komandu.formatira disketu sa 8 sektora po traci (tragu). Format failure . ukoliko diskete nisu fabrički formatizovane. pa nove verzije FORMAT komande moraju da pripreme diskete da budu čitljive na raznim verzijama operativnog sistema. "safe" format (niste naveli prekidač /u). NAPOMENA: Formatiranjem diskete se nepovratno uništavaju sve informacije na njoj.formatira samo jednu stranu diskete (zaboravite ovu opciju). brišu tzv. /8 . Formatizovanje se vrši zadavanjem DOS-ove komande FORMAT.označava da na disketu treba preneti operativni sistem da računar može da se "podigne" sa tom disketom ubačenom u drajv. disketu možete da bacite.označava da korisnik želi da imenuje disketu. FORMAT formatiranje diska Pre upotrebe.ostavlja mesto za operativni sistem ali ga ne kopira . B:).oznaka disk jedinice (A:. moraćete da koristite takvu disketu isključivo za arhiviranje fajlova. Pošto ona sadrži katalog. Komandom Unformat. ali ostali podaci ostaju. xx može da bude 8.2 MB. pošto je disketa fizički oštećena. međutim. 64 VodičzaPC . svaku disketu treba formatirati da bi se pripremila za upis podataka. možete restaurirati vaše podatke.

koji se zove labela volumena (engl. koji se zove serijski broj volumena (engl. Koristeći LABEL komandu možete promeniti labelu volumena.7 MS-DOS Editor MS-DOS Editor je tekst editor koji se koristi za kreiranje. Pošto MS-DOS "beč" (engl. Na primer. [ ]. &. pisama i specijalnih fajlova koji služe za prilagođavanje MS-DOS-a. rešićete i taj problem ukoliko znate labele disketa. Ukoliko to uradite sa koman-dom DISKCOPY. () i „ kao ni bilo koju kombinaciju ovih znakova. |. volume serial number). Upotrebom komande LABEL. ili u istom direktorijumu gde VodičzaPC 65 . Proizvođači softvera često u tzv. DOS koristi serijski broj volumena da bi pratio koji je disk u drajvu. 1.0) neće da radi ako fajl QBASIC. =. možete uraditi sledeće: izabirati komande iz menija i specificirati informaciju i prioritete u tzv. . Može se koristiti tastatura ili miš. preporučuju da napravite rezervnu kopiju instalacionih disketa da bi se obezbedili od neugodnosti. Kada koristite DIR komandu. >. koristiti Help da pronađete informaciju o MS-DOS Editor procedurama i komandama.EXE nije na putanji za pretraživanje. Problem može da se javi ukoliko koristite "obično" kopiranje (komande COPY ili XCOPY). Serijski broj ne može se promeniti sve dok se ne izvrši novo formatizovanje diska (diskete). DOS dodeljuje serijski broj disku prilikom formatizovanja.4.4. tekućem direktorijumu.. batch) programi i fajlovi. naći i zameniti tekst koji specificirate. volume label). \. dijalog prozorima (engl. Ukoliko vaše rezervne diskete nemaju odgovarajuće labele.4 Operativni sistem MS-DOS 1. skrivenih fajlova.BAT i CONFIG. NAPOMENA: Editor (u verziji MS-DOS 5. koristite DIR ili VOL komandu. već i zbog činjenice da mnogi proizvođači svoje diskete označavaju na određeni način (diskete imaju labele) a ove komande za razliku od DISKCOPY ne kopiraju i labelu.6 Označavanje disketa (diska) Svaki disk (disketa) može da ima naziv (ime). . README fajlu na prvoj instalacionoj disketi. /.1. nećete imati problema. Fajlovi koji se kreiraju MS-DOS Editor-om su tzv. dialog boxes). editovanje (uređivanje) i štampanje memoranduma. ". i broj. <. neformatizovani tekst fajlovi. prikazuju se iznad liste fajlova. :. ?. moraju biti neformatizovani tekst fajlovi. nećete moći sa njima da izvršite instalaciju takvog softvera.. ne samo zbog tzv. Kada koristite MS-DOS Editor.SYS. Labela može sadržavati blankove ali ne i tabove. labela volumena i serijski broj diska (diskete) koji ste specificirali. Oznaka (labela) koju izaberete ne može imati više od 11 karaktera i ne može sadržavati sledeće karaktere: *. MS-DOS Editor je koristan alatza prilagođavanje vašeg sistema vašim potrebama. kao što su AUTOEXEC. +. sledeća komanda daje disketi u drajvu A labelu disk 1 : label a:disk 1 Da biste videli labelu volumena i serijski broj.

Ukoliko želite da otvorite postojeći tekst fajl. Da bi dobili informaciju o MS-DOS Editoru pošto je fajl učitan.TXT (koji se nalazi na disketi u drajvu A u direktorijumu \TEKST ). pritisnite <Esc> taster ili "kliknite" mišem na frazu "Press Esc to clear.txt MS-DOS Editor startuje sa učitanim fajlom SPISAK..PC za početnike i fajl EDIT.DOS Editor-a taster <Enter> ili "kliknite" na frazu "Press Enter to see the Survival Guide. Postoje dva načina da startujete MS-DOS Editor: pri komandnom promptu i iz MS-DOS Shell-a.EXE da uštedite prostor na hard disku. " da obrišete ovaj prozor za dijalog. Da biste počeli da radite sa MS-DOS Edotorom.. Vi radite na tekst fajlovima. Da startujete MS-DOS Editor. kucajući ili uređujući tekst u prozoru. nećete moći da koristite MS-DOS Editor. kao u sledećem primeru: edit a:\tekst\spisak. pri komandr>om promptu: otkucajte EDtT. pritisnite slika 1.COM. Ako ste otkucali samo reč EDIT pri komandnom promptu. taj fajl će se pojaviti umesto prozora za dijalog. pritisnite taster <F1 >." Zatim se prikazuje uvodni ekran u MS-DOS Editor i njegov Help sistem. pojaviće se sledeći ekran i Fl=Hclp Entcr=Exccutc Esc=Canccl Iab=f1cxt Ficld Arrow=f1cxt Iten Da dobijete informaciju o MS-DOS Editoru kada se ekran pojavi. 66 Vodiž za PC . Ako obrišete QBASIC. Pojavljuje se prazan prozor. uključite njegovu stazu (putanju) i naziv.14 Uvodni ekran MSmišem . Ako ste specificirali naziv fajla kada ste startovali MS-DOS Editor.

Na primer. odnosno izabiranje komande.4 Operativni sistem MS-DOS Rad sa menijem Da biste uradili poslove u MS-DOS Editoru izabirate komande iz glavnog menija prikazanog na vrhu prozora Editora.15 Izgled padajućeg menija MS-DOS Editor-a Da poništite meni. Izborom komande iz glavnog menija dobijate tzv. kursorskim strelicama za gore ili dole.16). to znači da morate prethodno izvršiti neku akciju. oni će biti prikazani neposredno pored naziva komande u meniju. Ako komanda nema osvetljeno slovo. "kliknite" mišem na odgovarajući naziv ili sa tastature prvo pritisnite taster <Alt>. "kliknite" mišem na komandu koju želite ili sa tastature..> ili < -> >) da biste izabrali neki od drugih podmenija (levo ili desno od tekućeg). A možete i pritisnuti osvetljeno slovo u nazivu komande. Vi unosite dodatne informacije ili selektujete opcije iz dijalog prozora. Vodič za PC 67 . Takođe. usled čega se markira (selektuje naziv) "File" u glavnom meniju. a i . pritisnite kursorske tastere (< <. morate selektovati neki blok teksta pre nego što možete da koristite komandu Cut. padajući meni sa nizom komandi (podmeni). Ako komanda podržava kombinaciju tastera. Da biste izabrali komandu iz padajućeg menija (slika 1. Rad sa dijalog prozorima Kada izaberete neke komande. a zatim pritisnite taster <Enter>. da biste aktivirali neke komande.15).. možete koristiti kombinaciju tastera. pojavljuje se dijalog prozor (slika 1.. Da izaberete padajući meni.1. kliknite mišem bilo gde izvan izabranog menija ili sa tastature aktivirajte taster <Esc>. izaberite komandu a zatim pritisnite taster <Enter>. Fl=Hel Renoues currently ioaded file fron nenory p slika 1.

možete da otvorite postojeći fajl. Zatim možete da počnete sa kucanjem teksta u ovom prozoru. izaberite "No". Izaberite "Yes" dugme (engl. Ako imate već otvoren (u tom trenutku) neki drugi fajl. MS-DOS Editor će prikazati dijalog prozor sa upozorenjem da sačuvate (memorišete) promene. kreirate novi fajl. kliknite na oblast u kojoj želite da radite. da bi to bilo izvršeno. Ako želite da sačuvate novi fajl. na kome ste izvršili neke promene koje još nisu memorisane (zapamćene). premeštate se u suprotnom smeru. kao i naziv fajla.16 Dijalog prozor opcije "Open" Upravljanje fajlovima Koristeći komande iz "File" podmenija. Kreiranje fajla Koristeći komandu "New" iz "File" podmenija. 68 Vodič za PC . da radite sa novim fajlom. u suprotnom. Pritiskom na taster <Tab>. premeštate se iz jedne oblasti u drugu a istovremenim pritiskom na tastere <Shift> i <Tab>. | Edit Search Ogtions Untitled — Open — File ]]ame: 2SQQ D:SHJ l]irs/Driues B OK E < Cancel > < Jsip > Enter=Execute Esc-Cancel Tab=Mext Field firroo^fte^t Iten slika 1. MS-DOS Editor zatvara tekući fajl i prikazuje prazan prozor označen nazivom "Untitled" (neimenovan. button). da biste uklonili (zatvorili) dijalog prozor sa ekrana. memorišete fajl ili štampate fajl.PC za početnike Većina dijalog prozora ima oblasti gde možete da upišete informaciju ili izaberete opcije. bezimen). izaberite komandu "Save" ili "Save As" iz "File" podmenija. Zatim specificirajte drajv i direktorijum gde želite da smestite fajl. Ako koristite miš.

specijalni ka-rakteri (koji označavaju novi paragraf ili novi font) će verovatno izgubiti svoje format funkcije kada fajl otvorite sa MS-DOS Editorom. u toku rada. drugi neformatizovani tekst fajlovi. otkucajte putanju (stazu) kao deo naziva fajla. ti specijalni karakteri će izgubiti svoje format funkcije. posle korišćenja MS-DOS Editora za izmene na tom fajlu. promena tipa slova itd. možda ćete morati da se premeštate kroz nekoliko poddirektorijuma da biste došli do željenog. 3. U "File Name" prozor upišite naziv fajla. 2. kreirani korišćenjem nekog drugog tekst editora. direktorijuma. Ukoliko želite da sačuvate fajl na drugom drajvu ili u drugom direktorijumu.). izaberite opciju "Save". NAPOMENA: Neki fajlovi koje ste otvorili mogu imati specijalne karaktere za formatizovanje (oznaka novog paragrafa. izaberite drajv ili direktorijum na "Dirs/ drives" prozoru. Kada je naziv fajla koji želite da otvorite prikazan u "File Name" prozoru. 5. Iz "File" podmenija. Memorisanje fajla Pošto ste kreirali fajl ili izvršili izmene na postojećem. Ako fajl koji želite nije na tekućem drajvu ili u tekućem direktorijumu. zatim dvaput kliknite mišem ili pritisnite taster <Enter>. Da biste otvorili fajl. 2. Ako memorišete takav fajl. Međutim. fajl možete sačuvati (memorisati) koristeći "Save" ili "Save As" komandu iz "File" podmenija. odaberite "Open" opciju. "Open dijalog prozor". Da biste memorisali novi fajl: 1. Zavisno od vaše strukture. zatim će se pojaviti tzv. 4. izaberite drajv ili direktorijum koji želite.4 Operativni sistem MS-DOS Otvaranje fajla Komandom "Open" iz "File" podmenija. formatizovani tekst fajlovi. Preporučuje se da često. VodičzaPC 69 . izaberite "OK" taster na ekranu (kliknite mišem na njega ili na tastaturi pritisnite taster <K>). Otkucajte naziv fajla koji želite da otvorite ili izaberite naziv fajla sa ponuđene liste fajlova. Da biste sačuvali postojeći fajl: Izaberite opciju "save" iz "File" podmenija. potom se pojavljuje dijalog prozor. premestite se na "Dirs/Drives" listu.1. Iz "File" podmenija. Lista fajlova na tekućem drajvu i direktorijumu pojavljuje se u "fajl prozoru" (File Box). potrebno je da uradite sledeće: 1. Izaberite "OK" taster (dugme) na ekranu. ili uključite putanju kada upisujete naziv fajla. pogotovo ako je mrežno napajanje nestabilno. koristite ovu opciju. Da biste videli listu fajlova na drugom drajvu ili direktorijumu. može se otvoriti nekoliko tipova fajlova: fajlovi prethodno kreirani MS-DOS Editorom. 3.

2. "Del" Briše karakter na poziciji kursora. prelazi se u mod zamenjivanja a ponovnim pritiskom na "Ins". Ako ste radili sa novim fajlom ili fajlom čije izmene nisu sačuvane. Mod insertovanja je aktivan po startovanju editora. ili uključite putanju kada upisujete naziv fajla. Pritiskom na taster "Ins". 70 VodičzaPC . "Ctrl"+"<- Premešta kursor jednu reč u levo i "Ctrl "+"->" Premešta kursor jednu reč u desno.PC za početnike Da biste sačuvali postojeći fajl pod novim nazivom (imenom): 1. potom se pojavljuje "Save As" dijalog prozor. Izaberite opciju "Save As" iz "File" podmenija. "Ins" Prebacuje editor iz moda ubacivanja (insertovanja) znakova u mod zamenjivanja (prepisivanja) znakova. Ako pokušate da sačuvate fajl u direktorijumu koji već sadrži fajl sa istim nazivom. Izaberite "OK" taster na ekranu. Izlazak iz MS-DOS Editora Da biste izašli iz MS-DOS Editora: Izaberite opciju "Exit" iz "File" podmenija. "End" Premešta kursor na kraj linije. izaberite taster "No" i dajte vašem fajlu neko drugo ime. 3. vraća se u mod insertovanja. MS-DOS Editor će vas upozoriti da zapamtite (memorišete) fajl. Upišite naziv fajla u "File Name" prozor. ukoliko želite. izaberite drajv ili direktorijum u "Dirs/ Drives" prozoru. Izaberite "Yes" taster na ekranu. "Home" I Premešta kursor na početak linije. MS-DOS Editor će prikazati dijalog prozor sa pitanjem da li želite da zamenite postojeći fajl. Kursorski tasteri premeštaju kursor za jedno mesto (levo ili desno) ili jednu liniju gore ili dole. "Ctrl"+"Enter" Premešta kuros na početak naredne linije. "Ctrl"+"T" Briše reč na poziciji kursora. Funkcije pojedinih tastera na tastaturi u MS-DOS Editor-u "Backspace" Briše karakter levo od kursora. u suprotnom.Ukoliko želite da sačuvate fajl na drugom drajvu ili u drugom direktorijumu.

da biste dodali fajl LISTA2.txtspisak.TXT na kraj fajla LISTA1.TXT fajla na disketi u drajvu B. pritisnite istovremeno tastere <Ctrl> i <C> ili <Ctrl> i <Break>. koji poništavaju komandu TYPE. koristite COPY komandu i uključite plus znak (+) između fajlova koje želite da kombinujete.txt Kopiranje teksta sa tastature u fajl Možete koristiti COPY kornandu da kopirate sve što otkucate na tastaturi u fajl. tastatura postaje izvorni fajl.4 Operativni sistem MS-DOS 1. da biste videli sadržaj LISTA. treba da koristite sledeću komandu: type b:\lista. U ovom primeru. pipe. Na primer. možete koristiti sledeću komandu da kucate (upisujete) direktno u fajl NAPOMENA. kao što sledi: type b:\lista. PREPORUKA: Ukoliko ne koristite MORE komandu kada koristite TYPE. U stvari. MSDOS dodaje fajl SPIS2. Ako ne specificirate odredišni fajl. znak đ) iza koga sledi MORE komanda. Kombinovanje tekstualnih fajlova Da biste kombinovali (spojili) dva ili više neformatizovanih tekst fajlova u jedan fajl. specificirajte CON (od console) kao izvorni fajl i specificirajte naziv odredišnog (u koji se kopira) fajla.8 Manipulisanje fajlovima Razgledanje tekstuainih fajiova Da biste videli na monitoru sadržaj tekstualnog fajla koristite TYPE komandu.txt svi. kao u sledećoj komandi: copy spis1.txt Takođe. pritisnite bilo koji taster (osim <Pause>). dobili ste mogućnost da razgledate fajl ekran po ekran.txt + a:\lista2. Na primer. MS-DOS kombinuje sve fajlove u prvi specificirani fajl. tj. koristite sledeću komandu: copy a:\lista1 .txt | more Uključujući MORE komandu.txt Ako je fajl koji želite da razgledate veliki.4.1. treba da koristite tzv.TXT.txt Vodič za PC 71 . Da biste nastavili "skrolovanje" na monitoru.TXT na kraj fajla SPIS1 .txt + spis2.TXT na disketu u drajvu A : copy con a:\napomena.txt MS-DOS spaja fajlove u redosledu kako ste ih naveli. možete koristiti džoker znake da biste spojili grupu fajlova: copy *. Na primer. Da biste trajno prekinuli prikazivanje fajla na monitoru. Da biste kopirali sa tastature. možete privremeno zaustaviti prikaz fajla na monitoru istovremenim pritiskanjem tastera <Ctrl> i <S> ili tastera <Pause>.TXT (oba se nalaze na disketi u drajvu A). "pajp" (engl.

Ponekad je korisno preusmeriti ulaz ili izlaz u fajl ili na printer. Posle toga. prihvata ulaz potreban za komandu iz fajla a ne sa tastature. u sledećoj komandi. pritisnite istovremeno tastere <Ctrl> i <Z> a zatim pritisnite taster <Enter>. Redirekcija izlaza komande Skoro sve MS-DOS komande šalju izlaz na ekran. u sledećoj komandi. sledeća komanda kopira fajl NAPOMENA. koriste se sledeći karakteri: znak "veće od" (>). Za redirekciju ulaza i izlaza komandi. možete kopirati direktno sa tastture na printer. da biste "zatvorili" fajl pritisnite istovremeno tastere <Ctrl> i <Z>. znak "manje od" (<). Kad završite unos. neka je printer priključen na LPT1 port: copy con Ipt1 Kada završite sa slanjem informacija printeru.TXT na disketi u drajvu A.TXT fajlu : 72 VodičzaPC . Da biste dodali izlaz komande na kraj (postojećeg) fajla bez gubitka informacija koje već postoje u fajlu. dodaje izlaz komande na kraj fajla bez brisanja informacija koje su već u fajlu. Na primer. Čak i komande koje šalju izlaz na drajv ili printer prikazuju poruke i promptove na ekranu. što označava da je sistem spreman da primi narednu komandu. možete preusmeriti listing nekog direktorijuma sa ekrana u fajl. pojaviće se komandni prompt i kursor. listing direktorijuma formiran od strane DIR komande dodaje se DIRLIST. koristite dvostruki znak "veće od" (>>). Na primer. Na primer. Pošto otkucate ovu komandu. kao što je printer.txt Ipt1 Koristeći CON i naziv porta na koji je priključen printer. MS-DOS prihvata unos (ulaz) sa tastature a šalje izlaz na ekran (monitor). koristite znak "veće od" (>).TXT : dir > dirlist. šalje izlaz komande u fajl ili na uređaj. MS-DOS će prikazati kursor ali bez komandnog prompta. Da preusmerite izlaz sa ekrana u fajl ili na printer.txt Ako fajl DIRLIST.TXT na disketi u drajvu A.TXT ne postoji. Na primer. Kopiranje fajla na printer Da biste kopirali fajl na vaš printer. listing direktorijuma koji formira DIR komanda preusmerava se u fajl DIRLIST. dvostruki znak "veće od" (>>). da bi se odštampalo to što ste otkucali. Komande za redirekciju (preusmeravanje) ulaza i izlaza Ukoliko ne specificirate drugačije.PC za početnike Ova komanda kopira sve što otkucate na tastaturi u fajl NAPOMENA. MS-DOS zamenjuje njegov sadržaj sa izlazom koji komanda CHKDSK obično šalje na ekran. treba da specificirate kao odredišni fajl naziv porta na koji je printer priključen. Na primer. na printer priključen na port LPT1: copy a:\napomena.

koristićemo prethodno datu komandu samo što želimo da izlaz umesto da bude prikazan na ekranu bude preusmeren u fajl SORTIRAN. Umesto toga. i ne može da povrati fajl ako ste uklonili direktorijum u kojem je bio taj fajl. treba da koristite znak "manje od" (<).bat Ukoliko ne navedete naziv fajla ili džoker znak.TXT : sort < list. Neke MS-DOS komande (kao što je MORE) kreiraju privremene fajlove koji mogu zauzeti prostor obrisanog fajla. iskoristite komandu UNDELETE da povratite fajl.1. izbegnite korišćenje bilo kog programa ili MS-DOS komande osim. Na primer. tako da može ponovo da koristi prostor na disku koji je zauzimao obrisani fajl. Cim primetite da je fajl greškom (nehotice) obrisan. to je moguće da restaurirate (povratite) fajl koji ste greškom obrisali.txt 1. UNDELETE sve dok ne povratite fajl koji ste slučajno obrisali. VodičzaPC 73 . Ova komanda dozvoljav$korišćenje džoker znakova.9 Restauracija obrisanih fajlova Kada sa DEL komandom obrišete fajl.TXT fajla : sort < list. Da biste prihvatili ulaz iz fajla. Na primer. da biste povratili sve obrisane fajlove koji su imali . Podaci iz fajla ostaju na disku sve dok DOS ne upiše podatke nekog drugog fajla u taj isti prostor na disku. sledeća komanda preusmerava izlaz DIR komande sa ekrana na printer priključen na LPT1 port: dir > Ipt1 NAPOMENA: Izlaz nekih komandi. koristite znak "veće od" sa nazivom porta na koji je printer povezan.TXT fajla i prikazuje rezultat na ekranu.txt Da pošaljete izlaz komande na printer. uključite znak "veće od" (>) i naziv fajla u koji želite da smestite sortirani sadržaj. Stoga. Da biste sačuvali izlaz Gezultat rada) SORT komande (umesto da ga prikažete na ekranu). MS-DOS ne briše podatke u fajlu. UNDELETE će pokušati da povrati sve obrisane fajlove koje locira na disku (disketi).4. otkucajte sledeće: undelete a:*.txt > sortiran. kao što su poruke o greškama (error messages). NAPOMENA: UNDELETE komanda ne može da restaurira direktorijum koji je bio uklonjen. sledeća komanda prihvata ulaz za SORT komandu iz LIST. on markira (označava) fajl kao obrisan. Na primer. Redirekcija ulaza u komandu Kao što se izlaz komande može poslati u fajl ili na printer umesto na ekran. tako se može i ulaz u komandu prihvatiti iz fajla umesto sa tastature. Pošto podaci iz obrisanog fajla neko vreme sigurno ostaju netaknuti. ne mogu biti preusmereni korišćenjem znaka "veće od" (>).BAT ekstenziju na disketi u drajvu A.txt MS-DOS sortira po alfabetskom redosledu linije LIST. Na primer.4 Operativni sistem MS-DOS dir >> dirlist.

O organizaciji diskova. moći ćete da memorišete oko 35 komandi u rezervisani memorijski prostor. gde se restaurirani fajlovi smeštaju. DOS rezerviše 512 bajtova privremene memorije za memorisanje komandi i makroa. RECOVER komandu treba koristiti samo kada je to apsolutno neophodno. bilo uključenjem u AUTOEXEC. kako bi se oslobodio prostor za prihvat nove komande. MS-DOS imenuje restaurirane fajlove sekvencijalno. možete da otkucate nekoliko komandi u jednoj liniji. otkucajte sledeću komandu: doskey /bufsize=300 Pošto se memorijski bafer napuni. Na primer. može da prihvati ograničen broj fajlova. on održava listu komandi ko)e ste otkucali. Generalno. Rezidentni deo DOSKEY programa zauzima oko 3kB memorije. restauraciji oštećenih fajlova i programima koji to relativno efikasno rade.4. Ako prosečna komanda ima 15 karaktera. biće više reči u drugom delu teksta. izvršavate i memorišete komandne makroe. Da biste opet izvršili komandu. bilo kucajući komandu pri komandnom promptu. možete da kreirate. DOSKEY obuhvata DOS editorske tastere i druge tastere koji omogućavaju lakše korišćenje prethodno korišćenih komandi. Kada je jednom DOSKEY učitan. Kada koristite DOSKEY.BAT fajl. Ako vi pokušate da restaurirate više fajlova nego što osnovni direktorijum može da prihvati. NAPOMENA: Osnovni direktorijum. fajl može biti neupotrebljiv ako je informacija koja nije restaurirana od kritične važnosti za taj fajl. Bafer se može obrisati (isprazniti) istovremenim pritiskom na tastere <Alt> i <F7>. Možete koristiti sledeće tastere da biste videfi prethodne komande. editujete (uređujete) i izvodite DOS komande koje ste prethodno koristili. možete koristiti RECOVER komandu.10 D0SKEY program Možete koristiti DOSKEY program da vidite.REC. neki fajlovi će biti izgubljeni. potrebno je da pritisnete taster "Enter". vremenski najstarija komanda se istisne iz bafera (privremene memorije). 74 VoSizšPC . Ako želite da rezervišete više ili manje memorije. Osim toga. makro je jedna ili više DOS komandi koje su smeštene u RAM. da biste rezervisali 300 bajta memorije za zapisivanje komandi. 1. uključite prekidač/bufsize= u komandu. Ukoliko ne specificirate drugačije. Da biste restaurirali delove fajla ili direktorijuma koji nisu oštećeni. počevši od FILE0001.PC za početnike Restauracija fajlova sa defektnih diskova (disketa) Ako MS-DOS ili neki drugi program ne mogu više da čitaju neki fajl ili direktorijum. Čak i kad se deo fajla uspešno restaurira. to znači da možda postoji jedan ili više oštećenih sektora na disku. DOSKEY program možete učitati u memoriju. U ovom slučaju. pošto je prikazano. on radi slično kao "batch" program.

1.prikazuje sledeću komandu u listi.11 Konfigurisanje hardvera Operativna memorija računara Memorija koja je na raspolaganju softveru za izvršavanje na Intelovim mikroprocesorima varira. Međutim.prikazuje prethodnu komandu u listi.XMS). down arrow F7 Page Up Detaljan opis rada programa DOSKEY možete naći u priručniku za DOS. Različiti tipovi memorije koriste se od strane drajvera operativnog sistema. koja ne mora da se poklapa sa fizičkom adresom. zavisno od posla koji želite da oni urade.briše komandu sa ekrana. Zapazite da postoji bitna razlika između memorije i memorijskog adresnog prostora. Konvencionalna memorija (Conventional Memory) je osnovni tip memorije koji se nalazi na svim IBM kompatibilnim personalnim računarima i rasprostire se do 640 kB.4 Operativni sistem MS-DOS Funkcije pojedinih tastera date su u sledećoj tabeli: Up arrow Page Down . Jedan od načina da dodate još memorije vašem sistemu je da se instalira produžena memorija. Produžena memorija (Extended Memory . Produžena memorija je na raspolaganju na sistemima sa 80286 ili višim procesorima.prikazuje memorisanu listu komandi. lako postoji više načina da se doda memorija računaru. zavisno od njene lokacije u memorijskom prostoru i kako se njom može upravljati i kako može biti korišćena. aplikacija. dati memorijski prostor ne može biti korišćen ukoliko memorijski čipovi nisu fizički instalirani u taj prostor ili mapirani u taj prostor posredstvom memorijskog menadžera (program za upravljanje memorijom). procesorov memorijski adresni prostor je fiksan. . Niže navedeni memorijski prostor na raspolaganju je na svim mašinama sa odgovarajućim procesorima.prikazuje najstariju komandu u listi.prikazuje najnoviju komandu u listi i Esc . Mapiranje treba shvatiti kao davanje grupi memorijskih čipova različitih naziva u različito vreme. (Većina 80286 računara ima 640 kB konvencionalne memorije i 384 kB produžene £_ VodičzaPC 75 .4. . MS-DOS koristi konvencionalnu memoriju. 1. . Programi mogu da koriste konvencionalnu memoriju bez specijalnih instrukcija potrebnih kada se koriste drugi tipovi memorija. Mapiranje jednostavno znači da je logička adresa (mesto gde vam je potrebna memorija) primenjena na odgovarajući deo fizičke memorije (čip). . rezidentnih programa i samih programa za upravljanje memorijom.

MSDOS može da koristi gornji memorijski prostor kako bi oslobodio više prostora u konvencionalnoj memoriji za vaše programe. Ovaj prostor je. time ostaje manje konvencionalne memorije na raspolaganju za vaše programe. Da biste koristili ove pogodnosti. MS-DOS će zatim mapirati ove programe u gornji memorijski prostor. u stvari. Proširena memorija (Expanded Memory . koja mora biti instalirana u vašem računaru.HMA). MS-DOS može da radi u extended memoriji. koji koristi extended memoriju da simulira (podražava) expanded memoriju. pošto programi ne mogu da smeštaju informacije u ovaj prostor. ostavljajući na raspolaganju više konvencionalne memorije aplikativnim programima.) Pošto su samo adrese u prostoru 640 kB konvencionalne memorije prepoznatljive od strane svih programa svih programa. Ovi nekorišćeni delovi zovu se gornji memorijski blokovi (Upper Memo-ry Blocks). produženu memoriju ili gornji memorijski prostor vašeg računara. Većina sistema ima 384 kB memorijskog prostora koji se zove gornji memorijski prostor. Memorijski menadžer je upravljački program (device driver) koji omogućava pristup pojedinim tipovima memorije. MS-DOS sadrži sledeće memorijske menadžere: HIMEM. koji se isporučuje zajedno sa EMS pločom. Gornji memorijski prostor (Upper Memory Area). Ako imate sistem sa 80386 ili 80486 procesorom i extended memoriju. Pošto samo nekoliko programa može da koristi HMA to ima smisla da se MS-DOS tu izvršava. Ovaj prostor je neposredno iznad 640 kB konvencionalne memorije. Kada je to ispiinjeno. gde će oni moći uspešno da se izvršavaju. on koristi prvih 64 kB extended memorije. Većina personalnih računara može da raspolaže proširenom memorijom. pošto nisu projektovani da sarađuju sa EMS menadžerom. na primerza rad monitora. MS-DOS može da radi u produženoj memoriji. MS-DOS obično radi u konvencionalnoj memoriji. 76 Vodič za PC .PC za početnike memorije. koja se sastoji iz dva dela: EMS ploče. i programa koji se zove "expanded-memory manager". potrebno je instalirati tzv.SYS) treba dodati komande kojima se instaliraju memorijski menadžeri. ako vaš sistem ima extended memoriju. Međutim.EMS).SYS. "extendedmemory manager". rezervisan za korišćenje od strane sistemskog hardvera. obično u extended memoriju. Drugi način da se doda memorija preko granice od 640 kB u vaš računar je da se instalira proširena memorija. koji omogućava pristup extended memoriji EMM386. MS-DOS ima takav program i to je HIMEM. Većina programa ne mogu da koriste proširenu memoriju. MS-DOS ima komande koje omogućavaju da smestite izvesne upravljačke programe (device drivers) i izvršne programe izvan konvencionalne memorije. Gornji memorijski prostor se ne smatra delom ukupne memorije vašeg računara. u vašu konfiguracionu datoteku (CONFIG. Da bi se efikasno koristila produžena memorija. programima su potrebne specijalne instrukcije da prepoznaju više adrese u produženoj memoriji. Informacije mogu biti mapirane (ili kopirane) iz jednog tipa memorije u delove gornjeg memorijskog prostora koje ne koristi vaš sistem. vi morate instalirati memorijski menadžer (memory manager). koji se zovu visoki memorijski prostor (High Memory Area . Da biste koristili proširenu memoriju.

sadrže nizove DOS komandi.exe 640 Ova komanda specificira da EMM386 treba da koristi extended memoriju. "Smartdrajv" se instalira dodajući komandu "device" u vaš konfiguracioni fajl. kada ih startujete. Reč je o tzv. DOS se može naterati da u izvesnom smislu koristi samog sebe da bi obavio neki vaš posao. Evo primera jedne BAT datoteke (kopija. batch) programi Korišćenje komandi DOS-a je dovoljno za normalan rad ali malo komfora uvek dobro dođe. Na primer: device = C:\dos\smartdrv. BAT datotekama. Korišćenje memorije za ubrzavanje rada hard diska SMARTDrive ("smartdrajv") je program za ubrzavanje ("keširanje") hard diska kod računara koji imaju hard disk i proširenu ili produženu memoriju. koje.4 Operativni sistem MS-DOS Na primer: device = C:\dos\himem.bat ECHO OFF copy C:\isplate\isplata.SYS u C:\dos direktorijumu i da je veličina "keš"-a 1024 kB. Ovaj deo memorije naziva se SMARTDrive cache ("keš").bat): REM kopija. izvršavaju potpuno automatski. Ovaj program može da redukuje iznos vremena koje vaš računar troši za čitanje podataka sa hard diska. da simulira produženu (expanded) memoriju i rezerviše 640 kB proširene memorije za tu svrhu. koje se. Kada neki program pokuša da pročita informaciju sa hard diska.dbf a:\ cd C:\dbase ECHO ON dbase Vodič za PC 77 . "Smartdrajv" uvek kopira nove ili modifikovane informacije na hard disk.1. "Smartdrajv" postavlja deo proširene ili produžene memorije za svoje korišćenje.umb Ove komande prvo učitaju HIMEM extended memory menager a zatim učitaju MS-DOS u extended memoriju. device = C:\dos\emm386. Komanda UMB specificira da MS-DOS treba da održava vezu između konvencionalne memorije i gornjeg memorijskog prostora. "smartdrajv" obezbeđuje tu informaciju direktno sa svog "keš"-a umesto sa diska. Beč (engl. u stvari. Podrazumeva se ( by default ) da SMARTDRV radi u extended memoriji. treba da dodate "device" komandu u vaš konfiguracioni fajl. Da biste instalirali EMM386 kao expanded-memory emulator. tako da ne postoji opasnost gubljenja podataka kada isključite računar. "smartdrajv" koristi taj prostor da smesti informacije pročitane sa hard diska.sys 1024 Ova komanda specificira da je SMARTDRV.sys dos = high.

tako da može da se formira pomoću običnog ASCII editora (DOS-ov Edlin. zatim se vrši promena aktivnog direktorijuma.kad god pro-gram zatraži jedan bajt iz neke datoteke.SYS Poput svih dobrih operativnih sistema. 78 Vodič zaPC . BUFFERS . root direktorijum radnog diska i koja se automatski učitava po svakom startovanju sistema. naredbe REM će poslužiti da je prokomentarišete. prelazi se u direktorijum C:\dbase i startuje programa dBASE (program za rad sa bazama podataka). datoteci CONFIG. Ako je vaša BAT datoteka iole duža. DOS na ekranu ispisuje komandu koja se izvršava a zatim rezultate njenog izvršavanja. povećanje broja bafera dovodi do dramatičnog poboljšanja performansi sistema .ispisuje da li je ECHO ON ili OFF Datoteka CONFIG. Tu se. MS-DOS će sa diska učitati čitav sektor nadajući se da će se uskoro tražiti i susedni bajtovi. Ukoliko mnogo radite sa programima koji pristupaju disku (jedan od takvih je dBASE). U ovom tekstu biće objašnjene naredbe koje se najčešće uključuju u datoteku CONFIG.BAT kopirate fajl isplata. ECHO poruka .dbf sa hard diska iz direktorijuma C:\isplate na disketu u flopi drajvu a:. tj. Jedno od takvih podešavanja je datoteka AUTOEXEC. REM komentar Ako znate bejzik. ne završava dejstvo ove komande. Ovde će biti reči o drugom vidu prilagođavanja.SYS koju.SYS. upisujemo u tzv.BAT u koju upisujemo naredbe koje će se izvršiti po svakom uključenju računara. Norton Editor i slično).prenosi poruku na ekran ECHO OFF . MS-DOS omogućava podešavanje nekih radnih parametara potrebama korisnika. U datoteci se primećuju još neke komande čije značenje će sada biti navedeno.tekst naredbi koje se izvršavaju se ispisuje na ekran . takođe. nećete imati problema sa komandom REM: sav tekst iza nje se jednostavno ignoriše. Ova datoteka sadrži obične redove teksta (niz naredbi). Pri normalnom izvršavanju BAT datoteke. pa ga treba isključiti.njenom primenom možete da ispišete proizvoljan tekst na ekran računara. Ako je BAT datoteka iole komplikovanija.PC za početnike Uz pomoć datoteke (fajla) KOPIJA. međutim.podešavanje performansi diska Sav "saobraćaj" između procesora i datoteka na disku se obavlja preko RAM memorije .tekst naredbi koje se izvršavaju od sada se ne prenosi na ECHO ON ekran ECHO . ECHO ispisivanje teksta ECHO podseća na bejzik naredbu PRINT .sortiranje i pretraživanje može da bude brže i do 10 puta. ispisivanje naredbi je nepotrebno i zbunjujuće.

sadrži novi komandni procesor parametarl i parametar2 se.maksimalan broj otvorenih datoteka Normalno startovan. ekran i interfejsi zapravo datoteke). Za standardni COM-MAND. međutim. Ta zlatna sredina.sys . FILES .BAT ako postoji) Ako datoteka sadrži neispravan komandni procesor. po startovanju. dakle.SYS.instalacija uređaja Na PC se priključuju razni uređaji koje kontroliše odgovarajući softver.koristi 25 bafera DEVICE .treba naći zlatnu sredinu.COM parametri su: /E:xxxx (definiše veličinu radnog prostora) /P (izvršava AUTOEXEC.SYS unesete deklaraciju FILES. buffers = 25 . sistem će se zakočiti. Jedini način da ga isključite je izbacivanje iz datoteke CONFIG. Moraćete da ga "podignete" sa diskete i da izbacite red SHELL iz CONFIG. doći do programa koji zahteva da u CONFIG. miš. drajver uređaja je aktivan sve dok je računar uključen. Jednom instaliran. prirodno.SYS i resetovanje sistema. prosleđuju komandnom procesoru. video kartica itd.1.4 Operativni sistem MS-DOS Korisnici PC-ja će utvrditi da povećanje broja bafera ubrzava računar. shvatiti u širem smislu: to može da bude čitava kompjuterska mreža.deklaracija koju mogu koristiti oni koji su uz računar kupili i miša. MS-DOS se konfiguriše tako da u istom trenutku može da radi sa 8 datoteka od kojih su 5 rezervisane (za DOS su tastatura.taj uređaj može da bude egzotičan disk.SYS možete da ubacite deklaraciju: DEVICE = ime programa kojom se unosi i aktivira program koji pokreće neki uređaj . ali i deo hardvera samog PC-ja! device = ime programa device = C:\mouse\mouse. Zato u CONFIG. smanjuje raspoloživ RAM (48 bajta po datoteci) (konvencionalnu memoriju). SHELL .altemativni komandni procesor Komunikacija korisnika sa DOS-om zasniva se na programu COMMAND. nije ista za svakog korisnika. Reč "uređaj" treba. može da se učita kada nam uređaj zatreba. Deklaracija SHELL omogućava izbor alternativnog komandnog interpretera i. samim tim. ponekad ćete. shell = datoteka parametarl parametar2 datoteka . files = 30 Upotreba deklaracije FILES. prirodno.COM koji se naziva procesorom komandi ili komandnim procesorom (interpreterom). kompletnu promenu korisničkog interfejsa koji nudi DOS. ali je ponekad korisno učiniti ga rezidentnim delom DOS-a i imati stalno na raspolaganju. ali da postoji neka granica iza koje broj otvorenih bafera "guši" sistem . STACKS . Taj softver. Preostale tri datoteke su uglavnom dovoljne.podešavanje veličine sistemskog steka VodičzaPC 79 . jasno.

$t . Ovi direktorijumi se specificiraju komandom PATH.podešavanje raznih parametara 80 VodižzaPC . Ako ni jedna od ovih datoteka ne postoji.BAT koja se nalazi u osnovnom (root) direktorijumu hard diska ili diskete sa koje "podižete" sistem ima specijalan status.ime radnog diska. Sada će biti dato objašnjenje za DOS-ove komande koje se najčešće uključuju u ovu datoteku.definisanje prompta Kada očekuje vašu komandu. uvek. $n . međutim. MS-DOS ispisuje prompt koji se obično svodi na ime radnog diska. pokušava da izvrši istoimenu COM. Ukoliko ne uspe. CLS . PROMPT string string . definisanje direktorijuma koje će DOS dodatno pretraživati u potrazi za specificiranom COM. $g . DOS bi mogao da prijavi grešku.se sastoji od alfanumeričkih znakova i specijalnih sekvenci koje počinju znakom $: .BAT Datoteka AUTOEXEC.PC za početnike stacks = n. kreće se između 8 i 64 s .broj stek područja. Predviđena je. EXE ili BAT datotekom.ispisuje dolar.C:\dbase\uplate MODE .direktorijumi u kojima treba tražiti komandu Kada otkucate neku naredbu. PATH .ime radnog diska i direktorijuma.0 . mogućnost veoma kompleksne promene prompta. $p . omogućeno je. Ranije je već dato deklarisanje za memorijske menadžere i za ubrzavanje hard diska. ali zato može da eliminiše mrtve petlje u koje upadaju neki komercijalni programi. EXE ili BAT datoteku u tekućem direktorijumu. Datoteka AUTOEXEC. relativno pretraživanje dovodi do mnogobrojnih problema. koristite apsolutna imena kataloga.nalaže sistemu da ne instalira program za kontrolu steka. Pri specificiranju PATH-a.s n . automatski se izvršava kad god uključite ili resetujete PC.znak za veće.vreme i tako dalje.veličina svakog od stek područja u bajtovima. stacks = 0.brisanje ekrana PROMPT . Kreće se između 32 i 512. komandni interpreter najpre pokušava da je pronađe među internim komandama. Uvođenje novih stek područja zauzima određenu memoriju. U ovu datoteku možete da upišete poruku kojom će vas računar pozdraviti i mnoge druge naredbe uz pomoć kojih prilagođavate DOS svojim potrebama i ukusima. međutim.C:\dbase. path C:\dos.

1. ekranski mod. stopbits. prenosi se osam bita podataka i jedan stop bit.BAT postavi SET naredbom direktorijum u kome se nalazi instaliran taj program. uglavnom. primenom komande SET. parnost se ne kont-roliše.N. kodnih stranica. P . pre njihovog startovanja. koriste za komunikaciju među programima: neki programi dopuštaju da. set telix = C:\telix VodičzaPC 81 . parity databits stopbits P . pa nema smisla blokirati računar (blokada se prekida pritiskom na <Ctrl> <Break> ili <Ctrl> <C>).nalaže računaru da vrši ili ne vrši kontrolu parnosti. n baud . redirekciju štampača. Na prvi pogled izgleda logično da računar ponavlja zahteve sve dok se korespondent ne odazove. databits. Zato se parametar P uglavnom koristi dok se uspostavlja i proverava serijska komunikacija.zahteva od računara da ponavlja operaciju sve dok se korespondent ne odazove. ove informacije upisuju naziva se environment ("envajronment"). MODE COM1: 14400. otkucate nešto poput SET AUDIO = 0 i tako isključite ton. . . SET . . činjenica da se korespondent ne odaziva znači da nešto nije u redu.rad sa promenljivima MS-DOS podržava rad sa promenljivama koje se. Zona RAM-a u koju se. Može da ima vrednost 1 ili 2.predstavlja brzinu prenosa (obično 2400).1 određuje parametre prvog komunikacionog porta: brzina 14400 bita u sekundi. parity.prikazuje postojeći sadržaj environment-a SET ime = string Na primer. komunikacioni program TELIX zahteva da se u AUTOEXEC.8. Može da ima vrednost 7 ili 8. MODE . SET .označava koliko svaki preneti bajt ima korisnih bitova.4 Operativni sistem MS-DOS Komanda MODE se koristi za više suštinskih stvari: definisanje karakteristika štampača.je broj serijskog porta (1 ili 2 ).označava broj stop bitova na kraju svakog bajta. Sa druge starne. Može da ima vrednost N (none) O (odd) ili E (even). serijsku komunikaciju i kontrolu tzv.parametri serijske komunikacije MODE COMn: baud.

Isključite računar. Uopšteno. nalaze se i komande za aktiviranje miša. CONFIG. Zavisno od tipa konektora.18).SYS fajla. vrši se sa adapterom ili bez njega (vidi slike 1. a potom se taj taster oslobodi (otpusti). menjate i testirate izvesne karakteristike miša. dok se računar startuje. na kraju kabla za miša (9-pinski ili 25pinski). 82 Vodič za PC . treba da uradite sledeće: 1. 3. periferijskog uređaja bez koga se danas ne može zamisliti rad na PC računaru. 2. MODIFY. # Procedura softverske instalacije zavisi od softvera koji je isporučen uz miša. Posle priključenja konektora. a kod drugih pritiskom na neki od tastera miša. Zavisno od modela.17 Skica miša tipa "Genius" i odgovarajućih adaptera za priključenje Ovim je hardverski deo instalacije završen. o kome će biti više reči u drugom delu knjige) koji nije zauzet (COM1 ili COM2). slika 1. Da biste povezali miša sa računarom. priključenje na serijski port. koji će vam omogućiti da postavite. 4. Izaberete serijski port (priključak na poleđini kućišta računara. MOUSE i TEST programe. pritegnite zavrtnje kako usled pomeranja ne bi dolazilo. eventualno. Većina miševa ima dva moda rada i to: Mouse Systems PC Mouse Mode (rad sa tri tastera) i Microsoft Serial Mouse Mode (rad sa dva tastera).BAT ili CONFIG.17 i 1. na disketi ćete naći INSTALL. kod nekih se prebacivanje iz jednog moda rada u drugi vrši pomeranjem prek-lopnika na zadnjoj strani tela miša.PC za početnike Instalacija miša U okviru AUTOEXEC. do prekida veze.

slika1. a ako je izostavljeno podrazumeva se da je 2. sa blagim rastvorom sapuna ili deterdženta. softver iskopirajte u poseban direktorijum (na primer. pritiskajte tastere i pomerajte telo miša po podlozi. kao što su alkohol. C:\MOUSE). unesite sledeću liniju: C:\MOUSE\GMOUSE.COM mn gde m (multiplikator ubrzanja) može imati vrednost od 1 do 4. Za nižu rezoluciju i precizniju kontrolu. VodičzaPC 83 . benzin ili razređivač. očistiti toplom vodom. Parametar n se odnosi na komunikacioni port na koji je priključen miš i ako je izostavljen. treba uneti liniju sledećeg oblika: C:\MOUSE\GMOUSE.BAT fajl uneti sledeću liniju: C:\MOUSE\GMOUSE.4 Operativni sistem MS-DOS Ukoliko ste nabavili Genius Mouse i odgovarajući softver. kabl i silikonsku kuglicu) treba. Za brže kretanje kursora po ekranu i višu rezoluciju.COM /qn gde q (parametar redukcije) može imati vrednost od 2 do 4 i nema podrazumevanu vrednost. potrebno je računar ponovo startovati.COM da biste utvrdili da li miš funkcioniše korektno. možete pokrenuti program GTEST. podrazumeva se da je vrednost 1 (port COM1). Miša (kućište. Za inicijalizaciju miša potrebno je u AUTOEXEC. vrednost se mora eksplicitno naznačiti a n se odnosi na port na koji je miš priključen.COM /qn zavisno od toga da li želite brže ili sporije kretanje kursora.18 Skica priključenja miša na serijski port Da bi sistem prihvatio promene koje ste izvršili (da bi znao da je miš priključen). i mekim sunđerom ili krpom. s vremena na vreme.COM mn ili C:\MOUSE\GMOUSE. Ne treba koristiti agresivne tečnosti. tj.1. Kada po startovanju računar prikaže poruku da je drajver (upravljački program) za miša instaliran. da biste proverili da kursor odgovarajuće reaguje.

da biste proverili u kom modu rada se nalazi miš. sa velikim pomacima. 3. Možda će biti potrebno da ponovo instalirate softver (drajver). Ako se ekransko pomeranje kursora blokira na ivici ekrana i više ne reaguje na pomeranje miša. Ako miš ne reaguje odgovarajućim kretanjem kursora po ekranu ili pravi kratke pauze tokom kretanja. to je znak da treba očistite silikonsku kuglicu. startujte ponovo drajver za miša. tako da to može uspešno da obavi i početnik. Ako nije. Na našim prostorima cirkuliše više verzija drajvera za miša i gotovo svaki ima i tzv. proverite da li je kabl u prekidu ili možda nagnječen. priključite miš na neki drugi računar ili neki drugi miš na vaš računar.PC za početnike Mogući problemi: 1. 84 Vodič za PC . 2. README fajl u kome je objašnjeno značenje pojedinih parametara i postupak instalacije. da biste utvrdili da li je problem u računaru ili mišu. Ako pri kretanju miša po podlozi kursor ostaje u jednoj poziciji ili se kreće skokovito.

Pre izvršenja bilo koje od ovih funkcija. zvezdicama i znakovima pitanja odabere neki podskup svih fajlova. Find. navođenjem delova imena uz pomoć zvezdica i znaka pitanja. Ovakva organizacija nije naročito sretna. a zatim ipak pregledavati fajl VodiczaPC 85 .kopiranje. tj. Delete. Program se startuje jednostavno. vrsta zaštite datoteke . prethodno odabrani skup fajlova ostaje i dalje izabran.EXE. Bez obzira kako je učitan. tj. navođenjem naziva u komandnoj liniji: PCT Ukoliko u komandnoj liniji navedete parametar /RnnnK PCT se instalira kao pritajeni (rezidentni) program. Biranje datoteke (fajla) ili datoteke nad kojom će se izvršiti operacija iz menija je jednostavno. nnn označava koliko kilobajta će PCT imati na raspolaganju za sebe i dodatne bafere. Po izvršenju funkcije. moguće je tasterom <F9> ući u meni za globalno odabiranje. PCT se aktivira kombinacijom tastera <Ctrl>-<Esc> (mada se ta kombinacija tastera može promeniti navođenjem parametra/F i tastera koji će biti pritisnutzajedno sa tasterom <Ctrl>). Verify i slične. kao što su Copy. PCT uvek radi isto. brisanje i slično.5. 1. Zbir dužina svih odabranih fajlova uvek je na ekranu i menja se trenutno u skladu sa izborom.ako postoji. Compare. treba se tasterom <F10> "premestiti" u željeni direktorijum.1 PCT Malo je vlasnika PC računara koji ne koriste program PCT. Korisnik prelazi iz jednog u drugi (i nazad). jer su opcije oba menija veoma slične. Međutim. Taster <F1> poništava selekciju fajlova.jedan za datoteke (fajlove). pritiskanje tastera <Enter>.5 Uslužni programi 1. Meni za fajlove sadrži standardne DOS funkcije.5 Uslužni programi 1. U PCT-u postoje dva menija . Svodi se na kretanje kursora (prisustvo kursora invertuje prikaz imena na ekranu) po imenima. tako da se može izvršavati zajedno sa drugim programima. Mnogi se prema njemu odnose kao da je sastavni deo operativnog sistema. drugi za "disk i specijalne funkcije". isto kao u DOS-u. pa to može zavesti korisnika kad hoće na brzinu nešto da uradi. Osim odabiranja tasterom <Enter> ("fajl po fajl"). nad njim se odmah mogu vršiti neke dalje operacije. Rename. eventualno novo pomeranje kursora i pritiskanje na <Enter> itd.19) u dva reda.1. itd. Ovaj postupak se izvodi ekvivalentno istoj operaciji u DOS-u. Minimum je 64 kilobajta a preporučuje se bar 75 kilobajta. Sve u svemu. svi fajlovi u direktorijumu postaju ravnopravni (neizabrani). Moguće je odabrati veći broj datoteka i nad njima primeniti neku operaciju .). Taster <F8> dozvoljava da se. U meniju za specijalne funkcije nalazimo mogućnosti koje u standardnom DOS-u ne postoje: Locate. pritiskanjem tastera <F3>. Prikazuje prvih 26 datoteka (sl. Rename subdirectory itd. to je veoma pogodan način da se radi sa grupama datoteka. radi se o nezavisnom uslužnom programu firme Central Point Software iz paketa PC TOOLS. ili po 13 datoteka sa kompletnom informacijom (vreme nastanka. Često je zgodno sa <F9> odabrati globalni podskup.

kao i "prune and graft".File Funetions -------------.f 0/25/90 52601 . .. . FC Tools Deluxe M..A0/25/90 61727 . prikazuju se fajlovi sadržani u njemu... Sadržaj direktorijuma može se u svakom trenutku odštampati i sortirati.. Na ekranu se pojavljuje stablo direktorijuma i pomeranje kursora.. ftuailable on uoiune = 1122304 Copy Noue cOnp Find Renanebytes. uz neizbežni <Enter>. . Sortiranje može da poboljša performanse hard diska.A 0/25/90 133060 ... ali sa promenjenim imenom.. uključujući i one sa Hidden i System atributima.A0/25/90 771 . "preseljava" korisnika u obeleženi direktorijum...f t 0/25/90 1113 ..* Nane Ext $«UNZIP EXE NUPDftT EXE PARADOK SON E FftRftD CFG FARADOKK EXE OK READHE READHE CON FARADOK SOR PARADOK NIP CUSIOH SC PftRftDOKR ATI BGI EXE COtlFIG BGI Size ftttr Date 23044 . u okviru istog diska.. Directory Maintenance se poziva iz menija "Disk and Special Functions". t .A0/25/90 22606 ..A0/25/90 131707 ..19 Izgled ekrana menija za rad sa fajlovima Direktorijumi se biraju vrlo jednostavno..f 0/25/90 30442 .f t 0/25/90 1101 . Biranjem direktorijuma.... Delete Uer uieu/Edit ftttrib Uordp Print List Sort Help 4J=SELECT Fl=UNselect F2=alt dir lst F3=other nenu Esc=exit PC Tools F6=directory LIST argunent F9=file SELECTion argunent F10=chg driue/path slika 1.... .A 0/25/90 N&ne Ext EURO CHR CPUTESTEXE ENSTESTCON PftRftDAUX PD0X3 EXE OK PftRftDHLP PftRftD IDX OK PftRftD NSG OK PARADOK OUl OK PftRftD0U2 PftRftDOKT OK TUTILITV EXE EXE TUTILITV DOC Size Attr Date 2567 . Svi atributi mogu biti promenjeni (iako to nema uvek smisla).A0/25/90 37367 . ali u drugi poddirektorijum.f 0/25/90 02566 .. t . 0 files SELECTed = 0 bytes.... 86 Vodič za PC .f t 0/25/90 1637 . t . Kako je izvršen proces kopiranja možete proveriti upotrebom komande COMPARE (opcija cOmpare u meniju).PC za početnike po fajl. <Alt>-<E> će izvršiti operaciju "Edit" za onaj fajl na kome je kursor.A0/25/90 6056 . PCT prikazuje sve fajlove.f t 0/25/90 19664 .. jer se fajlovi (čak i poddirektorijumi) fizički pomeraju na disku.. 49 files in sub-dir = 2562903 bytes..f t 0/25/90 05717 .A0/25/90 37077 ..f t 0/25/90 4217 .. .f t 0/25/90 67274 . . .A0/25/90 49 files LISTed = 2502903 bytes... Svaki ekran iz PCT-a može se odštampati pomoću pritiskanja tastera <Shift><PrtSc>. i u isti disk. Prethodno se na ekranu zamene svi znakovi koji se na standardnom štampaču ne bi mogli prikazati.A0/25/90 966352 . Pod opcijom Directory Maintenance kriju se naredbe Rename (preimenovanje). Create (kreiranje)...f 0/25/90 49734 . Remove (brisanje direktorijuma).. . Na primer.30 Uol Label=None ----------------------------.A0/25/90 4002 .A 0/25/90 7267 .. što je premeštanje kompletnih direktorijuma i poddirektorijuma.Scroll Lock 0FF Path=D:\PD0X35\*..A t 11/24/92 2546 . bez obzira na to koliko je fajlova već selektovano (odabrano) na neki drugi način. f t 3/25/93 102739 . COPY FILES kopira odabrane fajlove sa disk na disk.. PCT može da kopira skupove fajlova ili diskove u celosti.. To se vrši kombinacijom tastera <Alt> i početnog slova iz menija'..

Međutim.1. Kretanje po tekstu je uobičajeno (kursorske strelice). treba biti veoma pažljiv. i izbrisani fajl će biti obnovljen. "BOOT" sektor diska. zatim <c> i broj klastera.5 Uslužni programi Funkcija MOVE radi isto što i COPY. a funkcijskim tasterima se biraju blokovi teksta. Korisnik može da pregleda i menja svaki deo diska. <F> učitava tzv. osim što će polazni fajl ("original") biti uništen na kraju kopiranja. Ako se fajl može povratiti. Tada je dovoljno pritisnuti <F3> da bi se ušlo u Edit. Za brisanje fajlova zadužena je komanda DELETE.njome se preimenuju diskovi. program će pitati korisnika za prvo slovo imena fajla. ali varira od diska do diska.što ne znači da je sadržaj sektora ispravljen! Jedna od interesantnih opcija je "Undelete" koja omogućava vraćanje izbrisanih fajlova. da bi se sektor snimio. FAT sektor. pola sektora. Preimenovanje fajla (RENAME FILES) je ekvivalent DOS komandi RENAME. RENAME DiSK odgovara DOS komandi LABEL . na ekran dolazi druga polovina sektora. Za editovanje klastera. Opcija VIEW/EDIT omogućava razgledanje i promene bilo kojeg sektora fajla ili diska. sadržina fajlova ne briše. VIEW/EDIT uvek pokušava da učita zadati sektor. pošto dalja snimanja mogu uništiti izbrisani fajl. umesto prvog slova imena fajla. OPREZ! Ovom opcijom možete uništiti podatke na disku! Opcija VIEW/EDIT može "popraviti" neupotrebljiv sektor (bad sector) na disku. čak iako on sadrži oštećene sektore. VERIFY proverava da li na disku postoje pogrešni delovi. i odmah zatim pritisnuti <F5>. Trik je u tome što se. klastera (o klasterima će biti reči kasnije) na disku. istovremeno se prikazuje 256 bajta. u direktorijum stavi karakter sa kodom 229 (iz ASCII tabele). njegov povratak (restauracija) je nemoguć. ili se vrši pretraživanje. u istom obliku. i to u sredini ekrana prikazane kao dvocifreni heksadekadni brojevi. PCT omogućava pregled tzv. Povratak je Vodič za PC 87 . jer je umesto njega stavljen karakter sa kodom 229 u direktorijum. Sa leve strane ekrana nalaze se relativne adrese bajtova od početka sektora. već se. kopiranje i slično. najbolje je odmah ga vratiti pomoću ovog programa. <R> učitava sektor "ROOT" direktorijuma i <D> učitava prvi sektor sa podacima. Naime. PCT time ispravno snima na disk . PCT sadrži i tekst editor ograničenih mogućnosti. već je za to potrebno iz glavnog menija aktivirati naredbu (taster) "P". treba pritisnuti taster <F2>. Na hard diskovima dužina sektora je obično umnožak broja 512. a tih istih 16 bajta prikazanih u ASCII obliku na desnoj strani ekrana. Interesantne su druge opcije posle <F2>: <B> će pročitati tzv. "Undelete" nalazi u sadržaju direktorijuma takve fajlove i proverava da li je neki drugi fajl u međuvremenu snimljen na isto područje diska. U slučaju da je važan fajl slučajno izbrisan. Cesto će učitavanje uspeti. Sektor na flopi diskovima sadrži 512 bajta. Pomoću VIEW/EDIT. odnosno. U njega se ulazi opcijom W iz menija za fajlove. jer je isuviše lako promeniti adrese fajlova na disku i trajno ih uništiti. Naravno. Ako je deo diska na kojem se izbrisani fajl nalazio presnimljen. Štampanje se ne vrši iz samog procesora reči. pri brisanju. Pritiskom na taster <PgDn>. Svaka linija ekrana sadrži po 16 bajta iz sektora. Opcijom FIND može se ispitati postojanje nekog bajta ili niza bajtova na disku ili u okviru fajla.

CRTE2I —CAD10 -------. NORTON direktorijum).CRIE2I -CHD9 --------. na primer CD \SYSTEM\NORTON. umesto da kucate DOS-ovu komandu CD i navodite putanju.20 Grafički prikaz stabla direktorijuma Prilikom prvog startovanja programa NCD u osnovnom direktorijumu se automatski kreira fajl (datoteka) TREEINFO. osim interaktivnog izbora radnog direktorijuma (pomoću kursorskih tastera na tastaturi ili kucanjem početnih slova naziva direktorijuma).2 NCD Na mnogim personalnim računarima instaliran je programčić NCD. Horton Chang Dircctorg A -. U okviru osnovnog paketa. Neusaglašenost nastaje ako za te operacije koristite odgovarajuće DOS-ove komande . postoji niz korisnih opcija. Da bi se fajl ažurirao. Ukoliko otkucate samo NCD ulazite u grafički editor stabla direktorijuma (sl. Ovaj program je inače iz programskog paketa Norton Utilities.NCD.NCD u koji je upisana mapa postojećih direktorijuma na drajvu. 1. a koji znatno povećavaju komfor korisnika i utiču znatno na performanse sistema.--TABACP L-CBIEZI -CADll -------.CRTE21 -CAD7 --------. biće dovoljno da otkucate NCD NORTON ili NCD NO i pozicioniraćete se na mesto koje ste želeli (u ovom slučaju.CRTE2I -CAD6 --------.20) u okviru koga.fajl TREEINFO.CRTEZI -CAD8 --------.CRTEgt -CAD2 --------. uklanjate i preimenujete direktorijume itd.NCD ostaje neažuran i ne daje pravu sliku stabla.CRTE2I -CAD4 ---------. pomoću kojeg se lako prebacujete iz jednog direktorijuma u drugi.PC za početnike potpuno siguran samo ako posle brisanja ništa nije snimano na tu disketu (ili hard disk). Kada želite da pređete iz jednog direktorijuma u drugi.5.CRIE21 MCAD12- *—2IH —ISKBT -LAfl —UIP3 HJ2 1 ▼ Speed Search: G:\HJ2 HJ Uolune label: U0L1 slika 1.EXE (Norton Change Directory). kao i niz dodatnih programa koji nisu pomenuti ovde. potrebno je otkucati 88 VodičzaPC . 1.-CAD12 -----.CRTE21 -CADl --------.CRIE21 -CAD5 --------. možete da kreirate. svako kreiranje ili uklanjanje direktorijuma iz samog NCD-a izaziva automatsko ažuriranje fajla TREEINFO.CRIE^* -CAD3 ---------.

sekvence (nizovi) manjih arhiva a kreirane su jednom komandom. Da biste kreirali novi direktorijum. u stvari. Jun 03 1993 All Rights Reserved. prvo se pozicionirate na njega a zatim pritisnete taster <F6> i u osvetljeno polje unesete novi naziv direktorijuma a unos potvrdite sa tasterom <Enter>. izvršni fajl sposoban da sam sebe raspakuje na komponente (originalne fajlove).Arhiva koja je.1.5. videćete jednostavan "help" ekran. iz samog NCD-a pritisnuti taster <F2>. Kou novijih verzija dovoljno je da pritisnete taster <F8> i ukoliko direktorijum nije prazan. u stvari. program će vas upozoriti na to i zatražiti da potvrdite željenu operaciju.S. datum poslednje izmene itd. Patent No. ARHIVA . zatim se pozicionirate na njega i pritisnete taster <F8> i izabrani direktorijum će biti uklonjen. Type ARJ -? for more help. or institutional environment exceptfor evaluation purposes.Postoje arhive koje su. *** This SHAREVVARE program is NOT REGISTERED for use in a business. što izaziva ponovno kreiranje TREEINFO. Kako se koristi ARJ ? Ako pri DOS promptu (:###BOT_TEXT###gt; ) u komandnoj liniji otkucate ARJ i pritisnete zatim taster <ENTER> (ili <RETURN>). Usage: ARJ <command> [-<sw> [-<sw>]] <archive_name> [<file_names>] VodičzaPC 89 .321 and patent pending. Da biste uklonili neki direktorijum.5 Uslužni programi NCD/R ili samo NCD i posle toga. potrebno je da on bude prazan (obrisani svi fajlovi) i kad startujete NCD da niste pozicionirani na njega. 1. imate mogućnost da pređete na neki od raspoloživih drajvova i "prošetate se" po njegovom stablu direktorijuma.Proces ponovnog kreiranja prvobitnih informacija koje su prethodno bile kompresovane. kod starijih verzija ovog programa. VOLUMENI . biće dato tumačenje nekih termina koji se koriste u ovoj oblasti.41 Copyright (c) 1990-93 Robert K Jung. KOMPRESOVANJE . EKSTRAKCIJA . List of frequently used commands and svvitches. pritisnete taster <F7> i u novokreirano osvetljeno polje unesete naziv direktorijuma i unos potvrdimo tasterom <Enter>. a ostatak na početku druge (drugi volumen). To je slučaj kada arhivirate neku veliku količinu podataka i predpostavljate da to neće sve stati na jednu disketu. 5.To je fajl koji sadrži jedan ili više fajlova u kompresovanom stanju i sadrži informacije koje su u nekoj vezi sa fajlovima.NCD fajla. U. tj.140. SAMORASPAKIVAJUĆA ARHIVA . Aktiviranjem tastera <F3>. Iz programa se izlazi pritiskom na taster <F10> ili taster <Esc>. naziv fajla.Proces kodiranja redundantnih ("suvišnih") informacija u podatke koji zahtevaju manje smeštajnog prostora.3 ARJ Pre nego što bude dato uputstvo za korišćenje programa za arhiviranje podataka (fajlova). Ukoliko želite da preimenujete neki direktorijum. Regularna je situacija da deo jednog fajla bude na kraju jedne arhive. commercial *** government. ARJ 2. pozicionirate se na želejeno mesto na stablu.

g: šifrovanje arhive. 1.. 2.PC za početnike Examples: ARJ a -e archive. v: prikazivanje sadržaja arhive i x: izvlačenje fajlova sa potpunom putanjom (pathname). t: testiranje integriteta arhive. 1. 2. . d: brisanje fajlova iz arhive.doc <Commands> a: Add files to archive m: Move files to archive d: Delete files from archive t: Test integrity of archive e: Extract files from archive u: Update files to archive f: Freshen files in archive v: Verbosely list contents of I: List contents of archive archive <Switches> x: eXtract files with full pathname c: skip time-stamp Check e: Exclude paths from names r: Recurse subdirectories f: Freshen existing files s: set archive time-Stamp to newest g: Garble with password u: Update files (new and newer) i: with no progress Indicator v: enable multiple Volumes m: with Method 0. ARJ e archive. I: izlistavanje sadržaja arhive. <prekidači> c: preskakanje provere vremena . u: ažuriranje fajlova u arhivi. i: bez indikatora. 3. 4. 90 Vodič za PC . ARJI archive *. e: isključivanje putanje iz naziva.. m: prebacivanje ("preseljenje") fajlova iz izvornog direktorijuma u arhivu. 4 w: assign Work directory n: only New files (not exist) x: eXclude selected files ARJ <komanda> [-<prekidač>] <ime_arhive> [<imena_fajlova>] y: assume Yes on all queries <komande> a: dodavanje fajlova u arhivu. f: osvežavanje (ažuriranje) fajlova u arhivi. e: izvlačenje (raspakivanje) fajlova iz arhive. 3.. m: kompresija metodom 0. f: osvežavanje postojećih fajlova.

a arhiva se kreira na disketi u flopi drajvu A: i nazvana je datoteke. Formirate arhivu iz više volumena (arhivski fajlovi manje veličine). ovi podaci su često pogrešni).arj a arhiviramo sve .EXE (ARJ. PRIMERI : C:\dbase\uplate###BOT_TEXT###gt;ARJ a A:\datoteke. s: postavi "time-stamp" indikator arhiviranja na najnovije vreme. tražiće da ubacite sledeću itd. v: dozvola da arhiva bude u više arhivskih fajlova (volumena). dok ne isprocesira celu arhivu. a zatim jedan po jedan prebacujete modemom udaljenom računaru (time zauzimate telefonsku liniju više puta ali sa kraćim vremenskim intervalima. Ovime ste se obezbedili da će vaš računar korektno beležiti datum i vreme nastajanja pojedinih fajlova (datoteka) kao i datum i vreme poslednje izmene (promene) na fajlovima.arj C:\transport\*.dbf Iz "root" direktorijuma pokreće se ARJ program.BAT datoteci u putanji mora biti navedeno gde se nalazi.5 Uslužni programi n: samo novi fajlovi (koji postoje u arhivi).EXE mora ili biti u tom direktorijumu ili u AUTOEXEC. Ovaj metod se koristi i za pripremu fajl transfera preko modema. sintaksa je sledeća: C:###BOT_TEXT###gt;ARJ e -v a:\troskovi. Na disketi u flopi drajvu A: formira se arhivski fajl troskovi.arj.arj *. kada dostigne kapacitet korišćene diskete za arhiviranje. pritisnete taster <Enter> a ako nisu.dbf U tekućem direktorijumu (C:\dbase\uplate) pokrećemo program ARJ. U komandnoj liniji navedeni su prekidači e i v. Ukoliko su pokazivanja korektna. što je zgodnije nego da čitav sat držite liniju a neko iz vašeg okruženja treba da obavi hitan telefonski razgovor).aOI itd. tj iz naziva fajlova koji se arhiviraju isključujemo putanju ("pathname") i pošto pretpostavljamo da svi podaci neće stati na jednu disketu ubacili smo prekidač -v1440 koji omogućava formiranje arhive u više volumena (arhivskih fajlova. Osvežavanje fajlova u arhivi Poželjno je da. po uključenju računara sa DOS-ovim komandama DATE i TIME. Vodič za PC 91 . C:###BOT_TEXT###gt;ARJ a -ev1440 a:\troskovi. proverite da vaš računar pokazuje korektan datum i vreme (ukoliko isključujete računar iz mreže a Ni-Cd baterija na osnovnoj ploči je oslabila.44 MB). w: dodeljivanje radnog direktorijuma. r: rekurzija kroz poddirektorijume. na drugoj troskovi. unesete korektne podatke u formatu koji je očigledan iz prikaza na ekranu i potvrdite unos pritiskom na taster <Enter>. u ovom slučaju na disketama od 1.1.dbf Program će raspakovati prvu arhivu (prvi volumen) a zatim tražiti sledeću i tako redom. Na prvoj disketi biće arhiva troskovi. reda veličine 600 kB i više) program će. Prilikom raspakivanja. kako bi mogao da se izvršava) da arhiviramo sve .dbf fajlove (korišćen džoker znak *)u tom direktorijumu.arj.dbf fajlove iz direktorijuma C:\transport.arj C:\transport\*. x: isključivanje (izuzimanje) selektovanih fajlova i y: podrazumeva se odgovor "DA" na sva pitanja. u: ažuriranje arhivskih fajlova (novi i noviji). Ako ima mnogo podataka (veliki fajlovi.

Sintaksa komande je sada: C:\trosak###BOT_TEXT###gt;ARJ f a:\trosak. nije baš praktično da svaki put kreirate arhivu iz početka (vremenski to može da potraje). nalaze se i fajlovi sa podacima (baze podataka. ARJ zahteva aproksimativno dodatnih 175 kB. sintaksa komande za arhiviranje je sledeća: C:\trosak###BOT_TEXT###gt;ARJ a a:\trosak. Komanda REARJ *.arj *. Konvertovanje arhiva U okviru programskog paketa ARJ je i program REARJ. u suprotnom.ndx Kod "osvežavanja" arhiva treba koristiti istu specifikaciju naziva fajlova koju ste koristili i prilikom kreiranja arhive. na primer. . tj. Arhivira se fajl zemun.lzh će konvertovati sve ZIP.exe.DOC). neće se izvršiti "osvežavanje" i vi više nećete imati korektnu arhivu. Pretpostavimo da imate aplikaciju koja registruje troškove u vašoj firmi.exe). videti tekst objašnjenja u fajlu REARJ. ARC i LZH arhive u tekućem direktorijumu u ARJ format (za detalje. koje treba da budu arhivirane kada se koristi "dafault" (podrazumevani) metod kompresije (-m1). U direktorijumu gde se nalazi instalirana aplikacija. Ovako formirana arhiva se raspakuje vrlo jednostavno: a:###BOT_TEXT###gt;uplatnice C:\razno fajl (fajlovi) iz arhive se smeštaju. Za kompresiju ARJ zahteva aproksimativno 300 kB memorije. 92 VodičzaPC . ažurirati samo fajlove koji su pretrpeli promene u odnosu na one u arhivi ("mlađi" od arhivskih) a to se registruje na osnovu datuma i vremena poslednje promene na fajlovima.ndx Kako se neki podaci menjaju i fajlovi rastu.zip *. u ovom slučaju.arj *.arc *. već je treba samo "osvežiti". indeksni fajlovi itd. Ukoliko se nalazite u tekućem direktorijumu aplikacije.ndx . Podaci su vam bitni i zato pravite sigurnosnu kopiju sa arhiverom ARJ. Za ekstrakciju (raspakivanje).dbf ARJ se pokreće iz "root" direktorijuma i formira na disketi u flopi drajvu A: samoraspakivajuću ("self -extracting") arhivu (fajl) uplatnice. Formiranje “self-extracting” arhive Primer: C:###BOT_TEXT###gt;ARJ y -je a:\uplatnice C:\uplata\zemun.dbf i . Ako otkucate ARJ -? i pritisnete taster <ENTER>.dbf *. u direktorijum C:\razno.PC za početnike Kada na disku imate neke važne podatke koji povremeno trpe delimične izmene. preporučuje se da pravite sigurnosnu kopiju u obliku arhive na disketi. pored izvršnog fajla aplikacije (na primer trosak. videćete detaljnije informacije koje u ovom tekstu neće biti komentarisane. plus potrebna memorija za smeštanje putanja.) čije su ekstenzije.dbf *. koji može da se koristi za konvertovanje iz drugih arhivskih formata u ARJ format.dbf.

5 Uslužni programi 1. "public domain" program i može se naći na BBS-ovima. Da bi se obezbedili od neprijatnosti (virusa) zbog nepouzdanog porekla softvera. including data. d26: /A /AD /AF filename /AG filename /AV filename /BELL /CERTIFY /CF filename /CHKHI /CG /CV /D /DATE/E . Ukoliko u komandnoj liniji otkucate SCAN -? dobićete "help" ekran SCAN d1: ?.Scan root directory and boot area only /A .Add validation codes to specified files EXCEPT those listed in filename /AV filename /BELL .xxx .Check for viruses using validation codes stored in filename /CC .Scan all local hard drives /AF filename .Store recovery data/validation codes to file /AG filename . U ovom tekstu biće dat opis korišćenja programa SCAN i CLEAN. poželjno je uvek imati najnoviju verziju.Ring alarm if virus found /CF filename .. for viruses /AD . na disku ili nekoj disketi treba imati instaliran neki antivirusni program.5.Scan ali files.Check recovery data/validation codes on files /CHKHI .* D: E: SCAN /BELL Options are: \ . To je tzv.1.Check memory from 0Kb to 1088Kb VodičzaPC 93 ..Add recovery data/validation codes to specified files EXCEPT those listed in filename .yyy/EXT d:filename /HISTORY filename /MAINT /NLZ /NOBREAK /NOEXPIRE /NOMEM /NOPAUSE /REPORT filename /RF filename /RG /RV /SAVE /SHOWDATE /SUB @filename Examples: SCAN C: SCAN C:EST.4 SCAN i CLEAN Na našem tržištu ne poštuju se autorska prava tako da je u opticaju ogromna količina piratskog softvera.

aktiviranje zvučnog alarma kada se pronađe virus. /BELL . overwriting oldreport.program za dezinfekciju CLEAN-UP (CLEAN) je program za uklanjanje virusa iz programa na IBM PC i kompatibilnim računarima.Log date and time of system scan /E . Opcije: \ .Remove recovery data/validation codes stored in filename More? ( H = Help) Copyright (c) McAfee Associates 1989-1993.yyy . CLEAN uništava sve viruse koje može da identifikuje tekuća verzija 94 Vodič za PC .Do not display "SCAN out of date" message /NOMEM .skaniranje memorije na sve viruse koje SCAN poznaje. CLEAN-UP .Scan using external virus information file /HISTORY filename . /D . U većini slučajeva.Overvvrite and delete infected file /DATE . ili fajlove na PC-ju.skaniranje svih lokalnih diskova. /AD .zzz /EXT d:filename . CLEAN reparira inficiranu oblast u sistemu.Disable screen pause when scanning /REPORT d:filename .prepisivanje i brisanje inficiranogfajla i /M .Scan memoiy for all viruses /MAINT .skaniranje "root" direktorijuma i sektora za "butovanje".Skip memory checking /NOPAUSE .Scan "invalid media" error (damaged) disk /NLZ . restaurirajući stanje pre infekcije. All Rights Reserved.PC za početnike /cv . if any /RF filename .Check validation codes on files /D .yyy .Skip internal scan of LZEXE compressed files /NOBREAK .Scan overlay extensions .xxx . On pretražuje particionu tabelu.xxx .Create or append to existing infection report /M . da bi uklonio virus specificiran od strane korisnika PC računara.Create report of infected files.zzz .Disable Ctrl-C / Ctrl-Brk during scanning /NOEXPIRE . U ovom tekstu neće biti dato objašnjenje za sve opcije. "boot" sektor.

DOC fajl sadrži detaljno uputstvo za korišćenje tog programa. CLEAN C: /GENERIC Uklanja nepoznat virus sa diska C: koristeći podatke koje je obezbedio SCAN program (koji je radio sa opcijom /AG). Međutim.EXE fajla.CRC Uklanja nepoznat virus sa diskova C: i D: koristeći informacije koje je SCAN (pokrenut sa opcijom /AF) smestio u fajl na disketi. Ako je fajl zaražen sa više virusa. Posle čišćenja. Uz CLEAN se dobija i program VALIDATE koji proverava integritet samog CLEAN. kopirajte SCAN i CLEAN sa diskete na hard disk a zatim proverite sve diskete koje su bile u kontaktu sa sistemom u periodu infekcije. takođe. Resetujte inficirani sistem i "podignite" ga sa proverenom sistemskom (zaštićenom od upisa) disketom. a zatim pokrenite SCAN da proverite da je sistem uspešno dezinfikovan. Ovo obezbeđuje da virus nije u sistemskoj memoriji i sprečavate ponovnu infekciju. CLEAN je još uvek u mogućnosti da uklanja viruse. neće prikazati ID kod. CLEAN B: [DOODLE] /REPORT C:YNKINFCT. CLEAN A: [STONE] /A Uklanja Stoned virus sa diskete u drajvu A:. on će upozoriti da postoji infekcija.TXT UklanjaYankee Doodle virus sa diskete u drajvu B: i kreira izveštaj nazvan YNKINFCT.5 Uslužni programi VIRUSCAN (SCAN) programa. CLEAN C:\morgan [dav] /A Uklanja Dark Avenger virus iz poddirektorijuma MORGAN na drajvu C:. CLEAN će izvestiti za svaki uspešno uklonjeni virus.TXT na drajvu C:. koristeći informaciju za obnavljanje (recovery) obezbeđenu od strane SCAN programa CLEAN izvršava self-test (samotestiranje) kada radi. Pre izvršavanja CLEAN programa. VALIDATE. Ukoliko na komandnoj liniji otkucate sledeće: CLEAN /? dobićete kratak help za korišćenje ovog programa. resetujte sistem i "podignite" ga sa sistemskog diska. verifikujte infekciju sa VIRUSCAN programom.EXE fajlova. ukloniti nepoznate (nove) viruse iz COM i . Vodič za PC 95 .1. SCAN će locirati i identifikovati virus i obezbediti ID kod (identifikacioni kod) koji CLEAN koristi. D: i E: i pretražuje sve fajlove ne bi li našao taj virus. Ako CLEAN bude modifikovan na bilo koji način. Međutim. CLEAN C: D: /GRF A:\SCANCRC. ID kod se prikazuje unutar pravougaonih zagrada. biće prikazano upozorenje. particione tabele i "boot" sektora. treba nabaviti novu kopiju programa. Ako SCAN pronađe nepoznat virus u fajlu. CLEAN prikazuje ime inficiranih fajlova ili sistemskih oblasti gde je pronašao viruse i izveštava o uspešnoj dezinfekciji za svaki uklonjeni virus. CLEAN će. Primeri: Sledeći primeri prikazuju korišćenje programa sa različitim opcijama: CLEANC: D: E: [JERU]/A Uklanja virus Jerusalem sa drajvova C:. Posle čišćenja hard diska. Ako CLEAN izvesti da je oštećen.

or SCSI Drive — T0TAL BVTES 6 117.21 Izgled uvodnog ekrana programa ChecklT r CheckJlt 2. Na slikama 1.5 ChecklT Na vašem disku obavezno mora biti mesta za program CHECKIT. ovaj program će vam biti od velike koristi.00 ----------------------------------------| affETTifi*] Tests Displag CHOS Table — Đenchn&rks Current Date d Tine: Tools Setup Exit 11/17/1994 02:02:40 Floppy Drive A: 1.Copy to Activity Log > Press Any Other Key to Continue slika 1. Ukoliko budete imali problema sa vašim računarom. pošto ima vrlo jednostavan meni i nema potrebe za posebnim objašnjenjima. Extended.PC za početnike 1. r CheckJlt 2J L 0 A D I fl G sssssssssssss IHUESTIGATIMG SVSIEH COHFIGURATION.21 i 1. DRIUE TVPE CVLS HEADS SECS PREC0HP LANDING RATE CTRL 0 : 9 900 15 17 0 901 0 1: 0 — Ho Drive.22 prikazani su uvodni ekran programa i ekran sa glavnim menijem. čitanje parametara iz CMOS tabele i niz drugih korisnih stvari.44H(39(0) Bttse Henory Size: S40K Extended Henory Size: 3072K Prinary Display: EGA.). etc. ESDI Drive.504.000 F2 .5. drajvova itd. Press Any Key to Continue slika 1. Program se koristi lako.22 Glavni meni programa ChecklT 96 Vodič za PC . Sa tim programom možete vršiti testiranje konfiguracije (portova. Exp&nded) 60367 Present Look for H&th Co-processor Look for House Systen Configur&tion Checks Conplete. Local Check for Renote Operation Datalech Iđentify BIOS N&nufacturer Conplete Beternine Syoten Conponents Conplete Look for RAH (B&se. UGA.2HC5m Floppg Drive B: 1. memorije. PGA.

baze podataka itd. Reč je o pristupu svim podacima kao objektima. Ovaj programski paket sadrži niz malih aplikacionih programa (tekst procesor. nađe više prozora koji mogu i da se preklapaju. istovremeno. pričanje i animaciju. Program nudi bogato radno grafičko okruženje na PC računarima a odlikuje ga upotreba prozora i višeprocesni rad. Posebnu pogodnost programa VVINDOVVS predstavlja mogućnost jednostavnog prenosa dela dokumenta iz jedne u drugu aplikaciju. nije potrebno da se izađe iz jedne aplikacije da bi se ušlo u drugu. Prozor koji se nalazi preko svih ostalih.1 podržava OLE tako što obezbeđuje standardne biblioteke. dok druga aplikacija štampa neki drugi dokument. Object Linking and Embeding).) i kada se često prelazi iz jednog u drugi aplikacioni program.WAV) i prikazuje "filmove" (fajlovi sa ekstenzijim . Zato je Microsoft odlučio da osnovne mogućnosti MULTIMEDIJE stavi na raspolaganje svim korisnicima. program za crtanje itd.sve su to objekti. Ako imate displej (ekran) slabijih mogućnosti. semplove (fajlovi sa ekstenzijom .1 Programski paket koji predstavlja nadgradnju za operativni sistem DOS na PC računarima. ali bi slike morale da zadrže prvobitnu proporcionalnost.1. Na primer. ilustraciji. TrueType tehnologija je projektovana i razvijena za Vodiž za PC 97 .6 Windows 3. bez obzira da li je reč o grafikonu. videćete rasterizovani prikaz. tako je sastavni deo ovog paketa postao Media Player koji je zadužen za sviranje. slično kao karte u rasutom špilu karata. interfejse i protokole koje koriste aplikacije pri razmeni objekata. bez obzira da li poseduju multimedija hardver ili ne. moguće je da se u jednoj aplikaciji obavlja sortiranje baze podataka. Windows.6 Windows 3.preko MIDI adaptera).OLE tehnologijom (engl. tabeli ili tekstu . već se samo menja aktivni prozor. Od naziva pro-zora (engl.MID) na sintisajzeru (internom na kartici ili eksternom . predstavlja aktivni prozor.1 1.3. reprodukuje tzv. Višeprocesni rad je moguć samo na računarima koji koriste mikroprocesor 386 ili jači. TrueType tehnologiju fontova promenljive veličine (engl. To se realizuje jednom od najvažnijih tehnologija devedesetih godina . moguće je unošenje radne tabele ili grafikona u dokument sa tekstom. rasterskih slika koje "ne zavise" od displeja.Multimedia Movie) koji su sastavljeni od DIB-ova (Device Independent Bitmap).). Windows koristi tzv. unutar koga se nalazi neka aplikacija (program). Višeprocesni rad pruža mogućnost da istovremeno rade dve ili više aplikacija. za unakrsne tabele. Sve ove mogućnosti ne bi imale mnogo smisla ako bi se odnosile samo na "umetanje" slike u tekst ili grafikona u spredšit tabelu. Ovaj program može da svira tzv. Prozor je pravougaoni okvir na ekranu. a koji su obično postavljeni jedan preko drugog. koja omogućava kreiranje okruženja u kojima aplikacije mogu da razmenjuju informacije bez prepreka. Pošto više aplikacija može da bude istovremeno otvoreno. Na ekranu može da se. MIDI fajlove (. scalable fonts. vektorski fontovi). kao i niz pomoćnih programa (kalkulator.MMM . časovnik). Na primer. Naročito je pogodan u slučajevima kada se koristi veći broj aplikacionih programa (za obradu teksta. window) potiče i ime ovog programa.

Prilikom rada sa programima koji nisu namenjeni za rad pod WINDOWS-ima. č. koriste se prozori ili ceo ekran. instalacija i podešavanje štampača. najvažnija je svakako potpuni WYSIWYG (What You See What You Get) . dodeljujući jedan vremenski segment obradi teksta. jedan program sortira bazu podataka. ali tako da istovremeno bude pristupačna svima i laka za upotrebu. instalacija i izbor vrste slova (fontova). Višeprocesni rad (multitasking. time slicing). kao što može pri upotrebi računara koji koristi procesor 386 i jači.otisak na bilo kom štampaču se sa-vršeno poklapa sa ekranskim prikazom. Prilikom rada sa programima koji nisu namenjeni za rad pod WINDOWS-ima. od istovremenog stavljanja više aplikacija u operativnu memoriju računara (multiloading). koristi se ceo ekran. Samo u poboljšanom 386 načinu rada. lako se prelazi iz jedne u drugu aplikaciju zato što nije potrebno da se obavlja zatvaranje jedne aplikacije pre otvaranja druge aplikacije. Pri tome je za nas posebno bitno da mogu da se koriste fontovi sa našim slovima (š. ovaj program dolazi do punog izražaja. pa sledeći opet obradi teksta itd. Ovaj prog am može da radi u dva moda (načina rada) i to: standardnom i poboljšanom. Program WINDOWS i sa procesorom 80286 može da istovremeno stavlja više aplikacija u operativnu memoriju. Ovaj način rada primenjuje se samo kod računara koji koriste mikroprocesor 386 ili jači i imaju najmanje 2 megabajta memorije. sam program određuje koji će način rada da primeni (postoji mogućnost da se davanjem određene komande program uputi da primeni drugi način rada). Treba razlikovati istovremeni rad sa više aplikacija. uobičajeno se na ekranu dobija tzv. na primer. Rukovaoc programa u sebi sadrži nekoliko tzv. gde procesor. kao i ćirilični fontovi. ali ne može da istovremeno radi sa tim aplikacijama. Pored niza lepih osobina. ne radi istovremeno sa više aplikacija. na osnovu upotrebljenog hardvera. Ovakav rad se omogućuje vremenskim multipleksiranjem (engl. U standardnom načinu rada program koristi produženu memoriju iznad 1 megabajta. koji pre svega radi kao organizator poslova (zadataka). ć. multiprocessing) znači istovremeni rad sa više aplikacija. Jednom instalisani ovakvi fontovi na raspolaganju su u svim aplikacionim programima koji su pisani za rad pod WINDOWS-ima.PC za početnike profesionalce i grafičke dizajnere. ž. kao što su. u stvari. zatim drugi vremenski segment sortiranju baze. grupnih prozora a u ovim 98 Vodič za PC . đ). vrši unos teksta. Jednu od osobenosti ovog programskog paketa predstavlja mogućnost da se neke operacije obave odjednom za sve programe koji se koriste u okviru ovog paketa. u drugom programu. Prilikom ulaska u program WINDOWS. Poboljšani način rada (386-enhanced Mode) je namenjen za računare koji koriste procesor 386 i jači. Standardni način rada (Standard Mode) je namenjen za računare koji koriste procesor 80286. na primer. Samo u ovom načinu rada može da se postigne višeprocesni rad. Prilikom startovanja. dok u isto vreme se. već "skače" sa jedne na drugu aplikaciju. Pri istovremenom stavljanju više aplikacija u operativnu memoriju računara. rukovaoc programa (Program Manager).

ili svi zajedno. Sam rukovaoc programa je. Grupni prozor "Windows Applications" obuhvata aplikacione programe koji su specijalno napisani za rad sa programom WINDOWS.23 Ekran Program Manager-a sa ikonama grupa programa glavni prozor (Main). Tu spadaju program za pisanje (Write). Grupni prozor "Accessories" sadrži pomoćne programe koji predstavljaju deo programa WINDOWS. II slika 1.tabla za isečke). koje se vide u donjem levom uglu ekrana. 1. da se smanje (degradiraju) na ikone.1 prozorima se nalaze simboli (ikone) grupe srodnih pro-grama (sl. da se vrlo jednostavno razviju ponovo u kompletne prozore. pomoćni programi (Accessories). za kontrolni panel (Control Paoel). Tu mogu da se smeste standardne DOS verzije svih danas poznatih aplikacionih programa. prozor unutar koga se nalaze sledeći grupni prozori: File Options Window Help : Pfogram Manager . ostali aplikacioni programi (Non-Windows Applications). •. za skladište (Clipboard . takođe. za prelazak u DOS (DOS prompt) i za konfigurisanje programa WINDOWS (Windows Setup). aplikacioni programi za VVINDOVVS (Windows Applications). Ove ikone mogu. Grupni prozor "Non-Windows-Applications" sadrži aplikacione programe koji nisu posebno pisani za rad sa programom WINDOWS. To su programi za rukovanje fajlovima (File Manager). Grupni prozor "Main" obuhvata programe za organizovanje rada sa programom WINDOWS.6 VVindovvs 3.23). igre (Games) i startni prozor (Startup). prema potrebi.1. Grupni prozori koji se nalaze u rukovaocu programa mogu pojedinačno. za crtanje Vodic za PC 99 . za štampanje (Print Manager).

Grupni prozor "Games" sadrži igre. kalendar (Calendar). ali je svakako najlepši.1. Rad na računaru pod Windows-ima nije uvek najproduktivniji i najbrži. Namena ovog dela teksta bila je da vas zaintrigira da nabavite odgovarajuću literaturu i što bolje upoznate programski paket Windows 3. beležnica (Notepad). časovnik (Clock) itd. Startni prozor radi ono što bi se od njega moglo i očekivati: svi programi koje smestite u tu grupu.PC za početnike (Paintbrush). kalkulator (Calculator). biće odmah izvršeni nakon startovanja Windows-a. 100 Vodič za PC .

kvarovi i difagnostika .za napredne korisnike Principi funkcionisanfa PC računara Interfefsi i periferife m Preporuke za optimalno korišćenfe PC računara Preventiva.

Stoga se. najpre se pretvaraju u neku električnu veličinu. Pri tome. Brzom razvoju digitalne elektronike su mnogo doprinele nove tehnološke mogućnosti realizacije elektronskih kola. kao i u interakciji na relaciji čovek-mašina. U ovom slučaju prenos informacija u ranijem smislu reči može. i ne samo ovo. Ovo dostignuće. Digitalna elektronika obrađuje probleme u vezi sa projektovanjem. pogodnije su za obradu. U pogledu pogodnosti za obradu. Informacije neelektrične prirode. koji sadrže odgovarajuće informacije. Tako. ali ne mora da postoji. jedan od osnovnih zadataka telekomunikacionih sistema sastoji se u tome. u razmeni informacija između različitih tehničkih uređaja i sistema. umesto o prenosu informacija. s obzirom da se ona obavlja većinom pomoću elektronskih kola. Ova reč je već odavno našla svoje mesto i u elektronici. vrši se prenos informacija sa jednog mesta na drugo ili na druga udaljena mesta.1 Uvod u digitalnu tehniku Glavnu ulogu u prenosu i razmeni različitih poruka u društvu. Zbog toga se. Sigurno je da u najveća tehnička dostignuća ovog vremena spadaju elektronski računari. kao što su: mikrofon za zvuk. mogu da pretrpe vrlo velike promene. Informacije električnog karaktera. sačuvaju prvobitni oblici signala. na osnovu koga će se doći do traženih rezultata i zaključaka. koji nose odgovarajuće informacije. ima pojam signal. da se pri prenosu. iako se ne isključuje i postojanje prenosa. čije se prisustvo sve više oseća u svakoj Ijudskoj delatnosti. izražene obično pomoću napona ili struje. Prvobitno ona je korišćena u telekomunikacionim sistemima.1. U savremenoj tehnici pojam "informacije" ima znatno šire značenje. kao što je poznato. koja mogu da udovolje sve strožijim zahtevima pri konstrukciji savre. pored već pomenutih telekomunikacionih signala u smislu vesti. U svakodnevnom govoru savremenog čoveka sve češće se čuje reč "informacije". Pomoću telekomunikacionih sistema.2. pod ovim pojmom podrazumeva fizički 102 Vodič za PC . Priroda informacija može da bude veoma različita. 2. izgradnjom i eksploatacijom cifarskih (digitalnih) sistema za obradu informacija. međutim.1 Principi funkcionisanja PC računara Najveća dostignuća Ijudskog uma u poslednje vreme postižu se zahvaljujući velikom razvoju elektronike uopšte. ovde govori o obradi informacija. što je moguće vernije. Prema tome. ostvareno je blagodareći uspešnom rešavanju mnogih problema koji spadaju u oblast digitalne elektronike. a oblici signala. u ovom slučaju moraju biti primenjeni odgovarajući konvertori (pretvarači) za pretvaranje informacija neelektričnog u informacije električnog karaktera. informacije obuhvataju i sva druga obaveštenja. pa se onda podvrgava daljoj obradi. obično se dele na električne i neelektrične. koja uglavnom znači isto što i "obaveštenja". koji mogu poslužiti kao polazni materijal. fotoćelije za svetlost itd. odnosno o obradi podataka. odnosno podatke. gde se pod pojmom "prenos informacija" mislilo uglavnom na prenos vesti bilo kojim putem.enih digitalnih sistema.

Ona se postiže skokovitim putem dodavanjem ili oduzimanjem pojedinih tegova. kažemo da su kvantovani. najpre ćemo razmotriti podelu signala u odnosu na njihove matematičke modele. Signali se matematički predstavljaju funkcijama jedne ili više promenljivih. najčešće pogodniji oblik. signali koji su opisani funkcijama čiji argumenti uzimaju najviše prebrojivo (skup je prebrojiv ako se može napisati u obliku niza) mnogo vrednosti.1 Principi funkcionisanja PC računara proces koji se rasprostire. Signali koji su istovremeno i diskretni i kvantovani. nazivaju se digitalnim. tj. u teoriji informacija količina informacije je određena verovatnoćom pojavljivanja određenog stanja signala: što je to stanje manje verovatno. Sa druge strane. unutar opsega. pa se otuda definišu kao jednodimenzionalni i višedimenzionalni. tada signale nazivamo kontinualnim (anaiognim). a nepogodan u analizi drugih svojstava. Za signale opisane funkcijama koje uzimaju najviše prebrojivo mnogo vrednosti. ima beskonačno mnogo položaja kazaljke. Tonovi klavira raspoređeni su skokovito (digitalno). Trgovačka vaga sa kazaljkom radi analogno. Otuda je od značaja razvoj metoda i postupaka obrade signala što podrazumeva transformaciju jednog vida signala u drugi. brojeći koliko tih jedinica sadrži ta merena veličina. ako su funkcije i njihovi argumenti zadati na neprebrojivom skupu. nazivaju se diskretnim. Od interesa je istaći činjenicu da su pojmovi signal i informacija tesno povezani i međusobno uslovljeni.2. Vodič za PC 103 . Teško je formulisati kriterijum za izbor predstave signala jer. potrebna količina informacija je veća. Vaga sa tegovima radi digitalno. matematičkim modelom se opisuju izvesna svojstva signala. sve dok se ne postigne ravnoteža. pa model može biti pogodan u analizi jednih. Svakom teretu. Meriti se može na dva načina: analogno i digitalno (brojčano). u izboru može učestvovati više faktora: pogodnost praktične primene. Za jedan teret treba staviti toliko tegova da se postigne ravnoteža. Budući da su tehnike obrade signala uslovljene njihovim karakterom. signali kao materijalni nosioci informacija moraju se obrađivati da bi se pojednostavilo izdvajanje informacije sadržane u njima. a "tonove" između njih preskačemo. analogan teretu. Važnu karakteristiku signala čine skup vrednosti argumenata i odgovarajuće vrednosti funkcije. jer je otklon kazaljke proporcionalan. Analogne i digitalne veličine Fizikalne veličine merimo tako da ih uporedimo sa nekom dogovorenom veličinom-jedinicom. Naime. Stoga. odgovara određeni otklon kazaljke. tj. Signal kao fizička pojava poseduje više svojstava od kojih samo neka mogu biti od interesa. Ulogu nezavisno promenljive u matematičkoj predstavi signala najčešće ima vreme. u posebnom slučaju na čulne organe živih organizama. Tako. tako da možemo odsvirati samo jedan ili drugi ton. Dakie. jednostavnost obrade. lakoća interpretacije rezultata obrade itd. menja položaj u prostoru i vremenu i koji se može koristiti za upravljanje izvorima energije ili za dejstvo na specijalne organe organizovanog sistema. U tu svrhu se koriste matematički modeli signala. mada to ne mora da bude od posebnog značaja.

pišu "home". jednim decimalnim mestom može se prikazati deset stanja: 0. Postavlja se pitanje da li je naš dekadni sistem optimalno rešenje? U praktičnom životu ovaj sistem se toliko uvrežio i pokazao praktičnim da nema ni govora o mogućnosti da se izmeni. ne potpuno. međutim. 7. ima svoje antropološki uslovljeno istorijsko poreklo. kao i brojanje. najčešće u normalnoj upotrebi. U svakodnevnom životu ima i drugih pojava koje se mogu svrstati u analogne i digitalne. lako se uviđa iz činjenica da neki drugi. Binarni brojni sistem U digitalnim sistemima obrađuju se brojevi. 8. tako da je korisno posebno izučiti način prikazivanja brojeva i način njihove obrade u digitalnim sistemima. naš dogovoreni pojednostavljeni način sporazumevanja.1.dekadni sistem . 104 VodičzaPC . jer mi i dalje računaru saopštavamo brojeve u dekadnom obliku i od njega očekujemo da nam saopšti rezultat u istom obliku. Naš današnji sistem brojanja . odnosno naš kod. vrsta dogovorenog pojednostavljenog označavanja količine. 2. za istu stvar (kuća). Dakle. tranzistori se jednostavnim sklopom mogu dovesti u stanje provođenja ili neprovođenja itd. Niz tako dogovorenih veza za razne predmete. potrebno je istaknuti neka njegova svojstva radi lakšeg poređenja sa binarnim sistemom. Međutim. Mnogi elementi imaju dva različita stanja kao osnovne fizikalne fenomene. koji nam služe za međusobno sporazumevanje u suštini su kodovi. Kad kažemo ili pišemo "kuća". pisano "kuća" je skup od četiri znaka ili slova. Kapacitet svakog decimalnog mesta je 10. "haus" itd. na primer. ali je vrlo jednostavno i jeftino realizovati sklopove sa dva različlta stanja. a svi misle na istu stvar. Kodiranje Naš govor i pismo. Međutim.takođe je jedan kod. 4. pod tim podrazumevamo nešto u čemu se može boraviti. koji je. Razlog za to je činjenica što je relativno teško konstruisati sklopove (elektronske) sa. dekadni sistem se pokazao za digitalne računare nepraktičnim i morao se odbaciti. Da je to dogovor. što u našem jeziku označava napred opisani objekt. radnje i ostale pojmove čini naš jezik. Sistem na bazi (osnovi) 10 ili decimalni sistem. tj. Osnovne osobine decimalnog sistema su opšte poznate. na primer: magnetni materijali mogu biti magnetisani u dva smera. Veza između ovog skupa slova i spomenutog objekta samo je dogovor. 3.PC za napredne korisnike Violina daje tonove koji su proporcionalni (analogni) dužini strune i zato možemo proizvesti tonove svih mogućih frekvencija. Naravno. nešto što ima zidove sa vratima i prozorima itd. a prepuštamo mu da u sebi "misli" i "računa" drugačije.. 6. 5. poluprovodničke diode mogu biti propusno ili nepropusno polarisane. 9. u digitalnoj (računarskoj) tehnici koristi se sistem sa bazom (osnovom) 2 ili binarni sistem. deset različitih stanja.

Tako se. + b0 2° gde su bi cifre binarnog sistema. Zbog toga se decimalni sistem i naziva sistem sa bazom 10.. Težinski faktori decimalnog sistema su stepeni broja deset i lako se pamte.. pa se prvih deset ovde navodi u narednoj tablici.1 Principi funkcionisanja PC računara To su ujedno i cifre (znaci) decimalnog sistema.. Svako mesto binarnog sistema... na primer. tzv. sa izuzetkom najdesnijeg. iznosi 104 = 10000. stepene broja dva). često treba koristiti težinske faktore binarnog sistema (tj. ukupni kapacitet broja sa četiri decimalna mesta. Kod razmatranja problema u vezi sa digitalnim sistemima. Tako se... Svaki binarni broj se može prikazati u razvijenom obliku: B = bn 2" + bn0 2n'1 + .. prema tome.. Cifre binarnog sistema su 0 i 1. Ukupni kapacitet broja sa n cifara iznosi 10n . je 9999. binarno mesto ima kapacitet 2. u stvari.. Ukupni kapacitet je za jedan veći od maksimalnog broja koji se može prikazati. na primer. na primer. skraćeni oblik prikazivanja broja. Maksimalni broj..jer u prikazivanje treba uključiti i nulu ( 0000 u gornjem primeru ).. Tako. Svako decimalno mesto ima težinski faktor koji je jednak proizvodu kapaciteta decimalnih mesta desno od njega... Svaki decimalni broj može se prikazati u razvijenom obliku kao: B = an 10n + an^ 10n'1 + . pa je. + a0 10° gde su ai bilo koje cifre decimalnog sistema. koji se može prikazati. baza binarnog sistema jednaka 2. binarni broj 11010 može pisati kao 10010 = 1 x 24 + 1 x 23+ 0 x 22 + 1 x 21 + 0 x 2° . 2° 21 2 22 4 2? 8 24 16 25 32 26 64 27 128 28 256 29 512 Vodic zaPC 105 .2.. broj 357 može napisati kao 357 = 3 x 102 + 5 x 101 + 7 x 10° Uobičajeni način pisanja je.... koji ima težinski faktor 1...

Binarne operacije Postoji izvesna sličnost aritmetičkih operacija u dekadnom i u binarnom sistemu. tj. prenos jedinice u susednu kolonu će nastupiti kad god je zbir cifara prethodne kolone veći od 1. Navedeni postupak je pokazan na primeru sabiranja binarnih brojeva 00001001 (dekadno 9) i 00000011 (dekadno 3). a maksimalni broj je za jedan manji. vrši se "prenos" jedinice u prvu susednu kolonu nalevo. bez prenosa u narednu kolonu i/ 00001001 00000011 100 106 Vodič za PC . Dakle potpisuje se 0. Najpre napišimo brojeve jedan ispod drugog 00001001 00000011 Zbir najmlađih cifara je 2 = 102 . Uobičajena skraćenica za binarno mesto je bit. počinjući od prve desne kolone i rezultat zbrajanja se piše ispod. Tako se sabiranje binarnih brojeva vrši zbrajanjem cifara sabiraka po odgovarajućim kolonama.PC za napredne korisnike 210 1024 Ukupni kapacitet binarnog broja sa n cifara (binarnih mesta) je 2n. Ponovo je zbir 2 ili 102. Ako je zbir cifara veći od 1. zajedno sa prenetom jedinicom iz druge rezultat je 1 i njega potpisujemo. što je skraćenica od engleskog naziva binary digit. a 1 prenosi u sledeću kolonu 00001001 00000011 00 U sabiranju cifara treće kolone. 2n -1. Potpisuje se 0. S obzirom da je najveća cifra binarnog sistema 1. a 1 prenosi u susednu kolonu i prenos označava apostrofom / 00001001 00000011 0 Zatim se sabiraju cifre naredne kolone zajedno sa prenetom jedinicom iz prethodne kolone.

u sabiranju najstarijih bitova (prvi sa leve strane) pojavi prenos 1. Na primer. Dakle. tako da je krajnji rezultat sabiranja 00001001 00000011 00001100 U dekadnom sistemu sabirci su 9 i 3. na primer.ili dvo-komplementnu notaciju negativnih brojeva. ali se sada eventualni prenos u sabiranju najstarijih bitova ignoriše. Slično sabiranju. za oduzimanje 7-4 u dvo-komplementnoj notaciji.4) Zatim se dvo-komplementno -4 doda 7 1' + 00000111 11111100 00000011 VodičzaPC 107 . ako se komplementira 00000000. već oduzimanje svode na dodavanje negativne vrednosti. računari tako ne rade. I u ovoj notaciji se oduzimanje zarnenjuje sabiranjem negativne vrednosti.KOMPLEMENTNO . Novije mašine koriste tzv. jednokomplementna notacija ima ozbiljan nedostatak koji se ogleda u nejednoznačnom predstavljanju nule. Naime.4) +1 l7l7l100 (DVO . S obzirom na to da za nulu nije definisana negativna vrednost. najpre je potrebno formirati jedno-komplementno -4 i tome dodati jedinicu 11111011 (JEDNO-KOMPLEMENTNO . dobija se 11111111. nastala protivurečnost izaziva teškoće u testiranju rezultata. Međutim. Stoga je najpre neophodno ustanoviti šta se podrazumeva pod negativnim binarnim brojem. komplementiranjem 00000011 (dekadno 3) dobija 11111100 (dekadno -3). pri tome.2. Na taj način se.1 Principi funkcionisanja PC računara Zbir cifara četvrte kolone sleva je 1. Otuda većina svremenih računara koristi dvo-komplementnu notaciju negativnih binarnih brojeva. Ako se. Ipak. U jedno-komplementnoj notaciji broj se obrazuje komplementiranjem (invertovanjem) svih bitova odgovarajućeg pozitivnog broja. U ovoj notaciji se oduzimanje nekog broja može zameniti sabiranjem njegove negativne vrednosti. rezultat sabiranja je ispravan (11002 = 1210 ). a svih preostalih kolona 0. a njihov zbir 12. jedno. i operacija oduzimanja bi se mogla vršiti analogno oduzimanju u dekadnom sistemu. koja se dobija tako što se najpre obrazuje jednokomplementna notacija i njoj zatim doda jedinica. prenesenu jedinicu treba vratiti natrag i sabrati sa najmlađim bitom potpisane reči.

108 Vodič za PC . imaju 1. Ova operacija se često naziva LOGIČKIM PROIZVODOM binarnih brojeva. Dakle. ovom operacijom se upisuju željeni sadržaji u prazne delove registra. tada je u odgovarajućim pozicijama rezultata 0. Za rad sa računarima. maskiranje. kada su u istim pozicijama argumenata bitovi jednaki (0 ili 1). Na primer. ako se u najviše četiri pozicije reči 00001001 želi upisati 1011. daje u rezultatu broj koji ima 1 u pozicijama gde argumenti. posle pomeranja za jedan bit ulevo. bilo jedan od njih ili oba. dok sy 4 niže pozicije ostale nepromenjene u odnosu na prvobitni sadržaj registra. tamo oba argumenta imaju 0 i rezultat je 0.PC za napredne korisnike i na ovaj način rezultat je ispravan. Logičke binarne operacije je lakše pamtiti u tabelarnom obliku "I" 0 0 1 0 0 "ILI" 1 0 1 0 0 1 0 1 "Ekskluzivno ili 1 0 1 0 0 1 0 1 1 1 0 Sledeće operacije. logički proizvod 11010111 i 10100101 je 11010111 10100101 10000101 Simbol "sfc" označava l-operaciju. pri čemu se upražnjene pozicije popunjavaju nulama. Prenos se. binarni broj 00000001. Na primer. Za razliku od logičkog proizvoda. Operacija se najčešće koristi kada je potrebno uporediti dva binarna broja u procesu računanja. Logički proizvod se najčešće koristi za tzv. Logička ILI-operacija ili logički zbir dvaju binarnih brojeva. odnosno pozicija. prosto briše. Operacija ekskluzivno ILI ili logička razlika nad dva binarna broja daje rezultat koji ima 1 u pozicijama gde bilo prvi ili drugi od argumenata ima 1. nisu logičke. ali sada bez vraćanja natrag prenosa u sabiranju najstarijih bitova. odnosno za brisanje sadržaja jednog dela ili celog registra. dovoljno je izvršiti logičko sabiranje „ „ 00001001 + 10110000 10111001 Simbol "+" označava ILI-operaciju. U svim ostalim pozicijama rezultata je nula. važne za rad računara. One se svode na prosto pomeranje binarno kodovanog podatka ili broja ulevo ili udesno za izvestan broj bita. dakle. rezultuje u broj koji ima 1 u pozicijama gde oba argumenta imaju jedinice. Na primer. od interesa su izvesne binarne operacije koje se sreću u dekadnom sistemu. U rezultatu se vidi da je u najviša 4 prazna bita registra upisana željena reč. strogo govoreći. Tako l-operacija dvaju binarnih brojeva.

pozicija ulevo odgovaraju množenjima binarnog broja sa 2.8 . a da ne bude dupliranja.2. On koristi sve kombinacije 4-bitnih dekadni broj heksadekadni simbol 0000 0 0 0001 1 1 001 0 2 2 0011 3 3 4 4 0101 5 5 0110 6 6 0111 7 7 1 000 8 8 1 001 9 9 bit pozicija 3 2 10 01 00 A 1010 10 1011 11 1100 12 1101 13 D 14 E 15 F 1110 1111 B C Alfa notacija od A do F se koristi za predstavljanje jednim karakterom grupa od 4 bita. ili ekvivalentno binarnom sistemu.3 . Budući da je brojna < osnova binarnog sistema 2. pomeranjima udesno odgovaraju.2. i obrnuto. pomeranja za 1. deljenja sa 2na n.4.. kao što sledi: Vodič za PC 109 . na isti način. od 0 do 255.. U heksadekadnom sistemu sa jednim bajtom (8 bita) možemo predstaviti brojeve od 00 do FF...1 Principi funkcionisanja PC računara postaje 00000010. Heksadecimalni sistem grupa: Ovaj sistem koristi bazu (osnovu)16. gde je n dužina pomeranja u broju bita.

kada se za spoljnu upotrebu. binarni podaci moraju konvertovati u decimalni oblik.-1x2°=1 . Tako.-1x21=2 . možemo reći da. jasno je da se heksa simboli koriste za skraćeno predstavljanje binarnih brojeva. imamo FF 15x16°= 15 15 x 161 = 240 255 Binarni brojevi.28. mogu lako biti konvertovani u heksadekadne izdvajajući grupe od po 4 bita.-1X23=8 15=F 15 = F Primenjujući ista pravila kao za dekadni sistem. Binarni naponi Jedan način da se neki broj predstavi pomoću elektronskih elemenata je da se proizvede napon čija amplituda odgovara tom broju.28 V). Te konverzije se vrše sklopovski ( elektronikom) i korisnik o njima ne vodi računa.28 volti (1. To je. s obzirom na broj pozicija. i obrnuto.PC za napredne korisnike bitpozicija 7654 3210 0000 0 1111 . ali sada koristeći osnovu 16 umesto 10. ako je napon na provodniku 1. a 110 Vodič za PC . potrebno ako se u sistem koji radi binarno.-1X22=4 . unose podaci predstavljeni decimalno. na primer.-1x21=2 1111 . na primer. Na primer HEX F E 9 A BINARNO 1111 1110 1001 1010 Takođe.-1X23=8 . on tada predstavlja broj 1. Konverzija brojnih sistema Vrlo je čest slučaj da se u digitalnim sistemima vrše konverzije (pretvaranja) iz jednog sistema u drugi.-1X22=4 .-1x2°=1 .

ovde treba podsetiti da kad je mehanički prekidač otvoren. Izbor naponskih nivoa za određeni računar zavisi od vrste elektronskih komponenti koje se koriste za realizaciju sklopova tog računara (TTL. 2V.. nije potrebna velika tačnost. već mnogo. . Drugim rečima. . jer naponi ne moraju biti tačni. tada im se mogu dati nazivi viši ili pozitivniji ili niži ili negativniji nivo. analognih računara.1 Principi funkcionisanja PC računara kad je napon 7. Tako se. kako bi se osiguralo da diskretni naponi ostanu unutar određenih granica. izlaz iz jednog kola služi kao ulaz u drugo kolo. u stvari.2. bilo idealno da se na provodnicima javljaju samo dve vrednosti napona. U ovom sistemu bi. 9V . pa je tada važno razlikovati značenje simbola. zahteva komplikovana elektronska kola. onda. ali je važno napomenuti da su svi ulazi i svi izlazi naponski nivoi. dok je sa analognim sistemom teško tačno predstaviti broj koji sadrži više od četiri ili pet cifara zbog toga što je teško izmeriti napon sa tolikom tačnošću. a kad se koristi matematički aparat za rad sa binarnim naponima. predstavljaju broj 3. Drugi način da se pomoću elektronskih elemenata predstavi neki broj zahteva da se za svako decimalno mesto uzme po jedan provodnik. Prednost ovog sistema.). glavni je razlog značaja koji se priđaje binarnom brojnom sistemu. mnogo je jednostavnije koristiti simbole 0 i 1. koji se naziva cifarskim ili digitalnim. Ovo se obično radi tako što se kaže nivo 1 (ili logičko 1) kada je u pitanju naponski signal. na primer. na primer. pri tome. za broj od pet cifara trebalo i pet provodnika. a ne električne struje. da to predstavlja broj 7. zvati negativniji. dakle. Uopšteno uzevši.. Nultim nivoom ćemo. a upotreba ovakvih binarnih napona. dok bi. lako. da bi razlikovali značenja simbola 1. napon na svakom provodniku trebalo ograničiti na deset diskretnih vrednosti. Kada se opet jednom izaberu nivoi. zbog jednostavnosti i pouzdanosti. a jediničnim pozitivniji od dvaju naponskih signala. Elektronska kola u računaru zovu se prekidačka kola zato što tranzistori i/ili diode u ovim kolima rade slično mehaničkim prekidačima. on. izlazni naponski nivo jednog kola zavisi od binarnih napona na ulazu tog kola. Danas je u svim digitalnim računarima realizovana ideja o samo dva naponska nivoa na jednom provodniku. nisu potrebna jako precizna merenja. međutim. Sistem bi bilo mnogo lakše realizovati kad bi se tražilo manje od deset diskretnih vrednosti. CMOS itd. Ovaj metod se uglavnom koristi kod tzv. ipak. a kada je u pitanju broj kaže se broj 1. Međutim. pa bi. Ovi simboli su stvarno veoma korisni.36 V. U digitalnom sistemu. mnogo provodnika koji moraju zadržati konstantan napon.36. njegov otpor je beskonačan i kroz Vodič za PC 111 . u ovom sistemu. može uzeti da naponi koji se kreću nešto ispod i nešto iznad 3 volta. ali je smetnja u tome što se oni koriste i za brojeve. 1V. Prekidačka kola Prekidačka (logička) kola su elektronska kola konstruisana za rad sa binarnim naponima i od kojih svako ima jedan ili više provodnika koji ulaze u kolo i jedan izlazni provodnik . Podsetimo se da mi ne posmatramo jedan provodnik kod koga se u određenom momentu napon može pažljivo regulisati. je u tome što se njime može predstaviti bilo koji broj. kao što su OV.izlaz iz kola.

Pored navedenih sedam osnovnih. Da bi se u potpunosti definisao izlaz iz kombinacionog kola za svaku od 2 na n kombinacija n ulaznih promenljivih. ILI i NE) dovoljna za realizaciju bilo koje logičke funkcije. flip-flopova. gate). Impuls je napon ili struja koji se menjaju od jedne na drugu vrednost u relativno kratkom vremenskom intervalu poredeći prema vremenima promena u logičkom kolima. OR. Ova kola se nekada nazivaju i kapijama ili vratima (engl. nego i od redosleda u kome se one primenjuju. Ulazi i izlazi asinhronog sekvencijalnog kola su obično nivoi. Slično tome i tranzistori i diode imaju svoje visokootporno (zakočno) i niskootporno (zasićeno) stanje za upravljanje protokom električne struje. kako se još naziva . a izlazi su impulsi ili su važeći samo za vreme impulsa sata. NILI. radio i TV prijemnicima. Metodi analize i sinteze sekvencijalnih logičkih kola prevazilaze okvire ove knjige. ILI.PC za napredne korisnike njega ne može prolaziti struja. dekoderi itd. AND. NOT. U ostalim primenama. Ova kola se nazivaju sinhronim i asinhronim sekvencijalnim kolima. postoji celi niz složenijih kombinacionih kola koja se proizvode kao standardna integrisana kola (kodri. Nl. Zbog toga ono mora da ima sposobnost memorisanja stanja kroz koja prolazi. nivo je napon ili struja koji ostaju u suštini konstantni u relativno dugom vremenskom periodu poredeći prema kašnjenjima u logičkim kolima. koristi se tabela kombinacija ili. pogodno je koristiti sklopove u kojima su integrisane jedinice koje su u stanju da čuvaju (pamte) više bita. NE. memorijskih elemenata koja su u stanju da pamte digitalne informacije. Ovakve jedinice nazivaju se registrima. respektivno. Kombinaciona logička kola Kombinaciona logička kola spadaju u klasu digitalnih kola čiji izlaz je u potpunosti definisan kombinacijom ulaznih promenljivih. Sklopovi sa pojedinačnim flip-flopovima mogu da se koriste za memorisanje do nekoliko bita. Sekvencijalna logička kola dele se u dve kategorije: ona koja imaju zajednička vremena boravka u svakom stanju i ona kod kojih vremena provedena u stanjima zavise od internih kašnjenja. To znači da izlaz iz sekvencijalnog logičkog kola zavisi od istorije ulaza. a ne redosledom njihovog primenjivanja. na primer. Pošto jedan flip-flop 112 VodičzaPC . a kad je zatvoren. dok se ulazi u sinhrona sekvencijalna kola unose iz izvora istovremeno sa impulsima sata (kloka). NAND. U ovu vrstu kola spadaju razne vrste tzv. a ne kao prekidači. Međutim. ako je neophodno raditi sa više bita istovremeno. NILI. tj. Sekvencijalna logička kola I Osnovna karakteristika sekvencijalnih logičkih kola je da njihov izlaz ne zavisi samo od kombinacija ulaznih promenljivih. tranzistori rade kao ventili. Ekskluzivno ILI (engl. Osnova logička kola su: I. tabela istine. Prema našoj definiciji. njegov otpor je nula i struja može teći.). jer se njihovi otpori kontinualno menjaju. od kojih su tri (I.Uloga sata je da izvrši sinhronizaciju trajanja stanja. XOR).

1.2.1 Osnovni mikroprocesorski sistem CPU mora da sadrži sledeće elemente da bi pogodno funkcionisao: 1. 3. 4. 2. Aritmetičko-logičku jedinicu (Arithmetic and Logic Unit . koji je sistemu potreban. magistrale) unutar CPU i između CPU i spoljnih Vodič za PC 113 . Registre koji privremeno memorišu kodove instrukcija i podataka. 2. koja izvršava osnovne logičke funkcije. kao i funkcije i mogućnosti pojedinih komponenti.1. Osnovni mikroračunarski sistem prikazan je na sl. odnosno mikroprocesor. kapacitet memorisanja registra jednak je broju njegovih flip-flopova.1 Principi funkcionisanja PC računara memoriše jedan bit informacije. Drugi element.2 Uvod u mikroprocesore i njihovu terminologiju Srce mikroračunarskog sistema je njegova centralna procesna jedinica (Central Processing Unit . je memorija. Treći element su periferijski sklopovi (input/output port) koji povezuju mikroračunraski sistem sa periferijskim uređajima. koji se može smatrati višefunkcijskim uređajem. Poželjno je da korisnik poznaje osnovne blokove od kojih je izgrađen sistem sa kojim radi. Glavni elemenat sistema je CPU. i njene memorijske komponente. Logičku jedinicu koja dešifruje (dekodira) instrukcije i. štampač itd. Staze (sabirnice.2. dozvoljava pristup ka ALU. tastatura. uređaja. kao što su monitor. I/O PORT SPOLJNI UREĐAJ l/O PORT slika 2.ALU). po potrebi.CPU).

akumulator je i izvorni registar (operand) i odredišni registar (rezultat). Prethodna slika prikazuje da CPU prima instrukcije i podatke a šalje podatke. unutar CPU-a. a takođe bilo koji par registara. Čak i u mašinama koje bi mogle da rade neposredno nad podacima u memoriji. kao i naredbe za upisivanje sadržaja akumulatora u memorijsku lokaciju. koji se protežu kroz ceo sistem. Naime. Instrukcije i podaci ulaze u CPU. a podaci izlaze iz njega. rezultat izvršene operacije uvek ostaje upisan u akumulator. Treći element su uređaji (elektronski sklopovi) koji povezuju sistem sa spoljnim svetom. da bi se. Druga važna osobenost akumulatora ogleda se u njegovoj ulozi posrednika u prenosu podataka između memorije i CPU-a. u stvari. clock) ili vremenski (engl. Memorija mora biti podeljena na individualne adresibilne lokacije.PC za napredne korisnike CPU se može zamisliti i kao glavni putni pravac. razume se. Takva povezivanja se izvode magistralama (sabirnicama). Važan blok ili podsistem je "klok" (davalac takta. Memorijski blok mikroprocesorskog sistema je pasivni deo gde se podaci i instrukcije odlažu (memorišu). pri ovakvom povezivanju. Računari obično poseduju specijalan registar koji se naziva akumulator. treći blok sistema. brže će se izvršiti zadata naredba. veze između komponenti se ostvaruju snopovima provodnika. sa ALU i sa drugim modulima unutar CPU. ako se operandi nalaze u registrima unutar samog CPU-a. arhitekta računara mora predvideti obebzbeđenje da nikada dva podatka ili dve informacije ne budu istovremeno potisnute na istu sabirnicu. Staviše. ovaj prenos se uvek vrši preko akumulatora. 114 Vodič za PC . jedan je memorijski blok. Registri su specijalne memorijske lokacije u samom CPU. timing) blok. sadržaj akumulatora se može neposredno upisati u bilo koji registar unutar CPU-a. U većini računara zadata aritmetička ili logička operacija se ne može izvesti nad sadržajem bilo koja dva radna registra unutar CPUa. Stoga se. Sistemsko merenje vremena se kontroliše eksternim klok podsistemom koji obezbeđuje taktne (klok) impulse tačno određenog trajanja. Prednost korišćenja sabirnica je očigledna: umesto pojedinačnih provodnika za povezivanje parova brojnih komponenti računara. Osobenosti akumulatora su dvojake. 8-bitnom sistemu. može neposredno razmenjivati i svoje sadržaje. predstavljaju snopove električnih provodnika grupisanih prema prirodi digitalnih signala koje prenose. Njihovi izlazi (bitovi) sa električnim provodnicima povezani su sa upravljačkom logikom. od kojih svaka može da čuva jedan element instrukcijskog koda ili jedan element podatka. svaka individualna adresibilna lokacija će biti jedan 8-bitni podatak. Podaci i instrukcije koje CPU prima mogu dolaziti iz dva izvora. zatim. Stoga postoje naredbe za upisivanje sadržaja memorijske lokacije u akumulator. Dakle. u većini mašina (računara). Osim toga. Na primer. podaci moraju najpre očitati iz memorijskih lokacija i učitati u registre. jer je samo akumulator snopom električnih provodnika povezan sa memorijom. koji su. on manipuliše podacima i distribuira ih gde je potrebno. engl. jedan od njih mora biti akumulator. u tzv. Posredstvom svoje aritmetičko-logičke jedinice. nad tim podacima izvršile zahtevane operacije. koje zapravo. Drugi izvor su spoljni uređaji.

2. on zna (odnosno njegova memorija) gde se pošta nalazi. 1 i 2. Slično i mikroprocesor. mora da primi i izprocesira sekvencu ili skup instrukcija. kako je to prikazano na slici 2. da bi obavio neku specifičnu operaciju. kad pođe od svoje kuće.2 Proces upisivanja podataka u meoriju MEMORIJA PODATAK t ADRESA slika 2. potrebna nam je adresa i podatak. CPU generiše vremenske cikluse. Proces čitanja memorije. fioke su adresirane sa 0. Na primer. Zamislimo memoriju kao ormar sa fiokama i svaku obeležimo brojem. Pogledajmo kako neki broj možemo upisati u memoriju. Ovo je prikazano na slici 2.1 Principi funkcionisanja PC računara Reagujući na instrukcijske kodove. jer u računaru svaki podatak (ili instrukcija) je broj. znači podatak. koji mogu biti dugački određen broj klok impulsa. kažemo da je kapacitet ormara tri fioke. Na jednoj adresi može se nalaziti samo jedan podatak. takođe. ili konkretnije.3 Čitanje podataka sa zadate adrese Vodič za PC 115 .3 Memorija U memoriju se odlažu ili iz nje uzimaju podaci. Ova sekvenca instrukcija naziva se program. kupi razglednice i marke itd. Ove informacije su podaci. 4 MEMORIJA PODATAK l ADRESA slika 2. Razlika je u tome što je potrebno navesti samo adresu.1 i 2.2. Da bismo nešto stavili u fioku. To isto važi i za memoriju. 2. a druga je ono što stavljamo. Znači. adresni i ulaz podataka. odnosno adresa fioke. Na primer. Prva je mesto gde stavljamo. memorija služi za skladištenje brojeva. ako imamo tri fioke numerisane sa 0. sličan je procesu upisivanja. svrati u poštu. a memorija daje podatak.3. Davanje instrukcija mikroprocesorskom sistemu može se uporediti sa davanjem instrukcija (uputstava) nekoj osobi da uradi neke poslove. kakve razglednice da kupi i druge instrukcije vezane za dobijeni zadatak (program). potrebno je znati dve stvari. Vi možete zamoliti nekoga da. Mikroprocesor.1. Broj napisan na fioci zovemo adresa fioke. smešta podatke u memoriju. Čovek mora da pamti nekoliko činjenica koje će mu omogućiti da ostvari svoj program uspešno. Zato memorija ima dve vrste ulaza.

Na slici 2.upravljačke linije.0. No. žica na štampanoj ploči kroz koju protiče ili ne protiče struja. ali nismo objasnili šta to. celokupna logika računara zasnovana je na principu: ima napona . Ukratko rečeno. kažemo da je memorija kapaciteta dva bita. . Recimo i šta ćemo podrazumevati pod reči linija. Pošto se na adresnoj liniji može pojaviti napon (logička jedinica) ili ne (logička nula). aktivirati liniju za čitanje memorije. liniju "otkačimo" od napajanja. Pošto imamo samo jednu liniju za podatak. jedna za upis i jedna za čitanje.linije podataka i . Pomenut broj. usvojimo da kada na liniji nema napona. Pošto ima dve lokacije i u svakoj po jedan bit. To su lokacije sa adresama 0 i 1. Postoje dve upravljačke linije. sa svake lokacije možemo pročitati jedinicu ili nulu. Postavimo sada malo komplikovaniji problem i zamislimo da postoje dve adresne linije. u stvari. Zamislimo sada memoriju šematski.PC za napredne korisnike Pitate se kako memorija. jednostavno.nema napona. Kada ne želimo čitanje. jedinica ili nula. Kombinacije koje možemo dobiti na tim linijama su: 0 .4 prikazana je logička šema memorije. UPIS ČITANJE MEMORIJA ► PODATAK t ADRESA slika 2.4 Logička šema memorije Govorili smo o primanju i slanju adresa i podataka.5. da se ne bismo bavili naponima. memorija sadrži sledeće osnovne priključke: . kao što je dato na slici 2.0 116 Vodič za PC . jednostavno znači priključiti je na izvor struje. Tako. znači.adresne linije. kada dobije adresu. kažemo da možemo adresirati dve memorijske lokacije. Verovali ili ne. ona je u stanju logičke nule. naziva se bit. memorija prihvata ili šalje podatak. 1 . jednu liniju podataka i dve upravljačke linije. a kada ima. na primer. ona je u stanju logičke jedinice. Zavisno koja od njih je aktivna. To je. "zna" da li treba da prihvati ili da pošalje podatak? I ovaj problem je rešen krajnje jednostavno. Ova memorija ima jednu adresnu liniju. 0 -1. o aktiviranju linija za čitanje i upis.

ili kapacitet memorije u bajtovima. Na slici 2.D7. Već pogađate da takva memorija ima 8 linija podataka. broj mogućih adresa se povećao dva puta i sada imamo memoriju kapaciteta četiri bita.5 Memorija kapaciteta 2 bita Nije dovoljno imati samo puno adresa.6 Memorija kapaciteta 64 kB Vodič za PC 117 . i 16 adresnih linija. U praksi je kapacitet svake memorijske lokacije 8 bita ili jedan bajt. Broj adresa.6 prikazano je jedno memorijsko kolo koje ima 8 linija za podatke.1 Principi funkcionisanja PC računara i 1 -1. obeleženih sa AO . obeleženih sa DO . data) što znači podatak. Dodavanjem jedne adresne linije. DO D1 D2 D3 MEMORIJA D4 D5 D6 D7 AO A2 A4 A6 A8 A10 A1 A3 A5 A7 A9 A11 A12 A14 A16 A13 A15 slika 2. U prethodnom primeru na svaku od njih mogli smo smestiti samo jedan bit. UPIS ČITANJE n/\r\i<ri 1/ ■ UUA1 /\lv MEMORIJA ADRESA slika 2. varira od računara do računara. Slovo D na linijama podataka potiče od reči "dejta" (engl.2.A15.

7 očigledno tako nešto ne omogućava. Na početku smo rekli da računar. neku manipulaciju sa njima i upis.7 Vezivanje memorije i procesora Proces rada procesora možemo podeliti u dve faze: pribavljanje instrukcije iz memorije i izvršavanje instrukcije. Računar nema vezu sa spoljnim svetom. Šema sa slike 2.1. Slika 2. Slika. prikazaćemo prethodnu sliku na malo drugačiji način. Postoji neko ko je koristi i upravlja njenim radom.procesor vezan na magistralu prikazan je slikom 2. ali zadržimo se na načinu vezivanja i komunikacije memorije i procesora. što ćemo kasnije videti. sve ove linije crtaju se kao jedna debela linija (slika 2. govori i o suštini rada računara. engl. sem memorije i procesora. a magistralom podataka skup linija podataka. svodi se na čitanje podataka. Radi jednostavnosti crtanja. Ove faze naizmenično se smenjuju od trenutka uključenja do trenutka isključenja računara. Adresnom magistralom nazvali smo skup adresnih linija. Sistem memorija .4 Magistrala Pomenutu vezu omogućava magistrala (sabirnica. Slika 2. Sve što su računari u stanju da rade.10.7 prikazuje kako se to vezivanje izvodi. 2. "bas". Od procesora se očekuje da razmenjuje podatke sa njima.9). čine i neki ulazni i izlazni uređaji. UPIS A E r MEMORIJA ADRESE PODACI 1 ČITANJE PROCESOR slika 2. On radi još štošta. to je procesor. bus).PC za napredne korisnike Memorija samoj sebi ne može biti svrha. Ne zaboravimo da je ovo samo šematsko predstavljanje i da sve linije i dalje fizički 118 Vodič za PC . Da bismo shvatili šta je magistrala. sem o načinu vezivanja. posmatrajmo procesor kao sklop koji kontroliše upis i čitanje podataka.8 prikazuje način vezivanja procesora i memorije na magistrale. Postoji i upravljačka magistrala koju čini skup upravljačkih linija. Za sada. Pogađate. Čitanje i upis ne odnose samo na memoriju.

9 Magistrala Vodič za PC 119 . Možda je najvažnije znati da se u istom trenutku na magistrali adresa može nalaziti samo jedna adresa i na magistrali podataka samo jedan podatak.8 b) Fizičko izvođenje magistrala < adresna magistrala ^ magžstrala podataka ^ upravljačka magžstrala slika 2. C^ sg LU h- 9< <u MAGISTRALA PODATAKA ADRESNA MAGISTRALA _L ±.2. MEMORIJA 1 | PROCESOR slika 2.1 Principi funkcionisanja PC računara postoje.

dobiti ASCII kod pri-tisnutog tastera. Sa druge strane. Programer je taj koji mora da zna da će. prevarili ste se. odnosno na adresnu magistralu postavi adresu. on.10 Memorija i procesor vezani na magistralu Veza sa svetom Zahvaljujući magistrali. kako je to prikazano na slici 2. Na magistralu je moguće istovremeno priključiti i više ulaznih i izlaznih uređaja. Neki procesori omogućavaju razdvojeni memorijski i ulazno/izlazni prostor. Ako mislite da će tek sada nastati zbrka. To znači da adrese memorijskih lokacija i adrese U/l uređaja mogu biti iste. Druga neprijatnost je ta što se deo memorijskog prostora mora dodeliti U/l uređaji-ma. Adresa tastature neka je 10. omogućeno je vezivanje procesora na ulazne i izlazne uređaje. Pitate se kako sada sve ovo funkcioniše? Jednostavno! Princip je isti kao i kod memorije. Najveći deo brige ipak brine programer. Postoji skup instrukcija za čitanje i upisivanje u memoriju i instrukcije za slanje i 120 Vodič za PC . disk itd. Stvari postaju čak jednostavnije. slika 2. Zašto? Neka imamo računar čija memorija zauzima adrese od 0 do 9. Kada programer piše program u kome očekuje da korisnik pritisne neki taster. Procesor jednostavno nezna da se nije obratio memoriji. treba da pročita sadržaj adrese 10. štampač. Razmotrimo zato prvo koncepciju tzv. instrukcija za čitanje podataka sa bilo koje adrese je ista. od uređaja očekujemo da se ponaša upravo kao i memorija kada se od nje zatraži podatak.11 Šematski prikaz računara Procesor se nekom uređaju obraća isto kao memoriji. Naravno.PC za napredne korisnike slika 2. nekom instrukcijom. memorijski mapiranog ulaza/izlaza. aktivira upravljački signal za čitanje i na magistrali podataka očekuje podatak. kada pročita podatak sa adrese 10. na primer tastaturu.11.

Preko ova dva registra procesor "vidi" svet oko sebe.. Programeru ovi registri nisu dostupni.2. U principu procesor sadrži neki skup registara koji predstavlja njegovu internu memoriju.1 Principi funkcionisanja PC računara primanje podataka od periferijskih uređaja. Slika 2. pa on mora da je čeka. svako obraćanje memoriji zahteva izvesno gubljenje vremena.5 Procesor Zavirimo sada i u unutrašnjost procesora. u navedene registre smeštaju se podaci uzeti iz memorije. RO. Obično se program piše tako da se podaci prvo prikupe iz memorije a zatim obrađuju u registrima. kako se to kaže. reč o programiranju na mašinskom jeziku. jer ona nije.12 prikazuje dva takva registra. MAR (Memory Address Register) se naziva adresni registar memorije. u koju smeštamo ili iz koje primamo podatak naziva se port. Slika 2. Drugi razlog postojanja registara je njihovo korišćenje kao internih brojača itd.1.12 Registri za komunikaciju sa spoljnim svetom MAR I ♦ JL MDR ALU PC IR UPRAVLJACKA JEDINICA slika 2. Dakle. nazivaju se internim registrima opšte namene i njih programer može da koristi. Ovde je. u stanju da prati brze zahteve procesora. 2.13 Procesor VodičzaPC 121 . Naime. R1 . naravno. Prvi je sporost memorije. Adresa periferijskog uređaja.13 nešto detaljnije prikazuje unutrašnju. MDR MAR PROCESOR slika 2. Ovi registri postoje bar iz dva razloga. "arhitekturu" procesora.. Svaki njegov bit se vezuje za adresnu magistralu.

Sadržaj PC-a prebacuje se u MAR i adresa izlazi na adresnu magistralu. Generiše se signal za učitavanje iz memorije i podatak iz nje. ulazni i izlazni uređaji. • prvi operand I « drugi operand i slika 2. Sledeći korak je kopiranje njegovog sadržaja u IR . Kako mu i ime govori. sliku 2.14 koja prikazuje šta se događa u ALU jedinici. Upravljačkim signalom. Ovim se završava prihvat instrukcije iz memorije ili "feč" (engl.R1. programski brojač.1. OR i XOR vrše se navedene operacije. Sadržaji registara R0 i R1 idu u ALU. Ceo tok je pod kontrolom signala iz upravljačke jedinice kojom se nećemo baviti. Procesor šalje ili od uređaja prima podatak tako što na adresnu magistralu stavi adresu porta i u tu 122 VodiczaPC . da bi se prepoznalo o kojoj je instrukciji reč. Ranije smo rekli da svaki periferijski uređaj irna rezervisanu jednu memorijsku lokaciju koja se naziva port. preko magistrale podataka. Pretpostavili smo da na njene ulaze dolaze podaci iz R0 i R1. Sledi faza izvršavanja instrukcije. na kraju. sadržaj PC se poveća za 1 i ciklus se ponavlja. šematski prikazuje računar. Rezultat se smešta u R0. dolazi u MDR (Memory Data Register). fetch) faza. Prvo se analizira sadržaj IR-a. -.PC za napredne korisnike Pogledajmo sada šta se događa u trenutku uključenja računara.14 Struktura aritmetičko-logičke jedinice 2. U blokovima označenim sa + . aritmetičko-logičku jedinicu. upisuje se 0. To bi značilo da treba sabrati sadržaje registara R0 i R1 i rezultat smestiti u R0. Pogledajmo. odabere se jedan od četiri moguća rezultata koji će se preneti u R0. AND.6 Softver Slika 2. U registar PC (Program Counter).registar instrukcije. Na magistralu podataka priključeni su memorija.15. PC sadrži adresu instrukcije koju treba izvršiti. gde se izvršava sabiranje. Recimo da se u memoriji nalazio kod instrukcije ADD R0.

sastoji od upisivanja ovih brojeva u memoriju. Videli smo da ove operacije za procesor znače generisanje određenih upravljačkih signala (na primer. Vrlo je teško pamtiti naredbe po brojevima. Očigledno je da procesor. 1 .16 ilustruje proces izvršavanja instrukcije. Svaka naredba kodirana je brojem.naredba koja uzima podatak sa adrese 100. čine njegov softver. Zato se svakoj od njih pridružuje simboličko ime ili mnemonikc Na primer. kojima su kodirane naredbe.15 Tokovi podataka u računaru Svaki procesor raspolaže izvesnim skupom instrukcija ili naredbi.naredba koja rezultat upisuje u port čija je adresa 1000 itd. odnosno. Kakvi će to signaii biti. Programiranje se. za čitanje ili upis) i generisanje adresa ili podataka na adresnoj. čini program. odredio je proizvođač procesora u toku njegove izrade. upisan u memoriju. upiše iii iz nje pročita podatak. on počinje njegovo ćzvršavarsje. Slika 2. Niz brojeva. izvrši neku obradu podatka i rezultat pošalje na izlazni uređaj.naredba koja sabira taj podtak sa brojem 5 i 2 . magistrali podataka. Kod mikroračunara neki osnovni program upiše se u ROM i čim se raču-nar uključi. Obrnuto. Na primer: 0 . sve uređaje vidi na isti način. u osnovi. izvršavanje programa sastoji se u tome da procesor čita te brojeve iz memorije i u njima prepoznaje naredbe na osnovu kojih njegova električna kola generišu potrebne signale. UPRAVLJAČKA ADRESNA slika 2. Celokupan rad računara zasniva se na tome da procesor primi podatak od ulaznog uređaja. malopre smo pomenuli neke naredbe koje tmožemo nazvati: 0LD (100) 1 ADD 5 VodičzaPC 123 .1 Principi funkcionisanja PC računara adresu.2. preko magistrale podataka. Programi napisani za neki računar.

procesor izvršava direktno. Editor pretvara računar u neku vrstu pisaće mašine. editor teksta. Brojevi koji se pridružuju slovima. Na tastaturi pritisnemo tipku sa slovom. ali ne razume reč ADD 5. Ako je naš program napisan na simboličkom mašinskom jeziku. da bi ga procesor razumeo. odnosno čita instrukciju po instrukciju iz memorije. editor na ekranu grafički prikaže slovo i u memoriju ga upiše kao neki broj. Kucanje simboličkog mašinskog programa korišćenjem editora teksta. u našem primeru. pridružujemo neki naziv dobijamo simbolički mašinski jezik ili asembler. 124 VodičzaPC . mašinskim i simboličkim mašinskim jezikom. Prevođenje programa sa simboličkog mašinskog jezika na mašinski jezik. standardizovani su tzv. Programski jezici Upoznali smo se sa dva programska jezika. Asembler omogućava lakše programiranje. moramo ga prevesti u niz brojeva. tako da što slikovitije opišu šta neka naredba radi. Asembler je namenjen Ijudima i računar ga ne razume. neophodan je i tzv. i 2.PC za napredne korisnike 2MOVE (1000) UPRAVLJAČK I SIGNALI ADRESE PODACI slika 2. ali ono i dalje ostaje komplikovan proces.16 Princip izvršavanja instrukcija Asembler Skup svih instrukcija procesora kodiranih brojevima. kojom smo tu instrukciju simbolički označili. jer nam je tako bilo lakše da ga napišemo. koji se naziva asembler. U procesu pisanja programa. čini mašinski jezik tog procesora.American Standard Code for Information Interchange) standardom. brojem 1. "aski" (ASCII . napisani su programi nazvani programski jezici. Mana mašinskog jezika je veoma teško pamćenje kodova instrukcija i samim tim komplikovano programiranje. Mašinski program je jedini program koji računar razume. To radi program asembler. Ako svakoj instrukciji. Simbolička imena izmišlja proizvođač procesora. Njegova uloga je da pročita simboličku instrukciju. To možemo uraditi ručno ili uz pomoć nekog drugog programa. Proces pisanja mašinskog programa može se podeliti u dve faze: 1. odnosno u niz mašinskih instrukcija. Program pisan mašinskim jezikom. Računar zna šta treba da uradi kada naiđe na instrukciju predstavljenu. zameni je kodom odgovarajuće mašinske instrukcije i taj broj upiše u memoriju. predstavljenoj brojem. Zbog svega ovoga.

2.1 Principi funkcionisanja PC računara
Svaki programski jezik ima svoj skup instrukcija, zahteva specifičan način
njihovog pisanja, odnosno ima svoju sintaksu ili "pravopis", i svaki je orijentisan ka
rešavanju specifičnih problema. Naredbe višeg programskog jezika, kao i kod
simboličkog mašinskig jezika, ne izvršavaju se direktno, već se prevode na mašinski
jezik. Jedna naredba višeg programskog jezika prevodi se sa više mašinskih
instrukcija. Jedna naredba višeg programskog jezika ponekad se prevodi sa nekoliko
stotina ili hiljada mašinskih instrukcija. Prednost upotrebe višeg jezika postaje
očigledna. Uvek je lakše napisati jednu nego hiljadu instrukcija i pri tome ne
razmišljati o specifičnostima hardvera, kao što su, na primer, adrese portova, brzine
prenosa podataka itd.
Programi pisani na višem programskom jeziku prenosivi su sa računara na
računar u smislu da se mogu izvršavati na računarima različitih tipiva. Ta prenosivost
važi za tekst programa, ali ne i za prevedeni program, jer je ovaj u mašinskoj formi.
Tekst programa treba prevesti i na novoj mašini. Program koji prevodi
program, pisan na nekom višem programskom jeziku na mašinski jezik, naziva se
prevodilac ili kompajler (engl. compiler). Tekst programa naziva se izvorni (source)
program. Postoje programi koji ne prevode ceo program odjednom, već to rade u
toku njegovog izvršavanja kako nailazi koja instrukcija. Takvi programi nazivaju se
interpreteri .

2.1.7

Procesor Intel 8086

Intel 8086 predstavljao je prvi 16-bitni mikroprocesor treće generacije kojim
je najavljen korak ka novim, znatno naprednijim arhitektonskim rešenjima u odnosu
na prethodne 8-bitne i 16-bitne mikroprocesore. On je omogućio kompatibilnost
prethodne 8-bitne familije (Intel 8080/8085), ali i znatno bolje performanse koje se
ogledaju u ubrzanju izvršavanja programa i za faktor deset. Pored toga što je bio u
stanju da izvrši sve programe pisane za familiju 8080, novi mikroprocesor je ponudio
i mnoga značajna arhitektonska poboljšanja koja se ogledaju u uključivanju 16-bitnih
aritmetičkih operacija, operacijama nad nizovima znakova, mogućnošću pisanja tzv.
višestruko ulaznih programa i slično. Dalja arhitektonska poboljšanja ogledaju se u
većem broju radnih registara u odnosu na prethodne 8-bitne mikroprocesore, od
kojih su četiri opšte namene za 16-bitne operacije, a ostala četiri služe za podršku
novim načinima adresiranja. Ovo je omogućilo znatno povećanje adresnog prostora:
na 1 milion bajta memorije. Takođe, znatno su proširene mogućnosti adresiranja
ulazno/izlaznih uređaja za koje je namenjen adresni prostor od 64 kB.

Hardverska organizacija
Intel 8086 predstavlja 16-bitni mikroprocesor realizovan u jednom
integrisanom sklopu sa 40 nožica (pinova). Na sl.2.17 prikazane su osnovne linije
koje se pojavljuju na sabirnicama (magistralama) mikroprocesora. Odmah se zapaža
da je radi uštede broja spoljnih nožica, izvršeno tzv. multipleksiranje sabirnice
podataka i donjih 16 bita adresne sabirnice. To znači da je neophodno i u manjim
primenama izvršiti njihovo razdvajanje posebnim spoljnim kolima.

Vodic zaPC

125

PC za napredne korisnike
Inače, mikroprocesor obezbeđuje ukupno 20 adresnih linija koje dozvoljavaju
adresiranje do 1 megabajta logički kao niz organizovanih memorijskih lokacija.
Organizacija pristupa memoriji preko internih registara segmentacije dozvoljava
dalju podelu memorije na segmente veličine ne više od 64 kilobajta (kB) za
smeštanje programskog koda, podataka i steka. Fizički je memorija organizovana u
dva dela: prvom se pristupa preko linija podataka D0 - D7, a drugom preko D8 D15. Svakom ovom delu se pristupa korišćenjem adresnih linija A1 - A19, dok linija
A0 određuje deo kome se pristupa (kada je A0 = 0 pristupa se parnim, a pri A0 = 1
neparnim lokacijama).

w

AĐn-AĐir

TEST

U Ij

INT

—►
—► NMI
◄— —► RO/GT0
RO/GT,

(S3-S6)
BNE/S7

w

INTA

w

w
w
__ t
w

—►
◄—
◄-—

INTEL 8086
HOLD

RD
WR

HLDA

DT/R

RESET

DEN

READY

ALE

MN/MX

LOCK

CLK
0So
QS,

_s.

S2(M/IO)

slika 2.17 Sabirnica mikroprocesora Intel 8086

Deo adresnog prostora memorije koristi se za posebne svrhe, kako je to
ilustrovano na sl. 2.18. Gornjih 16 bajta, koristi se za smeštanje informacije o
inicijalnom automatskom puniocu, kao i informacije o adresi na kojoj započinje
izvršavanje, nakon pojave RESET signala. Donjih 1kB podeli se u 4-bajtne pokazivače
(pointere) na rutine za obradu 256 mogućih tipova prekida. Od ukupno 32 bita ovih
pokazivača, 16 se koristi za adresu segmenta, a 16 predstavljaju odsečak unutar

126

Vodič za PC

2.1 Principi funkcionisanja PC računara
segmenta. Svi ovi pokazivači moraju da budu inicijalizovani pre nego što se dešavaju
prekidi.
A

FFFFF

16

V

4

A
1)

4
4

slika 2.18 Adresni prostor memorije

Intel 8086 je arhitektonski rešen tako da realizuje izdvojeni ulaz/izlaz, iako
nema smetnje da se koristi i memorijski preslikani ulaz/izlaz. Adrese registara ulazno/
izlaznih uređaja pojavljuju se isto kao i adrese memorijskih lokacija na adresnim
linijama A0 - A15, a vrednost adresnih linija A16 - A19 je, pri ulazno/izlaznim
operacijama, nula. Ovo omogućava adresiranje od najviše 64 kB 8-bitnih registara
ulazno/izlaznih uređaja.
Spoljni hardverski prekidi, koje dozvoljava mikroprocesor 8086, mogu da se
podele na one koji se mogu (INT) i one koji se ne mogu maskirati (NMI). Rezultat
pojave zahteva za prekidom je automatski skok na jednu od 256 mogućih rutina za
obradu prekida, čije su početne lokacije sadržane u donjih 1kB lokacija memorije.
Kako postoje samo 2 linije ulaza zahteva za prekidom, to uređaj koji generiše prekid
mora da, u toku ciklusa odobrenja prekida, obezbedi 8-bitni broj tipa prekida. Ovaj
broj se koristi kao vektor na odgovarakući pokazivač na početak rutine za obradu
prekida. Prekid sa linije INT moguće je maskirati na dva načina: programskim putem
i kao odziv na zahtev za prekidom. Bit maske prekida automatski se resetuje i time
onemogućava dalje prekide nakon pojave zahteva za prekidom. Njegovo staro stanje
ostaje sačuvano na steku i restaurira se, nakon povratka iz rutine za obradu prekida.

Programska organizacija
Intel 8086 je registarski orijentisan mikroprocesor. Većina operacija se obavlja
nad sadržajem registara. Programski model mikroprocesora predstavljen je na sl.
2.19. Ukupno su na raspolaganju tri skupa registara: registri opšte namene,

Vodič za PC

127

PC za napredne korisnike
pokazivači, indeksni registri i registri segmentacije. Pored njih, postoji i pokazivač
instrukcija, ali se njemu programski ne može eksplicitno pristupiti.
AKUMULATOR
BAZNI REGISTAR
BROJAČ
REGISTAR PODATAKA
POKAZIVAČ STEKA
POKAZIVAČ BAZE
INDEKS IZVORIŠTA
INDEKS ODREDIŠTA
POKAZIVAČ INSTRUKCIJA
REGISTAR STANJA
SEGMENT KODA
SEGMENT PODATAKA
SEGMENT STEKA
SEGMENT PODATAKA - DODATN

slika 2.19 Programski model mikroprocesora 8086

Registri opšte namene koriste se za obavljanje aritmetičkih i logičkih operacija,
a u nekim instrukcijama, kao što su one koje rade nad nizovima znakova, oni imaju
fiksno značenje, kako je to prikazano na prethodnoj slici. Registri opšte namene
razlikuju se od ostalih po tome što se mogu adresirati ili kao 4 16-bitna, ili 8 8-bitnih
registara.
Pokazivači i indeksni registri omogućavaju razne vrste adresiranja unutar
segmenta. lako se svi oni mogu da koriste na proizvoljan način, najefikasnije je
korišćenje za namene prokazane na prethodnoj slici, odnosno njihov sadržaj
pokazivača se tretira kao odsečak u odnosu na tekuću vrednost pokazivača steka
(SS), a sadržaj indeksnih registara kao odsečak unutar tekućeg segmenta podataka.
Registar stanja je registar čiji sadržaj odražava trenutno stanje računara. Na sl.
2.20 dat je detaljan sadržaj FLAGS registara (koji čine registar stanja) u koji se
smeštaju statusni indikatori, čija je uloga zapisivanje procesorskih status informacija
koje utiču na dalji tok izvršavanja programa. Indikatori AF, CF, PF, SF i ZF odražavaju
stanje aritmetičke i logičke operacije. OF indikator odražava stanje premašaja kod
notacije u znakovnoj aritmetici, a DF, IF i TF se koriste za upravfjanje određenim
aspektima mikroprocesora.
Važnu ulogu ima treća grupa registara: registri segmentacije. Ovi registri
učestvuju u svim izračunavanjima adresa. Tako, sve instrukcije se uzimaju relativno u

128

VodičzaPC

2.1 Principi funkcionisanja PC računara
odnosu na sadržaj registra segmenta koda. Sličnu ulogu imaju i ostali registri kada se
radi o podacima. Programi koji ne menjaju sadržaj registra segmentacije su dinamički
relokatibilni i mogu se prekidati, premeštati na druge lokacije i po-novo startovati sa
novom vrednošću registra segmentacije.
15

14

15

12

11

10

5I7

*

5

4

3

2

1

INDIKATOR PRENOSA
INDIKATOR PARNOSTI
INDIKATOR POMOĆNOa
PRENOSA
INDIKATOR NULE
INDIKATOR ZNAKA
INDIKATOR TRAP-a
INDIKATOR DOZVOLE
PREKIDA
INDIKATOR SMERA RADA
INDIKATOR PREKORAČENJA
l/O PRIVILECIJE LEVEL
NESTED TASK FLAC

slika 2.20 Registar stanja

Ovde nećemo ulaziti detaljnije u instrukcijski skup mikroprocesora 8086. Sve
instrukcije podeljene su u grupe koje učestvuju u prenosu podataka, aritmetičkim i
logičkim operacijama, radu sa nizovima znakova, upravljanju tokom odvijanja
programa i upravljanju mikroprocesorom.
SEGMENTNA
ADRESA

ADRESA
U
SEGMENTU

slika 2.21 Formiranje 20-bitne fizičke memorijske adrese

Kako je već ranije istaknuto, adresni prostor memorije deli se na segmente
dužine po 64 kB, a oni se mogu dodeliti kodu, podacima i steku. Donja četiri bita
registara segmentacije imaju vrednost nula, tako da početak svakog segmenta može

VodičzaPC

129

PC za napredne korisnike
da bude samo na adresama koje su multipl broja 16. Segmenti se mogu preklapati.
Fizička adresa se formira sabiranjem odsečka sa vrednošću izabranog registra
segmentacije. Na sl. 2.21 prikazan je način formiranja 20-bitne fizičke memorijske
adrese. lako se za pristup podacima instrukcije normalno koristi registar segmenta
koda, ovo može da se uradi i sa drugim registrima segmentacije. Prilikom adresiranja
ulaza/izlaza, registri segmentacije ne učestvuju u formiranju efektivne adrese. U tom
slučaju, fizička adresa jednaka je vrednosti odsečka odgovarajućeg registra iz grupe
pokazivača i indeksnih registara.

2.1.8

Familija mikroprocesora Intel

Kada se pojavio, mikroprocesor 8086 je bio skup da se koristi u računarima
zato što je zahtevao 16-bitnu sabirnicu podataka. Intel je zato proizveo čip 8088 koji
je interno isti kao 8086, ali koji je imao 8-bitnu eksternu sabirnicu podataka i stoga
zahtevao jeftinije čipove za podršku sabirnice. Intel je verovatno o 8088 razmišljao
kao o privremenom koraku ka 16-bitnom svetu procesora 8086.
Zbog jeftine implementacije i IBM se svojevremeno odlučio za mikroprocesor
8088 i on je postao "srce" originalnog PC-ja kao i PC/XT-a. Sve verzije Microsoftovog MS-DOS-a i PC-DOS-a zahtevaju 8088 ili kompatibilni procesor, i 8088 je
uskoro postao industrijski standard.
Pošto 8086/8088 nije imao mogućnost rada sa brojevima sa tzv. pokretnim
zarezom (engl. floating point), Intel je razvio numerički koprocesor 8087. Ovaj čip
deli sabirnicu podataka i instrukcije sa glavnim mikroprocesorom i odgovara (reaguje)
na komande za rad sa pokretnim zarezom. Teoretski, moguće je da koprocesor i
glavni procesor izvršavaju različite instrukcije istovremeno, tako da izračunavanja sa
pokretnim zarezom i celobrojna izračunavanja budu procesirana u isto vreme.
Međutim, u praksi, programi retko koriste ovu koprocesorsku mogućnost i
jednostavno prebacuju procesiranje za odgovarajuće izračunavanje između ova dva
čipa.
8086/8088 nije bio efikasan, zato je Intel izvršio optimizaciju instrukcija za
ovaj procesor i dodao neke nove i pojavio se čip 80186. Ovaj čip je na istom kloku
(radnom taktu) izvršavao programe za 15 - 20 % brže od 8086. Intel je, i u ovom
slučaju, lansirao varijantu za 8-bitnu sabirnicu podataka, čip 80188. 80186/80188
nikada nije dostigao popularnost ostalih Intel-ovih čipova u PC svetu. Razlog za to je
verovatno jedan od prvih modela sa tim čipom, Tandy 2000, koji je tehnički bio
napredniji u odnosu na IBM-ov PC/XT, ali je imao nekompatibilni BIOS i video
sistem.
1984. godine Intel je promovisao čip 80286, koji je obećavao mnogo bolje
performanse u odnosu na svoje prethodnike. 80286 ima 16 linija podataka kao i
8086 i 25 adresnih linija, tako da može da adresira do 16 megabajta ( 2 na 24 )
produžene memorije (engl. extended memory). 80286 može da radi brzo kao i
8086, radeći u onom što Intel zove realan mod (engl. real mod). U ovom modu, on
izvršava DOS i DOS aplikacije, ali dodatna memorija generalno nije na raspolaganju.
Međutim, 80286 može da se prebaci da radi u drugom izvršnom modu, u tzv.
zaštićeni mod (engl. protected mod). Kada se prebaci u ovaj mod, 80286 postaje

130

Vodič za PC

2.1 Principi funkcionisanja PC računara
novi procesor, koji može da pristupa memoriji od 16 MB i da izvršava više programa
istovremeno i da štiti ove programe međusobno. Ovo sve postiže menjajući način na
koji programi adresiraju memoriju. Umesto doznačavanja (dodeljivanja) blokova
fizičke memorije, programi u zaštićenom modu koriste blok ili segmentne selektore.
Supervizorski (nadzornički) program, obično operativni sistem, kreira mapu koja
povezuje svaki logički blok sa blokom fizičke memorije. Programima nije dozvoljeno
da znaju (niti oni vode računa o tome) bilo šta o realnim, fizičkim memorijskim
adresama.
Njegove multitasking karakteristike i karakteristike zaštićenog moda učinile su
80286 pogodnim za operativne sisteme koji su snažniji od DOS-a. OS/2 verzija 1 .x
napisana je specijalno za 80286 a Windows 3.0 zahteva 80286 ili jači procesor.
Takođe, neke velike DOS aplikacije kreirane su sa tzv. "DOS ekstenderima" koji
postavljaju 80286 u zaštićeni mod (sva memorija na raspolaganju) dok se program
izvršava DOS ekstenderi se prebacuju u realni mod kada program zahteva DOS
servisnu uslugu i vraća sve u normalu kada se program završi.
80286 je iskazao dva problema koja su ugušila entuzijazam za dalji razvoj
aplikacija. Prvo, on je ograničio blokove memorije na 64 kB svaki, kao što je radio i
8088, čak i u zaštićenom modu. Programi koji imaju potrebu da drže velike količine
podataka u memoriji gube dosta vremena radeći u okviru ovog ograničenja.
Drugo, mada je 80286 imao komandu za prebacivanje iz realnog u zaštićeni
mod, on nije imao komandu za prebacivanje u suprotnom smeru. Prirodno je da
programi koji pristupaju proširenoj memoriji, bilo za memorisanje (korišćenje
memorije kao tzv. RAM diska), bilo kao radnom prostoru za kod i podatke, moraju
imati mogućnost da se vrate u DOS i realni mod. Obično korišćena tehnika je
"brilliant kluge" koja, u suštini, resetuje 80286 čip (pošto se on uvek "podiže" u
realnom modu) a zatim preuzima kontrolu pre nego što 80286 može da resetuje ceo
računar i DOS. Međutim, na nekim starijim 286 mašinama, ovaj trik sa resetovanjem
traje pola sekunde i više, što je čitava večnost u poređenju sa vremenom izvršavanja
normalnih instrukcija.
80286 može da izvršava više programa, ali samo ako je svaki napisan da radi
kao aplikacija u zaštićenom modu. On nema mogućnost da izvršava više DOS
programa u isto vreme.
Za većinu aplikacija 80286 se koristi jednostavno kao veoma brzi 8086.
Takođe, 80286 računari normalno imaju 16-bitne slotove na magistrali
(sabirnici),tako da mogu da rade sa bržim 16-bitnim disk kontrolerima, video
karticama, mrežnim karticama i drugim hardverom. Kao brzi 8086, 80286 računar je
odličan. Međutim, nove aplikacije zahtevaju snažnije hardverske platforme.
80286 koristi 80287 matematički koprocesor. Ovaj čip ima isto zaštićeni mod
rada kao i 80286; u svemu ostalom je sličan 8087.
Intel je razvio zatim 80386 čip, ali se u svakodnevnoj komunikaciji prve dve
cifre iz naziva često izostavljaju, tako da je uobičajen naziv procesor (čip) 386.
386 procesor je pravi 32-bitni čip, sa 32-bitnim registrima i 32-bitnim
internim i eksternim sabirnicama podataka. On može da očita, upiše i računa sa 4
bajta podataka istovremeno. Pošto ima 32-bitnu adresnu sabirnicu, može da adresira
4 gigabajta (2 na 32) memorije. Intel označava pravi 386 procesor kao 386DX. On,

VodičzaPC

131

PC za napredne korisnike
takođe, proizvodi i 386SX, koji ima istu internu arhitekturu kao i DX, ali ima 16-bitnu
eksternu sabirnicu podataka.
386 je kompletno kompatibilan sa 8086/8088, 80186 i 80286, i u realnom i u
zaštićenom modu. On ima i treći mod nazvan "virtuelni 8086 mod" koji omogućava
da više "real-mode" aplikacija rade istovremeno. Takođe, ima veoma fleksibilne
mogućnosti upravljanja memorijom koje omogućavaju da bilo koji blok fizičke
memorije bude mapiran na bilo koju logičku adresu. Osim toga, 386 ima ugrađene
funkcije za tzv. debagiranje (engl. debugging ; otklanjanje grešaka) što olakšava
razvoj novih programa.
32-bitna sabirnica podataka i 32-bitni registri, zatim veliki broj novih
instrukcija koje su na raspo'aganju u svim modovima, učinili su ovaj čip atraktivnom
platformom za većinu aplikacija.
Njegov virtuelni 86 mod dodao je niz novih DOS karakteristika. Memorijski
menadžeri, kao što su QEMM-386, 386MAX, zatim Microsoft-ov Windows, mogu da
ulančavaju DOS aplikacije u virtuelni mod i dopuštaju svakom programu da
"zamišlja" da ima potpuni pristup 8086 računaru. Realno, memorijski menadžer drži
"na kratkoj uzdi" svaki program, tako da on ne može da stupi u konflikt sa bilo kojim
drugim DOS programom koji se, takođe, izvršava. Svakom programu može biti dat
blok "virtuelne" ekranske (engl. screen) memorije, na primer, a memorijski
menadžer može zatim da postavi izlaz programa u prozor na video displeju. Program
ne može znati ni na koji način da nema kompletnu kontrolu ekrana, bafera tastature
i DOS-a.
U zaštićenom modu, 386 može da koristi segmentirano adresiranje, kao
80286, ali takođe može da koristi i linearno adresiranje, tako da programi mogu da
opslužuju lako velike količine podataka. Čip ima, takođe, ugrađenu podršku za
virtuelnu memoriju, tako da programi i podaci mogu biti razmenjivani (engl.
swapped) sa hard diskom kada je to potrebno. Windows koristi ovu tehniku u svom
poboljšanom . (engl. enhanced) modu da omogući korisniku da ulanči nekoliko
velikih aplikacija istovremeno.
387 koprocesor, takođe, ima nove karakteristike, uključjući mnogo efikasnije
izvršavanje novih komandi za transcendentalna izračunavanja.
386 čip je kompatibilan sa prethodnicima, ali ima dovoljno moćne
karakteristike da stvori novi standard. Njegov naslednik, 486, izgrađen je na tom
standardu.
U mnogo čemu 486DX je, jednostavno, 386 čip sa ugrađenim matematičkim
koprocesorom i ugrađenom "keš" memorijom. Novi 486SX nema užu magistralu
podataka, kao 386SX. Umesto toga, to je 486DX, bez ugrađenog matematičkog
koprocesora.
Ugrađena "keš" memorija omogućava da se prevaziđe usko grlo na 386
sistemima. I 386 i 486 mogu da čitaju podatke iz memorije brže nego što RAM
čipovi mogu da ih pripreme. Većina 386 računara ima ugrađenu "keš" memoriju
koja drži podatke, kojima se relativno često pristupa, u superbrzim statičkim RAM
čipovima. Eksterni "keš" kontroler vodi računa o podacima koji se drže u "kešu" i
odlučuju da li svaki memorijski pristup može biti zadovoljen od strane "keš"-a,
umesto da se zahteva očitavanje iz normalnog dinamičkog RAM-a (DRAM).

132

VodičzaPC

2.1 Principi funkcionisanja PC računara
486 ima ugrađen "keš" i "keš" kontroler unutar sebe. Podacima koji se drže u
internom 7/keš"-u pristupa se veoma brzo, skoro kao podacima koji se drže u
registrima. Takođe, većina 486 računara ima i eksterni memorijski "keš", da bi
poboljšali memorijski pristup.
Ugrađeni koprocesor u 486DX razrešava drugo usko grlo. 387 koprocesor je
brz čip, ali komunikacija između njega i 386 je relativno spora. Stavljajući
koprocesor u mikroprocesor, Intel je omogućio skoro trenutnu komunikaciju između
njih.
Takođe, 486 je mnogo efikasniji u izvršavanju nekih instrukcija nego bilo koji
od njegovih prethodnika. Intel je izvršavao hiljade komercijalnih programa preko
specijalnih analizatora da bi uočio koje se instrukcije najčešće koriste a zatim je
izvršio optimizaciju vremena izvršavanja tih instrukcija na procesoru 486.
U narednoj tabeli date su uporedno osnovne karakteristike mikroprocesora
Intel-ove familije.

Naziv
Širina inprocesora terne sabirnice

Koprocesor

Izvršni
mod

1 MB

8087

Realni

1 MB

8087

Realni

1 MB

8087

Realni

1 MB

8087

Realni

16 MB

80287

Realni/
Zaštićen
i
Realni/
Zaštićen
i/
Virtuelni
Realni/
Zaštićen
i/
Virtuelni
Realni/
Zaštićen
i/
Virtuelni

8088

16

Širina eksterne
sabirnice
podataka
8

Širina
Adresibiln
adresne i RAM
sabirnice

8086

16

16

20

80188

16

8

20

80186

16

16

20
24

80286

16

16

387SX

32

16

32

4CB

387SX

386DX

32

32

32

4 GB

386DX

486SX

32

32

32

4 GB

487

486DX

32

32

32

4 GB

Implemen
tiran

20

Realni/
Zaštićeni

/
Napomena: Širine sabirnica su u bitovima.

VodiczaPC

Virtuelni

133

PC za napredne korisnike
Krajem 1993. godine Intei je predstavio grupu 486SL Enhanced
mikroprocesora čime je tehnologija za štednju struje proširena na celu familiju 486
procesora. SL Enhanced tehnologija omogućava projektantima sistema da poštuju
Energy Star smernice koje je izdala vlada SAD.
Ovi čipovi su potpuno kompatibilni (nožica na nožicu) sa postojećim 486
modelima, daju identične performanse i podjednako dobro rade u računarima koji
nemaju sistem za upravljanje potrošnjom struje. Slične procesore nude i AMD i
Cyrix. Sve tri kompanije nude slične funkcije za štednju struje: SMM (System
Management Mode), koji omogućava mikroprocesoru da u toku mirovanja (idle
periods) isključi podsisteme; režime čekanja (suspend modes), kada se
mikroprocesor "uspavljuje" usporavanjem ili zaustavljanjem radnog takta, pod
hardverskom ili softverskom kontrolom; potpuno statična jezgra, koja zadržavaju
informacije, kada se mikroprocesor zaustavi, sve do ponovnog "buđenja".
Cyrix-ovi čipovi 486SLC/e, 486S i 486S2 i AMD-ov 486DXLV-33 imaju sve tri
pomenute funkcije, dok Cyrix-vo 486SLC nema SMM. Intel je u međuvremenu uveo
i sasvim novi režim za uštedu struje, nazvan Auto Idle. DX2 procesori, obično, imaju
unutrašnji radni takt dvostruko veći od l/O sabirnice (na primer, 66 i 33 MHz,
respektivno). Verzija 486SL Enhanced procesora može usporiti interni radni takt na
brzinu l/O operacija, čime se štedi struja dok mikroprocesor čeka podatke sa
sabirnice.
Radi komparacije, ušteda koja se postiže "uspavljivanjem" mikroprocesora je
neznatna u odnosu na uštedu koja bi se postigla isključivanjem monitora.
Mnogi su nabavili PC računar i konstatovali da se na osnovnoj ploči nalazi
Cyrix-ov mikroprocesor Cx486SLC (32/16 bita) ili Cx486DLC (32 bita) i bili u
nedoumici da li imaju "pravu" 486 mašinu. U suštini Cx486DLC se nalazi negde
između Intel-ovih mikroprocesora 386DX i 486DX. Naime, u Cx486DLC je ugrađen
kompletan set instrukcija procesora 486, ali mu za ekvivalentnost nedostaju dve
bitne stvari: potpuni matematički koprocesor i interni "keš" odgovarajuće veličine.
Iste karakteristike ima i Cx486SLC, osim što sa spoljnim svetom komunicira preko
16-bitne sabirnice.
Intel-ovi mikroprocesori iz 486 familije imaju interni keš od 8 kB, a procesor
Cx486DLC od 1 kB. Osim po veličini, keš memorije kod ovih procesora se razlikuju i
po primenjenim algoritmima. Intel koristi tzv. write through tip keša (keširaju se samo
read operacije), a Cyrix last recently used tip keša. To što nema implementiran
matematički koprocesor Cyrix je pokušao da ublaži implementacijom aritmetičke
jedinice za množenje celih brojeva (hardverski). Kod Intel-ovih procesora ovu
operaciju obavlja mikrokod, pa su 386DX i 486SX na istom radnom taktu sporiji u
odnosu na 486DLC u operacijama sa "čistim" brojevima i do četiri puta. Suštinska
razlika između ovih procesora je u efikasnosti izvršavanja naredbi. Procesor DLC u
jednom ciklusu dekodira četiri, a 386DX samo jedan bajt instrukcije, dok u fazi
izvršavanja prvi troši jedan a drugi dva takta po instrukciji.
Dogradnja sa 386 na 486, pomoću Cx486DLC procesora, nije jednostavna.
Ovaj procesor ima drugačiji raspored nožica i ne može se direktno postaviti u 386
procesorsko podnožje na osnovnoj ploči, a ima i neke specifične zahteve u odnosu
na BOIS. Ovo navodi da je jedina mogućnost zamena osnovne ploče. Međutim,

134

Vodič za PC

CISC mikroprocesori sada. U radu pod Windows-ima može doći do problema u radu sa flopijem. tehnologija integrisanih kola.1 Principi funkcionisanja PC računara Cyrix je lansirao procesor Cx486DRX2 koji vam olakšava "upgrade". i velike ugrađene keš predmemorije za naredbe i podatke po kojima su se na početku isticali RlSC-ovi. Naime. hardversko dekodiranje svih naredbi. S druge strane. To su: podrška višeprocesorskom radu na zajedničkoj sabirnici. implementiraju sa dekodiranjem u hardveru umesto mikrokodovanja. Veliki adut prvih RISC procesora bio je i dosta manji broj potrebnih tranzistora za realizaciju nego što je to bio slučaj kod ekvivalentnih CISC mikroprocesora. prenesene iz sveta "mainframe" giganata. izvršavanje gotovo svih naredbi u jednom takt ciklusu. radi dvostruko brže. VodičzaPC 135 . Zbog hardverskih razlika između procesora 486 i 386DX (nema interni keš) Cyrix je morao da razvije dodatni hardver koji je direktno implementiran u sam čip.2. stariji BIOS programi često su zavisni od vremena i mogu pokazati slabosti u radu.1. kao i dodatni program koji se pokreće pri inicijalizaciji računara i ima zadatak da aktivira keš memoriju u procesoru. Softver za aktiviranje keš memorije može biti instaliran iz DOS-a. pa time i mikroprocesora. Glavne razlike RISC (Reduced Instruction Set) procesora prema njihovim CISC (Complex Instruction Set) takmacima bile su: znatno manji skup češće korišćenih naredbi. arhitekturu sa odvojenom obradom naredbi i podataka. Cx486DX2 je smešten u 132-pinsko kućište u kakvo je smešten i 386DX. Windows-a ili OS/2. donose i znatno brže i jednostavnije pravljenje računara oko tih procesora. postaju na neki način standard na novim procesorima. 2. Zbog ogromnog broja raspoloživih tranzistora. i dizajneri najnovijih procesora iz starih CISC porodica (npr. pored velikog povećanja računske snage. dodaju dva nivoa njihovog dekodiranja (hardver za prostije i mikrokod za složenije. tokom poslednjih godina doživela je strahovit napredak. kao kod savremenih CISC parnjaka). a radi na dvostruko većem taktu (kloku) nego ostali hardver na osnovnoj ploči i ima 1 kB keš memorije koja. Međutim. takođe. takođe. RISC mikroprocesorima se proširuju skupovi naredbi. ukoliko ste u BIOS-u postavili RAM shadow. Tri dodatne odlike. komunikacija sa memorijom samo preko LOAD/STORE naredbi. 486DX) se ne ustežu da njihove velike i složene skupove naredbi i načine adresiranja. ili barem njihov najveći deo. i sve druge napred navedene prednosti koje. koriste sve one višestepene cevovodne (pipeline) strukture. veći paralelizam u izvršavanju naredbi i nepostojanje složenijih načina adresiranja. takođe. Time se automatski poništava glavna brzinska prednost RISC arhitektura.9 RISC i CISC procesori Poslednjih nekoliko godina su u svetu PC računara obeležene borbom dve porodice procesorskih arhitektura: CISC i RISC. ako ih primoravate da rade suviše brzo.

10% logičkih operacija itd. kao i optimizovane prevodioce koji će maksimalno iskoristiti paralelizam. Svaka od ovih vrednosti se posebno računa a zatim se daje i srednja vrednost. pri izvršavanju programa. Ranije je bilo nezamislivo da dva ista (a kamoli različita) procesora zajedno dele spoljnu sabirnicu adresa i podataka. Prvi je što su tada procesori. Pošto MIPS zavisi od tipa instrukcija. Motorola 88000 i PovverPC (IBM i Motorola). Često se kao merilo brzine računara pojavljuje jedinica MIPS (Million Instructions Per Second). RAM i l/O iz dva razloga. 136 VodiczaPC . Vektorski koprocesor. Tržište je danas prepuno različitih CISC i RISC mikroprocesora.merilo je univerzalno. jer procesori i pored internih razlika uvek "umeju" da računaju. U poređenjima se najčešće koriste testovi kojima se pokazuje koliko aritmetičkih operacija dati procesor izvršava u sekundi . burst transfera za punjenje keš memorija u procesorima. u praksi se uzima ponderisana (weighted) srednja vrednost koja odgovara nekoj "prosečnoj" aplikaciji u kojoj učestvuje 30% transfera podataka. kontinuirano održavanje trenutne ispravnosti sadržaja svih keš memorija i RAM-a u sistemu i raspoređivanje tzv.PC za napredne korisnike __________________________________ ugradnja vektorskih matematičkih koprocesora i podrška drugom nivou keša.5 puta u odnosu na sistem sa samo jednim CPU. Drugi razlog je bio nepostojanje razvijene logike za upravljanje radom više mikroprocesora na zajedničkoj sabirnici . Među njima. To znači da MlPS-ovi mogu služiti za poređenje procesora iste familije ali da nije korektno koristiti ih za poređenje procesora različitih familija ili arhitektura. za sistem sa na primer 4 CPU na zajedničkoj memoriji (koja naravno koristi neki vid preplitanja banaka i straničnih načina rada) može se očekivati ubrzanje od preko 3. Pri ovome treba imati u vidu da su kod Intel-ovih procesora familije X86 instrukcije veoma kompleksne i da se često jednom instrukcijom izvodi ono za šta je nekom drugom tipu procesora potrebno više instrukcija. Koristi se nekoliko testova: whetstone (rad sa racionalnim brojevima). najpopularniji su Motorola 68040. Intel 80486. Sve je to sada na raspolaganju. Intel 80860 i superskalarni PENTIUM a od RISC DEC-ova ALPHA. I samo dva takva bi već izazvala haos sa stalnim zagušenjima i usporenjima na sistemskoj sabirnici. Ugradnja strahovito brzih vektorskih FP koprocesora na procesorski čip je prvi put u mikroračunarskom svetu donela mogućnost izvršavanja više FP nego celobrojnih naredbi u jedinici vremena. sa svojim paralelnim sabiračima i množačima u stanju je da u svakom takt ciklusu da dva ili čak više rezultata dok su najbolji celobrojni procesori u stanju da postignu 1 cpi (cyc!es per instruction). veoma često pristupali spoljnoj sabirnici ka RAM-u. sa posebnom strukturom naredbi i načinima programiranja. dhrystone (rad sa celim brojevima) i linpack (rešavanje sistema linearnih jednačina. sa relativno malim skupovima ugrađenih registara i malim ili nikakvim keš memorijama.određivanje i poštovanje prioriteta pristupa. Uz ugradnju keša drugog nivoa za svaki procesor u višeprocesorskom sistemu. koji će dodatno ubrzati obradu i smanjiti pristup spoljnoj sabirnici.

Stoga su proizvođači računara preuzeli obavezu da napišu sopstvene rutine BlOS-a koje se u nekim delovima razlikuju od IBM-ovih. BIOS može koristiti i delove memorije namenjene adapterima flopi i hard diska. 2.1 Principi funkcionisanja PC računara 2. može se zaključiti da je kapacitet prekidnih vektora ROM BlOS-a 128 bajta (80h). u deo memorije sa adresom od-€0400h“do 00500h. ove specijalne rutine nisu nepostojane. Na sl.22 prikazana je blok-šema raspodele memorije PC računara. BIOS je smešten u ROM kolu (čipu) kapaciteta 8kB. Cilj proizvođača kompatibilnih računara je da BIOS koji koristi njihov računar odgovara BIOS-u koji se koristi kod IBM-ovih računara. jer je ime IBM-a zaštićeno od kopiranja.2. Pojedini delovi BlOS-a rade potpuno nezavisno jedni od drugih. Podaci neophodni za rad BlOS-a smeštaju se u BIOS oblasti podataka. Po potrebi. Ako se zna da u vektor-tabeli svaki prekid zauzima 4 bajta. zavisno od toga koje vrste prekida obrađuje.10 ROM BIOS Osnovni ulazno/izlazni sistem (Basic Input/Output System ili BIOS) predstavlja vezu između hard-vera i sofvera računara i pomaže im da rade zajedno. ROM BIOS koristi i deo memorije namenjene tzv. kao i memorije video-adaptera. Tu spadaju prekidi oznaženi sa OOh do 1 Fh. već su smeštene u čipu EPROM-a.22 Blok-šema memorijske mape PC računara Pored navedenih 8 kB memorije. Kao hardver. 00000 BIOS PREKIDNI VEKTORI nfimn 00400 00500 AOOOO cnnnn F0000 FE000 OSTAU PREKIDNI VEKTORI BIOS OBLAST PODATAKA KORISNIĆKA MEMORIJA VIDEO MEMORIJA MEMORUA DISK ADAPTERA RO M OBLAST »OS-a slika 2. a u memorijskoj mapi PC računara zauzima dno memorije. Vodič za PC 137 .1. Osnovna funkcija BlOS-a bitna za kompatibilnost računara je softver za hardversko povezivanje njegovih rezidentnih rutina. Kao softver. od adrese FEOOOh do FFFFFh. Podudarnost ovih BlOS-a sa IBM-ovih ne može biti potpuna. prekidnim vektorima za svoje prekide. BIOS je skup instrukcija mikroprocesora računara. bez obzira što su svi smešteni u jedno memorijsko kolo.

potencijalni broj novih varijanti je ograničen. Uzmimo. Mogu se menjati samo adrese unutar ovih rutina da bi odgovarale promenjenom hardveru. 138 Vodič za PC . direktno adresiranje. programi će pozvati softversku rutinu u BIOS-u koja treba da ima deo instrukcija za tzv. BIOS pruža razne prednosti programerima. Umesto toga. IBM je dobio pravo da može da promeni hardver. na primer. BIOS je i dobro dokumentovan i razumljiv. korišćenje BlOS-a uprošćava pisanje programa. Ipak. a nekada opterećenje. Problem sa BIOS rutinama je što nema konačnog broja (ili bar ograničenog broja) rutina koje mogu sigurno da podrže sve softverske situacije optimalno. Tekst bi mogao brže da se pojavi na ekranu direktnim hardverskim rešenjima. tako da su mnoge hardverske karakteristike PC-ja standardizovanije nego sam BIOS. U suštini je ovaj koncept zabranjen od IBM-a i može da rezultuje nekompatibilnošću. Druge komponente računara imaju mnogo svojih registara koji upravljaju njihovim radom. a i drugih za funkcije kopiranja i zaštitu disketa. U isto vreme. flopi drajvovi imaju veće mogućnosti nego što im to BIOS pruža: oni mogu da čitaju i upisuju na disk korišćenjem i drugih sistema računara. one stavljaju ograničenje na rad drajva. Konačno. većina korisnika softvera uzima slobodu pri direktnom upravljanju hardverom. uglavnom. mora ispravno da obuhvati te registre. međutim. Programi za računare nikada ne treba direktno da adresiraju hardver. upis i formatizovanje flopidiska korišćenjem standarda formata diska. U mnogim slučajevima. Sa prvim PC-jem. Najbolji način da se napravi brži video prikaz ili da se upravlja flopi-diskom je da se zaobiđe BIOS i napišu programi koji direktno adresiraju hardver sistema. i eliminiše različite napore programera. Na taj način. Odnosno. Međutim. i to toliko dugo koliko je moguće. Izvesne operacije sistema uvek su raspoložive i lako im se može pristupiti kroz softver. a taj problem je najevidentniji na videodispleju (ekranu). sve BIOS rutine su napravljene da smeštaju informaciju na video-displeju karakter po karakter. Na primer. BIOS koji oni koriste izgrađen je nešto drugačije zbog ograničenja prava na kopiranje. i koje se razlikuju od starih rutina kada ih aplikacioni softver promeni. Čak i sam IBM dopušta neke nedostatke u smislu da. korišćenje BIOS rutina nekada je prednost. Drugo ograničenje BlOS-a je što BIOS mora da prati sve što se događa u računaru. Nije bilo garancije da će bilo koji deo ili registar biti isti kod novijih modela računara. Sve dotle dok su računari građeni istim hardverskim delovima i istim registrima. BIOS upravlja video prikazom. Noviji računari sa različitim hardverom koristiće BIOS rutine koje rade slično kao prethodne. isti softver može da radi na različitim hardverskim dizajnima. Hardver je standardizovaniji nego sam BIOS. Zbog broja posebnih komponenata u računaru.PC za napredne korisnike Namena BlOS-a Dizajn nekog PC računara zahteva da mnogi elementi hardvera budu smešteni na posebnim adresama unutar opsega ulazno/izlaznih (l/O) portova računara. Kada rade u svom standardnom režimu BIOS rutine rade dobro i omogućavaju čitanje. oni ne predstavljaju problem. BIOS rutine mogu da uspore funkcije računara. međutim. flopi-disk drajv. Softver koji pokušava da upravlja nekim hardverom.

Tabela vektora prekida počinje na početnoj adresi memorije mikroprocesora OOOOOh. i počinje pretraživanje tabele koja se nalazi u memoriji i u kojoj se čuvaju liste vektora prekida. BiOS .1 Principi funkcionisanja PC računara Osnove BlOS-a BIOS radi preko softverskih prekida. ROM BIOS. nakon startovanja računara. i kod PC računara ROM memorija predstavlja deo memorije računara čiji sadržaj može da se čita. programi koji prevode jednostavne komande (čitanje sa diska. i svi vektori se smeštaju u rastućem redosledu. i 6. Vrednosti svakog vektora se pune u RAM memoriju iz ROM BlOS-a kada se startuje sistem. On radi ovo prekidanjem izvršenja posla koji izvršava. Kao i kod svih prethodnih računarskih sistema. Može se reći da je u ROM memoriji smeštena sva pamet računara i da je sve ono što računar može da radi rezultat izvršavanja programa koji su tu smešteni. On izvršava sledeće zadatke: 1. obavlja test pouzdanosti i proverava da li je cela memorija računara ispravna. ROM EXTENGEN. ROM BASIC. U ROM memoriji su smeštene četiri velike grupe programa: START-UP. proverava da li je dodatni disk priključen na sistem. a posebni prevodilac ih prevodi i postavlja upravljanje sa BIOS i DOS programom. Po koncepciji. Svaki vektor prekida se sastoji od četiri bajta. 5. Da bi aktivirao rutinu. Korisnik zadaje komande računaru. 3. 4. VodičzaPC 139 . pri čemu pamti mesto prekida. programi koji upravljaju radom PC-ja u smisku izvršavanja nekih zadataka (kao što je postavljanje vremena). START-UP je program koji se izvršava odmah. ROM BIOS je deo ROM memorije koji se koristi uvek kada računar radi i obezbeđuje osnovna opsluživanja neophodna za rad računara. dok upis nije moguć.2. izvršava rutinu koja omogućava unošenje programa sa diska. Programi mogu menjati ove vektore radi izmene značenja softverskih prekida. program izdaje odgovarajući prekid mikroprocesoru u obliku specijalne instrukcije.predstavlja interfejs između komandnog procesora i hardvera računara. Postoje sledeći tipovi upravljanja: 1. Softverski prekid izaziva da mikroprocesor prekine rad tekuće rutine i započne rad nove rutine. inicijalizuje sva kola u računaru i standardnu priključenu opremu. On vrši upravljanje perifernim jedinicama. postavlja prekidnu tabelu na dno memorije. svaki vektor prekida je brojač koji mikroprocesoru ukazuje na lokaciju gde se nalazi šifra koja je u vezi sa lokacijom prekida. Mikroprocesor čita vrednost vektora i počinje izvršavanje posla koji je određen vrednošću koja je smeštena u vektoru. 2. 2. proverava da li je neki dodatni uređaj priključen na sistem. ispravka grešaka). Početna lokacija programa je FFFFOh.

Vrši se analiza fajla CONFIG. Operativni sistem je spreman za rad. 2.SYS. Nekoliko trenutaka po uključenju računara. Posle toga računar počinje sa radom. U tom slučaju ga treba ponovo startovati a u disketnu jedinicu staviti disketu sa operativnim sistemom ili na disk snimiti operativni sistem. naizgled je prirodnije da se najpre traži fiksni disk. dok je COMMAND. serijski kanal. MSDOS. vrši se punjenje elektrolitičkog kondenzatora za RESET funkciju. Mikroprocesor izvršava program ROM BIOS: javlja verziju BlOS-a koji je ugrađen i počinje da testira memoriju. Ako ovaj fajl postoji. video kartica itd. sistem se ukoči. BOOT sektor) da bi ustanovio da li je operativni sistem prisutan na disketi. Međutim. 8. 9.). Ostale naredbe operativnog sistema spadaju u grupu spoljašnjih (eksternih). Sistemskim pozivom se poziva program COMMAND. IOSYS se sastoji iz dva dela: prvi deo čine pokretački programi za tastaturu. on učitava program IOSYS i predaje mu upravljanje sistemom. inicijalizuje postojeće programe. smešta sebe na vrh RAM memorije. da bi sa njega očitao operativni sistem.BAT. ROM BIOS čita nulti sektor nulte staze (tzv. ako operativnog sistema nema. što znači da su u pitanju nezavisni programi uslužnog karaktera. Ako nema ni fiksnog diska. ekran. tada se izvršavaju još neki programi koje ovaj fajl definiše. vrši se podešavanje pojedinih parametara iz tabele CONFIG. pa tek onda disketa. Ako postoji.SYS i MSDOS. 5. Većina PC računara ga nema u osnovnoj konfiguraciji. ROM BIOS inicijalizuje kontroler disketne jedinice. 7. kreira interne tabele.SYS (koji predstavlja jezgro operativnog sistema) sa diskete ili diska. Izložićemo ih u nekoliko faza: 1.SYS. koji određuje veličinu memorije.COM i analizira da li postoji fajl AUTOEXEC. ROM BIOS javlja grešku. 6. drugi deo čini program SYSINIT. Od trenutka uključenja do mogućnosti da računaru zadamo izvršenje nekih naredbi. Zavisno od ove operacije. obavlja se niz aktivnosti. Što se tiče redosleda kojim BIOS traži operativni sistem na memorijskim jedinicama. ali se može naknadno ugraditi.PC za napredne korisnike ROM BASIC je jezgro BASIC programskog jezika. posle čega ispituje da li je u disketnoj jedinici prisutna disketa. 4. ROM BIOS ispituje da li postoji fiksni (hard) disk. Ponekad je potrebno da računar startuje sa 140 VodiczaPC .SYS.SYS šalje pozdravnu poruku s informacijama o verziji operativnog sistema. a zatim vraća kontrolu programu SYSINIT. Operativni sistem računara čine samo programi IO. postoje dva slučaja: ako disketa postoji. Ako ROM BIOS pronađe operativni sistem (na disketi ili disku). ovakvo gledište je neispravno. Po završetku testa memorije. a zatim člta program MSDOS. štampač i disketu. ako nema nikakve diskete u disketnoj jedinici (bravica na disketnoj jedinici je otvorena).COM specijalni izvršni program (interpreter najčešće korišćenih naredbi). 3. ROM EXTENGEN je skup programa koji se dodaju ROM programima i služe za podršku rada dodatnih uređaja (diskova.

Operativni sistem biće učitan sa diskete. Ukoliko su potrebni podaci i program najčešće prisutni u keš memoriji. biti postignut bez posebnog napora. Rešenje je (naizgled) u korišćenju znatno bržih statičkih RAM (SRAM) memorija.SYS i AUTOEXEC. bez ubacivanja neaktivnih ciklusa (engl. CPU mora pristupiti glavnoj memoriji. ili sa nešto drugačijim vrednostima parametara. a neki od njih su duplirani u brzoj keš memoriji. pa zauzimaju znatno više površine nego DRAM memorije. naime usko grlo su postale memorije.23). wait states . Uz dobar algoritam dupliranja potrebnih podataka i instrukcijskog koda. i znatno skuplje i imaju manju gustinu pakovanja. stanja čekanja). po kojem se između CPU (centralne procesorske jedinice) i glavne memorije smešta brza keš (engl. Zbog toga su konstruktori bili prinuđeni da prihvate mnoge tehnike i finese karakteristične za mini računare i "mainframe" računare. ali su. upis) po magistrali (sabirnici). Kada pristupa memoriji. praktično.11 “Keširanje” memorije Pojavom moćnih 32-bitnih mikroprocesora u praksi se došlo do saznanja da sistemi visokih performansi zahtevaju mnogo više od snažnog mikroprocesora. Sistem sa keš memorijom čine brze SRAM memorije malog kapaciteta i sporija DRAM memorija velikog kapaciteta (vidii sliku 2.1 Principi funkcionisanja PC računara drugom verzijom operativnog sistema. Pretpostavimo da imamo računar sa procesorom 80386 koji radi na 20MHz. međutim. Predviđanje kojoj će sledećoj memorijskoj lokaciji program pristupiti bilo bi nemoguće kada bi programi koristili memoriju potpuno proizvoljno. cache) memorija. Između ostalog. U sistemima sa keš memorijom. što iznosi 100 nariObekundi. Ako se tamo nalazi tra-ženi podatak.1. procesor mu može pristupiti brzo. kao i drugim programima po potrebi. Tu. istovremeno. Na svu sreću. U tim slučajevima je dovoljno pripremiti sistemsku disketu sa odgovarajućim programima CONFIG. Ako se traženi podatak ne nalazi u keš memoriji.2. procesor prvo pretražuje keš. programi obično pristupaju memoriji koja se nalazi u okolini lokacija koje su Vodič za PC 141 . Procesor zahteva minimum dva takta da obavi jedan ciklus (čitanje. pa zatim startovati računar sa tom disketom. keš nudi SRAM performanse po ceni koja se približava ceni memorije izgrađene isključivo od DRAM komponenata. svi podaci su smešteni u glavnoj memoriji. tako da će željeni efekat. iskrsavaju veliki problemi: SRAM komponente jesu brze. bilo je neophodno usvojiti koncept hijerarhijske organizacije memorije. čiji je osnovni zadatak da iz "udaljene" memorije stalno prinosi procesoru potrebne podatke na dohvat ruke.BAT. efektivno vreme pristupa glavnoj memoriji se znatno smanjuje. Jeftine dinamičke RAM (DRAM) memorijske komponente nisu dovoljno brze da okončaju ciklus u ovih 100ns. 2.

Postoje tri osnovna tipa organizacije keš memorije. algoritam izmene sadržaja keš memorije itd. To su: direktno preslikavanje. nalazi izvan kontrolerskog čipa. realizacija sistema u kojima su keš kontroler i memorija realizovani u čipu koji je sastavni deo procesorskog modula izgrađenog iz nekoliko čipova visokog stepena integracije i realizacija keš memorije u okviru 32-bitnih mikroprocesora. U tipičnim programima izvršavanje naredbi je. potpuno asocijativno preslikavanje i skupno asocijativno preslikavanje. Mada je koncept keš memorije prilično jednostavan. ili po kratkim petljama koje obuhvataju bliske memorijske lokacije. Neki dodatni bitovi mogu se koristiti kako bi se odgovarajući podaci u keš memoriji proglasili nevažećim. ili sekvencijalno. KEŠ PODSISTEM slika 2. u kratkom vremenskom intervalu). Razmatranje ovih problema prevazilazi namenu ovog teksta. Tri su osnovna pravca razvoja sistema sa keš memorijom: realizacija sistema koji sadrže integrisane keš kontrolerske čipove. najčešće.23 Sistem sa "keš" memorijom Ova lokalizovanost programa je osnovni preduslov za realizaciju keš sistema. koji se međusobno razlikuju po načinu preslikavanja (engl. najčešće. 142 VodižzaPC . veličine blokova podataka koji se prenose u keš memoriju. Tag služi za utvrđivanje da li se traženi podatak nalazi u keš memoriji. mapping) sadržaja između glavne i keš memorije. Isti podatak se često koristi više puta uzastopno (tj. njegova realizacija je složen proces koji obuhvata razmatranje brojnih faktora: način preslikavanja sadržaja glavne memorije. tzv. komparatori adresa i kontrolna logika za upravljanje keš memorijom koja se. U anglosaksonskoj literaturi ovaj princip je poznat pod imenom "locality of reference" ili "program locality". Tipičan keš kontroler se sastoji iz nekoliko osnovnih celina. "tag"ovi. To su RAM u koji se smeštaju adresni tagovi. U jednom se nalaze podaci koje CPU koristi.PC za napredne korisnike korišćene u bliskoj prošlosti. dok se u drugom nalaze obeležja tih podataka. Keš memoriju sačinjavaju dva memorijska područja.

može doći i do oštećenja drajvera zbog prekoračenja maksimalne dozvoljene struje. Osim nabrojanih grupa. Upravljačko-kontrolna sabirnica koja prenosi: e taktne signale.2. 1 signali za arbitriranje pristupom sabirnici. Već je napomenuto da upravljačko-kontrolna sabirnica sadrži i vodove koji prenose signale za arbitriranje pristupom sabirnici podataka.' ’ signale koji nastaju u l/O portu ili periferijskom uređaju i upravljajti razmenom (ulazno-izlaznim prenosom) podataka. u ovoj grupi najvažniji su signali ža kontrolu međusobnog sporazumevanja ("hendšejking") i interapt signali. Postoji nekoliko grupa tih vodova koje se nazivaju sabirnice ili magistrale (engl. Sabirnica podataka koja paralelno prenosi signale podataka u binarnokodiranom obliku. arbitracioni protokol. mikroprocesorske ili l/O sabirnice. Ona je procesorski nezavisna i omogućava jednostavnu promenu konfiguracije sistema priključivanjem standardnih modula i interfejsa za razne vrste periferijskih uređaja. Ako modul. Sabirnice unutar nekog bloka ili IC komponente (čipa) mikroračunara su tzv.i 32-bitni) postoji i tzv.1 Principi funkcionisanja PC računara 2. To je potrebno u slučaju da je na mikroprocesorsku ili sistemsku sabirnicu priključeno više uređaja koji mogU da njome upravljaju (to su tzv. mora se obezbediti da u jednom momentu samo jedna periferijska jedinica ili modul mogu da vrše razmenu podataka preko sabirnice.radi prenosa impulsnih signala. pa se izvršava pogrešna instrukcija. kada za vreme pripremne (engl. Kod moćnijih mikroračunarskih sistema (16. pa može doći do konflikta na sabirnici ukoliko dva ili više perifernih uređaja žele da istovremeno obave svoju l/O transakciju. Zbog svega ovoga. Ako se pak drajver sa izlaznim baferom sa tri stanja nađe u konfliktnoj situaciji. tada se operacioni kod menja. koji ima drajver sa tzv.12 Funkcije i vrste sabirnica Kao što je već napomenuto. postoje i vodovi koji dovode potrebne naporie napajanja svim elektronskim komponentama. master uređaji). signale koji nastaju u mikroprocesoru prilikom izvršavanja pojedinih instrukcija programa i koji su specifični za pojedine operacione kodove instrukcija. To obezbeđuju signali za arbitriranje pristupom sabirnici koji formiraju tzv. Takođe. unutrašnje (interne) sabirnicč. svaki mikroračunarski sistem sadrži snopove provodnika ili'vodove koji međusobno povezuju pojedine komponente i čitave module mikroračunara . Za nju postoji više poznatih standarda. sistemška sabirnica (ili magistrala). otvorenim kolektorom. i 3.1. postavi na vod logičku nulu. a sabirnice na koje se priključuju pojedini blokovi. fetch) faze izvršavanja instrukcije dođe do konflikta na sabirnici. bus). 2. Zbog toga se vodovi za VodičzaPC 143 . On nije potreban kada postoji samo jedan "master" (mikroprocesor ili DMA kontroler) priključen na sabirnice. s obzirom na funkciju. Adresna sabirnica koja paralelno prenosi signale adrese memorijskih lokacija (i registara l/O porta) u binarno-kodiranom obliku. predstavljaju tzv. ona će nadjačati istovremeno postavljene logičke jedinice na istom vodu. . postoje tri vrste sabirnica: 1.

štampanim vezama. vodovi sabirnice se mogu podeliti na: jednosmerne linije sa jednim predajnikom i više prijemnika. visoke impedanse. U ovom delu teksta sabirnice će biti delimično razmatrane sa četvrtog aspekta.IC) mikroračunara. potrebno je da postoji naponska i strujna kompatibilnost međusobno spregnutih komponenti. od mikroprocesora i dvosmerni vodovi. tj. mikroprocesor kao predajnik komunicira istovremerio sa više memorijskih komponenti kao prijemnicima. receiver) se odnosi na sklop koji može da čita podatke sa sabirnice (ponekad se predajnik i prijemnik na engleskom jeziku nazivaju talker i listener).PC za napredne korisnike arbitracione signale češće sreću kod 16-bitnih i 32-bitnih mikroprocesora. Na taj način. iako prilikom logičkog projektovanja sistema ponašanja svih digitalnih kola može da se izrazi zakonima Bool-ove algebre. jednosmerne linije sa jednim prijemnikom i više predajnika i dvosmerne linije. Ova bafer-kola imaju malu tzv. 4. U funkcionalnom pogledu postoje adresni vodovi. ulaznu. Svaki od adresnih vodova je vezan na odgovarajuće adresne izvode memorijskih komponenata (integrisanih kola . u pogledu električnih karakeristika i mogućnosti sprezanja digitalnih i analognih komponenata preko sabirnice. koji obično poseduju sistemsku sabirnicu. To je zbog toga što se pri konstruisanju mikroračunarskog sistema mora uzeti u obzir i fizičko ponašanje. 3. ostalo vreme provodi u stanju tzv. Bafer sa tri stanja je logičko kolo koje ulazni signal "sprovodi" na svoj izlaz samo u momentu kada je aktivirano specijalnim kontrolnim signalom za selekciju. što je ekvivalentno prekinutom 144 VodičzaPC . Naime. a termin prijemnik (engl. U pogledu smera prenosa podataka . Primer jednosmerne (unidirekcione) linije (voda) sa jednim predajnikom i više prijemnika je adresni vod. Prema električnim karakteristikama. Zbog problema koje mogu da izazovu kapacitivnosti sklopova koji se primenjuju u mikroračunarskim sistemima između predajnih sklopova i sabirnice ubacuje se jedno bafer-kolo (drajver sabirnice). Pri tome se termin predajnik (engl. 2. transmitter) odnosi na sklop/komponentu koji može da postavi podatke na sabirnicu. a one su različite za razne tehnologije. Mikroprocesor za vreme jednog memorijskog ciklusa postavlja na 16 adresnih vodova jednu adresu u binarno-kodiranom obliku. predajnik i prijemnici se obično ne mogu jednostavno direktno povezati žičanim provodnicima ili tzv. sa električne tačke gledišta. Prema protokolu ili sekvenci signala koja je potrebna za prenos podataka. Međutim. tj. vodovi podataka i upravljačko-kontrolni vodovi. Da bi sklopovi korektno funkcionisali.ka mikroprocesoru. ugrađenih komponenti. a veliku izlaznu struju. Pmblemi sprezanja komponenata Vodovi koji formiraju mikroračunarsku internu sabirnicu mogu se okarakterisati (posmatrati) sa četiri aspekta: 1. električne karakteristike.

pak. 2. To znači da bafer sa tri stanja može da se nalazi u jednom od tri stanja: logička nula sa niskom impedansom prema "masi".fleksibilni operativni sistem MS-DOS. pošto je dozvoljeno da se na sabirnicu priključi više potencijalnih upravljača. sinhronom sabirnicom može da postoji samo jedan uređajupravljač (master). s tim što se u jednom momentu aktivira samo jedan predajnik. sistemska sabirnica je nezavisna od rada mikroprocesora i omogućava priključivanje dodatnih standardnih modula (interfejsa. što je pogodno kada u sistemu postoje brzi i spori periferijski uređaji. pre svega. Osim toga. moguće je da se mikroprocesor privremeno "otkači" sa adresne sabirnice. Vodič za PC 145 . asinhrona sistemska sabirnica omogućava višeprocesorski rad u sistemu. Naime. stanje visoke impedanse u kome izlaz kola. efektivno. ne dolazi do konflikata na sabirnici kada dva upravljača istovremeno zatraže prenos podataka.od rodonačelnika i8086. poseduje slotove sa svojim konektorima za priključivanje većeg broja različitih modula (na štampanim pločama karticama) koji mogu da rade zavisno ili nezavisno od mikroprocesora. ulazno/izlaznih kontrolera itd. Osim toga. Sistemska sabirnica obično omogućava prenos podataka koji je nesinhronizovan (asinhron) sa radom mikroprocesora. Kod sistema sa tzv. lebdi. a ostali se drže u stanju visoke impedanse. u kome je svaka nova verzija uspešna nadgradnja svih prethodnih. tada na nju priključeni dodatni uređaji moraju da rade sinhronizovano sa mikroprocesorom. Zahvaljujući vodovima signala za arbitriranje pristupom sabirnici.1 Principi funkcionisanja PC računara vodu u kome se nalazi. a to znači da bi brzi periferijski uređaji morali da rade brzinom najsporijeg uređaja koji je direktno priključen na sabirnicu. čime se omogućava prenos podataka direktnim pristupom memoriji (DMA transfer). Izuzetak je prenos pomoću direktnog pristupa memoriji. \ Sistemska sabirnica Za razliku od od već poznate mikroprocesorske ili l/O sabirnice. kompatibilna familija mikroprocesora . Prednost korišćenja bafera sa tri stanja kao drajvera sabirnice je u tome što nekoliko predajnika može biti priključeno na jednu liniju/vod.13 Standardne sabirnice PC računara Uspeh PC standarda počiva na dve jednostavne činjenice: potpuno otvorenoj arhitekturi i u potpunoj kompatibilonosti naniže novih generacija računara sa svim prethodnim. a svi ostali su njemu potčinjeni (slave). logička jedinica sa niskom impedansom prema "masi". Zbog toga se periferijski uređaji priključuju preko standardnih i nestandardnih interfejsa i ulazno/izlaznih kontrolera čiji je broj ograničen. preko i286 do tridesetdvobitnih i386 i i486 .) radi jednostavnijeg proširivanja (promene) konfiguracije sistema. ako se mikroprocesorska sabirnica "izvede napolje" preko svog konektora. Ovu kompatibilnost omogućava.2. Sistemska sabirnica.1.

naplate svi nenaplaćeni XT i AT računi. a pogoni ih usporeni klok signal iz mikroprocesora. AT bas je projektovan za šesnaestobitni prenos podataka. u žargonu poznat kao slot. disk jedinicama i hard diskom. omogućen je hardverski izbor formata prenosa .ide upravo preko njega. ISA standard je promovisan 1981. Periferije komuniciraju sa procesorom samo preko linija za izazivanje prekida. moguć samo ako su adresirani blokovi veći od 128 kB. skraćeno bas. Najpre su lansirali čitave familije i386 mašina sa AT basom. nisu dali zbuniti.za svaku karticu ponaosob. i sa radnom memorijom itd. kod novih modela 386. bio jedan od ključnih činilaca koji je PC industriju uzdigao u biznis sa najbržim rastom u istoriji.PC za napredne korisnike Otvorena arhitektura podrazumeva. Olivetti. Wyse i Zenith . Umesto da. a zatim je Hewlett Packard u saradnji sa osam najvećih proizvođača klonova . razume se. Da bi se uskladila brzina mikroprocesora 286 sa sporijim periferijama. međutim. Sa svojim tridesetdvobitnim formatom procesor i386 se. Sa IBM zaleđinom i fascinantnim osobinama . dovoljno jak standard za povezivanje računara sa periferijama. Ovaj bas. Prelazak sa osmobitnog na šesnaestobitni format kod AT mašina uslovio je prvo veliko spremanje basa (magistrale). godine. Na računarima PC klase. znači da se sa većinom EMS kartica i memorijski mapiranih periferija komunicira u osmobitnom formatu. To. sa svojim tzv. ovaj standard se naziva ISA (lndustry Standard Architecture) i po njemu je napravljeno više desetina miliona mašina. Za signale zajedničke procesorima 8086 i 80286 zadržan je stari XT bas .brzina prenosa do 20 megabita u sekundi. Compaq.u AT mašinu se može ubaciti svaka XT kartica . softveru i periferijama. zapravo. Iza naziva ISA krije se.a novi su smešteni u nešto manji slot. Otkuda jednom konektoru toliki značaj ? Otuda što u modularnoj PC arhitekturi komunikacija sa svim periferijama . pre svega. praktično. To predstavlja ukupnu investiciju od preko 100 milijardi dolara u hardveru. a da bi se očuvala kompatibilnost. Tandy. rasporedom signala i protokolom za prenos podataka. NEC.formirao konzorcijum "Nine of Gang" ("Devetorica") za promociju alternativnog (u odnosu na 146 Vodič za PC . ne uklapa u AT bas. otuda. mikroprocesor je na priključnom basu usporen dodavanjem tzv. kažu. godine pojavom prvih PC i XT mašina. izgledalo je da u PC svetu za mikro kanal nema alternative. pod imenom Micro Channel.osam ili šesnaest bita . ima dvostruki slot i nekoliko zanimljivih ograničenja. Proizvođači klonova se. To je bila dobra prilika da se proizvođačima klonova. jedan običan konektor. IBM je 1987. Električne osobine konektora nazivaju se bas (engl. ali je on. bus) arhitektura ili. . Epson. prodajom prava za korišćenje mikro kanala. vvait ciklusa kod pribavljanja podataka. zbog nedostatka mesta na konektoru da se izvuče određen broj linija (?!). fizičkim i električnim karakteristikama . PC slotovi su glavna transverzala za protok podataka kroz računar i zato performanse svakog PC-ja najdirektnije zavise od njihove propusne moći. Standard ISA je.video karticom.izgledom. jednostavno preslikava unutrašnju arhitekturu mašine i nalazi se pod isključivom kontrolom ili mikroprocesora ili DMA procesora. nadogradi postojeći bas i time očuva kompatibilnost i otvorenu arhitekturu. "zaključao" dokumentaciju i zaštitio svoja autorska prava. AT bas. lansirao potpuno novi bas. XT bas je relativno jednostavan osmobitni bas za sinhroni prenos podataka sa linijama za izazivanje prekida i kontrolu parnosti.AST. kako bi se očekivalo. pa čak.

EISA za razliku od XT i AT basa. uz to. Oni veoma podsećaju na "obične" 16-bitne slotove ali su "produženi" dodatnim konektorima sa izvodima. pre svega. u stanju da sama konfiguriše periferijsku karticu i automatski prilagođava format prenosa (širinu basa) formatu upotrebljene kartice. U najvažnije stvari spada standardizacija tzv. VESA asocijacija definisala je čak i svoj tip proširene ISA sabirnice. U pitanju su. prirodno moraju biti prilagođeni odgovarajućoj ploči. tačnije. ISA magistrala ostaje i dalje za manje zahtevne sisteme. Intel je sa IBM-om.i potpuno otvorena. za očuvanje postojećeg ISA standarda daljim proširivanjem.ko želi. na primer. "bankswitching"-a (u memorijskoj mapi se "vidi" samo 256 kB video RAM-a). Ovakva koncepcija omogućava i potpuno paralelni rad glavnog procesora i periferijskog uređaja ako je u njega ugrađen. sa jednim ili dva specijalna ekspanziona slota. Sistemska magistrala je jedan od ključnih faktora za projektovanje efikasnog računarskog sistema. više nije rezervisan samo za mikroprocesor i DMA . Oko nje je izgrađen podsistem za inteligentno upravljanje basom i komunikaciju sa periferijama.2. što bi omogućilo da aplikacije. bez posebnih drajvera. pomoćni procesor. Nova klasa inteligentnih kontrolera za lokalne mreže i hard diskove već je razvijena.kontrolu nad njim može da preuzme i bilo koji periferijski uređaj opremljen bas master kontrolerom i na taj način direktno pokupi. za koji je Intel razvio čitavu familiju čipova 82358 EISA bas kontroler i 82357 integrisani kontroler periferija za matičnu ploču i 82355 bas master kontroler za periferijske uređaje. da ubaci bilo koju XT karticu . a obično jeste. EISA slot se po veličini nimalo ne razlikuje od AT slota. Apple-om id rugima promovisao PCI (Peripheral Component Interconnect) sabirnicu (magistralu) kao alternativu Vodič za PC 147 . VESA (Video Electronics Standard Association) je udruženje proizvođača koje se prvenstveno bavi SuperVGA karticama. i otvara prostor za projektovanje inteligentnih periferija.1 Principi funkđonisanja PC računara zvanični mikro kanal) standarda za tridesetdvobitne basove. ravni za boje (engl. obezbeđuju vrtoglavu brzinu do 33 megabita u sekundi. znači. VESA standardom je definisano više grafičkih modova na nivou softverskog interfejsa prema kartici (implementacija BlOS-a). Ili. Tako je rođena EISA (Extended lndustry Standard Architecture . Funkcije za direktni prenos podataka (DMA) ugrađene u samu EISA. EISA je. Compaq-om. obične ISA ploče. hardverski kursor itd. nije puko preslikavanje unutrašnje unutrašnje arhitekture računara. pristup paleti. Ubrzanje koje se postiže na ovaj način može da bude višestruko. Bas. podatke iz radne memorije računara. rade na svim VESA kompatibilnim karticama. Jedan od glavnih ciljeva udruženja bilo je usvajanje standarda za PC grafiku u rezolucijama preko 640 x 480 tačaka. može u računar sa i486 pro-cesorom. a nije malo onih koji ne znaju o čemu se radi. DEC-om. disk kontroleru i drugim periferijama koji.izgovara se "ee-sa") koja je potpuno kompatibilna naniže sa svim basovima . Tako. ili ostavi u nju. mikroprocesor može direktno da pristupa VGA kartici. čime je obezbeđen potpuno slobodan izbor periferijske opreme. a za nove signale je iskorišćen prostor između lamela na AT konektoru. U poslednje vreme često se pominju VESA kompatibilne kartice. bitplane). nazvane VESA Local Bus (VLB).

EISA ili MC (Micro Chanel architecture) sabirnicama. vremenskog redosleda (timing) zahteva. ili je potrebno smanjiti broj priključenih komponenti na maksimalno dve. PCI arhitektura omogućava da se poveže istovremeno do 10 perifernih uređaja koji će raditi na PCI sabirnici brzinom od 33 MHz. 82430 PCI set podržava 512 kB eksternog keša sa (burst) statičkim RAM-om. respektivno. a PCI kontroler koristi ili 32-bitnu ili 64bitnu putanju za komunikaciju sa procesorom. Sa PCI arhitekturom. 82430 PCI set se sastoji od Intel-ovih 82434LX PCMC (PCI/Cache/Memory Controller) i 82433LX LBA (Local Bus Accelerator) i od PCI/ISA ili PCI/EISA "mosta" preko kojeg se povezuje na glavnu sabirnicu. PCI arhitektura je projektovana da radi u saglasnosti sa postojećom ISA ili EISA sabirnicom. VLB arhitektura. Tipična CPU ulazna transakcija treba da prosledi adresu podatka za 148 VodičzaPC . većina pinova povezana na sabirnicu mora biti takva da oni mogu ući u stanje tzv. PCI povezuje grafički video čip. Za brzine veće od 33 MHz.1. zatim da li je obuhvaćeno upravljanje interaptom ili ne i veličine globalnog sistema. EISA i MC standardi. visoke impedanse. linije podataka i većina upravljačkih linija moraju imati mogućnost logičkog odvajanja od CPU ili kontrolne logike sabirnice. PCI omogućava proizvođačima da integrišu ne samo video nego i ostale uređaje direktno na lokalnu sabirnicu. LAN 1/0. rade na samo 8 MHz. odnosno 10 MHz. Local-bus (bus-mastering) kartice sputavaju lokalnu sabirnicu VLB sistema i ne omogućavaju upo-redni rad glavnog mikroprocesora (CPU) i bus-mastering kartica. Dok VLB danas omogućava da se (najčešće) ubrza PC grafika. ove komponente mogu da rade na 32-bitnoj sabirnici na 33 MHz. Ovo omogućava istovremeni rad više bus-mastering periferija. iako 32-bitni. SCSI i osnovne 1/0 komponente preko odvojene sabirnice. U današnjim PC računarima ove komponente su bazirane na ISA. ili ciklusa. može upravljati sabirnicom. da bi se komponente usporile. kontrolne logike sabirnice) zavisi od vremena propagacije (prenosa) između sistemske sabirnice i pinova (nožica) CPU. tada sve adresne linije. tj. Ciklus sabirnice i aktivnosti CPU se kontroliše grupama impulsa. ne podržava rad CPU u punoj snazi (burst mode).PC za napredne korisnike postojećim VLB rešenjima. i to maksimalnom brzinom mikroprocesora.14 Vremenska usklađivanja komponenti Kompleksnost sistemske sabirnice (preciznije. ISA sabirnica je "široka" 16 bitova i radi na celih 8 MHz. takođe. 2. Vremenski redosled (timing) signala unutar CPU i kontrolne logike magistrale se kontroliše klokom (taktni impulsi). Ako neka druga sistemska komponenta. varira unutar ciklusa magistrale. respektivno). lako su VLB i PCI gotovo identični na nivou propusnosti podataka (130 i 132 megabita u sekundi. VLB zahteva dodatni kontroler sabirnice za nevideo uređaje i limitiran je na maksimalno tri local-bus periferna uređaja koja rade na 33 MHz. moraju da se dodaju stanja čekanja. osim CPU. PCI arhitektura ima potencijal da jednog dana postane standard za sisteme u kojima će raditi uporedo više perifernih uređaja. Tačan broj klok impulsa.

što izaziva da CPU ulazi u poslednji ciklus.). Stanja čekanja se ubacuju između T3 i T4.b). i unos tih podataka u memoriju (sl. Stanje praznog hoda između ciklusa sabirnice slika 2. 2. Vreme upisa u memoriju određuje se vremenskim intervalom. Pri očitavanju sa prvim taktnim impulsom. pri adresiranju memorije od strane CPU. ostvarivanju upisivanja ili očitavanja. označava se sa Ti). ciklusima praznog hoda (engl. koriste se taktni impulsi. neophodnim za prenos adrese memorije iz CPU (izvođenje na adresne linije signala. tada se vremenski "procep" između sukcesivnih ciklusa popunjava sa tzv. U procesu rada sa memorijom. i signaliziranje uređaju da je transfer završen za vreme poslednjeg klok ciklusa. Dužina ciklusa sabirnice u sistemu sa. koji se nalaze na toj adresi.24. To bi formalno značilo da se svakoj memorijskoj lokaciji može po potrebi pristupiti. treba da vrati potvrdu da je transfer završen.25. kada memorija ili l/O interfejs nisu u mogućnosti da se odazovu (reaguju) dovoljno brzo za vreme transfera. bez obzira na lokaciju kojoj je prethodno pristupano. 2. Ako je sabirnica neaktivna posle završetka ciklusa sabirnice (magistrale). signalizirajući da sledi čitanje za vreme drugog klok ciklusa. označeni sa T1 do T4. zatim podaci.24 Tipična sekvenca ciklusa sabirnice Memorijske komponente Pri izboru memorijskih čipova. u Vodič za PC 149 .2. što bukvalno prevedeno znači "memorija sa slobodnim (slučajnim) pristupom". procesorom je četiri klok ciklusa. Pošto je adresirani uređaj prihvatio podatke. čekajući neodređen broj klok ciklusa na adresirani uređaj da postavi podatke na linije podataka. koji se naziva vremenom obraćanja.25. koji odgovaraju adresi). Za izlaznu transakciju adresa opet treba da je poslata za vreme prvog ciklusa a podaci treba da budu poslati za vreme drugog ciklusa zajedno sa signalom upisa.1 Principi funkcionisanja PC računara vreme prvog kolok ciklusa. wait states) klok ciklusa (označava se sa Tw). RAM je skraćenica od Random Access Memory. predviđenih za upis u memoriju. takođe se navodi adresa memorije. Tipični niz ciklusa sa-birnice prikazan je na slici 2. izvode se iz memorije na liniju podataka i dalje zapisuju u registre CPU (sl. koji služe za sinhronizaciju rada celog računara. na primer 8086. ulaženje podataka. nastupanje na linije podataka signala podataka (1 bajt). idle state click cycle. Ovim terminom označavamo. plus neodređen broj stanja čekanja (engl. Kao što je već ranije rečeno. potrebno je uzimati u obzir njihovu brzinu ili vremenski parametar. tj.

što znači da se. memoriju u koju se podaci mogu slobodno upisivati i menjati. jedan megabajt se obično odvoji za tzv. Taktni impulsi \ / \ / \_J~~\_J \_ J -----------. Obično se sreću osmobitni (30-pinski).25. Konfiguracije sa 4 megabajta RAM-a pogodne su za rad pod DOS-om. Kod proširivanja memorije. Sa 4 megabajta RAM-a može se raditi i pod Windows-ima ali se preporučuje 8 megabajta. treba obratiti pažnju na tipove SIMM modula koje prihvata. pa jedan SIMM proširuje memoriju za jedan. T. korišćenjem 16-megabajtnih modula.za svaki megabajt bilo je potrebno po devet čipova.L / "L Adresni signali iz CPU Signali podataka iz CPU SignaJ upravljanja upisom Upis u memoriju f T. memorija može proširiti do 128 megabajta. obično megabitni čipovi . Većina matičnih ploča ima osam podnožja za SIMM-ove. devetobitni (30-pinski) i 36bitni (72-pinski) SIMM-ovi. Prvi i drugi su veoma slični.svaki od njih je minijaturna kartica na koju su ugrađene potrebne komponente. T.L Taktni impulsi Signal upravljanja očitavanjem / — Čitanje memorije r~\_ Signali podataka iz memorije — Izvod podataka iz CPU slika 2. Pri kupovini osnovne ploče. veoma bitno je pitanje SIMM-ova i podnožja . moraćete osam megebajtnih zameniti sa 4 4-megabajtna modula. \_TLTLA_A_ Adresni signali iz CPU — J --------. osam ili čak šesnaest megabajta. ali čiji se sadržaj. T. "keširanje" pristupa disku a ostatak stoji na raspolaganju korisničkim programima.PC za napredne korisnike T. Nekada su se koristile diskretne komponente. četiri. Danas se isključivo koriste SIMM (Single Inline Memory Modules) moduli . Tako ste popunili sva raspoloživa podnožja .b) Ciklus upisivanja u memoriju (gornja slika) i ciklus očitavanja iz memorije stvari.zbog arhitekture PC-ja najčešće se moduli moraju dodavati u grupama od po četiri. što znači da se osam megabajta mora realizovati kao osam megabajtnih SIMM-ova. gubi svaki put kada isključimo (ili čak resetujemo) računar. T.ako kasnije treba da pređete na 16 megabajta. T. ali devetobitni obezbeđuju i 150 VodičzaPC . T.

1 Principi funkcionisanja PC računara proveru parnosti. pa je provera parnosti možda postala nepotrebni balast koji za desetak procenata povećava cenu memorije .ideja je da je bolje da korisnik bude obavešten da nešto nije u redu. 41286 SIHHMODULE (COMPONENT SIDE) (TOP V1EW ) ilGND A8E Dln[2 iicAs WEg U] Dout RAS[4 Aog. Ako PC. gA6 41256 2S6Kb x 1 DRAM li A3 A2(6 !3]A4 A1 (7 ®A5 VccS SA7 421000 (TOP VIEW) Din [ 1j ilOND WE[2. a u protivnom je jedan. "primeti" da pročitana parnost ne odgovara podatku koji je upisan u kontrolni čip. pa se povremeno dešavalo da jedan od memorijskih čipova "crkne" što se manifestovalo time da je jedan bit svakog od bajtova pogrešan.26 a) SIMM modul Smatra se da je pouzdanost današnjih komponenti tolika da se problemi sa memorijom znatno ređe ispoljavaju. Nekada je memorija bila relativno nepouzdana komponenta sistema.ako bajt ima paran broj binarnih jedinica. parnost je nula.2. čitajući neku memorijsku lokaciju.sa te strane VodičzaPC 151 . Zato je uveden deveti čip u koji se automatski upisuje "parnost" svakog od bajtova . generiše se tzv. Dout 16 ČAŠ NCf4 fS A9 i Aofsi 421000 1Mb x 1 i^AS DRAM A1 [6: [13A7 ' NC on 2S6K and 1M modules " NC on 256K modules A2[T MA6 A3 l 'r hl]A5 Vcc[9 110 A4 slika 2. nego da se izvrši instrukcija koja je provereno pogrešna ili obradi podatak koji je izgubio smisao. nemaskirani prekid i prestaje sa radom .

16 ili 64 megabajta. pa ulaganje u devetopinske SIMM-ove nije bez smisla. na brzim ali "nekeširanim" osnovnim pločama dešava se da Toff interval bude predugačak. 36-bitni SIMM-ovi kod nas se sreću retko. nemaju mnogo veze sa hardverom . 4. tako da se ova dva parametra usaglase. 8 ili više megabajta fizičke memorije koristi od strane DOS i VVindovvs programa. To. pa se memorija ne odaziva. Na slikama 2. memorija obično proradi pošto "keš".26.b) prikazani su SIMM modul i podnožja za njega kao i za SIP (Single Inline Package) modul.26. 8 ili 16 megabajta. Problem "vuče" korene još iz doba diskret-nih komponenti (pojedinačni otpori. Po prebacivanju na "keširanu" ploču. Kod SIMM-ova to je malo teže izvesti. obezbeđuje znatno "komotniji" proračun buduće ekspanzije. pokušajte sa 152 Vodič za PC . praktično. Deklarisana brzina memorije se odnosi na vreme prelaska memorije u aktivno stanje (Ton). dok 36-bitnim SIMM-ovima možete da dodajete po 1. čime se dobija idealna prekidačka funkcija (prebacivanje iz jednog stanja u drugo i obrnuto). U dosadašnjem izlaganju nisu pominjani termini extended. trebaju vam četiri devetobitna SIMM-a ili jedan 36-bitni. znači da memoriju realizovanu devetobitnim SIMM-ovima možete da povećavate u inkrementima od 1. tranzistori).PC za napredne korisnike nije greška izabrati osmobitne SIMM-ove. EMS. expanded. slika 2. to. Sa druge strane.b) Podnožja za SIMM i SIP module NAPOMENA: Memorijski čipovi imaju jedan parametar koji se vrlo retko navodi a koji može biti važan u nekim situacijama. Da biste utvrdili da problemi koje eventualno imate sa memorijom potiču od odnosa Ton/Toff. ali u realnosti to nije tako.a) i 2. 2. po prirodi stvari. diode. možda zato što su po megabajtu skuplji od devetopinskih. Zato obezbeđuju veću fleksibilnost: da biste obezbedili 32bitni pristup memoriji neophodan modernim mikroprocesorima. ova dva vremena bi trebalo da su jednaka. gde se uvek moglo podesiti tzv.. produžava ciklus pristupa sistemskoj memoriji. ali ništa ne govori o prelasku iz aktivnog stanja u pasivno stanje (Toff). tj. objašnjava zašto isti SIMM na jednoj osnovnoj ploči radi a na drugoj pravi probleme. u stvari. radno opterećenje. u praksi.26.radi se o načinima da se 4. 4. Teorijski. XMS. LIM . sa integritetom podataka nije se šaliti. Sva ta raspodela se na modernim PC računarima obavlja danas čisto softverski.. Ovi termini. a to su ter-mini koji se često čuju u diskusijama vlasnika PC računara o memoriji.

SIMM slotove (konektore) na kartici. BIOS čip je vidno obeležen i lako uočljiv na osnovnoj ploči (engl. "Keš" memorijom se ubrzava rad sa hard diskom. su "VESA local bus" slota. sa leve strane. Turbo prekidač za menjanje (prebacivanje sa jedne vrednosti na drugu i obrnuto) radnogtakta računara. Novi čip se "ubode" u podnožje. fiksiraju se nožice čipa. 8. Tri. 2. 3. Ovim je omogućeno korisniku da izvrši "upgrade" (zamenu) sa procesora DX2 na Pentium. motherboard). LED (Light Emitting Dioede) indikator radnog takta (engl. duplirajte količinu memorije i probajte kako radi. u Vodic za PC 153 . centralna procesorska jedinica). 2. Taster za resetovanje računara (reset button). 10. 9.1. To je ROM (Read Only Memory. 7. ZIF (Zero Insertion Force) podnožje. procesor ili mikročip je malo kvadratno parče silicijuma smešteno na osnovnu ploču. Diamond StealthPro VL (VESA local bus) grafička kartica koja obezbeđuje rezoluciju od 1024 x 768 tačaka u 256 boja. takođe. CPU (Central Processing Unit. 6. Bravica za zaključavanje tastature je standardni deo svake PC konfiguracije i obezbeđuje izvestan stepen osnovne zaštite od neovlašćenog korišćenja računara. Duplo više RAM-a omogućava dodatno preplitanje (na SX pločama sa 4 SIMM-a moguće je dvostrano preplitanje. 11. clock-speed) računara. Naime. PC-jev zvučnik se obično nalazi na prednjoj ploči kućišta a žicama je povezan sa osnovnom pločom. sadrži 2 Mb memorije koji služi kao "keš" za hard disk. Prva tri. Novi modeli računara koriste piezoelektrične zvučnike ugrađene na osnovnu ploču.15 Komponente jedne osnovne ploče 1. RAM čipovi za "keš" postavljeni su u tzv. jednostavno podižući malu bočuu polugu koja oslobađa nožice (pinove) procesora i vadeći stari čip.2. usled čega se produžava vreme pristupa memoriji. Glavni prekidač (povver on/off) računara. a sa 8 SIMM-ova četvorostrano). Prikazana kartica.1 Principi funkcionisanja PC računara dupliranjem memorije. Ovo je izuzetno koristan sklop koji vam omogućava da ponovo "startujete" računar (čak iako je vaša tastatura blokirana) bez isključenja računara. Na slici je prikazana tipična osnovna ploča sa sedam slotova (konektora za proširenje konfiguracije). Na našoj slici flopi disk kontroler i IDE (Integrated Drive Electronics) hard disk interfejs su na posebnim karticama (pločama). Naša slika prikazuje DX2 procesor postavljen u novo tzv. ako je neka memorija od-bila da radi na "nekeširanoj" osnovnoj ploči (na primer 386SX). samo za čitanje) čip koji sadrži sve osnovne ulazne i izlazne funkcije koje omogućava da vaš PC funkcioniše. 4. Kod nekih modela PC računara ugrađeni su na osnovnu ploču. a spuštanjem male bočne poluge. 5.

CMOS RAM sadrži vitalne informacije o konfiguraciji vašeg PC računara i održava računarev "kalendar" i "sat". moraćete da zamenite osnovnu ploču.a) Prikaz unutrašnjosti kućišta računara 12. što znači da kad se baterija potroši.27. Verovatno ste već uočili bateriju koja održava napajanje CMOS RAM-a na osnovnoj ploči. a poslednji slot je 8bitni ISA slot.PC za napredne korisnike sredini. 154 Vodič za PC . datum i vreme. I slika 2. Na ilustraciji prikazana je baterija koja je zalemljena na osnovnu ploču. su 16-bitni ISA (lndustry System Architecture) slotovi. tj.

Ukoliko polomite plastične držače ("žabice"). Na ovom računaru flopi disk drajv je postavljen vertikalno. Na tipičnoj osnovnoj ploči nalazi se još nekoliko čipova. Oni se lako uočavaju zbog svojih karakterističnih plastičnih kalupa. ne kupujte računar sa manje od 4 Mb RAM-a. 16.2. Računarska industrija je definitivno usvojila kao standard 3. 18. Ploče obično imaju između 4 i 8 slotova za ove memorijske module. 15. Sve moderne osnovne ploče koriste SIMM (Single In-line Memory Modules).b) Prikaz zadnje strane kućišta računara Vodič za PC 155 .1 Principi funkcionisanja PC računara 13. ponekad se naziva i fiksni disk. smešteno u desnom delu kućišta i 14. Veće 5-inčno drajv kućište sadrži CD-ROM i hard disk drajv. najverovatnije ćete morati da nabavite novu osnovnu ploču. obezbeđuje stalno i izuzetno brzo memorisanje.pinski serijski priključak Izlaz muzičke kartice Ventilator modula za napajanje mrežni priključak prikl. Bolja SIMM podnožja imaju metalne držače ("žabice") koji fiksiraju modul. Trakasti (ribbon) kabl (koji nije prikazan) povezuje hard disk sa hard disk kontrolerom i CDROM drajv sa svojim interfejsom na muzičkoj kartici. Ukoliko niste inženjer elektronike. Ako planirate da radite pod VVindovvs-ima (operativni sistem koji između ostalog podržava grafičko radno okruženje). Mehanički. Mrežno napajanje je obično pričvršćeno vijcima za zadnju ploču.44 Mb (megabajta). Hard disk. veoma je sličan sa flopi diskom izuzev što koristi hermetički zatvoren disk koji omogućava memorisanje mnogo većih količina informacija.pinski serijski port paralelni port slobodan slot VGA izlaz slika 2.27.učak za tastaturu 25 . 17. Priključak za napajanje monitora konektor za džojstik 9 . koji se nalaze na nekim osnovnim pločama. ti čipovi nisu interesantni za vas.5-inčni flopi disk drajv kapaciteta 1.

Upravljački kanal dozvoljava da mikroprocesor zahteva razmenu podataka sa izabranim uređajem izdavanjem određene ulazne ili izlazne instrukcije. Ovaj podsistem može da se struktuira na više načina. ali njegova opšta struktura se kod svih može da prikaže kao na slici 2. da bi se zadovoljio zahtev konkretne primene.PC za napredne korisnike __________________________________ 2.28 Ulaz/lzlaz mikroprocesora Jedna od najvažnijih osobina mikroprocesorskih sistema je fleksibilnost njihovog ulazno/izlaznog podsistema. u kom slučaju je poželjno da sam proces obezbedi informaciju o njihovom iniciranju. U slučaju da postoji precizan kristalni sat. S druge strane. Na primer. ulaza/izlaza. moguće je kontrolisati vremensko odvijanje i odnose pojedinih aktivnosti. Drugi tip organizacije ulaza/izlaza je memorijski preslikani ulaz/izlaz kod koga se lokacije preko kojih se obavljaju ulazno/ 156 Vodič za PC . Na taj način. jednostavno. U nekim slučajevima. Slično hard disk može da obezbedi informaciju pridruženu šifri koju je prethodno generisao procesor. Održavanje i upravljanje kanalima kroz koje se obezbeđuju ovakve ili slične informacije i koje povezuju računar sa spoljnim svetom. Za obavljanje ovih operacija neki mikroprocesori raspolažu posebnim instrukcijama koje su i namenjene prenosu podataka.16 Organizacija Ulaza/lzlaza Veliki broj procesa u koje je uključen i računar zahteva razmenu podataka i interakciju između "spoljnog sveta" i računara.28. Kanal podataka obezbeđuje putanju kojom će podaci da se prenesu između mikroprocesora i uređaja. Detalji organizacije ulaza/izlaza razlikuju se kod raznih mikroprocesora. što je posebno značajno za one procese kod kojih je tačno određeno njihovo vremensko odvijanje. one nemaju nikakav uticaj na adresni prostor memorije. procesor može da čeka na signal inicijalizacije aktivnosti ili da nastavi izvršavanje tekuće aktivnosti sve dok mu se prekidom ne signalizira da je spolja obezbeđena odgovarajuća informacija. odnosno u koje može da se upisuje (izlaz). U principu. ali i da uređaj pošalje mikroprocesoru informaciju da li je traženi podatak raspoloživ. UPRAVLJAĆKI SIGNALJ * MIKROPROCESOR U LAZNO/IZLAZNI UREĐAJ PODACI IZLAZ PROCES IJI A7 slika 2. Ulazno/izlazni sistem je najbolje posmatrati kao niz memorijskih lokacija koje ćemo nazivati ulazno/izlaznim registrima iz kojih može da se čita (ulaz). postoji veliki broj procesa kod kojih je slučajno odvijanje i iniciranje pojedinih aktivnosti.1. analogno/digitalni (A/D) pretvarač može da obezbedi informaciju o razlici napona u dve merne tačke. vrši se putem ulazno/ izlaznog podsistema ili. Ove instrukcije u opštem slučaju izoluju memorijske lokacije preko kojih se obavlja ulaz/izlaz. mikroprocesor može pod kontrolom programa da inicira obavljanje ulazno/izlaznih operacija.

2. a tek povremeno da ispita spremnost uređaja za prenos. 2. Pošto se kod asinhronih prenosa smatra da ulazno/izlazni uređaj može da čeka spreman na izvršenje prenosa.1. ali se za ovu svrhu iskorišćene adrese ne smeju koristiti za adresiranje lokacija memorije. zastavica ili indikatora (engl. Kod serijskih prenosa (bit po bit). način može da obavlja druge aktivnosti. Sinhroni prenos se obavlja sa U/l uređajima čije vremensko ponašanje je potpuno određeno. na taj. mikroprocesor ispituje njihove zastavice (flags) povremeno u specificiranom redosledu. sinhronizacija se postiže na račun vremena. ovo je najjednostavniji oblik prenosa. računar bi trebalo da permanentno ispituje da li su se događaji desili. Veliki broj događaja koje računar treba da evidentira dešava se u potpuno slučajnim trenucima. pri čemu računar može da utiče na samo odvijanje procesa. a prenos mora da se obavi unutar specificiranog intervala instrukcije. I sa hardverskog i sa softverskog stanovišta. Kod ovog tipa organizacije za adresiranje ulazno/izlaznog podsistema može da se upotrebi praktično bilo koji deo memorijskog adresnog prostora.2. U sistemima sa više uređaja. Mogućnost da procesor praktično trenutno odgovori na pojedine Vodič za PC 157 . Ovaj način ispitivanja poznat je i kao prozivka (engl. Da bi se ovi događaji evidentirali i preduzele odgovarajuće akcije. inerrupt) omogućava ovakvu realizaciju. odnosno na one prenose podataka koji se vrše između mikroprocesora i ulazno/izlaznih uređaja pod dejstvom ulazno/izlaznih instrukcija kao dela programa.1 Principi funkcionisanja PC računara izlazne operacije tretiraju kao deo memorijskog adresnog prostora."0" ili "1". Programom inicirani prenosi mogu da budu sinhroni (direktni) i asinhroni. Sve ove primene podrazumevaju rad računara uporedo sa odvijanjem procesa. ona obavlja korišćenjem posebnih upravljačkih linija (primer protokola za prenos podataka je: "podatak raspoloživ" * "podatak primljen"). što znači da bi značajan deo vremena morao da provodi u nekorisnoj aktivnosti. programski se može da naredi ulazno/izlaznom uređaju da obavi određene pripremne radnje i tek onda signalizira da je spreman za prenos podataka. Mikroprocesor. Prevazilaženje ovog nedostatka u velikoj meri može da se postigne dozvoljavanjem da događaji signaliziraju računaru da su se desili. Struktura prekida (engl.17 Programom inicirane ulazno/izlazne aktivnosti Cilj ovog dela teksta je da da samo kratki osvrt na programom inicirane ulazno/izlazne aktivnosti. Kod ovog prenosa sinhronizacija se postiže na nivou upravljačkih informacija ili signala. polling). Asinhroni prenos se najčešće koristi kod mikroračunara.18 Struktura prekida Veliki broj primena računara odnosi se na oblast praćenja i upravljanja različitim procesima. dok se kod paralelnog prenosa (prenosi se reč po reč). flag) koje se obično izvode u obliku neke vrste flip-flopa (elektronsko kolo koje na svom izlazu može da ima jedno od dva moguća stabilna stanja . a stanje izlaza zavisi od signala dovedenog na ulaz flip-flopa i od prethodnog stanja izlaza flipflopa). Uređaj obezbeđuje informaciju o svom stanju preko tzv.1.

mikroprocesor ulazi u ciklus prekida. Ova rutina vrši ono što je neophodno uređaju ili događaju koji je zahtevao prekid.PC za napredne korisnike događaje može da se iskoristi za situacije gde više procesa deli isti računar. Ciklus prekida je različit kod raznih mikroprocesora. tretiraju ravnopravno. Čuvanje sadržaja registara mikroprocesora i njegovo kasnije rekonstruisanje vrši se na razne načine. Ovaj flipflop može da se postavi i obriše (očisti). pošto je završena rutina za obradu prekida. koji mogu da zahtevaju prekid. 2. Računar mora da se pobrine da linija prekida. 4. Struktura prioriteta može da se realizuje programski i/ili hardverski. 3. nakon što izvrši tekuću instrukciju. Kod nekih mikroprocesora ovaj proces se obavlja potpuno automatski time što se. sadržaj smešta na tačno određene lokacije RAM-a i kasnije. pod čim se podrazumevaju i svi događaji koji su se desili u toku jednog instrukcijskog ciklusa. Ako treba dozvoliti dalje (nove) prekide. Sadržaj svih registara mikroprocesora (akumulatori. indeksni registar i drugi) koje treba rutina za obradu prekida mora da se zabeleži i sačuva. nakon što je prekid odobren i briše nakon prekida. On poseduje i jedan unutrašnji flip-flop za omogućavanje prekida (tzv. kontrola se ponovo vraća na prekinuti program. Tipično. kako bi se rekonstruisao nakon završetka ove rutine. nakon usluživanja prekida. Programski brojač mora da se napuni adresom rutine za obradu prekida. Kod drugih mikroprocesora ovaj proces se obavlja poluautomatski (memorisanje nekih registara vrši se u početnoj fazi rutine za obradu prekida programski). flip-flop prekida mora da se postavi u položaj omogućenih prekida. bit maske prekida) koji se automatski postavlja. Jednonivovski prekid Većina mikroračunara ima veoma jednostavan sistem prekida koji može da se usloži dodavanjem spoljnih logičkih sklopova. po potrebi. pošto se svi događaji. i 6. programskim putem. vraća u odgovarajuće registre. 5. Sadržaj programskog brojača u trenutku kada se desi prekid. Ako su prekidi omogućeni i desi se zahtevza prekidom. Pri tom se rekonstruiše sadržaj programskog brojača i svih registara koje je koristila rutina za obradu prekida. mora da se smesti na tačno određeno mesto i stavi na raspolaganje mikroprocesoru. Jedini problem koga je neophodno razrešiti je omogućavanje davanja odgovora na istovremene događaje. ali najčešće obuhvata sledeće korake: 1. mikroprocesori imaju samo po jednu liniju preko koje im se postavlja zahtev za prekidom i jednu liniju preko koje mikroprocesor javlja da je odobrio zahtev za prekid. nakon zahteva za prekidom. Ova situacija se može prevazići uvođenjem strukture prioriteta za konkurentne procese. 158 Vodič za PC . nakon završetka rutine za obradu prekida ponovo dođe u neaktivno stanje. registar stanja. Opisana struktura prekida naziva se i jednonivovskom. Konačno.

68.2. 4 hardverski 2. na adresi koja se nalazi u fiksnoj lokaciji u memoriji i data uređajem koji zahteva prekid. 9. ili se odredi novi. Najopštiji način realizacije ove strukture podrazumeva selektivno omogućavanje prekida određenog nivoa prioriteta na početku izvršavanja svake rutine za obradu prekida. 72 DOS 32-95 BASIC 128-240 adresni 28-31. Postoji tabela u kojoj se za odgovarajući broj prekida čuva segmentna adresa memorijske lokacije sa kojom počinje prekidni program. Višenivovslđ prekidi Asinhroni karakter prekida dozvoljava simultanu pojavu više zahteva za prekidom. Često dovoljan i susretan je i način koji koristi prag jednak tekućem aktivnom nivou prekida i zabranjuje prekide čiji nivo prioriteta ima vrednost manju od vrednosti praga. čije izvršenje predstavlja i izvršenje samog prekida. a kako se usluga ne može dati svim zahtevima istovremeno. 3. Za svaki vektor-broj u vektor-tabeli. Ova tabela se nadzire od strane BOIS-a i DOS-a. 1. rezervisana su četiri bajta memorije u koje se smešta 16-bitna adresa (dva bajta u memoriji) i 16bitna ofset adresa (dva bajta u memoriji) memorijske lokacije sa kojom počinje rutina (program). može se koristiti postojeći naziv prekida i vektor-broj. Ova adresa se naziva PREKIDNI VEKTOR. 73 Vodic zaPC 159 . Konkurentne situacije se lako prevazilaze dodelom svakom uređaju jedinstvenog nivoa prioriteta. gde vektor-broj uzima vrednosti od 0 do 255. 16-28. U narednoj tabeli data je raspodela vektor-brojeva pojedinim vrstama prekida.1 Principi funkcionisanja PC računara Adresa rutine za obradu prekida može da bude: u fiksnoj lokaciji u memoriji. 11 -15 softverski 5. 8. umesto određenog broja adresnih linija adresne sabirnice. generator prekida ne mora znati memorijsku adresu traženog prekida. PC računari mogu koristiti ukupno 256 različitih prekida. Vektor-broj i vektor-tabela Uvek kada se prekid generiše. Da bi se razrešio problem simultanih zahteva. Prekid Vektor-broj (decimalni) mikroprocesorski 0. a tabela PREKIDNA VEKTOR TABELA. Kada se kreira novi prekidni program (rutina). uvode se strukture prekida sa prioritetima. već samo broj prekida. Interesantan način za realizaciju strukture vektorskih prekida sa prioritetima je kodiranje (šifriranje) prioriteta i korišćenje koda prioriteta.

Posle toga. U sledećoj 160 Vodič za PC .PC za napredne korisnike opšte namene 96-103 NMI 2 Vektor-tabela je kapaciteta jednog kilobajta i smeštena je na početku memorije od adrese 0000:0000H (H . naziva se "level sensitive". i da mu preda informaciju o vektor-broju. Ako dozvoljava prekid. postavljanjem IRQ signala na visok nivo. i da između nekoliko istovremenih zahteva za prekid izabere onaj koji ima najviši prioritet. Ovakav način postavljanja zahteva za prekid. Sadržaj vektor-tabele u velikoj meri zavisi od proizvođača ROM BlOS-a i DOS-a. Kod nekih računarskih sistema. kontroler će razmatrati onaj koji ima najviši prioritet. Zahtevza prekid od strane periferijske jedinice dolazi na neki od IRQ0 . Prema mikroprocesoru sa tzv. On ima ulogu da omogući logičko povezivanje mikroprocesora sa maksimalno 8 prekidnih linija. Vektor-broj može uzimati vrednost od 0 do 255 i predstavlja poziciju u vektor-tabeli. Ovaj osmobitni broj se čita sa sabirnice (magistrale) podataka prekidnog kontrolera. kod koga zahtev za prekid mora biti prisutan samo na početku postavljanja zahteva za prekid. 2.IRQ7 koriste za definisanje prioriteta zahteva za prekid. kao i od verzije DOS-a koji je instaliran na računaru. jer se ovaj impuls pamti u posebnim registrima prekidnog kontrolera. treba da dozvoli prekidne linije. posle izvršenja prekidnog programa. IRQ0 ima najviši a IRQ7 najniži prioritet.heksadekadno). a prethodno smešta u STEK podatke iz tekućeg programa da bi se. prekidnog kontrolera (elektronski sklop čip) stiže zahtev za prekid od nekog periferijskog uređaja. Ukoliko se na više IRQ linija javi zahtev za prekid. koji je direktno povezan sa ulazom INTR mikroprocesora. Kolo koje generiše hardverske prekide.IRQ7 ulaza kontrolera. vratio na njega. a zatim čita osmobitni broj (vektor-broj) sa periferne jedinice koja je tražila prekid. u zavisnosti od programa koji se izvršava od starne mikroprocesora. i 4. zove se prekidni kontroler 8259. Napomenuli smo da se ulazne linije IRQ0 . Kod PC računara se primenjuje sistem "edge sensitive". Iz ove tabele mikroprocesor čita prekidni vektor koji predstavlja adresu memorijske lokacije sa kojom počinje program kojim se izvršava prekidni program. mikroprocesor preko kontrolera magistrale postavlja aktivan signal o odobrenom zahtevu za prekid. Mikroprocesor počinje izvršavanje prekidnog programa. zahtev za prekid mora biti prisutan od trenutka kada se javi. do trenutka kada bude odobren od starne mikroprocesora. 3. Prekidni kontroler postavlja signal zahteva za prekid (INT). Ovakav način tretiranja hardverskih prekida naziva se VEKTORIZACIJA i obavlja se na sledeći način: 1.

2FH OBH IRQ4 serijski port 1 30H .1CFH 73H IRQ12 miš 1D0H-1D3H 74H IRQ13 koprocesor 1D4H-1D7H 75 H IRQ14 disk 1D8H-1DBH 76H IRQ15 rezervisano 1DCH-1DFH 77H Prekidnikontroler 8259 sadrži tri registra. Ovim adresama se kontroleru šalju potrebni inicijalizacioni bajtovi podataka. On sadrži zapis registra koji je maskiran (ako je upisana nula.23H 08H IRQ1 tastatura 24H .27H 09H 28H . Registar ISR (in service register) sadrži zapis prekida koji se tekuće opslužuje. Svi ovi registri su dostupni mikropro-cesoru. Prekid Uređaj Vektor-adresa Vektor-broj IRQ0 tajmer 20H .33H OCH IRQ5 paralelni port 2 34H 37H ODH IRQ6 flopi 38H . U tu svrhu se koristi IMR (interrupt mask register). kao i odgovarajući vektor-broj.3FH OFH IRQ8 sat realnog vremena 1C0H . Registar IRR (interrupt request register) čuva trag o tome koja je prekidna linija tražila opsluživanje. prekid je dozvoljen. raspodela vektoradresa u vektor-tabeli. Mikroprocesor vrši komunikaciju sa prekidnim kontrolerom pomoću dve U/l adrese 020H i 021H. koji su neophodni za njegov rad. VodiczaPC 161 .3BH OEH IRQ7 paralelni port 1 3CH . Hardverski prekidi su jedini prekidi koji se mogu maskirati. IRQ3 serijski port 2 2CH .1C3H 70H IRQ9 video 1C4H .2BH OAH IRQ2 prekid 8259 od dod. prekid je zabranjen).2. a ako je upisana jedinica.1 Principi funkcionisanja PC računara tabeli prikazana je lista prioriteta hardverskih prekida PC računara.1C7H 71H IRQ10 rezervisano 1C8H-1CBH 72H IRQ11 rezervisano 1CCH .

početnu adresu koja učestvuje u prenosu i dužinu bloka podataka koji treba da se prenesć. vrši se inkrementiranje adresnog registra na sledeću lokaciju koja će učestvovati u prenosu i dekrementiranje sadržaja registra dužine bloka podataka. Osnovna strukiura za DMA U slučaju direktnog memorijskog pristupa prenosi se vrše pod nadzorom hardvera. obično. memorija je u stanju da podnese brzine prenosa od milion bajta u sekundi. DMA Acknovvledged). a sam prenos se naziva direktnim memorijskim pristupom (Direct Memory Access . što znači da se brzine kreću oko nekoliko desetina hiljada bajta u sekundi. Mnogi procesi. zato što se posredstvo procesora plaća vremenom uključenja u prenos. lako je uočiti da bi on bio veoma slabo iskorišćen: 1. a istovremeno se povećava vreme neophodno za prenos jediničnog podatka.DMA). smer prenosa. pa ne bi bilo preporučljivo da se oni prilagođavaju mogućnostima prenosa posredstvom mikroprocesora.PC za napredne korisnike 2. Nakon prenosa svakog podatka. treba par desetina mikrosekundi. obezbeđene samo dve linije: linija zahteva za DMA (DMA Request) je ulazna linija preko koje se postavlja zahtev da mikroprocesor suspenduje rad sa sabirnicom i linija odobrenja (potvrde.1. stavljajući sve sabirnice za koje je to neophodno u tzv. Upravljačke informacije unutar DMA logike sadrže izbor DMA kanala kojim će da se obavi prenos. mikroprocesor javlja preko linije odobrenja (DMA Acknowledged). Na taj način se omogućava da DMA logika upravlja sabirnicama. Kod većine mikroprocesora u tom trenutku dolazi do njihovog odvajanja od sabirnice podataka i adresne sabirnice postavljanjem odgovarajućih elektronskih kola u stanje visoke impedanse. Upravljački signali DMA logike obezbeđuju ispravan prenos.19 Direktni memorijski pristup Vrlo često postoji potreba da se podaci prenose između mikroračunara i spoljnih uređaja u blokovima. zahtevaju velike brzine prenosa. Kada se prenos završi. Za direktni memorijski pristup kod mikroprocesora su. Iz ovog razloga vrši se zaobilaženje mikroprocesora u prenosu blokova podataka. a preko linije prekida (interrupt) javlja se 162 Vodič za PC . Da bi se ovakvi prenosi vršili posredstvom mikroprocesora. zato što vrši najjednostavnije operacije prenosa podataka i 2. Ovo je i razlog što su odgovarajući vezni sklopovi za DMA složeniji nego za programom kontrolisane prenose podataka. stanje visoke impedanse. Pod pretpostavkom da tipični memorijski element ima vreme ciklusa od jedne mikrosekunde. kao što je rad A/D pretvarača. flip-flopa zahteva. hard disk ili slično. Na bazi ovog zahteva. vrši se čišćenje flip-flopa zahteva za DMA. O prelasku u ovo stanje. Spoljni uređaj izdaje zahtev za DMA postavljanjem tzv. koja je izlazna linija i kojom mikroprocesor odobrava zahtev. Kod većine mikroprocesora za obavljanje neophodnih radnji za prenos jediničnog podatka (bajta) bloka podataka. aktivira se linija zahteva za DMA (DMA Request) nakon čega se procesor dovodi u stanje nezaposlenosti.

odnosno pražnjenje ulazno/izlaznih vrata. odnosno njima pridruženih veznih sklopova (prekidom kontrolisani i DMA prenosi). koristeći jednu vrstu "sporazumevanja" (HANDSHAKING) koje je precizno specificirano određenim pravilima. kojom prijemnik signalizira predajniku da je uspešno prihvatio podatak. kojom predajnik signalizira prijemniku da je podatak za prenos spreman. jednake.29. na primer. Organizacija i veze mikroprocesora i uređaja za ostvarivanje ulazno/izlaznog protokola za slučaj da oba mogu da imaju ulogu i prijemnika i predajnika. Broj linija podatka može da varira i da bude jednak delu reči ili da sadrži više reči istovremeno. U ovom delu biće opisan način prenosa kod koga i mikroprocesor i uređaj ravnopravno učestvuju u prenosu. DR i DA saglasne i. SABIRNICA PODATAKA slika 2. punjenje. ali ne istovremeno.1.20 Složenije tehnike: ulazno/izlazni protokoli U prethodnom delu teksta opisana su dva osnovna načina za obavljanje ulazno/izlaznih operacija. prikazani su na slici 2. 2. Ako se podatak sastoji od više reči (koje se prenose preko više ulazno/izlaznih vrata istovremeno).29 Osnovna organizacija U/l protokola Prenos jednog podatka je završen tek onda kada su vrednosti na obe upravljačke linije. Vodič za PC 163 . upravljačke linije preko kojih se realizuje ulazno/izlazni protokol: liniju DR (Data Ready). Za ostvarivanje najjednostavnijeg ulazno/izlaznog protokola neophodno je postojanje veze između mikroprocesora i uređaja koja obuhvata: 1. 2. odnosno pražnjenje svih ulazno/izlaznih vrata koja učestvuju u prenosu podataka. linije podataka kojima se prenose podaci.2.1 Principi funkcionisanja PC računara mikroprocesoru da je prenos bloka podataka završen i da on može da nastavi sa izvršavanjem programske sekvence na normalan način. obavlja se sukcesivno. odnosno ulazno/izlaznim protokolom. Ove operacije su se obavljale praktično ili pod potpunom kontrolom mikroprocesora (programom kontrolisani prenosi) ili spoljnih uređaja. a vrednosti upravljačkih signala se menjaju tek kada se završi punjenje. Mikroprocesor i uređaj mogu da se nađu u ulozi predajnika i prijemnika podataka. liniju DA (Data Accepted).

dekodira (dešifruje) i uspostavlja putanje podataka i interne operacije izabrane varijante funkcije veznog sklopa. Na slici 2. programabilni vezni sklop se pojavljuje kao ulazno/izlazna vrata koja kod sistema sa memorijski preslikanim ulazom/izlazom zauzimaju deo adresnog prostora mikroprocesora. to su obezbeđena najčešće i dva registra podataka. 3. Pošto projektant mikroračunarske konfiguracije najčešće unapred određuje varijantu u kojoj će da radi svaki vezni sklop. obezbeđenje informacije o stanju u kome se nalazi vezni sklop. Stanje veznog sklopa sadržano je u registru stanja i dostupno je mikroprocesoru. tako da se vezni sklop može da koristi za istovremen ulaz i izlaz. stvoren je niz procesora posebne namene koji mogu da se primene što je moguće univerzalnije i sa minimalnim dodatkom hardvera u obavljanju različitih varijanti ovih funkcija.1. Osnovni zadaci koje treba da omogući programabilni vezni sklop su: 1. Da bi se ovo postiglo. Pošto se u ovom slučaju radi o jednoj vrsti programiranja procesora posebne namene. Jasno je da specifičnost svakog eksternog uređaja zahteva da se za njega izabere prava varijanta date funkcije. učinjeni su značajni napori u formaiizovanju određenih zajedničkih upravljačkih i komunikacionih funkcija i. rad kao ulazno/izlazna vrata. na bazi toga. U slučaju potrebe da se imaju složenije i više varijanti neke funkcije. 2. uvodi se i više upravljačkih registara. Kod svih programabilnih veznih sklopova postoji minimalno jedan upravljački registar. vezivanje sa uređajima koji zahtevaju serijske prenose. 2. Sa stanovišta mikroprocesora. Upravljački registar igra ulogu analognu registru instrukcija u mikroprocesoru. mogućnost izbora varijante funkcije programskim putem. obavlja se preko posebne upravljačke instrukcije koju procesoru posebne namene šalje mikroprocesor u obliku običnog podatka.21 Programabilni vezni sklopovi Univerzalnost mikroprocesora sa stanovišta zadataka koje može da obavi kao procesor opšte namene može da se iskoristi u dovoljnoj meri samo ako postoji mogućnost njegove jednostavne ugradnje u niz upravljačkih i komunikacionih primena. Pošto se u svim primenama susreće prenos podataka. Izbor varijante u kojoj će da radi vezni sklop. to se oni nazivaju i programabilnim veznim sklopovima (Programmable Interface).30 predstavljena je opšta organizacija tipičnog programabilnog veznog sklopa sa njegovim vezama sa mikroprocesorom i spoljnim uređajem. Upravljačka instrukcija koju šalje mikroprocesor smešta se u upravljački registar. to se u fazi inicijalizacije sistema programski vrši postavljanje 164 VodičzaPC . vezivanje sa uređajima koji zahtevaju paralelne prenose. U ovom delu teksta daje se kraći osvrt na dve takve funkcije koje su zajedničke za sve mikroprocesore: 1.PC za napredne korisnike 2.

s tim što neki registri ne dozvoljavaju da se nad njima obavljaju obe ove operacije. mikroprocesor ima mogućnost čitanja iz i upisivanja u njegove registre. 2. prenosi mogu da budu u samo jednom ili oba smera. a registri stanja samo čitanje svog sadržaja. printeri. to se u praksi čini vrlo retko. Najveći deo ovih prenosa je tzv. tako da se obavljaju pod kontrolom prekida. Tako. U principu. 3. Pri komuniciranju sa programabilnim veznim sklopom. K A K A M S P I O LJ N K R O O M P R U R E Đ A J U O C E S slika 2. ima mogućnost specificiranja smera kretanja podataka za svaku od linija kojom razmenjuje podatke sa spoljnim uređajem. A/D i D/A pretvarači i slično).30 Opšta organizacija tipičnog programabilnog veznog sklopa Sklopovi za paralelne prenose Zajednički zadatak za sve mikroprocesore je vezivanje sa različitim uređajima koji zahtevaju paralelne prenose (terminali sa ekranima. poseduje najmanje dva registra podataka preko kojih se razmenjuju podaci između mikroprocesora i spoljnog uređaja. Vodič za PC 165 . poseduje upravljačke linije koje obezbeđuju mogućnost prekida i/ili realizacije ulazno/izlaznih protokola u vezivanju sa spoljnim uređajima. Iz ovoga se vidi da bi programabilni vezni sklop za paralelne prenose trebalo da ima sledeće osobine: 1. Broj linija koje učestvuju u prenosu u svakom od ovih smerova varira od primene do primene.1 Principi funkcionisanja PC računara upravljačkih registara i izbor varijante rada veznog sklopa.2. upravljački registri dozvoljavaju samo upisivanje. asinhronog karaktera. DMA ili u skladu sa nekim U/l protokolom. lako je u toku rada sistema moguće programskim putem promeniti varijantu rada.

elektromehaničkim uređajima kao što su teleprinteri.22 Stek Jedno od najznačajnijih sredstava koje poseduju svi mikroprocesori je adresiranje sa tzv. start i stop-bita. Za upravljanje procesom prijema i predaje podataka koriste se posebni upravljački registri čijim punjenjem (programskim putem) se vrši izbor varijante rada samog sklopa. simultani prijem serijskog toka bita i njegovo pretvaranje u paralelni podatak za mikroprocesor. Na taj način se postiže ekonomičnije korišćenje memorije računara. a danas se po-sebno koristi za prenos podataka na daljinu kada se kao ograničavajući faktor javlja broj linija kojima se podaci mogu da prenose istovremeno. 2. Osnovni zadaci koje treba da omogući vezni sklop za serijske prenose su: 1.Universal Synchronous/Asynchronous Receiver/Transmitter). 166 Vodič za PC . okvirom u kome se nalaze podaci i slično). Potprograme aktivira glavni program ili drugi potprogrami tako da potprogrami postaju zajedničke rutine koje deli više programa ili potprograma. Razmena podataka i paralelno/serijska. bit po bit. neophodno je obezbediti mehanizam za: prenošenje kontrole na potprogram i vraćanje na pravu tačku u pozivnom programu. obezbeđenje potrebnih upravljačkih signala i informacije o svome stanju. respektivno. 4. odnosno serijsko/paralelna konverzija vrši se preko predajnog i prijemnog registra podataka.1. Da bi više programa moglo da koristi jedan potprogram ili da se isti potprogram poziva u jednom programu više puta. sklop omogućava i komuniciranje sa spoljnim uređajima direktno ili preko modema. Za svrhu komuniciranja mikroprocesora sa uređajima koji podržavaju serijski prenos razvijeni su programabilni vezni sklopovi poznati kao univerzalni sinhroni/ asinhroni prijemnici/predajnici (USART . mogućnost izbora varijante rada sklopa (uključujući dužinu podataka za prenos. prihvatanje podataka iz mikroprocesora u paralelnom formatu i njihovo pretvaranje u serijski tok bita za prenos. sa kojima je lakše baratati. Ovaj način prenosa proistekao je iz potrebe da se komunicira sa sporim.PC za napredne korisnike Sklopovi za serijske prenose Vrlo često se prenos podataka između mikroprocesora i spoljnih uređaja vrši serijski. Pored mogućnosti komuniciranja sa mikroprocesorom preko njegove sabirnice. Dobra praksa u programiranju je da se veliki programi razdele u manje celine. Njegov značaj se posebno ističe kada se radi sa potprogramima i rutinama za obradu prekida. potprograme. 2. pokazivačem steka i mogućnost rada sa stekom. manipulacije sa tzv. proveru grešaka prenosa. 3. s tim što većina podržava samo asinhrone serijske prenose kod koji se sinhronizacija prenosa vrši na nivou znaka korišćenjem tzv. kasnije je usvojen i za druge uređaje koji vrše sporije prenose.

pomoću određene instrukcije. a uzimaju sa steka ili brišu u obratnom redosledu. Prvo.1 Principi funkđonisanja PC računara prenos vrednosti promenljivih (argumenata) između pozivnog programa i potprograma. Kod pozivanja potprograma. a pri tome se ne zahteva nikakva posebna procedura za čuvanje informacija o vezivanju. može postaviti na željenu vrednost. Mehanizam koji ovo obezbeđuje naziva se i mehanizam za povezivanje potprograma i kod svih mikroprocesora kombinacija je određenih hardverskih osobina i softverskih dogovora.31). DODAVANJE PODAT AKA NIŽE ADRESE < -------- POKAZIVAČ STEKA VIŠE ADRESE slika 2. glavni problem je memorisanje povratne adrese iz programa i to je rešeno njenim privremenim smeštanjem na stek.2. tako da mu se može da pristupi samo sa jedne strane (vidi sliku 2. ne ograničava se broj skokova na potprogram. Podaci se smeštaju na stek u određenom redosledu. Stek je deo memorije koja se koristi za privremeno smeštanje podataka kod pozivanja potprograma i rutina za obradu prekida (interapta). takođe realizuju automatski uzimanjem podatka o povratnoj adresi u suprotnom redosledu od redosleda poziva.31 Adrese steka Jedna velika prednost koju nudi rad sa stekom je da programer ne mora da zna stvarne lokacije memorije sa kojima se manipuliše i u koju će se podaci smeštati. odnosno inkrementiranje (uvećanje sadržaja za jedan) pokazivača steka i premeštanje podataka sa steka u akumulator. Pokazivač steka omogućava da uvek utvrdimo prvu slobodnu lokaciju steka. On se organizuje obično na tzv.poslednji ušao. prvi izašao) principu. Korišćenje steka za pozive i povratke iz potprograma ispoljava više prednosti. Povratci se. LIFO (Last In First Out . Pokazivač steka se programski. s druge strane. Određene instrukcije mikroprocesora manipulišu sa stekom. jer svaki poziv rezultuje automatskim smeštanjem povratne adrese na stek u redosledu poziva. To automatski obavlja pokazivač steka. Vodič za PC 167 . Određene instrukcije mikroprocesora vrše automatsko smeštanje sadržaja akumulatora na stek i dekrementiranje (umanjenje sadržaja za jedan) pokazivača steka (da bi opet pokazivao na prvu slobodnu lokaciju na steku). Na taj način omogućava se automatsko ugnježdenje poziva potprograma.

može da bude prekinuta u bilo kojoj tački. praktično. pa je neophodno sačuvati sadržaj memorije ili preći na rezervno napajanje. što predstavlja potencijalnu mogućnost za nepredvidivo ponašanje programa. Prekidi tekuće programske sekvence predstavljaju efikasno. I pored mnogih prednosti. znači da tekuća programska sekvenca. neophodno je izvršiti memorisanje sadržaja registara na stek. Prekidi su bazirani na mogućnosti ulazno/izlaznih uređaja da promenom vrednosti jednog upravljačkog signala izazove zaustavljanje tekuće programske sekvence i pokretanje druge s ciljem obavljanja ulazno/izlazne operacije. pošto je veoma teško. na primer: Uređaj javlja da je spreman za obavljanje ulazno/izlazne operacije. ili nemoguće. To. ali i dosta opasno sredstvo za upravljanje ulazno/izlaznim operacijama ako se ne koriste sa najvećom pažnjom. Jedan od njihovih najvažnijih zadataka je čuvanje stanja tekućeg programa pre stvarne usluge prekida. prekidi nose veliku opasnost koja proističe iz slučajnog karaktera njihovog pojavljivanja. Uređaj za napajanje obaveštava da se bliži pad napajanja. restauracija stanja pre povratka u tekući program.PC za napredne korisnike __________________________________ U slučaju da pozivni programi i potprogram koriste sve radne registre mikroprocesora. kao što su. pre nego što se pređe na izvršavanje potprograma. Razni indikatori obaveštavaju o pojavi kvarova na hardveru itd. Posebnu teškoću predstavlja testiranje programa koji koriste prekide. Postoji niz situacija u kojima su prekidi korisni. odnosno. ako je struktura prekida omogućena. posebno vezanih za brzinu odziva na spoljne događaje. 168 VodKzaPC . Uređaji obaveštavaju mikroprocesor o pojavi neželjenih situacija (alarmi). bez obzira na vreme dešavanja prekida. Rutine za obradu prekida moraju da omoguće ispravan rad. dva puta provesti isti program da se ponaša na isti način.

različit po hardverskoj organizaciji. razdvaja te dve komponente da bi ih.2. podrazumevaju se električne karakteristike. kada je potrebno. Deo koji.2. Od paralelnih najpoznatiji su CENTRONICS i IEEE-488 a najpopularniji serijski je tzv.2.32 Skica ATMULTI1/0 kartice US-ATIO-V7 Na slici 2. spojio. kada je potrebno. potom. ali ga nisu dovoljno razjasnili: INTERFEJS. signala kao i oblik konektora i raspored signala (odnosno pinova) u njemu. Tako dolazimo do pojma za koji su mnogi čuli. Interfejsi i periferije 2. a zatim i o ostalim interfejsima koji se koriste za povezivanje raznih uređaja sa PC računarom. Tu već mogu da nastanu problemi.32 prikazana je skica multi l/O kartice sa sledećom specifikacijom: • jedan printerski (paralelni) port jedan opcioni serijski port: COM2 ili COM4 Vodič za PC 169 . Pod standardom za interfejs. oni se dele na paralelne i serijske. Interfejsi i periferije Za iole ozbiljniji rad sa računarom potrebno je nabaviti i štampač (printer). naime kako i čime spojiti računar i štampač. CNl : ASYN1 CONNECTOR CN2 : ASYN2 CONNECTOR slika 2. Prema načinu komuniciranja preko interfejsa. Ovde će biti prvo reči o interfejsima potrebnim za povezivanje računara i štampača. Interfejs služi i za pretvaranje električnih signala jednog uređaja u oblik koji će moći da "razume" neki drugi uređaj. RS232C interfejs. Najprostija definicija bila bi da je interfejs deo elektronike preko kojeg se spajaju dve računarske komponente.

PC za napredne korisnike jedan serijski port: COM1 ili COM3 jedan "game" port COM1 ili COM3 i COM2 ili COM4 mogu biti selektovani selektabilni printerski interapt signali IRQ7 (LPT1) ili IRQ5 (LPT2) sve funkcije mogu biti omogućene (enable) ili zabranjene (disable) 2. TTL nivoima (tranzistortranzistor logika). Sinhronizacija se vrši kratkim signalima iz računara.1 CENTRONICS interfeis Osnovne osobine ovog standarda su: 1. a nizak nivo logičku nulu (kod TTL-a logičko "1" je 5V 4. 3. Ovakav protokol je tzv. Interfejs karakteriše 36-polni konektor sa paralelno raspoređenim pinovima u dva reda. Koristi se pozitivna logika: visok nivo predstavlja logičku jedinicu.5%). "handshaking" (rukovanje) . Ulazni podaci i kontrolni signali odgovaraju tzv. u skladu sa tim obavljaju određene aktivnosti. Paralelni interfejs sa jednosmernim prenosom podataka po osmobitnoj magistrali (basu).naizmenično se računar i štampač "informišu" o stanju u kome se onaj drugi nalazi i. čime se smanjuje uticaj šuma na koristan signal): broj pina povratni pin ime signala 1 19 STROBE IN 2 20 DATA1 IN Prvi bit 8-bitnog podatka 3 21 DATA2 IN Drugi 4 22 DATA3 IN Treći 5 23 DATA4 IN Četvrti 6 24 DATA5 IN Peti 7 25 DATA6 IN Šesti 8 26 DATA7 IN Sedmi 9 27 DATA8 IN Osmi 170 smer VodiczaPC opis Kratak impuls niskog nivoa iz računara za vreme koje se unose podaci sa sabirnice u štampač . a prenos podataka uz pomoć kontrolnih signala iz štampača. i 4.2. 2. Imena i opis signala na pinovima konektora (uz broj signalnog pina je dat i broj "povratnog" pina čiji se provodnik u kablu upliće sa provodnikom za signal i vezuje na masu.

Visok nivo papira. - NC - Ne koristi se. kao što ćemo videti. SLCT IN IN 36 Nizak nivo na ovom izlazu je kada je kraj papira. kada nema Nizak nivo na ovom ulazu pomera papirza jedan red. GND - 12 16 17 18 19 do 30 31 Nizak nivo na ovom izlazu je obaveštenje računaru da su podaci primljeni i da je štampač spreman za prijem novih Visok nivo označava da je štampač zauzet. Interfejsi i periferije broj pina ime signala smer ACKNLG OUT opis 10 povratni pin 28 11 29 BUSY OUT 30 PE OUT 13 14 - AUTO FEED IN Preko 3.3 K. tada se resetuje štampač.2. Kada je nizak.3 K.oma na 5 V 15 - NC - Ne koristi se - ov - Nivo logičke mase - CHASSIS GND - Uzemljenješasije štampača. dovoljno je pratiti jedan ulazni Vodiž za PC 171 .2. OFF LINE smetnje ili greške u prenosu. Podaci se mogu unositi u štampač samo kada je nizak nivo na ovom ulazu. ovoliki broj signala može da zbuni ali. za unošenje podataka u štampač i njihovo štampanje.oma na 5V. Šalje se računaru. Povratni pinovi INIT IN U normalnomradumora biti visok nivo. Na prvi pogled. 32 ' EROR OUT 33 - GND - Kao pinovi 19 do 30 34 - NC - Ne koristi se 35 - - - Preko 3.

Ulazne kontrolne signale 14. Signal ACKNLG je trajanja oko 0. ACKNLG i STROBE. cifra ili znak). slika 2. Asinhroni prenos se karakteriše time što vremenski razmak predaje (prijema) dva uzastopna karaktera (misli se na ASCII karaktere) nije određen (fiksan). Za povezivanje štampača i bilo kog računara preko ovog interfejsa dovoljno je spojiti pinove 1 do 11. Prostije rečeno. Kao što se vidi. Trebalo bi napomenuti da se pod podacima podrazumevaju 8 bitova jednog karaktera (slovo. "nije zauzeto") šalje kratak impuls niskog nivoa na ulaz STROBE koji kaže štampaču da unese podatke sa magistrale. Inače. Na slici 2. ne mora se uzimati u razmatranje pošto. Svi ostali izlazni kontrolni signali samo omogućava veći komfor u radu. Ako je sabirnica podataka 172 VodiSzaPC . već zavisi od razmene poruka uređaja koji komuniciraju.33 prikazan je konektor CENTRONICS interfejsa. kao i bilo koje između 19 i 30 (logička masa) sa konektora štampača sa odgovarajućim pinovima na CENTRONICS konektoru računara. pa stoga nisu neophodni.33 CENTRONICS kabl Prenos podataka je asinhroni po paralelnoj osmobitnoj magistrali i kontrolisan je sa 3 signala: BUSY. Takođe.012 milisekundi i može da posluži kao informacija da se pripremi novi karakter (znak). Ostali bi trebalo da budu na nivoima koji se zahtevaju prema opisima svakog.31 i 36 ne moramo povezivati. ne zna se unapred kada će povezani uređaji (računar i štampač) biti spremni da urade ono što se od njih očekuje. je dovoljan signal BUSY.PC za napredne korisnike (STROBE) i jedan izlazni (BUSY ili ACKNLG) sig-nal. Ukoliko neko namerava da pravi CENTRONICS interfejs sa strane računara mora znati da rešenje zavisi od konkretnog hardvera. Svoju spremnost oni "saopštavaju" gore pomenutim signalima po sledećem vremenskom dijagramu: Računar ispituje signal BUSY i kada je on nizak (tj. veza računara i štampača preko CENTRONICS interfejsa je vrlo jednostavna. jer su oni u štampaču već definisani nivoima potrebnim za ispravan rad. "povratne" pinove (vodove) ne moramo vezivati.

odnosno adresira periferne uređaje koji su spremni za prenos podataka. TTL nivoima u negativnoj logici. Svi kompatibilni periferni uređaji spojeni su paralelno na ovaj kabl (bus). dodavanjem izlaznog porta koji će se "otvarati" pod kontrolom računara i uz potrebno generisanje STROBE impulsa. Pri tome treba dobro proučiti hardver konkretnog raču^a^a. pri čemu kabl koji povezuje dva susedna periferna uređaja ne bi smeo biti duži od 4m.2. Vodič za PC 173 .2 IEEE-488 interfejs Interfejs IEEE-488 omogućava razmenu informacija između različitih periferijskih uređaja (disk. CONTROLLER (računar).2. Informacija se prenosi bajt po bajt (bajt . HP-IB) predviđaju maksimalnu dužinu kabla od 20m. Interfejsi i periferije pristupačna. ili računara. Jedan uređaj može da šalje (TALK) podatke i ka više uređaja koji u tom trenutku primaju (LISTEN) podatke.serijski) a osam bita (jedan bajt) jednog karaktera se prenosi paralelno. Svi standardi (IEEE. Periferni uređaji priključeni na interfejs mogu da se klasifikuju na sledeći način: LISTENER. U slučaju dužine kabla od 20m brzina prenosa poda-taka je maksimalno 250 kB/sek. IEC. Bilo koji periferni uređaj. u zavisnosti od svojih mogućnosti može da šalje (TALK) ili da prima (LISTEN) podatke. mogu i da primaju i da šalju podatke. moguće je ostvariti v^zu računara i štampača. TALKER. pošto za generisanje STROBE impulsa mora da postoji neki hardverski znak (električni signal) koji kaže da je potrebno preneti neki karakter u štampač. 2. ka ili od bilo kog perifernog uređaja. može biti samo jedan na kablu.2. On kontroliše razmenu podataka preko kabla. MC 1. mogu samo da šalju podatke. BtTSY __________ | ACKNIG I 1 _____ T PODACI 1 STROBE | ___________ |_j slika 2. tako da su svakom perifernom uređaju i računaru dostupne sve linije ovog kabla (bus-a).1. mogu samo da primaju podatke. štampač. LISTENER/TALKER. merni instrument) i računara preko jednog kabla. Informacije se po kablu prenose sa tzv. Za kraća rastojanja brzina prenosa raste i može da bude maksimalno 1 Mb/sek.34 Vremenski dijagram procedure prenosa podataka Ovaj interfejs je prvenstveno namenjem za komuniciranje računara i štampača (ili plotera) i zato mu je sabirnica usmerena od računara ka periferiji.

5 linija za vođenje i kontrolu interfejsa. MC 1. To Olher Oovtces slika 2. 3 kontrolne linije za prenos podataka. svi nabrojani standardi su kompatibilni. Osim konektora.35. Kao sto se vidi sa slike.PC za napredne korisnike Za priključenje uređaja na spoljni kabl IEC 625 standard predviđa 25-pinski konektor a standard IEEE-488.1 i HP-IB 24-pinski konektor (Amphenol).a prikazana je struktura interfejsa. Na slici 2. interfejs se sastoji od 16 linija podeljenih u tri grupe: 8 linija za prenos podataka.35.a) Struktura interfejsa IEEE-488 174 Vodiž za PC . Prikazani su svi mogući tipovi uređaja (po jedan) i kontroler.

istovremeno priključenog disk-drajva na isti interfejs računara). tako da je moguće povezivanje više konektora u obliku "jedan na drugi". Na samoj tzv. a efektivna brzina štampanja zavisi od načina komuniciranja računara i štampača. tj. 5.0V . u stvari. negativna logika: signali logičke vrednosti "1" su do 0. u stvari. da ga ovaj "sačeka" da završi svoj posao. a u prenosu se koristi CENTRONICS protokol). Koristi se tzv. protokol prenosa podataka. Interfejsi i periferije Ime interfejsa je. ne moraju svi interfejsi da imaju baš ovakvu organizaciju. Napomenimo da se pod adresom štampača podrazumeva broj pomoću koga će računar prepoznavati priključeni štampač (za razliku od. Pod protokolom prenosa podataka u štampač (ili ploter).8V a logičke vrednosti "0" iznad 2. skraćenica od The Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE). Imena i opis signala na pinovima konektora: broj pina ime signala smer opis 1 DIO 1 IN Prvi bit osmobitnog paralelnog basa. definisanje broja preostalih slobodnih lokacija u baferu posle koga štampač "javlja" računaru da nije spreman za prijem novih karaktera. Broj uređaja istovremeno priključenih. način korišćenja bafera interfejsa. recimo. 2 DIO 2 IN Drugi " 3 DIO 3 IN Treći " 4 DIO 4 IN Četvrti " 5 EOI - Signal identifikacije (ne koristi se). Da podsetimo da štampač ispisuje karaktere deklarisanom brzinom. normalno. Pinovi su podeljeni u dva simetrična paralelna niza. Signali su za TTL logiku. a ukupna dužina svih priključenih na jedan interfejs max. Normalno. 3. dozvola auto-testa i dozvola korišćenja samog interfejsa (kada je interfejs fizički prisutan. Dužina kabla između uređaja je max. podataka.sprezi dva uređaja. To je paralelni interfejs sa dvosmernom magistralom za prenos 2. gde su definisane njegove opšte karakteristike: 1. štampanoj ploči interfejsa tzv. 4. 5m. podrazumeva se usaglašavanje logičkog nivoa signala NRFD ( o kome će kasnije biti reči) prema zahtevima konkretnog računara. je maksimalno 15. već je dovoljno da odgovore osnovnoj nameni . 20m. DIP prekidačima postavlja se: adresa štampača. u praksi. Način korišćenja bafera je. Ovaj broj se. zavisi od softvera koji ovo podržava.2.2. bira tako da se postigne optimalna brzina štampanja koja. Specijalni 24-polni konektor sa dva pristupa (napred i pozadi). 6 DAV IN Podaci su spremni (iz računara). Vodič za PC 175 .

Prenos podataka i njihovo unošenje u štampač kontroliše se sa 3 signala: DAV. između t3 i t4. što označava spremnost štampača za prihvatanje podataka. Visok nivo označava prihvatanje podataka. " // * Masa Na slici 2. SHIELD - Umašenje šasije štampača. štampač postavlja signal NRFD u stanje niskog nivoa (postojanje niskog nivoa signala NRFD "kaže" računaru da interfejs još nije spreman da primi sledeći 176 Vodič za PC . da je završeno Izbor načina rada: unošenje podataka (visok nivo) ili komandni način (nizak nivo). U nekom trenutku.35. 14 DIO 6 IN Šesti" 15 DIO 7 IN Sedmi" 16 DIO 8 IN Osmi " 17 REN IN Mogućnost daljinske komande. Vremenski dijagram koji ovo ilustruje ima sledeći oblik: U trenutku tl NRFD ima visok nivo. SRQ - ATN IN Obraćanje računaru za pomoć (ne koristi se). NRFD i NDAC.b) prikazan je konektor IEEE-488. GND - GND - GND - GND - // 23 GND - // 24 LOCIC - Logička masa i broj pina { : 7 OUT 8 9 10 11 12 18 19 20 21 22 GND opis Spremnost za prijem podataka (visok nivo kaže da je interfejs spreman). 13 DIO 5 IN Peti bit osmobitnog paralelnog basa. GND - Masa (povezana sa logičkom masom). U t2 računar smešta podatke na magistralu i indicira njihovu pripremljenost niskim nivoom signala DAV u trenutku t3.PC za napredne korisnike ime signal a NRFD smer NDAC OUT IFC IN "Čišćenje" interfejsa (CLEAR).

pa zatim NRFD u visoko stanje (spremnostza prihvatanje od trenutka t1). elektronskog dela i kabla za međusobnu vezu dva uređaja.232C interfejs se sastoji od konektora.232C interfejsa za serijsku komunikaciju (odgovara CCITT preporuci V.35.28 ) usvojen je šezdesetih godina od strane saveza "Electronics Industries Association". Interfejsi i periferije karakter).2.3 RS-232C interfejs Standard RS . Interfejs prvo postavlja NDAC u nisko stanje.36 Vremenski dijagram procedure prenosa podataka 2. Računar vraća svoj signal DAV u visoko stanje. Predviđen je da omogući međusobno priključivanje terminala. sa različitom strukturom hardvera. multiplekser i sl. tj. u trenutku t5. Može da se posmatra i kao interfejs između uređaja DTE i DCE. DTE uređaji su računar i računarski terminal. a DCE uređaj je modem.b) Konektor IEEE-488 T1 T2 T3 T4 T5 TC PODACI | | DAV NRFD | | _________ | | ______________| NDAC slika 2.24/V.2. VodičzaPC 177 .2. da je interfejs završio prihvatanje podataka. pošto je detektovao da je NDAC već postao visok. slika 2. RS . modema i računara različitih proizvođača. tj.

PC za napredne korisnike Konektor RS-232C interfejsa je standardni D-tip konektor sa priključcima/ izvodima. (RS-232 specifikacija ažurirana je 1986. čiji raspored je dat na donjoj slici.a) Priključci utičnice D-tipa konektora sa 25 izvoda (prednji izgled) slika 2.b) RS-232 kabl signala (sa smerom slanja) čiji se vodovi U narednoj tabeli su dati nazivi priključuju na pojedine izvode. tj opšte poznatu kao RS-232-D.frame GND 1 2 3 '4 Smer \ Broj CCITT kola 101 TxD .transmit data izDTE 103 RxD .) 000000000006/ ###BOT_TEXT###00000000000 \_J5 ______________________________________________________________ 14 / slika 2.37.receive dat ka DTE 104 izDTE 105 RTS send - request to 5 CTS . godine u EIA-232-D.37. Izvod Signal FG .data set ready ka DTE 107 178 Vodič za PC .clear to send kaDTE 106 6 DSR .

je vod signalne "mase". Signali RST i CTS omogućavaju hardversku "hendšejk" kontrolu (DTE ne može da šalje podatak dok ne primi aktivan CTS signal). VodiczaPC 179 . Kada ga primi. Postupak uspostavljanja veze sa udaljenim DTE uređajem sastoji se od sledećih koraka: Svim uređajima se uključi napon napajanja.(predaja podataka) je serijski signal podataka iz DTE uređaja (računara ili terminala) ka modemu. zaštitne "mase" (šasije) koji obezbeđuje da se na šasiji uređaja ne pojavi neki opasan napon. "carrier") primio. pa zato signal RST postane aktivan.(zahtev za slanjem) je signal iz DTE uređaja koji ukazuje modemu da je DTE uređaj spreman da pošalje podatak. modem aktivira svoj signal noseće učestanosti itd. Ovaj signal se neki put naziva RLSD ("receive line signal detect").signal GND Smer 8 DCD detect 20 DTR ready data data Broj CCITT kola 102 carrier terminal kaDTE 109 izDTE 108 Funkcija pojedinih signala je sledeća: TxD . DTR .2.je izvod tzv. a zatim signali DTR i DSR postanu aktivni.(detektovan linijski signal) je signal kojim modem javlja DTE uređaju da je uspostavio vezu sa udaljenim. Može ostati slobodan (nepovezan). Terminal/računar želi da pošalje podatke. Korisnik ili bliski modem biraju telefonski broj udaljenog modema i čekaju na odgovor i Kada bliski modem detektuje signal noseće učestanosti udaljenog modema. aktivira se signal DCD i prenos podataka može da počne. SG . DCD .(modem spreman) je signal koji ukazuje DTE uređaju da je modem uključen na napon napajanja i da može da radi.(terminal/računar spreman) je signal koji ukazuje modemu da je DTE uređaj uključen na napon napajanja i spreman za rad. zbog čega njegov signal CTS postane aktivan. Bliski modem aktivira svoj analogni signal noseće učestanosti. drugim modemom čiji je signal noseće učestanosti (tzv. FG . RxD .. DSR .2. a zatim pošalje DTE uređaju signal CTS. CTS . ali i da se eliminiše signal šuma. Interfejsi i periferije Izvod Signal 7 SG .(spreman za slanje) je signal koji prima DTE uređaj da bi saznao da je modem spreman i da može da mu pošalje podatak. RTS .(prijem podataka) je signal koji u DTE uređaj dolazi iz modema.

Modemski kabl je sličan null modem kablu utoliko što su svi bitni vodovi povezani. da li postoji carrier (noseći signal pri komunikaciji). repertoaru serijskih portova dodati su COM3 i COM4. Šeme veza kablova date su u prilogu na kraju knjige. Ovu operaciju možete da primenite ukoliko želite da "stakerišete" svoj hard disk a nemate dovoljno disketa za bekap ili strimer uređaj a vaš prijatelj ima dovoljno slobodnog prostora na svom disku ili ukoliko imate notebook računar koji nema flopi drajv a želite da prebacite neke podatke sa njega na drugi računar ili obrnuto. skener. osim impulsa koji odgovaraju bitovima ASCII koda. da li telefon zvoni itd. Da vas podsetimo.2). dakle potrebno je deset vodova pošto. pretvara se u niz serijskih impulsa koji predstavljaju tzv. često se pominju termini "modemski kabla". brzo i efikasno može preneti velika količina podataka sa računara na računar. uz pomoć komunikacionih programa takvih kao što su LapLink ili Interlnk (u sastavu DOS-a 6. označena kao COM1 i COM2. što znači da se modemski kabla ne može koristiti umesto null modem kabla. ploter i neki modeli štampača. za određeni znak sadrži na početku jedan start-bit. Za izradu takvog kabla treba "ukrstiti" signalne vodove Transmit Data i Receive Data. Većina modernih 180 VodičzaPC . znači bez posredovanja modema. Prvi PC i AT kompatibilni računari podržavali su (na nivou BlOS-a) dva serijska porta. a na kraju bit parnosti i 1 . Ovde će biti dato kratko objašnjenje u čemu su slični a u čemu različiti ti tipovi kablova. svaki znak koji se prenosi.PC za napredne korisnike Kada se RS . Sa pojavom DOS-a 3. +12V 11 00 -12V ASCIl kod ZĆI M startbit stopbit bil pamosti 2. Kao i sa većinom drugih stvari.232C interfejs koristi za asinhroni prenos podataka. "null modem kabl" i "ukršteni kabl". kao i odgovarajući drajver za podršku. računar treba da "zna" kada je modem spreman. osim vodova za prenos podataka. Preko takve veze se. na serijske portove mogu da se priključe sledeći uređaji: miš.38 Impulsni signal za prenos znaka M Pri povezivanju PC računara i periferijskih uređaja. okvir znaka. fax/model. kad su u pitanju prvi PC računari. Null modem i ukršteni kabl koriste se za neposredno povezivanje dva računara. Pri izradi ovog kabla ne treba "ukrštati" signale (vodove) Transmit Data i Receive Data.3.1 1/2 ili 2 stop-bita. On. ali su za prostu razmenu podataka dovoljna samo tri. što je ujedno i varijanta zvana "ukršteni kabl". kompletan null modem kabl sastoji se od 8 ili 9 vodova. brzo se konstatovalo da to nije dovoljno.

Ono što se iz tabele uočava jeste da C0M1 i COM3 dele interapt IRQ4 a COM2 i COM4 dele IRQ3. Jedan bag je generisanje lažnog interapta od strane 8250 na kraju svake operacije pristupa . Međutim. Čip 8250A je lansiran kasnije i kod njega pomenuti bag ne postoji. poslati određene komande u specijalni FIFO upravljački registar.2. Većina kartica se isporučuje sa DOS drajverima koji omogućavaju sistemima koji normalno podržavaju samo dva serijska porta da podrže i COM3 i COM4. ne možete normalno konfigurisati dva l/O uređaja da dele istu interapt liniju u pozadini.koji su prve verzije ROM BlOS-a očekivale i obrađivale. Drugi treba ili da ne koristi interapt (ako to vaša aplikacija podržava) ili. Usled toga. lansiran je čip sa oznakom 8250B. kako bi se većini softvera omogućilo da radi normalno bez FIFO podrške. Tri različita modela kola UART se koriste u PC računarima. bržu (bus interface) verziju 8250. PC i XT klonovi sa 8250B funkcionišu korektno. mora se čip programski setovati. ovaj čip nije mogao da radi sa većinom PC kompatibilaca pošto više nije generisao lažni interapt bag koji je BIOS očekivao. da bi omogućio korektno funkcionisanje PC-ja. Da bi se omogućile FIFO operacije. kao i interapte koje oni koriste (neke serijske kartice podržavaju i druge interapte). Međutim. Originalni IBM PC koristi čip sa oznakom 8250 koji ima nekoliko "bagova" (grešaka). Da bi se ovo prevazišlo. od kojih svako ima svoje prednosti i nedostatke. Interfejsi i periferije komunikacionih programa podržava sva četiri serijska porta. čak iako sistem nema drajver za podršku. koja nema lažni interapt bag. pre nego što se generišu interapt signali u sistemskoj pozadini. koji dopuštaju deljenje interapt linije. ako je to moguće. umesto da koriste konvencionalne drajvere sa otvorenim kolektorom. Neke kartice sa 4 serijska porta razrešavaju problem kombinujući COM1/ COM3 i COM2/COM4 interapt signal na l/O kartici. koji je ponovo uveo lažni interapt bag. Kada je IBM uveo AT. na primer. tako da se ovaj čip startuje u modu koji podražava mod rada čipa 16450. I/O kartice koriste aktivne TTL drajvere (hardverski sklopovi) da generišu interapt signal u pozadini (backplane). Naredna tabela prikazuje l/O adrese za sva četiri COM porta. koristi neki drugi interapt. Ako su COM1 i COM3 instalirani (ali na različitim l/O karticama). ne podržava sav softver ovu FIFO karaktenstiku. MIDI specifikacija razvijena je zajedničkim naporom vodećih Vodič za PC 181 . taj čip ne može da radi na XT sistemima.4 Digitalni interfejs za muzičke instrumente MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je digitalni interfejs za muzičke instrumente.2. da bi se omogućilo "baferovanje" (prihvatanje) više ulaznih i izlaznih karaktera. Kao rezultat. samo jedan može da koristi IRQ4. Čip 16550 je poboljšana verzija čipa 16450.__________________________________ 2. Problem je što originalni IBM PC računari (a time i kompatibilci) nisu projektovani da dele interapt linije. koja inkorporira predajne i prijemne FIFO (Firt In First Out) bafere. 2. tada je uveo i čip 16450. tj.

a drugi je što danas PC može mnogo efikasnije da obavlja "domaće poslove" od samog interfejsa.PC za napredne korisnike proizvođača elektronskih muzičkih instrumenata 80-tih godina. Sistemske poruke se prenose ka svim komponentama povezanim na MIDI sistem. MIDI instrumenti imaju 16 kanala za prenos podataka. Međutim. a sve peko jednog personalnog računara. MIDI kontrolni podaci se šalju u tzv. MIDI kablovi nose samo kontrolne informacije . Ovaj procesor omogućava 401 interfejsu tzv. Na primer. Mada ima i neinteligentni (UART) mod. Svaki kanal može da prenosi svoje i posebne poruke preko istog kabla. U poslednje vreme opala je popularnost ovog interfejsa. mašinskim rečima (ili bajtovima) koje se nazivaju porukama. prvi bajt podataka može biti tzv. što omogućava da se izvode različite muzičke deonice (ili kontroliše nekoliko različitih MIDI instrumenata) simultano. UART (Universal Asynchronous 182 Vodič za PC . "time-stamping" i neke druge "domaće poslove" u vezi pra-ćenja podataka. tajmerskog čipa i nekoliko dodatnih komponenti. UART kompatibilni interfejs. digitalni interfejs. Ove MIDI poruke mogu biti klasifikovane bilo kao kanalske poruke ili sistemske poruke. statusni bajt može biti napomena u poruci (tj. omogućuje sinhronizaciju tejp dekova. UART interfejs se sastoji od osnovnog čipa za serijsku komunikaciju. Da bi komunicirao sa MIDI instrumentima i uređajima sa specijalnim efektima. s obzirom na parcijalne napomene uključujući vibrato. MIDI poruke se obično sastoje od jedne ili više reči koje obuhvataju statusni bajt i jedan ili više bajtova podataka. po definiciji. džek za slušalice ili audio džek za povezivanje sa pojačalom. 401 poseduje neke mogućnosti procesiranja podataka preko sopstvenog CPU čipa. U MIDI žargonu ove poruke se zovu "događaji". koji može biti ugrađeni zvučnik. dok prijemni kanal nosi poruke od računara ka MIDI instrumentu. sviraj ove note sada). Dodatne pogodnosti ovog interfejsa su što omogućava da se muzika sinhronizuje precizno sa filmskim i video zapisom. Ovo obezbeđuje efikasan način emitovanja sistemskih kontrolnih informacija svim instrumentima simultano. ove kontrolne informacije su binarni podaci koji se sastoje od nula i jedinica koje je procesirao računar. "pič" registar (tj. Svaki MIDI kompatibilni instrument opremljen je sa nekom vrstom audio izlaza. tako da se ne oslanja na računar kada su u pitanju ove rutine. digitalnih miksera i druge studijske opreme. Dva glavna MIDI interfejsa su: Rolandov MPU-401 kompatibilni interfejs i tzv. sa jasnim ciljem da omogući muzičkim instrumentima raznih tipova da komuniciraju međusobno. kao i kompletnu kontrolu niza "tragova" i nekoliko MIDI kompatibilnih instrumenata. Jedan od razloga za ovo je cena ovog interfejsa u odnosu na UART interfejs. kako bi moglo da se čuje ono što je kreirano.ne zvuk! Pošto je MIDI. sviraj to jako) a dodatni bajtovi podataka mogu obezbediti više kontrolnih informacija. Predajni kanal nosi poruke poslate od MIDI instrumenta. Originalni MPU-401 MIDI interfejs razvila je firma Roland za korišćenje sa PC kompatibilnim i Apple II računarima. velocity. PC mora da ima hardverski interfejs koji opslužuje komunikacione poslove između uređaja. timbre itd.

39. pogledajte prateću dokumentaciju za karticu i postavite druge vrednosti. može doći do konflikta ako već koristite skener. a i zbog jednostavnosti pisanja softvera za njega. DIN džek na drugoj strani Y kabla opslužuje MIDI OUT funkcije i spaja se sa MIDI IN portom na instrumentu. Zajedno sa MIDI interfejs karticom. mrežnu karticu. Većina MIDI kartica koristi IRQ2 i adresu 330H. ovi interfejsi imaju i nekoliko zajedničkih karakteristika. bez ikakvog procesiranja.40 i 2. SCSI interfejs ili neku drugu MIDI karticu. Jednom džeku dodeljene su MIDI IN funkcije i spaja se sa MIDI OUT portom muzičkog instrumenta.umesto sa dva (jedan u računaru a drugi na MIDI interfejs kartici). Oba zahtevaju instalaciju u ekspanzioni slot unutar PC računara.2. slika 2. tj. UART interfejsu nije potreban sopstveni CPU.39 Priključenje MIDI instrumenta na PC računar Vodič za PC 183 . Uprkos razlikama. program sada radi samo sa jednim CPU . Y konektorski kabl (slike 2. na raspolaganju je 16 MID( kanala). Izigravajući posrednika između računarskog serijskog porta i MIDI uređaja priključenih na njega. Ove vrednosti obično postavi proizvođač i u najvećem broju slučajeva one zadovoljavaju. sva procesiranja obavlja računar i MIDI softver koji se na njemu izvršava. samo prosleđuje MIDI informacije ka i od odgovarajućih portova.računarskim . UART interfejs dobija na popularnosti zbog cene. oba imaju kontrolne vezne kablove (obično 9-pinski D-konektor). Ukoliko se to desi. Na jednom kraju ovog kabla je 9-pinski D-konektor koji se priključuje na interfejs karticu. Sukcesivnim povezivanjem (ili ulančavanjem) od OUT ka IN portovima.41). Interfejsi i periferije Receive and Transmit) interfejs funkcioniše kao neinteligentni terminal. Dva preostala kraja Y kabla završavaju se sa 5-pinskim DIN džekovima. 2.2. i oba zahtevaju softver da bi mogli da se odazovu na komande PC računara. isporučuje se i tzv. nekoliko instrumenata može biti povezano na računar (da podsetimo. oba imaju džampere za postavljanje adrese porta i postavljanje interapta. Međutim. što kao rezultat daje manje komplikovanu i jeftinu karticu.

ako je potrebno rastavite kablovske veze. Isključite mrežno napajanje računara.41 Povezivanje sintisajzera Casio CŽ-101 sa Covox Midi Maestro karticom 184 VodižzaPC . Pričvrstite zavrtnjem karticu za nosače ("kostur"). demontirate kućište i ubacite karticu u slobodan slot. Važno je napomenuti da se krajevi kabla označeni sa MIDI OUT spajaju sa MIDI IN džekom na instrumentu i obrnuto.PC za napredne korisnike Kartica se instalira lako. komunikacija između PC računara i instrumenta nije moguća. vratite kućište i povežite kablove. Preostala dva kraja Y kabla povežite sa MIDI tastaturom ili drugim MIDI uređajem.40 Covox Midi Maestro kartica sa Y kablom slika 2. Vodite računa da ne dodirujete komponente na kartici i da kartica dobro "legne" u konektor na osnovnoj ploči. slika 2. D-konektor Y kabla priključite na konektor na kartici. U suprotnom.

U početku zamišljene samo kao proširenje memorije. Podržana je većina matričnih i laserskih štampača. Ovi programi nisu za profesionalce. takođe. omogućava neku formu "iseci pa zalepi" uređivanja. memorisanje i zivođenje muzike. Bolji sekvenceri omogućavaju da ubacite sistemske i kanalske informacije zajedno sa muzičkim podacima. tako da možete da zapišete osnovnu sekciju melodije. a zatim ubacite u originalnu sekciju. Sekvenceri omogućavaju da direktno unosite muzičke podatke sa MIDI instrumenta ili tastature računara. promene tempa i drugi "događaji" mogu biti uključeni zajedno sa kompozicijom.2. glasove. Većina sekvencera. godine predstavio Flash RAM kartice sa elektronikom koja. 2. Po pravilu. organizacija koja je avgusta 1990. Radeći ovo sa nekoliko muzičkih sekvenci. Notacioni programi omogućavaju da konvertujete MIDI muzičke fajlove u tradicionalni notni zapis koji može koristiti bilo koji muzičar.2. KOMPOZERI su po funkcijama manje kompleksni od sekvencera. na raspolaganju je više softverskih paketa. prikazujući ekran kao da je notni list sa sopranskim i bas notnim ključevima. kreirane od strane bilo kog sekvencera ili kompozera. PCMCIA kartice su naišle na polovičan odziv proizvođača i kupaca. koje se morate pridržavati. PC tastature ili miša. s tim što je brisanje podataka iz ove vrste VodiczaPC 185 . Iza skraćenice se krije Personal Computer Memory Card International Association. SEKVENCERI su programi koji vam omogućavaju da zabeležite muzičke deonice zajedno sa MIDI specifičnim informacijama. vibrato. tako da zvuci instrumenata. kao i štampanje nota. Razlog leži u činjenici da je elektronska memorija (čipovi) suviše skupa da bi "glumila" hard diskove zadovoljavajućeg kapaciteta. Mnogi od ovih programa prihvataju standardne MIDI fajlove. zatim da je kopirate i modifikujete. reverb i druge specijalne efekte. lako je uobličiti kompletne songove.6 x 54 mm) i debljine svega nekoliko milimetara. ali svi omogućavaju da zapišete. Neki od ovih programa omogućavaju da komponujete muziku preko MIDI instrumenta. editovanje i izvođenje. Intel je 1988. Postoji više tipova MIDI softvera za stvaranje. Sekvenceri variraju u iznosu i opsegu karakteristika. Interfejsi i periferije AVfDf softver Zavisno od izabranog interfejsa. za razliku od običnih RAM čipova. Obično nude ograničeno komponovanje. već za početnike. "pamti" sadržaj i kada se odvoji od računara (zahvaljujući sopstvenom napajanju). Ovo obuhvata dodelu kanala. Svaki paket ima proceduru instalacije.5 PCMCIA kartice Kada se radi o prenosivim (notebook) računarima često se pominju PCMCIA kartice. Neki napredniji programi omogućavaju dodavanje reči ispod notnih linija kao i nekih drugih profesionalnih karakteristika. ne omogućavaju štampanje muzičkog zapisa. godine pokušala da dovede u red tržište proširenja za računare u obliku plastične pločice veličine klasične kreditne kartice (85. editujete i emitujete (izvodite) vaše MIDI tragove (zapise).2.

malu potrošnju energije. __ ____ slika 2. što je najvažnije za prenosne računare. pa tako i Flash RAM-a. za sada ispod mogućnosti hard diskova). 10 i 16 mm. ima svoja tehnološka i fizička ograničenja. 5. softver koji bi sve to podržao. sub-notebook. predlaže i peti tip kartica (18 mm) imajući u vidu planove za svoje buduće proizvode. Flash kartice imaju gotovo trenutno vreme pristupa podacima i. Toshiba. napredak u proizvodnji bilo kakvih čipova. Međutim. Proizvođači su osetili potrebu da PCMCIA kartica sadrži i nešto drugo osim memorijskih čipova.PC za napredne korisnike memorije nešto sporije i moguće ga je obaviti 10-tak hiljada puta (što je. III i IV predviđaju kartice debljine 3.3. uglavnom je bio prepušten pojedinačnoj inicijativi proizvođača. onda se javljaju i proizvodi koji će kvalitetno da ga popune. zavisno od njihove debljine: tipovi I. Nakon pojave PCMCIA standarda. A kada postoji prostor u njima. II. kao jedan od zainteresovanih proizvođača. palmtop) računari sa priključkom za novu verziju PCMCIA kartica. Sa memorijskim karticama završava se ono što se zove PCMCIA standard. U dati prostor definisan prvobitnim standardom smešten je tehnološki maksimum. koji se odnosi na hardverske (a pre svega fizičke) osobine kartice. Pojava druge verzije standarda učinila je da na tržište izmile razni (notebook. Rezultat je PCMCIA 2. 186 Vodič za PC .42 PCMCIA 2 standard definiše dimenzije i osnovne osobine kartica Akutni problem prvobitnih PCMCIA kartica predstavljala je softverska podrška. što znači da se kartice značajno većih kapaciteta ne mogu očekivati u bliskoj budućnosti. novi standard koji uvodi kartice sa 68pinskim konektorom i to u više tipova.

PC računari su uvek imali dosta teškoća sa memorijom. tako da je svaka aplikacija imala svoju particiju. Diskovi su nastali (tj. bilo najlakše "spakovati" na dimenzije PCMCIA kartice. povuče sve glave u PARK poziciju.2. što je samo po sebi dovoljno značajno. pa glave nisu morale da putuju sa kraja na kraj diska.. u posebnom kućištu je bio disk kontroler a postojao je i poseban "sanduk" tzv. Disk se delio na particije. udarila po površini diska što je obično dovodilo do havarije poznate pod nazivom head crash. operativni sistem je morao da se nalazi na fiksnom disku.. vakumirani i tome slično unutra je bio čist vazduh pa je svaka jedinica morala da ima po nekoliko filtera. u velikoj meri. VVireless LAN kartice. pored osnovne (matične ili sistemske) ploče. i bio je presvučen teflonom. i to u rasponu od modela sa 2400 do 57600 bauda. helijumom. Token Ring . "lečila" se zamenom par glava i čitavog disk pack-a. a Vodič za PC 187 . napajajući potrebnu elektroniku. Zatvoreni (fiksni) diskovi nisu. Disk se delio na cilindre (sve glave po vertikali povezane). počevši od tzv. Od njega. najvažniji deo računara. aljkavi operateri. glave bi odlazile van landingzone i potpuno se izvlačile sa površine ploča. HDA (Head Disk Assembly . Za velike programe je uvek nedostaje i zato je poželjno imati što veći hard disk. kočnica EMA (Electro Magnetic Assembly . Na raspolaganju su i mrežne kartice (Ethernet.2. a na njih su ličili i po izgledu i po zvukovima koje proizvode u radu. napajanje i nosači za sve ovo.kolica-nosač glava diska sa pratećim šinama). U slučaju mehaničkog potresa.kućište). sektore (kružno po pločama/cilindrima. punjeni azotom. Prvi diskovi su bili veliki kao veš mašine. izgleda. za bežičnu (radio) komunikaciju računara u okviru mreže. upisno-čitajuća glava može iebdeti" nad površinom megnetnog medijuma na vazdušnom jastuku koji će nastajati običnim okretanjem ploča diska. zamenili magnetne cilindre i doboše) kada se neko dosetio da tzv.. Kontrolisano isključenje diska se izvodilo naredbama koje bi pozicionirale sve glave na landingzone sektore. Glavni delovi su bili: spindle (osovina-nosač koja drži magnetne ploče i koja je oslonjena na Iežaj(iager"). dok je za slučajeve prekida u napajanju postojao jedan veći kondenzator zadužen da. glava bi. pošto je bila mnogo veća od današnje. tako da više nisu u kontaktu sa diskom.6 Hard disk Tvrdi (hard) disk je. naravno. O isto tako sićušnim mrežnim karticama (naročito bežičnim) da ne govorimo. blizu njegovog centra. Landing zone je bio cilindar van korisne površine diska. Interfejsi i periferije Fax/modemi su uređaji koje je. Najveći neprijatelj diskova bile su vibracije. indeks markera) i klastere koji su zavisili od operativnog sistema. elektronika za kontrolu. Pri "parkiranju". kao što neki pogršno misle. zavisi brzina rada računara. preterana vlažnost u sistemskoj sali i. 2. tako da ih već postoji nekolicina. resistor terminator pack koji se stavljao na kraj lanca diskova (danas se to radi sa nekoliko otpornika). Pojavilo se i nekoliko modela hard diskova a očekuje se da će rastuća popularnost novog standarda uticati i na proizvođače Flash RAM-a da intenziviraju razvoj memorijskih kartica većeg kapaciteta. Diskovi su se delili na fiksne (FIX) i izmenjive (REM). Konačno. PCMCIA 2 će omogućiti standardizovane prenosne hard diskove koji staju u džep od košulje. ).2.

možemo izračunati kapacitet diska. Zbunjuje nas to da postoje dva različita "kapaciteta": neformatirani i formatirani. sličnih onim u disketama. na svakoj strani po jedna. radijalno po disku. još zapisani lokacija sledećeg sektora i 188 Vodič za PC . Hard disk je sastavljen od jedne ili više magnetskih ploča. Kad su nam poznate sve te informacije. ali se odnosi samo na jednu glavu. Razvoj tehnologije je najpre "uklonio" teflon u landing zone. a svaki sektor ima određen broj bajta. Ukupan broj koraka od spoljašnje do unutrašnje ivice diska označavamo kao broj cilindara. Staza je veoma sličan pojam. Na jednoj površini ploče postoji toliko tragova. To je onaj broj bajta koji se stvarno može staviti na disk. Obično na svaku ploču dolaze dve glave za pisanje/čitanje.PC za napredne korisnike zabranjivalo se i pušenje u blizini diskova. Na svakom sektoru diska su. Iz poznatog broja glava uvek se može zaključiti koliki je broj ploča. na žalost. Glave za pisanje/čitanje pomiču se u koracima. površinu ploče. Tragovi se dele na sektore. zatim su se glave smanjile. odnosno. jer pokazuje koliko korisnih površina za zapis podataka ima hard disk.5 inčni diskovi su ukinuli i kočnice za osovinu (spindle). prtnted-circuit bdard 44-pin Interface eonnector slika 2. 3.43 Skica hard diska sa osnovnim delovima lako nam se čini da je kapacitet diska podatak koji je jednoznačno određen. nije tako. Za korisnika je važan samo kapacitet formatizovanog diska. izmišljen je autopark koji "vozi" glave samo u landingzone. Broj glava je mnogo važniji podatak od broja ploča. Broj svih tragova je proizvod broja cilindara i broja glava za pisanje/ čitanje. Svaku takvu poziciju glave za pisanje/čitanje nazivamo cilindar. koliko ima disk cilindara. pored samih korisnikovih podataka.

44 Conner-ov hard disk (skinut oklop) Vodič za PC 189 . tj. u sektoru je obično 512 bajta. Osim toga. Ovaj zbir je bajt ili više bajtova koji su nekim postupkom dobijeni iz podataka zapisanih u sektoru. Pod DOS-om. Još uvek se. Time se kapacitet diska smanjuje za neku minimalnu vrednost. iako su možda drugačiji od stvarnih. Disk se mora povezati sa osnovnom pločom. RLL. sreću samo takvi diskovi. bez kontrolera nije od velike koristi. slika 2. obično u tabeli diskova. sektori na disku se ne dodiruju. Kontroler pri čitanju podataka sa diska. pri reformatizovanju diska moraju označiti da se na njih ne bi zapisivali podaci. koja se nalazi u ROM-u osnovne ploče. tako da fizički parametri diska nisu ni važni.2. Ponekad to prouzrokuje poteškoće. Ako postoji razlika između zapisanog i izračunatog. Zato kontroler izvrši transformaciju između fizičkih i fiktivnih parametara diska ( npr. Interfejsi i periferije kontrolni zbir (engl. ponovo izračunava taj zbir. bez mehaničkih oštećenja. Postoji više vrsta kontrolera: MFM. AT/IDE. AT/IDE). ali sve ređe. Ti se tragovi. Ovaj između ostalog predviđa diskove sa najviše 1024 cilindra i ne postavlja tako stroga ograničenja za broj glava ili broj sektora u tragu (stazi). Između njih su "rupe" koje bi mogli da iskoristimo samo drugačijim načinom formatizovanja. Tako se mogu izbeći neka ograničenja DOS-a. checksum). došlo je do greške na disku. ESDI i SCSI. uz svaki disk. Noviji kontroleri daju računaru podatke sa kojima je on "zadovoljan". Magnetni materijal je teško naneti na ploče čak i da je ploča idealna . Sam disk. proizvođač obično priloži list na kojem su zapisani neupotrebljivi tragovi.2. MFM (Modified Frequency Modulation) kontroleri dugo su bili standardni kontroleri u PC računarima. Zato. Ovu transformaciju kontroler izvrši na disku. To se ostvaruje preko kontrolera.

Stvarno vreme pristupa. Drugi smer se odnosi na eksponencijalno rastući stepen minijaturizacije i proizvodnje tzv. MFM diskovi imaju najmanju gustinu zapisa. Takvi diskovi su najjeftiniji. Brzina prenosa zavisi od više parametara. Preplitanje je potrebno zato što kontroler "ne stiže" disk.2. ali kapacitet diska se smanjuje na dve trećine početnog kapaciteta. Zato su manje zahtevni u pogledu kvaliteta magnetne površine. Kakvo je preplitanje optimalno. i sve brže procesore.PC za napredne korisnike Gustoća zapisa određuje broj sektora po tragu. Ovi kontroleri moraju da imaju i nešto memorije. Razume se i kod njih ima izuzetaka. interleave). sa jedne. Fujitsu. kao što je nekoliko Maxtor-ovih diskova sa po 111 sektora po tragu. višestruko povećala tako da su hard diskovi postali usko grlo. slede RLL i AT/IDE i na kraju ESDI (Enhanced Small Device Interface) i SCSI (Small Computer Systems Interface). Razvoj diskova manjeg prečnika (3. Zato su korisnici ili prodavci morali sami da se bakću sa raznim aspektima formatizovanja diskova. Gušći zapis imaju RLL (Run Length Limited) diskovi.7 IDE diskovi Razvoj tehnologije doveo je do dva smera ili stepena razvoja koji su uticali na pojavu novog standarda povezivanja hard diskova sa računarom. a manje fizičke dimenzije manji broj glava i samim tim njihovo brže pomicanje. može se od njega neznatno razlikovati. bez preplitanja (označava se sa "interleave 1:1 "). Redosled kontrolera je u principu sledeći: MFM je najsporiji. Deklarisano vreme pristupa je ono vreme koje navodi proizvođač. 2. tokom vremena. Prvi smer se odnosi na pojeftinjenje raznih elektronskih delova. Greške se otkrivaju tek posle izvesnog vremena! Pod "vremenom pristupa". Nađu se i ekstremi. RLL. osetno poboljšanje magnetnog medija kojim se premazuju "tanjiri" u diskovima. Brzina obrade podataka od strane procesora se. ESDI i SCSI i drugi standardi. NEC.25 inča). Noviji diskovi se ne pridržavaju ova dva standarda. Najveći proizvođači diskova su: Conner. uvek ih nekoliko propusti. Drugi krupan problem je šarenilo standarda. koje se meri programima za testiranje. 26 sektora po tragu. Tu su MFM. naravno. Najbrži kontroleri su. imaju slab magnetni nanos i ne izdržavaju 26 sektora po tragu. Vreme pristupa je manje za diskove većih kapaciteta i manjih fizičkih dimenzija. koji su predstavljali veliku prepreku pripremi diskova već u fabrici. brzina zavisi i od preplitanja. zavisi od kontrolera (u retkim slučajevima i od osnovne ploče). Quantum. podrazumeva se prosečno vreme koje je disku potrebno da dosegne podatak. To je jedan od najvažnijih parametara diska. Obično veći kapacitet znači veći broj glava. Maxtor. Seagate itd. Umesto da bi disk čitao sektore jedan za drugim. sa aruge strane. 34 i 36 sektora po tragu. Disk predviđen za rad sa RLL kontrolerom može se bez problema pripremiti za rad sa MFM kontrolerom. te 190 Vodič za PC . 17 sektora po tragu. sa motivacijom da se dobije veći kapacitet. Ukoliko se pokuša suprotno.5 inča umesto 5. predviđeni za rad sa MFM kontrolerom. Diskovi. može doći do gubitka jednog dela podataka koji se nalaze na disku. ASIC (Application Specific Integrated Circuit) čipova. Micropolis. Najvažniji su tip kontrolera i preplitanje (engl. Kod iste vrste kontrolera. Česti su diskovi sa 32.

jer proizvođač ne može da zna koji upravljački sistem (operativni sistem) će korisnik koristiti. 'Ovo je omogućilo proizvođačima da optimizuju kontrolnu elektroniku za konkretni model. Sa računarom je spojen posebnom vrstom veze koja se u krajnjoj liniji (mada uz pojednostavljenje) svodi na "tampon" elektroniku u vidu nekoliko čipova. Drugo. Ti parametri mogu biti ili već uneti (uradio isporučilac opreme). ili ih treba uneti "od nule". omogućilo je pojavu kartica koje na sebi obuhvataju funkcije do nedavno podeljene na dve kartice. Korisniku ostaje da obavi samo sistemsko formatizovanje (u DOS-u to rade FDISK i FORMAT komande)." . naravno. SETUP računara i unošenjem parametara diska. ali neko u tome ima više uspeha a neko manje. koje pravi veliki broj proizvođača. 8kB. Nema više unošenja loših sektora. zajedno sa elektronikom koja kontroliše mehaniku diska. daleko najveća prednosl IDE sistema je činjenica da ako se zna kakav treba da bude signal na sabirnici (magistrali). Svaki proizvođač teži da optimizuje tu keš memoriju tako da što više ubrza hard disk.) Treće. nalazi na samom disku. zajedno sa opštim napretkom u minijaturizaciji. naravno. Optimizacija je dalje unapređena razvojem posebnih kola za kontrolu tvrdih diskova. što je nužno. što ranije nije bilo moguće. Interfejsi i periferije pomenuti razvoj specijalnih integrisanih kola. a usled veoma velikog stepena razvoja. Prvo. umesto na posebnoj kartici. jer su jedni pravili kontrolere i nisu imali pojma šta će se na njih sve kačiti. koja je omogućavala rad sa preplitanjem u odnosu 2:1. obave već isporučioci opreme. to je bila revolucija. a AT Bus nije ništa drugo do sinonim za istu stvar. što se postiže izborom najčešće opcije 47 (za VodičzaPC 191 . njegove ugradnje. kakav je kontroler. tako se danas srećemo sa tzv. Time se postiže niz prednosti. fizičke razdaljine između kontrolera i diska se svode na najmanju moguću meru. tj. Četvrto. Međutim. karticama koje kombinuju vezu sa hard diskom. Kada se pre par godina na MFM kontrolerima pojavila nekakva keš memorija od tada velikih . ubacivanja odgovarajuće vezne karte i povezivanja kabla) ulaskom u tzv. odgovora na niz pitanja koje ne zna ili nije siguran itd.. paralelne interfejse itd. (Ovaj proces. a to je već samo po sebi nekakvo ubrzavanje. U sistemskom smislu. doveo je do pojave tzv. koji je ušao u upotrebu zbog nekih početnih prepirki oko autorskih prava. pošto se tačno zna kakvi su zahtevi veze sa računarom i. uglavnom. serijske interfejse. ' Instalacija IDE diska počinje (nakon. multifunkcijskim karticama. danas nije ništa neobično videti keš memoriju na disku od par stotina kB.2. Što se formatizovanja tiče. već kroz dva procesa. IDE je skraćenica za "Intelligent Drive Electronics" ili inteligentnu kontrolnu elektroniku. Ovaj standard se zapravo zasniva na kontroleru koji se. a drugi su pravili diskove.2.. pojednostavljenje spoljne veze. korisnik mora da prođe ne više kroz tri. kontroler flopi diska. diskovi prolaze kroz proces osnovnog formatizovanja (low level formatting) već u fabrici. dubinsko formatizovanje u fabrici. umesto dotadašnjih 3:1. pošteđen je onih komandi u stilu "g=C. IDE ili AT Bus standarda. mora da se obavi FDISK (da bi se odredile particije diska) i FORMAT (da bi se disk prilagodio sistemu) i da se prenese jezgro operativnog sistema na disk. to je već urađeno za vas. a veoma brzo i rad bez preplitanja. sve ostalo je stvar proizvođača. praktično uklanja sve nekada često loše tragove i njihove mape koje su se morale ručno da unose.

ali i obratno. 48 za Award i Phoenix Bios). koji najčešće "kešira" sektore.45 a) Conner-ov IDE hard disk komplet slika 2. Na slici 2. Zatim se izađe iz SETUP-a na način na koji on to sugeriše. a ponekada i cilindre. Ako disk ima neku izrazitiju mehaničku slabost. recimo sporije vreme čitanja susednih tragova (staza). pa čak i u potpunosti ukioniti takve mane. može i te kako popraviti. 192 Vodič za PC . Komplet se sastoji od hard diska.PC za napredne korisnike AMI Bios. može da se pristupi podeli (particioniranju) i formatizovanju diska. flat kablova za flopi drajvove i montažnog pribora. pa broj glava i najzad broj sektora. ubaci se DOS disketa i kada se sistem "podigne". Računar se resetuje. Unese se prvo broj cilindara. date kao "User defined" (korisnički određen). odgovarajući keš program. kontrolera za dva flopi drajva i jedan hard disk.45 b) Skica IDE kontrolerske kartice CA8390 Ovaj sistem otvorio je vrata optimizaciji elektronike prema samom disku. slika 2.45 a) prikazan je Conner-ov komplet za priključivanje IDE hard diska. a ima razlika među njima.

8 2-pinski konektor indikaciju rada hard diska za 34-pinski flopi disk kabla konektorski LED za SCSI diskovi i adapteri Small Computer System Interface (SCSI) je potpuno dovršena. Takođe. može da podrži do dva "AT bus" hard diska (HDD) sa 16-bitnim interfejsom za prenos podataka. 2 2 Interfejsi i periferije Na slici 2. CD ROMove itd..onemogućen). disable .44 Mb). SCSI-2 specifikacija definiše protokol visokih performansi. I FDD i HDD kon-trolerski interfejs mogu biti postavljeni prema sistemskim zahtevima (enable .45 b) prikazana je skica IDE kontrolerske kartice (model CA8390). 1. od čitavih 40 MBs. preko 32-bitne linije. J3: AT "BUS" hard disk kontroler J3 FUNKCIJA OTVOREN onemogućen HDC PRESPOJEN omogućen HDC J4: flopi disk kontroler J4 FUNKCIJA OTVOREN onemogućen FDC PRESPOJEN omogućen FDC Konektor broj FUNKCIJA 40-pinski AT kabl hard diska JI bus konektorski J2 J5 2. skenere. dati su raspored pinova i nazivi signala za sve vrste kablova koji se obično koriste u PC računaru.2. Vodič za PC 193 . Fast-Wide SCSI. dvosmerna i inteligentna l/O specifikacija. Niže se navode funkcije pojedinih kratkospojnika ("džampera") i konektora. strimere. uključujući tu hard diskove. Kartica (adapter) podržava do dva flopi diska (FDD) u bilo kojoj kombinaciji gustine (360 Kb. U prilogu. Fast SCSI nudi propusnu moć do 10 MBs (megabita u sekundi).*2 Mb i 1. na kraju knjige.omogućen. Na jedan SCSI adapter može da se poveže do sedam inteligentnih SCSI uređaja..

Svaki SCSI uređaj je inteligentan i poseduje svoj sopstveni interni kontroler koji može da šalje.mora biti naznačeno da je to kraj lanca. Ali. prima i izvršava SCSI komande preko host adaptera. koji obezbeđuje pouzdanu komunikaciju. Rezultat toga je ogroman broj nekompatibilnih SCSI drajvera. uključujući i adapter ima svoj jedinstveni ID broj. radi sa ugrađenom kspanzionom magistralom (sabirnicom). Svaki završetak magistrale mora biti adekvatno izveden . Podaci se prenose direktno između svih uređaja. jer drugi. ali ako imate i interne i eksterne uređaje. Možete da smestite i više od jednog host adaptera u PC. sve dok se komunikacija sa adapterom vrši uz pomoć SCSI komandi i u SCSI formatu. Da bi radio. sekundarni host adapter možete da smestite u odgovarajući ekspanziono slot prethodnog host adaptera. SCSI granični terminator je obično otpornik. DOS podržava IDE i ESDI diskove.PC za napredne korisnike SCSI-jeva sposobnost da poveže nekoliko uređaja na jednu karticu čini ga izuzetno poželjnim za aplikacije koje zahtevaju vrlo intenzivan rad perifernih uređaja. Obično je SCSI adapter na kraju lanca. Do sada ni DOS ni PC BIOS ne nude direktnu podršku SCSI standardu. Pošto DOS manipuliše podacima u sektorima. omogućavajući na taj način da se podaci kreću na odgovarajuće adrese nezavisno od računara. Ako host adapter može da ih kontroliše legalnim SCSI komandama. jer on nije kao ostali PC interfejsi. pa se ta mogućnost mora dodati putem odgovarajućeg drajvera. Ova mogućnost je danas izvodljiva samo uz vrlo specifičan hardver i softver. Svaki adapter može da radi na odvojenoj magistrali. kao što . na primer. bez obzira da li interni ili eksterni.rewritable" optičkih diskova (optičkih diskova na koje je moguće i upisivati i brisati podatke više puta). od CD ROM-ova do velikih hard diskova i /. SCSI zahteva da shvatite i razumete njegove male ludosti. pri čemu svaki može da kontroliše do sedam eksternih uređaja. Nijedan PC operativni sistem ne podržava SCSI direktno. onda SCSI host adapter ne treba da bude obeležen kao kraj. a eksterni uređaji su povezani na port koji se nalazi na zadnjoj strani adaptera. primer je multimedija. sa svojim priključenim uređajima) u lancu SCSI veza. koji ide od 0 do 7. dok SCSI prenosi 194 Vodič za PC . SCSI se sa svojim brzim protokolom podataka bez konkurencije preporučuje za sve DVI (Digital Video Interactive) kartice za manipulaciju video slikom. biće vam dostupni novi uređaji ili metode transfera podataka o kojima niste ni sanjali u vreme kada je SCSI standard napisan. jer je on više nego samo još jedan način da bi se povezao hard disk na vaš sistem. Uređaj može da manipuliše interno podacima na gotovo bilo koji način. sprečavajući pojavu velikog šuma u liniji. uključujući i host adapter koji upravlja svim komunikacijama sa glavnim računarom. On je inteligentna i dvosmerna specifikacija l/O podsistema. koji su i bili uzrok slabom prodoru SCSI standarda. u stvari. Ni jedan SCSI standard za sada ne eliminiše glavnu smetnju za PC korisnika. Kapaciteti hard diskova koji su prilagođeni novom SCSI-2 interfejsu obično se kreću do 3 GB (gigabajta). koja obuhvata vrlo širok opseg perifernih uređaja. SCSI ekspanziona kartica ili host-adapter. SCSI prevazilazi takve interfejse. Ovaj poslednji pristup povećava broj mogućih uređaja koji se mogu kontrolisati preko jednog slota vašeg računara. Sve što je u lancu. ili preko glavnog adaptera kao "slaves" (pratilac. Samo SCSI hard diskovi imaju kapacitet koji će vam biti potreban za ozbiljne multimedijalne namene. Pljosnati kabl povezuje interne SCSI uređaje na magistralu.

Prema teoriji o univerzalnim drajverima. Operativnom sistemu koji podržava ASPI nije potreban odvojeni ASPI univerzalni drajver. Ovo rešenje obuhvata dva seta drajvera. U dizajniranju univerzalnog drajvera pojavila su se tri različita pravca. a ne uz pomoć komandi koje su specifične za operativni sistem. Na slici 2.2. Ako koristite više operativnih sistema na vašoj mašini. Projektovan je kao alternativa. FutureDomain i NCR ostaju jedini igrači u podršci CAM. Najstarije rešenje je LADDR (Layered Device Driver Architecture) koje je Microsoft ponudio ali nije dobilo širu podršku. isto tako možete da koristite i jedan SCSI uređaj na raznim platformama.2. predstavlja univerzalnu radionicu u SCSI svetu i snažno utiče da se ASPI probije na tržištu. Common Access Method (CAM) je sada ANSI potvrđen protokol koji omogućava da se nekoliko adaptera kontrolišu samo jednim drajverom. FutureDomain nije odustalo od CAM-a. Kompanija Adaptec je uvela ASPI a ostali proizvođači SCSI uređaja su otkupili licencu za korišćenje ASPI sa svojim proizvodima. Svi drajveri su zavisni od operativnog sistema. Interfejsi i periferije podatke u blokovima. Tek će to omogućiti periferiji da komunicira sa glavnim adapterom.46 prikazan je SCSI-2 kontroler firme Future Domain koji podržava do dva flopi drajva (bez obzira na format) i do 7 SCSI uređaja. ASPI (Advanced SCSI Programming Interface) se pokazao kao najpopularniji univerzalni drajver sa ogromnom bibliotekom raspoloživih modula. U stvari. Univerzalni drajver nudi rešenje koje približava SCSI i proizvođačima i korisnicima. prelazak na ASPI kontroler omogućiće pristup svim uređajima u lancu. biće potrebno da nabavite potrebne drajvere. optičke diskove. kao što su na primer. dizajnirajući adekvatne module za skoro svaki poznatiji SCSI uređaj. Glavni hendikep CAM-a je to što se ASPI pojavio prvi. tako da će CAM kartice biti sposobne da podržavaju i CAM i ASPI module. i to za CD ROM-ove. Njihov CorelSCSI softver uključuje široku paletu drajvera za operativne sisteme DOS. da omogući otvoreni interfejs koji nije povezan na Adaptec. i to će biti jednostavno. MS Windows. ali planira da napravi CAM-to-ASPI konverter i da ga deli kao besplatan dodatak sa njihovim PowerSCSI paketom. i što postoji vrlo malo podsticaja da bi neko prešao na CAM. CD ROM-ovi. potreban je odgovarajući softver koji bi vršio konverziju. Danas su stvarne razlike u korišćenju CAM ili ASPI minimalne. Zatim sledi instalacija drugog drajvera ili modula za adekvatni uređaj za svako "parče" hardvera u SCSI lancu. Proizvođači adaptera često isporučuju univerzalni drajver zajedno sa opštim modulima za periferne uređaje. kao što je jednostavno dodati jednu ASPI liniju u CONFIG. OS/2 i NetWare. Ali. Proizvođači periferija nude ostale module. Prvenstveno. mada je modul za pojedine uređaje i dalje potreban. zahvaljujući tome što SCSI uređaj komunicira sa adapterom uz pomoć SCSI komandi. Corel Corp.SYS fajl. univerzalni drajver omogućava komunikaciju između adaptera i operativnog sistema. Treći univerzalni drajver dolazi iz kompanija FutureDomain i NCR. džuboksove itd. zavisno od Vodič za PC 195 . Taj pristup omogućava korišćenje ASPI drajvera u CAM okruženju.

9 CD ROM Princip rada CD diskova u pojednostavljenom obliku je sledeći: čitanje se vrši pomoću zraka lasera. pošto i on košta rezervisan je za skupe uređaje. i slika 2. Uz kontroler se isporučuju jedan kabl za SCSI drajv i 2 kabla za flopi drajvove. Pošto nema fizičkog kontakta između medija i čitača. To znači da je CD ROM pravi puž u odnosu na bilo koji 196 VodičzaPC . Naravno.PC za napredne korisnike operativnog sistema. čak i manja oštećenja ne moraju biti nepremostiv problem. a pošto svaki CD ROM uređaj ima ugrađenu korekciju grešaka.2. daje klasičnu binarnu jedinicu ili nulu. Treći motor koji otvara i zatvara "fioku" u koju se stavlja sam disk je opcioni. tako svaki podatak ujedno sadrži i informaciju o tome gde se nalazi. koji pogađa površinu diska. disk je teorijski večan. sama konstrukcija čitača je daleko složenija od proste magnetne glave koju koriste hard diskovi. CD disk nije ni slučajno neuništiv. kao i drajveri za DOS. Klasičan hard disk podatke beleži u koncentričnim krugovima. danas vremena ispod 10 milisekundi nisu retkost. Novell i OS/2. Unutar čitača postoji elektromotor koji vrti disk i motor koji pomera glavu za čitanje. ovo treba shvatiti uslovno. pa u zavisnosti od oblika površine. Daije. CD ROM podatke piše u jednom jedinom nizu.46 SCSI-2 kontroler firme Future Domain 2. Ovakav pristup omogućava veoma dobra i odlična vremena direktnog pristupa podacima. Međutim. koji počinje od spoljnjeg oboda diska i nastavlja se do krajnjeg unutrašnjeg oboda.

lako je to vrsta diskova sa potencijalno najvećim tržištem. Očitavanje podataka obavlja se laserskim zrakom male snage. koji ne može zagrejati metal do temperature na kojoj bi on menjao stanje. Razlog je vrlo složena tehnologija. Phase Change Media).10 Izbrisivi optički diskovi Izbrisivi optički diskovi (engl. koji zagreva materijal do tačke topljenja. Pri čitanju osvetljava se površina diska laserskim zrakom male snage i meri se količina odbijenog svetla. 2 2 Interfejsi i periferije hard disk. Read-VVrite) zovu se oni diskovi na koje je moguće upisivati.. Na osvetljenim mestima se metal topi i prelazi iz jednog stanja u drugo stanje.. Podaci se upisuju tako da laserski zrak relativno velike snage osvetljava pojedine tačke na površini izbrisivog optičkog diska. Prelaz iz jednog u drugo stanje se ostvaruje grejanjem i topljenjem materi-jala uz pomoć laserskog zraka. SCSI veze. To je jedna od mana CD diska. Svojstvo kristalnog stanja je dobro odbijanje svetlosti. a drugi je pomoću tzv. Delovanje izbrisivih optičkih diskova zasniva se na dve fizikalne pojave. vreme direktnog pristupa od 250 mS je sasvim uobičajeno. pojavila se na tržištu najkasnije. stika 2A7 CD-ROM sa eksternim drajvom 2. Na osnovu intenziteta odbijenog zraka očitavaju se podaci. te se tako upisuju logičke "0" i "1".2. Revvritable. Upis i brisanje podataka obavljaju se laserskim zrakom velike snage. sa njih brisati i na njima menjati podatke. Vodič za PC 197 . a svojstvo amorfnog stanja je loše odbijanje zraka svetlosti. ona se uspostavlja na dva načina. Što se veze sa računarom tiče. najčešći je pomoću posebne vezne kartice koju ubacite u neki prazan slot na računaru. Prva od njih je svojstvo nekih metala i njihovih legura da mogu zauzeti dva stanja: kristalno i amorfno (engl.

zavisno od smera magnetnog polja kroz koje prolazi. to magnetno polje zahvata veću površinu diska. pa se oni nazivaju magneto-optički ili MO (engl.PC za napredne korisnike Drugo fizikalno svojstvo koristi se mnogo češće. Pojava se zove Kerr-ova ili Faraday-eva pojava (engl. 198 Vodič za PC . Njegova je koercitivnost takva da magnetno polje glave za snimanje ne može promeniti namagnetisanost sloja na sobnoj temperaturi. Sloj za snimanje. Promeniće se samo orijentacija onih mikroskopski malih mesta na MO disku. Kod ovih diskova ne koristi se samo laser nego i magnetno polje. Nakon hlađenja te čestice ostaju u toj novoj orijentaciji. Kerr. ali joj ne može promeniti magnetnu orijentaciju na sobnoj temperaturi. sastoji se od materijala koji je moguće namagnetisati. To je temperatura pri kojoj koercitivnost magnetnog materijala pada na nulu i materijal je vrio podložan delovanju magnetnog polja. Glava za čitanje ima mogućnost razlučivanja ta dva zraka i. koje je zagrejao laserski zrak. Curie). Magneto Optic). Pre početka upisa podataka. tj. Odbijenom zraku se zakreće ravan polarizacije. To je pojava zakretanja ravni polarizacije zraka svetlosti pod dejstvom magnetnog polja. Najpre se sva mesta na MO disku vrate u stanje početne magnetne orijentacije. Pri čitanju podataka. Postupak upisa se sastoji od primene magnetnog polja suprotnog smera na površinu diska. slika 2A8 Magneto-optički disk sa pripadajućom eksternom jedinicom Promena podataka vrši se u dva prolaza. Magnetno polje zavojnice je sada dovoljno jako da promeni usmerenje magnetnih čestica diska. površina MO diska se osvetljava laserom male snage kako ne bi došlo do zagrevanja metala blizu Kiri tačke. Budući da mesta sa upisanim podacima imaju magnetno polje obrnutog smera od mesta bez podataka. S obzirom na relativno veliku dimenziju zavojnice. na taj način. koje su zagrejane laserskim zrakom. vrši očitavanje logičkih "0" i "1". i zakretanja ravni polarizacije su različita. Faraday Effect). koji je smešten u sendviču od prozirne plastike. disk se "briše". a zatim se upisuju novi podaci. Laserski zrak osvetljava pojedina mikroskopski mala mesta na površini MO diska i zagreva sloj za snimanje do temperature koja se zove Kiri temperatura (engl. sve magnetne čestice sloja za snimanje orijentisane su u jednom smeru.

a time i nadogradnja postojeće opreme. Koristi se pojava zakretanja ravni polarizacije pod delovanjem magnetnog polja. reda je veličine 100 600 ersteda. na kojima su snimljeni razni programski paketi. germanijuma. kao i CD ROM. To su MO diskovi. te mogućnost upisa. godine. prisutna su opterećenja od kvara opreme. Današnji QIC sistemi nude memorijski kapacitet od 40 Mb do 1. Postoji više sistema sa kojima se može vršiti "backup" (bekap). 2. QIC (Quarter-lnch Cartridge) jedinice. Interfejsi i periferije Prednosti izbrisivih magnetnih diskova su velika gustina podataka. svakodnevno zagorčavaju život korisnicima . U novije vreme se koriste materijali kojih ima vrlo malo u prirodi. a sloj za snimanje je bio legura telura. DAT drajvovi Vodič za PC 199 . koji kao sloj za snimanje koriste terbijum ili čelik uz dodatak bizmuta. Podaci o njima se strogo čuvaju i predstavljaju osnovu kvaliteta MO diska.2. Jedno od mogućih rešenja je nabavka strimer uređaja. Jedan od svakako najvećih problema kod MO diskova je materijal za snimanje i to prvenstveno zbog brze oksidacije i time nepostojanosti. Među najpopularnijim su tzv.zauzimaju prostor. drugi primer kako se digitalna elektronika primenjuje na računarstvo. indijuma i olova. snage 8 mW u trajanju manjem od 100 ns po bitu informacije. to zakretanje iznosi od 0. kada nastupaju problemi i upis postaje nepouzdan. Upis podataka se obavljao laserom talasne dužine 830 nm. Četvoromilimetarski DAT (Digital Audio Tape) je.2. Strimer jedinice su uređaji pomoću kojih se vrši snimanje zaštitnih (sigurnosnih) kopija podataka na magnetnu traku (kasetu). kojim se vrši magnetizacija sloja za snimanje.3 Gb. D/CAS je generalno uzev. oduzimaju dragoceno vreme na pronalaženje potrebnih datoteka i zahtevaju veliku pažnju kod kreiranja arhivskih kopija podataka. Prvi optički diskovi prikazani su široj javnosti 1983. QIC je najpopularniji sistem za bekap na personalcima. dok je za brisanje. odnosno povratak metala u kristalno stanje. a smer mu je upravan na površinu sloja za snimanje.3 do 9 stepeni. koje se oslanjaju na dva "kertridž" standarda (DC 6000 i DC 2000) koje je uvela firma 3M. odnosno prelaz metala u amorfno stanje. potreban je kratak impuls velike snage. Većina novijih optičkih diskova drugačijim postupkom upisuje i briše podatke. Ogromne količine disketa. brisanja i promene podataka. Zavisno od jačine magnetnog polja. Magnetno polje.11 Izbor sistema za bekap Veliki broj korisnika PC računara ima problema sa arhiviranjem podataka. To su bili diskovi sa promenom kristalnog stanja. relativno jeftin i pogodan izbor za korisnike sa hard diskovima srednje veličine. Uočen je problem zamora materijala nakon 100000 upisivanja i brisanja podataka. "Dejta" kaseta (data cassette). potrebno duže zagrevanje na nešto manjoj temperaturi. ili D/CAS je druga alternativa koja može da memoriše oko 60 Mb podataka. od virusa i ostalih neprijatnosti Marphy-jevog zakonodavstva.2. a čitanje podataka se obavljalo istim laserom uz snagu od 1 mW. Uz sve navedeno. Brisanje podataka se obavljalo laserom talasne dužine 780 nm uz snagu od 10 mW i u trajanju od oko 3 mikrosekunde po bitu informacije. Za upis podatka.

kompanija koja se sastoji od devet proizvođača i 29 pridruženih članova. Veća dužina traka i korišćenje kompresije podataka. širina svake staze i pozicija staza. zbog limitirane brzine prenosa podataka kod PC flopi-disk kontrolera. a sa različitim opcijama u pogledu interfejsa. Oba kertridža mogu imati trake različitih dužina. uvela firma 3M (ali nešto kasnije). pošto njihov flopi-disk kontroler podržava samo 250 kbit/s . drugi zahtevaju posebne kontrolere. Neki su čak projektovani da se povežu na računar. Većina DC 2000 sistema prilagođena je QIC-40 i QIC-80 standardima. ima aproksimativno dimenzije 2 1/2" x 3" i debljinu 1/2" . s tim što DC 6000 strimer ima veće kapacitete od DC 2000. Problem je izraženiji kod XT mašina.kvik) strimer sistemi zasnovani su na standardu koji je razvila firma Quarter Inch Cartridge Drive Standards Inc. Osnovne mere i izgled ovih kertridža su danas definisani ANSI standardom. DC 6000 (ranije DC 600) ili standardni kertridž za podatke koji je 1971. 200 VodičzaPC . koji su odlučili da razvijaju i podržavaju QIC strimer drajv standarde. ali je prilično zastupljen. Flopi-strimer drajvovi nude visok nivo standardizacije u funkcionalnom smislu i kompatibilnost. koje informacije i gde treba da budu upisane i kako treba da budu interpretirane. Noviji modeli AT flopi kontrolera podržavaju čak i 1 Mbit/s. godine patentirala firma 3M. Strimer drajvovi mogu biti eksterni ili interni. bekapovanje do 2 Gb. Ovaj nivo kompatibilnosti nije preovlađujući. takođe. Osmomilimetarski kertridž je lider po kapacitetu (do 8 Gb). Specifikacija fizičkog formata sastoji se od takvih informacija. kao što su koliko je staza na traci. preko serijskog ili paralelnog porta. Neki se povezuju na PC-jev flopi kontroler. kako bi pomogli promociju ovih sistema. QIC komitet usvojio je skoro 40 standarda do danas. povećavaju ove kapacitete i do tri puta. Q/C QIC ("quick" . a uskoro se očekuju i veći kapaciteti. Kao i DAT sistemi. "skazi" (SCSI) kontrolerima.PC za napredne korisnike (jedinice) omogućavaju. od kojih je većina implementirana u popularne bekap sisteme. koji predstavljaju nominalne kapacitete od 40 Mb i 80 Mb. a neki rade sa tzv. Specifikacija logičkog formata obuhvata detalje. respektivno. bez obzira na proizvođača QIC strimer sistema. dok je kod AT flopi kontrolera dva puta veća. kertridži koriste magnetnu traku koja je aproksimativno široka četvrtinu inča. preporučuje se za bekap na računarskim mrežama (LAN). Flopi-strimer drajvovi nude umerene performanse u poređenju sa drugim strimer drajvovima. (ili QIC komitet). danas. DC 2000 ili mini kertridž je. Dimenzije kertridža su aproksimativno 4" x 6" i debljina 5/8" . Specifikacija logičkog formata podataka flopi-strimer drajvova generalno omogućava da trake za bekap mogu da se koriste na strimer drajvovima različitih proizvođača. QIC-40 i QIC-80 standardi opisuju i fizički i logički format podataka. Kao što samo ime implicira. Postoje dve osnovne veličine ovih kertridža. mada drugi QIC standardi specificiraju samo fizički format. kao što je kako se upisuju podaci na traku.

mogu se nabaviti i preformatizovane trake. već i interfejse za strimer. Pošto nije potreban poseban kontroler. U sledećoj tabeli dato je nekoliko QIC standarda. isti drajv može da memoriše 120 Mb podataka. efektivni kapacitet se duplira na oko 240 Mb. Pošto ovi drajvovi zahtevaju svoje sopstvene kontrolere (koji se prodaju obično posebno). Stoga se oni često nazivaju flopi-strimer drajvovima. QIC-40 i QIC-80 strimer drajvovi moraju da preformatizuju DC 2000 trake pre upotrebe. tako da flopi kontroler smatra to flopi-disk drajvom. kako da se poveže strimer drajv kad su konektori na kablu zauzeti? Jedan načln je da se ukloni drugi flopi (drajv B) i instalira strimer drajv. koristeći oslobođeni konektor. 2 2 Interfejsi i periferije Koristeći noviji DC 2120 kertridž. U suštini. Standard Traka Opis Formati trake QIC-24 DC 6000 QIC-120 DC 6000 125 trake MB standardni kapacitet QIC-150 DC 6000 150 trake MB standardni kapacitet QIC-525 DC6000 525 trake MB standardni kapacitet VodičzaPC 60 MB standardni kapacitet trake 201 . Ovaj proces traje dugo. QIC standardi ne obuhvataju samo formate trake. Primenjujući njegov algoritam kompresije podataka. Da bi se uštedelo na vremenu. stoga se javlja problem u sistemima koji imaju dva instalirana flopi drajva. Pošto rade sa PC flopi-disk kontrolerom. obično je potrebno oko jedan minut po megabajtu i omogućava da se strimer drajv prijavi flopi kontroleru kao flopi drajv sa 1 kB sektorima. QIC standardi specificiraju kako su staze trake mapirane sa sektorima. QIC-40 i QIC-80 strimer drajvovi su projektovani da se povežu na konektor za drajv B na kablu flopi-disk drajv kontrolera. većina proizvođača nudi posebnu kontrolersku karticu za svoje strimer drajvove koja omogućuje da drajv bude korišćen bez povezivanja sa postojećim flopi kontrolerom. kontrolerska kartica ima istu funkciju kao standardni flopi kontroler. Neki proizvođači. Većina PC kompatibilnih sistema predviđena je da podrži samo dva flopi uređaja. DC 6000 strimer drajvovi su zasnovani na drugim QIC standardima i podržavaju niz različitih kapaciteta. koji obično ima koeficijent kompresije 2:1. Ako je to nepoželjno iz nekih razloga.. ali se ne pojavljuje u standardnom PC flopi interfejs l/O adresnom prostoru. kao Colorado Memory Systems.. nude širok izbor interfejsa. tj. stazama i stranama. uključujući standardni AT "bus" interfejs. relativno su ekonomično rešenje. interfejs sa ugrađenom brzom hardverskom kompresijom podataka i interfejse za PS/2 sisteme.

QIC-121 je SCSI-2 interfejs standard. Mada su ovi interfejsi sporiji. inteligentni QIC-02 kontroler je najpopularniji i većina drajvera je napisana za ovaj kontroler da podrži ne-DOS operativne sisteme. laptop i drugim prenosnim računarima. prihvatljivi su za one korisnike koji bekap vrše van radnog vremena (preko noći). Slično.PC za napredne korisnike Standard Formati trake Traka QIC-40 DC 2000 QIC-80 DC 2000 Interfejsi QIC-02 Opis 40 MB standardni kapacitet trake. Paralelni 202 VodičzaPC . kao i mogućnost da se isti strimer drajv koristi na više sistema. Dodatna pogodnost eksternih paralelnih ili serijskih interfejs drajvova je mogućnost da vrše bekap hard diskova na tzv. omogućavajući bekap na personalcima. specificira SCSI komandni skup za korisćenje sa interfejsom. flopi kontroler 80 MB standardni kapacitet trake. bez obzira na raspoloživost veza flopi kontrolera ili slobodne slotove. flopi kontroler QIC strimer drajv sa inteligentnim interfejsom QIC-36 QIC strimer interfejsom QIC-104 drajv sa SCSI implementacija kompatibilne uređaje QIC-121 SCSI-2 implementacija kompatibilne uređaje Kompresija podataka QIC-122 Kompresioni format drajvove (Stac algoritam) QIC-123 osnovnim za za za QIC QIC QIC Registarski algoritamski identifikatori za QIC drajvove Među kontrolerima za DC 6000 strimer drajvove. QIC-104 je SCSI interfejs standard koji. koji predstavlja podršku naporima ANSI SCSI standardizaciji interfejsa. Na tržištu se nude i eksterni strimer drajvovi sa serijskim i/ili paralelnim interfejsima. QIC-36 kontroler obezbeđuje dobar nivo funkcionalnosti po najnižoj ceni. takođe.

kao što je popularni Stac čip. Korišcenje kompresije podataka. pošto stvarni koeficijent kompresije sa hard diska na strimer drajv ne može biti unapred određen. a može se implementirati softverski ili hardverski. na početku svakog bekapa. generalno. Isto pravilo važi i za broj interapta (IRQ broj). ali ćete ih. prodaju kartice sa unapred postavljenim vrednostima. Dijagnostički softver. a možda će biti podržani i neki drugi algoritmi na osnovu registra. kada se pokuša kompresija fajlova koji su već kompresovani. koji se koriste za postavljanje ranije pomenutih parametara. obično duplirajući kapacitet hadr diska i izvršavajući transparentno uobičajene funkcije diska. 0338h na 0300h. takođe.2. QIC komitet usvojio je ovaj kompresioni algoritam kao standard (QIC122). Naime. Osim redukovanja performansi. DMA (Direct Memory Access) kanal i broj interapta. Algoritam kompresije podataka razvijen od strane firme Stac Electronics postao je prilično popularan i Stac sada nudi hardversku implementaciju funkcija u jednom čipu. Kompresija podataka je već nekoliko godina hit kad su u pitanju jedinice masmemorije. kompresija podataka može da stvori i druge nepoželjne sporedne efekte. recimo. tj. nude kompresiju podataka na hard disku. Na primer. tj. imaju sopstveno kućište a ponekad i napajanje. ali radi samo na sistemima koji podržavaju bidirekcioni (dvosmerni) režim rada paralelnog porta. Kompresija može da izazove nekompatibilnost formata između strimer drajvova različitih proizvođača. Dok su rezultati na mreži isti. izbor startne adrese za 1/0 port. Slično tome primenjuju se kompresioni algoritmi na sisteme za bekap u cilju postizanja što većeg kapaciteta memorisanja. Pošto ne koriste flopi-disk kontroler. kao što je Expanz! firme InfoChip Systems i Stacker firme Stac Electronics. Eksterni strimer drajvovi obično koriste posebnu kontrolersku karticu. a postavljena je kao "default" vrednostza strimer. kao što je Checklt. Kod njih treba prilikom izbora obratiti pažnju na opcije kontrolerske kartice. QIC komitet ustanovio je QIC-123 kao registar identifikatora za algoritme kompresije podataka. softverska implementacija ima tendenciju redukcije performansi usled vremena potrebnogza kompresiju podataka. morati da menjate zbog konflikta sa drugim uređajima u vašem računaru. ako se port adresa koristi od strane nekog uređaja. tvrdnjom VodičzaPC 203 . omogućava poboljšanje globalnih performansi drajva u odnosu na nekompresovan metod rada. DC 6000 strimer drajvovi ne zahtevaju preformatizovanje trake. tako da štede dragoceno korisnikovo vreme. na način kako je to dato u pratećoj dokumeritaciji. mora se promeniti ta "default" adresa od. mada ima kartica kod kojih se postavljanje vrši softverski. Kompresija podataka može da redukuje veličine fajlova za 50% ili više. Nekoliko proizvoda. Proizvođači. Na karticama se obično nalaze tzv. kao i DMA kanal. kontrolni softver Colorado Jumbo 250 strimer drajva upozorava korisnika. slobodne za korišćenje od strane novoinstaliranog uređaja. Interfejsi i periferije interfejs je mnogo brži od serijske veze. Hardverska implementacija. Na primer. utiče da potreban broj kertridža za bekap diska bude neizvestan. DIP prekidači ili džamperi (kratkospojnici). a može čak da rezultira većom veličinom fajla. utvrđuje koji uređaj koristi koju konfiguraciju i koje konfiguracije su nezauzete.2. možda.

format podataka) ne podržavaju QIC standarde. instalirajte softver za bekap i proverite da li sve funkcioniše kako treba. Dobar softver nudi niz pogodnosti i time efikasnije korišćenje sistema za bekap. Tallgrass Technologies. pošto ona zahteva samo instalaciju kontrolerske kartice. • Otvorite kućište računara. vrše brži bekap. DC 2000 drajvovi zahtevaju poseban prolaz za verifikaciju upisanih podataka. Sa druge strane. 204 VodičzaPC . Ekstema DC 6000 strimer jedinica Instalacija eksterne jedinice (drajva) je vrlo laka. Ova poruka pojavljuje se svaki put kada iznos podataka koji treba da bude bekapovan premašuje nekompresovani kapacitet kertridža (tejpa). razmotrite kapacitet postojećeg hard diska. Populami proizvođači QIC strimer uređaja su: Colorado Memory Systems. bez nadgledanja. korišćenje expanded memorije itd. DC 2000 bekap sistemi su mnogo ekonomičniji od DC 6000 sistema i najbolji su izbor za većinu individualnih korisnika. iz energetske mreže. Ne podržavaju svi QIC standarde. Archive Corp. zastitu šifrom. Uključite vaš računarski sistem.. Firma lrwin Magnetics nudi nekoliko strimer drajvova koji mogu da se priključe na PC flopi kontroler i koriste DC 2000 striitier kertridž. a i korisnik ima nekih drugih obaveza. Softverske karakteristike obuhvataju ugrađenu korekciju grešaka. za individualne korisnike koji imaju velike diskove. obratite pažnju na mogućnosti kontrolnog softvera. Druga pogodnost DC 6000 drajvova je što oni koriste odvojene glave za upis i čitanje. tako da mogu odmah da vrše verifikaciju posle upisa (engl. brzina bekapa obično nije kritična. ako je potrebno. Za većinu individualnih korisnika. Everex Systems itd. Zavisno od jedinice (drajva). Kada odredite koji kapacitet ćete da izaberete. Povežite kablom kontroler i strimer jedinicu a zatim povežite napajanje. možda. Izaberite sistem kojim ćete moći da bekapujete ceo hard disk na jedan kertridž. pošto se bekap vrši obično u vreme kad računar nije zauzet nekim poslom. Pri razmatranju alternativa. Učvrstite zavrtnjima karticu za kućište. ali njihovi drajvovi (tj. Međutim. izvršavanje sa "batch" fajlovima. čime omogućavate totalni bekap.PC za napredne korisnike da će. biti potrebno više od jednog kertridža. prvo morate odrediti kapacitet strimera koji vam je potre-ban. Ako kartica zahteva 16-bitni AT slot moraćete da je ubacite u takav slot. Zatim morate razmotriti finansijski aspekt alternativnih rešenja. DC 6000 može biti ponekad pogodnije rešenje. često premašuju 5 Mb/minut. verify-after-write). što je znatno u poređenju sa tipičnih 1 ili 2 Mb/minut kod DC 2000 drajvova. takođe. iako proizvode drajvove za 1/4" kertridže. U donošenju odiuke pri izboru bekap sistema. Jedna napomena: QIC ne mora uvek da znači QIC. razne drajvere. Generalno. napajanje može biti preko kontrolera ili direktno. kao i eventualna buduća proširenja. pronađite slobodan slot i ubacite karticu u njega. DC 6000 drajvovi.

Za svaki slučaj. tako da pin 1 kabla ide na pin 1 konektora strimer drajva. a zatim je pričvrstite zavrtnjem za kućište. ili da kupite posebnu kontrolersku karticu za strimer drajv.5" flopiju. Otvorite kućište računara i oslobodite prostor za ugradnju strimer drajva. ili kabl koji je isporučen sa opcionim kontrolerom. slika 2. Proverite da je kartica "legla" kako treba u konektor na osnovnoj ploči. možda će biti potrebno da bočno na drajv pričvrstite vođice (klizače).25" drajvu. Ako imate AT sistem.. plavi ili braon provodnik duž jednog kraja kabla. VodičzaPC 205 . mada neki odgovaraju i 5. Intema DC 2000 strimer jedinica Ako imate na vašem računaru instalirana dva flopi drajva a želite da instalirate i strimer drajv. Kabl je ili drugi 34pinski ivični konektor sa kabla postojećeg flopi drajva A. Ako koristite opcionu interfejs karticu. Ako nemate slobodan konektor za napajanje. Kada sve profunkcioniše kako treba. Većina DC 2000 strimer drajvova po dimenzijama odgovara 3. vodeći opet računa o korektnom pozicioniranju pina 1 (vidi sliku 2. pogledajte u priručnik koji ste dobili sa drajvom. Sada povežite napajanje strimer drajva sa napajanjem u vašem računaru. splitter) kabl da biste razgranali napajanje sa vašeg flopi drajva.. moraćete ili da uklonite jedan drajv (drajv B). zatvorite kućište računara. nađite slobodan slot i ubacite karticu u njega. proverite da li je kartica dobro "legla" u konektor na osnovnoj ploči i da li je kabl za povezivanje nalegao kako treba na obe strane.49 Ubacivanje strimer drajva u otvor za drajv Ubacite drajv u otvor za drajv i povežite kabl podataka. Generalno. 2 2 Interfejsi i periferije Ako se pojave problemi. kabl podataka ima crveni. Obratite pažnju na* korektnu orijentaciju kabla podataka. da bi ukazao na lokađju pina 1 u kablu. kupite račvast (engl. Povežite kablom podataka strimer drajv i kontroler (interfejs karticu).51).

kao na primer Colorado Jumbo 250.PC za napredne korisnike Pošto je kabl povezan.51 Povezivanje dodatne interfejs kartice 206 Vodič za PC . U tom slučaju. izvedite uzemljavanje prema preporuci u priručniku za instalaciju drajva slika 2.50 Povezivanje strimer drajva Neki strimer drajvovi. zahtevaju i posebno uzemljavanje drajva. ubacite strimer drajv u oslobođeni prostor kućišta i slika 2.

instalirajte softver za bekap i proverite da li vaš strimer funkcioniše korektno. Video-adapter povezuje računar sa monitorom pomoću čipa koji se zove CRT (Cathode Ray Tube) kontroler. instalira na isti način kao i DC 2000 koji ima opcioni kontroler. DC 6000 obično. Ona zauzima deo memorijskog prostora koji adresira mikroprocesor. 2. zatvorite kućištc računara. Monohromatski adapter koristi 4 kB video-memorije locirane od B0000 do B8000.2. VodiczaPC 207 . linijsku grafiku. Adapter. Interfejsi i periferije Uključite vaš računar. AT sistem treba konfigurisati da "nema drajv" (engl. Takođe. Kolor-grafički adapter koristi 16 kB video-memorije locirane od B8000. obično. a što je malopre opisano. EGA i VGA dapteri koriste 64 kB memorije smeštene u A segmenu (od adrese A0000 do AFFFF). Ako se pojave problemi. Intemi DC 6000 strimer drajv Ovaj drajv se. odgovara flopi drajvu od 5. a može praviti i tekst-karaktere promenljive. ROM karakter generator i RAM memoriju za prihvatanje informacija adaptera.25" . Ovo će vam omogućiti da su podaci stvarno memorisani na strimer-traku onako kako se očekuje.2. Jedna od uobičajenih je neadekvatno i nekonzistentno funkcionisanje pri visokim CPU brzinama. no drive) za flopi drajv B u sistemskom Setup-u. ukoliko dolazi do anomalija u radu sa strimerom. Grafički mod se koristi za pravljenje složenije grafike. dimenziono.12 Video kartice Za formiranje video prikaza PC računara koristi se video-adapter. sadrži grupu programabilnih U/l portova. Hercules grafički adapter koristi B segment memorije (od adrese B0000 do BFFFF). "Bubice” strimer drajva Strimer drajvovi poznati su po nizu "bubica" koje manifestuju u raznim okolnostima. u osnovi. opšte pravilo je da se uvek vrši verifikacija bekapa. Tekst-mod prikazuje samo karaktere.2. U priručnicima se obično predlaže da računar prebacite u sporiji (ne-turbo) režim rada. Kada sve profunkcioniše kako treba. po obliku i veličini. Adapteri mogu da rade u dva osnovna moda: tekst-modu i grafičkom modu. Postoje i verzije računara kod kojih je ovaj adapter ugrađen na osnovnu ploču. Video RAM memorija je fizički locirana u memorijskim kolima na adapterskoj kartici. tj. To je konfiguracija koja se podrazumeva i treba je promeniti samo ako je uklonjen flopi drajv zbog instaliranja strimer drajva. proverite sve veze i da li je kontrolerska kartica korektno ubačena u konektor na osnovnoj ploči. Segment A je namenjen za proširenje video-memorije sa spoljašnjim grafičkim adapterom. 128 kB memorijskog adresibilnog prostora namenjeno je video-adapteru i nalazi se u segmentima A i B od heksadecimalnih adresa A0000 do BFFFF. specijalna elektronska kartica koja se smešta u jedan od slotova za proširenje. mada su neki od tih karaktera pogodni za prostu.

Sastavni deo video-adaptera je generator video-signala. tada će se u Video RAM memoriji upisati i atribut pritisnutog znaka sa tastature. u sledećem čitanju displej memorije. Ova kartica imala je dva osnovna režima rada: 320 x 200 tačaka u 208 VodičzaPC . koja se može direktno povezati na adresnu magistralu i magistralu podataka računara. jer je potrebno obezbediti memorijske lokacije za atribute svakog piksela (tačke na ekranu). U Video RAM S’e može upisivati ili čitati sadržaj kao i kod običnih RAM memorija. Ovi digitalni podaci se u generatoru video-signala pretvaraju u analogne signale. CRT kontroler je veza između displej-memorije i monitora. U karakter-generatoru video-adaptera definisan je set od 256 znakova.kolor grafička kartica) kartica. Imala je slovnu matricu od 14 x 8 tačaka. na ekranu će se pojaviti znak pritisnutog tastera. Kada se u Video RAM memoriju upiše ASCII kod znaka (čiji smo taster pritisnuli na tastaturi). šaljući povorku bita i propuštajući ih od memorije ka povorci svetlih tačaka na određene lokacije na ekranu (pikseli). Crafički video-adapteri zahtevaju veći memorijski prostor Video RAM memorije. kao i njegov atribut. Prvo se pojavila MDA kartica (Monochrome Display Adapter monohromatska video kartica). na kojoj se kursor nalazi. Zavisno od rezolucije u kojoj video-adapter radi. kartica koja je omogućavala samo prikaz teksta na ekranu. Video-uređaji osvežavaju ekran 60 (i više) puta u sekundi. koja je tako nazvana zato što svakoj adresi u displej-memoriji odgovara određena lokacija na ekranu. on računaru šalje ASCII kod pritisnutog znaka. unoseći promene na ekranu. Svakoj mogućoj poziciji na ekranu dodeljen je deo memorijskog prostora u Video RAM memoriji. Ako smo prethodno definisali ostale parametre znaka (boja intenzitet.PC za napredne korisnike Monohromatski i kolor-grafički adapteri smeštaju informacije u memorijskoj mapi displej-memorije. s tim što video-kontroler tačno zna memorijsku lokaciju od koje se smeštaju podaci za svaki znak. a ukupna rezolucija je bila 640 x 350 tačaka. boja osnove i blinkovanje). u koji se upisuje ASCII kod znaka koji se upisuje na određenoj poziciji. koja je dodeljena poziciji na ekranu. Uređaji video-adaptera više puta čitaju informacije iz memorije i smeštaju ih na ekran. koji 60 (i više) puta u sekundi čita sadržaj video-memorije. Kada kontroler pročita ASCII kod određene memorijske lokacije. U ROM memoriji video-adaptera smešten je karakter-generator koji sadrži definisani oblik alfanumeričkih i grafičkih simbola koji stoje na raspolaganju korisniku računara. Informacije u memoriji mogu se menjati. Računar vidi Video RAM memoriju kao običnu RAM memoriju. Kada na tastaturi pritisnemo određeni taster. različit je broj memorijskih lokacija koje su potrebne za tačno definisanje oblika znaka koji se prikazuje na ekranu. u memorijskoj lokaciji. koji predstavljaju video-signal za prikaz na monitoru. Po hronološkom redosledu sledi CGA (Color Graphics Adapter . Ovaj kod se upisuje u Video RAM memoriju. Rezultat je prikazan znak na ekranu u boji koja je definisana atributom. on pristupa delu karakter-memorije u kojoj su smešteni podaci o obliku znaka za taj ASCII kod.

sa slovnom matricom od 14 x 8 tačaka i maksimalnom rezolucijom od 640 x 400 tačaka.profesionalni grafički adapter). do tada nepoznata. Ovaj adapter ima rezoluciju od 1024 x 768 tačaka. godine. a sve više počinje da se koristi i metod preslikavanja memorije (shadow RAM). Ova greška se. pored 3. Grafički režim kartice je rad u dve boje sa 720 x 350 tačaka. ovaj put. odnosno video memorija kojoj je moguć paralelan pristup od strane video procesora i od strane centralnog procesora (mikroprocesora). IBM. dvfe ravni sa po 8 boja). a slovnom matricom od 14 x 8 tačaka u svim slučajevima. brzo otklanja i prelazi se na 16-bitnu sabirnicu. u stvari.5 puta veće grafičke rezolucije. pa celokupnu video elektroniku integriše na matične ploče. godine patentirao je HERCULES video karticu. sa oznalcom 8514/A. Moguće je postići slovnu matricu od 16 x 9 tačaka (starije verzije tekst-procesora "ChiVVriter"). ova kartica ništa ne žrtvuje u pogledu kvaliteta prikazivanja teksta.56 puta veća rezolucija od VGA i 1. pojavili su se klonovi. IBM. Tako je EGA kartica bila sposobna da bude i MDA i CGA. Međutim. godine. 1983. IBM je.640 kB). Ova kartica je važna. Oni lansiraju i novi grafički standard. Godine 1983. a slovna matrica ima 1 4 x 9 tačaka. Prvi primerci kopiraju IBM sa svim manama. Zajedno sa PS/2 serijom IBM je lansirao i novi profesionalni video adapter. kao što je činjenica da i one koriste 8-bitnu sabirnicu. na pojavu HERCULES kartice. Ona je predstavljala prilično kvalitetno rešenje. VGA (Video Graphics Adapter). doduše. tzv. prebacivanja sadržaja video BlOS-a iz sporih 8-bitnih ROM čipova u brzi 16-bitni RAM. pojavili su se i proizvodi nezavisnih proizvođača. PS/2 (Personal System).modularna grafička kartica. koji je zapravo nadgradnja na EGA režim. ili 640 x 200 tačaka u dve boje (crnoj i beloj). reagovao lansiranjem PGA kartice (Professional Graphics Adapter . ova kartica je jedno vreme dominirala tržištem. za slučaj da neki program nema drajver za EGA režim. Zahvaljujući otvorenoj arhitekturi PC računara. što je 2. VodičzaPC 209 . Ipak. sa 640 x 350 tačaka i 16 boja. 1987. sa Tajlanda. drugu) familiju personalnih računara. IBM odlučuje da ne dozvoli tako lako kloniranje kao ranije. Interfejsi i periferije 16 boja (tzv. Zbog niske cene i praktičnosti. 1985. prikazuje prve verzije svog novog grafičkog standarda. tj. lansira svoju novu (tj. Uvode se posebne funkcije. firma "PARADISE" lansirala je na tržište video karticu pod nazivom Modular Graphics Card . jer je prva postavila jedno važno pravilo igre. kao što je dvostrani pristup video memoriji (dual-ported video RAM). sem kada emulira (podražava) rad CGA kartice. paralelni i serijski portovi.75 puta više od Super VGA "standarda".EGA (Enhanced Graphics Adapter . a to je da svaki novi radni režim video kartice mora u sebi objedinjavati (podržavati) i sve prethodne. Omogućavala je siromašnu grafiku. Modularna zato što se na nju mogla dodati dopunska memorija (256 .2. sat realnog vremena.poboljšani grafički adapter). Sa druge strane. da u tekstualnom režimu rada dostigne MDA.2. Izvesni Van Suwannuki. Ovaj proizvod. nikada nije zaživeo u pravom smislu zbog naglog razvoja tehnologije. Ova kartica ie imala sposobnost da sve programe pisane za CGA prikaže i na crno-belom monitoru u 16 nijansi sivog. Ova kartica je imala rezoluciju od 640 x 480 tačaka u 16 boja. a sa druge strane.

EGA i MDA.efekat osvežavanja svake druge. "Najšarenije" slike mogu imati 25b boja (od mogućih 262. VLSI (Very Large Scale Integration) čip sa ogromnim brojem logičkih elemenata (logic gates). dodajte još 5%.05 = 806 60000 : 806 = 74. od kojih je 6 "specijalitet" VGA. od "minimalne" do "maksimalne" (na primer. ne pominju podatke o frekvencijama ponavljanja slike svojih MULTISCAN (višefrekvencijskih) monitora u raznim rezolucijama. VGA pruža i veći izbor 210 VodižzaPC . ne zaboravite performanse grafičke kartice. Koja mu je najviša frekvencija ponavljanja slike. PRIMER: Monitor ima maksimalnu ekransku (horizontalnu) frekvenciju od 60 kHz (kiloherca). Najbolja moguća rezolucija teksta iznosi 720 X 400. da biste uzeli u obzir eventualne proizvođačke tolerancije i Hnije koje elektronski mlaz prelazi pri povratku. 2. pri rezoluciji od 1024 x 768 tačaka ? Proračun se vrši sledećim redom: 768X1. ali zbog toga ima treperenja). a i lakše se instalira. da prikazuje sliku 74 puta u sekundi. a verovatno i još malo brže. Na odgovarajući broj linija na ekranu. možete i sami proveriti koliku frekvenciju ponavljanja slike postiže neki monitor u određenoj rezoluciji. pri rezoluciji od 800 x 600 i 1024 x 768 često ne obezbeđuju rad sa ergonomskim frekvencijama . najbolja rezolucija je 640 X 480. na vrh ekrana i slično. pri čemu tekst može biti obojen u 16 nijansi (boja). Kratki osvrt na monitore Proizvođači. a i multičip pristup karakterističan za EGA kartice. Pored "šareniia". umesto svake linije. monitor može. preplitanjem (engl. Kod prikazivanja grafike.144) pri rezoluciji 320 x 200.rade sa manje od 70 Hz. Dakle. U tehničkim podacima za monitor. već radije daju oblast za sve frekvencije.2. uglavnom. Uz pomoć jednostavne računice. ako razmišljate o kupovini monitora. interlacing . To predstavlja korak napred u odnosu na CGA 8450 grafički kontroler. a ostale su iste kao kod CGA.44 Dakle. pri rezoluciji od 1024 x 768 tačaka. ali je po koncepciji to bila nadgradnja na VGA grafiku. Stariji modeli grafičkih kartica.13 VGAkartica IBM VGA (Video Graphic Array) kartica koristi tzv. jer ga je teže kopirati. pronađite njegovu maksimalnu ekransku frekvenciju. IBM se odlučio za samo jedan čip. uz 16 nijansi. Sa VGA karticom može se dobiti čak 17 različitih kombinaeija boja i rezolucija (grafičkih modova). od 50 do 90 Hz). Da li će monitor pri visokim rezolucijama raditi sa ovakvim frekvencijama zavisi i od grafičke kartice. Frekvenciju ponavljanja slike za tu određenu rezoluciju sada možete izračunati ako ekransku frekvenciju podelite sa brojem ekranskih linija.PC za napredne korisnike Ta rezolucija je dobijena tzv.

ako se koriste sa VGA karticom.jedan provodnik).čitava šuma. tj. koje rade na digitalnim monitorima. 64 različite nijanse. sa CGA karticom -može se dobiti svega 16 nijansi (boja). kao i EGA. Taj konvertor se kod CGA i EGA adaptera nalazio u monitoru. Digitalni monitori. Pregledi proizvođača monitora Vodič za PC 211 . postoje četiri bita koji mogu biti ili "1" ili "0". što će reći da svaka klon kartica mora biti i VGA BIOS kompatibilna. Od kada je IBM prikazao novi grafički standard pod inventivnim imenom XGA. u zavisnosti da li kroz provodnik prolazi struja ("1") ili ne ("0"). To nije veliki problem."1". Međutim. Klasična VGA grafika je maltene (tehnološki) zaboravljena. naravno. zelena i plava) dok četvrti reguliše intenzitet. Mnogo je teže postići hardversku kompatibilnost (IBM je zaštitio VGA čip). potrebno je postići i veću brzinu prikazivanja svake od tih linija. za svaku boju bilo bi neophodno 6 provodnika . Odlučili su da kontrolišu visinu napona u tri provodnika (po jedan za svaku osnovnu boju) koji odgovaraju elektronskom topu u katodnoj cevi monitora. Inženjeri IBM-a su rešili da malo pojednostave celu stvar. Od toga tri kontrolišu po jednu od osnovnih boja (crvena. što znači da će svi programi koji koriste te video kartice i dalje raditi normalno. živi kao standard. a kod digitalnog od kombinacija brojeva "0" i "1". veći broj linija.5 kHz (CGA frekvencija je 15 kHz. dobijaju od nje analogni signal za koji nisu prilagođeni i ne mogu da prikažu ceo VGA spektar. rezultate rada tih starih programa moći će da se vide samo na odgovarajućim VGA-kompatibilnim monitorima. o staroj VGA više niko ne govori. Samim tim. svaka od boja ima i posebni provodnik za kontrolu intenziteta. VGA frekvencija je 31. sve nabeđene "VGA" kartice. jer pored tri provodnika za kontrolu boja (jedna boja .144 VGA nijanse po istom principu (2 na 18-ti stepen). Da bi se dobile 262. a i slova su bolje formirana: svako je formirano od matrice 9 x 1 6 piksela. VGA kartica je. VGA zahteva analogni. što znači 64 kombinacije ( 2 na 6-ti stepen) "0" . Dok CGA i EGA koriste digitalni interfejs. Znači. nisu VGA-kompatibilne. jer postoji dokumentacija o svim l/O komandama. što znači da se sada ceo ekran "iscrtava" 70 puta u sekundi. oštrina slike zavisi od napona video signala. tj. Visoka VGA rezolucija zahteva veću horizontalnu frekvenciju slike na monitoru. Da ne biste satima čekali da se slika na ekranu promeni. VGA se ponaša i kao CGA ili EGA. Kraće rečeno. ili. mada. Registarska kompatibilnost je obavezna zbog ambicioznih programera koji su otkrili efikasnije načine direktnog programiranja video memorije.2.Vertikalna frekvencija je povećana na 70 Hz (kod EGA je 60 Hz). a EGA 22 kHz). tako da on sam pretvara digitalni signal u analogni. Po potrebi. na karticu su ugradili DAC (Digital to Analog Converter) čip Inmos 6171S. Interfejsi i periferije kombinacija broja redova i kolona na ekranu (25 ili 30 redova i 40 ili 80 kolona). Broj mogućih kombinacija je 16. EGA je malo komplikovanija. Kod analognog sistema. potpuno zaobilazeći BIOS. To je ukupno 6 provodnika ili 6 bitova. CGA sistemi koriste četiri provodnika za vezu monitora i grafičkog adaptera.2. dodala neke svoje BIOS programe već postojećim u ROM memoriji. drugim rečima.

onaj za AutoCAD i onaj za VVindovvs. Što je ta* učestanost veća. Da bi ovi procesori mogli da se uklope u postojeće standarde. VVestern Digital Imaging (Paradise). Naravno. Te iste kartice najčešće mogu da postignu za još jedan korak veću rezoluciju od 1024 x 768. potrebna im je posebna programska veza sa postojećim programima. Proizvođači video kartica najčešće insistiraju na rezoluciji. ako se radi u režimu bez preplitanja. ova rezolucija može istovremeno koristiti samo 16 boja iz palete od 16. ali je isto tako činjenica da se po tom pitanju već osnovni VGA standard veoma približio običnom televizoru. zašto onda slika na monitoru računara ne deluje ni izblizci onako kao na TV-u? 212 VodičzaPC . je već podosta iznad rezolucije TV prijemnika. da bi slika bila stabilna. što odgovara maksimumu od 800 x 600 bez preplitanja. ali danas ga ima čak i u standardnom izdanju nekih programa. Rezolucija od 800 x 600. bez preplitanja. poznata pod skraćenicom TIGA (Texas instruments Graphics Adapter). kako bi se mogli sinhronizovati. biće potrebna osetno veća učestanost osvežavanja linija. kao i kartica. jer od učestanosti osvežavanja zavisi stabilnost slike. jer se to do sada najlakše postizalo. TridentTechnologies (Trident). ali im raste rezolucija. Preplitanje u ovom slučaju znači naizmenično osvežavanje svake druge linije na ekranu.7 miliona ukupno mogućih boja. Radi se o rezoluciji od 800 x 600 sa nominalno 16 boja. o većim da se ne govori. a navodi se kao važan podatak. Posebnu kategoriju čine video procesori firme Texas Instruments koji mogu da rade na veoma visokim radnim taktovima. Kao neko opšte pravilo. može se smatrati da učestanost osvežavanja u režimu bez preplitanja nije problerti. odnosno nijansi.PC za napredne korisnike pokazuju da su i oni manje-više digli ruke. dok se video kartice time ne ubrzavaju. i monitor. Super VGA (SVGA). Poznati proizvođači su : Oak Technologies (OAK). Naravno. Računar se može ubrzati ugradnjom kristala (kvarca) na većoj učestanosti. a poznato je da ti televizori mogu imati odličnu sliku. slika će biti stabilna već i na učestanosti osvežavanja od 50 Hz. jer se svaki video čip može smatrati procesorom. ako je broj veći ili jednak 55 Hz. Postoji dosta dilema oko učestanosti osvežavanja linija na monitoru. a za rad sa preplitanjem. Činjenica je da rezolucija predstavlja veoma važan elemenat vernosti slike. u većini slučajeva. sve iznad 65 Hz je sasvim dobro. odnosno oko postavljanja nekog minimuma. kada video kartica uredno osvežava svaku narednu liniju bez preskakanja. Problem se svodi na to da postoje dva režima rada. čime se dobija na brzini. manje je treperenja i manje je raznih egzotičnih efekata po ekranu (do kojih inače dolazi u slučaju jeftinijih i lošijih monitora). Učestanost sinhronizacije je najčešće 35. mora biti sposoban da radi na datoj učestanosti. Danas na tržištu postoji čitav niz video procesora. to je slika stabilnija i jasnija. a realno. Sa 512 kB memorije. i sa 256 boja. Cirrus Logic i Tseng Labs. pa je tako novi standard postao tzv. sa i bez preplitanja. ali sa preplitanjem. do pre izvesnog vremena ovaj veznik je bio prava retkost.5 ili 36 kHz. Naravno. ma šta drugo proizvođač kartice podržavao ili ne. ali ako radi sa preplitanjem. dva veznika (drajvera) mora da ima. da bi neka rezolucija mogla i u praksi da se koristi.

Vodič za PC 213 . odnosno zatamnimo. Staru frekvenciju osvežavanja slike od 60 Hz postepeno je potisnuo novi standard od 72 Hz. isti taj. a onaj odmah ispod njega. ' Prvi i osnovni je zamena jeftinih RAM čipova skupljim VRAM (Video RAM) čipovima. a ima i modela koji ne pokazuju poboljšanja u odnosu na standard. kome se čini da je prelaz daleko ravnomerniji. broj boja koje se odjednom mogu prikazati je praktično neograničen. Drugo. Nažalost. VESA BIOS i potpunu VESA kompatibilnost. ugrađen "keš" za povećanje brzine iscrtavanja. i u apsolutnoj paleti. video čip na određeni način ugrađen u logiku hardvera. ne bi se tako jasno video. Prva vrsta je VRAM. ili nije. i to u pozamašnim količinama. koji daje znatno mirniju sliku. Dakle. a druga je običan DRAM (Dynamic RAM). Novije video kartice imaju sledeće karakteristike: 32-bitni pristup video RAM-u. on nastaje tako što se svaki piksel (tačkica. Zapravo. Ovom problemu. Rezultati ovog rešenja su šarenoliki" .ili je osvetljen. Tu leži osnovni razlog kvaliteta TV slike. za jednu liniju. na različitim adresama. korak bi za naše oko postao manji. pošto se radi o analognoj tehnici. se upali. međutim. pored ugradnje veoma brzih procesora.2. Povećanje broja boja će sigurno bitno povećati vernost slike.ima modela sa solidnim ubrzanjima. a druga omogućava veoma brz prijem i dalje prosleđivanje podataka. da biste dobili prelaz. naše oko ovo percipira kao korak ili stepenik. video kartice još uvek teže ka tom cilju. Prvi se odnosi na "reckavost" slike na monitoru. naredni piksel iza željenog se ugasi. proizvođači pristupaju na više načina. čime se centralni procesor veoma brzo oslobađa za dalji rad (podaci se prebacuju u RAM na kartici). tako da prevari naše oko.2. mogli samo delimično da osvetlimo. Drugi problem se odnosi na najveći broj boja. naravno. prednjem i zadnjem planu. daleko bolje i skuplje rešenje je da se na video karticu stave dve vrste memorije. Prva vrsta omogućava izuzetno brz rad video procesora. to će. ali zahteva i bolji monitor (kvalitetan video pojačavač). pa samim tim i verniji. pa čak i susedni piksel. ovim se omogućava dvostrani (dual-ported) istovremeni pristup memoriji od strane video procesora i od strane centralnog procesora (CPU) (mikroprocesora). Trendovi u računarskoj industriji su takvi da se sa ovim problemom proizvođači sve uspešnije bore. bez sumnje. najmanja adresibilna jedinica prikaza) tretira sa svega dva stanja . U osnovi. Interfejsi i periferije Odgovor ima dva dela. ali zbog većeg broja proračuna. Ako bismo. pomeren nadole. i u broju koji se može prikazati odjednom. bez ikakvih preklapanja i prelivanja. izmeša boje u tzv. Taj problem se naziva "aliasing". usporiti rad video podsistema. ergonomsko 72 Hz osvežavanje ekrana i u 1024 x 768 modu rada i podršku CEG (Continuous Edge Graphics) standardu uz odgovarajući RAMDAC (RAM DA Converter). koji služi za nizanje naredbi i podataka koje tek treba obraditi. odnosno na relativno grube korake od linije do linije. jer je i brza i potpuno posvećena njemu. koja siuži isključivo za rad video procesora. mada ima sasvim uspešnih rešenja za razumne pare.

takođe.14 Monitori U prvom delu knjige bilo je reči o principima rada monitora. boja svih tačaka susednih njenim prilagođava se prelazu između boje linije i boje njene pozadine. međutim. to je 2 na 8 . eliminišući time nazubljenost i postižući efekat 4 puta veće rezolucije.postiže se uz pomoć više tzv. ako imamo neku nazubljenu liniju ili krivu. Prvo. izgledaju nazubljeno. Trident TVGA 9000 Graphics Chip Jumpef J7 Tiimmimiiinnftniinn miimi Video RAM Jumper J9 Video BIOS Jumpor J8 Edge Connector slika 2.za 8-bitnu tačku. Zatim DA konvertor u RAMDAC te 18-bitne ili 24-bitne vrednosti pretvara u odgovarajuće nivoe analognog signala za monitor. CEG način poboljšavanja prikaza slike uvela je u svet PC računara američka firma Edsun. cirkularnih dinamičkih paleta koje omogućava da se prevaziđe ograničenje od 256 boja istovremeno dostupnih. a vrednosti i kodovi trenutno aktivnih boja su smešteni u malom RAM čipu .PC za napredne korisnike RAMDAC je kolo koje na svakoj VGA ili boljoj grafičkoj kartici vrši nekoliko važnih funkcija. Mogućnost da svaka tačka na ekranu ima svoju boju .2. Dva bitna poboljšanja koja je doneo ovaj standard su: Antialiasing. brzog digitalnog procesora ugrađenog u RAMDAC čip. monitor ne sadrži samo ekran. RAMDAC prima iz VRAM digitalne vrednosti za svaku tačku (4. Omekšavanje se omogućava uz pomoć malog. 8. zavisno koliko boja je dostupno istovremeno . bilo koja rezolucija da je u pitanju . već i video pojačavač i pretvarački stepen koji signale sa RGB ulaza pojačavaju i pretvaraju u elektronske zrake odgovarajućeg intenziteta. ili "omekšavanje" linija koje su po pravcu bliske vertikali ili horizontali na ekranu ili su pak krive i zato. zatim svaku od tih vrednosti dekodira (dešifruje) u odgovarajuću 18-bitnu (ako je 256 K boja ukupno) ili 24-bitnu (ako je 16 M boja ukupno) vrednost. Ovaj procesor vrši adresiranje do nivoa polovine ekranske tačke i pojednostavljeno rečeno. ili više bita.52 Skica Trident SVGA kartice 2. odnosno 256 boja). Njihove karakteristike. Glavne karakteristike monitora su: 214 VodKiaPC .odatle i naziv RAMDAC. imaju veliki uticaj na ukupne karakteristike monitora.

i kao što svi znamo. dužine ukupne i vidljive dijagonale su približno jednake. Što je rezolucija veća. 14" (13" vidljivo).slike na ekranu.2. Standardne mere su 12" (11" vidljivo).54 mm ). flat square) ekran. horizontalna frekvencija sakniranja. Interfejsi i periferije dijagonala katodne cevi. gde moramo razlikovati dužinu ukupne dijagonale i dužinu dijagonale najvećeg vidljivog pravougaonika . ako za primer uzmemo ekran sa rezolucijom 2. 16" (15" vidljivo) i 20" (19" vidljivo).2. ne zavisi samo od broja ekranskih tačaka. konvergencija. Naime. međutim. i ekran treba da bude veći. Naravno. znači svih tih 5 miliona tačaka ponovo iscrtava. rezolucija. već i od propusne moći video pojačavača u njemu. Trenutno standardne rezolucije u svetu PC računara i radnih stanica su: 640 x 350 (EGA) Vodič za PC 215 . pojasna širina. vidimo da je u pitanju nekoliko stotina miliona tačaka koje svake sekunde treba da budu prenesene preko serijskog RGB kabla i obrađene video pojačavačem. postoje i manji i veći ekrani od ovih mera.560 x 2. Ako monitor ima ravan pravougaoni (engl. bar 60 puta u sekundi. vertikalna frekvencija skaniranja.048 tačaka (to je preko 5 miliona tačaka) i uzmemo u obzir da se slika osvežava. izražava se u obliku proizvoda horizontalnog i vertikalnog broja tačaka. slika 2. Dužina dijagonale katodne cevi je mera veličine ekrana (gde je razmera dužine i širine ekrana 4:3) i obično se izražava u inčima (1 inč (") = 2. Stvarna rezolucija monitora.53 Sony monitor sa niskim nivoom zračenja Rezolucija monitora je maksimalan broj tačaka koje se mogu prikazati na njegovom ekranu.

Što je frekvencija osvežavanja veća. Za VGA iznosi 31. Horizontalna frekvencija skaniranja je broj horizontalnih linija iscrtanih u jednoj sekundi.5 kHz. je oko 64 MHz. ona potrebna za 1024 x 768 grafiku. a za grafiku 1280 x 1024 oko 105 MHZ.5 kHz. dopušten je i "dot pitch" 0. za monitore veće dijagonale. za VESA 35.31 mm.zeleno i plavo) intenziteta koje video pojačavač i pretvarač mogu primiti od grafičke kartice.5 mm. Za nas prvo rešenje. obraditi i poslati na ekran u jednoj sekundi. Konvergencija ekrana je maksimalno odstupanje tačaka slike od idealnog pravougaonika na površini ekrana i kod savremenih monitora se kreće od 0. Pojasna širina linearno raste i sa povećanjem rezoluđje i sa povećanjem frekvencije osvežavanja ekrana. zapravo razmak između dva jednako obojena komadića fosfora. 56 Hz) je oko 30 .nove grafičke kartice korišćenje specijalno dizajniranih grafičkih kartica na VGA i jedan Hercules kompatibilni adapter. kao jevtinije. Taj prikaz veoma zamara oči i izaziva glavobolju. Ne preporučuje se kupovina onih monitora kod kojih se prikaz na ekranu formira u tzv. ona 60 Hz. interesantno . Predstavlja proizvod rezolucije ekrana i frekvencije osvežavanja ekrana. Izražava se u megahercima (MHz). a drugi je kojima se nalazi jedan EGA ili je. Povezivanje drugog načina. Jedan je dodavanje.35 MHz. bandvvidth) koja pokazuje broj R. Izražava se u kilohercima (kHz) i dobija se kao proizvod vertikalne rezolucije i frekvencije osvežavanja ekrana.28 milimetara ili manji. za SVGA (1024 x 768) 48 kHz i za 1280 x 1024 (60 Hz osvežavanje) 64 kHz. "interlace" (preplitanje) režimu. bez preplitanja. Rad sa dva monitora Postoje situacije u kojima samo jedan monitor rezultati rada neke aplikacije. znači da se 60 puta slika na njemu ponovo iscrta. i B (crveno. manji razmak očito označava oštriju sliku. gde se osvežavanje vrši po principu poluslika. 216 VodičzaPC nije dovoljan da bi se prikazali monitora je moguće na dva pored postojeće.PC za napredne korisnike 640 x 480 (VCA) 800 x 600 (VESA) 1024 x 768 (TIGA) 1152 x 900 (SUN) 1280x1024 1600x1280 2048x1536 Moć video pojačavača određuje pojasna širina (engl. Mnogi monitori imaju posebna kola za otklanjanje te greške. Pojasna širina potrebna za prikaz VESA SuperVGA standarda (800 x 600 . na primer. to je slika mirnija i manje zamorna za oči. Ako se kaže da je. Vertikalna frekvencija skaniranja je drugo ime za frekvenciju osvežavanja ekrana i izražava se u hercima (Hz).2 do 0. Važan parametar monitora je i veličina fosforne tačke. Monitor od 14 inča treba da ima "dot pitch" od 0. G.

a drugi je A/ D . morate je podesiti da radi kao 8bitna. jedina mana cele ideje oko upotrebe dva monitora. Druge kombinacije nisu moguće. Procedura se dalje svodi na to da ubacite novu karticu u odgovarajući slot na osnovnoj ploči i da priključite monitor. što je očigledno ako se pogleda mapa video memorije.2. jer se upotrebom 16-bitne kartice kao 8-bitne. slika 2. svojom veličinom. Ako je vaša EGA ili VGA kartica 16-bitna. ili obrnuto. možda. TTL čipova. potrebno je da kupite Hercules (ili MDA) i odgovarajući monitor.54 Sound Blaster kartica (mono verzija) Vodič za PC 217 . Ako imate EGA ili VGA karticu. 2.5 ili 7) i isključivanje: džojstika i DMA moda. moraćete da izmenite Setup. tajmer 555 i par namenskih čipova. mora biti sam. Jedan od njih predstavlja integrisani FM generator. ako ste imali Hercules. Tu su i 4 džampera (kratkospojnika) za izbor: 1/0 adrese (210 . sa oznakama proizvođača ove kartice Creative Technology. na pločici se nalazi i dvadesetak tzv. Ovo je.2. Ovo može biti neprijatno za one korisnike kojima je brzina rada video kartice veoma važna u njihovom radu sa računarom. smanjuje brzina na otprilike polovinu u nekim video modovima. a druga ili EGA ili VGA.2. Pored njih. Pločicom dominiraju. gde ćete staviti EGA ili VGA.3. Eventualno. interapt linije (IRQ 2. Interfejsi i periferije Jedna grafička kartica mora biti ili MDA ili Hercules. jer jedan 16-bitni adapter.260H). u svom 128 Kb adresnom prostoru.D/A konvertor. dva čipa. Na pločici su ostavljena dva prazna podnožja za čipove koji omogućavaju stereo zvuk.15 Muzička kartica SoundBlaster Kartica SoundBlaster radi na svim tipovima PC računara. i to onaj deo vezan za video kartice.

Dekompresija pakovanih semplova je hardverska. upisani u registre. pored još jednog kanala (ukupno 12). decay itd. Svim funkcijama FM generatora upravljaju podaci. Uz karticu se dobija i instalacioni softver koji na hard disk kopira sve programe i drajvere. dodaju novu dimenziju . frekvencija. pojačalo.PC za napredne korisnike Postoje tri priključka za: mikrofon. modulacija. takođe. koji označavaju dužinu perioda tišine.23 kHz. MIDI interfejs. Gubitaka na kvalitetu nema. procesor prenosi bajt po bajt sempla DMA. gubitak na kvalitetu se oseća. može podesiti.6 bita (tri prema jedan). zbog ovoga je nekakav način "pakovanja" semplova nužan. u jedinici vremena određen broj puta uzima njegova vrednost. moguće je vršiti i zamenu perioda tišine sa po samo par bajta. SoundBlaster-ov FM generator koristi 18 "ćelija" za operatore. gubitak na kvalitetu je značajan. Na kartici su smešteni: FM generator zvuka. 2 bita (četiri prema jedan). Prostom računicom se dolazi do zaključka da je maksimum 9 zvukova. 2. kao što su oblik envelope. Pored ovog. se mogu podešavati. Džojstik port. drugi je sinteza govora a treći. u ovom slučaju. a opciono se mogu nabaviti dva čipa koji zvučnim sposobnostima ove kartice. D/A konvertor za reprodukciju digitalizovanih zvukova. Za sintezu jednog zvuka su potrebne dve ćelije: "modulator" i "nosač". A/D i D/A konvertor rade u dva transfer moda: direktni. Parametri zvuka. po vremenskoj jedinici. Stereo pojačalo snage 4W.1 2 hiljada puta u sekundi). Prag tišine se. A/D konvertor za digitalizovanje zvučnih signala. MIDI interfejs omogućava povezivanje sa muzičkom opremom koja sadrži ovaj interfejs kao što su sintisajzeri.1 2 k H z ( 5 . ritam mašine. A/D konvertor služi za pretvaranje analognih u digitalne signale. Sto je broj uzorkovanja. 218 VodiczaPC . veći. nije potrebno posredovanje mikroprocesora. priključak za zvučnike/dodatno Mikrofonsko pojačalo i priključak za mikrofon. Tih 18 ćelija se može upotrebiti na tri načina. 4 oma. 8-bitni D/A konvertor obezbeđuje reprodukovanje digitalizovanog zvuka. Digitalizovani zvuk je pravi potrošač memorije. za digitalizovanje zvuka. digitalizacija je vernija originalu. Jedan je već spomenut. efektori itd. gubitak na kvalitetu je neznatan. Zvučni signal se sempluje tako što se. attack. u kome se prvih 12 ćelija koriste za 6 kanala FM zvuka. Frekvencija semplovanja je programabilna i kreće se od 4 . Semplove sa 8 bita moguće je komprimovati na: 4 bita (dva prema jedan). zvučnike ili snažnije pojačalo i za MIDI/ analogni džojstik.stereo zvuk. a ćelije 13 -18 za 5 udaračkih instrumenata. SoundBlaster-ov A/D konvertor sempluje frekvencijom 5 .

Pošto prenos podataka ide preko DMA. kao i pakovanja semplova. dodavati mu eho . Rad sa ovim programom sličan je radu sa magnetofonom.2.. Spellbox (Creative Technology) Ovo je edukativni program i služi za učenje slova i izgovora. naravno na engleskom jeziku. ovim programom se mogu editovati semplovi.reprodukovanje i ograničenu manipulaciju sa semplovima. Sbtalker Sbtalker je program koji omogućava izgovor pojedine reči ili čitavog teksta (iz ASCII datoteke). omogućava pravljenje jednostavnih pesmica. VodičzaPC 219 . kroz mikrofon. služeći se fondom instrumenata FM generatora zvuka. direktno. pošto se koristi digitalizovani zvuk. Program FMPLAY služi za reprodukovanje FM muzike iz DOSa. reprodukovanje sa diska ili iz memorije i pakovanje semplova. na željenoj frekvenciji. Voxkit program omogućava snimanje semplova u memoriju ili. Programi VREC . moguće je pokrenuti neki program ili izvršiti DOS komandu.2. Ponavljaće gotovo sve što stigne "do njega". Ovaj program ima i mogućnost snimanja/ učitavanja podataka. Sempl koji se edituje je moguće zumirati i deliti na blokove. reprodukovanje i spajanje semplova iz DOS-a. Vedit (CreaUve Technology) Ovaj program služi za manipulaciju sa digitalizovanim zvukom. Postoje već usnimljeni glasovi. FM intelligent organ Namena ove zbirke programa je kreiranje i reprodukovanje muzike. koje su. na disk. kao parametar. ali postoji i mogućnost pravljenja novih. VPLAY i VJOIN služe za snimanje. Prikaz sempla je dat grafički. Posebno je interesantno što se u lekciju može uključiti i animacija. koristeći FM generator zvuka. što u VOXKIT-u nije slučaj. što se. Interfejsi i periferije Voxkit Disketa sa ovim nazivom sadrži četiri programa za snimanje. inače. Talking parrot Kao što samo ime govori: papagaj koji govori. Ovde ne postoji problem jezičkog područja. prosleđuje programu FMPLAY. uključene u program VOXK!T.. za vreme dok svira muzika. Pored funkcija snimanja i reprodukovanja zvuka. Program FMORGAN.

Muzičari ove programe. Reč snimanje je stavljena pod navodnikd. koriste za izradu muzičke pratnje. Pošto je u "igri" nekoliko različitih tipova računara (Atari ST. postavilo se pitanje razmene kompletnih kompozicija između različitih tipova sekvencera i računara. Postoje dva tipa ovog formata. radi taj posao. Novi modeli podržavaju MPC Level 1 standard (Multimedia PC Level 1. SP junior omogućava rad sa FM generatorom SoundBlaster-a i sa MIDI interfejsom. 0 i 1. projektanti MIDI standarda morali su da uvedu nekakav format podataka koji će razumeti svi ovi uređaji. za Microsoft C i Quick Basic. PC. digitalizovan zvuk i muziku. Amiga). MMPLAY (Creative Labs) MMPLAY je program koji objedinjuje animaciju Autodesk Animator-a. Date su biblioteke funkcija i procedura. 220 VodičzaPC . Prvo. koje podržava.16 MIDI fajl format Pošto je MIDI univerzalan standard. jer sadrži podatke o 16 (17) linija. ali ne postoji mogućnost notnog editovanja (score edit). uveden u Windows-e) koji dozvoljava uzorkovanje na fiksnim frekvencijama od 11025 Hz. Zahvaljujući tome što Autodesk Animator postavlja markere u animaciju. tako da PRO nudi 20 kanala (15 melodijskih i 5 šumnih). 16bitna rezolucija. tj.. Naravno. stereo zvuk.) i mogu se reprodukovati kao muzika.MID) koji. sadrži podatke o samo jednoj muzičkoj liniji. poboljšan je FM deo. kako bi standard uopšte funkcionisao. moguće je lako sinhronizovati animaciju.PC za napredne korisnike Sekvencer SP junior (Voyetra) Naziv sekvencer je nastao iz reči sekvenca. u koje su uključene komande. Mac. SoundBlaster PRO uvodi stereo zvuk. a isto to čine i programi koji podržavaju zvučne sposobnosti SoundBlaster-a. da ne govorimo o hardverskim sekvencerima. jer se ne radi o snimanju tonova.2. Developers kit je namenjen svima koji žele da razvijaju programe koji podržavaju SoundBlaster. broj FM kanala. 22050 Hz i 44100 Hz na 8 ili 16 bita. stereo ili mono. FM i digitalizovan zvuk u jednu celinu. Ova kategorija programa omogućava "snimanje" muzike. koja se sastoji od sekvenci koje se ponavljaju. moralo se pristupiti izvesnim ograničenjima. najčešće.. 2. Format 0 je jednokanalni. brisati. SoundBlaster je doživeo nekoliko novih verzija u kojima su popravljene neke karakteristike originala: frekvencija uzorkovanja. sa snimljenim informacijama se može manipulisati (mogu se menjati. Takođe. Pošto su razlike između različitih uređaja po pravilu velike. Uveden je MIDI FILE format (ekstenzija . najčešće preko MIDI interfejsa. premeštati. 22.5 kHz po kanalu za stereo). prilično dobro. Program radi sa "batch" datotekama. mogućnost uzorkovanja od 4 kHz do 45 kHz ukupno (max. Ovaj program je namenjen "ozvučenim" prezentacijama. kao i mešanje zvuka FM generatora i MIDI klavijatura. namenjenih radu sa karticom. Format 1 je multikanalni. već brojeva koji pređstavljaju informacije o muzičkim tonovima.

čistim. Treće. Danas izraz frekventna modulacija (FM) s pravom asocira na DX seriju sintisajzera (sintetizatora) firme Yamaha jer je FM kod ovih uređaja osnova a ne samodogradnja sinteze zvuka. trouglasti.filter vrši selekciju (prigušenje/isticanje) određenog opsega frekvencije u okviru harmoničkog sastava i time daje zvuku određenu boju.2. Sve do polovine sedamdesetih godina ovi sintetizatori bili su u potpunosti bazirani na analognim sklopovima. Pojava ovih instrumenata. Drugo. moralo se odustati od podrške pozicije sekvenciranih paterna (uzoraka. Lansiranjem porodice kompleksnih FM generatora Yamaha je sa DX serijom osvojila muzičare širom sveta svojim novim. delova pesme) i preći na njihovo tretiranje kao "jedan kanal jedan (dugački) patern". prolaze kroz naponski kontrolisani filter (VCF) i na kraju se. Danas se. tj. ali je brz. Za utehu. Analogni sintetizator spada u "klasiku" naponski kontrolisani oscilatori (VCO) generišu osnovne talasne oblike (testerasti. 1983 . ne pamti se na kojem MIDIkanalu se šalje pojedina linija. danas. FM i PCM. metalnim zvucima i pristupačnim cenama.) koji. Za potpuno razumevanje principa sinteze. kao način za dobijanje posebnih efekata i karakteristične boje tona. takt pesme. Konstantnim padom cena uz istovremeno proširenje mogućnosti i. odavno koristi kod svih vrsta sintetizatora. uobličavaju envelopom (obvojnicom) (VCA). naročito pojavom MIDI intrfejsa. Frekventna modulacija se. Postepenom digitalizacijom i uvođenjem mikroprocesora. Kombinacijom klasične analogne linije toka signala i digitalne obrade parametara ovi sintetizatori. uglavnom. standardizovan je. 2. sintisajzeri (sintetizatori) sve više iz užih profesionalno-muzičkih krugova se preseljavaju u domen popularne zabavne elektronike. Interfejsi i periferije moralo se odustati od podrške parametara različitih uređaja i zadržati se na prenosu čistog MIDI-koda.. i što je najvažnije.. Ovo je suptraktivna metoda sinteze zvuka . pri čemu se dva poslednja deklarišu kao digitalni. predstavljaju vrstu A/D (analogno/-digitalnih) hibrida sa pomalo sugestivnim i nostalgičnim epitetom "analogni".2. MIDI fajl format je jedini pouzdan način prenosa podataka između različitih uređaja i programa.84.17 Sintisajzeri i sempleri U poslednje vreme veoma je popularna oblast primene računara i digitalne tehnike uopšte na oblast produkcije zvuka i muzike. bilo bi potrebno dati fizičkoteorijske osnove oscilacija i zvuka a to prevazilazi cilj i nameru ovog teksta koji ima. donela je dosta novosti u VodičzaPC 221 .2. na tom će se i reprodukovati (što se lako ispravlja naknadnim preuređivanjem podataka). u izlaznom pojačavaču. na kojem kanalu je poslata usnimljena linija. jer MIDI fajl format pamti samo imena radnih kanala. već se sve vrednosti postavljaju na "No". ovi uređaji donose muzičarima dugo priželjkivanu mogućnost polifonog sviranja. Generisanje zvuka kod sintetizatora zadatak je specijalizovanih integrisanih kola čiji koncept i sastav određuju način i "filozofiju" sinteze. tj.. uglavnom. informativan karakter. Takođe se odustalo od davanja imena paternima. do koje se došlo tek uvođenjem logičkog skaniranja klavijature. koji ipak zahteva naknadne dorade od strane korisnika. godine. koriste tri koncepta: analogni. I pored navedenih ograničenja. MIDI fajl format pamti tempo pesme i signaturu. zatim.

Integrisana kola koja obavljaju sav ovaj posao imaju svoje registre kojima se podešavaju parametri i uvezuju se u sistem kao klasična mikroprocesorski kompatibilna kola. dobija se odlična talasna osnova za dalju sintezu. što je.PC za napredne korisnike korisničkom interfejsu i snažnu popularizaciju MIDI-ja. programabilna) varira u rasponu 1 0 . dobija se rekonstruisan analogni signal. Profesionalni uređaji koriste brzine i do 100 kHz.uzorak) je naziv. envelopom i izlaznim intenzitetom. Sintisajzeri koji koriste ovu metodu imaju u ROM-u mnoštvo malih uzoraka (snimaka) različitih zvukova i talasnih oblika. a kod većine modela moguć je i višekanalni.Pulse Code Modulation). a način na koji su operatori. kod modela srednje klase oko 60 . Generatori signala nazivaju se operatori i oni inicijalno generišu samo sinusoidalni talasni oblik. odomaćen kod muzičara. a program vodi računa o njihovom razmeštaju. Uzorak se može reprodukovati na dva globalna načina: "vrćenjem" u 222 Vodic za PC . dobijenih konverzijom analognog signala u digitalni oblik (postupak prevođenja poznat pod nazivom PCM . najnoviji koncept sinteze zvuka zasniva se na D/A konverziji memorisanog uzorka nekog talasnog oblika ili uzorka gotovog zvuka. odnosno simultani rad sa više različitih zvukova . a brzina uzorkovanja (odmeravanja. a tek na kraju lanca nalazi se D/A konvertor koji multipleksirane digitalne signale pretvara u polifoni audio signal. unutar grupe.70 dB (decibela).sempleri. delom. Svaki operator predstavlja poseban modul sa sopstvenim frekventnim područjem. međusobno povezani. glasova ima šesnaest (polifonija). biće posebno opisani. Yamaha sintisajzeri doneli su i novu terminologiju. Uređaji koji na ovakav način obrađuju zvuk . za muzički instrument koji kao specijalizovani računar prevazilazi samo takav tretman i postepeno prerasta u univerzalni uređaj za obradu zvuka. Pažljivim izborom reprezentativnih uzoraka. sukcesivno. Princip rada je jednostavan: ulazni signal (na primer. Rezolucija predstavlja broj bita koji definišu digitalni ekvivalent amplitude ulaznog signala u kvantumu vremena. Šest ovakvih operatora (DX7) čine jednu grupu. tj. za snimak od 5 sekundi potrebno je 500 kilobajta. Kasnije. Hardverske specifičnosti u arhitekturi semplera su A/D i D/A konvertori. Time je omogućena brza zamena uzorka koji "izlazi". Međusobnom i višestrukom modulacijom čiji se intenzitet menja u skladu sa envelopom modulatora. Standardi su 12 i 16 bita. u memoriju.5 0 kHz. iz mikrofona) šalje se u A/D konvertor a dobijene digitalne vrednosti smeštaju se određenom brzinom. čak preko stotinu. U memoriji može biti više uzoraka. Kvalitet snimka srazmeran je brzini uzorkovanja (semplovanja) i rezoluciji. Po pitanju izbora "dirigenta" memorije . Čitav proces generisanja i modulacije signala odvija se u digitalnoj formi.pri brzini semplovanja od 50 kHz. Treći.svaki kanal "vrti" neki svoj uzorak. identifikaciji itd. Yamaha naziva algoritam. Usled D/A konverzije reprodukovani zvuk sadrži nepoželjan šum i odnos korisnog signala i šuma (dinamika) kreće se. dobijaju se kompleksni talasni oblici. Generisanje zvučnog signala na bazi uzorka koristi se i kod profesionalnih elektronskih klavira i savremenih elektronskih bubnjeva. sa 16 bita. Izlaz svakog operatora može biti usmeren ili na pojačavač (tada je oscilator) ili na ulaz drugog operatora (tada je modulator). izbacivanjem sadržaja memorije na D/A konvertor. bilo neophodno a dobro je došlo i kao komercijalni efekat. višekanalni DMA kontroleri i DSP-i (Digital Signal Processor). Sempler (od sample . glas.

Za višekanalno. a za drugi . Audio Hard Disc Recording. Frekvencija reprodukovanog zvuka. stapanje. Studijsko-profesionalna klasa semplera može dati izuzetan kvalitet snimka. prebacuju odmah na disk. odnosno visina tona odgovara brzini "liferovanja" uzorka. naročito pojavom CD-a na kome se lako primeti šum sa izvornog snimka. U fazi editovanja. moguća je aditivna sinteza itd. čiji RAM ovde ima ulogu bafera. nad uzorcima se mogu vršiti razne modifikacije. vezivanje.atoteka. reverb ili neki drugi uređaj za zvučne efekte. Računaru može poslužiti i kao merni instrument.2. Interfejsi i periferije petlji (loop) i jednostrukim prolazom (one shot). a zapis se dalje tretira kao d. Uz odgovarajući softver. Slikovito. kvalitetno i dugotrajno snimanje potrebne su stotine megabajta memorije i tako dolazimo do sprege hard diska i muzike. tzv. Podaci se iz semplera. na primer. Vodič za PC 223 .2. primer za prvi način je zvuk orgulja. U tonskom studiju klasično snimanje magnetofonom postaje usko grlo procesa produkcije. talasni oblici se mogu nacrtati.zvuk doboša. sempler se začas pretvara u eho. analizator zvučnog spektra.

može biti simpleks. a modem koji je pozvan naziva se pozvani (answer).18 Modemi i modemska komunikacija Računare koji su blizu jedan drugog. na primer. koji je pogodan za prenos kroz telefonsku mrežu. frekvencija ili amplituda). Pozivajući modem šalje svoje podatke jednim. Na drugom kraju.PC za napredne korisnike 2. jer je projektovan samo za prenos govora. odnosno prijem podataka. Procesom modulacije. Telefonske linije su projektovane za prenos analognih. Ovaj modem se naziva pozivajući (originate). Digitalni signali su jednosmerni signali obično predstavljeni sa dva nivoa. Da bi se uspostavila veza i omogućio prenos podataka. takođe. izdvaja koristan digitalni signal. Dok jedan modem radi kao predajnik. analogni signali su signali koji se mogu predstaviti nekom talasnom formom. Za taj deo posla zadužen je modem. bez obzira na tip linija. treba da se nalazi modem. kabl. na primer. Telefonski sistem nije u stanju da prenese jednosmerne napone. S druge strane. Međutim. poludupleks i dupleks. Uređaj koji digitalni signal pretvara u analogni. a pozvani modem drugim kanalom. amplitudska ili neka kombinacija ove tri. Ona je predviđena da električnim putem prenosi zvuk i da bi podatke mogli da pošaljete na ovaj način. frekventna.2. Generalno. mora postojati modem i na predajnoj i na prijemnoj strani. Kada je reč o dupleks vezi izvedenoj dvožičnim vodom. za prenos podataka. ali ne istovremeno. naziva se modem. Modemi se uvek koriste u paru. Brojevi koje računar šalje u modemu se pretvaraju u tonove (pištanje) i šalju telefonom. a nivo od OV nulu. modulisanog signala. Ime mu potiče od početnih slova reči MOdulator-DEModulator. praktično se ostvaruju dve simpleks veze. Digitalni signal se naziva modulišućim signalom. lako je povezati kablom i koristiti ga. Poludupleks veza omogućava prenos podataka u oba smera. U simpleks vezi podaci se prenose samo u jednom smeru. Dupleks veza omogućava da oba modema šalju i primaju podatke u isto vreme. modulacija može biti fazna. propisano je standardima. zna se koji modem je započeo proces komunikacije. U iznajmljenoj četvorožičnoj vezi. automatski 224 VodiczaPC . U zavisnosti od toga koji parametar analognog varira (faza. Modemi nude mnogo više: imaju ugrađene male računare koji mogu da odaberu željeni broj. Dupleks veza se može ostvariti iznajmljenom četvorožičnom i dvožičnom vezom. i to od predajnika ka prijemniku. Tip veze. pozivajući modem koristi frekvenciju oko 1000Hz. potrebno je da ih pretvorite u zvuk. a pozvani frekvenciju oko 2000Hz. Ovim se procesom iz sioženog. koje upravo opisuju funkciju ovog uređaja. Koje će frekvencije koristiti koji modem. na primer signali govora ili muzike. Zašto i podatke ne biste prebacivali telefonom? Računar se ne može direktno povezati na telefonsku liniju. koji će tonove pretvoriti ponovo u podatke i poslati u računar. navikli ste da prijatelje zovete telefonom. a sinusoidalni signal nosiocem (carrier). nivo od 5V predstavlja jedinicu. drugi radi kao prijemnik. Proces obrnut modulaciji naziva se demodulacija. odnosno svaki modem ima posebnu liniju za slanje. digitalni signal se "utiskuje" u analogni signal sinusoidalnog oblika. a ne digitalnih signala kakve generišu računari. Ovo je stvarno osnovni princip rada modema. kada su računari međusobno udaljeni sve to pada u vodu.

pa čak i smartmodemima. U režimu prenosa podataka modem je transparentan za komande upravljačkog jezika. RAM. podatke koje prima modem interpretira kao komande posebnog upravljačkog jezika. završi lokalno ili testiranje veze. ROM u kome je smešten program koji upravlja radom modema. resetuje. Ovaj standard odnosi se na način upravljanja modemom koji je softverski. 2 2 Interfejsi i periferije uspostave vezu sa drugim modemom. pritiskom na taster.Microcomputer Products je 1981. prekine operacija biranja broja. uspostavi vezu sa drugim modemom i 2. mogu se posebnim komandama izmeniti. Firma Hayes . godine ponudila tržištu modem pod imenom Smartmodem 300. Inteligentni modemi sadrže mikroprocesor. podaci se jednostavno šalju bez ikakve interpretacije. Prvi način se koristi za postavljanje nekih hardverskih parametara i početne konfiguracije. -upravljačkim jezikom i -podešavanjem vrednosti u registrima modema. Ova se komanda sastoji iz tri dela: pauza od jedne sekunde + + + pauza od jedne sekunde. Upravljački jezik modema Kontrola rada modema vrši se na tri načina: -preklopnicima na štampanoj ploči modema. pa i internu kompresiju podataka (slično programima ARJ i ZIP). Modem prelazi u komandni režim kada se: 1. 3. U komandnom režimu rada. takozvanog Hayes (Hejs) standarda. U režimu prenosa. nazivaju se inteligentnim. Modem radi u režimu prenosa podataka kada: 1. a često i EEPROM (električki promenljivi ROM) u kome neki podaci ostaju i po isključenju napajanja. Komande upravljačkog jezika su nizovi ASCII znakova koje modem VodižzaPC 225 . ako je uspostavljena veza. 4.. proveravaju ispravnost prenosa i automatski popravijaju greške.. sem jedne koja mu govori da pređe u komandni režim. Modemi koji odgovaraju ovoj specifikaciji. pri uspostavljenoj vezi. tako da dodatno skraćuju vreme prenosa. modem prelazi u komandni režim. uključi. kao i korišćenje znakova " + + + ". ili kako se još naziva 'lskejp" (escape) sekvencu. već je inicirao postavljanje jednog novog. koji je zahvaljujući svojim karakteristikama postao ne samo popularan. prebaci iz režima prenosa u komandni. Dužina pauze. Kada prepozna tu komandu. Inteligentni modem se može nalaziti u jednom od dva režima rada: komandni režim (command mode) režim prenosa podataka (data mode). posebnom sekvencom znakova. ne detektuje nosilac (Data Carrier) i 5. Neki čak imaju posebno razvijane programe za korekciju grešaka. 2. bez prekidanja veze sa drugim modemom. nezvaničnog.

Eksterni modem se na računar povezuje preko standardnog serijskog interfejsa. jer zavisi od kvaliteta linije i tipa veze. Proizvođači svaki model proizvode u obe verzije. Standarda ima mnogo. Mnogi standardi sami po sebi podrazumevaju i neke druge. U dokumentaciji modema možete naići na dve oznake: CPS (characters per second) i BPS (bits per second). napajanje nezavisno od računara i kabl za povezivanje. a eksterni su nešto skuplji. Nas najviše zanimaju oni koji su predviđeni za upotrebu na običnim telefonskim linijama. Svaka komanda. sem dve. već samo na onom za koji su napravljeni. njihovu interpretaciju i izvršenje komandi vrši mikroprocesor modema pod kontrolom programa iz ROM-a. koji podatke prenose brzinom od 2400 bita u sekundi. što znači da se ne mogu koristiti na različltim tipovima računara. što zavisi od njihove namene. ali ne moraju. Eksterni modemi imaju svoje kućište.PC za napredne korisnike preuzima u komandni bafer. Ova brzina je kod nas uobičajena. To praktično omogućava da bude korišćen na svakom računaru koji ima odgovarajući priključak. Na kraju knjige. manje se vremena potroši na prenos. a spoljni eks-ternim od engl. Ono "otprilike" je stvarno otprilike. niže standarde. Interni se ugrađuju u sam računar. Ona se meri brojem znakova u sekundi. a BPS broj prenetih bitova u sekundi. Najčešće. reči external. Standardi U komunikacijama su standardi vrlo važni i proizvođači modema moraju da ih poštuju. od engleske reči internal. Najčešći su modemi na 2400 bps. počinje prefiksom AT (attention code). a to je na unutrašnje i spoljne modeme.14400 i 19200 bps. Uzimanjem znakova. dat je spisak komandi modema. Modema ima raznih. pa se često upravljački jezik naziva AT jezikom ili AT standardom. sve do prijema znaka CR (Carriage Return). Najvažnija karakteristika modema je brzina prenosa. Postoji jedna podela modema koja nema veliki uticaj na funkcionalnost. biti razdvojene blanko znakom. Kod nas su najzastupljeniji sledeći standardi: protokol brzina (bps) V22 226 1200 V22bis 2400 V32 9600 V32bis 14400 VodižzaPC . U žargonu unutrašnji modemi se nazivaju internim. U poslednje vreme sve češće se pojavljuju brži modemi: 9600. jer ima različitih vrsta veza. Iza prefiksa AT sledi jedna ili više komandi koje mogu. to je nešto manje od 240 znakova. CPS označava broj prenetih znakova. a modemi ih obično imaju po nekoliko ugrađenih. To je otprilike 240 znakova u sekundi. Pravilo je jednostavno: što je modem brži. u dodatku. Tako je obezbeđeno da svaki modem sa svakim može da uspostavi vezu ako imaju bar jedan zajednički standard.

Vrlo često. Ovo arhiviranje nije tako dobro kao ZIP ili ARJ (ipak u modemu je slabiji procesor nego u računaru). V42 je međunarodni standard. Šumovi izmene tonove koji dolaze preko linije i prijemni modem ih pogrešno prepoznaje. Obično je u dokumentaciji koja se dobija naglašeno kada ih ima. kao i brzina od 300bps.285 cps. On u sebi sadrži i MNP4. Postiže stepen kompresije i do 2:1. a mogućnost da se pojave greške vrlo je velika. U komunikacijama ovo ima naročitu važnost. Oni se pokreću na računaru i obično daju mnogo slabije rezultate od pravih protokola ugrađenih u modeme. ta korekcija je isključena u cilju povećanja brzine. Dešava se da nekada prenos sa uključenim MNP5 traje duže nego bez njega. Tretman modema koji imaju ugrađenu kompresiju je nešto drugačiji od običnih. Ima podataka koji ne mogu biti kompresovani na drugi način. Preporučljivo je podatke pre prenosa arhivirati nekim od uobičajenih programa: ZIP. Postoje mnoge metode kojima je cilj isti: da podatke sabiju tako da zauzimaju što manje mesta. Ovo se najbolje primećuje kada prenosite neki tekst ili datoteku baze podataka. Oba imaju iste izvore kao i MNP4 i V42. podatke koje Vodič za PC 227 . V42bis ne mora da sadrži MNP5. ali proizvođači u modeme najčešće ugrađuju oba protokola. LHA ili nekim drugim. MNP5 je efikasan na datotekama koje nisu arhivirane.2. ARJ. Evo zbog čega: Modem koji radi na 2400bps. Protokoli sa kompresijom u sebi podrazumevaju i protokole za korekciju grešaka. Ovo je čak jedna kompleksna naučna oblast i metoda ima mnogo. potrebno je da ima ugrađen neki kvalitetan metod otkrivanja i korekcije grešaka. MNP5 će i njih pokušati da komprimuje. a pošto to neće moći. Metod korekcije je veoma dobar i donekle ubrzava prenos jer podatke organizuje malo drugačije od uobičajenih protokola. Postoje i neki programi koji emuliraju ove protokole. Slabost su mu već arhivirani podaci. V42bis je korak ispred MNP5. ali može da bude veoma korisno. Kada je linija kojom se podaci prenose loša. kao što su meniji i drugi tekstualni podaci koji su vrlo česti na elektronskim sistemima. Ne samo što ima veći stepen kompresije (dostiže 4:1). jer količina podataka direktno utiče na trajanje prenosa a samim tim i na cenu. postoje razne metode kompresije od kojih su dve najzastupljenije: MNP5 i V42bis. Njime se na 2400bps postižu brzine do 275 . nego ume da prepozna već arhivirane podatke i ne pokušava da ih dodatno arhivira. podatke od računara preuzima tom brzinom i tom brzinom ih šalje i preko linije. Svaki modem ima ugrađenu vrlo jednostavnu ali funkcionalnu korekciju grešaka. Neki modemi između ostalog nude mogućnost da sami kompresuju podatke pre slanja. Opet. što nije zanemarljivo. Princip kompresije podataka u primeni računara je poznat. Najzastupljenija su dva: MNP4 i V42. MNP4 je protokol koji je definisala američka firma Microcom i vrlo je čest u modemima. iako ih svi modemi imaju ugrađene. Da bi modem mogao dobro da posluži i u ovakvim uslovima.2. Interfejsi i periferije Brzina od 1200bps se vrlo retko koristi. zujanje ili krckanje. bespotrebno će trošiti vreme. ali da se po potrebi mogu raspakovati u originalni oblik. ali i dodatnu optimizaciju. Svaki modem nema ugrađen MNP ili V42 protokol. Ako ima ugrađenu kompresiju. I on postiže isto ubrzanje kao MNP4. veliki je šum.

tako da se linija maksimalno iskoristi. Prvi se izvodi tako što se u podatke koji se prenose u određenim periodima ubacuju specijalni znaci koji označavaju spremnost za rad. prenos može biti usporen. modem i računar su povezani i vodovima za kontrolu podataka. Osim brzine. jedan na nivou podataka. kod brzih modema. Računar ili modem. jer se prenos ne usporava ubacivanjem specijalnih znakova. potrebno je prilagoditi ga modemu. Računari u modemu. Označava se i kao RTS/CTS. Kod V42bis situacija je slična.PC za napredne korisnike preuzima od računara slaće prividno većom brzinom. kao i svaki drugi računari. Najčešči i za nas jedini interesantan "modemski jezik" je Hejs (Hayes). podešena brzima treba da bude 4 puta veća. ako računar šalje podatke koje dobija složenijom obradom. Za druge modeme važi isto: ako imaju MNP4. i jedan na nivou elektronike. računar od modema očekuje da "javi" kada je spreman da primi novi podatak. takozvani softverski. ali ako su uslovi loši. Kod modema 300. a ako imaju V42bis na četiri puta veću brzinu. Dobio je ime po firmi 228 VodičzaPC . može se desiti da ih modemu predaje sporijom brzinom. neophodno je uključiti hardverski hendšejking. osim što prenose podatke proveravaju da li se među njima nalaze specijalni kodovi i usklađuju rad prema njima. Ovo je izraz koji se u računarskom žargonu ne prevodi. U modemima se koriste dve vrste hendšejkinga. koja znači rukovanje. Ovakav način rada se označava i kao XON/XOFF. Upravljanje modemom Upravljanje modemom je. To praktično ima isti efekat kao da modem radi na 4800bps i računar treba podesiti na tu brzinu. samo što. Na primer: ako modem na 2400bps ima MNP4 i šalje podatke koje može da arhivira maksimalno dva puta. prepušteno komunikacionom programu. jer i bez njega prenos teče kako treba. gde je odstupanje u brzini vrlo često i primetno. potrebno je podesiti i "handshaking" (hendšejking) i to tako što se uključuje hardverski hendšejking (RTS/CTS). Da ne bi dolazilo do zagušenja (ako modem uspori sa prenosom a računar i dalje šalje nove podatke normalnom brzinom). Međutim. U slučaju potrebe oni međusobno usklađuju rad koristeći ove kontrolne signale. trebaće mu dva puta manje vremena za prenos. Takođe. računar treba podesiti na dva. zbog kompresije od 4:1. dakle 9600bps. a poreklom je od engleske reči handshaking. Njihov jezik je mnogo jednostavniji i čak se i ne može svrstati u prave programske jezike i namenjen je uglavnom za podešavanje rada modema. Prenos podataka se odvija najčešće predviđenom brzinom. Osim vodova za podatke. Hardverski hendšejking je na nivou elektronike modema i računara. Tada modem očekuje da računar "javi" kada je spreman da pošalje novi podatak. uglavnom. prepoznaju i izvršavaju određeni skup komandi. Hardverski hendšejking je nešto brži. Ipak i da bi on sve uradio kako treba. Označava proces koji se odigrava vrlo duboko u računaru. zvani hardverski hendšejking. a pogotovo modema koji imaju MNP i V42 protokole. Tako se postiže da uređaji usklađuju međusobne brzine i izbegavaju da zagube podatke.1200 i 2400bps hendšejking često i nije potrebari.

Jedino je neophodno modemu poslati komandu ATX3 kojom se prilagođava našim telefonskim centralama. Za primer. Spisak komandi koje prepoznaje vaš modem pronaći ćete u priručniku koji uz njega dobijate. Iz skupa svih poruka. Ako je brojčana. Fabrički je podešen za američke centrale koje se od naših unekoliko razlikuju.podigni slušalicu . fina podešavanja komandama.spusti slušalicu ATH1 ATDP 95 AT&V .prikaži kako si podešen Svaku od komandi modem bi trebalo da izvrši i odgovori $a OK. slede znaci CR i LF (Line Feed). Ovaj jezik je postao standard i u manjoj ili većoj meri.pozovi 95 (tačno vreme) . ATZ . mogu se izabrati odgovarajući podskupovi poruka. Nakon izvršenja komande. Ovako podešen modem će vam sigurno raditi. Ipak. podržava ga svaki modem. modem daje odgovor koji može biti brojčani ili dat rečima. iza nje obično sledi znak CR. Ova podešavanja ipak prepustite nekom vičnijem. u zavisnosti da li je korišćena komanda VO ili V1. navešćemo nekoliko od njih.reset ATH . Što se podešavanja tiče. tako da se odmah mogu koristiti. verovatno su potrebna neka dodatna. 2. Iza poruke rečima. U narednoj tabeli prikazani su mogući odgovori modema i njihove brojčane oznake. kojima će se postići bolja funkcionalnost. modemi su već u fabrici podešeni.. Pokrenite komunikacioni program i probajte ih. kod poruka situacija/objašnjenje 0 OK Uspešno izvršena komanda 1 CONNECT Uspostavljena veza od 0 do 300 bps 2 RINC Detektovan je poziv (zvono) 3 NO CARRIER 4 ERROR Pogrešna komandna linija 5 CONNECT 1200 Uspostavljena veza brzinom od 1200 bps 6 NO DIALTONE Nije detektovan ton koji daje slobodnu liniju 7 BUSY Detektovan signal koji pokazuje da je linija zauzeta NO ANSVVER 8 9 CONNECT 600 Nije uspelo uspostavljanje veze ili je detektovano odsustvo nosioca Ako se upotrebi modifikator "@". Ovo naročito važi za brze modeme. a modem ne detektuje pet sekundi tišine Uspostavljena veza brzinom od 600 bps VodičzaPC 229 . X1. komandama X0.2 Interfejsi i periferije koja ga je osmislila. X2 i X3.

detektovan je Ijudski glas 32 HANG UP Poruka posle VOICE CALL u slučaju da se. ne preuzme veza od modema Sem komandnim jezikom.1 sec. Neki od registara modem koristi interno. Trajanje pauze S9 0-255 6 0.02 sec. posle nekog vremena. Pauza "escape"sekvence S13 S14 UART status registar (interni) 170 Bit mapirane opcije (interni) S15 230 Fleg registar (interni) Vodič za PC . odnosno svaki bit u njima ima posebno značenje. Brzina tonskog biranja S12 0-255 50 0. Osetljivost na odsustvo nosioca S11 0-255 70 0. Čekanje na ton slobodne linije S7 0-255 45 sec. registar moguće vrednosti standardna vrednost jedinica funkcija SO 0-255 0 Zvono Broj "zvona" pre odgovora S1 0-255 0 Zvono Brojač "zvona" S2 0-127 43 ASCII "escape" znak S3 0-127 13 ASCII Carriage return znak S4 0-127 10 ASCII Line feed znak S5 0-127 8 ASCII Backspace znak S6 0-255 2 sec. Vreme prepoznavanja nosioca S10 0-255 14 0. registri se nazivaju S registri. i obično su bit mapirani.PC za napredne korisnike kod poruka situacija/objašnjenje 10 CONNECT 2400 Uspostavljena veza brzinom od 2400 bps 30 NVRAM ERROR Nije uspelo upisivanje konfiguracije u EEPROM 31 VOICE CALL Posle uspostavljene veze.1 sec.1 sec. Generalno. Čekanje na nosilac S8 0-255 2 sec. načinom rada modema upravlja se podešavanjem vrednosti u njegovim registrima.

S24 Fleg registar (interni) S25 S27 S30 0-255 5 0. Vodič za PC 231 . koji ste sigurno dobili uz modem. potreban vam je specijalan program. Sve češće se i u knjigovodstvenim programima može naići na podršku faks-modemima. Pokazivač je važeći sve do upotrebe sledeće S komande. Dokument možete pripremiti u svom tekst procesoru i poslati ga. i da u svakom promeni ime i adresu primaoca. Oni u sebi imaju ugrađenu podršku za faks. Interfejsi i periferije registar moguće vrednosti standardna vrednost S16 0. Faks-modemi Posebna vrsta modema su faks-modemi. a program da vam je prikaže na ekranu ili pošalje na štampač. gde je r broj registra. U dodatku je dat detaljniji opis funkcije pojedinih registara. Za firme.1 0 jedinica funkcija Test opcije (interni) S17 Fleg registar (interni) S18 0-255 0 sec. Nadalje se ovom registru pristupa komandama: AT ? (čitanje) AT = n (upis). AT S7. bez potrošene trunke papira. potreban vam je i skener kojim ćete dokument ubaciti u računar. u formi komande: AT Sr. može i da primi faks poruku. i komandom za upis. tabele i druge grafičke elemente. ako vam tako više odgovara. Da biste preko njega poslali faks. svaki faks može imati zaglavlje sa memorandumom firme. npr. AT Sr=n. On je. i bez toga može biti od velike koristi. Da biste stvarno mogli da pošaljete dokument kao sa prave faks mašine. Možete pripremiti nekoliko različitih faksova i on će ih sam poslati u vreme koje odredite. Ipak. Neki modemi obezbeđuju i jednostavan mehanizam pokazivača na registar. Velika prednost faks-modema je što njima upravlja računar.01 sec. Osetljivost na DTR 0 10 sec. a može jedan isti faks da pošalje na više adresa.2.2. a n broj. ovo je veliki napredak. obično. slike. Pored toga što će kvalitet slova tako poslatog dokumenta iznenaditi primaoca. Period neaktivnosti Sync/Async takt 0 . AT Sr?. gde je r broj registra. Testtajmer S19 Fleg registar (interni) S20 . Faks-modem kartica.255 Registrima se pristupa komandom za čitanje.

55. \ slika 2.55 a) Skica zadnjeg panela internog modema slika 2. b) Povezivanje internog modema na telefonsku liniju l^i:rn \ \ p:| --------------------------------- 1 i n ____ ________ J ■ QZ __________ slikavooaPiiirpJ 2.56 a)Povezivanje eksternog modema na telefonsku liniju UifiJ slika 2.PC za napredne korisnike Povezivanje modema Na sledećim slikama prikazano je kako se interni i eksterni modem povezuju na računar. odnosno na telefonsku liniju.56 b) Skica izgleda zadnjeg panela eksternog modema 232 VodičzaPC .

9600 bps ON modem radi na 9600bps. ON • SD kada Modem nije konfigurisan za Auto Ansvver. 48 4800 bps ON modem radi na 4800bps. OFF Za svaki dolazeći zvučni konfigurisan za AutoAnsvver. Najčešće sretane oznake su : LED TST OPIS Correct Error FUNKCIJA FLASH vaš modem je detektovao grešku u podacima primljenim od udaljenog modema za vreme MNP moda i korigovao je grešku.2. vi šaljete komandu a modem šalje vama eho. Interfejsi i periferije Kontrolni panel modema Eksterni modemi imaju prednji kontrolni panel sa više LED svetiljki koje signaliziraju štatus modema. Modem je off-hook. ON OFF OH poziv. CD Carrier Detect RD Off-Hook Receive Data je OFF Modem je on-hook. Vodičza PC 233 . Modem ne prima podatke računara ili komande od vas. OFF Send Data Modem detektuje modema. - Vi prenosite podatke udaljenom računaru. Modem prima modema. ON hormalno stanje (nema greške). uključen je eho. - da automatski Modem nije konfigurisan za Auto Ansvver i prima zvučni signal. od udaljenog ON Vi unosite komandu za vaš modem. podatke od udaljenog Modem je konfigurisan za tzv.2. ON noseći signal udaljenog Modem ne detektuje noseći signal udaljenog modema. "full-duplex". AA Auto Ansvver ON 96 Modem je konfigurisan odgovori na dolazeći poziv.

modem će prekinuti njihovo izvršavanje. Posle startovanja programa. Vodic za PC . 4. Prekid veze. Proces razmene podataka. Posle izvršenja niza komandi. 2. Ukoliko se u toku izvršavanja naredbi AT A ili AT D modemu prosledi bilo koji znak. Uspostavljanje veze. 3. on se smešta u komandni bafer odakle ga uzima komandni interpreter. modem daje odgovarajuću poruku. Proces komuniciranja pomoću dva modema obuhvata četiri faze: 234 1. Vaš modem nije primio signal od vašeg računara da je spreman za prenos podataka ON Modem je uključen. Inicijalizacija modema. Modemu se komande prenose svaka pojedinačno ili u obliku niza. odnosno biranje broja ili čekanje na poziv. Komandni bafer je ograničenog kapaciteta. Vaš modem je primjo signal od vašeg računara da je spreman za prenos podataka. Ukoliko se komande prenose pojedinačno. oooooooooooo TST 96 48 24 12 AA CD OH RD SD TR MR slika 2. FLASHModem je u "self-test" modu.PC za napredne korisnike LED TR OPIS OFF Terminal Ready ON OFF MR Modem Ready FUNKCIJA Vaš modem ne prima komande od vas ili ne prenosi podatke udaljenom računaru.57 Kontrolni panel eksternog modema Rad sa modemom Rad sa modemom odvija se pomoću nekog komunikacionog programa. OFF Modem je isključen. korisnik se obično nalazi u editoru i ima mogućnost da kuca komande. sledeća se ne sme zadati pre nego što se prethodna izvrši do kraja. obično 40-tak bajtova. razdvojene blanko znakom ili otkucane bez razmaka. Ako se komande zadaju u obliku komandnog niza. Komande mogu biti otkucane velikim ili malim slovima.

Posle resetovanja modema. obično se dobijaju sledeće poruke: NO CARRIER . Posle slanja komandnog stringa. S0=0 . Na odgovor modema se čeka do 3 sekunde. što je preporučljivo.detektovan je signal zauzete linije.promena sekvence "+ + + " kojom se prelazi iz režima prenosa podataka u komandni u neku drugu. V0 ili V1 . da se ne bi dogodilo da modem detektuje poziv u toku izvršavanja komandi. S2 = * . BUSY . što znači da će samo prenositi znake dobijene sa linije ili tastature.veza nije uspostavljena. S12=10 . ATD 95. na primer.modem prekida vezu ako je pre toga bio na liniji. Tipična sekvenca za konfigurisanje modema glasi: AT E Q V S0=0 H S12=10 S2=28 S4=31 ili ateqvs0=0hs12 = 10s2=2 8s4=31 Treba imati u vidu da je modemu potrebno izvesno vreme da procesira komandni niz. 2 2 Interfejsi i periferije Inicijalizacija modema Pre prosleđivanja bilo kakve komande. još 600 milisekundi. Programi za komunikaciju obično koriste sledeće komande za inicijalizaciju: E0 . ' CONNECT . Uspostavljanje veze Biranje broja vrši se komandom ATD. ili kodiran. jer neki modemi daju poruku da proces resetovanja nije završen. Q1 .zahtev da modem odgovori na komande. Vodič za PC 235 . Računar će.. S4=* . za brzinu od 300 bps treba čekati 10/300s po znaku.po potrebi se modifikuje LF znak. Tako. Posle biranja broja.isključuje se automatski odgovor na poziv. a po prijemu poruke "OK". preporučljivo je resetovati modem komandama Z ili &F.uspostavljanje veze nije uspelo iz nekog razloga. modem prelazi u režim prenosa podataka. bilo da je u formi stringa. H0 .. NO .veza je uspešno uspostavljena Prenos podataka Posle uspešno uspostavljene veze. čeka se odgovor "OK".program će procesirati odgovor.nema signala na liniji.neće doći do eha komandi. potrebno je postaviti određene parametre. Ovo vreme se lako računa ako se uzme da jedan znak ima 10 bita. NO DIALTONE .definiše se najmanje 200 ms vremena pre prijema znakova za prelaz iz režima prenosa podataka u komandni. što je korisno ako se ne želi dozvoliti da udaljeni korisnik preuzme komandu nad modemom.

Neposredno po startovanju "TELIX"-a. U zavisnosti od komande &D modem će preći u komandni režim. pritiskajući istovremeno tastere <Alt> i <Z> prebacujete se u tzv. set TEL!X=pathname gde je pathname naziv direktorijuma. ukoliko to niste učinili zbog nekog drugog programa. Elegantniji način je da se modem vrati u komandni režim "escape" sekvencom. bilo koji normalni (ASCII) karakteri koje vi otipkate biće poslati prema modemskom portu. Ovde će biti dat kratak prikaz a budući korisnici se upućuju na TELIX. služiti samo kao terminal udaljenom programu. a zatim primeni komanda H.BAT datoteku (fajl) uključite tzv.DOC"). Prekidanje veze Najjednostavniji prekid veze ostvaruje se isključivanjem modema iz telefonske linije. Poželjno je da u vaš konfiguracioni fajl (CONFIG.BAT fajl uključili komandu MODE sa komunikacionim parametrima za serijski port. jedna strana kuca komandu ATA. U slučaju da se veza ostvaruje sa nekim BBS-om. Takođe je poželjno da u AUTOEXEC. "environment" promenljivu "TEL!X". komandu FILES=20. sačeka poruka "RING". terminalnom modu. a druga ATD i obe strane spuštaju slušalice. posle koje se zadaje komanda A (odnosno AT A). onda je to najlakše postići postavljanjem neke vrednosti različite od 0 u registar SO i čekati da telefon zazvoni i modem sam odgovori na poziv. Kada se želi da modem odgovori na poziv. a i u većem delu njegovog korišćenja. Program se startuje kucajući pri DOS promptu: Telix (postoje i opcije. što praktično znači da korisnik sa svog koristi resurse nekog udaljenog računara. a bilo koji dolazeći karakter biće ispisan na ekran.DOC fajl u kome je dat kompletan prikaz mogućnosti ovog programskog paketa. Kratki prikaz komunikacionog programa "Telhc" "TELIX" je jedan od najpopularnijih komunikacionih programa za PC računare. Dok ste u ovom modu. U slučaju da se sa govorne komunikacije želi preći na modemsku. Dok ste u terminalnom modu.SVS) uključite. jer će to učiniti program sa druge strane šaljući "break" signal. Drugi način je da se SO postavi na nulu. koje su opisane u "TELIX.PC za napredne korisnike nadalje. vi ćete biti u "TELIX"-ovom tzv. koji sumarno prikazuje sve komande koje su 236 VodičzaPC . gde je instaliran program "TELIX" (na primer c:\telix\). Podrazumeva se da ste u AUTOEXEC. vezu nije potrebno posebno prekidati. tj. "HELP" ekran.

. Key .. . To je format u kojem "TELIX" šalje podatke preko modema.Alt-S Exit Telix ... IELIK... 01:21:28 Date ... D0S connand . Box 130. Ovo uključuje podešavanje ekrana... On Uest Hill...Alt-F Hang-up noden .. 00:00:33 Terninal . On Inc. smeštaju se i druge informacije..... Da biste promenili neku vrednost.Alt-0 Terninal enulation. ANSI-BBS Port .. ..S-Tab ..Alt-U Other functions Queue Redial 8s---.... Chat Node . "TELIX" vam omogućava da držite telefonske brojeve u fajlovima koji se nazivaju "dialing directories".... on će nestati sa ekrana i komanda će biti izvršena.2...Ctrl-§ . Za vaše prvo korišćenje "TELIX"-a.C-End . dobijate Telix Configuration Menu (konfiguracioni meni) na ekranu...Alt-A .... prikazuje se prozor sa tekućim parametrima pri vrhu i opcijama u ostatku prozora...Alt-H Usage Log on/off... podrazumevane) vrednosti za ove parametre memorisane su u fajl TELIX. koji vam omogućava da promenite unapred postavljene vrednosti.. ... D00RUAV node.12 Connand Sunnary Main Functions Dialing directorg. Copgright 1986-09 by Exis Tine ./nacros...Alt-J Clear screen... Send BREffli .Alt-T Scroll Back.2... 05-10-95 Baud •• 2400 Conn ..Alt-X Conn Paraneters....... Run editor . Interfejsi i periferije vam na raspolaganju. M.. tj. P.0...KEV Dial Dir .CNF...1 Echo .Alt-U . .Alt-Q Receiue files.ftlt-V .Alt-6 cOnfigure Telix.Alt-U . Translate Table. Pritiskajući <Alt>-<0>. i u kojem očekuje da ih primi.. Off Script --Beg.. Telix u3... Alt-B Junp to D0S shell.<P>... Off Printer . pritisnite odgovarajuće slovo.. 0N CANADA MIE 4R4 Capture . dok ste u terminalnom modu.. Screen Inage ---Printer on/off.....Alt-M Local echo ....Alt-K Capture on/off ---. automatski učitava ovaj fajl.... Add LF on/off..... Alt-R Run script (6o). dobijate mogućnost da promenite komunikacione parametre. "Dialing directory" je promenljive veličine i može da memoriše do hiljadu podataka.. .Alt-D Send files .58 "HELP" ekran Na dnu "help/status" ekrana se nalaze neke informacije koje su u vezi sa trenutnim postavkama parametara i statusom veze. •Alt-P Key defs.. "TELIX" po startovanju. Online ... ...Alt-L DOS Functions .. Alt-C Misc... IELIK.. Po pritiskanju <Alt> -<P>...Alt-E . komunikacionih parametara itd.0...ftit-= Select function or press Enter for none. C0M1 Add LF ..... Pritiskajući istovremeno <Alt> . kao i odgovarajući komunikacioni parametri potrebni da se uspostavi VodiczaPC 237 . "TELIX" ima mnogo karakteristika koje mogu biti prilagođavane potrebama korisnika. Osim telefonskih brojeva.Alt-I ... ovaj fajl je kreiran sa nekim standardnim vrednostima.... functions... Ako pritisnete odgovarajuće tastere za neku komandu dok je "HELP" ekran prikazan...... u konfiguracionom fajlu.. .... Takozvane "default" (unapred postavljene.FOtl slika 2..

—| Conn Faraneters \ Current: 2400. da bi bio prikazan "dialing directory" .C0H1 Speed Parity Data 8 300 B 1200 C 2400 D 4800 E 9600 F 19200 0 38400 H 57600 I 115200 J: None K: Euen L: Odd N: Hark N: Space Q: 7 R: 8 Stop S: 1 I: 2 0: N-8-l F: E-7-l 1: COHl 3: C0H3 5: C0H5 7: C0H7 2: C0H2 4: C0H4 6: C0H6 8: C0H8 Choicc. pritisnite istovremeno <Alt>~<D> u terminalnom modu.8. or <Enter> to exit? | AMSI-BBS | 2400*N81 HDX | | slika 2. ali vi možete kreirati više fajlova i pozvati ih kada je to potrebno. Pojavljuje se mali prozor. u kome je poruka da unesete broj koji želite da nazovete ili da pritisnete <Return> taster.1. Po "default"-u (difoltu) "dialing directory" fajl je TELIX.59.FON.b) Meni za podešavanje komunikacionih parametara 238 Vodiž za PC | .59a) Konfiguracioni meni Da biste pristupili "dialing directory"-ju.N. Configure Ielix } Chftnge vhich default settings? Screen and color Terninal options General options Hoden and dialing Filenanes and paths flscii transfers Frotocol options Kernit transfers Conn port setup Urite setup to disk Exit slika 2.PC za napredne korisnike veza.

"TELIX" podržava veliki broj popularnih fajl transfer protokola (Xmodem. "TELIX" će automatski tu sačuvati primljeni fajl. "TELIX" će vas pitati za ime pod kojim želite da memorišete fajl.60 Prikaz "dialing" direktorijuma Fajl transfer Slanje fajlova sa jednog računara na drugi je jedna od najkorisnijih stvari koju možete da uradite sa vašim modemom. Script and PgĐn. Zatim morate da startujete "dovvnload" na strani "TELIX"-a. PgUp. ponovo zvati izabrani broj itd. Ako ste u Konfiguracionom meniju definisali "download" direktorijum. Zmodem.2. Interfejsi i periferije Veći deo ekrana ( prikaz "dialing directory"-ja) zauzima prozor sa podacima. End. Vodič za PC 239 .). Kermit itd. i. Na dnu ekrana je meni sa opcijama. Hone. možete dodavati nove podatke. Ymodem. prikazuje se meni sa fajl transfer protokolima koje možete da koristite. komunikacioni parametri itd. Nftne 1Operfttiuft 2Uorldnet BBs 3TIGER Pirot 4Rhinckeros 5SEZAH 6Noui Sftd 7BORBA-PLASHAN 8INTEL 9HR-NET Nunber Line Fomat 345-175 2408 N’6'1 023-63-942 2400 N’6’1 810-37-277 2400 N’8’1 021-350-751 2400 N’61 646-422 2400 N’81 021-331-844 2400 N-8’1 011-338-737 2400 N’81 141-992 2400 N’81 444-6246 2400 N-6’1 Hftrk/Unnftrk uith Space.host). prijem) fajlova Da startujete prijem fajla sa udaljenog računara (remote . Pritiskajući <Alt> . vi morate da ga informišete o fajlovima koje želite da vam on pošalje. telefonski brojevi.2.<R> (u terminalnom modu). "Dovvnloading" (prihvatanje. Korišćenje menija je jednostavno i korišćenjem pojedinih opcija. naziv vlasnika broja. Po selektovanju protokola (osvetlite odgovarajući protokol iz menija i pritisnete taster "Enter"). menjati postojeće.Scroll vith t. Diftl List Toggle Find Hftimftl Rediftl Md Edit Clear Umiftrk Other eXit Diftl narked (or hitfilitfit if none narked) slika 2. tj.

Da startujete slanje na strani //TELIX"-a/ pritisnite tastere <Alt>-<S>.61.PC za napredne korisnike Za vreme transfera statusni prozor prikazuje proteklo vreme. vi morate da ga informišete o fajlu koji ćete poslati. b) Dijalog prozor za unos naziva fajla koji treba da se prihvati "Uploading" (slanie) fajlova Da startujete sianje fajla udaljenom računaru (remote host). —| Dovnload file Uhich protocol? ftSCII CIS Ouick B Kernit Noden7 SEftlink r— Ielink Knoden lk-Xnoden G-lk-Xnoden Vnoden (Batch) VnodEn-g — Znoden Quit 1B43200 bytes of free space ftlt-Z for Help | ftNSI-BBS | 24681161 HDX | | | | Online slika 2.61. Dozvoljeno je korišćenje tzv. <CR or ESC> to abort. džoker 240 Upload filc fUhich protocol? ftSCII CIS Quick B Kernit Noden? SEftlink Telink Knoden lk-Xnoden G-lk-Xnoden Vnoden (Batch) VnodEn-g Znoden Quit Vodiž za PC Slika 2.62 a) Meni za izbor opcija za prenošenje fajla . ► slika 2. Po selektovanju protokola. broj primljenih bajtova i aproksimativnu brzinu. pritisnite taster <ESC>. Da prekinete fajl transfer u bilo kom trenutku. pojavljuje se meni sa upitom za izbor protokola za fajl transfer. a) Meni za izbor opcija za prihvatanje fajlova 1B43288 bytes of free space Enter file to doimload to. postavlja se upit za fajlove koje šaljete. Po aktiviranju tastera.

Aktiviranjem tastera <Alt> .<Y >. prikazuju se na gornjoj polovini.T Benote f 4 Local 4 slika 2. Interfejsi i periferije znakova ( * .2. da kucate poruku na vašem računaru (koja će biti i prikazana na vašem monitoru) koja će se pojaviti na monitoru vašeg sagovornika. u sprezi sa vašim računarom i modemom. ► Alt-Z for Help | AHSI-BBS | 2406-f181 HDX | | | | Online 00:01 slika 2.19 Remote computing Remote computing (daljinsko računarstvo. Dok ste u terminalnom modu.Chat Hode . Enter file(s) to upload (* and ? are ok)# press <Esc> to abort.63 Izgled ekrana u "chat" modu Prekidanje modemske veze (komunikacije) izaziva se pritiskom na tastere <Alt> . prelama sam tok teksta. Da prekinete transfer u bilo kom trenutku. Bilo koji karakter koji otkucate na tastaturi pojaviće se odmah na ekranu. prelazi se u novu liniju (red). daljinska obrada) pruža vam mogućnost da proširite vaše radno okruženje. pritiskajući tastere <Alt> . pritisnite taster <ESC>. u terminalnom modu).2. vi možete da "razgovarate" sa korisnikom na tom računaru. . takođe. Iz "Chat" izlazi se pritiskom na taster <ESC> (sada ste. Norton pcANYWHERE).2. Softver za podršku daljinske obrade (npr. prikazuju se na donjoj polovini vašeg ekrana. ne čekajući eho sa druge strane.press Esc to exit . 2. "otvara Vodič za PC 241 . Ovo se obično koristi za dodatne dogovore uoči fajl transfera ili između dva fajl transfera. prelazite u "Chat" mod. Znaci koje vi kucate. U ovom modu aktiviranjem tastera <Return> (<Enter>). b) Dijalog prozor za unos naziva fajla koji treba da se prenese "Chat" mod Po uspostavljanju modemske veze sa udaljenim računarom. "TELIK". tj.<H>. ?) u nazivima fajlova. Za vreme transfera.<X> izlazi se iz programa "TELIX". ponovo.62. na ekranu se prikazuje statusni prozor sa odgovarajućim podacima. dok znaci koji dolaze sa udaljenog računara.

Mada je većina korisnika verovatno upoznata sa različitim hardverskim komponentama u PC svetu. već i neko drugi može da pristupi vašem računaru. koje se zatim pojavljuju u "chat" prozorima na oba ekrana Hardver za remote computing Pored softvera za daljinski pristup mora postojati i fizička. Za vreme daljinske računarske sesije. Za vreme daljinske računarske sesije remote korisnik kontroliše host računar . Pre sesije. Ali to nije sve.PC za napredne korisnike vrata" na drugim. i može da pokreće aplikacije na host računaru. Da bi preuzeo kontrolu nad host-om. možda veoma udaljenim. Ta osoba vam zatim može pomoći u vezi problema koji vi možda imate u svom radu na računaru. Kada se jednom veza sa host računarom uspostavi i sesija počne. posle učitavanja host dela softvera za daljinski pristup u radnu memoriju host PC-ja. Host i remote korisnici mogu da "čavrljaju" (chat mod) kucajući poruke na svojim tastaturama. Po startovanju HOST dela softvera za daljinski pristup od strane host korisnika omogućen je pristup drugim korisnicima host računaru. a u stručnoj literaturi sreće se i termin softver za daljinsku kontrolu modema. jedan je poznat kao host PC. remote korisnik vidi isti ekranski prikaz kao host korisnik. U tom trenutku remote korisnik može se povezati sa host računarom i 242 Vodič za PC . host računar je pod kontrolom samo host korisnika. Softver za daljinski pristup Bez obzira kakvi su vaši planovi vezani za daljinski pristup. VVordperfect). Daljinska računarska sesija je u toku kada ekran remote PC-ja prikazuje iste informacije kao ekran host PC-ja i kada se komande unete na tastaturi remote PC-ja prihvataju i procesiraju od strane aplikacionog softvera koji se izvršava na host PC-ju. ili da prati (nadgleda) šta host korisnik radi. nije na odmet da se još jednom kaže kakvu ulogu imaju pojedine komponente. remote korisnik može da radi na host računaru kao da neposredno sedi za njim. ili jednostavno može koristiti resurse koje vi imate na raspolaganju. Softver za daljinski pristup ne samo da vam pomaže da pristupite drugom računaru i koristite ga kao svoj. postoje dva osnovna termina koje treba objasniti a to su: host (domaćin) i remote (udaljeni korisnik). tj. Zato se ova vrsta softvera naziva softver za daljinski pristup. dok se drugi naziva remote PC. hardverska veza. Na primer. remote korisnik mora da startuje na svom računaru REMOTE deo softvera za daljinski pristup. neka je host korisnik pokrenuo program za obradu teksta (npr. Može da koristi printer priključen na host računar i da pristupa podacima koji se nalaze na hard disku host računara. Za bilo koju daljinsku računarsku sesiju. Daljinska obrada je dvosmerna ulica. računarima i njihovim resursima. potrebna su najmanje dva PC-ja.remote korisnik je na "vozačevom" sedištu i host računar postaje njegov računar ("vozilo"). Kao što je već pomenuto.

2. ili se pridružiti host korisniku. Vi smeštate parametre za svaki tip veze u hardversku konfiguraciju. komunikacioni serveri. Modem prenosi podatke preko telefonske linije omogućavajući remote korisniku da radi na host mašini kao da sedi neposredno za njom. Modemi su uređaji koji se koriste da prenose i primaju podatke preko telefonske linije. tada možete da birate jedan od 16 komunikacionih portova (COM1. moguće je realizovati daljinsku računarsku sesiju između dva udaljena računara preko standardnih telefonskih linija.). novac i Vodič za PC 243 .(Wide Area Netvvork Interface Module Plus) komunikacioni adapter) koji koristi interapt 14. Pre nego što pokušaju da uspostave daljinsku računarsku sesiju. Ovaj tip intarapta ukazuje na specijalni metod prekida komuniciranja sa komunikacionim portovima preko BIOS poziva. Konfiguracija direktne veze Ova konfiguracija se koristi kada su serijski portovi host i remote PC računara fizički povezani odgovarajućim kablom. priključenim na remote PC. Softver za daljinski pristup je serijski komunikacioni softver. Obično ovaj softver podržava tri različita tipa serijskih konfiguracija. Ova veza tipa tačka-tačka (engl. U većini slučajeva sam softver za daljinski pristup obezbeđuje niz informacija. Ova opcija se bira na računarskim mrežama (o kojima će biti više rešeno u trećem delu knjige) kod kojih se koriste tzv. i host i remote korisnik moraju da izaberu hardversku konfiguraciju koja će se koristiti za tu sesiju. Konfiguracija interapta 14 Ova konfiguracija se koristi sa posebnim specijalizovanim softverom koji podržava interfejs (npr. pointto-point). itd. Novell-ov WNIM-I. Podržani su i interni i eksterni modemi.2. tako da korisnici treba da znaju samo nekoliko podataka o hardveru koji će koristiti. pošto on već koristi Wordperfect u cilju obuke ili pružanja pomoći oko nekog problema. odnosno daljinsko računarstvo preko telefonske linije štedi vreme. To znači da će podaci biti prenošeni i prihvatani preko serijskog komunikacionog porta. Sa jednim modemom. . Interfejsi i periferije daljinski raditi u Wordperfect-u. i drugim priključenim na host PC. COM2. Daljinske računarske veze Na sledećoj slici prikazana je tipična daljinska računarska veza.. Ako izaberete ovu opciju.. Ovaj metod usporava komunikacije i koristi se sa specijalnim drajverima. Mnogo različitih vrsta fizičkih veza može biti korišćeno za daljinsku računarsku sesiju. Modemska konfiguracija Modemska konfiguracija se koristi kada će PC komunicirati preko telefonske linije.

obuka i zajedničko procesiranie. Naravno. Ovo ime postaje praktičan identifikator kada želite da znate koji računar poziva vaš PC host ili kada vi želite da se povežete sa nekim računarom. HOST slika 2. Kratki vodič za program Norton pcANYWHERE Softverski paket Norton pcANYWHERt je veoma fleksibilan proizvod koji je projektovan da funkcioniše u širokom opsegu hardverskih okruženja. Oni koji žele detaljnija objašnjenja moraće da konsultuju "Help" i originalni priručnik.64 "Point-to-point" veza računara preko telefonske linije U situacijama gde host i remote PC koriste serijsku konfiguraciju koja zahteva modem. takvih kao što su tehnička podrška. ovaj softver mora biti instaliran. PC-ji moraju biti u neposrednoj blizini (par metara rastojanja) da bi se ovo praktično realizovalo. Pre nego što pokrenete Norton pcANYWHERE/Host ili pcANYWHERE/ Remote. Sa direktnom vezom ostvaruju se veće brzine (115200 bps) u odnosu na modemsku vezu. Proces instalacije je krajnje jednostavan i ovde neće biti objašnjavan. Postoji specijalizovana vrsta ovog softvera koja se koristi na računarskim mrežama.PC za napredne korisnike isključuje potrebu za putovanjem zbog računarskih aktivnosti. Ova vrsta softvera očekuje da vi dodelite jedinstveno ime svakom računaru koji će koristiti ovaj softver. modemi mogu biti zamenjeni kablom za direktnu vezu (null-modem kabl). Da biste startovali ove programe iz bilo kog direktorijuma 244 Vodižza PC . Ovaj kratki vodič namenjen je potrebama većine korisnika.

ako ste odgovarajuće postavili "path"...... Iz poddirektorijuma gde ste instalirali ovaj softver ili iz bilo kog direktorijuma. Uiev/Hodify List Of Callers. Utilities. AVVHOST ili AVVREMOTE programi moraju biti postavljeni u "path" u AUTOEXEC.. Exit. Utilities. 1995 1Đ:10 an Copyright 1990-91 Synantec Corporation AIl Rights Reserued Licensed to: nn ijiiiiM^ pcANVUHERE Host H&in Henu uick Connect. Uiew/Modify List Of Hosts.. otkucajte u komandnoj liniji AVVREMOTE ili AVVHOST (zavisno od uloge koju ćete imati u računarskoj sesiji) i pritisnite taster <Enter>....66 Glavni meni remote-a Vodič za PC 245 .. Interfejsi i periferije na hard disku. Odlučite se da li ćete bitr host ili remote korisnik u ovoj kratkoj sesiji.. Preferences. Aktivnosti host i remote korisnika su unekoliko nezavisne. vi ćete lako ustanoviti kroz ovaj kratki uvod za host i remote korisnika ko šta radi u kojoj tački u procesu.. Preferences.. Connect Ui& List Of Hosts. pojavljuje se glavni meni (na naredne dve slike prikazani su glavni meniji programa AVVHOST i AVVREMOTE)... Po startovanju programa. Exit.65 Glavni meni host-a pcAMVUHERE Renotc Nain Menu luick Connect. Autonated Procedures..2.5 Thursdag June 22. Run Script. Hardvare Configurations.BAT fajlu. Norton pcANVWHERE/Host Uersion 4. slika 2.... Harduare Configurations.... Host statuo: Inactiue Configuration: Serial: Hoden mmm 4-1 =Accept slika 2.. Begin Host Operation... Pošto je tako..2. a zatim pratite instrukcije koje slede. Select Actiue Configuration..

PC za napredne korisnike Svaki korisnik mora dati ime svom računaru. da date ime vašem računaru. status liniju na dnu ekrana. Izaberite ime pomoću koga će se lako identifikovati vaš računar.. da biste saopštili pcANYWHERE-u da prihvati ime koje ste uneli. zavisno od toga koji ključni tasteri su vam na raspolaganju u određenom trenutku.. tj.67 Meni sa opštim preporukama za host-a 2) Osvetlite opciju Your computer name i unesite ime (naziv) vašeg računara.. Iz status linije videćete da je Esc = End.... 1) iz pcANYWHERE/Host glavnog menija izaberite Preferences. na kojoj se izvršava Norton pcANYWHERE/ LAN). 1 llfll Renote Gener&l Preferences || HHHHH^HHHHHI Vour conputer Elinin&te snov: Ho Haster p&ssvord Progr&n colors: Def&ult Phone no. 3) Pritisnite taster <Enter>.68 Meni sa opštim preporukama za remote-a 5) Pozicionirajte se na opciju Your computer name i unesite ime vašeg računara. Pritiskajući taster <Esc>. Ime treba da bude tako da možete lako da ga se setite i delite sa drugima. Nortpn pcANYWHERE koristi nazive računara da bi identifikovao sisteme. 4) Iz pcANYWHERE/Remote glavnog menija izaberite Preferences meni.. a zatim selektujte General . Ovim ste ušli u General Preferences Menu. Sadržaj ove linije se menja..lokalna računarska mreža. prefix/suffix: <uiev/nodify>. završavate sekvencu instrukcija koju zadajete programu i vraćate se nazad u prethodni meni. Ovo je pogotovo važno ako nameravate da koristite pcANYWHERE za komunikaciju sa host ili remote na LAN-u (Local Area Network . Def&ult phone nunber: prefix: 8uffix: Host hot key: Hlt R-Shift Conn&nd to lo&d host in high nenory: Lines to displag on ternin&l: Botton 24 Lines Tine betveen host screen scans: 10 55ns delays | Delay before callb&ck attenpted: 10 seconds i slika 2. početni meni u sekvenci. Host General Preferences 1 Vour conputer n&ne: HHHHHHHHHII Elininate snov: Ho Hft8ter p&ssuord: Progr&n colors: Def&ult Phone prefix/8uffix: <uiev/nodify>. a zatim General . Obratite pažnju na tzv. 246 Vodič za PC . Renote hot key: Ctrl R-Shift Renote print deuice: LPTl : I 1 >11 iflf llff l slika 2. General Preferences meni za pcANYWHERE/Remote se razlikuje od pcANYWHERE/Host General Preferences.

Norton pcANYWHERE. "default" (unapred definisanu) konfiguraciju: Default: Hayes compatible. NAPOMENA: Host i remote korisnik moraju kompletirati Hardvvare Configurations sekvencu.69 Meni za hardverske konfiguracije podržanih modema. izaberite Hardvvare Configurations. Pojaviće se sledeća forma sa nazivom na vrhu. selektujte Modem iz Configuration Form-e. 1) Iz pcANYWHERE glavnog menija. Opcija menija Hardvvare Configurations je identična kod pcANYWHERE/Host-a i pcANYWHERE/Remote-a. Norton pcANYWHERE upitaće vas za naziv nove konfiguracije koju želite da definišete. Naziv dajte tako kako bi se razlikovao od "default" konfiguracije koja je već u Configurations listi. 2) Da biste popunili Configuration Form novim unosom. koji ste vi izabrali za taj unos: Configur&tion: Serial: Hoden lerial . da biste videli listu koja sadrži "default" konfiguraciju i druge korisnički definisane konfiguracije koje se mogu koristiti umesto njeDefault Serial: Modem će funkcionisati na 1200 bauda sa Data rate.2. koristite Data rate polje u Configurations form . postavljenim na Max. pritisnite taster <lns>. Da biste videli listu slika 2. po instalaciji. Interfejsi i periferije 6) Pritisnite taster <Enter>. Hardverske konfiguracije Vaša hardverska konfiguracija opisuje hardversku postavku koju ćete koristiti da biste komunicirali sa host ili remote korisnikom. nudi tzv. Ako je vaš modem Hayes kompatibilan i u mogućnosti da radi sa većim brzinama od 1200.70 Ekranski izgled konfiguracione forme VodičzaPC 247 . da bi definisali pripadajuće sistemske konfiguracije. da biste postavili stvarnu brzinu vašeg modema. 4-J^Accept F3=Renane lns=Neu entry Postoji mogućnost da promenite izabrani modem. a zatim izaberite Select iz Modem List-e.2.COMl Noden: Data rate: Farity: Flou control: Connection started by: Connection ended by: Ring no to ansuer on: Dial type: Hayes conpatibie 2400 Break length: 5 lOths/sec None DTR state: 01uays On None RTS state: 01uays On Noden Response Carrier Detect CDCD) 1 Seconds to uait after dial: 60 Tone Leased line: No attenpts: 0 I Redial Odditional noden initialization string: Seconds betueen redials: 10 Odjust speed to noden: No slika 2. da biste saopštili pcANYWHERE-u da prihvati ime koje ste uneli.

71).42bis Redial attenpts: 0 6UC Super Hoden 2400 Additional noden initializa ▼ layes conpatible ec al: 60 No 10 1 slika 2. Izaberite Select From Modem List (slika 2.. Ako vašeg modema nema na listi... Izaberite vaš modem. Kada izaberete tip modema. Remote strana Remote korisnik memoriše informaciju o host sistemu koristeći opciju Connect Via List of Hosts.. Obično je najbolje ne dirati "setovanje" koje je po automatizmu uradio pcANYWHERE. Biranjem Connect Via List of Hosts pojavljuje se korisnikova lista host-ova sa kojima može da uspostavi vezu. nfigurations. rocedures slika 2.... List 0f Hosts. Pošto ste završili konfiguracioni izbor. ili "Cancel" za poništavanje. kako bi dva računara radila zajedno. da biste videli listu specificiranih modema.71 Deo liste podržanih modema Host i remote priprema U ovom trenutku host i remote korisnik treba da izvrše izvesne pripreme da bi automatizovali proces povezivanja i postavili parametre. kako biste se vratili u glavni meni.72 Lista host-ova 248 VodičzaPC . aktivirajte <Esc> taster. iz ponuđene liste. Statusna linija na dnu uvek prikazuje aktivnosti koje su na raspolaganju i taster^J<o|ima^ 1= Hoden Supported Hodens Hone Select Fron Hoden 4 Codex 2234 Codex 3220 Codex 3260/3265 Hoden: T Data rate: 2400 ConpuCon Speednoden Conbo Parity: None Digicon 9624 Flou controi: Hone Euerex Euercon 24E Connection started by: Hode Euerex Euercon 24E+ Connection ended by: Carr Fastconn FDX Series Forual 14400 Ring no to ansuer on: 1 Forual 9600 U32 Dial type: Tone GUC 9600 U. Ako prvi put koristite pcANYWHERE/Remote.PC za napredne korisnike 3) Osvetlite polje nazvano Modem i pritisnite taster <Enter>.. interni ili eksterni. List Of Hosts. 4) Aktiviranje tastera <Esc> uvek se koristi za okončanje ("End") sekvence selekcije. lista host-ova će biti prazna. 1) Iz pcANYWHERE/Remote glavnog menija selektujte Connect Via List of Hosts. pcANYWHERE automatski podešava ostala polja u formi kako bi prilagodio "setovanja" za taj tip modema. izaberite modem koji je najsličniji vašem. mimmmmmmmmmm Renote Huin Henu ct.

vi morate da specificirate šifru koju će koristiti remote korisnik. pritisnite taster <lns>. Ono postaje deo vaše lične liste host-ova. Interfejsi i periferije 2) Da biste uneli novog host-a. koristite taster <Esc> da se vratite u Remote glavni meni. Host computer name.2.73 Informaciona forma za izabrani host Configuration name. Otkucajte passvvord (šifru) koju ste vi i host korisnik dogovorili (usaglasili). 4) Kada završite. Norton pcANVUHERE/Renote Uersion 4. pcANYWHERE/Remote će zahtevati šifru prilikom uspostavljanja veze. Ako ne unesete šifru u ovo polje. 3) Na sledećoj slici prikazana je informaciona forma za host koji vi "krštavate". Otkucajte naziv host računara kojem želite da pristupite. Ona sadrži detalje koji su u vezi sa host-om. Phone number. Vodič zaPC 249 . Pritisnite <Enter>. tj. ignorišite druga polja. Host passvvord. Kucanje naziva host-a je opciono (neobavezno). kako biste dali novo ime host-u. To mora biti naziv koji je uneo host korisnik kada je imenovao ("krstio") svoj sistem. Ako koristite modem. Host strana Da bi se obezbedio pristup host-u. da vas asocira na određeni računar. 1995 10:20 an Copyright 1990-91 Synantec Corporation All Rights Reserued Licensed to: nn niiiiiiiiiifisiiiiiiiisiiiišisiiisiiii Infornation for: ONVUHERE host Configuration nane: erial: HoBien Phone nunber: prefix: suffix: Host conputer nane: Host passvord: pcANVUHERE Terninal enulation: No Log session: Initiallg Recording: Off Script file: Terninal Session [Nonel XM0DEM Protocol: slika 2. Možete koristiti crtice i zagrade.ali sada je samo šifra važna. postoje i drugi parametri koje možete postaviti iz Host glavnog menija. Za sada. To ime treba da znači nešto vama. Ono treba da bude razičito od stvarnog naziva (tipa) računara koji će imati ulogu host-a. da biste videli listu memorisanih konfiguracija. Selektujte konfiguraciju koja vam je potrebna.Takođe. unesite broj telefona posredstvom koga ćete pristupiti host sistemu.5 Thursdag June 22.2. Ovo polje je već popunjeno sa konfiguracijom koja vam je potrebna da biste pristupili tom host sistemu.

kada pritisnete <Esc> taster da se vratite u glavni meni. 1995 10:24 pc an Copyrigh 1990-91 Synantec Corporation All Rights Reserued t to: nn Licenseđ i i __ | Caller Infornation for: dragan BHHHHHi Allou caller to blank host screen: Ves Allov caller to reboot host: Ves Allov use of <CtrlXBreak>: <Ctrl>-C And <Ctrl><Break> Allou special kegboard handler: Ves . dobićete na ekranu sledeću poruku: The Use Caller Information List preference option is currently set to NO. dodeljivanje naziva remote korisniku otvara novu formu gde se smeštaju svi detalji koji su vezani za tog korisnika. pcANYWHERE/Host prikazuje ovu formu sa osvetljenim poljem Password. ukoliko želite da koristite unete podatke.PC za napredne korisnike 1) lz pcANYWHERE/Host glavnog menija.Initially Off Allou caller to change host node: No Caller subject to inactiuity tine: No Log calls fron this caller: No Print destination: Print To Host 0nly Terninal type: pcANVUHERE Tine alloued online: 0 nin (0=unlinited) Callback phone nunber: prefix: suffix: Connand to execute: 11 mfffl fflm Hel p slika 2. Vi sada možete da postavite na DA. Norton :AMVUHERE/Host Uersion 4. 6) Pošto pritisnete taster <Esc> da biste napustili ovaj ekran. 3) Pritisnite <lns> taster. izaberite View/Modify List of Callers. You may set it to YES now in order to use the caller entries. 4) Kao i kod liste host-ova.) 250 Vodič za PC . Kada pritisnete taster <Enter>. (Korišćenje Caller Information List preference opcije je trenutno postavljeno na NE. 2) Norton pcANYWHERE/Host prikazuje prazan "Caller Names" boks gde će biti izlistani nazivi pozivara (remote korisnika). da biste dodali novog pozivara. Svaki dolazni poziv (remote korisnik) mora imati jedinstvenu šifru.74 Ekranski izgled informacione forme za izabranog remote korisnika 5) Otkucajte šifru koja će biti potrebna remote korisniku da bi pristupio vašem sistemu. 7) Pošto je ovo verovatno vaše prvo korišćenje Caller List-e. Kao i kod naziva host-a. Norton pcANYWHERE/Host koristi šifre pridružene remote korisnicima da bi proverio njihov "identitet". naziv koji dajete ovom remote korisniku je stvar vašeg izbora.5 Thursday June 22. podaci o remote korisniku su sačuvani pod nazivom koji ste psecificirali.

Aktivirajte taster <Esc>.2. kako bi oiakšao daljinsku računarsku sesiju. pcANYWHERE/Host će koristiti "default" podatke za pozivaoca. sesija može da počne. izaberite Select Active Configuration da biste videli listu konfiguracija memorisanih za vaše potrebe. sesija može da počne. dok remote korisnik uspostavlja vezu.2. da biste pozvali sistem. 1) Iz Remote glavnog menija. Ako status boks prikazuje konfiguraciju koja vam je u ovom trenutku potrebna. Ukoliko želite da listate pozivaoce. Na strani Host-a Preduzmite sledeće akcije u očekivanju veze. 2) Osvetlite (selektujte) naziv host-a kojem želite da pristupite i pritisnite taster <F2>. selektujte Connect To Host. 8) Sa Use Caller Information List postavljenim na Yes. Neiskusni korisnici ili korisnici koji nisu dovoljno upoznati sa Vodič za PC 251 . pritisnite remote hot tastere. morate postaviti na Yes. <Ctrl> i desni <Shift>. otkucajte korektnu šifru. Norton pcANYWHERE/Host prikazuje listu sa opcijama. tj. prekinuli sesiju ili izvršili neku drugu pcANYWHERE/Remote aktivnost. Da biste zavrŠili. "Default" podaci neće se pojaviti u listi. Norton pcANYWHERE/Host prikazuje statusne poruke. Ako ostavite opciju No. Da biste pregledali meni host opcija dok ste "on line". Norton pcANYWHERE/Host prikazuje konfiguracionu formu. Kada je veza uspostavljena. a osvetljena je opcija Wait For A Connection. 4) Pritisnite taster <Enter> da bi sesija počela. to znači ili da host ne zahteva šifru ili je pcANYWHERE/Remote šifru preneo automatski host-u na osnovu šifre memorisane u host informacionom zapisu koji se poklapa sa nazivom host-a koji ste izabrali. Remote korisnik će inicirati sesiju. hot) tastere <Alt> i desni <Shift>. 2) Izaberite naziv konfiguracije koja je potrebna remote korisniku da bi pristupio host-u. Na Remote strani Sledite niže navedene preporuke. 3) Izaberite Begin Host Operation. 3) Ako pcANYWHERE/Remote zatraži od vas šifru. kada remote korisnik unese šifru ubeleženu u caller information formu. da biste uspostavili vezu sa host sistemom. možete preskočiti korake 1 i 2. pritisnite istovremeno host "vruće" (engl. statusna poruka nestaje i sesija počinje. Kada host prihvati šifru. da biste se vratili u glavni meni host-a. Brzo uspostavljanje veze (Quick Connect) Ova karakteristika omogućava vam da lako i brzo konfigurišete vaš računar da bude host ili remote. Ako ne zatraži šifru. tj. Vaš ekran sada prikazuje (prati) ekran host-a. Norton pcANYWHERE/Remote prikazuje listu sa nazivima host-ova. Kada vam je isporučn ovaj softver. Početak sesije Pošto su izvršene sve pripreme. svi parametri iz te forme biće korišćeni u sesiji. 1) Iz Host glavnog menija. Use Caller Information List je postavljeno na No. Interfejsi i periferije Norton pcANYWHERE/Host zatim prezentira meni opciju: Use Caller Information List: Yes/No.

Serijski Host Quick Connect sadrži mali broj parametara koji treba da se podese pre uspostavljanja veze.... j!. 1! iiilH ...PC za napredne korisnike pcANYWHERE programom ili uopšteno sa programima za daljinsku kontrolu modema. ji lii iiiliil jijšL liil i mm. Hot Xey To Actiuate Exit. 'll :>iji i ijl Utilities.. ifiiii hi Quick Connect Options Exit..Uj II 11! li i!i!!!!! !:ii i!i!t! !i!i Host status: Inactiue Configuration: Serial: Hoden H'i'i'i'i' p iiiiiliiiliiliilliillillliliiililiililiiiiiii slika 2. možete ili početi sa procesom uspostavljanja veze ili modifikovati Quick Connect Parameters koji se nalaze u "background" prozoru.ll! Uiew/Modify List Of Callers. takođe. moći će da ostvare vezu uz minimum napora. avnog memja. Select Actiue Configuration.. Data rate: 2400 Flou control: RTS/CIS Hoden: None Adjust speed to noden: Additional noden initialization string: jšj jjjŠji. lillll « i |||i|jj j|j... izaberite Quick Connect opciju iz Host. Preferences.COHl Default caller info: <uieu/nodify>.. :II pcflNVUHERE Host Hain Henu iis Ouick Connect. I.75 Glavni meni host-a sa izabranom opcijom Quick Connect Pošto ste izabrali Quick Connect opciju.. Da biste uspostavili vezu. Ovo je... Exit. jednostavno izaberite željeni metod iz menija. korisna opcija kada testirate nove hardverske konfiguracije ili kada je postavljena samo jedna aktivna šifra (koja je smeštena u Default Caller Information tabelu). 1 Quick Connect Paraneters Port/deuice type: Serial .76 Meni za izmenu Quick Connect parametara 252 Vodič za PC jjt | .. šjš .. Ova opcija olakšava iskusnim korisnicima aktivnosti oko postavljanja željenih parametara neposredno pre uspostavljanja veze. Allou Inconing Calls Call A Renote Hodify Connect Paraneter S|i ijiji! ijijijijijijij !j ijiji iiiiišišišiii! !i il iiiliiiiiiiii 1iiiili ! t i|ii l!i!i!išil Host status: Inactiue i!i!i Configuration: Quick Connect slika 2. Da biste počeli.. Harduare Conf igurations. egin Host Operation.

Utilities... Za modifikovanje parametara važi sve ono što je rečeno kod host-a.77 Glavni meni remote-a sa izabranom Quick Connect opcijom NAPOMENA: Opcije koje su na raspolaganju za uspostavljanje veze zavise od toga da li je izabran modem ili ne. pritisnite taster <Esc> i time ćete biti vraćeni u Quick Connect Options meni. Iz ovog menija možete započeti proces uspostavljanja veze. Interfejsi i periferije Modifikovanje parametara Kada izaberete Modify Connect Parameters opciju.. da biste uspostavili vezu..78 Meni za izmenu Quick Connect parametara Vodič za PC 253 . Autonated Procrdures.2.... možete ili početi sa procesom uspostavljanja veze ili modifikovati Quick Connect Parameters koji se nalaze u "background" prozoru... Ako je modem izabran. slika 2. Ako ste izabrali modem..COHl Terninal enulation: pcAHVUHERE Data rate: 2400 Parity: Hone Flpu control: RTS/CTS Hoden: Hone Phone nunber: Adjust speed to noden: Additional noden initialization string: Quick Connect Options irect Connect/Terninal Hode ||| Uait For A Connection CDCD) Hodify Connect Paraneters 111 slika 2.. meni se zatvara i možete da modifikujete Quick Connect Parameters. Kada završite sa modifikovanjem parametara. Exit. Ouick Connect Paraneters Port/deuice type: Serial ...... Da biste izabrali ovu opciju. Serijski Remote Quick Connect karakteristika omogućuje vam da brzo i lako konfigurišete vaš računar da bude remote. pcANYWHERE može čekati na vezu (wait for a connection) proveravajući DCD (Data Carrier-Detect) signal. Harduare Configurations.. U ovom trenutku vi imate mogućnost da prepustite programu da automatski modifikuje ove parametre ili da izaberete No i da zadržite prethodne vrednosti. Conncct Uia List Of Hosts. Preferences. Kada je modem postavljen na NONE. pcftHVUHEBE Benote Hain Henu | luick Connect. pcANYWHERE može izvršiti poziv ili čekati na poziv programiranjem modema. jednostavno izaberite žejjeni metod iz menija. Direct Connect/Terminal Mode je podržan u oba slučaja. Uiew/Modify List Of Hosts. Run Script.2.. pcANYWHERE će predložiti optimalne vrednosti za nekoliko parametara koji su bitni za rad modema.

Laserski štampač. takođe. Rezultat je šablon neneutralizovanih tačaka. Vođen jednim elektronskim uređajem za kontrolu. Dalje razmatranje ovog veoma korisnog programskog paketa premašuje okvire ove knjige i zainteresovani se upućuju na originalnu literaturu. Dok remote korisnik radi sa ovim menijem. radi kao aparat za kopiranje. PDL (Page Description Language . poznatijeg pod imenom RIP (Raster Image Processor).20 Laserski štampači Svaki laserski štampač se. infracrveni laser stupa u dejstvo. • Laserski zrak treba da se kreće toliko brzo . presvlači suvim. Za laserske štampače. pozitivno naelektrisano. to je najčešće raster u rezoluciji od 300 tačaka po inču.PC za napredne korisnike Kada je remote korisnik u "on line" vezi sa host-om. ona odražava (reflektuje) zrak prema valjku sa neprekidno promenljivim uglom. Kopir-aparat formira celu sliku sa originala odjednom. koji ostavlja trag na papiru. sastoji od dva dela. laser se pali i gasi hiljadama puta u sekundi. koje se prepliću i formiraju slova i cifre. Neke od prikazanih opcija (a i neke podopcije) na raspolaganju su samo ako ih je host korisnik odobrio. Svaki put kada precizno fokusirani zrak pogodi površinu osetljivu na svetlost. dok laserski štampač (printer) jednovremeno pravi jednu liniju. fiksirani zrak se reflektuje sa površine ogledala sa šest ploha. okreće. Kada se skup podataka za čitavu stranu prikupi u tzv. host-ov ekran prikazuje poruku Remote user is busy. "Mastilo" (zapravo crni prah) je. i prah se zadržava jedino uz nenaelektrisane tačke. baferskoj memoriji. Valjak se. Kao i savki drugi računar. Umesto toga. i RIP je izgrađen oko mikroprocesora (najčešće 254 Vodič za PC . na ekranu se pojavljuje Session Options meni. spuštajući "stranu" dok se zrak kreće preko nje. zatim. prah se prenosi. Te formule RIP zatim interpretira i iz njih izrađuje odgovarajući raster koji odgovara rezoluciji izlazne jedinice. i računara. a grejač stapa prah na hartiji. Valjak se. 2. praškastim "mastilom" i lik se prenosi na papir. Kod njega se na površini obrtnog valjka. istovetni pozitivni naboji se međusobno odbijaju. u osnovi.da bi bilo nepraktično sam laser pomerati tamo-amo. takođe. Primarna funkcija RlP-a je da program. na osnovu digitalnih podataka koji predstavljaju slovne i grafičke simbole predviđene za štampanje. Dok jedna strana ogledala promiče. pisan u nekom od jezika za opis stranice (na primer Postscript ili PCL).jezik koji omogućava integraciju teksta i slike) definiše sve elemente stranice kao geometrijske oblike pomoću niza matematičkih formula.čitavu stranu pretvara u sliku za oko sedam sekundi . ispisnog mehanizma. Kada se nanese preko valjka. prevede u binarni signal koji će kasnjje upravljati laserskim zrakom ispisnog mehanizma. Valjak se okreće preko papira. koje se vrti sa nešto preko 93 obrtaja u sekundi. dok njegov zrak poigrava preko valjka. Naime. unekoliko. kome je dato pozitivno naelektrisanje. usred "mnoštva" pozitivnih naboja.2.Please wait. formira odgovarajući lik. pozitivni naboj se lokalno neutrališe. aktiviranjem hot tastera.

visok stepen pouzdanosti i izuzetna trajnost.2. otvarajući put u unutrašnjost štampača. oslobađa se masivan poklopac koji se zatim može podići. Uz štampač isporučuje se kaseta sa tonerom. kaseta ulazi veoma lako. Kaseta se postavlja u poklopac (nalepnica sa oznakama za čuvanje kasete okrenuta na gore). Da bi se štampač doveo u operativno stanje.21 Laserski štampač HP LaserJet Series II Štampač HP Laserjet Series II zasnovan je na "Canon"-ovoj tehnologiji koju odlikuju smanjene dimenzije. kada se "pogodi" pravac. dovoljno je postaviti tonersku kasetu u mašinu. S obzirom da se u kaseti nalazi toner u obliku praha. i ROM-a u kojem je. između ostalog. kabl za povezivanje sa računarom i priručnici za upotrebu. memorisan PDL interpreter. RAM-a u koji se memoriše sadržaj stranice za ispis. >>>>X#>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>! Izlazni valjci Procesor Toner kertdridž Sočiva za kompenzaciji Fotoosetljivi valjak Sočiva za fokusiranje Laserski izvor Corona Wire Ulazni valjci slika 2. čak i ispravan položaj.. pa. Povlačenjem dugmeta na gornjoj površini. U svakom slučaju. pre postavljanja u štampač preporučuje se blago okretanje oko uzdužne ose da bi se toner ravnomerno rasporedio. zahteva prilično pažnje.79. Sledeći korak je oslobađanje pristupa tonera selenskom bubnju koji se nalazi u samoj kaseti.a) Funkcionalni delovi laserskog printera 2. zbog dimenzija kasete. 2 2 Interfejsi i periferije Motorola 68000). Sa desne strane poklopca nalazi se otvor kroz koji se može videti Vodič za PC 255 .. iako se ne može postaviti pogrešno.

dok se ne začuje "klik".pri zaglavljivanju papira i redovnom čišćenju. tako da je jedino vidljiv transportni mehanizam koji provlači papir i tanka žica (CORONA WIRE) koja je obezbeđena od dodira retkom mrežom. Cistač se lako postavlja. Pristup unutrašnjosti štampača je potreban samo u dva slučaja . u kasetu se može postaviti isključivo papir koji po formatu odgovara deklaraciji kasete nešto veći ili. list po list.sva elektronika je sakrivena na dnu i uz bočne ivice. pa kod prve kasete može izazvati i malo straha od posledica. izvući van kasete traku koja u skladišnim uslovima sprečava izlivanje tonera. Ako je to ipak neophodno. koristeći je kao dršku. uobičajeno je da se ovo ipak obavlja automatski postavljanjem veće količine papira u kasetu. Ovaj postupak nije ni malo nežan . lako se papir u laser može postaviti ručno. Vođice slika 2.zahteva se prilično jako povlačenje. Kaseta uz laser je A4 formata. češće. Zatvaranje poklopca se ostvaruje prostim pritiskom na gornju površinu.79. b) Laserski štampač HP Laserjet Series II 256 Vodič za PC . U svakom slučaju. manji formati papira zahtevaju ručno postavljanje. sakriven je ispod zelenog poklopca u zadnjem delu unutrašnjosti. ali se opciono mogu nabaviti i drugi formati.PC za napredne korisnike kaseta i plastična pločica zalepljena za nju. Pogled u unutrašnjost štampača ne otkriva ništa posebno interesantno . Pločicu treba silom odlepiti i zatim. treba raditi bez naglih pokreta. Valjak koji se zagreva i "peče" toner nanesen na hartiju. Uz svaku kasetu se dobija i filcani čistač termičkog valjka. Jednom postavljenu kasetu ne bi trebalo vaditi iz uređaja. Za ovo su obezbeđene dve vođice na poklopcu kasete čiji razmak se ručno podešava.

Sa desne donje strane štampača nalazi se poklopac. kao i broj stranica koje su odštampane od kako je štampač napustio fabriku. stanje svih opcija koje su izabrane u panel meniju i. Prvi test se dobija dužim pritiskom na taster obeležen sa "PRINT FONTS/TEST" (nekoliko sekundi). štampaču je potrebno od nekoliko sekundi do pola minuta da se zagreje i postane operativan. lako uočava. nalaze se i dva interfejs konektora . Nakon uključivanja.tada se krajnji položaj pri umetanju najlakše uočava. Na zadnjoj strani. na prvoj su tzv. potrebno postaviti odgovarajuće parametre komunikacije.2. Interfejsi i periferije Kaseta se u štampač postavlja bukvalno "guranjem" u predviđeni otvor. Direktna provera hardvera."centroniks" i RS232. Vodič za PC 257 . U gornjem delu će biti ispisano nekoliko veoma važnih informacija serijski brojevi operativnog sistema i ugrađenih fontova. dve najvažnije. PORTRAIT (uspravni) fontovi. U ovaj prostor se postavljaju tzv. Pokreće se pritiskom na isti taster kao u prethodnom slučaju. treba pritisnuti taster "ON LINE" kako bi štampač "izgubio" vezu sa računarom. Sledeća dva testa se aktiviraju sa kontrolnog panela i češće se koriste.2. 2 ili 4 megabajta. Najveći broj tastera ima dvojaku ulogu. Tasteri "+" "-" služe za kružno kretanje kroz izbor vrednosti. količina memorije kojom laser raspolaže. Kontrolni panel ima 7 komandnih tastera i dva odvojena sa oznakama " + " i ". sa malo prakse. Štampač će odštampati punu stranicu znakova iz ASCII skupa. Bez obzira koji od interfejsa izaberete za komunikaciju. dok se izbor potvrđuje tasterom "ENTER". obezbeđen zavrtnjem. Čitava strana je uokvirena tankom linijom koja omeđuje površinu na kojoj je fizički moguće štampanje. Na ovom testu može se uočiti još jedan važan detalj. kertridži za fontove (Font Cartridges). Funkcija ispisana u gornjem redu se dobija kratkim pritiskom na taster. pored uobičajene utičnice za mrežno napajanje i prekidača. Uz svaki font su date i njegove osnovne karakteristike. Laser se fabrički isporučuje sa 512 kilobajta memorije. Ovo se ostvaruje preko kontrolnog panela. Najlakše je kasetu postaviti tako što se njen zadnji kraj blago izdigne na gore . Najbolje je odmah startovati jednu od tri dijagnostičke procedure. zaprljanosti uređaja i podešenosti se postiže test procedurom koja se aktivira pritiskom olovkom sa tupim vrhom na taster <TEST>. ali ovaj put kratkim pritiskom. U oba slučaja. Nakon nekoliko sekundi. prethodno. dok su na drugoj odštampani kraću uzorci LANDSCAPE (oboreni) fontova. Poslednji test je automatski ispis svih fontova koji su u tom trenutku na raspolaganju štampaču. Ispis se dobija na dve stranice. dok se funkcija iz donjeg reda poziva pritiskom i držanjem tastera nekoliko sekundi. koji krije konektor za memorijsko proširenje. prethodno. štampaču je. Svaka ozbiljnija primena (stono izdavaštvo) zahteva da se memorija proširi jednom od tri mogućnosti .sa 1. Brojač je neophodan za praćenje istrošenosti tonera. Oba su ugrađena fabrički i mogu se alternativno koristiti. sakriven na donjoj levoj strani štampača. Ispod kasete se nalaze dva velika otvora u čijoj se unutrašnjosti otkrivaju konektori. Radna površina je za skoro pola centimetra manja sa svake strane od stvarne veličine papira. Nema jasnog znaka kada je postavljena u svoj konačni položaj. ali se razlika. štampač treba da izbaci list sa tankim i čistim vertikalnim linijama.

stanje OFF zahteva da. "dečja igra".moguće je u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu odštampati bilo šta i. ON stanje tera štampač da automatski nastavi rad. otvara drugi meni kroz koji se kreće na isti način. pozicioniranje kursora. tek nakon naredbe FORM FEED. kao da se radi o funkciji iz donjeg reda (iako to na ovom tasteru nije posebno naznačeno). 258 Vodič za PC . pri ovakvom načinu formiranja strane. grafika. Sledeći pritisak na <MENU> taster daje izbor AUTO CONT = OFF pri čemu +/. Kratak pritisak na <MENU> taster. proreda itd. Njegove opcije su vezane za radne parametre . Naredbe su tako izabrane da se štampač može tretirati na dva sasvim različita načina.definitivno je izbačeno slanje parametara naredbi u binarnom obliku. Na displeju se pojavljuje SYM SET = ROMAN . Još jedan pritisak na <MENU> taster nas dovodi do najvažnijeg izbora .izbor aktivnog fonta. Ako se izabere ovaj drugi. formata papira. Ako se štampač koristi kao pisaća mašina. Sve naredbe su podeljene u 6 grupa: formatiranje strane. fontovi. potvrditi neku od njih (ENTER ostavlja zvezdicu kao oznaku da je ta vrednost izabrana). Pomenuta osobina direktno proizilazi iz principa rada štampača koji mora imati u memoriji formiranu kompletnu sliku strane pre nego što laserski zrak počne da je prenosi na selenski bubanj. pri konfigurisanju osnovnih parametara rada treba izabrati MENU naredbu. Podržane su brzine od 300 do 19200 bauda. pravo korišćenje štampača zahteva poznavanje takozvanih ESC ("iskejp") sekvenci. Za drugu osobinu je direktno zaslužan HP . na displeju se pojavljuje 00 READY. odgovara proširenom ASCII skupu. Međutim. linijski razmak i kursor pozicionira u jedinici veličine slova pri normalnom proredu. Radi se o načinu na koji će se štampač ponašati u slučaju kada nastane neka od mogućih grešaka u radu . za izbor pisma. Međutim. u trenutku kada neki od parametara izmenite. način uvlačenja papira itd.8* što znači da je inicijalno izabran skup znakova koji. pritiskom na <ENTER> taster.bira se paralelni ili serijski interfejs. nakon uklanjanja greške. dalji pritisci na MENU daju mogućnost da se izaberu parametri komunikacije. Višekolonski ispis. kojima se laser može naterati da uradi bilo šta iz svog bogatog repertoara. dobiti otisak na papiru. Za upravljanje laserskim štampačem karakteristične su dve stvari. broja redova na strani.nude izbor ON ili OFF. Nove vrednosti imaju efekta tek nakon pritiska na taster <RESET> i resetovanja štampača. mešanje grafike i teksta i razne varijante tekst procesora koji rade sa matričnim štampačima su. Prva je da se strana po kojoj ispisujemo u mnogome ponaša kao i ekran računara . makroi i ostale naredbe.PC za napredne korisnike Konkretno.tipa interfejsa koji koristimo. Iz menija je moguće izaći i ranije. Prvi imitira linijske štampače postavljaju se margine. Sve izmene radnih parametara se trajno pamte i ostaju aktivne čak i kada se uređaj isključi. pritisnemo taster <CONTINUE>. Nakon što se prođe kroz sve opcije iz menija. sasvim je dovoljan i kontrolni panel. umnogome. na papir staje uobičajenih 66 redova sa po 80 ili 132 znaka. Pritiskom na "+" ili tastere možemo pregledati i ostale varijante ovog izbora i tasterom <ENTER>. ali taster treba zadržati duže. nove vrednosti se ne primenjuju automatski. Tasterima + ili .

postoje naredbe za popunjavanje pravougaone površine različitim gustinama i tipovima rastera (istim naredbama se povlače horizontalne i vertikalne linije) i naredbe za rad sa grafikom različite gustine . ne razmišljajući da bi i sami mogli da preuzmu upravljanje nad štampačem. Set naredbi je optimalno izabran.75. praktično. dok se sa leve strane nalazi mala četkica kojom se čisti zaprljana elektrostatička nit (CORONA WIRE).2. 150 ili 300 tačaka po inču. za razliku od gumenih senzora na "dvojcF'. međutim. neproporcionalna pisma koja. Interfejsi i periferije Drugi način je daleko interesantniji.i nakon nekoliko potrošenih kaseta sa tonerom. Pri slanju bit mapiranih slika. a spreda su dva mesta za kertridže sa fontovima i. Eventualne nečistoće transportnog mehanizma treba ukloniti mekom krpom. ali su dirke pokretne.kursor se pozicionira na bilo koju tačku (rezolucija 1/300 inča). povremeno. samo dva pisma . uglavnom odvija sa tzv. sa bočnih strana se priključuju razne kartice za proširenje memorije.ako izaberete pismo nepostojećih karakteristika. Laserjet III veoma podseća na svog prethodnika. Na stotinak kopija pre kraja. Ako postavite kursor van površine papira. Kontrolni panel je postavljen na isto mesto. 100.2.2. broj tastera je. 2.slika se šalje red po red (kao i na ekran visoke rezolucije). neće biti nikakve razlike u kvalitetu otiska. Održavanje štampača je izuzetno lako. Winjet) i tome slično. Sa zadnje strane štampača su priključci serijskog i paralelnog interfejsa. umnogome. tekst koji štampate se jednostavno ignoriše . rad se. bez čišćenja.22 Laserski štampač HP LaserJet Series III Spolja gledano. a mikroprocesorska ploča je predizajnirana. a štampač se optimalno ponaša čak i u neregularnim situacijama. pa više nema potrebe za grupisanjem osam redova i preračunavanjem vertikalnih grupa bitova kao kod matričnog štampača. Promene na štampanoj ploči. međutim. naravno. ispisuje upozorenje "TONER LOW". Pri ubacivanju svežeg tonera. štampač na displeju. kaseta za papir. Najveći broj korisnika nabavlja laserski štampač da bi ga upotrebio za kvalitetnu pripremu štampe uz pomoć nekog od programa za prelom. a i njihove funkcije se veoma umereno razlikuju. Toner kaseta je deklarisana na 4000 kopija i u praksi se pokazalo da je ova vrednost vrlo precizno izmerena .gotovo nikada nije manja. štampač aktivira ono koje najviše odgovara zadatoj specifikaciji. Ta kaseta je jedina funkcionalno bitna razlika . čeka vas još jedno prijatno iznenađenje . Ako je prvi ekvivalentan tekst režimu video adaptera. U "srcu" uređaja je i dalje Canon-ova mašina. treba pregledati unutrašnjost štampača.Courier i Line Printer su tzv. onda je ovaj drugi pravi grafički režim . odgovarajuće promene je preživeo i deo za prihvatanje štampanih listova. nepromenjen.datotekama koje sadrže definiciju pisma. povećanu rezoluciju (LaserMaster. Bez obzira na ugrađene fontove.znatno je robustnija i u nju staje gotovo dva puta više papira nego u kasetu prethodne generacije. To znači da Laserjet II i III koriste potpuno iste tonere. znače da su kartice za proširenje memorije Vodič za PC 259 . podsećaju na ona sa klasičnih pisaćih mašina. iako razlike nije teško uočiti. "SOFT" fontovima . Sa čišćenjem ne treba ni malo žuriti . Fabrički su ugrađena.

Jedna od osnovnih prednosti "trojke" je tehnologija povećanja rezolucije. potrebno je određeno iskustvo ili barem strpljenje . light. postavite dugme na devetku. svode na prednosti "trojke" nad prethodnikom. po potrebi. pri čemu svaka može imati megabajt ili dva megabajta RAM-a možete se. Na kontrolnom panelu mogu se podesiti neke osnovne stvari koje se. odlučiti za osnovnu varijantu a potom. veličine 6pt. resolution enhacement treba vratiti na dark. dok kod fonta. light i. off. slika 2. Takođe. Kod "trojke" situacija je mnogo bolja: može se ubaciti jedna ili dve kartice za proširenje memorije. možete da izbacite postojeću karticu i da ubacite novu)."zaobljavanje ivica" se . što je prilično žalosno . kod sitnijih slova. ovo označava petu reviziju jezika koja se od prethodne razlikuje za po dve suštinske 260 Vodič za PC . dok položaju bliskom jedinici (veća potrošnja tonera) više odgovara medium ili čak. naravno. Da biste izvukli maksimum iz ove tehnologije. Memorijske kartice za "trojku" su bolje zamišljene ( u "dvojku" se stavlja jedna kartica od 1. premda se primećuje kod sitnijih slova bolje rezultate daje medium.ako nabavite megabajt pa poželite dva. odluku dark ili medium treba uskladiti sa položajem zelenog dugmeta koje određuje koliko tonera trošite: ako štedite toner. može postaviti u stanja dark.2 ili 4 megabajta memorije koja se ne proširuje . dodavati memoriju.ako ste proširili memoriju "dvojke". tj. medium. Podrazumevano stanje je dark. uglavnom. "Trojka" koristi PCL (Printer Control Language) jezik i to verziju 5.PC za napredne korisnike nekompatibilne. dakle. moraćete da nabavite i novu memorijsku karticu.80 Laserski štampač HP Laserjet Series III Osnovna upotreba štampača je krajnje jednostavna. a onda se odlučili da nabavite "trojku". putem kontrolnog panela ili komande. light predstavlja pravi izbor.

Tehnologija poboljšane rezolucije (Resolution Enhancement Technology RET) je glavna karakteristika Laserjet III štampača. slika 2. Na slici 2. Horizontalno glađenje se ostvaruje varirajući veličinu tačke. Kao rezultat ivica gotovo vertikalne linije ili krive izgleda glatko.81 Tipografski efekti kreirani "trojkom" Glađenje gotovo horizontalnih linija i krivih je tehnički mnogo komplikovaniji proces nego što je prethodno opisani proces za vertikalne linije i krive. Suštinske stvari su skalirani (skalabilni) fontovi i ugrađeni HP-GL. koja obezbeđuje tekst oštrih (jasnih) ivica.2. Laserski zrak skanira foto-osetljivi bubanj sa leva u desno.82 prikazana je gotovo slika 2.zrak se uključi pre ili kasnije. ON/OFF tajming laserskog zraka . pošto je pozicija tačke bila pomerena bliže ka susednim tačkama. Interfejsi i periferije stvari i bezbroj //sitnica//. Ovo omogućava da se izvrši pomeranje tačke na "rešetki" levo ili desno podešavajući tzv. Jasnije tačke i preseci linija štampaju se inteligentno podeSavajući veličinu i poziciju tačke u relaciji sa susednim tačkama.82 Gotovo horizontalna linija formirana bez RE tehnologije Vodič za PC 261 .2. kao i kvalitetnu grafiku.

Skalabilni fontovi mogu da variraju u veličini. zatim. Fontovi mogu biti skalirani do 999. __ ___ slika 2. a 40% manja tačka naspram 60% manje tačke. wide) i debljinu (light. Karakteri napravljeni od skalabilnih fontova kreiraju se unutar printera na osnovi karakter-po-karakter. jedan skalabilni font može da zameni više bit mapiranih fontova. Bubanj. Za bit mapirane fontove. Ova modulacija izaziva da manji od normalnih iznosa energije budu naneti na foto-osetljivi bubanj. 20% manja tačka (od normalne) se smešta naspram 80% manje tačke. medium. gde je prikazana poboljšana gotovo horizontalna linija. Bit mapirani fontovi se sastoje od tačkastih (engl. Ukoliko koristite širok dijapazon veličine karaktera.PC za napredne korisnike Slični efekti nazubljenosti pojavljuju se na horizontalno orijentisanim krivama. ali imaju fiksni stil i debljinu.83. Efekat glađenja je ostvaren smeštajući tačke koje su podeljene u inkrementima od 20% u komplementarnim relacijama. italic. tzv.75 tačaka (1 tačka = 1/72 inča) u inkrementima četvrtine tačke.83 "Glađenje"gotovo horizontalne linije RE tehnologijom Korišćenjem tehnologije poboljšane rezolucije kreiraju se oštriji karakteri i jasniji preseci linija. Courier od 10 tačaka je jedan font a Courier Bold od 12 tačaka je drugi. svaka promena u veličini (broj tačaka) zahteva poseban font. Sa druge strane. takvim kao što je malo slovo "r" u pismu CG Times. Ovime se kreira linija koja je gotovo uniformna po širini. a time i profesionalniji izgled štampanih dokumenata. Na primer. stil (normal. bold). privlači manju količinu tonera i stvaraju se manje tačke. Na primer. Skalabilni (vektorski) i bit mapirani fontovi Glavna razlika između skalabilnih i bit mapiranih fontova je u broju različitih karaktera po veličini koje štampač (printer) može da generiše. Rezultat je: bolji izgled teksta i grafike. dot-by-dot) uzoraka (šablona) unapred definisanih veličina. Bit mapirani fontovi imaju fiksnu veličinu u tačkama (height). Skalabilni fontovi su opisani jedinstvenim matematičkim formulama unutar printera. Poboljšana rezolucija moduliše (varira) intenzitet laserskog snopa da bi rešila problem. condensed. On opterećuje memoriju printera više nego skalabilni fontovi. skalabilni fontovi više koriste snagu 262 Vodič za PC . Ovo glađenje se jasno vidi na slici 2.

što omogućava komponovanje složenih ispisa uz minimalan utrošak memorije i komunikacionog vremena. CG Timcs CG Ttmes Italic CG Timcs Bold CG Times Bolđ Italic Univers Medium Univers Medium Italic Univers Bold Univers Bold ttalic line Printer 16. 12 poin Courier Bold 10 pitch. VodičzaPC 263 . 10 point Courier 10 pitch. 12 point Courier Italic 10 pitch.2. 10 point Courier Italic 12 pitch.84 Vektorski i rasterski fontovi Što se tiče HP-CL kompatibilnosti. 12 point slika 2. Ukinuto je ograničenje "dvojke" koja je na jednoj strani dozvoljavala do 16 fontova (sada je to ograničeno samo raspoloživom memorijom) i omogućeno je "preklapanje" slika (primena tzv.S point Courler 12 pltch.ukoliko neki programski paket podržava ploter. Nešto slično se ranije moglo raditi po ugradnji HP-CL kertridža ili instalacijom odgovrajućeg programa.6? pitch."trojka" će automatski okrenuti postojeći (skalirani ili bit mapirani) font u bilo koju od četiri orijentacije. Laserjet III može uspešno da simulira bilo koji HP ploter formata A4 . pošto printer uvek izvršava matematičke rutine da bi kreirao ove fontove.2. Posebno je interesantno da se na istoj strani može kombinovati PCL i HP-GL. brže. možete izlaz preusmeriti na laserski štampač i sve će biti odštampano bez potrebe za bilo kakvom konverzijom. ali je sada sve mnogo lakše i. trošeći za to odgovarajuće količine memorije. "and" i "or" operacija). 6. Na istoj strani se sada mogu kombinovati portrait i landscape ispisi i to bez potrebe za prethodnom transformacijom fontova . Interfejsi i periferije procesiranja printera. što je posebno važno. 10 point Courier Bold 12 pitch.

Preko dvosmernog Centronics interfejsa. Za povratak u normalan režim treba koristiti SP 0.1 . pored serijskog i paralelnog.tačaka po inču). 2. odnosno COPY /B ENDLPT1: . Ovde je sa Esc obeležen uobičajeni char(27). koji se isporučuje uz Laserjet 4 modele. dok je kod 4 PostScript opcioni SIMM ). ima smisla upisati ih u datoteke START i END..23 Laserski štampači HP LaserJet 4 Na prvi pogled novi modeli Laserjet 4 i 4M izgledaju znatno modernije i funkcionalnije nego prethodnik Laserjet III. biti najpristupačnije onima koji je direktno programiraju. bez obzira na četvorostruki broj tačaka po kvadratnom inču. Ukoliko se sekvence često koriste. dot per inch . Oba modela imaju ugrađene skalabilne fontove (35 Intellifont i 10 TrueType za Windows 3. Laserjet 4M. Ukoliko koristite AutoCAD 12. novi štampač je. preklapanje slika i automatska promena orijentacije približavaju PCL i dalje fleksibilnijem PostScript-u zadržavajući istovremeno svu jednostavnost i kompatibilnost. Sada je ponajpre ubrzano štampanje prve strane. Oba modela zasnivaju se na Intel-ovom 80960 20 MHz RISC procesoru koji je oko 5 puta brži od stare Motorole 68000 na 16 MHz u "trojci". koja je ranije znatno štrčala. printer sada može slati poruke o nedostatku papira ili tonera u računar. Kasnije kopije iste strane nova Canon-ova. kao i obično. Kako naterati HP LaserJet III da radi kao ptoter? Potrebna je jedino odgovarajuća komandna sekvenca koja može da glasi: Esc E Esc &I20 Esc %0BIN.PU. takođe. novi laserski štampač. brži od "trojke". Zahvaljujući tome. a imate HP Laserjet III. kao i automatsko prepoznavanje korišćenog printerskog jezika i interfejsa. Iz sledećeg podmenija. dok je ^ L oznaka za kod "form feed" (char(OCH)). poseduje i Apple Localtalk interfejs. pošto su "default" vrednosti u inčima. prava 600 x 600 dpi mašina izbacuje sa manje ili više konstantnih 8 strana u minutu.1 W. proverite da li ste u metričkom sistemu. nego je i kaseta za papir.Esc %0A^L. Takođe su ugrađeni jezici PCL 5 i PostScript Level 2 (kod 4M.PW 0.2. a onda koristiti DOS komandu COPY /B START LPT1: . sada potpuno integrisana u printer. Izaberite iz menija konfiguraciju za ploter a zatim od ponuđenih opcija aktivirajte model pod rednim brojem 11. Štampač se preko DOS-a može u potpunosti podesiti novim Explorer-Utility programom. izaberite Laserjet III i AutoCAD će vam omogućiti pristup Pen Parameters meniju u kome se podešavaju debljine željenih "pera". Pored visoke rezolucije i novi Mikro-toner doprinosi finom ispisu i 264 Vodič za PC . Oba nova modela imaju ugrađen MIO (Modular l/O) slot u koji se smešta jedna od JetDirect kartica za vezivanje u mrežu.1). Pored više rezolucije (600 x 600 dpi . možete crtati linije deblje od standardnih i bez ko-rišćenja eksternih programa.PC za napredne korisnike Skalabilni fontovi. podržava znatno bolju integraciju u mreži.SP 0..AF. Novi dizajn ne samo da štedi prostor na stolu. Sve mogućnosti "trojke" će. Pre postavljanja vrednosti.

lagan). pred sobom ipak nećete imati famoznu "četvorku". Zajednički su im samo BITronics paralelni interfejs. umesto slova P. Štampači HP 4 i HP 4L su programski kompatibilni i imaju manje-više iste mogućnosti. i RET tehnologija. I pored oznake 4 na kućištu. Hewlett Packard poslednjih godina proizvodi i pojednostavljene modele laserskih štampača za ličnu upotrebu (IIP i IIIP). ali se u tehničkim detaljima i rešenjima toliko razlikuju da bi se teško moglo reći da pripadaju istoj familiji. ovoga puta toliko olakšanu da je u imenu dobila slovo L (od light . ugrađena nova ali jednostavnija Canon mašina rezolucije 300 x 300 tačaka. jer većinu njenih ključnih osobina i pogodnosti olakšani model nema. a izostavljene su sve pogodnosti za povezivanje i proširivanje štampača.2. ali omogućava protok podataka u oba pravca i ima deset puta veću propusnu moć.stand by režim (Packard ga zove Intelligent Off). znatno slabiji i sporiji procesor Motorola 68000. Interfejsi i periferije najsitnijih slova ili najpreciznijih grafika i sivih slika. pre svega. RET tehnologija iz "trojke" prenesena je i u ove modele. slika 2. Sa svojih 7 kilograma težine i dimenzijama 353 x 362 x 164 mm. on je verovatno najmanji model laserskog štampača koji se može naći na vašem stolu. U 4L je. ali i po prvi put predstavljene neke nove tehnike za ovu oblast . Vodič za PC 265 . u koji su ugrađena najbolja rešenja ranijih generacija laserskih štampača. ne znači da model 4L nije vredan svake moguće pažnje. U okviru četvrte generacije Packard je lansirao na tržište pojednostavljenu verziju . koji u nazivu modela imaju slovo P (od personal). koji je potpuno kompatibilan sa Centronics interfejsom.85 Laserski štampač HP Laserjet 4L Sve ovo. naravno. tako da izlaz sada treba da izgleda fantastično. Paralelno sa modelima vrhunske klase za profesionalnu primenu (Laserjet 11 + i III).2. U pitanju je poslednji izdanak već legendarne HP tehnologije.

bez obzira da li je štampač u aktivnom stanju. Status Monitor služi i kao "hot key" šel (tasteri <Ctrl> + <Alt> + <E>) .1 dosta dobro iskorišćena. da bi se automatski "probudio" čim mu stigne prvi podatak na port. PAPER (nestalo papira ili papir zaglavljen). . u njega je ugrađen jedan jedini taster i samo četiri svetleće diode za indikaciju najelementarnijih funkcija i grešaka: ERROR (otvoren štampač. ali i na njegov opšti status . Nakon petnaest minuta neaktivnosti. ima krajnje pojednostavljen kontrolni panel. ne treba suditi po njegovom krajnje oskudnom kontrolnom panelu. nema mrežnog prekidača) i na posao čeka u stanju mirovanja (troši samo 5W energije. Pored nadgledanja rada. On reaguje na sve uobičajene probleme u toku rada sa štampačem. Ovo je prvi HP model čijim radom zahvaljujući BITronics paralelnom interfejsu . Ova pogodnost obezbeđuje posebnu lakoću korišćenja štampača i ima čitav niz praktičnih prednosti .u potpunosti upravlja računar. Windows drajver za štampač nema mogućnost izbora kodne strane za interne 266 VodičzaPC . Štampanje ne zahteva nikakve pripreme štampača . međutim. nazvan EconoMode. i ona je u drajveru za Windows 3.PC za napredne korisnike mnogo ekonomičnije korišćenje memorije i poseban režim štampanja.kontrolni centar za poziv odgovarajućih softverskih alata za podešavanje štampača. Osnovna ideja je da se kontrola štampača potpuno prepusti odgovarajućim drajverima. izbor osnovnog pisma i kodnog rasporeda . dovoljno je da izdate komandu PRINT. kao i help sistem za njegovo podešavanje... za razliku od "velike". problemi sa tonerom). "Mala četvorka". štampač se automatski povlači u stanje mirovanja. Iz njega se mogu aktivirati dva osnovna alata: HP Explorer Travel Guide i HP Explorer Remote Control Panel. Štampač je stalno uključen u mrežu ("struju". Ova tehnička inovacija je utrla put jednom potpuno novom konceptu komunikacije sa laserskim štampačem. ili u stanju mirovanja. pre svega. Umesto višefunkcijske tastature i alfanumeričkog displeja.korisnik ima utisak da je štampač stalno spreman za rad. DATA (podaci još u štampaču ili čekanje da papir bude ubačen ručno) i READY (štampač spreman za rad ili prijem podataka u toku).ako se on isključi sa mreže ili "otkači" sa Centronics kabla. Travel Guide je vodič kroz mogućnosti i pogodnosti štampača. ugrađen novi. Aktiviranje štampača je praktično trenutno i potpuno neprimetno . Remote Control Panel služi za daljinsko upravljanje svim podesivim opcijama štampača . Ovako postavljen.kontrola tonera.fontovi koje jednom učitate u štampač (download) ostaju u njemu dok ne dođe do nestanka mrežnog napajanja. Njegova osnovna namena je da bdi nad komunikacijom računar-štampač i da upozori korisnika čim nešto nije u redu. izbor formata strane i broja redova na njoj. instant sistem grejanja. reklo bi se gotovo trenutno. O kontroli parametara i rada štampača brine mali rezidentni program po imenu Status Monitor. štampač prestaje da bude periferni uređaj i postaje integralni deo personalnog računara.ako u magacinu imate papira. dakle u fazi prijema podataka i štampanja. potpuno je bešuman. gustine i tehnike štampe. ne zagreva okolinu). koji radnu temperaturu postiže veoma brzo.i koristi se sa onim aplikacijama koje nemaju odgovarajuće drajvere za rad sa ovim štampačem. u kome se štedi toner za 50% . U štampač je. Medutim. O mogućnostima ovog štampača. o kojima na drugim modelima brine kontrolni panel.

Magacin se prilagođava podešavanjem odgovarajućih graničnika.Letter Gothic. Kada je on aktiviran. Image Adapt može da radi automatski (auto . doduše.Image Adapt (prilagođavanje slike) i Page Protect (zaštita stranice). koji su obično imali korisnici starijih modela kada su želeli da štampaju složenije grafičke strane A4 formata. štampanje počinje tek nakon formiranja strane u memoriji štampača. A4 i legal-sized. Za ovu vrstu problema zadužen je Page Protect mehanizam. ali sa istom vrstom sitnozrnastog praha kao i HP4. MEt analizira čitavu stranu i. dovoljna za sve vrste standardnih poslova. uz posebne softverske tehnike obrade slike i fontova.2. U radu sa grafikom.štampa se samo deo slike koji staje u memoriju).samo kada strana ne može da stane u memoriju). i strana izlazi oštećena. dopušta situacije u kojima ni to ne mora da bude dovoljno. Štampač prima i koverte i folije. čime je praktično uskraćen pristup internom trezoru fontova svim korisnicima koji ne mogu da pronađu svoja slova (YU) u ovom kodnom rasporedu. Coronet. koristi dva originalna metoda za kompresiju podataka . Ova tehnika. Drajver je. Image adapt komprimuje sliku uz male gubitke u grafičkim detaljima. koji štampač koristi i za svoje režijske potrebe i za formiranje strane. ne uspevajući da joj "doturi" sve podatke na vreme. da ne bi došlo do zaglavljivanja papira. tako i one koji mu pristižu u toku same štampe. EconoMode štedi najmanje 50% tonera po strani. Antique Olive. predviđena je i mogućnost automatskog rada.brže štampanje grafike uz gubitke u kvalitetu i tamo gde to nije neophodno) ili nikako (off . Pošto se time gubi dragoceno vreme. Kupci modela 4L su pošteđeni problema sa memorijskim proširenjem. Prilikom obrade složenijih strana. u zavisnosti od nalaza. može se dogoditi da elektronika posustane za mehanikom.executive. CG Times. stalno (on . a proizvođač preporučuje da se svaka promena formata saopšti i drajveru za štampač.1 Latin 1 sa oznakom 19U. Packard. Albertus i VVindings). praktično udvostručuje raspoloživi memorijski prostor različitim metodama kompresije fontova i podataka. Kaseta je pravljena od materijala koji se može reciklirati. uz upozorenje na grešku. ali je ta količina. "Mala četvorka" koristi poseban tip kasete za toner. po prvi put. Režim štampe ne utiče na brzinu rada štampača. Univerzalni magacin za papir prima 100 listova u četiri formata . primenjuje odgovarajuću kompresionu tehniku za štampanje A4 strane punog formata u rezoluciji 300 tacaka po inču. i tada se proširenje za još 1 Mb ne može izbeći. Proizvođač deklariše radni vek na uobičajenih 3000 strana i. letter. Interfejsi i periferije fontove (kojih kod ovog modela ima 26 i to su: Courier. koji je posebno zahvalan za RET tehnologiju ispisa. programski podešen za kodnu stranu VVindovvs 3. i zato je korisnicima ostavljena mogućnost da biraju strategiju koja im najviše odgovara. U ovaj model ugrađeno je. uopšte dokumenata kod kojih kvalitet otiska nije presudan.2. 4L štampa stranicu uporedo sa formiranjem slike u memoriji. kada štampač sam procenjuje da li je neku stranu potrebno na Vodić za PC 267 . koju HP naziva Memory Enhacement Technology (MEt). U radu sa tekstom MEt komprimuje kako fontove koji se upisuju u štampač trajno (dovvnload). pri tom. Univers Condensed. već samo na izgled otiska. Softver. naravno. pri čemu se preporučuje da se ubacuju ručno. samo 1 Mb memorije. uvodi poseban režim štampe za štednju skupocenog crnog praha. a namenjen je za štampanje probnih kopija i.

i spuštanjem i dizanjem pera može nacrtati bilo kakav crtež. Jasno je da se u odgovarajućoj sinhronizaciji ova dva kretanja. da bi se na papiru dobio grafički rezultat nekog projekta ili proračuna. HP-GL/2 (industrijski standard za vektorsku grafiku) i PJL (Printer Job Language . Oba softverska mehanizma. U programskim mogućnostima 4L nije naročito prikraćen u odnosu na ostale članove porodice 4. Naravno. ili pomoću programa Remote Control Panel iz HP Explorer-a. ugrađena tri programska jezika .PC za napredne korisnike ovaj način zaštiti ili ne.86 Pen-ploter formata A3 268 Vodič za PC . a režimi se. Pomoću interfejsa povezan je sa računarom.24 Ploter Ploter je elektronsko-mehanički uređaj sa mogućnošću kontrolisanog pomaka po koordinatnom sistemu koji se sastoji od X i Y ose. slika 2. Digitalne signale primljene od računara pretvara u analogne kojima će pokrenuti motore za X i Y osu i spustiti odnosno podići pero. mogu menjati ili preko Printer Setup menija iz bilo koje aplikacije. su podešena na automatski rad. U njega su.jezik za opis poslova). potrebno je da se u računaru nalazi odgovarajući program. po potrebi.2. i Image Adapt i Page Protect. takođe. 2.Enhanced PCL 5. u čijem preseku se nalazi glava sa perom.

a iznad gornjeg dela valjka bila je poprečno smeštena šina po kojoj se. koji su učinili da savremeni ploteri često imaju moćniji mikroprocesor od računara sa kojim su povezani. ali bez ručice za okretanje. Valjak je predstavljao X osu. Interfejsi i periferije Prvi ploter za komercijalno tržište napravljen je 1959. step-motorima. kretala glava sa jednim perom. Princip sa valjkom i šinom se zadržao do današnjih dana. tzv. godine u američkoj kompaniji CALCOMP i ličio je pomalo na ručni geštetner. rapidograf sa tušem. što se mehanike tiče. Vodič za PC 269 . pomoću tanke sajle levo-desno. Ovi ploteri crtaju na raznovrsnom papiru. slika 2. tj. a glava sa perom Y osu. Elektronika je doživela mnogo veće promene pojavom integralnih kola i mikroprocesora. flomaster.2.87 Pen-ploteri firme Oce Graphics Opis prvog komercijalnog plotera. pausu ili plastičnoj foliji. Obe ose su pokretane tzv. dolazio je sa rolne iza valjka. perforiran kao kod printera. ili neka varijanta ovog pisaćeg pribora. Papir. okretao se napred-nazad. Danas je u upotrebi više vrsta plotera. Danas se za pokretanje valjka i glave sa perima koriste brzi i precizni jednosmerni servo-motori umesto step-motora. Najbrojniji su oni koji crtaju perom. Valjak. a ima i većih. Proizvode se od formata A4 do AO. Elektronski deo bio je izrađen kompletno u tehnici germanijumovih tranzistora. prelazio preko valjka i namotavao se na drugu rolnu ispred valjka. po ideji odgovara i današnjim savremenim ploterima. prečnika oko 18cm i širine oko 30cm. Pod perom se podrazumeva hemijska olovka. pen-ploteri.2. uz mnoga poboljšanja.

takođe. imaju dijamantski nož. a po njoj se levo-desno kreće glava sa perom. merenje dimenzija papira na kome se crta. a rolna za seriju i finalne ctreže. pogotovu na sistemima sa više korisnika. nailazimo i na neke koji su vezani samo za ovaj uređaj. Kod ovakvih modela može se koristiti komadni papir za probne i pojedinačne ctreže. koji ostaje samo na naelektrisanim mestima. "maski" kod projektovanja integralnih kola. Proizvode se u crno-beloj i kolor varijanti. Zbog toga se sada daje objašnjenje nekoliko najvažnijih pojmova iz terminologije vezane za plotere: 270 VodičzaPC . Sve ove operacije obavljaju se u jednom prolazu papira. skidajući neprovodni sloj na gornjem delu folije. crtanje tzv. generatori kružnih i crtkanih linija. U opisivanju pen-plotera nikako ne treba preskočiti ravne (engl. pa se. I kod njih je primenjen neizbežni valjak. uz veće brzine crtanja. Crta se odjednom cela "šlajfna" crteža. koji prolazi ispod. smanjivanje i uvećavanje crteža. kod kojih se papir za crtanje polaže na ravnu podlogu i nije pokretan. cut sheet) i sa papirom u rolni. zadržavajući tačnost i kontrast. više ne događa da ploter dugo "zadržava" računar već se. flat-bed) plotere. Tu su razni fontovi. pored uobičajenih računarskih pojmova. rotiranje crteža itd. prozora. koji se foto-postupkom može smanjiti do milimetarskih dimenzija. a to im znatno povećava cenu.PC za napredne korisnike Ugrađeni softver (firmware) omogućava veoma komforan rad sa ploterima. koji se kreće samo napred. Kada je reč o ploterima. samo što umesto pera iznad valjka celom dužinom poprečno stoji nepokretna glava sa puno segmenata. Proizvođači ih reklamiraju pod nazivom "dual-mode" ploteri. Uglavnom se proizvode u formatoma A4 i A3 i namenjeni su korisnicima PC računara. Ovi printeri su brzi i daju dobar kvalitet crteža. umesto pera. Zahtevaju moćne kontrolere koji rasterizuju crtež što stiže iz računara u vektorskom obliku. što nikako nije isto. postoji šina koja se cela kreće napred-nazad. Koriste se za crtanja u geodeziji i seizmologiji. Često se događa da se pomešaju tačnost i rezolucija plotera. Posle prolaska kroz komoru za sušenje. odličan spoj dobrih osobina obe varijante. slično linijskom printeru. Prozvode se i ploteri koji. Prave se i u vrlo velikim formatima i koriste u kartografiji. kojim graviraju po specijalnoj plastičnoj foliji. Ova tehnika se koristi u izradi tzv. Zatim se dodaje toner. Elektrostatički printer-ploteri su u velikoj ekspanziji i po predviđanjima stručnjaka biće sve zastupljeniji na tržištu. Veliki baferi prihvataju često i kompletan crtež. Proizvode se ploteri koji mogu da rade i sa komadima papira (engl. prepoznavanje vrste pera i prilagođavanje svih parametara za to pero. Tako se dobija izuzetno precizan pozitiv. naelektriše samo na onim mestima gde nešto treba da bude nacrtano. redovno dešava da ploter čeka na računar. u stvari. Ovi ploteri rade na principu sličnom radu foto-kopirnog aparata. Kombinacija komad papira/rolna je. Iznad papira. crtež je gotov. Glava vrlo precizno specijalni papir.

Izražava se u inčima ili centimetrima. Vodič zaPC 271 . minimalni kontrolisani pomak (korak. Interfejsi i periferije TAČNOST (acccuracy): Rastojanje između tačke gde se vrh pera spustio na podlogu za crtanje posle pojedinačne komande i tačke gde je trebalo da se spusti. Pod dijagonalnom brzinom se podrazumeva linija koja je pod uglom od 45 ste-peni u odnosu na X ili Y osu. a kada se radi o elektrostatičkim ploterima .2. DIJAGONALNA BRZINA (diagonal plot speed): Dijagonalna brzina je 1. PONOVLJIVOST (repeatibility): Mera koja se izražava u inčima ili centimetrima i pokazuje mogućnost plotera da se vrati na već nacrtanu tačku sa bilo koje druge tačke u okviru formata na kome crta. slika 2.što veća.2. Za elektrostatičke plotere.88 Termalni ploter G9825 firme Oce Graphics REZOLUCIJA (resolution): Za mehaničke plotere. AKSIJALNA BRZINA (axial plot speed): Brzina kojom ploter može da povuče pravu liniju po X ili Y osi.414 (kvadratni koren iz 2) puta veća od aksijalne brzine. broj pojedinačnih tačaka (piksela) koje ploter može da nacrta na jednom inču. step) koji pero može da napravi po X ili Y osi. Iz ove definicije proizilazi da kod pen-plotera cifra kojom se izražava rezolucija treba da bude što manja.

graphic pad). izmenu mesta detalja sa slike ili raznih slika i automatski efekat ogledala. Razlike nastaju u manipulaciji crtežom. Proces digitalizacije slike sastoji se od deobe slike u što je moguće više jednakih delova. koja se prosleđuje računaru. zoom) koji omogućava uvećanje nekog dela crteža i popravljanje njegovih detalja. s tim što se crtež može pratiti na ekranu. Grafički tablet. obično do nivoa tačke (piksela). Što je veći broj delova (obično kvadratića). bez metode pretvaranja slike u brojeve. Dobri grafički tableti omogućavaju pomeranje nekog dela crteža po ekranu. Klasični primeri rada sa analognim signalima su kontrole pritiska. Ove brojeve izlazni uređaj . veća je i sposobnost beleženja detalja. kao ulazni uređaj.25 Grafički tableti i digitajzeri Tehnički crtači. Y=0 i ona je referentna tačka u odnosu na koju ploter računa broj koraka (stepova). grafički tablet (graphic tablet) ili grafička ploča (graphic board). i stoga su sve međuvrednosti za računar nerazumljive. jer je mnoštvo primena vezano za rad sa analognim (kontinualnim) veličinama. možemo da pratimo svoje poteze pisaljkom. Signal se u analognom sistemu menja kontinualno i može uzeti bilo koju vrednost iz određenog intervala. Digitalizacija je proces pretvaranja kontinualnih signala u niz digitalnih signala. neki grafički tableti imaju tzv. 2. Računar koji treba da vrši ove kontrole razume jedino digitalni (cifarski) signal. koji može da prevede linije i krivine sa skice na papiru u informaciju koju bi računar razumeo i mogao da prenese na ekran. Ukoliko je rezolucija dovoljno velika. zove se grafička podloga (engl. pretvara sliku u brojeve koje preuzima računar. Tablet se sastoji od pravougaone ploče i specijalne pisaljke ("olovke"). dizajneri i svi oni koji crtaju za svoju dušu imaju uz računar neslućene olakšice u radu. pisaljka je opremljena prekidačem ko-jim se aktivira. Pomoću elektronike ugrađene u tablet od-ređuje se pozicija pisaljke.2. Neki tableti su i 272 Vodič za PC . Po pravilu. Ono što je potrebno za jednostavan rad je ulazni uređaj. Sklopovi koji vrše ovo pretvaranje zovu se A/D pretvarači (Analog to Digital converter).ekran opet pretvara u sliku (preko D/A pretvarača. Većina grafičkih tableta i prateći programi nude slične mogućnosti crtanja. Na primer. Svi njegovi elementi mogu se naći jedino u dva stabilna stanja "0" i "1". Kada bismo nacrtali linije preko slike da dobijemo predstavu kako je ona podeljena u kvadratiće. Koordinate ove tačke su X=0. Taj uređaj. Međutim. ponavljanje nekog elementa slike više puta. izgledalo bi kao da je slika prekrivena providnom milimetarskom hartijom ili mrežom. Crtež se može memorisati u fajl i koristiti u nekim drugim programima. arhitekte. \ Na tabletima se crta pomoću specijalne pisaljke ("stylus"). Problem digitalizacije često se razrešava u računarima. slika ima neznatno zrnastu strukturu. temperature ili jačine zvuka. bilo bi nemoguće da računar radi sa crtežima i ogromno polje grafički orijentisanog rada računara bilo bi nemoguće.PC za napredne korisnike ISHODIŠTE (origin): Tačka iz koje je ploter počeo crtež. koji vrši pretvaranje digitalnih u analogne signale) i mi bez zalaženja u suštinu pretvaranja informacija sa ulaza. kao na geografskim kartama. zum (engl. koji na tržištu profesionalnih računara postoji gotovo isto toliko dugo koliko i sami računari.

Naravno. Ako se koristi više od dva mikrofona za merenje vremena odziva. Karakteristika dobrog grafičkog tableta je da vam na pristupačan način stavi na raspolaganje sve mogućnosti računara. na samoj površini se nalazi ugrađena gusta žičana mreža. koje predstavljaju razumljivu informaciju za računar i omogućavaju mu da vodi evidenciju o svakoj poziciji. namotaj koji emituje impulsni visokofrekventni signal. Većina grafičkih tableta je projektovana tako da može da im se podesi rezolucija. tako da se poklapa sa rezolucijom monitora (ekrana). Žičana mreža se koristi za otkrivanje pozicije pisaljke koja je. meri se vreme odziva. Svaki od tih kvadratića ima svoje koordinate po X i Y osi. komunikaciju grafičkog tableta i računara omogućava programska podrška. koji se nalaze sa strane okvira površine crtanja (dovoljno je sa dve strane). kvalitet sistema zavisi od vašeg računara. Do jednog nivoa. pa pri izboru. na osnovu čega se određuje pozicija. Signal koji detektuje mreža upoređuje se sa jednim referentnim signalom i daje neposredno X i Y koordinate pisaljke. postupkom faze talasa. Akustički tablet dopušta da se postavi papir na njegovu površinu za crtanje. već i lakoću korišćenja tableta. i to: postupkom ultrazvuka. Mikrofonima. kapacitivnim postupkom. programska podrška treba da koristi sve pogodnosti ugrađene u hardver vašeg sistema. Bez obzira na očigledne hardverske razlike. nego i visina pisaljke iznad njega. ali im je princip suprotan u odnosu na magnetske sisteme. Što je računar brži i što ima veću memoriju. koriste žičanu mrežu. Vodic za PC 273 . voditi računa o pratećem softveru. Neki zahtevaju specijalnu pisaljku i generišu signal na osnovu kontakta pisaljke i aktivne zone grafičkog tableta. Ovde se pisaljka koristi za otkrivanje niza kodiranih impulsa koji se uvode u dvoslojnu mrežicu. Na većini tableta može se postaviti papir (crtež). Interfejsi i periferije zaista podeljeni na taj način.2. Kapacitivni sistemi. može se odrediti ne samo pozicija pisaljke u odnosu na tablet. Mogućnost postavljanja crteža na tablet ima prednost kad je potrebno izvesti digitalizaciju ovih crteža i preneti dobijene vrednosti računaru. induktivnim postupkom. Određivanje pozicije pisaljke može se izvesti na više načina. Time je moguće ostvariti trodimenzionalni unos podataka. što znači da je broj "kvadratića" na tabletu isti kao broj tačaka na ekranu. više je i prostora za upotrebu boljeg grafičkog tableta. postupkom napona. Najveće razlike između tableta su u načinu generisanja signala. Ona ne definiše samo raspoložive osobine. u ovom slučaju.2. pre svega. pritisak prsta. takođe. hologramskim postupkom. Najpovoljniju mogućnost nude tableti koji rade na induktivnom principu. Kod ultrazvučnog tableta formira se ton ultrazvučne frekvencije na vrhu pisaljke. Kod induktivnog (magnetskog) tableta. dok je za druge dovofjan dodir pisaljke ili čak. Često se pisaljka zamenjuje lupom sa presekom končanica i tasterima za aktiviranje.

uključujući operacioni mod. nudi se kursorski uređaj sa 16 tastera. Rezolucija se može podešavati do 100 linija po milimetru ili se skalirati. Sve funkcije. omogućavajući brzu izmenu tableta zbog prilagođavanja zahtevima aplikacije.2 mm. Oba modela rade identično.89 prikazan je grafički tablet SummaSketch III firme Summagraphics (Houston Instrument).89 Grafički tablet SummaSketch III Podržana su oba moda rada (mod digitajzera i mod emulacije miša). brzinu odabiranja ("semplovanja"). što omogućava tradicionalnu fleksibilnost digitajzera ili direktnu zamenu miš sistema sa prirodnijim i ergonomskim tablet sistemom. mogu se postaviti softverski preko računara. 274 VodižzaPC . Za korišćenje sa PC računarima isporučuje se softver za instalaciju. Uz tablet se isporučuje komplet pretvarača. Ova firma je patentirala elektromagnetnu tehnologiju koja obezbeđuje pouzdanost i konzistentnu visoku preciznost. konfigurisanje. tada se daje prednost paralelnom priključku. a maksimalna preciznost je impresivnih 0. kao i Universal Mouse Emulator. Kao opcija. slika 2.PC za napredne korisnike Za gotovo sve digitajzere nude se paralelni i serijski priključci. uređaj za mrežno napajanje i softver. Na slici 2. ADI drajveri za AutoCAD.90) obuhvata kursorski uređaj sa 4 tastera (karakterističan je raspored tastera u obliku romba) i prekidačima. Ako krivu liniju treba brzo pozicionirati pomoću niza tačaka. dijagnostičko testiranje i drajveri za VVindovvs. za aplikacije koje zahtevaju više programabilnih tastera. rezoluciju i tzv. tako da se poklopi sa rezolucijom monitora. kabl za povezivanje sa serijskim portom računara. zatim pisaljku (stylus) sa dva tastera. Komplet pretvarača (vidi sliku 2.

Degradacija kontrasta. aktivirate ikone i demonstrirate računarsku grafiku. izbegnuta je ugrađivanjem ventilatora koji usmerava hladan vazduh preko panela. omogućavajući time da panel može biti korišćen za video projekcije.91). 2. spot) na zastor. Ovakav projekcioni sistem dizajnirala je firma Proxima Corp.90 Komplet pretvarača 2.26 Projekcioni uređaj Zamislite projektovanje bogato obojenog PC ekrana na zastor (na zidu) a zatim pomoću laserskog pokazivača na zastoru menjate menije. detektuju LED ili lasersku mrlju. reprodukuje PC ekran zajedno sa standardnim projektorom. Infracrveni štit skreće grejanje koje potiče od projektorske sijalice. Takođe. nema interferencije. Pošto panel sa aktivnom matricom ima FET (FieldEffect Transistor) i memorijski kondenzator za svaki piksel.2. veličine osrednjeg nesesera. ili pikseli. mogu biti uključeni ili isključeni za oko 50 ms. efekat prugastih linija (streaking) je eliminisan. Kolor LCD sa aktivnom matricom radi u sprezi sa bilo kojim Apple ili PC kompatibilcem.2. pošto svaki piksel ima sopstveni drajver. Elementi slike. Posebna ploča (board) za logičku konverziju je ugrađena u panel. Njen koeficijent kontrasta od 100:1 je bolji i od kontrasta LCD pasivnih matrica (4:1) i od percepcije kontrasta čovekovogoka (60:1). usled visokih temperatura. a sve to iz pozadine prostorije. I uređaj za centriranje i laserski pokazivač projektuju sjajnu svetlosnu mrlju (tačku. Dva osnovna elementa ovog sistema su LCD (Liquid Crystal Display) projekcioni panel i kontrolni sistem nazvan Cyclops. iz Kalifornije. Senzori su usmereni na zastor. Tehnologija aktivne matrice. VodičzaPC 275 . Cyclops-ov CCD senzor priključuje se na zadnju stranu panela (vidi sl. koja je implementirana u panel. poboljšava kontrast i brzinu. Prenosni panel. Cyclops obuhvata LED (Light-Emitting-Diode) uređaj za centriranje ili laserski pokazivač i prostorni CCD (Charge-Coupled-Device) senzor slike.2. Interfejsi i periferije slika 2.

zatim ih konvertuje u format bit mape koja se može editovati nekim od grafičkih programa. kablove. On ažurira koordinate kao da se radi sa mišem i. slika 2. razumljiv programima za obradu teksta. u suštini. smešten je na prednjoj strani panela. Tehnologija svih skenera zasniva se na principu da crno apsorbuje svetlo. Većina skenera nije u mogućnosti da skenira boje. Upravljački program (device driver) konvertuje koordinate u koordinate monitora. optičke čitače (OCR) i faksimil uređaje. zamenjuje drajver miša. Sve funkcije skeniranja kontrolišu se softverski.27 Skenerski uređaji Grupa skenerskih proizvoda uključuje grafičke skenere. kao što je ASCII ili DCA. belo reflektuje. Cyclops. OCR skenira tekst i konvertuje ga u format. koja može da se koristi za sekvencijalno kretanje kroz meni i ekrane i za kontrolu funkcija panela. Komplet obuhvata panel. Grafički skener proizvodi elektronsku kopiju crteža ili fotografije. a sve između reflektuje se proporcionalno intenzitetu osvetljenosti.91 Projekcioni sistem Panel se isporučuje sa infracrvenom daljinskom komandom. infracrvenu daljinsku komandu i "utility" softver. zatim prenose ovu informaciju preko serijskog porta u računar. 2. tako da vrednosti između crnog i 276 Vodic za PC . Infracrveni prijemnik sa jedno-procesorskim čipom. dok se laserski pokazivač i monohromatski panel nude kao opcije.PC za napredne korisnike prevode njenu lokaciju u X i Y koordinate.2. Faksimil digitalizuje sliku koju šalje ili prima kao informaciju. Od načina kako se vrši proces skeniranja zavisi i kvalitet finalnog produkta skaniranja.

Pre pokretanja softvera. Većina skenera konvertuje informacije sive skale direktno u bit-mapu. na disk ili disketu. Interfejsi i periferije belog predstavljaju sivim tonovima. u stvari. od ručnih. do profesionalnih formata AO za skeniranje grafičke dokumentacije. veličinom rezolucije i mogućnostima pratećeg softvera za obradu grafike je i cena. tj.2. Proste slike ne sadrže sivu skalu. dobijena slika se skladišti u fajl. Na raspolaganju su vam obično PCX. jedna zona je potpuno crna. ali tako da se ne uništi postojeća konfiguracija. zona (niz) foto elemenata koji određuju intenzitet reflektovane svetlosti kao nivo napona. I to ne predstavlja neki značajan problem. Izbor formata u kome možete snimiti sliku nije prebogat. TIF. ali je sasvim usaglašen sa ostatkom softvera iz ovog okruženja. kao i odgovarajući softver. Skener osvetli sliku i koristeći foto-ćeliju odmerava količinu reflektovane svetlosti. preko formata A4. Interfejs kartica se posredstvom DIP prekidača mapira na određenu memorijsku lokaciju (obično C4000). Veličina fajla zavisi od rezolucije skeniranja. U skladu sa formatom. neophodno je izvršiti konfigurisanje drajvera za skener. BMP i EPS formati. Kada se završi proces skeniranja. tako da ne dođe u konflikt sa drugim uređajima. a druga potpuno bela. Na tržištu se može naći široka lepeza skenera. što je rezolucija veća i fajl je veći. Takva linijska struktura grafike naziva se "line art".2. Softver koji se isporučuje uz skener omogućava jednostavno rukovanje. Uz skener se isporučuje i interfejs kartica i kabl za povezivanje sa računarom. jer obično program za instaliranje nudi opciju adekvatne promene postojeće konfiguracione datoteke CONFIG. što je. Skener se povezuje sa računarom preko odgovarajuće kartice kablom sa 25-pinskim konektorom.92 Logitech ručni skener Vodič za PC 277 .SYS. Većina skenera koristi CCD (ChargeCoupled-Device). slika 2.

PC za napredne korisnike slika 2. U prvom postupku teži se da se utvrde karakteristične osobine slova . čine dve crte. jer ne zavisi od tipa slova (fontova). vertikalna i horizontalna.veliko slovo T. Program OmniPage koji ga primenjuje. ali računski je dosta složen. iziskuje poseban koprocesor za 278 Vodič za PC . na primer. Taj postupak je univerzalniji.93 HP Scanjet skener formata A4 OCR (Optical Character Recognition) programi Postoje suštinski dva različita postupka optičkog prepoznavanja tekstova: prepoznavanje karakteristika slova (feature recognition) i prilagođavanje uzoraka slova (pattern matching).

ako je prepoznavanje tekstova njime brže i pouzdanije od prekucavanja u računar. a zatim je uporedi sa slikama slova. U oba postupka prepoznavanja problem je dvoznačnost. Umesto toga. mada softverski paketi veoma Vodič za PC 279 . Drugi problem su pokrivena slova (Ti). razvojnih i kontsrukcionih odeljenja. Primenom CAD i grafičkih sistema. prilagođavanju uzorku. Kada sedite nasuprot njih. Interfejsi i periferije personalni računar.2. pročitanu sliku slova program prvo normira na standardnu veličinu. kao i da takvo čuvanje dokumenata i njihovo popravljanje odnosi previše mesta. oštećenja ili gubitka itd. Kao i u poentiIističkoj tehnici slikara impresionista. objekti u najmanju ruku moraju biti prevedeni od starne programa na izlazni uređaj. Skenerski sistemi generišu rasterske slike (fajlove). Program je upotrebljiv za OCR. problem je razlikovanje slova o od nule ili slova s od broja 5 itd. povezna. To znači da se veoma mnogo vremena troši na ponovno obavljanje već urađenog posla. uzorak kreiran od obojenih karata formira iluziju slike. Da bi slika memorisana u vektorskom fajlu bila prikazana.2. Da bi se navedeni problemi rešili. Ovde treba napomenuti da postoje tri klase formata grafičkih fajlova i to: rasterski. Prvi način obuhvata opis boje svake moguće tačke na datoj slici. poznatim od pre (arhiva) ili posle učenja. vektorske slike nisu vezane ni za jedan parcijalni deo hardvera. Bez obzira na činjenicu da postoje tri formata. U drugom postupku. vektorski fajlovi su asimilacija matematički opisanih ili kodiranih objekata koji čine siiku.računarom podržano projektovanje) sistemi nastaviće i u narednim godi-nama da menjaju izgled tehničkih biroa. koriste se sistemi za skeniranje. ove slike su poznate kao rasterske slike. zadatak programa je da na pogodan način interpretira fajl i upravlja hardverom na kome slika treba da bude prikazana ili štampana. Taj postupak primenjuje program Recognita. tj. Grafičld sistemi za obradu slika CAD (Computer Aided Design . Naročit problem predstavljaju slike u tekstu. Naime. postoje samo dva načina da se kreira slika na računaru. crteže izlaže riziku pogrešnog rukovanja. koji će rečnikom utvrditi nepoznata slova ili će rečnik koristiti da proveri ona slova za koja nije siguran da ih je pravilno prepoznao. odnosno spojena slova (fi ili ff) itd. Primer rasterske slike iz običnog života bila bi slika koju stvaraju posetioci na fudbalskom stadionu koji drže ispred sebe različito obojene karte. Pouzdanost prepoznavanja tekstova može da se poveća kombinovanjem ovih programa sa programima za proveravanje pravopisa (Spellchecker). CAD programi generišu vektorske slike (fajlove). stvara se dvostruka baza dokumenata: ručno izrađeni crteži i generisani na računaru. slike su predstavljene (i kodirane) kao veliko platno puno tačaka. U računarskom svetu. da bi se efikasno izvršilo "stapanje" ručnih i računarski generisanih crteža. Vektorski fajlovi ne sadrže informacije o specifičnim tačkama. Prema tome. Metafajl je klasa koja sve obuhvata pod jedan "krov". Metafajlovi mogu da se prilagode i rasterskim i vektorskim informacijama. vektorski i metafajl.

Ovi sistemi treba da zadovolje sledeće zahteve: računarski pristup ručno izrađenim crtežima.PC za napredne korisnike retko upisuju oba tipa informacija u metafajl. uglavnom. pogodne za računarsku obradu. sa iscrtavanjem na rasterski ili vektorski način. Ono što stalno treba imati na umu je da skeneri nisu čarobne kutije koje automatski pretvaraju crteže u podatke. Sve što 280 Vodič za PC .94 Oce Graphics skener G6045 formata AO PC sistemi za skeniranje preporučuju se u sledećim slučajevima: tamo gde nije potrebno skeniranje velikog broja dokumenata u toku jednog dana. distribuciju crteža iz centralne baze podataka i čuvanje i pregledanje crteža. u slučaju da korisnik želi postojeća dokumenta da unese u računarsku bazu i u slučaju da korisnik želi da smanji troškove i utrošak vremena u odnosu na ručno digitalizovanje. slika 2. Danas. egzistiraju metafajlovi koji sadrže samo vektorske informacije.

Beograd).rasterske informacije. standalone) može se ukratko opisati kao modem.2. Interfejsi i periferije skener može.95 Radio faksimil iz 1930. Upotreba skeniranih crteža u CAD/CAM aplikacijama zahteva najčešće konverziju skenirane rasterske slike u vektorsku. Samostalni faks (engl. jeste da uzme "sliku" crteža i unese je u računar u vidu digitalne informacije . ali oni još uvek ne otklanjaju potrebu za čovekovom intervencijom u procesu pretvaranja. Faksimil Faks je poznat niz godina. Što je veća rezolucija prilikom skeniranja. Postoje prilično efikasni programi za vektorizaciju skeniranih crteža. skener i termički printer u jednom kućištu. U faks umetnete papir. Vreme konverzije u vektorski format znatno je duže od vremena potrebnog za skeniranje crteža. tako da to bitno utiče na produktivnost. Faks šalje grafičku datoteku. i on to uradi. Prvi patent datira od 1843. da uradi. godine. to je veći generisani rasterski fajl. a komercijalno korišćenje počelo je 1865. Detaljnije razmatranje ove problematike prevazilazi okvire ove knjige a zainteresovanima se preporučuje da konsultuju specijalizovane firme za ovu oblast (npr. u suštini. godine. otkucate telefonski broj na koji ga treba poslati. godine Vodič za PG 281 . To znači da morate imati memorijske jedinice velikog kapaciteta (optički diskovi) i snažne procesore koji rade velikom brzinom.2. odnosno grafički prikaz skenirane stranice. slika 2. Osa Računarski inženjering .

Međutim. Predpostavlja se da bi to trebalo da bude budućnost faks tehnologije. uređaji Grupe IV su relativno skupi i nekompatibilni sa Grupom III. morate ručno isključiti faks. Ako vas je nazvao neko ko želi sa vama da razgovara uživo. a znači slova. kada instalirate faks. Standard T30 ECM (Error Control Mode) odnosi se na faksimile Grupe III i sadrži protokol za kontrolu grešaka. pritiskom na pravi taster. između ostalog i linijski kod (Bar Code). čija oznaka počinje slovom "V" odnose se na prenos podataka.PC za napredne korisnike Jedan od problema sa kojima se suočavate. Tri problema se uočavaju kada je u pitanju Grupa IV.tačaka po inču) i odnosi se na faksimile Grupe III. Velika rasprostranjenost uređaja Grupe III. uglavnom. Grupa IV je projektovana za prenos ISDN (Integrated Services Digital Netvvork .digitalna mreža za integrisane usluge) mrežom. Za prosečnog korisnika. Naime. što je posledica nekih istraživanja u SAD i Britaniji. To bi značilo da bi mnoge kompanije morale da reinvestiraju u nove uređaje ili da kupe faksove koji mogu da opslužuju oba standarda. Glavne prednosti Grupe IV su njena brzina prenosa od 64 kilobita/sekundi i korišćenje ISDN-a. znače da će uređaji ove grupe biti kompatibilni sa uređajima i u sledećem veku. je da se faks najbolje "oseća" kada je sam na telefonskoj liniji. prednost brzine polako nestaje.28 Uređaji za rad sa linijskim kodom Unošenje podataka i dalje predstavlja najsporiju kariku u lancu računarske obrade podataka. kontinualna poboljšanja uređaja Grupe III sužavaju procep između njihovih mogućnosti i mogućnosti Grupe IV. važe norme V27ter i V29. ISDN mreža se ne širi tako brzo kako su planeri predviđali. standard T4 predviđa rezoluciju od 200 dpi (dot per inch . 2. dok se one koje počinju slovom "T". kojih nema u Grupi IV. U pogledu brzine i modulacije prenosa. ali to ne znači da faksovi neće odstupiti od onoga što njihovi promoteri plani-raju. Faks. Tako. na primer. Linijski kod predstavlja redosled tamnih vertikalnih linija na beloj podlozi. Neki uređaji Grupe III imaju karakteristike. Inače faksovi se mogu javljati na pozive automatski. Standard T5 definiše norme prenosa za faksimile Grupe IV. Drugo. Rešavanje ovog problema donelo je priličan broj novih metoda. svi ovi tehnički detalji. Treće. u principu. ISDN nastupa. Prema normama TIA (američke) i CCITT (evropske) za prenos faksimila. dok standard V14 definiše metod asinhronog prenosa karaktera preko sinhronih veza. ali se mogu i aktivirati od strane korisnika. utvrđeni su posebni standardi. Uvek se odaziva istim pijukanjem. kao što je fajl transfer i rad u karakter modu. ne može da razlikuje da li prima govornu ili faks poruku. CCITT je najavio protokol koji će omogućiti Grupi III prenos od 64 kb/s na ISDN. predpostavljajući da je na drugom kraju linije faks. Znaci se stručno nazivaju "ciframa" i prikupljeni na 282 Vodič za PC . CCITT preporuke. ali ga uređaji Grupe IV ne mogu da prate u komercijalnom smislu. odnose na prenos faksimila. a uz to je i najčešći uzrok greške. sa rezolucijom 400 dpi.2. zajedno sa tehnološkim inovacijama koje negiraju prednosti Grupe IV. Glavno pitanje je da li će i kada sistemi Grupe IV zameniti Grupu III. Prvo. nisu od značaja. brojke i druge znake.

u suštini. u različitom stepenu zadovoljava različite čitače linijskih kodova. Linijski kod se čita prelaskom malog svetlosnog zraka preko linija. skladištenju itd. Tada su velike trgovačke kuće usvojile opšti proizvodni kod (UPC/ EAN). kodira samo brojčane podatke.2. na primer. izveštavanju u proizvodnji. U praksi. Zbog preciznosti svake cifre postoje algoritmi koji na osnovu pročitanih cifri utvrđuju da li je pročitano ispravno ili ne. Kvalitet različitih tehnika štampe znatno se razlikuje i. kako ne bi bilo zbrke. Linijski kod. godine. koji je postao izrazit i opšte priznati standard. kao i po vrsti podataka koji se mogu kodirati. Posledica prodora linijskog koda na tako širokom frontu reflektovala se i u razvoju opreme. Codabar itd. Kodni zapis sadrži informaciju o zemlji proizvodnje. Kod 3/9 dobro će doći kada treba kodirati alfanumeričke znakove. počeo je ozbiljno da se afirmiše od maja 1973. razume se. upravljanju laboratorijama. izgledaju kao ograda od letava. prema tome.2. Simbologije linijskih kodova razlikuju se po kombinacijama slova i prostora. Mnogi proizvođači uložili su. Interfejsi i periferije jednom mestu. Interleaved 2/5. Code 3/ 9. bez obzira na znak koji predstavlja. Senzor registruje odbijanje svetlosti od podloge. na primer. Danas tehnologija linijskog koda nalazi svoju primenu u mnogim postupcima. čitava stvar počinje od štampanja linijskog koda. Svaki kod ima 8 ili 13 cifara. identična i zato se obično nazivaju EAN/UPC. u tom pravcu. a odlučujući značaj ima neokrnjenost podataka. U svakoj zemlji postoji posebna organizacija koja određuje proizvođačima robne kodove. Jedna cifra predviđena je za proveru ispravnosti zapisa (cheksum). Najpogodniji je kada kod mora da bude zgusnut i može da se štampa. Svaka cifra ima. Oba sistema su. prosleđivanju dokumentacije. Nekoliko najvažnijih tehnika: Izvorni (master) film Vodič za PC 283 . velike finansijske i razvojne potencijale. a dekoder zatim digitalizovani signal prekodira u znake i uputi ih u računar. proizvođaču i proizvodu. Svaki simbol poznaje svoj raspored i svoj broj linija. kakav danas poznajemo. Najpoznatije su EAN/UPC. U Evropi je za kodiranje potrošačke robe usvojen kod EAN (Europian Article Number). Svaka nedoslednost pri tom poslu može da izazove kolaps čitavog sistema.96 Nalepnica sa linijskim kodom Kod. u Americi UPC (Universal Product Code). pri vođenju postupka inventarisanja. slika 2. isti broj tamnih linija i pokriva jednak prostor. nazvan Interleaved 2/5.

koji ne iziskuje specijalni papir nego poliesterski film (traku). možete da unesete i preko priključenog čitača linijskog koda. Proizvodi koji su namenjeni maloprodaji su u tzv.Analog Technology Corporation. korišćenje znakova različitih veličina. da tako odštampan linijski kod može da se koristi za interno praćenje raznih procesa unutar preduzeća. 12 veličina znakova. California). To znači. Slične štamapače nudi i firma RICOH. Linijski kod na takvom filmu namenjen je različitim grafičkim metodima štampanja na ambalažu proizvoda široke potrošnje. Kod koji želite da štampate. da su mnogo skuplji od običnih matričnih štampača. Postoje i kombinovani termalni štampači koji omogućavaju dva načina rada: direktni termički i sa termičkim prenosom. Čitači linijskog koda Čitač linijskog koda obično je sastavljen od dva dela: optičkog senzora za linijski kod i dekodera. a pošto ima ugrađene i sopstvene grafičke rutine. normalni i reverzni ispis u četiri orijentacije. namenjen pre svega tzv. Optički senzori se prilično razlikuju i po cenama i po performansama: 284 Vodič za PC . ali potpuno zadovoljava čitače koji se obično upotrebljavaju. reverzno štampanje itd. Taj metod prethodnog štampanja linijskih kodova dolazi u obzir kad se traži veoma kvalitetan i gust linijski kod. a kodove horizontalno i vertikalno (firma ATC . Termalni štampači Termalni štampači nekako premošćavaju jaz između kvaliteta izvornih filmova i kvaliteta koji se postiže matričnim štampačima. Štampač Antonson . Kontroler koristi HP PCL jezik. otvorenom sistemu i zato su tolerancije pri štampanju izvornim filmovima veoma restriktivne. Programi omogućavaju oblikovanje ispisa na ekranu. Za oblikovanje koda i pratećeg teksta na raspolaganju su različiti programi. INTERLEAVED. Ovo "proširenje" radi sa svakim editorom i time štedi trošak za kupovinu programa za oblikovanje linijskog koda. Razume se. rotiranje kodova i znakova. Kontroler se ubaci u l/O slot štampača. međutim. simbole i logotipe. Prethodno štampanje po porudžbini Već su se razvile firme koje nude usluge na području štampanja linijskih kodova. Mnoge firme nude i samostalne termičke štampače sa tastaturom. To je kod EAN/UPC. odnosno terminala. Kvalitet tako odštampanog koda nije bogzna kako visok. omogućava veoma brzo skaliranje. EAN-8. CODE 39 i CODABAR).Codeprinter 423 ima 10 numeričkih i 12 funkcijskih tastera i LCD alfanumerički prikaz.PC za napredne korisnike Obično se izvorni filmovi prave sa preciznim i skupim fotocrtačima. Matrični štampači Štampanje linijskog koda matričnim štampačima je najjednostavniji i verovatno najjeftiniji metod. UPC. Ovim štampačem možete da štampate 6 tipova linijskog koda (EAN-13. Laserski štamapči ATC nudi i kontroler za štampanje linijskog koda na Packard-ovim laserskim štampačima. a skuplja je i hartija koja je za to potrebna (termalna hartija). zatvorenim sistemima.

Nove varijante bazirane su na poluprovodničkoj laserskoj diodi.2. Obično se takve kamere postavljaju uz pokretne trake za automatsko sortiranje i skladištenje. Globalno mgu se izdvojiti sledeći tipovi: Dekoder koji je povezan neposredno između tastature i računara. Interfejsi i periferije Pero senzor je najpopularniji. kada pročitate linijski kod. kada je namenjen za ručna očitavanja (tzv. Na taj način izbegava se potreba za većim brojem komunikacionih interfejsa na računaru. RS422 itd. Drži se u ruci kao olovka i prelaženjem preko linijskog koda prenosi informaciju o belim odnosno crnim površinama u dekoder. kao što su RS232. mesto prodaje). Dekoder koji je sa računarom povezan preko raznih standardnih interfejsa. Tamo gde je potrebno više takvih terminala/dekodera. odnosno. Senzori za linijski kod su preko različitih dekodera. terminala povezani sa računarima.2. Upotrebljava se kod pokretnih traka za sortiranje ili je u obliku pištolja. Laserski senzor je namenjen čitanju linijskog koda na većim rastojanjima i izvanredno je precizan. Najčešće se nalazi u bescarinskim prodavnicama CCD senzor (touch reader) je senzor srednje klase i primenjuje u kod blagajni vrste POS (Point Of Sale. ovakav dekoder može imati i LCD displej i funkcijsku tastaturu i tako postaje već pravi industrijski terminal. Dakle. Pored senzora za linijski kod. računar prepozna podatak kao da ste ga uneli preko tastature. slika 2. najelegantnije rešenje je mreža dekodera raspoređenih po radnoj sredini. Dovoljno je da prislonite na linijski kod i senzor sam skenira kod.97 Čitač linijskog koda VodičzaPC 28S . Iz ovog uređaja je izvedena CCD kamera koja ispred senzora ima još i objektiv i može linijski kod da pročita i na rastojanju. laser gun). odnosno terminala i koji simulira unos sa tastature.

3. Ovo drugo se postavlja kao relativan problem. jer zavisno od tipa aplikacija koje se budu izvršavale na računaru treba izvršiti fina doterivanja. što dovodi do izbora prosečnih. u samoj mašinskoj bazi. odnosno unutar samog računara i bez ikakve spoljne pomoći. čak i kod takvih programa koji imaju veoma razvijene mogućnosti samopodešavanja. a to zahteva od korisnika solidno poznavanje PC-ja. kako biste bili upoznati sa pojavom novih "utility" programa koji vam pomažu u konfigurisanju hardvera. a nekome je. kako na najbolji mogući način upotrebiti postojeće programe za optimizaciju. tj. pre svega. Takođe. to se prilično retko dešava. O optimalnoj podešenosti nema ni govora. Prvi korak ka optimizaciji je. svakako. Nekome je potreban brz pristup hard disku i mogućnost da istovremeno može da otvori mnogo fajlova. To je i normalno. koji bi trebalo da sami pronađu neke "optimalne" parametre. postoji i nekoliko pitanja na koja sam korisnik mora da odgovori. pak. moraju da vode računa i o bebzbednosti svog sistema i podataka koji su memorisani na njemu. samom sebi. Da biste optimalno iskoristili svoj računar. nema nikakve sumnje. jer program ne može znati tačnu konfiguraciju računara i periferija. Na žalost. Međutim.PC za napredne korisnike 2. čip (ili čipovi) u koje je upisan osnovni program koji omogućava startovanje računara. a prvi je. potrebno je da hardver bude korektno konfigurisan. Ne treba zaboraviti ni programe za arhiviranje koji direktno utiču na uštedu memorijskog prostora na memorijskim jedinicama. a ne optimalnih parametara podešavanja. pošto sa hard diskom retko komunicira. kao što je recimo PC Kwik. Pored toga. osim BlOS-a.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara Kada preuzmete opremu od isporučioca. sigurni ste samo da je ona u funkcionalnom stanju. Razloga za to ima nekoliko. svakako. 2. uprkos činjenici da se čitav niz takvih programa instalira pomoću automatskih potprograma za instalaciju. veliko šarenilo mašinske opreme sa kojom se takvi programi susreću. potrebno da ima brz video podsistem zbog regenerisanja slike a brz hard disk mu je nebitan.1 Optimizacija postojeće konfiguracije Da je poenta rada sa računarima u tome da se uradi što više posla za što kraće vreme i što je moguće komfornije. integralni deo ROM-a je i 286 Vodič za PC . što je još važnije. treba da pratite stručnu literaturu (časopise) iz ove oblasti. Oni koji barataju sa strogo poverljivim podacima. testiranje komponenti i učitavanje operativnog sistema sa diska. Ovde se navode neke tipične mogućnosti. Izgleda da jedino preostaju neke nedoumice oko toga kako optimizovati računar i. Ranije je već spominjan ROM (Read Only memory) i rečeno je da je u pitanju memorija koja može samo da se čita.

ili kombinacijom tastera <Ctrl>-<Alt>-<Esc> ili <Ctrl>-<Alt>-<S>. kad se pritisne taster "Delete". brzina sabirnice.. u stvari. keširanje segmenata memorije itd. Nov. parametri hard diska (diskova).... BIOS SETUP programi se. što znači da "fino" podešavanje treba da izvrši neko stručno lice. Niže se daju objašnjenja za pojedine opcije iz ovog menija.STANDARD CMOS SETUP ( C ) 1992 American Megatrends Inc. U naprednoj opciji (Advanced Feature Control ili Advanced Cmos Setup) vrše se fina podešavanja kojima. tipovi flopi drajvova. PHOENIX itd. <F1 >. ali je suština slična. Vodič za PC 287 . AII Rights Reserved Date ( mon/date/year ) Time ( hour/min/sec ) Hard disk C : Type Hard disk D : Type Floppy drivc A: Floppy drive B : Priroary display Kcyboard : Mon. 31 Ycar : 1901.. već se koriste odgovarajući programi sa dijagnostičkih disketa koje se isporučuju uz konfiguraciju. Fcb. sistem se može učiniti potpuno neoperativnim. 02.98 BIOS SETUP PROGRAM U standardnom SETUP-u postavljaju se vreme.Dec Date : 01.98) čiji sadržaj zavisi od tipa BlOS-a. Sva ova podešavanja nisu uvek jednostavna: pogrešnim konfigurisanjem.. razlikuju jedan od drugog. . pojavjuje se ekran sa menijem (vidi sliku 2.. konfiguriše memorija. 1902. broj stanja čekanja pri pristupu memoriji.. upisivanje parametara sistema u CMOS RAM.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara SETUP program koji omogućava konfigurisanje hardvera. datum. bar što se vizuelnog utiska tiče.2... obično se to izvodi tasterima <Escape>. Neki računari... Program SETUP se u BIOS-u AMI uvek aktivira pri startovanju računara (za vreme POST (Power On Self Test) sekvence). .. 2009 ESC: E»t <= Sun Mon Tue Wed Thu Fri Sat 30 31 1 2 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 2 1 2 8 22 23 24 25 26 29 30 31 1 2 5 6 7 8 9 27 => § l Select F2/F3: Color Pu/Pd : ModiIy 3 4 3 45 slika 2. 03 . Po ulasku u SETUP program.. U okviru SETUP>a ima više opcija pomoću kojih se mogu podesiti karakteristike hard diskova.. 51/4" : Not Installed : Monochrome : Installed Month : Jan. definiše displej itd. 18. BIOS SETUP PROGRAM . Kod ostalih BlOS-a startovanje je drugačije. vršimo optimizaciju hardvera. . 1993 Base memory : 640 KB : 05 : 54 : 48 EXL memory : 3712 KB Cyln Head W/Pcom LZone Sect Size : 17 977 300 977 17 41MB : Not Installed : 360 KB. Na ovim prostorima rasprostranjeni su BlOS-i firmi AME. na primer IBM-ovi i Compaq-ovi nemaju BIOS.. tj.. AVVARD..

sva ta ubrzanja se odnose isključivo na tekstualni režim rada i sa grafikom nemaju nikakve veze. a to se dešava zato što konfiguracija nije korektna. sa BlOS-ima firmi AMI i Award. radi se o potpuno istom efektu. sa ili bez keširanja video rutina. ali sa BlOS-om na video karticama (32 kB od segmenta COOOh).EXE i koristite "preslikavanje" ROM-a. ovo može da bude čak veći problem od presporog prikaza. jedini problem je čekanje. Na ovom mestu se nalazi adresni prostor predviđen za EGA i VGA kartice. koji je već zauzet preslikavanjem ROM-a. Drugi problem na koji možete naići je da je vaš prikaz teksta postao prebrz. Ako nude. ubrzanje će biti čak veoma veliko. nakon čega se ROM. blokiranja računara kod programa koji intenzivno koriste memoriju. kao recimo paketi čipova firmi Chip & Technologies (C&T) ili OPTI. a samim tim i izvršavanja ovih rutina se skraćuje na brzinu pristupa RAM-u. kretaće se od 2:1 na najsporijim AT mašinama (80286 na 8 MHz. SHADOVV RAM . zauzme čim u računaru ima više od 1 MB RAM-a. Drugim rečima. Ukoliko kao memorijski menadžer koristite EMM386. moraćete da se vraćate unazad i da se mučite oko lociranja mesta do koga biste želeli da stignete.SYS fajl treba postaviti komandu sledećeg oblika: device = c:\dos\emm386. a kod prebrzog.VIDEO BIOS. tada u CONFIG. tj. učinite to.200 nS) 16-bitnih ROM čipova u brze 32-bitne memorijske segmente na istim adresama. odnosno prestaje da postoji u funkcionalnom smislu. verovali ili ne. Isto tako.PC za napredne korisnike SHADOVV RAM . praktično. No pazite. na primer. isključuje iz daljeg rada. pa će ovo imati efekta jedino sa njima. Time dobijate neuporedivo opipljivije rezultate nego bilo kako drugačije. pa dilema upotrebiti je ili ne ostaje samo onima sa 1 MB i mogućnosti da na ovo utiču. koja može biti tako velika da zahteva memoriju sa brzinom od čak 15 nS ( u slučaju procesora 80486 na 50 MHz i rada bez stanja čekanja posredstvom keš memorije). Brzina čitanja. prebacite tu memoriju iznad granice od 1 MB i upotrebite je za keširanje hard diska. vodite računa kako vam je postavljen memorijski menadžer u CONFIG.exe x=D000 . U principu. Danas je sve brže nego pre par godina. jer ne nude sve ploče i svi BlOS-i mogućnost prebacivanja segmenta memorije od 640 kB do 1 MB na granicu iznad 1 MB. Radi se o prebacivanju sadržaja sporih (150 . jer se za te rutine računar nadalje obraća brzom RAM-u (kopiji BlOS-a). pa sve do 7:1 na brzim mašinama sa procesorom 80486. Ukoliko u SETUP-u postavite "preslikavanja". 1 stanje čekanja). pa ni operativni sistem (memorijski menadžer) ne zna da je taj prostor zauzet). na adresu D000 do D400. Komanda ima sličan oblik i ukoliko koristite QEMM memorijski menadžer. ali ne i sa CGA i Hercules karticama.BIOS.SYS fajlu da ne bi došlo do konflikta (aplikacioni program pokušava da koristi memorijski prostor. grafički prikaz će ostati jednako brz u oba slučaja. kada je ova mogućnost možda nešto i značila. te neće dolaziti do konflikta.D400 Ovom komandom ste isključili (eXclude) taj region iz memorijskog prostora (pošto ga je već "zauzeo" ROM) i memorijski menadžer ga neće stavljati na raspolaganje ostalim programima. ali danas izgleda više nema bitnije dobiti od nje. 288 Vodič za PC . veliki broj osnovnih ploča ovaj segment automatski i neopozivo. Kod sporog prikaza. Sa druge strane.

stoga ovu opciju treba isključiti. SINGLE ALE ENABLE. Proizvođači obično preporučuju 1WS za takt od 40 Mhz. chipset na ploči stalno motri na mikroprocesor i u najpovoljnijem trenutku pokrene osvežavanje. ali je potrebna brzina statičke memorije (keša) 20 ns (nanosekundi). Za maksimalnu brzinu treba staviti najmanju vrednost 2-1-1-1. Kada je ova opcija aktivirana. CACHE READ/WRITE WAIT STATE. Radi se o pokušaju prevazilaženja problema koji mogu nastati kada je procesor jednostavno prebrz za standardnu sabirnicu (npr. Ovaj signal služi kao indikator l/O kanalu da je adresa procesora važeća. Ako ga ima. Na 50 Mhz i sa kešom od 20 ns. Ubrzava rad i treba je aktivirati. Ovde ima najviše nedoumica. U prvom Vodič za PC 289 . potreban je keš sa 15 ns. Ova opcija predstavlja broj stanja čekanja (wait states) u normalnom (386) i ubrzanom (486) načinu prenosa iz keša. pa su samim tim i ciklusi duži. ili lošeg kvaliteta (na žalost. sve češći slučaj). morate postaviti 3-1-1-1 ili postaviti stanje čekanja na 1WS. ubrzani (burst) i skriveni (hidden) metodi. odnosno kada u računar ugradite proizvode vrhunskog kvaliteta koji mirne duše podnose i daleko veće brzine od standardnih. AT BUS SPEED. Ako postavite manje vrednosti. često i zbog zaista nemuštog prikazivanja ove mogućnosti od strane proizvođača osnovne ploče i/ili autora BIOSa. kako bi zadržala sadržaj. upravljač sabirnice (bus controler) 8288. odnosno kada su kartice na sabirnici (magistrali) ili starije pa ne "trpe" brzine. Ove vrednosti imaju direktnog uticaja na brzinu samo ako vaša osnovna ploča nema tzv. Kada je hidden refresh aktiviran. ALE (Address Latch Enable) je signal koji se dovodi na B28 pin standardnog konektora (slota) sabirnice i generiše ga tzv. pa u tom slučaju nema smisla podešavati DRAM stanja čekanja. Standardni TIMEOUT je 10 mikrosekundi. memoriju će deaktivirati ciklus osvežavanja memorije. Poznato je da dinamička memorija zahteva periodično osvežavanje. pa je memorija praktično uvek spremna za pristup. Kod većeg takta sabirnice uključivanje ove opcije može usporiti komunikaciju sa periferijama (prvenstveno video podsistem). DRAM READ MODE. Ova veličina označava maksimalan period aktivnosti dinamičke memorije (DRAM). Dinamička memorija je dosta sporija u odnosu na keš. Opcija je korisna kod sporije memorije. MEMORY READ/WRITE WAIT STATE. osvežavanje se vrši nezavisno od rada mikroprocesora. Većina BlOS-a nudi izbor. te su performanse sistema neznatno degradirane.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara RAS-TIMEOUT. Na 33 Mhz i sa 2-1-1-1 rad sa memorijom se odvija bez čekanja. dobićete veću brzinu. (Stanja čekanja prilikom čitanja/pisanja keš memorije. Vremenski interval između dva ciklusa osvežavanja zavisi od vrste i brzine memorije koja se koristi Metod osvežavanja može i poboljšati performanse sistema. Level 2 keš. sve ispod 3-2-2-2 je problematičnno. procesor 80486).2.) Za 0WS (stanja čekanja) potrebna je brza i kvalitetna keš memorija. on je taj koji određuje performanse čitavog sistema. Eksperimentisanjem ćete utvrditi optimalnu vrednost. Neke verzije BOIS-a pružaju mogućnost podešavanja parametara koji utiču na ovo vreme. Mikroprocesor ne može da pristupi memoriji dok traje ovaj kratak ciklus. CACHE READ OPTION. Na 40 Mhz da bi radili sa 2-1-1-1. Ako se ne navede. Postoje standardni. HIDDEN REFRESH. u suprotnom.

.. Shadow RAM Cacheabie : Yes Video $hadow RAM Cacheable :Yes System Shadow RAM Cacheable : Yes Remapped Memory Cacheable: Yes Local Memory Access..... dobri 286 mogao da izvuče u onoj verziji. F1 : Help F2/F3 : Color F5 : OkJ Values.. sistem će sporadično imati problema sa pristupom disku.. OPTI čipovima i Avvard 290 Vodič za PC .... Prvo pokušajte da "smirite" malo sabirnicu... Ako se ovo dogodi. kada je i procesor radio pod istovetnim uslovima..ili je otkazao.... ..Block 1 : Yes Non-cacheable Block 1 Slze : 256KB Non-cacheable Block 1 Đase: 1024KB Non-cacheable Block 2 Size :256KB Non-cacheable Block 2 Đase: 1024KB DRAM RAS Precharge T-cydes: 2.. ukoliko ne usporite sabirnicu.. sasvim je sigurno imate problema sa kontrolerom .33 MHz.5 MHz..... nekada će sve biti u redu.. ili ne može da se usaglasi sa procesorom.. Isto važi i za noviju generaciju ploča sa 80486.25 MHz). današnje veoma male (širine 16-bitnog konektora) AT Bus kartice neće raditi na mašinama sa procesorom 486. za takt od 25 MHz i X=2. koji se na korisnike odražava tako što im razne kartice ili ne rade. sistem će se pobuniti kao da nema diskete ili kao da ona nije u redu. sabirnica radi na 12.. U gorem slučaju..... .. prebacite je na X=3. isto važi i za sve kombinovane (AT Bus plus l/O veze) kartice.. pa ako opet neće.99 Podešavanje brzine sabirnice u SETUP-u Primera radi.... Cesto će se ponašati sporadično.. odnosno na 8. tj.... jer se radi o brzinama više puta većim od onih koje je stari.5T ESC: Exit .. počeće da se pojavljuju loši sektori. Usaglasiti cikluse procesora sa sabirnicom postaje sve veći problem.. Problem prvo očekujte na čitanju starih disketa od 360 kB... to i samo to je prava ISA (lndustry Standard Architecture) sabirnica. a u nezgodnijoj varijanti..... Danas međutim nije nimalo lako sinhronizovati takvu sabirnicu sa procesorom 386 ili 486 na 33 ili više MHz radnog takta. Ova sabirnica vodi poreklo od IBM-ovog modela AT računara druge generacije.. a nekada ne.. F7: Power-On Defaiults SLIKA 2... ali loše i nepouzdano.. klasteri će se razigrati po disku i slično.... Standardni radni režim sabirnice je 8 MHz sa jednim stanjem čekanja. ili rade..PC za napredne korisnike slučaju ćete možda imati potrebe da sabirnicu usporite... prebacite CLKIN na "AT BUS" ili "CLKIN/X" pri čemu "X" označava podelu radnog takta sa datim brojem (npr. kod kojih je brzina prenosa veoma mala... Ako imate C&T čipove i AMI BIOS... a u drugom da je eventualno ubrzate. na X=4 ili 6..... BIOS SETUP PROGRAM xxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx xxxxxx ADVAIMCED CHIPSET SETUP xxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx l/d-RE(X)VEjRi Control : Disabled DRAM Access Wait State :3W/S Adapt....

najzad. Kada to saberete. (Neće da radi na svim osnovnimpločama. iskoristiće inače neiskorišćen prostor u ovom segmentu. Sledeće što treba uraditi je oslobađanje što većeg dela DOS (konvencionalne) memorije. tadašnji PC računari imali su RAM od svega 16 kB. što je besmisleno. Treba znati da je pojam "svega" bio i ostao relativan . tastature. drugim rečima.tada je 640 kB zvučalo kao danas 640 MB.1 0 %. pokušajte sa programom pod nazivom QRAM. samim dizajnom PC-ja. nude se iste mogućnosti) i novije ploče sa 80386 na 40 MHz. probajte da u fajl CONFIG. Instalacija ovih programa je bez posebnih specifičnosti. Ponekad to pomogne bez ikakvog dopunskog petljanja. Da bi se on Vodič za PC 291 . bez ikakvih daljih zahvata. i ovaj će jednostavno prebaciti (remapirati) sve pobudne programe iznad granice od 640 kB a ispod gornje granice od 1 MB. koje su PC računari proslavili pre mnogo godina. Tu se. Pre nego što pustite bilo koji od dva navedena programa. svega 640 kB ostavljeno za RAM korisnika a preostalih 384 kB za video memoriju. program koji. čak i u najgorem slučaju.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara BIOS-om (tj. onda izaberite jedan od dva najpoznatija programa ovog tipa na tržištu. birajte između QEMM-a i 386-to-the-MAX. Ako imate računar sa procesorom 8086/8088 ili 80286. Da bi se razumeo proces koji obavljaju ovi programi. Slično đrugim takvim programima koji rade samo na 32-bitnim platformama. po mišljenu mnogih. Još jedna mogućnost koju vredi ispitati odnosi se na broj bafera pod DOS-orh (1 bafer 512 bajta). dakle nešto do čega se nikada (ili bar ne za dugo) neće stići. OPTI kolima i istim BlOS-ima. pri čemu je.85 kB korisne DOS memorije. jedina alternativa vam je da ceo računar usporite. To će značiti ubrzanje od nekih 5 . Ako ne možete da utičete na brzinu sabirnice. video karticu i druge dodatke prebacite negde iznad granice od 640 kB. kada ovaj program završi optimizaciju. moraćete da zamenite kartice onim boljim i skupljim. zatim resetujte računar. RAM diska. proizilazi da ste izgubili 45 . i eto vam 65 . baferi (20) zauzmu 10 kB. sistemske potrebe i buduća proširenja. a ne sa "master" disketom. ponekada. instalirajte neki bolji program za keširanje hard diska.25 kB.20 kB i. pobuda za posebne režime video kartice daljih 10 . nema većeg ubrzanja od onoga kada niz raznih pobudnih programa za miša. Pre nego što išta drugo učinite.240 bajtova DOS memorije.) Ako imate fizički prisutnih 1 MB memorije. poželjno je znati (ili podsetiti se) bar malo teorije. za ubrzanje video podsistema. program za keš memoriju diska daljih 20 . No. dobija i po 80 kB DOS memorije.SYS ubacite komandni red BUFFERS=20.10 kB. Preporučuje se PC Kwik Power Pak. hardverski je zavisan. Intel-ovi mikroprocesori 8086 i 8088. BIOS. za prijem podataka za štampu (Print spooler) i za kreiranje tzv. dodajte tome još 20 . mogli su da adresiraju samo megabajt memorije. Tipična situacija: pobuda za miša zauzme 5 .25 kB za potrebe recimo mreže (kod mrežnog rada). tako su i zahtevi rasli. ima najbolji disk keš i neko-liko drugih modula.60 kB.2. a košta vas 10. a preporučuje se da se napravi "backup" disketa i da se sa njom vrši instalacija. kako je vreme išlo. u zavisnosti od toga šta sve imate u računaru. pa su već XT računari ubrzo stigli do limita od 640 kB. ostaće vam na raspolaganju preko 600 kB DOS memorije. tj. Ako pak imate 32-bitnu platformu. kako bi se nova komanda izvršila.

zaštićenom režimu u kome nije radio praktično ni jedan postojeći program. 16 ili više megabajta RAM-a ne znači. dakle iznad granice prvog megabajta. Ukoliko se na samom početku gornjeg bloka memorije nalazi nešto slobodnog RAM-a (što je slučaj na računarima sa Hercules grafičkim karticama). i u saradnji sa Intel-om i (kasnije) Microsoft-om stvorila standard za proširenje memorije na svim PC računarima. doduše. LIM kartice su živele koliko i XT računari .ubrzo se pojavio mikroprocesor 80386 koji je obezbedio čisto softversku emulaciju potrebnih vrsta memorije.tako je nastao tzv. firma Lotus je krenula drugim putem. tj. Začudo. Sledećeg proširenja se. što je inače Mocrosoft-ov "zvanični" naziv. hardverski isključene adresne linije preko A19. vaš računar biti par puta resetovan i sve će "samo od sebe" 292 Vodič za PC . da se toj memoriji može pristupati iz "običnog" DOS programa .0.primetićete samo da će. zapravo. Standard je. u nekim programima imate više memorije. sve vreme generišu adresu sa više od 20 bitova. Radi se. pa i na onim koji su zasnovani na mikroprocesoru 8086. podrazumeva se da su ti programi pisani tako da podrže LIM standard.i dalje je na raspolaganju 640 kB osnovne DOS memorije a ostatak. gornjem bloku memorije (Upper Memory Block. najveća adresa koja može da se dobije sa 16-bitnim ofsetom je 1088-1. i eto još 64 kB za DOS i druge programe. bez potrebe da znate previše o njima . može se čak povećati osnovna memorija na oko 700 kB.nekome u firmi Quartdeck je u pravom trenutku "palo na pamet" da taj prostor. da povremeno uključuju i isključuju pojedine zone dodatne memorije.PC za napredne korisnike prevazišao. dizajnirajući DOS 5. dakle 64 kB više od megabajta. iskoristi. po "inicijalima" tvoraca. Sve ove složene operacije QEMM obavlja automatski (programski modul OPTIMIZE). pa ako segment uzme maksimalnu vrednost (OFFFFh). ali da je često dobrim delom prazan. Sa druge strane.. odjednom. HMA (High Memory Area) koji. Ako se te adresne linije aktiviraju (ne samo A20. ovoj zoni memorije se na 80386 može pristupiti kao da je ispod te granice . ali samo u tzv. o bloku memorije između 1024 i 1088 kB. preuzimajući iz njih podatke preko specijalno rezervisanog "prozora" u memoriji koji se naziva u žargonu "page frame". Tako se došlo do ideje da se ti prazni segmenti u tzv. tako da se standardna (extended) memorija na osnovnoj ploči mogla pretvarati u LIM (expanded) memoriju. tokom procesa optimizacije.. nego i one iznad nje). Na AT-u su. dobio ime LIM i u početku se zasnivao na posebnim karticama . Činjenica da današnji PC računari imaju 8. samo onim programima koji umeju da ga iskoriste! Zato je prostor ispod granice prvog megabajta postao dragocen . u normalnom režimu rada. na žalost.ubacite LIM karticu u PC i. Intel je proizveo mikroprocesor 80286 koji može da adresira 16 MB memorije. prirodno. moguć je direktan pristup dodatnoj zoni (HMA). "dosetio" Microsft .80286 i 80386. jeste rezervisan za sistemske potrebe. Taj posao obavljaju programi za upravljanje memorijom a to znači i QEMM. podržavaju i novije verzije QEMM-a. pa se adrese preko 1 MB (prvog megabajta) "premotavaju" na početak adresnog prostora (u prvih 64 kB). Quartdeck je dugo insistirao na terminu high RAM) "premapiraju" običnom RAM memorijom i da se u nju upisuju neki programi i druge stvari koje bi normalno opterećivale osnovnih 640 kB. zapravo. a u realnom režimu rada važi relacija efektivna_adresa = 16 * segment + offset.

Razni komercijalni programi zahtevaju razne vrste memorije. a zatim se. ne može da se koristi. U okviru QEMM-a interesantan je i modul MANIFEST. Hints i Exit). Radi se o programu koji analizira vaš sistem uočavajući razne parametre vezane za njegovu konfiguraciju i funkcionisanje. First Megabyte. Manifest neće samo predlagati . samo po sebi. pošto izaberete neku od ovih opcija. u prvom redu ekrana pojavljuju podoblasti o kojima možete da se interesujete. ako odlučite. ali je u postojećim uslovima najbolje rešenje do koga trenutno može da se dođe. UMB područja. vraća se u "nedefinisano" stanje i spremna je za dodeljivanje novim programima koji je zatraže. QEMM obezbeđuje i ostale usluge. raspodelu memorije itd. QEMM. a koji utiče na optimalno korišćenje tzv. Po potrebi se generiše izveštaj o svim uočenim činjenicama na osnovu kojih će iskusniji korisnik podesiti razne parametre. Osim tzv. obezbeđujući tako optimalne performanse datog hardvera.2. na primer. DOS.. videti šta od rezidentnih programa koristite.QEMM će pronaći sve slobodne zone u gornjem bloku memorije. uz pomoć ovog programa. rasporediti te programe u zone na optimalan način i pripremiti računar za normalan rad. zatraži megabajt extended memorije. Expanded. Naravno. memorija koju program dealocira (oslobodi). kako se ta promena izvodi. a onda da Vodič za PC 293 . i razloge koji vas mogu navesti da to ne uradite a zatim. a za "fino podešavanje" se očekuje i značajno praktično iskustvo. Jedan od specijaliteta Manifest-a je mogućnost rezidentnog startovanja . uverićete se da imate gotovo 630 kB slobodne memorije (ako imate Hercules karticu još 64 kB više).3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara doći na svoje mesto . ali će čak i početnik. pored razloga zašto nešto treba uraditi. Radi se pre svega o pretvaranju extended memorije u expanded.. saznati osnovne stvari o svojoj PC konfiguraciji. Kada taj isti program (ili neki drugi) zatraži megabajt expanded memorije. Upotreba Manifest-a je krajnje jednostavna: uz levu ivicu ekrana nabrojane su osnovne oblasti o kojima možete da se obavestite (System. On će motriti na "potražnju" memorije i kada neki program. memorija se ne pretvara u expanded nego u nešto što nije ni extended ni expanded memorija i što. pretvoriti je u expanded i prepustiti programu. a tu je QEMM.posle njega možete da startujete neki program koji vam pravi probleme. nije baš kao da je memorija linearna i da granica od 640 kB ne postoji. Posebno je zanimljiva opcija Hints koja ispisuje šta bi sve trebalo uraditi da bi se uštedela memorija ili ubrzao rad. Naravno. zbog više argumenata "za" od onih drugih. QEMM će odvojiti još megabajt memorije. Extended. Tačnije rečeno.on detaljno "obrazlaže" svoje predloge navodeći. "stealth" mehanizma. za razumevanje svih podataka koje Manifest ispisuje treba mnogo toga znati. dodeli mu je iz raspoloživog fonda. To u praksi dobro funkcioniše i rešava problem upravljanja raznim tipovima memorije na PC računarima . Kucanjem komande MEM. a svi rezidentni programi će i dalje biti pristupačni. koji ovde neće biti objašnjavan.

Prilikom podešavanja. otkucajte sledeću liniju: mem /c \more DOS će prikazati tri kolone sa nazivima programa koji koriste sistemsku memoriju.SYS i AUTOEXEC. gornjeg memorijskog prostora pri komandnom promptu. Neki programi (a naročito novije igre) zahtevaju veliku količinu slobodne konvencionalne memorije za svoje izvršavanje.4K) 45C0 HIMEM 1184 (1.PC za napredne korisnike naizmenično pozivate opcije tog programa i samog Manifest-a i tako pronađete izvor problema.6K) 4250 294 VodičzaPC .2K) 20D0 MOUSE 16976 (16.BAT.100 Ekran Manifest programa iz QEMM paketa Ukoliko još uvek niste nabavili QEMM i sa standardnim DOS komandama možete mnogo toga učiniti po pitanju konfigurisanja memorije. Quarterdeck ■ HAHIFES|^J IDIBBEBI COMFIG AUT0EXEC Odapters CHOS 386 Clone Processor 80386 Uideo ftd&pter UGft BIOS DftTftTE CH BIOS Date 05/21/90 Coprocessor 80387 Keyboard Enhanced Parallel Ports 1 Serial Ports 2 Conuentional Expanded Henory Henory Extended Henory Iotal 640K 2432K 3072K ftuailable 562K 0X 0K ■ slika 2. Da biste dobili informaciju o zauzeću konvencionalne memorije i tzv. tako da su potrebne izvesne intervencije u fajlovima CONFIG. Conventional Memory : Name Size in Decimal Size in Hex MSDOS 17856 (17.2K) 4A0 EMM386 8400 (8. neophodno je da znate koliko memorije zauzimaju pojedini učitani upravljački i rezidentni programi.

110 60 FREE 64 (0.3K) 960 FREE V Total FREE : 2672 (2. Zbog ovoga se preporučuje da proceduru primenjujete pojedinačno na programe. kako biste se obezbedili da program uspešno radi u gornjem memorijskom prostoru.7K) Largest executable program 590448 (576.9K) Total FREE : Upper Memory : 90390 590896 (577. .3K) 110 2400 (2.6K) Total bytes available to programs (Conventional + 593568 Upper) : (579.Vodič za PC 295 .3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara Name Size in Decimal SHARE Size in Hex 16928 (16.5K) 4220 2880 (2.1 K) 40 COMMAND FREE 590736 (576.2. on mora ceo da stane u najveći raspoloživi UMB.3K) 6510 DOSKEY 4128 (4.0K) 1020 FREE 272 (0.6K) 2400 (2.0K) Name Size in Decimal Size in Hex SYSTEM 163840 (160. Da bi program radio u tom prostoru.8K) 840 FREE 96(0.0K) 28000 SMARTDRV 25872 (25.3 K) size : Largest available upper memory block : 2490368 bytes total EMS memory 2097152 bytes free EMS memory 3407872 bytes total contiguous extended memory 0 bytes available contiguous extended memory 65536 bytes available XMS memory MS-DOS resident in High Memory Area Posle ovog izveštaja možete početi sa prebacivanjem pojedinih programa iz konvencionalne memorije u gornji memorijski prostor.

Drajveri često alociraju dodatnu memoriju i da biste izbegli blokiranje sistema. promenite startne komande programa. Ovaj oblik devicehigh komande omogućava da specificirate koliko gornjeg memorijskog prostora je drajveru potrebno (tu vrednost (heksadecimalno izraženu) mem komanda prikazala je u svom ekranskom izveštaju).sys Deo size = parametar aktivan je samo ako je potrebno. čak iako je veličina programskog fajla za taj program manja od najvećeg UMB.SYS drajver u gornjem memorijskom prostoru i specificira da je drajveru (možda) potreban memorijski blok veličine 39E0h (h . size = parametar (kod novijih verzija DOS-a koristi se prekidač L).sys stavite devicehigh = c:\mouse\mouse. Podsećamo vas da neki fajlovi. otkucajte komandu: mem /c đ more Proverite da li je drajver ili program.0. 296 Vodič za PC . pri komandnom promptu. 7. Takođe.com 5. Memorišite ove izmenjene fajlove. koji ste želeli da prebacite u gornji memorijski prostor učitan u taj prostor.sys Za rezidentne programe. Pokrenite iz komandnog prompta komandu mem /c đ more . 3.BAT fajlu.EXE ne mogu da rade u toj oblasti. u komandu devicehigh uključite ograničenje. koja uz neznatne izmene u sintaksi pojedinih komandi važi i za novije verzije DOS-a. Za drajvere potrebno je preurediti CONFIG. ubacite loadhigh komandu na početku komande koja startuje taj program u AUTOEXEC. Na primer.heksadecimalno) bajtova: devicehigh size = 39E0 c:\mouse\mouse.SYS i EMM386. sledeća devicehigh komanda izvršava MOUSE. kako bi prihvatio izmene u konfiguraciji.PC za napredne korisnike Ovde će sistematizovano biti data procedura za MS-DOS 5. To je verovatno zato što program nije mogao ceo da stane u UMB. tako što ćete device komandu zameniti sa device-high komandom. Obratite pažnju na veličinu naznačenu u liniji y/Largest available upper memory block". Ponovo. Pogledajte deo koji se odnosi na konvencionalnu memoriju i potražite najveći drajver (upravljački program) ili program koji može da se smesti u UMB. tako da ti programi budu učitani u taj prostor kada se računar bude startovao sledeći put. Na primer.alociraju dodatnu memoriju posle startovanja. Ponovo startujte vaš računar (istovremeno pritisnite tastere <CTRL>. 2. 4. 1. umesto c:\dos\doskey. ne mogu biti prebačeni u gornji memorijski prostor. Neki drajveri i programi zahtevaju više memorije kada su učitani . Na primer. memorijski menadžeri HIMEM. <ALT> i <DEL>). Takvi programi ne mogu da se smeste u UMB. pri dnu ekrana. nego pri samom startovanju.com stavite loadhigh c:\dos\doskey. to znači da se još uvek izvršava u konvencionalnoj memoriji. Pošto odlučite koji drajver ili program želite da se izvršava u gornjem memorijskom prostoru.SYS fajl. Ako se pojavi u delu koji se odnosi na konvencionalnu memoriju. umesto device = c:\mouse\mouse. tj. takvi kao što su DOS sistemski fajlovi. 6.

com aktivira se doskey. komanda install. pogledajte u priručniku ili Help-u objašnjenje za sledeće komande: devicehigh. Proverite da li CONFIG. kao što je. Proverite da li se device komanda za HIMEM pojavljuje u CONFIG. Većini korisnika PC računara nije poznato da se na ovakav način mogu pokretati i veliki programi. i ceo sistem uopšte.BAT fajlu loadhigh komanda prethodi nazivu svakog programa koji vi želite da se izvršava u gornjem memorijskom prostoru. od najvećih ka najmanjim.SYS fajl sadrži dos = umb komandu. Testirajte program. potrebno je da izvršite provere koje se niže navode. biće vam od velike koristi u konfigurisanju vašeg sistema. Eksperimentišite sa različitim kombinacijama redosleda drajvera i rezidentnih programa. Proverite da li u AUTOEXEC. Optimalni redosled će zavisiti od veličine programa koji su učitanni i veličlne UMB-ova koji su na raspolaganju. kako biste se uverili da sve radi korektno.SYS potrebno je uneti sledeće linije: Jnstall = c:\dos\command.BAT-a.SYS.SYS fajlu pre bilo koje devicehigh komande.SYS fajlu pre device komande za EMM386. Informacije koje tamo pronađete. VVindovvs. a za to se koristi. Proverite da li device komanda za EMM386 u CONFIG. ponovite kompletnu proceduru za sledeći drajver ili program koji želite da se izvršava u tom prostoru.SYS sledeće linije: install = c:\dos\doskey. a izveštaj mem /c komande pokazuje suprotnno. mem i memmaker. na primer. U CONFIG. kao što je već pomenuto. Unošenjem u CONFIG. Ni jedan program ne radi u gornjem memorijskom prostoru Ako vi mislite da ste podesili vaš računar tako da se drajveri i programi izvršavaju u gornjem memorijskom prostoru. pri čemu se štedi i nešto memorije.com iz CONFIG. Ako se sistem zablokira za vreme startovanja ili dok koristite taj program. to je verovatno zato što program ne može uspešno da radi u gornjem memorijskom prostoru. loadfix. NAPOMENA: Ponekad se javlja potreba za učitavanjem određenih rezidentnih programa iz CONFIG. loadhigh. Ako program korektno radi u gornjem memorijskom prostoru. Proverite da li se device komanda za EMM386 pojavljuje u CONFIG. Preporuke Osnovne preporuke za optimalno korišćenje gornjeg memorijskog prostora su: Generalno.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara 8. učitavajte drajvere i programe redom po veličini.2. Ukoliko imate noviju verziju DOS-a.com /c cd c:\windows Vodic za PC 297 .SYS-a.SYS fajl ima devicehigh komandu za svaki drajver koji vi želite da se izvršava u gornjem memorijskom prostoru.SYS fajlu ima noems ili ram prekidač. umesto iz AUTOEXEC. Proverite da li CONFIG.

zapravo. Naime. Da bi produžena (AT) memorija postala proširena 298 Vodič za PC . ima i obrnutih slučajeva. računa o veličini environment-a i zauzeću konvencionalne memorije. a kada je već tako. Drugo pitanje je koju vrstu memorije podržava ili zahteva program za keširanje. uzme se deo memorije računara (RAM).DOS memorija. Naravno. svako dalje zauzimanje ionako malog memorijskog prostora je samo po sebi neprihvatljivo. Da bi ta memorija radila. memorija samog računara koja se pomoću posebnih programa konfiguriše tako da kešira hard disk.ona je takva kakva je. neupotrebljiva. Dakle. ona mora biti podržana od strane nekakvog procesora. na nju korisnik ne može da utiče . Produžena memorija je sasvim prihvatljiva.2 “Keširanje” diska U osnovi. ne obraćajte pažnju na njih. Naime. postoje tri vrste keš memorije. Pri tome treba vodit. Ova vrsta keša je za korisnika najinteresantnija jednostavno zato što je najjeftinija. takođe. eventualno. 2.exe Prva linija je neophodna zbog pozicioniranja u direktorijum a druga startuje Windows-e. ima programa kod kojih su algoritmi pravljeni tako da budu efikasni sa relativno malom količinom memorije.PC za napredne korisnike install = c:\windows\system\win386. Druga vrsta memorije je ona koja se nalazi na kontroleru diska ili na veznoj kartici. kao i poznavanje niza podataka. Kao što je poznato postoje tri vrste memorije u DOS mašinama . sve dok se ne "izvrši" kompletan CONFIG. Opšte prihvaćeni princip je da je manja količina memorije sve do 384 kB. može doći do težih problema. Pošto je DOS memorija (osnovni RAM . Treća vrsta memorije je. pošto ona fizički već postoji. ispiše neke poruke upozorenja. Sada se nameće pitanje šta je veća a šta manja količina memorije. Ukoliko pri startovanju DOS. Naredbom install moggu se obaviti i mnoge druge stvari koje se obično prepuštaju AUTOEXEC-u. ovo bi bio jedan od načina da se ona upotrebi. a velika sve preko 1MB. dok će sa relativno većom količinom memorije raditi relativno sporo. onda se najčešće ide na velike količine memorije. AT ili produžena memorija i LIM ili proširena memorija.3. postoji čitav niz pitanja u vezi ovih programa na koje bi valjalo odgovoriti pre nego što se instaliraju. Prva je ona koja se nalazi na samom disku. Mada se programi za keširanje često shvataju kao jednostavni korisnički programčići. najfleksibilnija i najviše pod uticajem samog korisnika. odredi se količlna namenjena keširanju diska i . Prvo i osnovno pitanje na koje korisnik mora odgovoriti jeste da li je neki program namenjen malom ili velikom memorijskom modelu keš memorije.640 kB) ionako veoma skučena. Proširena memorija je. Ono između spadalo bi u neku "sivu" zonu. upotrebljiva. jer se nalazi iznad granice od 1 MB.disk će se preporoditi. Ova vrsta kontrolera već spada u kategoriju inteligentnih kartica. pa je sa aspekta DOS-a. oni to nisu ni u kom smislu. pošto HMA ne postoji. pa čak i gubitka podataka na disku.SYS. uslovno rečeno. utoliko pre što svaki program za keširanje mora da zauzme bar neki manji memorijski "prozor" u osnovnom RAM-u. u suprotnom.

jer imaju razgranatije veze sa DOS-om. ali keširanje pisanja može biti opasno u slučajevima. ipak korisnik relativno često mora da koristi naredbe operativnog sistema (DOS-a). a kamoli potpunog nestanka struje. korisnik nema šanse da ih sve otkrije u razumnom vremenu. bolji programi za keširanje zauzimaju više DOS memorije. Predpostavimo da korisnik radi u svom omiljenom tekst procesoru koji. a od hardvera. da li će on umeti da prepozna pogrešno izmenjenu disketu? Ako ne ume. na disku se nagomilavaju datoteke. Ako pak imate baterijsko napajanje (tzv. a za praktičan rad dovoljno je znati desetak. programi za keširanje se veoma različito ponaSaju u ovom kontekstu i zauzimaju u rasponu od 15 kB do 65 kB DOS memorije. snima svaki tekst zajedno sa prethodnom verzijom. Pitanje "inteligencije" programa za keširanje se nastavlja u smislu pitanja da li program kešira samo čitanje. dakle. Iz navedenog se da zaključiti da se ovde radi o manje-više isključivo softverskim aspektima.BAK za stare tekstove. Neka su ekstenzije datoteka . ili i upisivanje na disk. sigurnosti radi. ima toliko raznih opcija da. svi keš programi. Peto pitanje se odnosi na fleksibilnost programa za keširanje. bez izuzetka. Dužom upotrebom. Uzmimo jednostavan primer: ako se programu za keširanje dozvoli da kešira i disketne jedinice. keš programa i keš memorije. jer nema sumnje da je neuporedivo brži u radu od onih koji keširaju samo čitanje sa diska. Cetvrto pitanje se odnosi na relativnu "inteligenciju" programa za keširanje. jednostavno zato što one brže barataju memorijom. nestabilnog napajanja. odnosno na korisnikove mogućnosti kontrole i određivanja parametara keširanja. Nemoguće je da neku memoriju ne zauzme. jer mora postojati veza između DOS-a i keš memorije.Uninterruptable Povver Supply) kao podršku za slučajeve nestanka struje.3. 2. to je. U praksi. recimo. kada će se ukupan sadržaj memorije jednostavno izgubiti. koriste memoriju računara. treba napomenuti samo jednu stvar.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara (LIM) memorija. Nema sumnje da je ovaj program apsolutni lider u smislu fleksibilnosti. kao nepisano pravilo. obavezno uzmite baš ovakav program. još jedan programski sloj između diska. potrebno je da postoji neki program koji će je odrediti (konfigurisati) kao LIM memoriju. što im omogućava brži rad. UPS . što znači da će dobitak od keširanja uvek biti veći na bržim mašinama. bez priručnika. Treće pitanje se odnosi na količinu DOS memorije koju će program za keširanje zauzeti. DOS-a. može se dogoditi da korisnik greškom zameni diskete u toku rada i na pogrešnu disketu se prepišu podaci sa neke druge. Jasno je da će keširanje i pisanja i čitanja dati bolje rezultate. U opticaju je veliki broj komercijalnih programa za keširanje a smatra se da je jedan od najboljih PC Kwik Power Pak. Moderne verzije DOS-a imaju nekoliko desetina naredbi. Predpostavimo da korisnik na hard disku želi da Vodič za PC 299 . koja sa aspekta DOS-a predstavlja disk.3 BAT programi Glavni smisao korišĆenja PC računara je rad sa komercijalnim programima.DOC za nove i .2.

EXE ili .DOC DEL *. MOVE (data niže. druge hoće da obriše.BAT Prilikom imenovanja novih DOS komandi ("batch" datoteka). "batch" datoteke. DOS je fleksibilan i omogućava kreiranje novih naredbi. Možemo praviti naredbe opšteg tipa kakva je. komunikacija sa računarom odvijala se preko bušenih kartica. treće da prebaci u drugi direktorijum itd. "batch" naredba je jednostavno ASCII datoteka sa ekstenzijom . "Batch" naredba se izvršava prostim navođenjem naziva "batch" datoteke. One su . na primer. pri čemu treba imati na umu propisani redosled izvršavanja naredbi u DOS-u: interne naredbe DOS-a datoteke sa ekstenzijom . Pošto ovu operaciju ne radi često. koju sada novije verzije DOS-a imaju). Komande i njihove funkcije su: call izvršava drugi "batch" program (fajl) a zatim se vraća u prethodni echo prikazuje poruke na ekranu. korisnik može da ostvari postavljeni cilj. i koliko DOS može da mu pomogne u ovim čestim i dosadnim operacijama? Arhiviranje na diskete može da se izvrši sa naredbom COPY : COPY *. Deo datoteka hoće da arhivira na diskete. Da li. i otuda taj izraz i u literaturi i u praksi. ili uključuje odnosno isključje prikaz for goto izvršava komandu za grupu fajlova ili direktorijuma "skače" na komandu u okviru "batch" fajla i nastavlja procesiranje komandi od te tačke if izvršava komandu na osnovu rezultata iz uslova 300 VodičzaPC . u kojoj se nalazi jedna ili više DOS naredbi. Engleska reč batch (čita se beč a označava hrpu. gomilu) dugo je prisutna u računarskom žargonu. U DOS-u. tek. kombinacijom osnovnih naredbi DOS-a. nove naredbe pišu se kao tzv.DOC A: Datoteke se sa diska brišu naredbom DEL : DEL *. Operateri su u računskom centru programe "u gomilama" predavali računaru na izvršavanje. Srećom. Sledeće DOS komande su specijalno kreirane zbog "batch" programiranja. treba voditi račina o ovom redosledu. korisnik može i da je zaboravi i zato bi bilo zgodno kada bi DOS imao ugrađenu jednu takvu komandu. bez intervencije korisnika. na kraju datoteke sa ekstenzijom . ili neke specijalizovane naredbe za ulazak u neki aplikativni program. U ranim danima računarske industrije.sadržavale i sve instrukcije potrebne operativnom sistemu za izvršavanje programa. "Batch" naredba označava niz naredbi koje se izvršavaju jedna za drugom. Tehnički gledano.PC za napredne korisnike "uspostavi red" na svakih mesec dana.BAK Dakle.BAT.osim programa .COM i.

%9 će biti prazan string. formiramo datoteku PONOVI. Koristi se obično u kombinaciji sa IF naredbom i omogućuje skok na labelu (labela je niz slova koji počinje dvotačkom). IF (NOT) stringl == string2 komanda 2.BAT koja ima samo jedan red: ECHO %1. pa čak i da saznamo da li je prethodna naredba korektno izvršena. Sintaksa ove komande je: FOR %% promenljiva IN (lista) DO komanda Naredba GOTO služi za realizaciju kontrolnih struktura u BAT programima. EXISTS datoteka je tačno (true). %2 drugi i tako dalje. događa ako otkucamo PONOVI OVU REČ ? Na ekranu će se pojaviti samo OVU .%1 je dobio vrednost OVU. BAT program. Obzirom da smo u naredbi ECHO spomenuli samo jedan parametar.ako ih navedemo manje. Ova je petlja bitno inferiorna u odnosu na odgovarajuću strukturu u programskim jezicima. naredba je korektno okončana. Najjednostavniji uslov je jednakost dva stringa. Šta se. Za referenciranje parametara u okviru BAT programa. zadužen je znak za procenat: %1 označava prvi parametar. Ostali brojevi označavaju razne greške. ali DOS omogućava i nešto više: možemo da proverimo da li neka datoteka postoji.BAT ECHO OFF IF %1 == PERA GOTO PERA IF %1 == MIKA GOTO MIKA Vodiž za PC 301 . %9 deveti parametar. menja poziciju tzv. nastavlja sa zvršavanjem čim pritisnete bilo koji taster rem označava početak komentara u "batch" fajlu shift . međutim. Parametar predstavlja potpuno ravnopravno zamenu za string: ako.2. a %2 vrednost REČ. kucanje naredbe PONOVI REČ će na ekranu ispisati REČ. ERRORLEVEL sumira prethodnu naredbu. IF (NOT) ERRORLEVEL broj komanda Službena reč NOT je opciona. ako datoteka postoji. Sintaksa: 1. Primer REM KORISNIK. FOR petlja omogućava višestruko ponavljanje (jedne) komande DOS-a. ali ipak može da uštedi dosta kucanja. "džoker" parametara (replaceable parameters). jasno. IF (NOT) EXISTS datoteka komanda 3. ne mora da ima baš devet parametara . Ako je ERRORLEVEL nula. Sintaksa ove naredbe je: GOTO labela Naredbom !F proverava se ispunjenje nekog uslova. poslednja reč je izgubljena. Naredba IF ima tri bitno različite forme.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara pause privremeno zaustavlja izvršavanje "batch" fajla. ERRORLEVEL broj je tačno (true). ako je status veći ili jednak broju.

Ovde će biti navedeno nekoliko interesantnih. "Batch" datoteka (fajl) će. Nazovimo tu proceduru ARH. a zatim je obriše u starom direktorijumu.posle kucanja u komandnoj liniji KORISNIK ime fajlovi svakog korisnika se smeštaju u pripadajući mu direktorijum.txt) do type %f U našoj računarskoj štampi unekoliko je zapostavljena "umetnost" pisanja "batch" procedura. Evo kako bi izgledala ova dvodelna naredba: COPY % 1 % 2 DEL % 1 Pretpostavimo da želite da koristite TYPE komandu da prikažete sve fajlove u tekućem direktorijumu koji imaju ekstenziju . Ranije. Naredna "batch" procedura može da posluži za arhiviranje datoteka na disketu u drajvu A.BAT je zgodan za korišćenje na PC računaru sa više korisnika . @ ECHO OFF IF "% 1" == "" GOTO usage 302 Vodič za PC . Ona kopira datoteku u odredište.doc *. u tekstu je pomenuta komanda MOVE. u ovom slučaju. Da biste ovo uradili. imati sledeći sadržaj: for %f in (*.DOC ili .HLP :END Program KORISNIK.BAT: ECHO OFF CLS ECHO ->ARHIVIRANJE DATOTEKAcECHO ECHO Proveri da li je disketa u drajvu A: ? PAUSE IF NOT EXIST A:% 1 GOTO UREDU ECHO ECHO A:% 1 postoji. morate da koristite "džoker" promenljivu" %f.PC za napredne korisnike GOTO KRAJ :PERA CD PERA GOTO END :MIKA CHDIRMIKA TYPE MENU. koje inače nema u DOS-u.TXT. Ctrl-Break prekida arhiviranje PAUSE :UREDU COPY % 1 A:% 1 IF EXIST A:% 1 ERASE % 1 ECHO ECHO Datoteka % 1 arhivirana Sledeća "batch" procedura "u jednom prolazu" briše kompletan sadržaj diskete zajedno sa eventualnim direktorijumima koji postoje na njoj.

ECHO | RECOVER % 1 > NUL ECHO Deleting all data . koji koriste prozore i menije.) .3. Zanimljivo je da.* > NUL ECHO Disk in % 1 scrubbed GOTO END :usage ECHO Syntax . daleko zanimljivija ideja "skrivena" u komandi ECHO |RECOVER preusmeravajući izlaz komande ECHO programu ’ RECOVER ne dolazi do postavljanja kontrolnog pitanja i unapred se daje potvrdan odgovor na njega...BAT. Jedna od njih je ideja da se naredba RECOVER (namenjena inače za "spašavanje" oštećenih disketa) upotrebi kao alat za potpuno uništavanje njihovog sadržaja. u nekoj "batch" proceduri želite da obrišete sve datoteke u nekom direktorijumu. Nazovite sledeću proceduru C. od koji drugi ne postoji. Ukoliko. procedura vas automatski prebaci u njega.* . a onda kucajte C drive dir1 dir2 i naći ćete se u direktorijumu drive:\dir1\dir2.2. možete da se poslužite sa ECHO y | DEL *. a treći je poddirektorijum prvog.4 Princip rada rezidentnih programa DOS ne dozvoljava istovremeni rad više programa. Za praktične potrebe je.. postoje veoma komplikovani programi ove vrste.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara FOR %% D IN (a: A: b: B:) DO IF % 1 == % % D GOTO OK ECHO Scrub can only be used on flopies * GOTO usage :OK ECHO Removing subdirectories. Međutim. međutim. paralelno sa drugim programima.jako zgodno ako vam je YU tastatura "pokrila" znak \. D.. obrišite odgovarajuće REM-ove. ispisuju čitave hrpe podataka. Zato se neko dosetio da iskoristi postojanje prekida i nekih zgodnih funkcija sistema i napravi programe čiji će deo (ili ceo program) ostati aktivan u memoriji. Uloga rezidentnih programa može biti veoma trivijalna: klik pri pritisku na taster. što je korisnicima često veoma potrebno.\.. uključuju se i Vodič za PC 303 . ako navedete tri direktorijuma. "SCRUB d:" :END U ovoj proceduri se kriju zaista majstorske "cake".. @ ECHO OFF FOR % % h IN (a A b B c C d D e E) DO IF (% 1) == (% % h) % % h: REM FOR % % IN (f F g G) DO IF (% 1) == (% % h) % % h FOR % % IN (a A b B c C d D e E) DO IF (% 1) == (% % h) shift REM FOR % % h IN (f F g G) DO IF (% 1) == (% % h) shift FOR % % f IN (\ % 1 % 2 % 3 % 4 % 5 % 6 % 7 % 8 % 9) DO cd % % f 2. dakle. sprečavanje resetovanja sistema klasičnom kombinacijom tastera i pojavljivanje sata u uglu ekrana. Ako imate više od tri particije (C. E). DEL % 1 FILE *... baš kao da ste koristili CD i otkucali uobičajenu dvotačku i obrnute kose crte (CD°\.

Recimo. Ofset 01H sadrži dvobajtnu segmentnu adresu vlasnika datog bloka. Pri tome program vodi računa i o starim vlasnicima preusmerenih interapt vektora. gde poslednji od njih dobija oznaku "z". Taj deo većina rezidentnih programa izbegava. ili na osnovu nekog brojača. nakon završetka svog rada. Sa korisničke strane. Svi izvršni programi za vlasnika navode samog sebe (odnosno adresu svog početka). a rezidentni programi je vraćaju prilikom deinstalacije. DOS ne briše samo njega iz memorije. Inače će pronaći slobodan interapt vektor i usmeriti ga na svoj potpis . Verovatnoća da neće pronaći slobodan interapt vektor je mala. ukoliko neki program prestaje sa radom. Ostala je još deinstalacija rezidentnih programa. gde svaki blok poseduje svoje zaglavje (Memory Control Block . a svi ostali "M". teško ih je iz memorije izbrisati. ili ako je vlasnik 0008H blok pripada sistemu. DOS ne izbriše iz memorije. pošto ih je (stare vlasnike) stalno zvao na te adrese. Svaki put kad korisnik (pokuša) da ga učita. program će biti aktivan. U suprotnom slučaju bi u memoriji moglo biti više aktivnih kopija programa. programu preostaje još samo to da se vrati u DOS. ako je "vlasnik" 0000H. jer mora da ih pozove da "odrade" svoj deo posla. U principu. zavisi od toga šta program treba da radi.PC za napredne korisnike isključuju na razne načine. to nije problem. program mora pregledati određene adrese i pogledati da li je tamo njegov "potpis". Istovremeno. Relativno pouzdan. Prvi problem su interapt vektori.MCB). Postoji više načina da se ovaj zadatak izvrši. a istovremeno i relativno spor način je da program na određena mesta u memoriji napiše svoj "potpis". Prvo. a u takvom slučaju. Drugi problem kod ovih programa je meorija koju je DOS dodelio programu. Obični programi. tj. onda je program već instaliran i on će ispisati o tome poruku i vratiti se u DOS. pa čak i sami sebe brišu iz memorije kada više nisu potrebni. Ovde se ne radi o fizičkom brisanju 304 Vodič za PC . već i sve blokove čiji je on vlasnik. o svom neuspehu mora obavestiti korisnika i vratiti se u DOS. ali tako da ga pri tome. tu memoriju "vrate". što bi moglo da rezultira zanimljivim efektima. Kada se rezidentni program deinstalira. Memorija je u DOS-u organizovana u obliku lanca blokova. MCB sadrži važne podatke o bloku memorije koji sledi. jedina sličnost među njima je činjenica da su rezidentni i da se većina poziva ili pritiskom na neku neobičnu kombinaciju tastera. ovaj podatak kazuje DOS-u koje blokove treba da smatra kao jednu celinu. kao i o položaju bloka unutar lanca blokova. Ako jeste. Na određenom mestu zaglavlja (ofset 00H) je jednobajtna oznaka o položaju u lancu. Kada su interapt vektori promenjeni. mora sve interapt vektore postaviti na njihove stare vrednosti. Sledeće što program mora uraditi je preusmeravanje određenih interapt vektora na sebe.konstantu ili potprogram. jer ih poznaje. O kojim vektorima se radi. što će verovatno morati da napravi rezidentni program nakon učitavanja u memoriju je da proveri da li možda već nije učitan. što zapravo pokazuje ko je taj blok rezervisao za sebe. dok okolina programa ("environment") kao vlasnika uzima program kome pripada. Kada su ispunjeni određeni uslovi (pritisnuta odgovarajuća kombinacija tastera). reč je o nedodeljenom bloku (slobodna memorija). odnosno.

završio posao. " Al Stevens-a u izdanju MIS Press. Šta se. vlasnik sada neće biti adresa gde počinje taj novi blok. Na određenom mestu (ofset 0003H) MCB čuva i veličinu bloka koji sledi. Princip dejstva je jednostavan. specijalizovani programi i slično. Tu nailazi na onaj blok podataka.. slobodan (0000H vlasnik) spaja ga ovim susednim.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara već o prostoj promeni vlasnika na 0000H.3. 2. pa "briše" i njega. takođe. znatno povećati sigurnost unosa standardnih podataka i tako dalje. Konačno. U memoriji se istovremeno nalaze dva programa. Jedan od njih je VodičzaPC 30S . MCB u verzijama DOS-a. DOS osmotri susedne blokove memorije. i ukoliko je neki od njih. Makroprocesori spadaju u kategoriju tzv. iz programa se. Korišćenje tzv. ostani prisutan).. Obično je ova druga grupa znatno brojnija.drugom grupom znakova. Zatim. programabilnost je sastavni deo paketa: Lotus 1-2-3 i Quattro najveći deo svoje popularnosti duguju upravo moćnim makronaredbama. recimo. tražeći blokove čiji je on vlasnik bio. osim osećanja zadovoljstva i ponosa kojim ga ispunjavaju. iako je on. DOS u njegovo zaglavlje upisuje 0000H za vlasnika.5 Makroi Postoji mnogo načina za produktivnu upotrebu PC računara: pritajeni (rezidentni) programi. počevši od 4. integrisani paketi.završi. obično su i svrsishodne. U nekim programima. otuda i ime: makro. Stay Resident . to čini na jedan vrlo trivijalan način: posebnom (TSR) funkcijom se DOS obaveštava da taj-i-taj deo memorije treba da ostane i dalje u lancu blokova kao aktivan program. Pod makronaredbom se podrazumeva tekstualna zamena jedne grupe znakova . makronaredbi može bitno povećati produktivnost. Memory Resident Utilities . Na taj način se obezbeđuje što manja fragmentacija memorije. pronalazi se kontinualan blok memorije u koji može da se smesti programv uvećan za 16 bajtova potrebnih za MCB. i kreće sa radom. dakle dešava kada "startujemo" neki program? Pošto je sistem odgovoran za njega. zvanično. tako da DOS ne dira MCB. Naravno. i "protrči" kroz lanac blokova. tako da se. recimo. pritajenih programa. pozivom odgovarajuće funkcije DOS-a. kada program završi sa radom. Program koji želi da postane rezidentan. Na engleskom ih zovu TSR (Terminate. Treba napomenuti da pri svakom "brisanju". nego će to biti segmentna adresa programa iz koga je pozvana DOS funkcija za njegovo stvaranje. odvaja još jedan blok memorije za neke podatke. što može biti koristan podatak. U zaglavlje se upisuju odgovarajuće oznake i podaci (vlasnik se postavlja na segment gde počinje program). i on automatski dobija svoje zaglavlje (što obavlja pomenuta funkcija). Prilagodljivost je zaštitni znak uspešnog programa: naredbe koje korisnik sam izmisli i upotrebi. Za one koje interesuje da saznaju više o rezidentnim programima i o pisanju rezidentnih programa preporučuje se sledeća knjiga: "Turbo C.2. smanjiti vreme provedeno u radu sa računarom. čuva i ime programa o kome je reč.0. početak sledećeg zaglavlja može lako izračunati kao adresa datog MCB + dužina bloka koji sledi + 16 bajtova za dužinu samog zaglavlja.

Postoje dve vrste prevođenja jednog (manjeg) teksta u neki drugi (veći) tekst: skraćenice (engl. rečenicom. Prototip takvih naredbi su. Pod skraćenicama podrazumevamo direktnu zamenu teksta nekim drugim tekstom. odnosno kombinacija tastera koja u datom programu deluje kao naredba. Obe su podjednako korisne. a ostatak softvera i hardvera ne zna da se takva promena dogodila. Zatim možete instalirati rezidentne -programe koje želite. Zato postoji 306 Vodič za PC . ali nije baš ni malo. U toku normalnog rada ništa naročito se ne dešava: slovo A sa tastature je i slovo A na ekranu. na primer. osim što pazi šta se dešava sa tastaturom.PC za napredne korisnike obično tekst procesor ili program za obradu tabela. recimo zamenu jednog jedinog slova nekim imenom. Što se korisnika tiče. abbreviations) i izvršne makronaredbe (macros). PC tastature sadrže bar po jedan taster <Ctrl> (Control) i po jedan taster <Alt> (Alternate). zgodno je tu reč pridodeliti nekom tasteru i umesto da kucamo celu reč.on će na osnovu podataka koje je sačuvao MARK vratiti sistem u stanje bez TSR programa koji su instalirani posle MARK-a. a kad vam dosade. On se učitava na početak memorije. ili tekstom proizvoljne dužine. Na primer. i koji.3. dovoljno je da pritisnemo samo taj taster. 2. Ovo je potrebno u dosta slučajeva.5 kB RAM-a. i on se instalira kao rezidentan i zapamti trenutno stanje sistema. samo startujete RELEASE . makroi mu omogućuju da zamišlja da. i transformiše takst. pre toga. Vrlo je značajno što se ceo paket distribuira i u izvornom obliku (engl. Kada dobije znak. učitan na drugi kraj memorije i ne radi ništa. ako nam se u tekstu koji obrađujemo često javlja reč računar. ali je mnogo lakše imati ih na raspolaganju kao jedinstven pritisak na tastaturu. Najčešća primena ovih programa je za uklanjanje iz memorije rezidentnih programa. RELEASE i MapMem. za po ceo paragraf itd. što nije previše. Sam makroprocesor je. ima tastaturu specijalno prilagođenu kucanju analitičkih izveštaja. pošto veliki broj TSR-ova nema opciju za deinstalaciju. Oni su namenjeni upravo kratkim interaktivnim naredbama: sami za sebe nemaju nikakvu ulogu. pomeranje kursora za po reč ulevo ili udesno.kad se MARK startuje. MARK zauzima oko 1. source code) i predstavlja skup dobrih primera programerima za oblast u kojoj se mnogi teško snalaze (pisanje rezidentnih programa). a "oživljavaju" tek u zajednici sa drugim tasterima. bez potrebe za resetovanjem računara. Radi se o standardnim uslužnim programima koji olakšavaju rad sa rezidentnim (TSR) programima. makroprocesor suspenduje sve ostale procese u računaru. sa još nekoliko korisnih stvari. a i neki koji je imaju često ne uspevaju da se isključe. Ovaj problem rešava tandem MARK & RELEASE . Slovo A biva prošireno u.6 TSR “utiluty” programi Verovatno ste čuli za programe MARK. tj. te novi tekst shvata kao da ga je korisnik sam uneo preko tastature. na primer. ili bilo koji program koji intenzivno koristi tastaturu. Takva popneranja uvek možete izvesti i kursorskim tasterima. kada se pritisne zadana kombinacija tastera. umesto uobičajene tastature. "Analitički izveštaj". čine paket "TSR utilities". Druga vrsta makroa su "prave" naredbe.

2. 2. Na primer. MARKNET podatke čuva na disku i zauzima oko stotinak bajtova. DEVICE je srodnik MapMem-a koji prikazuje informacije o instaliranim device drajverima. konačno. Ovo je slučaj kod izvršnih programa. a ponekad i potreba za operativnom (radnom) memorijom u toku kompresije i/ili dekompresije. Mi želimo da komprimujemo što više podataka u što manje memorije. nalaze duge sekvence koje se relativno često ponavljaju. Praktično. posle izlaska iz njegovog "šela". Osim efikasnosti. veoma je važano ako podaci mogu da se komprimuju. i to bez obzira na veličinu tog niza. može dobiti i iz novijih verzija DOS-a. danas je veoma značajan i problem njihovog prenosa na daljinu. dužina. ali između statičkih i dinamičkih metoda postoji bitna razlika. Opšti metodi se mogu podeliti na statičke i dinamičke. Osim problema smeštanja podataka. MARKNET i RELNET su varijante MARK i RELEASE koje čuvaju mnogo više sistemskih podataka i zbog toga su pogodne ukoiiko radite pod mrežnim operativnim sistemima. Metodi kompresije se mogu podeliti na opšte i specifične. MapMem služi za prikaz parametara (naziv. ako koristite Novell NetVVare. i to tako da se uvek čita prvo prvi bajt. koji radi potpuno isto što i MARK. možete povratiti staro stanje na radnoj stanici. pa drugi i tako redom. baza podataka itd. samo sistemske podatke privremeno smešta na disk umesto u memoriju i zato zuzima samo 150 bajtova. Ova informacija se. statički metodi se ne mogu ugraditi VodičzaPC 307 . pa ako u nekom razumnom vremenu treba poslati sa jednog mesta na drugo (modemom). Za kompresiju ovakvih "običnih" podataka primenjuju se opšti metodi. ali MapMem daje više informacija. svi metodi koji se koriste u tzv. Jednostavno rečeno. Poznato je da ima dosta primera u kojima se. kod metoda kompresije nas zanima još i brzina kompresije i brzina dekompresije.3. Efikasnost kompresije se ogleda u odnosu veličine niza podataka posle kompresije i veličine niza pre kompresije. Zbog ovoga. Zbog veće količine informacija o sistemu koje čuva (tipično oko 3-4 kB. arhiverima su opšti metodi.najbolje ne pokušavajte da na taj način "ubijete" programe za "keširanje" diska. ali podataka uvek ima više nego para da se kupi dodatna memorija za smeštanje podataka. a naročito ne one koji "keširaju" i pisanje na disk. posle dekompresije.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara program FMARK. dinamički algoritam kompresije samo jednom čita svaki bajt ulaznog fajla. podaci identični onima od pre kompresije. zavisno od konfiguracije). u podacima. Ukoliko imaju opciju za pražnjenje bafera (flushe) ili ne keširaju pisanje onda možete to da pokušate. Jeste da su sve podele obično uslovne.7 Kompresija podataka Memorije u računaru ima mnogo. Prenos podataka je relativno spor i skup. Zajednička karakteristika svih opštih metoda jeste to da su. Dinamički metodi su oni metodi kod kojih je za kompresiju podataka potrebno samo jedno sekvencijalno (redom) čitanje ulaznog niza podataka. preuzeti interapt vektor) instaliranih programa. grafike. Korišćenje MARK & RELEASE (i srodnih) programa zahteva ipak i mere opreza od strane korisnika . ali pokušajte samo da zamislite šta će biti sa vašim podacima u suprotnom. tekstova.

Posmatranjem nekog nekomprimovanog niza podataka.) (ovo nije moglo da se komprimuje) 7 bita: 0000100 (binarno) (tri puta) (ovih 5 bajta) bajt: 2 (bajt koji se ponavlja) Postupak raspakivanja je očigledan. Mogu. možemo uzeti da u jednom bitu pišemo da li sledi komprimovana sekvenca (pišemo 1) ili ne (pišemo 0).9. 308 Vodič za PC . a neki se uopšte ne pojavljuju.8. Na primer.6.) 7 bita: 0000101 (binarno) bajtovi: 6.. javlja dosta belina ("blankova") na početku reda. Kako zapravo rade različiti algoritmi za kompresiju podataka? Primetimo da ima dosta primera u kojima se. neki se pojavljuju retko. 4.. ali moraju biti spakovani pre slanja. "Ugrađen" je u razne formate tzv. u arhiverima se mogu koristiti i dinamički i statički metodi. Obično se te tablice moraju zapisati zajedno sa komprimovanim podacima. a tek u poslednjem prolazu zapisuje komprimovani niz podataka. takve sekvence se. Kao primer.. jer se mora pisati i svaki bajt posebno i njegov broj ponavljanja (koji je. U takvim primerima. u podacima. Zatim pišemo N nekomprimovanih bajtova (ako je onaj bit bio 0) ili samo bajt koji se ponavlja N puta (ako je bit bio 1). Statički metodi obično više puta čitaju ulazni niz podataka. U sledećih 7 bita pišemo broj bajtova N.PC za napredne korisnike u modem! Zašto? Zato što kod modema nema šanse da se čita ulazni niz više puta ili da se čita ulazni niz više puta ili da to ne bude sekvencijalno.7. 7. Kod slika imamo čitave površine obojene istom bojom. opet. Naravno. Zato bi takve slučajeve bilo zgodno pisati kao: "sledećih N bajtova nisu kompresovani". "Pakovani" TIFF. To je dinamički metod. i to tako što se pri prvim prolazima (čitanjima) generišu neke tablice. Obično se pojavljuje i dosta takvih sekvenci kod kojih su uzastopni bajtovi različiti. kod izvornih programa se zbog uvlačenja redova (linija programskog koda).1. jer su neophodne za dekompresiju. Ovaj metod poznat je pod nazivom RunLength Encoding. bitmapiranih slika. 9 bit: 1 (ponavlja se . uvek jedan). zapisati tih N bajtova.. dosta prostora bi se uštedelo kada bi umesto sekvenci istih bajtova pisalo samo koji bajt se ponavlja i koliko puta. pa će to. Na primer. 8.. biti uzastopno pojavljivanje istog bajta. spakujmo niz bajtova: 1. Postupak raspakivanja je očigledan.4. u običnom tekstu se razmak i samoglasnici pojavljuju često. Prednost ovih metoda je obično veća efikasnost. Ovo ne znači da se modemom ne mogu prenositi podaci pakovani statičkim metodima.2. i posle toga.1.2. čak i produžuju. nalaze duge sekvence uzastopnih pojavljivanja istog bajta. u ovom slučaju. U modem podaci uvek stižu samo jednom i to uvek sekvencijalno.. IFF i PCX fajlovi su primeri upotrebe ovog metoda. Takve sekvence se ne mogu kompresovati ovom metodom. U stvari. -primetićemo da se neki bajtovi pojavljuju veoma često.) 7 bita: 0000011 (binarno) bajt: 1 (ovaj bajt se ponavlja) bit: 0 (pa onda idu . Na primer. Samo dinamički algoritam može podatke da pakuje u toku slanja.2 (12bajtova) spakovani niz (ukupne dužine 10 bajtova) će biti kao na sledećoj slici bit: 1 (ponavlja se . ovom metodom.

u stvari.23 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara slova "đ" i "dž" relativno retko. Sada vidimo da bi se dosta mesta moglo uštedeti kada bi frekventniji (oni koji se češće javljaju u tekstu) bajtovi imali kraće kodove od onih manje frekventnih. Metoda kompresije ima mnogo. a kasnije dekompresija čitanjem redom kodova i zamenom odgovarajućim bajtovima. Po završenom postupku. Zatim se ubačeni kvadratić poveže sa jednim od izbačenih kvadratića vezom koju obeležimo bitom 1. jer zahteva dva prolaza (jedan za prebrojavanje pojavljivanja bajtova.42bis. a LZW algoritam koriste protokoli MNP5 i V. sve dok u skupu ima više od jednog kvadratića. uglavnom. Specifični metodi se. Kao primer specifičnog metoda. U svakom slučaju. Prednosti specifičnih metoda su veoma velika efikasnost kompresije i (obično) velika brzina. imamo tzv. 2) Prebroji se koliko se puta koji od bajtova pojavljuje u tekstu i odgovarajući brojevi pojavljivanja upišu u kvadratić koji odgovara tom bajtu. koji je predviđen za "pakovanje" bitmapirane grafike. leži tajna njihove neprimenljivosti na bilo koje druge podatke. 3) Pronađu se dva kvadratića sa najmanjim upisanim brojevima. koji se ugrađuju u modeme. a drugi za stvarnu kompresiju). Oni se izbace iz skupa. zasnivaju na reorganizaciji podataka. na primer Imploding algoritam (poznat i kao LZ77) koriste arhiver ARJ. pa je i njega potrebno zapisati u komprimovani fajl. jer JPEG pri dekompresiji ne vraća podatke u baš originalno stanje (ovo kod slika. Odmah se može zaključiti da je ovaj metod statički. ali i tajna efikasnosti (zbog mogućnosti optimizacije). Sada se kompresija odvija zamenom bajtova teksta odgovarajućim kodovima. Vidimo da je za dekompresiju potrebno poznavanje strukture stabla. a umesto njih se u skup ubaci samo jedan kvadratić u koji se upiše suma ona dva broja koja su bila upisana u izbačene kvadratiće. u čemu. Poznat je pod imenom Hafmann-ov ili Shanon-Fano-ov metod (jer ima mnogo modifikacija i ideja koje čine u suštini isti metod). oni kvadratići) nalaze bajtovi koji se pojavljuju u nizu (tekstu). Neki su u veoma širokoj upotrebi. VodičzaPC 309 . uglavnom. već bi spakovani podaci bili neupotrebljivi. Opet primer JPEG metoda: ne samo da bi loše pakovao bilo šta drugo. i 4) Ponavlja se korak 3. dok se ne stigne do čvora koji odgovara traženom bajtu. Neki od njih se čak drže u relativnoj tajnosti (kao na primer. a uopšte nema znaka sa kodom 128. Kodovi za pojedine bajtove formiraju se tako što se krene od glavnog čvora drveta (to je onaj čvor koji je poslednji ostao u skupu) i zapisuju sve oznake veza. A za svaki od ovih bajtova u nekomprimovanom tekstu je ipak rezervisan specijalan kod (ASCII kod) od 8 bita (jedan bajt). Mane specifičnih metoda su skoro savršena neupotrebljivost za bilo šta osim za ono za šta su predviđeni. pa zato oni zavise od same organizacije originalnih podatka. pomenućemo JPEG algoritam. Specifični su oni koji su predviđeni da pakuju samo određene vrste podataka. algoritam koji koristi STACKER). dok oni koji se uopšte ne pojavljuju ne bi imali svoje kodove. nije bitno ali kod EXE fajlova je bitno). binarno drvo na čijim se krajnjim čvorovima (čvorovi drveta su. Ali kako odabrati takve kodove da kompresija bude najefikasnija? Jedan od poznatih načina za generisanje takvih kodova je: 1) Formira se skup kvadratića tako da se za svaki bajt koji se pojavljuje u nizu bajtova koji komprimujemo rezerviše jedan kvadratić. a sa drugim vezom koju obeležimo bitom 0. uglavnom.

odnosno u vremenu.kriptologija.8 Kriptografija Gotovo svaki korisnik računara ima potrebu da neke podatke zaštiti od neovlašćenog korišćenja. Bar polovina važnih stvari u današnjoj kriptografiji upotrebljava kripto sisteme sa javnim ključem koji su uvedeni ovim radom. dat koncept kripto sistema koji bi upotrebljavali jednu transformaciju za šifriranje i koja je javna. Prvi se bazira na rearanžiranju bitova podataka koji se šifriraju. za dati čisti tekst M (plaintext. odnosno jedan njen deo kriptografija.koja proučava projektovanje i implementaciju tajnih ili kripto sistema (KS). Oni su koristili tzv. 310 Vodič za PC . Algoritam je dosta složen i ovde neće biti objašnjavan. ili je pak potrebno imati dve sasvim različlte veličine Ke i Kd (pri čemu poznavanje jedne ne implicira poznavanje ili izračunljivost druge). "dvoključne" (two-key) sisteme. uspostavlja se zvanični standard za šifriranje podataka DES (Data Encryption Standard) koji je usvojio i ANSI i koji predlaže za upotrebu i American Bankers Association. Sledeće godine. Tu je. cleartext). kad je reč o prenosu podataka. kad je reč o memorisanju. a drugi na supstituciji grupe bitova sa supstituentima. uz pomoć transformacije dešifriranja D (decryption. DES je kompozicija više metoda šifriranja (product cipher). Dva osnovna principa šifriranja su transponovanje i supstitucija. uz pomoe transformacije šifriranja E (encryption. zapravo.g. U principu. Kriptografija je disciplina koja se bavi tajnim sistemima (secrecy systems) . 1976. tačnije oblast koja je zanimljiva mešavina matematike i kompjuterskih nauka . U terminologiji kriptografije. po dosadašnjim algoritmima. od kojeg se. E i D. cryptogram). Obe transformacije. RSA ima samo jednu malu "manu" . encipherment). Hardverska rešenja su često nepraktična.PC za napredne korisnike kompresija podataka donosi značajne uštede u memorijskom prostoru. Svaki novi algoritam se poredi sa RSA u smislu kompleksnosti. Na osnovu toga da li je veličina K ista za obe transformaci-je E i D. ima jedan ključ za dešifrovanje (one-key system) i operiše nad blokovima od 64 bita (block-cipher). Algoritam RSA postao je faktički standardna mera u kriptografiji sa javnim ključem. kripto sistemi se dele na simetrične. enormno sporo. 2. su okarakterisane tajnom veličinom zvanom ključ K (key). modularnu aritmetiku i činjenicu da je faktorizacija brojeva (razlaganje na proste brojeve koji u proizvodu daju dati broj). decipherment) dobija polazni tekst M. dobija se šifrirani tekst C (ciphertext. Napravljen je u IBM-u i ne mogu ga razbiti ni genijalci. klasične ili "jednoključne" (one-key) i asimetrične. Jednu konkretnu realizaciju ove ideje su dali Rivest. Shamir i Adleman (1978.) u algoritmu koji je poznat pod imenom RSA. Godine 1975. objavljen je članak Diffie i Hellman-a pod naslovom "Novi pravci u kriptografiji". sigurnosti. a uobičajena softverska rešenja nisu potpuno sigurna.3. a drugom bi se vršilo dešifriranje i ta je privatna za svakog pojedinog korisnika. Preostaje još samo matematika. brzine itd.autori su zaštitili svoja prava.

T2 prevodi poruku iz stanja Sz u stanje So uz pomoć ključa K2. osoba B generiše ključeve ključeve Kb i Kb'. A i B. naravno. Pretpostavimo da niko nije u stanju iz javnih ključeva izvesti tajne. ključevi K1 i K2 su međusobno inverzni (znak * ne označava prosto množenje) T1 (So. takođe.2. a drugim se otključava. na bravu primenite transformaciju T1 koja je iz stanja otključano (So) prevodi u stanje zaključano (Sz). ne može je i otključati. Kako osoba A šalje poruku osobi B? Prvo poruku zaključa. Dakle. onaj ko želi da mu se dragocene poruke šalju i ostanu tajne kod prenosa. Ta dva ključa su inverzna. inverzni). transformiše korišćenjem svog tajnog ključa Vodič za PC 311 . tj. Uzastopna primena transformacija T1 i T2 daje identitet. Dakle. jer niko nema ključ koji za to služi (K2). Tu je omogućeno jednoj strani da dokaže (samoj sebi ili drugima) da je druga strana zaista poslala neku poruku. Šta učiniti? Rešenje je u sledećem: Osobe A i B generišu po par inverznih ključeva. želi biti siguran da niko drugi neće pročitati poruku. tj. Niko. tj. želi biti siguran od koga ona stvarno potiče. Dakle. tj. tajni ključ mora biti jednosmerna funkcija javnog ključa. koje žele međusobno slati poruke. ostavlja poruku u stanju u kom je prethodno bila. Jedan od ta dva ključa pošalje onima koji mu poruke šalju i objavi: "Sve što mi šaljete zaključajte (šifrujte) ovim ključem (K1)". ne može otključati poruku. treba da proizvede dva inverzna ključa. dok Ka' i Kb' čuvaju u tajnosti.K2) poništava transformaciju koju izvrši onaj drugi. Sada A i B javno obznane ključeve Ka i Kb. Ovaj koncept možemo uporediti sa hipotetičkom bravom koja se zaključava jednim ključem. šifrovani tekst je. tj. Da biste bravu otključali koristite transformaciju T2 uz pomoć ključa K2. ključ koji je bravu zaključao. T1 prevodi poruku iz stanja So u stanje Sz uz pomoć ključa K1 T2(Sz.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara Prva primena ovog koncepta bila je realizacija digitalnog potpisa. u raspoloživom vremenu i raspoloživim sredstvima. Proširimo ovaj problem: Recimo da postoje dve osobe. jednosmerna funkcija dešifrovanog teksta. Ovo se obavlja uz pomoć ključa K1. pod uslovom da se ne nađe neka oštroumna glava koja će na osnovu javnog ključa K1 izračunati i tajni K2 (tj. ne sme se moći. Tada se ne može izvršiti ni transformacija šifrovane poruke u dešifrovanu. 2. Nisu baš poverljivi prema drugima. tj. Žele biti sigurni u sledeće: 1.K2) = So. želi biti siguran da mu možda neko ne šalje poruku u tuđe ime (lažno predstavljanje). tj. To može učiniti samo onaj ko je generisao par ključeva K1 i K2. Neuobičajeno.K1) = Sz. osim onoga kome je ona namenjena. Dakle važi (u po-jednostavljenoj notaciji): T2 = (T1)-1 . Onaj ko šalje poruku. tj. Na sličan način. a Ka' tajni ključ. tj. Svaki od ključeva (K1. izračunati tajni ključ na osnovu poznatog javnog. Tako osoba A generiše dva inverzna ključa Ka i Ka'. transformacije T1 i T2 su međusobno inverzne K1 * K2 = 1. Onaj ko prima poruku. pri čemu je Ka javni.

PC za napredne korisnike
Ka', zatim tako zaključanu poruku zaključa još jednom, i to javnim ključem osobe B,
tj. sa Kb koji je svima poznat. I tako pripremljenu poruku može, bez brige, poslati na
bilo koji način osobi B. Niko je neće moći dešifrovati, osim osobe B.
Kako osoba B dešifruje primljenu poruku? Vrlo jednostavno. Prvo primeni
javni ključ osobe A, tj. Ka. Time "poništi" efekat koji je osoba A proizvela svojim
tajnim ključem Ka' (ovo može učiniti bilo ko). Uspešan ishod ove operacije potvrđuje
osobi B da je stvarni izvor poruke osoba A, jer samo ona (osoba A) zna svoj tajni
ključ. Poruka još nije dešifrovana. Sledeći korak koji preduzima osoba B je
transformacija uz pomoć ključa Kb', tj. svog tajnog ključa (ovo može učiniti samo
osoba B, jer jedino ona zna svoj tajni ključ). Time je osoba B došla do otovorenog
(dešifrovanog) oblika poruke koju je poslala osoba A.
Na analogan način, osoba B moći će da šalje poruke osobi A. Ovo se može
proširiti na više osoba koje žele na sličan način da komuniciraju. Znači, svaka osoba
koja želi učestvovati, određuje par ključeva (svoj javni i svoj tajni ključ). Javni ključ
obznani i zahteva da svi koji mu šalju poruke obave šifrovanje uz pomoć njenog
javnog ključa. Ukoliko još želi i proveru verodostojnosti (autentičnosti) poruke, onda
zahtevaju da oni koji šalju poruku vrše šifrovanje svojim tajnim ključem, kao što je
objašnjeno.
Već je rečeno da se u kriptografiji ovakvi sistemi nazivaju kriptosistemi sa
javnim ključem (public key systems). Problemi koje treba rešiti su sledeći:
određivanje para ključeva (javnog i tajnog), tako da se iz javnog ključa
ne može izvesti tajni;
određivanje transformacije (funkcije preslikavanja) poruke (otvorenog
teksta, programa, podataka) u šifrovani, tako da se ne može izvršiti inverzija bez
poznavanja tajnog ključa.
Znači, tajni ključ je jednosmerna funkcija javnog ključa i šifrovani takst je
jednosmerna funkcija otvorenog teksta. Mehanizam koji ove probleme rešava, iza
sebe ima dosta složen matematički aparat koji ovde neće biti prikazan, već će biti
samo objašnjeni neki napred pomenuti pojmovi.
Jednosmerne funkcije imaju sledeću karakteristiku: za datu vrednost X, lako je
izračunati vrednost funkcije Y=F(X), ali ako je dato Y=F(X), onda ne postoji lak put
za izračunavanje X. Drugim rečima, ne postoji izvodljiv računski metod za
određivanje F -1( Y ). Za kontinualne i analitičke funkcije, lako je izvršiti numeričku
inverziju. Zato se, kao jednosmerne funkcije, koriste diskontinualne i proizvoljne
funkcije.
Pojam jednosmeran nije apsolutan, već zavisi od toga za koliko mnogo
izračunavanja kažemo da je "nemoguće veliki broj". Kaže se da je, za datu vrednost
funkcije F(X), izračunavanje vrednosti X "računskim putem neizvodljivo" ako ovo
izračunavanje zahteva onoliko vremena i sredstava koliko se ne može izdvojiti.
(Jedan sistem sa javnim ključem napravljen je tako da koristi očevidno težak problem
računanja logaritama u aritmetici po modulu q.)
RSA algoritam se smatra veoma sigurnim. Naročito je pogodan za primenu
kada više učesnika komunicira. Može se primeniti kod banaka, gde veliki broj
poslovnica komunicira sa centralom ili kod sličnih ustanova kod kojih je bitna tajnost
poruka (transakcija), a poslovna mreža je razgranata.

312

VodičzaPC '

2.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara
2.3.9 “Stakerisanje” hard diska
Mnogi korisnici imaju hard diskove relativno malog kapaciteta i nisu trenutno
u mogućnosti da nabave diskove većeg kapaciteta. Postoji softversko rešenje koje im
omogućava da skoro dupliraju kapacitet svojih diskova.
"Stacker" je program (device driver) koji kontroliše komunikaciju između
računara i diska, komprimujući i dekomprimijući podatke u toku rada. Rezultat
njegovog rada je povećanje kapaciteta diskova u rasponu od 0 do 100% .
Po instalaciji, Stacker će se startovati iz CONFIG.SYS datoteke, dakle po
svakom uključenju računara. On tada preuzima sve interapte za rad sa diskom, tako
da sva komunikacija između diska i računara ide preko njega. Sada na scenu stupa
glavni deo Stacker-a, a to je deo za kompresiju i dekompresiju.
Posao koji radi sam program, može se podeliti na dva: prvi kada se snimaju
podaci na disk, program ih kompresuje i snima u arhiviranom obliku, tako da
zauzimaju manje prostora. Kada se učitavaju podaci sa diska, program dearhivira
zapis sa diska i dostavlja raspakovane podatke. Ovaj posao Stacker vrši detaljno,
tako da se, pri snimanju fajlova, ažuriraju i FAT tabele, direktorijumi i svi parametri
fajlova.
Svi podaci se snimaju u jedan fajl na dupliranom drajvu (STACKVOL.OOO) koji
je stalne dužine, a sve upise u taj fajl vrši sam Stacker, brinući se o alokaciji (dodeli
prostora) fajla i svim ostalim poslovima. Sam STACVOL fajl se sasvim normalno
upisuje u sektore diska, dakle kao običan DOS zapis.
Za razliku od mnogih drugih programa, kod Stacker-a je instalacija relativno
komplikovana operacija i zahteva dosta pažnje, ali kad ga jednom uspešno
instalirate, gotovo nikakve dalje intervencije nisu potrebne.
Pre instalacije Stacker-a, potrebno je pozabaviti se organizacijom samog hard
diska. Preporučuje se da izvršite particioniranje (podelu) diska na dve logičke celine,
na primer C i D. Prva, tj. "boot" particija poželjno je da bude veličine do 10 Mb i na
nju treba smestiti DOS, Stacker i NORTON programski paket. Ostatak prostora se
može duplirati bez problema (znači ceo D disk). Diskovi se particioniraju pomoću
FDISK programa iz DOS-a.

Particioniranje hard diska
Svaki operativni sistem ima konvencije za smeštanje fajlova na hard disk. Ako
koristite samo DOS, ceo hard disk može biti postavljen da koristi DOS konvencije.
Međutim, ako želite da koristite drugi operativni sistem osim DOS-a, morate da
particionirate hard disk u DOS sekcije i ne-DOS (engl. non-DOS) sekcije.
Ako koristite samo DOS, možete da kreirate jednu DOS particiju koja
obuhvata ceo disk. Ako koristite samo DOS a želite da odvojite grupe direktorijuma
*kreirajte i drugu DOS particiju. Kada koristite više particija, DOS još uvek ima pristup
celom hard disku. Međutim, fajlovi u drugoj particiji pojavljuju se na drugom drajvu.
Ako planirate da koristite još neki operativni sistem (na primer, UNIX), morate da
kreirate particiju za DOS i particiju za drugi operativni sistem. Operativni sistem
koristite aktiviranjem njegove particije.

Vodič zaPC

313

PC za napredne korisnike
Particioniranje diska se razlikuje od njegovog formatizovanja. Kada se
particionira disk specificira se koje sekcije diska može da koristi DOS a koje drugi
operativni sistem. Kada formatizujete disk, DOS priprema postojeće particije da
prihvati fajlove. Posle particioniranja diska, morate da formatizujete svaku particiju
pre nego što može da bude korišćena.
Na hard disku možete da kreirate dve vrste DOS particija i to:
Primarnu DOS particiju, na koju se smeštaju IO.SYS i MSDOS.SYS i
COMMAND.COM fajlovi, potrebni za rad DOS-a. Primarna particija može da sadrži
i druge fajlove. Ako želite da startujete DOS sa hard diska, taj disk mora da ima
primarnu particiju.
Ekstendid (engl. extended) DOS particiju, na koju se smeštaju nesistemski fajlovi. Ova particija je opciona i može da sadrži do 23 logička drajva.
Logički drajv je sekcija hard diska koja služi kao poseban disk drajv. Ako kreirate
primarnu particiju koja ne obuhvata ceo hard disk, možete da kreirate ekstendid
particiju od preostalog prostora. Na ekstendid particiji možete da kreirate logičke
drajvove.
Ne-DOS particije
Ne-DOS particije su particije za druge operativne sisteme (na primer, UNIX).
Ne možete da koristite FDISK iz DOS-a da kreirate ne-DOS particiju. Informaciju o
kreiranju ne-DOS particije, potražite u dokumentaciji za operativni sistem koji će
koristiti tu particiju.
Program FDISK prikazuje informacije o particijama, kreira particije i logičke
drajvove, aktivira particije i briše particije i logičke drajvove. Kucanjem FDISK u
komandnoj liniji, aktivira se program i pojavljuje se glavni meni:
Choose one of the following:
1. Create DOS Partition or Logical DOS Drive
2. Set active partition
3. Delete DOS Partition or Logical DOS Drive
4. Display partition information
Enter Choice: [1]
Press Esc to exit FDISK
NAPOMENA: Ako koristite FDISK da promenite postojeće particije na hard
disku, izgubićete informacije koje su bile smeštene na tim particijama. Pre nego što
ovo uradite, arhivirajte neophodne informacije.
Opciju iz menija birate kucanjem odgovarajućeg broja i pritiskanjem tastera
<Enter>. Da biste se vratili u prethodni meni, pritisnite taster <Esc>. Da prekinete
(završite) rad sa FDISK, vratite se u glavni meni a zatim pritisnite <Esc>.
Svaki meni prikazuje poruku "Current fixed disk drive" iza koje sledi broj. Ako
imate samo jedan hard disk drajv, broj je uvek 1. Ako imate više od jednog hard disk
drajva, broj će pokazivati sa kojim drajvom FDISK trenutno radi. Prvi hard disk drajv
u vašem sistemu je 1, drugi je 2 itd. Promena tekućeg drajva, kada koristite FDISK,
neće izazvati promenu tekućeg drajva kada se vratite u komandni prompt. Kada
koristite FDISK, tekući drajv referencira (upućuje) samo na fizičke disk drajvove, a ne
na logičke drajvove.

314

Vodič za PC

23 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara

Kreiranje primarne particije
Da kreirate primarnu DOS particiju koja obuhvata (zauzima) deo hard diska,
uradite sledeće:
1. Iz FDISK glavnog menija, izaberite "Create DOS Partition or Logical DOS
Drive" (opcija 1) i pritisnite taster <Enter>.
Pojavljuje se podmeni.
2. Izaberite "Create Primary DOS Partition" (opcija 1) i pritisnite taster
<Enter>.
Pojavljuje se prompt sa porukom:
Do You wish to use the maximum available size for a Primary
DOS Partition and make the partition active (Y/N)..? [Y]
3. Otkucajte n.
Pojavljuje se novi meni
4. Ako želite podrazumevanu veličinu (100%), pritisnite <Enter>. U
suprotnom, otkucajte broj megabajta ili procenat prostora na disku koji želite da
koristite. Ako otkucate procenat iza broja, treba da sledi znak za procenat (%).
Sledeća poruka se pojavljuje:
Primary DOS Partition created, drive letters changed or added.
5. Da biste se vratili u glavni meni, pritisnite <Esc>.

Kreiranje ekstendid DOS particije
Da biste kreirali ekstendid DOS particiju, uradite sledeće:
1. Iz glavnog menija, izaberite opciju 1.
Pojavljuje se meni "Create DOS Partitions".
2. Iz novog menija, izaberite opciju 2 ("Create Extended DOS Partition").
Pojavljuje se novi meni koji prikazuje ukupan broj megabajta koji je na
raspolaganju za ekstendid particiju. Podrazumevana vrednost za veličinu particije je
maksimalni raspoloživi prostor na hard disk drajvu, umanjen za veličinu primarne
particije. Ako nema prostora na raspolaganju, moraćete da obrišete i ponovo
kreirate primarnu DOS particiju ali sada manju, ili da redukujete veličinu bilo koje
ne-DOS particije koja postoji.
3. Ako vam odgovara podrazumevana veličina, pritisnite <Enter>. U
suprotnom, otkucajte broj megabajta ili procenat neiskorišćenog prostora diska koji
želite da bude korišćen kao ekstendid DOS particija. Ako želite da otkucate
procentualnu vrednost iza broja, obavezno otkucajte znak za procenat (%).
Pojavljuje se meni "Create Logical Drive(s)".
4. U novom meniju otkucajte broj megabajta ili procenat prostora particije
koji želite da koristite kao prvi logički drajv. Ako unosite procenat iza broja obavezno
unesite znak za procenat (%). Ukoliko želite da jedan logički drajv zauzima celu
ekstendid DOS particiju, samo pritisnite <Enter>. Pritiskajte <Esc> dok se ne
vratite u glavni meni.

Vodič za PC

315

PC za napredne korisnike

Aktiviranje particije
Da biste aktivirali particiju, uradite sledeće:
1. Iz FDISK glavnog menija, izaberite opciju 2 ("Set Active Partition").
Pojavljuje se meni koji prikazuje status svake particije. Aktivna particija je označena
slovom A.
2. Otkucajte broj particije koju želite da aktivirate. Podrazumeva se da je
aktivna tekuća particija.
3. Pritisnite <Esc>, da biste se vratili u glavni meni.
Možete aktivirati samo primarne particije. Ako pokušate da aktivirate
ekstendid DOS particiju, FDISK će prikazati sledeću poruku:
Partition selected (3) is not startable, active partition not
changed.
Pritisnite još jednom "Esc", da biste izašli iz programa FDISK.
Kada završite rad sa FDISK, pošto ste promenili veličinu bilo koje od DOS
particija na hard disku, prikazuje se sledeća poruka:
System will now restart
Ako ste promenili veličinu primarne DOS particije, FDISK će vas obavestiti da
ubacite sistemsku disketu u drajv A i pritisnete bilo koji taster. Zatim se vraćate u
komandni prompt.
Pošto ste koristili FDISK, moraćete da koristite FORMAT komandu, da biste
pripremili novoformirane particije. Ako ne formatizujete disk, DOS će dati sledeću
poruku o grešci kada budete pokušali da koristite disk:
Invalid media type
Kada formatizujete hard disk, morate da formatizujete svaku novu particiju
posebno. U ovom slučaju kreirali ste primarnu DOS particiju (drajv C) i jedan logički
drajv u ekstendid DOS particiji (drajv D). i morate koristiti FORMAT komandu dva
puta:
format c: /s
format d:
Prva komanda formatizuje primarnu particiju i prenosi DOS sistemske fajlove
sa sistemske diskete na particiju a druga komanda formatizuje logički drajv.
Sada je još potrebno instalirati DOS i pomoćne programe a tek zatim Stacker.

Instaliranje Stacker-a
Instalacija samog Stacker-a počinje startovanjem INSTALL programa. Nadalje,
sve teče preko menija, i gotovo da nema načina da pogrešnim izborom nešto
pokvarite.
Prvo pitanje je da li da u toku instalacije izbacite sve rezidentne programe ili
ne. Razumljiva je bojazan autora programa da bi neki rezidentni program koji
previše "petlja" sa diskom mogao da zasmeta instalaciji. Probleme bi, pre svega,
mogli da prave razni programi za keširanje diska. Zato, ukoliko imate aktivan neki od
njih - uklonite ga.

316

VodiczaPC

2.3 Preporuke za optimalno korišćenje PC računara
Stacker ima mogućnost da napravi veći disk od nekog praznog diska u
računaru ili da poveća neki već zauzet disk. Dupliranje već zauzetog diska se ne
preporučuje. Operacija dupliranja praznog diska je krajnje jednostavna i
preporučljiva.
Sada izabirate način kompresije i disk na kome će se kompresija izvršiti. Pri
tome nije dozvoljeno duplirati već duplirani disk, što je i logično.
Zatim vas program pita koji deo izabranog diska da bude dupliran - odgovor
/;ceo disk" je logičan, iako vas program ne sprečava da samo deo diska duplirate, a
ostatak koristite kao i pre instalacije.
Pre samog kreiranja stacker diska, možete pozvati ADVANCED OPTIONS,
gde se mogu podesiti još neki parametri. Samo ime vas opominje da su ta
podešavanja samo za one koji znaju šta rade, i da nema preteranog razloga za
njihovo menjanje. Ipak, u naprednim opcijama ima zanimljivih mogućnosti, na
primer menjanje veličine klastera na disku ili menjanje podrazumevanog stepena
kompresije. Već je rečeno da Stacker radi tako što komprimuje podatke. Verovatno
znate da se različiti podaci mogu komprimovati sa različitim uspehom. Na primer,
podaci koji sadrže veći broj istih delova (tekst fajlovi, na primer, imaju veći broj
razmaka " ") mogu se bolje komprimovati od izvršnih (exe) fajlova. Podrazumevani
stepen kompresije je kod Stacker-a postavljen na 2:1, što obično zadovoljava i ne
treba menjati.
Pošto ste postavili sve parametre, pozovite opciju Create Stacker Drive, i
ostaje vam samo da sačekate kraj instalacije.
Po završenoj instalaciji je potrebno resetovati računar da bi promene koje je
Stacker uneo u CONFIG.SYS počele da deluju.
Kada se naviknete na mogućnost novog drajva, počećete da ga koristite. Rad
sa dupliranim diskom se ni po čemu ne razlikuje od rada sa "normalnim" diskom, i ni
po čemu ne možete primetiti da je nešto promenjeno. Moguće su varijacije u brzini
diska - što je brži računar, a sporiji disk, primetićete ubrzanja u radu. To se može
objasniti mogućnostima procesora da brzo (ili sporo) kompresuje podatke u odnosu
na stvarnu brzinu diska. Odnosno, korišćenjem Stacker-a se rasterećuje disk, a
opterećuje procesor u radu sa podacima - odnos njihovih brzina određuje konačni
utisak.
Pošto se duplirani disk ponaša kao običan disk, normalno je da ga tako treba i
održavati. Pre svega postoji problem fragmentacije diskova. On se otklanja nekim od
programa za defragmentaciju (COMPRESS iz PC TOOLS paketa), ili specijalnim
SDEFRAG programom koji se dobija uz Stacker. Glavna razlika između SDEFRAG i
bilo kog od poznatijih defragmentatora diskova je u brzini. Naime, za normalnu
kompresiju SDEFRAG-u treba čitav sat pa i više, pa ćete ga zato verovatno koristiti
samo ako ste na to prisiljeni (nemate drugi program).
U toku rada ne smete ništa raditi sa već pomenutim STACVOL.OOO fajlom on je, doduše, sa SYSTEM i READ-ONLY atributima, ali bolje da još jednom budete
opomenuti. Naime, bilo kakvo menjanje (ili kojim slučajem brisanje) ovogfajla može
rezultirati gubitkom podataka sa diska.
Postoji više načina da dođe do greške na dupliranom disku. Dovoljno je da
program nešto snima na disk, a nestane struje. Samim tim je kompresija stigla do
VodičzaPC

317

PC za napredne korisnike
neke tačke, podaci su "ni snimljeni ni nesnimljeni", a FAT je netačan. Pri sledećem
uključenju računara, Stacker će primetiti nelogičnosti u FAT tabeli i pokušati da ih
popravi, ali nije sigurno i da će uspeti. Ukoliko FAT nije popravljen, ceo dupliran disk
će biti proglašen "samo za čitanje" (read-only). Kada se disk proglasi kao read-only,
to znači da su podaci sačuvani, ali da nije dozvoljeno pisanje po njemu, zbog
njihove sigurnosti. To je veoma kritična tačka u radu sa Stacker-om, a od nje postoje
dva puta: ili ćete uspeti da disk vratite u normalno stanje, ili ćete biti prisiljeni da
radite bekap diska, ponovnu instalaciju Stacker-a, pa vraćanje podataka, što može
biti višečasovni rad.
Kada je već proglašen read-only diskom, postoje načini za ispravku grešaka.
Prvi put kada disk bude proglašen kao read-only je ubedljivo najpovoljniji trenutak
za pokušaj ispravljanja grešaka - svaki sledeći put vam daje manje šanse za spas
podataka.
Postoje tri alata koja se preporučuju za popravke dupliranih diskova. Prvi
program je SCHECK, deo Stacker paketa. Drugi je CHKDSK, deo DOS-a. Treći je
NDD (Norton Disk Doktor II, deo paketa Norton Utilities). Prvo startujte SCHECK/f.
On će vam dati objašnjenje i eventualni savet kako da popravite greške. Na svako
pitanje slobodno odgovarajte sa "Yes" (kucajući celu reč, a ne samo prvo slovo).
Zatim (što obično savetuje i SCHECK) startujte CHKDSK/f. On će, takođe, pokušati
da popravi delove diska. Zatim konsultujte NDD, jer on daje detaljna objašnjenja
grešaka na disku. Na kraju, resetujte računar, da bi Stacker pri inicijalizaciji proverio
sa kojim podacima trenutno raspolaže.
Ovaj postupak se ponavlja sve dok sva tri programa ne budu potpuno
"zadovoljna", odnosno sve dok bilo koji program prijavljuje greške. Ukoliko ni posle
više pokušaja ne uspete da popravite greške, nema rešenja osim već pomenutog
drugog puta - bekap, install, pa vraćanje podataka na disk.
Da biste izbegli probleme sa diskom, potrudite se da ne gasite računar i da ga
ne resetujete ukoliko se ne nalazite u DOS-u. Čak i ako ste u Windows-ima, izađite u
DOS, pa tek tada isključite računar. Naime, Windows uvek ima interno otvorene
fajlove, koji pri naglom gašenju mogu da poremete FAT tabelu Stacker drajva.
NAPOMENA: Korisnici koji imaju instalirane novije verzije MS-DOS-a (6.00 i
novije) za dupliranje drajvova mogu koristiti komandu DBLSPACE. Ova komanda
startuje program DoubleSpace koji ima korisnički orijentisan interfejs, koji je veoma
lak za korišćenje i kojim se vrši "setovanje" i rad sa kompresovanim drajvovima.
Detalje o korišćenju ove komande možete naći u Help-u ili originalnom priručniku
za verziju DOS-a koju posedujete.

318

Vodič za PC

2.4 Preventiva, kvarovi i dijagnostika

2.4 Preventiva, kvarovi i dijagnostika
Uređaj je najskuplji kada ne radi. Da ne bi došlo do neugodnih situacija,
korisnik treba da se upozna sa nekim osnovnim principima organizacije memorijskih
jedinica i merama koje treba da blagovremeno preduzme da bi sprečio pojavu tih
neugodnosti.
Tokom eksploatacije, medijumi za memorisanje podataka (i programa) mogu
da pretrpe izvesna oštećenja, zatim usled neadekvatnog reagovanja u nekim
situacijama može doći do resetovanja računara i oštećenja fajlova. Postoje "utility"
programi koji mogu da pomognu u ovim situacijama, tj. da u izvesnoj meri izvrše
restauraciju podataka.
Ukoliko vam se računar ponekad iz "čista mira" blokira u nekom
kompleksnijem programu to je znak da nije baš sve u vašem računaru konfigurisano
korektno a najverovatnije je problem u upravljanju memorijom.
Računarski virusi haraju svetom PC računara, zato nije na odmet biti oprezan i
snabdeti se odgovarajućim programima za detekciju i uništavanje virusa. Takođe,
poželjno je znati principe delovanja pojedinih virusa, kako biste sprečili njihovo
infiltriranje u vaš sistem.. Sve diskete iz neproverenih izvora pre upotrebe treba
"skenirati".

2.4.1

Organizacija memorijskih jedinica

Jedan od ključnih elemenata vašeg PC računara su hard disk i diskete i zato,
ukoliko ste imalo zabrinuti za vaše podatke, poželjno je da saznate nešto više o ovim
elementima i naučite kako da rešite moguće probleme pre nego što postane kasno.
Zbog brzine i efikasnosti i korišćenja određenih bajtova u ogromnom moru
mega bajtova, jasno je da je neophodno da operativni sistem napravi neke
direktorijume i indekse koji će mu reći gde je šta, šta se na kojim delovima diska
nalazi, koji su delovi slobodni, pa čak i koji delovi se ne smeju koristiti zbog fizičkog
oštećenja. Način na koji su te informacije organizovane na disku, naziva se logički
format diska, a proces upisivanja raznih direktorijuma i indeksa, koji podržavaju tu
organizaciju, naziva se logičko formatizovanje. Kad formatizujete, tvrdi disk koristeći
DOS FORMAT naredbu vi, u stvari, izvodite logičko formatizovanje, jer je fizičko
formatizovanje već obavljeno. Međutim, kod diskete DOS FORMAT naredba prvo
izvodi fizičko formatizovanje čemu automatski sledi logičko formatizovanje. Bez
obzira koju vrstu diska koristite - tvrdi ili meki, fiksni ili promenljivi, od 360 kB ili 60
MB - DOS uvek pribegava istom logičkom formatizovanju koje organizuje disk u
četiri glavna područja:
početni zapis ( boot record )
tabela za smeštanje datoteka (FAT - file allocation table)
glavni direktorijum (root directory)
područje podataka (data area).
(Na tvrdom disku koji se može podeliti upotrebom raznih operativnih sistema
(DOS, UNIX) postoji i peto područje nazvano tabela perticija (partition table).)

Vodiž za PC

319

PC za napredne korisnike
DOS-ov početni zapis uvek zauzima prvi sektor prve staze na prvoj strani
diska - sektor 1, staza (traka) 0, strana 0 ( u stvari, to je isključivo slučaj kod disketa,
budući da je kod tvrdih diskova prvi sektor rezervisan za tabelu particija). Početni
zapis je upravo ono što mu ime govori - sadrži početni kod (boot code) koji se
prenosi u računar i odatle aktivira ostali deo operativnog sistema.
Pored tog malog početnog programa, početni zapis sadrži još nešto što je od
vitalnog značaja za operativni sistem: listu ključnih karaktaristika diska. Ova lista,
između ostalog, obuhvata broj bajtova po sektoru, ukupan broj sektora na disku, broj
sektora po stazi (tragu) i broj glava. Zbog važnosti ove tabele početni zapis se upisuje
u sve diskove prilikom logičkog formatizovanja, pa čak i u diskete, koje ne sadrže
trosistemske datoteke potrebne za automatsko butovanje diska, odnosno sistema.
Drugo i treće područje koje DOS organizuje prilikom logičkog formatizovanja
- FAT tabela i glavni (root) katalog - koriste se zajedno da bi se imalo uvida u to gde je
smeštena svaka datoteka na disku, koji su sektori u tekućoj upotrebi za smeštanje
datoteka i koji su sektori raspoloživi.
Kada je disk već formatizovan, najmanja količina podataka, koje disk
kontroler fizički može da očlta ili upiše, jeste ona koju prima jedan sektor i koja
zasad kod svih DOS diskova iznosi 512 bajtova. DOS treba (što i jeste slučaj kod
diska) da ima uvid u stanje svakog pojedinačnog sektora - da li je u upotrebi, da li je
slobodan, ili se ne sme koristiti zbog oštećenja. Ali, pošto je količina onoga što mora
biti na uvidu po svakom sektoru površine diska dosta velika na diskovima sa velikim
kapacitetom, DOS pribegava višesektorskim jedinicama nazvanim grupe podataka klasteri (clusters).
VratimO se na FAT. DOS ima tabelu na početku svakog diska nazvanu FAT.
Znamo da se FAT koristi za uvid u to koji su klasteri slobodni, koji su zauzeti i to sa
kojom datotekom. Takođe znamo da je klaster, u stvari, prikladno grupisanje jednog
ili više sektora čiji je cilj da se smanji velika administarcija potrebna za uvid u
korišćenje prostora tvrdog diska.
Osnova FAT tabele je sušta jednostavnost. Dva bajta su dodeljena svakom
klasteru na disku. Redni broj svakog podatka od dva bajta direktno se poklapa sa
ekvivalentno numerisanim klasterom u području podataka.
Ono što može da se desi u svakodnevnom radu je da dođe do neslaganja
između kataloga (/yroot"-a) i FAT-a. Moguće je, na primer, da u FAT-u neki klaster
bude označen kao da je u upotrebi, a da ipak ne bude deo lanca podataka koji se
odnose na bilo koju datoteku. Takva anomalija bi ukazivala na postojanje nekog
napuštenog klastera (koji se ponekad naziva izgubljenim klasterom - lost cluster).
Budimo još maštovitiji i zamislimo da nas FAT podatak za neki klaster, umesto da nas
uputi dalje, vraća upravo na onaj podatak koji nas je i doveo do njega stvarajući tako
kružni lanac. Takođe se može desiti da dva ili više podataka ukažu na isti klaster, što
znači da je jedan isti klaster dodeljen dvema različitim datotekama. To je greška
poznata kao ukrštene datoteke (cross-linked files).
Ove greške se dešavaju kada se isključi računar dok program još ima otvorene
datoteke ili još upisuje na disk, odnosno kad dođe do blokiranja računara u toku
izvršavanja nekog programa i prinuđeni ste da "resetujete" računar.

320

Vodič za PC

________________________ 2.4 Preventiva, kvarovi i dijagnostika
Najozbiljnija mana magnetnih medija spoljne memorije je relativno niska
pouzdanost - nema vlasnika PC-ja koji se bar jednom nije sreo sa nečitljivom
disketom, a ni problemi sa hard diskom nisu retkost. MS DOS, na sreću, "zna" za tzv.
loše klastere - ako je u FAT upisano da je neki segment diska neupotrebljiv, sa
sigurnošću se može tvrditi da u njega neće biti upisan ni jedan deo neke od datoteka.
Nevolja nastaje kada datoteka bude upisana u neki klaster koji je tokom formatiranja
označen kao "dobar", ali je kasnije iz nekog razloga postao "loš" (klaster je, zapravo,
i ranije verovatno bio loš, ali se programi za formatiranje obično pišu tako da budu
brzi a ne pouzdani) - podaci upisani u ovaj sektor su nečitljivi pa je, što se DOS-a
tiče, nečitljiva i čitava datoteka. Tako se događa da jedan neispravan znak ili čak
pogrešno upisan tzv. "checksum" učine neku datoteku od nekoliko stotina kilobajta
nepristupačnom za neiskusnog korisnika. lole iskusan korisnik će jednostavno
otkucati DT/M A: - kompletan sadržaj diskete u drajvu A: biće proveren, a sadržaj
eventualnih naknadno pronađenih loših sektora prepisan na sigurno mesto.
Ispravnost ovako prepisanih podataka ne može da se garantuje (datoteku treba
detaljno prekontrolisati), ali je bar obezbeđeno spasavanje većeg dela podataka.
Mnogo je, naravno, bolje da se u ovu situaciju uopšte ne dođe. DT može da testira i
kompletnu površinu diska, pa i da markira određene klastere kao loše ili kao dobre,
ali se ove opcije retko koriste. (DT je program iz paketa Norton Utilities.)
U ovakvim situacijama problem se otklanja korišćenjem tzv. "utility" programa
NORTON DISK DOCTOR (NDD). NDD može da otkrije takve logičke greške,
saopšti ih i popravi i to uz minimalnu intervenciju korisnika. NDD može da popravi
fizičke greške na disku kao što su sektori koji se ne mogu očitati. Program može
ponovo da formatizuje loše sektore i ponovo upiše stare podatke. Osim toga, NDD
može da otkrije i ispravi loše tabele particija, da otkrije i popravi loše početne zapise
(ponovo osposobljavajući disk za "butovanje"), da otkrije i otkloni probleme
pomoću FAT-a i proveri i ispravi glavni direktorijum. NDD je zamišljen tako da čak i
relativnom početniku daje moć da reši raznorazne probleme sa minimumom
napora.
Programski paket Norton Utilities (NU) je u osnovi namenjen umereno
iskusnim korisnicima koji žele da "čeprkaju" po hard disku - obezbeđene su
komande za pristup pojedinim sektorima, klasterima i apsolutnim sektorima, njihovo
ispravljanje, pretraživanje i prepisivanje. Naročito su zanimljivi višestruki editori koji
se inteligentno aktiviraju - ako računar proceni da je u toku editovanje sektora koji
čini tabelu particija, aktivira se editor tabele particija; ako se edituje FAT, aktivan je
FAT editor, za direktorijume je zadužen DIR editor, a za ostale sektore ASCII ili HEX
editor. Za slučaj da veštačka inteligencija omane, obezbeđeni su funkcijski tasteri za
manuelni izbor potrebnog editora.
Ovaj programski paket poželjno je imati na hard disku, kao i odgovarajuću
literaturu. U svom radu sigurno ćete doći u situaciju da će vam trebati ovaj
programski paket.
NAPOMENA: I pored brojnih upozorenja da "pretvaranje" disketa od 720 kB
u 1.44 MB bušenjem dodatne rupe može ugroziti sigurnost podataka, nije malo onih
koji sa dQSta uspeha praktikuju ovu operaciju. Problemi mogu nastati kada ovako
udvostručnu disketu ubacite u neki od računara novije generacije - podaci su

Vodič za PC

321

"Tajna" je u samoj tehnologiji izrade disketa: fabrički nanosi magnetnog medijuma na 720 kB i 1. a pri tome imate potpunu kontrolu nad radom. što je. a ne sa diska C: . pa na 720 kB disketama nailaze na razne međutragove koji ih "zbunjuju".EXE iz PC Tools-a (za kopiranje datoteka i editovanje tekstualnih). Ako znate relativno malo. PCT. na primer.NU. kako bi bez problema mogli pozivati sve potrebne programe sa diskete. Naravno NDD nije svemoguć. obavezno ga proverite upoređivanjem kopija sa originalom. FAT tabelama i Boot elementima vaših diskova. Ukratko. upotrebite samo NDD. sasvim prirodno kada se uzme u obzir željeni kapacitet diskete. u kombinaciji sa NDD.PC za napredne korisnike potpuno ili delimično nečitljivi. U direktorijum \TOOLS idu : iz Norton paketa . Formatirajte je kao sistemsku. obavezno prvo napravite disketu za "preživljavanje". ili jedriostavno niste sigurni da nećete napraviti još veću štetu. u bilo kakvom stanju (samo ako se vrte). kao i u razmaku među tragovima nanosa.BAT i CONFIG. potražite disketu za "preživljavanje". najmanje što možete da učinite je da ne zatvarate ventilacione otvore. Poželjno je da ventilator bude pri vrhu kućišta pošto se diskovi obično nalaze u gornjem delu kućišta. moguć je pristup svim diskovima. A:\DOS NAPOMENA: Backup program često ne možete izvršavati sa zaštićene diskete. Možete koristiti komande DOS-a ili neki komercijalni program (npr. Ako stvari loše krenu. komanda bi glasila: path=A:\T OOLS. na nju prenesite bitne datoteke sa diska C: (drajvere. ovaj posao zahteva ipak određeno znanje.BAT treba dodati staze (putanje).SYS datoteka prilagodite tako da poziva sve upravljačke programe (drajvere) iz direktorijuma A:\DRIVERS. U direktorijum \DOS stavite FDISK. On će automatski ispraviti više desetina različitih grešaka sa direktorijumima. CONFIG. moraju biti najbolje. ali sa tim programom. Noviji flopi drajvovi znatno preciznije upravljaju glavom za upis i čitanje. a ako imate veću količinu podataka. DT i NCD. bez obzira na trenutnu poziciju.2 Održavanje sistema Održavanje bi mogli podeliti na prevenciju i na spašavanje žive glave. Potreban vam je i program za pravljenje zaštitnih kopija. Pomoću modula NU. možda treba koristiti strimer jedinicu i odgovarajući program. Naravno. 322 Vodič za PC . Fastback Plus). a dodajte i.44 MB disketama razlikuju se u gustini. već ga treba prebaciti na disk i zato u stazi nije naveden. Bez obzira na sve druge mere. uostalom. U direktorijum \BACKUP smestite datoteke potrebne za vraćanje programa iz sigurnosnih kopija na disk. SYS i DEBUG. oprez! 2. ali mnoge stvari će zaista efikasno popraviti. a disketa se može oštetiti tako da joj ni drajv na kome je formatizovana više ne može pristupiti. Prevencija se vrši na nekoliko načina. Za programe i organizaciju opisane u ovom delu teksta. Nemojte štedeti na disketama (trakama). Zapamtite da disk ne voli vrućinu. NDD.SYS). FORMAT. U AUTOEXEC.4. Nakon snimljenog kompletnog Backup-a. AUTOEXEC. može se mnogo toga rešiti.

Za one koji imaju novije osnovne ploče. Međutim. Broj označava startni cilindarza signal.broj glava na specificiranom tipu drajva. Parametre diska možete saznati od isporučioca opreme ako mu saopštite tip diska ili na nekom BBS-u. Heads .to je formatirani kapacitet drajva izračunat po sledećoj formuli: (broj glava) x (broj cilindara) x (17 sek/cil) x (512 bajt/sek). VVPcom . Tip 47 je korisnički definisan (user definable) i.2. Ukoliko znate parametre diska. Vodič za PC 323 . Ovo se preporučuje ukoliko imate stariju osnovnu ploču sa BlOS-om koji nema opciju AUTODETECTION HARD DISK a vi ne znate parametre diska kako biste završili neodložan posao. U ovom slučaju. prilikom startovanja računara. Morate ponovo pokrenuti SETUP i uneti korektne parametre. pojavljuje se sledeća poruka: DRIVE NOT READY ERROR Insert BOOT diskette in A: ’ Press any key when ready U ovom slučaju moguće je sistem startovati sa sistemskom disketom u drajvu A: a zatim preći na drajv C: (hard disk) ukoliko hard disk nije fizički oštećen. Standardni tipovi su od 1 do 46 i za njih postoje parametri u CMOS tabeli.broj cilindara na specificiranom tipu drajva. .4. sistem je blokiran i "flešuje" kursor ispod te poruke. moraju se ručno uneti parametri.. biće dovoljno da pokrenu gore pomenutu opciju za automatsku detekciju parametara diska. Cyl. Takođe. moći ćete da završite sav posao oko konfigurisanja diska. to je već uradio isporučilac opreme. prilikom startovanja. Ukoliko unesete pogrešne parametre.4 Preventiva.to je parametar za kašnjenje očitavanja koje uzima u obzir elektronika zbog vremenskih razlika između spoljašnjeg i unutrašnjeg cilindra na površini disk ploče. dešava se da iz raznoraznih razloga dođe do gubitka parametara hard diska (najčešće "oslabi" baterija za napajanje CMOS RAM čipova). Lzone . Za vlasnike IDE diskova. pokrenite SETUP i unesite parametre. postavlja se i tip hard diska. koristan program je RDIDE program Zorana Dobrića a može se uzeti sa "Sezam"-a (BBS časopisa "Računari").3 Diskovi i SETUP U okviru BIOS SETUP-a. ako neki vaš prijatelj poseduje program DrivePro firme Micro House International..to je broj dodeljen drajvu sa izvesnim identifikacionim parametrima. pojaviće se siedeća poruka: Starting MS-DOS . u tom slučaju.ovaj broj određuje lokaciju cilindra gde će se obično parkirati glave diska kada se sistem isključuje. i Capacity . Tipovi diska se identifikuju preko sledećih karakteristika: Type . kvarovi i dijagnostika 2.

tj.COM. u slučaju PC DOS-a) na disketu sa koje računar kasnije može da se "podigne". jednostavne naprave u koje se ne ugrađuje specijalna elektronika neophodna za kreiranje ovih signala. najverovatnije.pokušali ste da prenesete noviju (i veću) verziju DOS-a na disketu koja je formatirana tako da primi stariju (i manju). "low level" format hard diska. pri njenom formatiranju je morala da se koristi opcija /B. Za trajno rešenje problema treba koristiti DOS-ovu komandu SYS. Formatiranje takvog diska može umanjiti njegovu pouzdanost ili čak totalno onemogućiti njegov rad. SYS može da se koristi i za prebacivanje sistema na formatirani hard disk. Preporučuje se korisniku da proveri kod isporučioca opreme da li sme da preduzme ovu operaciju. ako nije fizički oštećen. prilikom startovanja računara. Neki tipovi IDE diskova koriste specijalne analogne servo signale koji omogućavaju glavi diska da precizno locira sektore i cilindre na disku na osnovu koordinata. na hard disk treba preneti sistemske fajlove i proveriti da li u osnovnom direktorijumu postoji fajl COMMAND. NAPOMENA: Da bi računar mogao da se "podigne" sa diskete na koju je prekopiran sistem. pošto ona ne sme da se vrši kod nekih tipova diskova. podrazumeva se da je u drajvu A: standardna DOS disketa. na nju treba naknadno prekopirati fajl COMMAND. kopirati i njega sa sistemske diskete. uglavnom. Napomena: Gotovo kod svih BIOS SETUP programa postoji opcija Hard Disk Utility. Da bi se sistem preneo na neku disketu. u okviru koje se obično nalaze sledeće opcije: Hard Disk format Auto Interleave Media Analisys Hard Disk format opcija vrši tzv. Naredba SYS se koristi prilično retko .COM. Možete nastaviti rad uz ograničen komfor. 324 VodičzaPC .daleko je zgodnije navesti odgovarajuću opciju pri formatiranju.COM i IBMDOS. IDE kontroleri su.PC za napredne korisnike Ukoliko je došlo do brisanja sistemskih fajlova u "root" (osnovnom) direktorijumu iz nekih razloga. Moguće poruke pri korišćenju ove komande: Incompatible system size .COM (komandni interpreter) i ako ga nema. No room for system on destination disk .pri formatiranju diskete ili hard diska nije predviđeno mesto za smeštanje skrivenuh fajlova sa DOS-om. Disketu ćete. SYS prenošenje operativnog sistema na drugi disk Komanda SYS prenosi tzv. Sintaksa ove komande je: SYS B: MS DOS se prepisuje na disketu u drajvu B: . sistemske datoteke (jezgro operativnog sistema IBMBIO. morati da preformatirate. posle čega je potrebno saniranje. pojaviće se sledeća poruka: Non-System disk or disk error Replace and press any key when ready I u ovom slučaju možete posredstvom sistemske diskete u drajvu A: startovati sistem i pristupiti hard disku.

Proverite da li je na nju moguće prikljužiti spoljnu bateriju i kako. tako da podaci u budućem radu neće biti smeštani u to područje. Disk. Zamena baterije je jednostavan zadatak za iskusnog servisera ili korisnika koji je vičan lemljenu i radu sa komponentama osetljivim na statički elektricitet. Baterije za bežične telefone imaju još neke prednosti: ćelije su dobro zapakovane pa Vodič za PC 325 . tj. odnosno koliko često ćete morati da je dopunjavate. staza se označava kao loša i upisuje u tzv. Priključak za spoljnu bateriju dozvoljava i veći napon napajanja. Iz tog razloga mnogi proizvođači preporučuju da se periodično (jednom godišnje) izvrši fizičko formatizovanje diska. i obratite pažnju na podatak o veličini napona spoljne baterije koji vaša osnovna ploča podržava.8V.8V i kapaciteta 60 mAh. Kod nas je problem nabaviti adekvatnu bateriju pa se morate snalaziti. Preporučuje se kupovina baterije od 3. mereći brzinu pri četiri različite vrednosti. Međutim.4 Zamena baterije za napajanje CMOS kola Ukoliko vaš računar počne često da "zaboravlja" parametre sistema. Radni vek Ni-Cd akumulatora je oko 1000 potpunih ciklusa punjenja i pražnjenja. kvarovi i dijagnostika Ne koriste svi IDE diskovi ove servo signale. Ova baterija je u funkciji u periodu kada je računar isključen. "Bad Track List Box". Sastoji se od tri Ni-Cd ćelije ukupnog napona 3. može dovesti do pojave novih loših sektora i ugroziti podatke. ne pokušavajte lovv level formatizovanje IDE diska. Baterija (u stvari nikl-kadmijumski akumulator) je obično veličine jedne trećine standardne "AA" baterije i montirana je direktno na osnovnu ploču. Auto Interleave opcija određuje optimalni faktor preplitanja.4.6V zato što odgovara po naponskom nivou onoj na osnovnoj ploči. ona se puni. proučite dobro uputstvo za osnovnu ploču. ako ne posedujete originalnu tehničku dokumentaciju proizvođača u kojoj je ovaj problem detaljno opisan. Dok računar radi. doživljava određene mikro promene pošto se njegove površine. formatizovanjem se nepovratno gube podaci. znači da je oslabila baterija za napajanje CMOS čipova.2. Od fizičke veličine baterije zavisi i njen kapacitet. usled toplote i neprekidnog obrtanja deformišu. Da vas podsetimo. tokom vremena. Akumulatorske baterije za bežične telefone su pogodne za ovu operaciju. Pre nego što se upustite u avanturu. MFM i RLL diskovima low level formatizovanje ne samo da ne škodi. Media Analisys opcija vrši analizu svake staze hard diska da odredi da li je za korišćenje ili ne. Ako nije za korišćenje. čime se obezbeđuje njegov dug i pouzdan rad. što zavisi od osnovne ploče. održava napon na CMOS kolima. pre nego što izvrši formatiranje hard diska. 2.6V ili 4. Nazivni napon im je 3. To. pa je prethodno potrebno napraviti "backup" diska.4 Preventiva. nego čak i "prija". vremenom. pa se neki od njih mogu fizički formatizovati ukoliko se ukaže potreba. Ona u tom periodu obezbeđuje napajanje za sistemski časovnik RTC (Real Time Clock) i deo memorije koji sadrži podatke o osnovnoj konfiguraciji. ona se prazni. a kada je računar isključen.

IF bit fleg tegistra. a periferija mu odgovara brojem interapta koji je nastupio. korisnikov program) eksplicitno zahteva izvršavanje određene procedure.signal potvrde prekida (engl. užem smislu. Mikroprocesor je selektivan u pogledu "odobrenja" izvršavanja neke INT instrukcije. Kao kućište za spoljnu bateriju možete iskoristiti držač baterija iz tranzistorskih prijemnika. interrupt acknovvledge). Postoji i jeftinije rešenje. pri tome treba voditi računa da se obezbedite da ne izazove kratak spoj ili da ne procuri na neku od komponenti. Svi ostali prekidi se u Intel-ovoj terminologiji nazivaju izuzeci (engl. Softverski prekidi su podeljeni na grupe: traps. čime se 326 Vodič zaPC . mada iako vežete sa suprotnim polaritetom. tako ukoliko program koji zahteva uslugu nema dovoljno visok prioritet. instrukcije tipa INT (asemblerska instrukcija) kojima korisnik (tj. Na kontakte držača zalemite žice potrebne dužine a na drugi kraj priključite konektor za osnovnu ploču. Nabavite tri ili četiri standardne baterije napona 1. konektori za komunikacione portove.5V. 2. treba voditi računa o polaritetu. Kao konektor možete iskoristiti priključke koji se koriste za priključivanje flopi ili hard diskova. U trap-ove spadaju. često koristi u užem smislu i označava samo prekid koji je iniciran hardverskim signalom preko INTR (maskirani interapt) ili NMI (nemaskirani interapt) pina. interapti su maskirani i procesor ih "ne primećuje". međutim. priključak na njima obično odgovara ili se može lako prilagoditi onom na osnovnoj ploči. 255]. Tretman hardverskih i softverskih prekida praktično je identičan. Za spoljnu bateriju treba naći pogodno mesto. Veličina i broj zavisi od toga sa kakvim kućištem raspolažete . kao što je ispis teksta na ekran ili komunikacija sa diskom.što bi moglo da se prevede kao "softverski prekid". trap se detektuje nakon izvršavanja instrukcije. exception) . obično da bi zatražio neku uslugu operativnog sistema. Pri priključivanju.bitna razlika između ovih grupa je u trenutku njihovog detektovanja. pa čak i kratkospojnici. dok je abort nedefinisano stanje koje može nastupiti bilo kada i posle koga obično nema nastavka tekućeg programa. Reč interapt se. faults i aborts . a možete montirati tri ili četiri. I sam Intel koristi reč interapt isključivo u tom. Ako je IF=0. dok je za maskirane prekide "nadležna" kako INTR nožica. nećete izazvati havariju.PC za napredne korisnike neće iscuriti ili napraviti kratak spoj. neće moći da koristi interapt rutinu. tako i tzv.4.standardne su oznake "AA" i "AAA". fault u toku izvršavanja. Hardverski interapt nastupa ako je NMI nožica (pin) na logički niskom nivou. što možda opravdava korišćenje istog izraza. uglavnom. Kod njih je napon po ćeliji. mikroprocesor će generisati tzv. Možete uzeti i Ni-Cd baterije koje ćete kasnije puniti. broj treba da se nalazi u intervalu [32 . a kabl je dovoljne dužine.5 Blokiranja računara i interapt mehanizam Već je rečeno da se pod "interaptom" podrazumeva prekid izvršavanja programa i privremeni prelazak na neku drugu proceduru posle koje će biti nastavljen prekinuti program tačno od onog mesta na kome je interapt nastupio. 3V a kapacitet je veoma veliki. Alternativa alkalnim ili Ni-Cd baterijama su litijumske. Ukoliko je IF=1. Neke od ovih konektora treba u izvesnoj meri prilagoditi.

"Boot" zapisi su obično dugački samo jedan sektor. nema druge nego "oboriti" čitav računar .4. pošast dijagnosticiranu 1983. Prvi virusi bili su benigni (dobroćudni). tokom izvršavanja instrukcije primeti da je ne može uspešno okončati.4 Preventiva. koja poslednjih godina hara računarima i računarskim mrežama razvijenog sveta. Obzirom da je tekuća instrukcija pre trap-a već izvršena. tj. situacije u kojima procesor naprosto nije u stanju da nastavi izvršavanje nekog softverskog prekida. Na stek se tada stavlja adresa tekuće instrukcije i prelazi se na odgovarajući potprogram operativnog sistema koji treba da koriguje grešku i. na stek se stavlja adresa sledeće instrukcije od koje će se izvršavanje programa nastaviti. nultom prstenu. "Boot" virusi su virusi (programi) koji se nalaze u nultom sektoru (engl. kvarovi i dijagnostika sprečava nekontrolisan skok na neku od rutina koje obrađuju hardverske prekide i koje se obično nalaze u tzv.2. jezgru operativnog sistema. tzv. Ozbiljniji operativni sistemi će preusmeriti takve prekide na odvojene poslove što će naterati procesor da za svaki softverski prekid učita novi kontekst za slučaj da je kontekst tekućeg posla oštećen na način koji bi "zbunio" i samu rutinu za obradu greške. godine. prema tome. ponavljanje tekuće instrukcije ili eventualno da suspenduje program. pokušavajući da ga razori. stvorile su se i sumnje da su u sve to umešane svetske softverske kompanije. od samog početka nije bilo ni najmanje sumnje da je to delo Ijudskih ruku. a novi antivirusni programi nestrpljivo očekuju. Prve viruse napisali su dokoni programeri. Moguće su i "katastrofalne greške". 2. Očekuje se da operativni sistem prekine tekući proces (nije predviđen njegov nastavak) i informiše korisnika o događaju koji je nastupio. nove generacije su se pretvorile u opako oružje koje blokira rad mnogih malih i velikih računarskih sistema. instrukcijom IRET (asemblerska instrukcija).verovatno se radi o hardverskom problemu ili teškom "bagu" samog operativnog sistema. Međutim. zadovoljavali su se ispisom šaljivih poruka usred rada drugih programa. "greška u grešci" (engl. Zajedno sa time. tj.6 Kompjuterski virusi Tema kompjuterskih virusa i antivirus programa odavno je "vruća" tema u računarskim krugovima. Svaka nova informacija se pomno analizira. dešava da operand instrukcije bude u nekom segmentu koji je privremeno prenesen na disk (koncept virtuelne memorije) ili da izvršavanje instrukcije prevaziđe prava tekućeg programa. koje su zbog aktivnosti pirata i ustaljenog "prijateljskog ustupanja" softvera jednog korisnika drugom. trpele velike štete. Često se. Za kompjuterski virus. double fault). uništava ili oštećuje podatke i programe. u želji da stvore novu igru. Ukoliko ni tada oporavak ne uspe. boot) i šire se po njemu. totalni pad sistema. Creška (fault) nastupa ako procesor. koji je obično ograničen na 512 bajtova. Fatalna greška (abort) označava da je deo konteksta tekućeg procesa nepovratno oštećen iz razloga koje je obično nemoguće odrediti (možda neispravan hardver?). Na jednostavnijim operativnim sistemima dvostruka greška izaziva prekid rada procesora i. na primer. Na tako ograničenom prostoru je teško napisati program Vodič za PC 327 . "CoreVVar" u kojoj se jedan kompjuterski program bori protiv drugog. tzv. naredi nastavak programa.

Gde je nestao taj prostor postaće vam jasno ako uz pomoć PC-Tools-a ili Norton-a pogledate mapu diska. ili u datoteci ili (što je za autore virusa jednostavnije i "bezbednije" za virus) u nekoj grupi (klasteru) koju je virus označio kao "bad cluster". ostati blokiran. kad zdrave "boot" zapise prepisujete na zaražene diskete. a osim toga. Takva disketa neće moći pokrenuti sistem. te učita i pokrene njen zapis za start sistema. Bitna razlika među virusima je u tome da 1704 (tip virusa) zarazi datoteke (tipa COM) dok "boot" virusi zaraze uglavnom diskete. u sektoru sa tabelom particija. Ukoliko se žele nesmetano umnožavati. dakle pred DOS-om. 1 kB na disketi ili 2 kB na disku). tj. 328 Vodi£ zaPC . Ako je na disketi još uvek sakriven drugi deo virusa. i u ovom slučaju. Zbog toga im DOS ne može dodeliti memoriju. a drugog dela virusa nema. Do takve situacije obično dođe nakon formatizovanja disketa na zaraženom računaru. ali to mu neće poći za rukom. nego je moraju uzeti sami. Kod zapisan u nultom sektoru hard diska normalno potraži u tabeli particija onu tabelu koja je trenutno aktivna. nego se u njemu nalazi virus. može biti dugačak dva sektora. Do takve situacije obično dođe pri brzoj "dezinfekciji". na disketi mora biti jioš neki deo virusa.PC za napredne korisnike koji će se prepisati negde u memoriju. virus se može nalaziti i u nultom sektoru hard diska. Disketa je zaražena "boot" virusom kad u "boot" zapisu nema uobičajenog koda za učitavanje sistema. virusi se. a pored svega toga činiti još i razne neprijatnosti. obično sakriven u nekom lošem klasteru. Dodatni prostor bi veoma teško mogao rezervisati. ali mu je i ovde na raspolaganju samo 512 bajtova. a nakon toga će verovatno. a deo za učitavanje. Virus 1704 se instalira iza DOS-a i pozove DOS funkcije za čitanje i pisanje datoteka. Ako je "boot" zapis zaražen. Taj kod može zameniti virus. To znači da možda nedostaje jedan od dva dela virusa. Zato takve viruse verovatno nećete videti. dakle posle obične borbe sa "boot" virusima. ali se zato može dogoditi da virus dođe u tabelu s particijama jednostavno zato jer je autor zaboravio da nulti sektor hard diska nije i "boot" sektor. samo što će imati nešto manje prostora (obično jedan klaster. Zbog svega toga je deo virusa obično negde na drugom mestu. biće na disketi upravo onoliko prostora koliko ga očekujemo. da bi je tako DOS pustio na miru. moraju širiti preko normalno formatizovanih disketa. U principu. U prvom slučaju je učitavanje normalno i niko se ne zanima za skriveni deo virusa. Disketa može biti i samo delimično zaražena. bez obzira na to da li se na njoj nalaze sistemske datoteke ili ne. a u drugom će virusov deo za učitavanje pokušati da učita drugi deo virusa nakon pravog "boot" zapisa. "Boot" virusi se instaliraju odmah kad se pročita "boot" zapis. a ređe u datoteci. ne bi se mogao širiti na diskete. BIOS taj sektor obrađuje kao i "boot" sektor: učita ga i pokrene njegovo izvršavanje. disketa će se ponašati sasvim normalno. DOS funkcije obično ne koriste. Pored toga. takođe. odnosno preko disketa sa "boot" sektorom od 512 bajtova. a "boot" zapis je normalan i nezaražen. širiti se. Računar će možda javiti poruku "Disk boot error" ili nešto slično. Virus se sa delimično zaražene diskete ne može učitati. Sektori mogu biti i duži od 512 bajtova. učitati DOS.

Formatizovanje će dati samo "delimično zaraženu" disketu koja ne može startovati ("podići") sistem. "Igranje" može da znači bilo šta. virus učita i svoj nastavak. doduše.) U zaraženom "boot" zapisu.. Kod za reprodukciju sakriven je u novirri "Diskette Services". "Kompletno razmnožavanje" se obično ne vrši formatizovanjem novih disketa. pisanje.na ekranu da iscrtava lopticu koja leti tamo uokolo i odbija se od ivica itd. To proveravanje traje dosta vremena: obično treba glavu disketne jedinice postaviti na nulti trag. Uz malo "gimnastike". Virusni programi su sastavljeni od dva bitna dela. Obično sam deo za učitavanje nije dovoljan da virus i proradi. Ako je taj deo zaražen. Većini korisnika to ništa ne znači. Drugi virusi. . Promeni vektor za "BIOS diskette Services".________________________ 2. jump . Ako je vektor postavljen. sa sistemske diskete prepiše "boot" zapis.) mora da izvrši. snime se na nju. nakon toga proveri koju operaciju (čitanje. Ukoliko nije. Pri formatizovanju se. kod drugih virusa je to napravljeno na sličan način. instalira se i virus. Razume se da je računar zaražen sve dok se ne resetuje. opet pozove BIOS. Na primer. direktorijum). "pogledaju" vrednost nultog bita na određenoj adresi (CS:(7DF7)). O jednoj njenoj kopiji vodi računa sam device driver i običrvo je preuzima iz BlOS-a za standardno podržane disk jedinice. koji je uvek nulti sektor diska. jer prilikom formatizovanja nije prepisan i drugi deo virusa. a ne prilikom pisanja na njih. formatizovanje . ofsetu (1F9) napisan broj sektora sa svojim drugim delom (specifično za "lopticu". u nastavku sledi opis delovanja "loptice". Virusi se "igraju" i razmnožavaju.. Na kraju učita pravi "boot" zapis i na njega napravi skok (engl. BPB inicijalizacije registara mikroprocesora virus rezerviše nešto memorije. Virusovi disketni servisni programi nakon memorisanja registara. u tu svrhu izmene vektor za disketne servisne programe. BIOS obično učita "boot" i pokrene ga. Vodič za PC 329 . kvarovi i dijagnostika Računar je zaražen "boot" virusom kada je sistem učitan ili se pokušavalo učitati iz nesistemske diskete. ne možete pripremiti novu sistemsku disketu! Kako su svi "boot" virusi po konstrukciji i delovanju međusobno slični. ali na drugim adresama). a druga se nalazi na samom medijumu i to u tzv. Zato se "loptica" rasprostire samo pri čitanju sa disketa.. Čak ako na disketi nema sistemskih datoteka.. Zbog toga se virus rasprostire praktično pri svakoj operaciji sa disketom. jer računar i prilikom pisanja na disketu čita neke datoteke (FAT. Uslov je da disketa bude u računaru kad probate da učitate sistem. Ukoliko je zaražen. deo virusa za učitavanje se učita i pokrene. može . To je opet adresa karakteristična za "lopticu". a na kraju vratiti glavu tamo gde bi morala da inače čita. virus ima na tzv. biće zaražen i "boot" zapis na novoj disketi. virus pozove stare servisne programe. "boot" sektoru. možda ga i izmeniti.JMP). Virusi se razmnožavaju tako što posle svakog čitanja i/ili pisanja "pogledaju" da li je disketa Već zaražena.4 Preventiva. onaj koji je inače sakriven u nekom fajlu ili klasteru. Ako operacija nije čitanje. možda. Posle preskoka na tzv. prepiše se u nju i elegantno pređe na drugo mesto. učitati "boot" zapis. To je ona pomenuta druga šteta: zaraženi računarom. Kako za pisanje nisu upotrebljene DOS funkcije (one koje zbogzaštite pred pisanjem obaveštavaju korisnika o greškama) nego BIOS funkcije. (Osnovu rada sa svakim diskom čini struktura koja se naziva BIOS Parameter Block.

Sve tri vrste preventive efikasne su samo u zdravim sistemima. Deli se na specifičnu i opštu. PREVENTIVA je više sistemski orijentisan prilaz. U protivnom. učita "boot" zapis (ako se radi o hard disku. tako da dinamički štite sistem. a svoj prvi deo u "boot" sektor. spreči nastavak izvođenja programa koji je u toku jer smatra da je inficiran. Smernice su grubo uzev tri: dijagnostika. Dok su aktivni. Ako "boot" zapis nije zaražen. Ali ne može da utvrdi o kojim vrstama virusa je reč. a ne njegovi (to bi izazvalo blokiranje računara). Programi koji štite disk obično izgrade bazu podataka o sistemskom delu diska i datotekama koje štite. dakle. Tako pouzdano otkriva svaki novi napad virusa na sistem. Sa kristalizacijom mogućnosti koje programski virusi imaju u okviru operativnog sistema. Potpis virusa je niz znakova koji se uvek pojavljuju u telu virusa. virus "pogleda" na časovnik i ako je "kritičan" trenutak. Opšta dijagnostika se ne upušta u konkretne pojave virusa. Zatim pozove stare disketne servis programe. nego dijagnostikuje PROMENU na disku. Pre nego što zatraži čitanje ili pisanje. mora. Preventivni programi su uvek pritajeni (rezidentni). Preventiva može da razvije tri grane: zaštitu diska. Programi "lovci" kontrolišu rad prekidnih rutina i u njih umeću zamke. ali metodi ne sprečavaju rasprostiranje infekcije i ne mogu da je otklone. potraži praznu grupu (klaster). postavi bit 0 na adresi (7FD7) na 1 i tako obezbedi da disketni servisni programi koje poziva sada budu pravi programi. pre nego što pozove BIOS Diskette service. disketa je još u računaru i izvesno je da je zaražena. Razlika u poređenju blokira izvođenje osumnjičenog programa. dinamički nadzor nad promenama ili vrebanje na konkretne akcije karakteristične za viruse. iako ne zna ni virus. Dinamički nadzor promena bazira na opisu svojstava izvršnih programa i stalnom poređenju stanja izvođenih programa sa opisom. Zamka "lovi" akcije koje su karakteristične za određene vrste virusa. promeni se interapt vektor koji pobuđuje tajmer i izvrši se 18. tako "loptica" prepozna samu sebe. preventiva i kurativa. sve vreme vrebaju. Sa obe vrste dijagnostike otkriva se prisustvo virusa u sistemu.PC za napredne korisnike Posle toga. razvile su se i smernice rada autora antivirusne programske opreme. Dinamička kontrola ili startuje alarm za svaki 330 Vodič za PC . najpre. Ako je to vreme manje od dve sekunde. korisnik nije još mogao da zameni disketu.Virus ćete otkriti kad se već neprijatno razmnoži. ali ne umeju da uklone njen uzrok. Specifična dijagnostika se koncentriše na POTPIS virusa i nastoji ga pronađe na disku. Preventiva može da izazove lažne alarme. ni njegov potpis. Ponašaju se kao psi čuvari. ne dozvoljavaju ni jednom programu pisanje po zaštićenim delovima diska. ako je zaista reč o infekciji. Ako se zamka aktivira.2 puta u sekundi. presnimi prethodni deo za učitavanje i svoj drugi deo u taj klaster. Dijagnostika obuhvata analiziranje stanja na disku i utvrđivanje infekcija. Posle toga ustanovi koliko vremena je proslo od poslednjeg zahteva za čitanje sa diska. još u tabeli particija da ustanovi broj "boot" sektora) i proveri da li je u "boot" zapisu na adresi (OFC) vrednost 1357. Dijagnostički program pregleda sistemske delove diska i prostor gde su podaci i izveštava o svojim nalazima. jer ne može uvek da razlikuje komercijalne programe od virusa. Istina je da sprečavaju infekciju.

"skrembluje" (poremeti šifrovanjem) komunikaciju sa portovima i pravi drugu štetu. "podizanjem" sistema sa zaražene diskete. Obuhvata programe koji umeju da uklone virusne infekcije iz sistema i da restauriraju stanje inficiranih diskova u stanje pre inficiranja. Kurativa je jedino antivirusno oružje koje uklanja žarišta širenja virusa.2. Sa njima se šire najviše virusi. 6-tog marta svake godine. što bi za posledicu moglo da ima stvaranje neprimećenih infekcija. Nakon što zarazi 32 diskete. Podaci se nepovratno gube. To su tabela particija. kvarovi i dijagnostika program o kom nema opis u bazi. imaju i nepredviđena sporedna dejstva. Lečenje sistemskih delova diska obuhvata područja na disku o kojima većina korisnika ne zna ni da postoje. kao i Michelangelo.. .4 Preventiva. U stanju je da totalno poremeti sadržaj diskete koju koristite. više puta se "kači" na kraj EXE fajlova sve dok oni ne postanu "too big to fit in memory" . Često se "svađa" sa nekim od uslužnih programa. Pored toga. iscrtava crni pravougaonik pola sata nakon što zarazi neki fajl. usporava rad računara. I lečenje se deli na dve grane: lečenje sistemskih delova diska i lečenje izvršnih programa. KURATIVA je područje koje je najmanje obrađeno. Tu se naseljavaju virusi sistemskih delova diska. rezidentni programi obično sa zahvatanjem u klice DOS-a. Ovim virusom možete da se zarazite "podižući" sistem sa inficirane diskete. Sistem zarazite startujući zaraženi program. Veoma je specijalizovana. Vodič zaPC 331 . a prenosi se preko disketa. "Lepi" se za COM. Lečenje izvršnih programa obuhvata programe koje korisnici rado nelegalno presnimavaju: programe tipa EXE i COM. pa se njegovo postojanje lakše detektuje. srećom. OVL i slične fajlove. Postoji više varijanti ovog virusa koje se "razmnožavaju" na sličan način. Azusa se učitava kao rezidentni program i preuzima interapte preko kojih se komunicira sa diskom. Podaci o deset najčešćih (i najgorih) virusa: Michelangelo briše prvih 9 megabajta inficiranog diska na Michelange!o-v rođendan. poznate viruse. prazan prostor između njih i prividno pokvarene jedinice diska za dodeljivanje. nije najbolje napisan. Praktični primeri antivirusnih programa pokazuju da programi koji pokrivaju samo jednu od navedenih smernica ne zadovoljavaju potrebe korisnika. obično. Svakog petka počinje da svira pesmicu "Frere jacQues" na svakih 5 minuta. a u tom slučaju. OVR. odnosno rezidentni programi koji ih slede lančano. ali im je krajnji cilj različit. EXE. strada "boot" sektor tabela particija. ili uopšte ne kontroliše takve programe. izmene njihovo delovanje.. startni zapis. posle čega je jako teško (a često i nemoguće) restaurirati podatke na disku. Jerusalem virus. Prenosi se na računar "startovanjem" sistema sa zaražene diskete. serijskih veza itd. Stoned ispisuje poruku "Vour PC Is Novv Storied!" svakog osmog puta kada resetujete (ili uključite) računar. Programi lovci teško mogu da razlikuju virusne akcije od legalnih. mrežnih diskova. Prenosi se. No-lnt je varijanta Stoned virusa (zovu je i Stoned 3) koju je izuzetno teško detektovati u memoriji. Pod nekim okolnostima virus može da uništi sadržaj FAT-a. usko usmerena i ume da uklanja samo konkretne.

uspešno obavljene infekcije. Zaraza se prenosi startovanjem inficiranog programa.25 inčnih disketa može učiniti kopiju neupotrebljivom. snižava performanse mreže itd. u stvari.4. mora se obaviti pažljivo i temeljno. od osnovnog je značaja poznavanje kako bi stvari trebalo teći. tastaturu itd. Za to vreme program proverava sistemsku ploču (motherboard). briše po principu slučajnog izbora sektor na disku. 332 VodičzaPC . Prilikom kupovine IBM ili njemu kompatibilnog računara obično se dobija dijagnostička disketa koja olakšava traženje i otklanjanje većine verovatnih kvarova ili nepravilnosti u radu. to je najčešće uzrokovano korisnikovom greškom. Postupkom eliminacije. Cascade 170X deluje isključivo na COM fajlove . a jedna varijanta ovog virusa u slučajnom trenutku formatizuje disk. Nakon svake šesnaeste. kriptografišući (šifrujući) na neki način njihov sadržaj. lako je zaboraviti na tačan redosled zvukova koji se čuju iz unutrašnjosti kućišta dok se sistem priprema za rad. Uništava fajlove na disku. izvor kvara obično se pronalazi za relativno kratko vreme. zatim slede softverske greške. Inficira COM i EXE fajlove.PC za napredne korisnike Joshi blokira računar svakog 5-og januara. svaki put kad se uključi glavni prekidač PC računara. Prenosi se kao i Azusa. Kad se kvar dogodi. postupak traje od nekoliko sekundi do desetinu sekundi. Poruka se pojavljuje samo ako program ustanovi kvar. Povremeno zablokira ili resetuje računar. ali ne oštećuje njihov originalni sadržaj. RAM. Takođe. Prilikom rada s bilo kakvim dijagnostičkim programom. Dark Avenger se instalira u memoriju i zaražava EXE. No tu je potrebna vrlo važna napomena: sve što se radi. izaziva "ukrštene kiastere".7 Dijagnostika kvarova Proizvođači računara svesni su činjenice da je uređaj najskuplji onda kada ne radi. oštećuje FAT-ove. neprestano ispisujući poruku "Type Happy Birthday Joshi!". Ovaj program obavlja nešto manji obim testiranja nego onaj na dijagnostičkoj disketi. Nakon što se odomaćite za tastaturom PC-ja. Form simulira kliktanje tastature. Virus ispisuje stub koji "jede" karaktere na ekranu. No oni su vrlo važni. uvek se aktivira i jedan dijagnostički program i to je glavni uzrok što do početka rada treba pričekati izvesno vreme. korak po korak. na monitoru se obično ne vidi ništa. i to šifrom na monitoru i/ili zvučnim signalom. COM i razne "overlay" fajlove. modul za napajanje. započne automatski test sistema. Zavisno od količine RAM-memorije. mehaničke greške i na kraju dolaze kvarovi elektronike. instalira se kao rezidentni program. niti ima bilo kakve indikacije da se nešto događa. 2. Prilikom kopiranja 5. Infekcija se prenosi "startovanjem" inficiranog programa. Prenosi se kao i Azusa.kada se neki inficirani program startuje. i zato većina njih pruža mogućnost korisniku da sam obavi barem prvi korak u otkrivanju kvara. kada je koristite 18-og i 24-og dana u mesecu. Kao što je pomenuto. jer bi bez njih pronalaženje kvara bilo mnogo teže. Dok se računar testira. Prilikom startovanja računara.

1 kratki "bip" sistemska ploča (motherboard) 1 dugi. čuje se kratki "bip". dogodi li se nešto drugo. započinjete rad i najverovatnije ćete vrlo brzo zaboraviti na upozorenje. jednom prilikom sednete za računar. Nakon toga se na disk-jedinici A: pali kontrolno svetlo (LED).na kraju krajeva. na monitoru se nekoliko sekundi po uključenju pojavljuje kursor. kad sledeći put uključujete računar. Ukoliko u drajvu A: nema diskete. neka vam.4 Preventiva. xx301 tastatura 601 floppy disk VodičzaPC 333 . a možda i nećete.2. obratite pažnju na niz zvukova stvorenih u toku normalnog "podizanja" sistema. započinje učitavanje programa (ukoliko je u drajvu disketa). budite svesni toga da se ponekad može dogoditi nešto posve neuobičajeno. ustanovićete da je sve propalo jer računar neće ništa da memoriše na disk.131 sistemska ploča RAM 201 xxxx201 i Parity RAM Check x Parity Check x napajanje 301. 2 kratka "bipa" monitor nema slike monitor 101. čujete dugi "biiip" za kojim sledi jedan kraći. Poruke. U najmanju ruku. Prema tome. Ali nakon nekoliko sati rada. i nešto pre nego što se vaš program počne učitavati. Kad se ponovo upali. Ako je program pravilno učitan. to je siguran znak da nešto nije u redu. Nakon toga. kvarovi i dijagnostika Na primer. prelazi se na ispitivanje hard diska i procedura je slična. sistem vam je odmah saopštio da nešto nije u redu sa osnovnom pločom (motherboard). Titranje se nastavlja za vreme čitavog postupka dijagnosticiranja. morate kriviti samo sebe . Možda ćete shvatiti da se dogodilo nešto neuobičajeno. Kad sve teče ako valja. pa se zatim LED za trenutak gasi. "bipovi" * napajanje napajanje 1 dugi. a što bi moglo imati manje ili više teške posledice ako na to zaboravimo ili potpuno zanemarimo. signali i šifre programa za automatsko testiranje: signal ili šifra značenje ništa se ne događa napajanje ili ?? kontinuirani "biip" kratki ponavlj. i on počinje da titra. postane navika praćenje postupka dijagnosticiranja. U tom slučaju.

dobiće se poruke o greškama. dok ima i onih kod kojih se najpre čuje zvuk. Jedino rešenje u tom slučaju je ponavljanje ispitivanja. čip može neko vreme raditi ispravno. Neke od poruka daju se samo u zvučnom obliku. Koristi li se ova opcija. pa potom opet ispravno. takođe. Neki od navedenih kvarova se ne dijagnosticiraju. signale i simptome koje pronalazi automatski program za dijagnostiku. (Razlog za to je činjenica što se testiranjem na disketi brišu svi postojeći podaci i programi. koji rade ili ne rade. i ujedno dopušta da se program izvodi bez posebnog nadzora. ne sme se zatvoritj otvor za zaštitu od pisanja na disketu. Da bi se pokrenuli dijagnostički programi na disketi. već su dovoljni sami po sebi da ukažu na nešto nenormalno. ili neki od simptoma koji bez ikakve dileme ukazuje na kvar. i ne prati ih nikakva šifra. signala i simptoma koje stvara dijagnostički program. Za razliku od manje složenih delova sistema. ipak. verovatno neće otkriti takav kvar. Kad stigne do tog mesta. "xxxx201 se neće pojaviti na ekranu sa "iksovima". Taj deo testa proverava samo "fizičke" jedinice.to oslobađa drajv. Jedna od mogućnosti koju test pruža je i ispisivanje svih pronađenih grešaka u datoteku na disketi. Dijagnostički program u ROM-u računara. a RAM čipovi su provereni pre. je u tome što ovaj prvi daje šifru i kad deo ili 334 Vodiž za PC . Kod njega se. i to barem 30 puta ili više. a nakon što se završi. prilikom uključenja sistema. vreme je za upotrebu dijagnostičke diskete. vrlo često događa da radi ispravno dok je hladan. Jedno od najvažnijih svojstava dijagnostičkih programa na disketi je mogućnost višestrukog ponavljanja testova. Osnovna razlika između njih i onih dobijenih automatskim testom. bez obzira na funkciju koju trenutno obavljaju.dakle u toku rada sistema. zdesna. PC će započeti uobičajeni automatski dijagnostički test. U tablici što sledi ispisane su šifre grešaka. na primer "0340201". To je od posebnog značaja za ispitivanje pojedinih elektronskih sklopova i/ili modula.PC za napredne korisnike signal ili šifra značenje 1801 eksterno proširenje Ova tablica sadrži sve primarne šifre pogreški. a pokvari se kad dostigne neku povišenu temperaturu . računar i drajv moraju raditi dovoljno dobro da uopšte mogu upisivati na disketu. Ako se na početku rada pojavi na ekranu šifra greške. Na primer. potrebno je disketu ubaciti u drajv (A:) i resetovati sistem (tasteri <Ctrl>-<Alt>-<Del>). Osim toga. Šifra ukazuje na kvar u RAM-u (završetak 201). računar vas dugim i kratkim zvučnim signalom obaveštava da dijagnostičku disketu zamenite praznom. Preporučuje se. da se rezultati testiranja ispisuju na printer . u prednjem redu (prefiks "0340"). s time da ga je program pronašao u drugom RAM modulu. Jedna od funkcija dijagnostičkih programa je i ispitivanje rada disk-jedinica. Malo "x" u šifri predstavlja bilo koji broj. ili jedan prolazak kroz testove na disketi.) Konfiguriše li se sistem sa dodatnim RAM-om kao RAM-disk. upaliće se kontrolno svetlo na drajvu koje označava da se program učitava. već kao broj. zatim neispravno. a potom na ekranu prikazuje šifra.

dobijamo šifru 100. su vrlo oskudna i obično nema tumačenja za zvučne signale. Uputstva uz ove programe ako ih uopšte ima. Na primer. dijagnostički programi daju i zvučne signale o greškama.4 Preventiva. pa se na ekranu ne vidi nlšta. radi li osnovna ploča ispravno. Šifre dijagnostičkog programa: šifra značenje 02x napajanje 1xx osnovna ploča 20x RAM xxxx RAM xx20x RAM 30x tastatura xx30x tastatura 4xx mono monitor 5xx kolor monitor 6xx disk-jedinica 7 xx koprocesor 9xx printer adapter 11XX asinhrona komunikacija 12xx asinhrona komunikacija 13xx adapter za igre 14xx printer 15xx SDLC komunikacija 17xx hard disk 18xx šasija za proširenje 20xx BSC adapter 21 xx BSC adapter • Za slučaj kada je u kvaru monitor. dok ispravna disk-jedinica daje šifru 600. kvarovi i dijagnostika elektronski sklop radi ispravno. Preporučuje se da Vodičza PC 335 . Uspešan završetak testa označen je nulama na kraju šifre.2.

program se učitava. "Display Attributes" ekran. 6. 14. 1 formatizuj disketu. upaliće se kontrolno svetlo na disk-jedinici i čuće se njeni uobičajeni zvukovi. "Character Set" ekran. "320x 200 Graphics" ekran. 8. KRATKI ZVUČNI SIGNAL. "Select an Option" ekran (0 . pali se LED. postupajte vrlo oprezno i pažljivo. Zvučni signali BlOS-a Autori raznih BlOS-a predvideli su kombinacije pisaka ("bipova") koje označavaju određene kvarove u toku inicijalizacije sistema. pritisnite bilo koji taster osam puta. 2. i u kom trenutku. "640 X 200 Graphics" ekran. 3. "Typematic" (test tastature) ekran. 9 . 336 VodičzaPC . 2. Ponovite pod 12. "40 x 25" ekran.izvedi testove više puta. "Enter". Zapišite šta se događa. KRATKI ZVUČNI SIGNAL. Pošto tokom ovog procesa ne može da se piše po ekranu. 4. nakon toga sledi KRATKI ZVUČNI SIGNAL. pritisnite "Y" . ZVUČNI SIGNAL. "Diagnostics Choices" ekran (0 . pritisnite "Enter".povratak na sistemsku disketu). 13. "80 x 25" ekran. 10. DUGI I KRATKI ZVUČNI SIGNAL označava početak testa disk-jedinica. 2 . KRATKI ZVUČNI SIGNAL. pritisnite "Y" . za svaku postojeću disk-jedinicu (DUGI I KRATKI ZVUČNI SIGNAL. pritisnite "Y" . Jedan "bip" označava neuspelo osvežavanje memorije (DRAM refresh failure). 11. pritisnite "0" ili "1". Tri "bipa" označavaju nemogućnost adresiranja početka memorije (Base 64 K RAM failure).pokaži pomoćne programe. Napajanje je uključeno. DVA ZVUČNA SIGNALA). Ako se na monitoru ništa ne vidi. 3. pritisnite "Y". KRATKI ZVUČNI SIGNAL. i morate se oslanjati samo na zvukove iz računara.napuštanje testa). DVA ZVUČNA SIGNALA. Ovde se navodi "šifarnik" AMI BlOS-a: 1. program se nastavlja testom osnovne ploče i RAM-a. Zvučni signali dijagnostičkog programa: 1. 9.PC za napredne korisnike se dijagnostički programi izvedu dok sve radi kako treba i zapišu signali i njihovo značenje. Umetnite praznu disketu u jedinicu A:.izvedi dijagnostičke programe. Kratka pauza i JEDAN KRATKI ZVUČNI SIGNAL označavaju kraj dijagnostičkog programa. preostalo je da se poruka prosledi korisniku zvučnim ptitem. Dođete li bilo kada u nedoumicu. pritisnite "Y" . pritisnite "Y" . 7. pritisnite "Enter" . 9 . 1 . KRATKI ŽVUČNI SIGNAL. 2 . pritisnite "0" za početak test-programa. kursor na ekranu bi trebalo da treperi za vreme automatskog testa. KRATKI ZVUČNI SIGNAL.kopiraj disketu. KRATKI ZVUČNI SIGNAL. ponovite testiranje. KRATKI ZVUČNI SIGNAL.izvedi testove jednom. prazna disketa u B:. Dva "bipa" označavaju problem sa modulom za proveru parnosti (Parity circuitfailure). 5. pritisnite "Y" . 12. i doći će do zastoja koji može potrajati i nekoliko minuta. "Installed Devices" ekran.

čeksum samog BlOS-a (ROM BIOS checksum failure). Sedam "bipova" označavaju problem sa virtuelnim modom 80386 (Virtual mode exception error). baš kao i uzroci njihovog pojavljivanja. 6. 9.potrebno je samo malo logike u procesu eliminacije.Cate A20 error).2. moraju se otkloniti da bi se sistem normalno "podigao". Broj simptoma je ograničen. zavisi od simptoma kvara. kvarovi i dijagnostika 4. Sve greške. su fatalne. Četiri "bipa" označavaju problem sa oscilatorom (System timer failure). no obično su oni toliko jasni da nema mnogo teškoća. osim pretposlednje. Pet "bipova" označavaju problem sa samim procesorom (Processor failure). Osam "bipova" označavaju grešku u video memoriji (Display memory R/W test failure). Devet "bipova" označavaju pogrešan. VodKzaPC 337 . tj. 8. 7.4 Preventiva. Pronalaženje kvara nije tako teško kako bi se isprva moglo pomisliti . 5. Gde ćete započeti. Šest "bipova" označavaju neispravan kontroler tastature (Keyboard controller . tzv.

i savremene tehnologije \y •**. ' Novi tehnološki pravci Objektno orjentisano programiranje Osvrt na baze podataka Računarom podržano poslovanje OLE metodologija Multimedija Aplikacije i implikacije .

već će. S obzirom na buduću informacijsku integraciju u društvu. virtual presence and reality). Osnovna ideja koja stoji iza ovakvog pristupa. preko širom sveta rasprostranjenih komunikacionih mreža. projektni ciklus je pod pritiskom tržišta sve kraći i članovi tima ne mogu da vrše razmenu dovoljno brzo posredstvom takvih serijskih načina. putovati brže i bezbednije preko inteligentnih autoputeva. treba smatrati komplementarnim a ne identičnim. Nema ih šta pokrenuti. magnetni materijali i tehnologije i inženjersko obrazovanje su u centru promena. a treće se kreće ka interdisciplinarnim pristupima. elektronsku poštu. raditi u kancelarijama bez papira i neće nositi "keš". Nove međumrežne tehnike premostiće sve geografske prostore i biće dostupno svako mesto na planeti. Razvojem tehnologije. umesto toga.CE) da bi poboljšale svoj odziv na zahteve korisnika. dakle. trenutni pristup svim informacijama. po mogućnosti sa što manje posrednika. Savremena naučna istraživanja nesumnjivo karakteriše sve veće interdisciplinarno i multidisciplinarno preplitanje nauka. ne dolazi do smanjenja ili gubitka njihove vrednosti. Posmatramo li informaciju kao resurs.primenu više nauka na problem jedne nauke. U svojoj najelementarnijoj formi. Članovi tima imaju standardan i pouzdan metod za razmenu ideja. umrežavanje računara u tome ima suštinsku ulogu. a pod multidisciplinarnošću . Prvo je izazvano ogromnim smeštajnim kapacitetima potrebnim za opsluživanje pokretnih televizijskih slika. jer bez posedovanja informacije o stanju. Većina svetskih kompanija usvojila je koncepciju konkurentnog inženjeringa (engl. Informacija se ne pokorava zakonu o održanju materije i energije. mreža obezbeđuje tzv. većina Ijudi će imati u bilo koje vreme. Ukoliko informacije delimo sa drugima ili ih prenosimo. zatim poznavanjem karakteristika problema odlučivanja. bilo gde. čistu.3. uviđamo da su njena obeležja savim izuzetna. bezbednu i lako dostupnu energiju. U tom smislu se može govoriti o interdisciplinarnim naukama i multidisciplinarnim problemima. sastoji se u uvažavanju spoznaje da elementarni i samoorganizovani sistem može mnogo bolje da kompenzuje smetnje i da se razvija nego kad bi se njime upravljalo ili mu se nametale organizacijske strukture sa viših. Kao što je telefon 340 VodičzaPC . bilo gde. preko baza podataka. preko virtuelne pri$utnosti i realnosti (engl. možemo izabrati najpovoljriije rešenje. jer se očekuje da kontrola pređe iz sfere celine u ruke pojedinaca. Međutim. Poznavanjem prednosti i nedostataka pojedine vrste tehnologije. Svi ostali resursi su u zavisnosti od informacijskih. Ličnosti mogu biti prisutne u bilo koje vreme. Concurrent Engineering . Pod interdisciplinarnošću podrazumevamo primenu jedne nauke na probleme više nauka. ova dva resursa postaju beskorisna. načinu korišćenja materije i energije. mestu. svakom trebaju da budu dostupni svi raspoloživi izvori informacija. Ljudi će koristiti obilnu. drugo mora da prati taj izazov povećanjem gustine memorisanja (pakovanja) podataka i odnosom signal-šum. centralnih nivoa. a samim tim i komuniciranje. koristiti elektronski "novčanik". brzih veza i ravnih panelnih displeja i interfejsa.1 Novi tehnološki pravci Multimedija. Ova dva pojma.

tako će interaktivne tehnologije. 3. nabavljača i korisnika biti uključeno u CE proces. kao što je video telekonferencija. Članovi tima mogu da koriste udaljene fajl servere da smeštaju projektne podatke. Inovacije u mrežnoj tehnologiji će zajedno sa "framework" tehnologijom. zameniti elektronsku poštu u procesu saradnje projektnog tima. usled navedenih zahteva. Stavljajući sve baze podataka u isto okruženje. Konkurentni inženjering će. mreže stavljaju na raspolaganje svakom članu tima svu svoju računarsku moć. Efikasnost sa kojom "faramevvork" može da poveže ove Ijude i programe zavisi u velikoj meri od snage mrežne tehnologije. Broj čvorova. uređaja u mreži. većina inženjerskih organizacija već je prešla sa elektronske pošte na distribuiranu raspodelu fajlova. za automatsko telefonsko komutiranje. mreža ima važnu ulogu u kontrolisanju kvaliteta finalnog proizvoda. ne samo fajlova. LAN servisi će morati da budu sve brži da bi podržali nove generacije CAD okruženja. Još jednu stvar treba razmotriti a to je CAD (Computer Aided Design projektovanje pomoću računara) softversko okruženje (engl.ono omogućava interakciju od ideja do samog projektovanja. node). proizvedene su mašine organizaciono veoma složene. ovo će olakšati dobijanje saveta.1.LAN) u cilju implementacije interfejsa između specifičnih inženjerskih alata i samih inženjera. kreće se između dva i nekoliko stotina ili čak hiljada. davanje primedbi i postizanja konsenzusa. Povezujući korisnike sa resursima centralnog servera. tj. Baš kao i elektronska pošta. Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija . nastale dve nagle promene. naziva se mrežni čvor (engl. saradnja članova projektnog tima će podsticati deljenje kompletnih baza podataka. Pre računara. Obzirogi da CAD alati zahtevaju sve više usluga od "framework"-a. takvih kao što je pristup višestruko različitim bazama podataka. povezivanja hardverski različitih platformi na mreže i razvoja globalnih mreža. Distribuirano deljenje fajlova premašuje obično slanje poruka . perifernih uređaja i drugih resursa.dve tehnologije sa vrlo različitom istorijom i tradicijom.1 Računarske mreže Računarska mreža je skup međusobno povezanih računara. da implementiraju naprednije faze konkurentnog inženjeringa. mreže će unaprediti odnos članova tima od nivoa komunikacije do nivoa saradnje. pošto će mnogo inženjera. Omogućavajući pristupačniju i pouzdaniju komunikaciju.1 Novi tehnološki pravci zamenio pismo u svakodnevnoj komunikaciji. biti uglavnom pod uticajem tri trenda: povećanja brzine mreže. Međutim. Organizaciona složenost VodičzaPC 341 .3. Ovo oslobađa zahteve za lokalnim smeštajnim kapacitetima i omogućava da se dele baze podataka između članova tima. buduće mreže će morati da obezbede efikasnu i jeftinu komunikaciju sa svim ovim izvorima. Danas. Onda su sredinom dvadesetog veka. Buduće mrežne inovacije će imati znatan uticaj na ono što se naziva organizaciona dimenzija. Svaki uređaj koji komunicira sa drugim uređajima u mreži. framevvork) izgrađeno na lokalnim računarskim mrežama (Local Area Netvvork . posredstvom mreže.

Funkcijska jedinica (računar ili terminal) može se sa drugom funkcijskom jedinicom povezati tako da na svakoj strani bude po jedna jedinica (ukupno dve po vezi). kojom je određen način međusobnog povezivanja elemenata. komutiranja i prenosa. koje računar forsira. ili jedna može imati vodeću ulogu (master) a druga podređenu (slave). obe dele istu vrstu logike. Funkcijske jedinice se mogu povezivati u obliku petlje (prstena). Ovakva struktura naziva se struktura stabla. a šta je telekomunikacija. gde računari mogi biti mainfareme. Telekomunikacijski sistem sastoji se od pet elemenata: 342 VodičzaPC . Ako je nekom vezom spojena sa jedne strane jedna glavna funkcijska jedinica a sa druge više jedinica. Mreža može biti isprepletana kada su pojedini čvorovi povezani sa više susednih. način upravljanja čitavim podsistemom ili njegovim delovima. Ustanovljeno je da su koncepti i tehnologije. ona se naziva veza sa višetačkastim spojem (engl. Računarske mreže sastoje se od dva podsistema: • podsistema računara i terminala. prenosnog podsistema (transportni podsistem) čiji je osnovni zadatak osiguranje ispravnog prenosa podataka između elemenata podsistema računara i terminala. Konfiguracija u kojoj je jedna centralna funkcijska jedinica povezana sa udaljenim jedinicama vezama u spoju tačka-tačka. Sada imamo tehnološku konvergenciju računara i telekomunikacija. mreža sa komutacijom paketa. jer danas sistemi za upravljanje informacijama koriste telekomunikacije i obradu informacija u tako uskoj vezi da je teško reći šta je obrada. U pogledu upravljanja razmenom podataka obe jedinice mogu biti ravnopravne. što se još uvek nastavlja. multipoint ili multidrop). televizija.PC i savremene tehnologije naglo je krenula napred sa konceptima memorisanog programa i programskih jezika. korišćenjem elektromagnetskih medijuma. Ova jednostavna veza naziva se tačka-tačka (point-to-point). naziva se struktura zvezde. Ovaj oblik koristi se obično za povezivanje na manjim udaljenostima. Karakteristike prvog podsistema opisuje arhitektura mreže računara i terminala. primenjuju isto tako efikasno i na telekomunikacije. telefon.. miniračunari ili PC računari. a terminali jednostavni "neiteligentni" pa sve do složenih "inteligentnih" terminalskih podsistema. mreže računara. Telekomunikacijski sistem Telekomunikacija je prenos informacija i podataka u digitalnom ili analognom obliku na daljinu. Karakteristike prenosnog podsistema određene su njegovim tipom (mreža zakupljenih ili privatnih vodova. Primeri savremenih telekomunikacijskih sistema su radio. "lokalna mreža"). mreža sa komutacijom poruka. dok je poluprovodnička elektronika dovela do naglog povećanja brzine i smanjenja troškova digitalne obrade. Konvergencija ima još jedno značenje. javna telefonska mreža. memorisanja. način razmene podataka itd.

izvor i odredište podacima su računari i terminali. Izvor informacija ili podataka.3. kvalitet kanala (ispravnost prenosa). radio-relejni sistemi. Kanali imaju svojstva (karakteristike) koje ograničavaju njihovu mogućnost prenosa informacija. Komunikacioni kanai Komunikacioni kanal je sredstvo kojim se šalju i primaju poruke u komunikacionom sistemu. mnogo se koristi i za komunikacije podacima. slikovnih i tekstualnih informaeija. raspoloživost.1 Novi tehnološki pravci 1. značajne za prenos podataka. U komunikacijama podacima odredište je računar ili terminal. Na primer. 3. U prenosu podataka. To su: žičani vodovi. čija je upotreba vrlo rasprostranjena. su: VodiczaPC 343 . Tip komunikacionog kanala. signal koji ulazi u prijemnik jednak je signalu koji izlazi iz predajnika. U stvarnosti. Odredište je osoba ili uređaj kojem je poruka upućena. Osobine ovih sredstava. Važnija svojstva su: kapacitet ili propusna moć (brzina prenosa). u telefoniji pretvara električni signal u zvučni. Osim za govorne komunikacije. u telefoniji se obrada svodi na pretvaranje vazdušnog priliska izazvanog zvukom u električnu struju koja mu je proporcionalna. svetlovodi. 2. Komunikacioni kanal je sredstvo za prenos signala od predajnika do prijemnika. najčešći oblik ove obrade je pretvaranje digitalnog podatka u analogni signal postupkom modulacije (predajnik je u tom slučaju modulator). Predajnik informacija. koji stvara poruku ili podatke ili niz poruka ili podataka koji treba da se dostave odredištu informacije ili podataka. Zadatak mu je da prenese informacije u obliku signala od jedne na drugu lokaciju. vreme prenosa. svojstva kanala mogu uticati na signal. koji obradi poruku ili njen deo tako da proizvede signal pogodan za prenos komunikacionim kanalom. Prijemnik rekonstruiše iz signala poruku ili njezine delove. a u prenosu podataka demoduliše modulisani signal i dostavlja računaru ili terminalu digitalni podataka. 4. U idealnom slučaju. i 5. U računarskim komunikacijama. smer prenosa. Na primer. pouzdanost. to nikad nije slučaj iz dva osnovna razloga: postojanje izvora smetnji (šuma) koji u komunikacionom kanalu dodaje signale smetnji signalima koji prenose poruku. je telefonski kanal. Sredstva za prenos podataka i njihova svojstva Sredstva za prenos podataka su uobičajena sredstva za brz prenos na daljinu govornih.

prvenstveno kiša. induktivnošću i omskim otporom provodnika a zavisi od tipa provodnika. čiji uticaj raste sa širinom pojasa.7 do 13 GHz. prigušenje i izobličenje biće veće. Što je veća dužina provodnika. Njihov frekventni pojas i udaljenost na koju mogu prenositi informacije signalima ograničen je kapacitivnošću. Kod zemaljskih veza njihova udaljenost ograničena je zakrivljenošću površine Zemlje na oko 100km. Takođe. već šum. koje omogućavaju slanje većeg broja podataka sa odgođenim potvrđivanjem ispravnosti prijema. Dva oblika žičanih vodova su rasprostranjena u komunikacijama: žičana parica (u telefoniji je uobičajen naziv telefonska parica) i koaksijalni kabl. Više frekvencije se ne koriste zbog gušenja koje izazivaju atmosferilije. a kapacitet i induktivitet unose fazni pomeraj. izobličenje će biti veće za vremenski kraće digitalne signale (viša frekvencija). ne odbijaju od jonosfere. Mikrotalasni kanali formiraju se u području 1. Žičani vodovi Žičani vodovi prenose informacije putem električnog signala. a u satelitskim do nekoliko desetina hiljada. Karakteristike ove veze slične su kao kod zemaljske veze. Za takav prenos razvijene su posebne metode. za razliku od radiotalasa. udaljenost do koje mogu da prenose signale. oblikuju i ponovo emituju signale.PC i savremene tehnologije širina frekventnog pojasa koja omogućava veću ili manju brzinu prenosa podataka. za realizaciju veze koriste se repetitori koji primaju. jer vreme prenošenja nije zanemarivo kao kod zemaljskih veza. a da sačuvaju informacije koje prenose (udaljenost je za metalne vodove i svetlovode zavisna od širine njihovog frekventnog pojasa) i osetljivost na smetnje. što izaziva izobličenje digitalnih signala. Satelitske veze su poseban oblik mikrotalasnih veza. samo što su udaljenosti mnogo veće (od 1000 do 36000km). Ovim sistemima može se ostvariti od nekoliko desetina do nekoliko hiljada telefonskih kanala u zemaljskim vezama. Velika udaljenost ima značanju ulogu kod prenosa podataka. Budući da se mikrotalasi. Svetlovod Svetlovod (optičko vlakno) ima znatne prednosti u odnosu na žičane vodove i može se očekivati da ih zameni u budućnosti. Otpor prigušuje signal (smanjuje mu amplitudu). Radio-relejni sistemi Ograničavajući faktor brzine prenosa radio-relejnim sistemima (mikrotalasni prenos) nije širina frekventnog pojasa. kod kojih ulogu repetitora ima satelit. Krakteristike su: 344 VodičzaPC .

circuit svvitching) se najviše koristi u telefonskim sistemima. kvalitetne. po pravilu. U komutacionom centru (telefonska centrala) vodovi se prespajaju tako VodižzaPC 345 . zbog svojih inherentnih izvora šuma. a za svetlovod na 20 km i ta granica se stalno pomera naviše. Potrebna veća širina pojasa ne predstavlja problem. Kod optičkih sistema.LED) i laseri. bilo one koje stvaraju električni uređaji. što je za nekoliko redova veličine veće nego kod žičanih vodova. jer je oprema za optička vlakna pouzdanija zbog jednostavnosti. Mreža sa komutacijom vodova Komutacija vodova (engl. Za detektovanje svetlosnih signala i njihovo pretvaranje u električne. Ako su veze stalne. ali cena prenosnih puteva postaje vrlo visoka. Mreže fiksnih vodova su. 2. Sastojali su se od fiksnih vodova (privatnih i zakupljenih) i telefonske mreže. ali im je cena visoka. Jedna od osnovnih razlika između optičkog i električnog prenosa je u vrsti signala koje prenose: svetlovod daleko bolje prenosi digitalne signale nego analogne. koriste se tri vrste detektora: pin-diode. Za prenos podataka koristi se nekoliko tipova mreža sa komutacijom.FET tranzistori. Održavanje svetlovoda i odgovarajuće komunikacione opreme znatno je jevtinije od održavanja žičanih vodova i cpreme za njih. Vlakno zauzima mnogo manje prostora nego žičani vod mnogo manjeg kapaciteta. Neosetljivost na elektromagnetne smetnje bilo prirodne (munje). Trenutni nedostaci ovog prenosnog medijuma su relativno visoka cena i poteškoće u spajanju kablova. Repetitori. 3. Izuzetno velika širina frekventnog pojasa (kreće se od 1 GHz/km do 10 GHz/km).1 Novi tehnološki pravci 1. zamenu više koaksijalnih kablova jednim optičkim vlaknom i osiguranje rasta komunikacione mreže prema potrebama bez zamene komunikacionih vodova. kao izvori signala koriste se diode koje emituju svetlost (Light Emitting Diode . Između optičkih valakana isključeno je tzv. i 5. Prikladnije je omogućiti privremene veze između učesnika u vreme kada žele međusobno da komuniciraju. one omogućavaju komunikaciju svih stanica istovremeno. Takav postupak naziva se komutacija (prespajanje). lavinske fotodiode i pin . preslušavanje. Broj spojnih vodova između učesnika i komutacionog centra jednak je broju učesnika. potrebne su veze između njih.3. Mreže za prenos podataka U početku razvoja komunikacija i računarskih mreža prenosni podsistemi su bili jednostavni. U mrežama sa komutacijom. 4. To omogućava osim velikih brzina prenosa. pri prenosnim brzinama od 100 megabita u sekundi kod koaksijalnih kablova moraju se postavljati na svakih 2 km. Za razmenu podataka između stanica. spojni vodovi učesnika povezani su sa komutacionim centrom koji uspostavlja vezu između onih učesnika koji žele međusobno da komuniciraju.

Poruke se primaju u centru. čime se gubi vreme na uspostavljanje veze. jer uspostavljanje veze između pošiljaoca i primaoca nije stvar slučajnosti. godine u korporaciji RAND. Govor je bio digitalizovan i prenošen u malim paketima digitalnih informacija. Između pošiljaoca i primaoca ne postoji direktna veza. oni su kratki. kao kod komutacije vodova. Mreže sa komutacijom poruka Mreže sa komutacijom poruka (engl. ili ako je zauzet neki od spojnih puteva do njega. Učesnik koji poziva ne zna kada će pozvani učesnik biti slobodan. Komutacija paketa na prvi pogled liči posebnom obliku komutacije poruka. Paketi su prilagođeni računaru. u okviru vojnog projekta izrade pouzdanog sistema prenosa govora. koje oni prepoznaju. koji se nalaze u zaglavlju poruke. Čim bi došao u čvor.i . Centar šalje poruke prema njihovom odredištu. Kada se veza jednom uspostavi. To je omogućavalo brz prenos informacija kroz mrežu. bez obzira da li je spojni vod do primaoca slobodan ili ne. Ne postoji ni potreba uspostavljanja fizičkog puta između pošiljaoca i primaoca. koja se ponašala kao vrlo brza mreža "spremi . Kad se veza između dva učesnika jednom uspostavi. paket bi bio prosleđen prema odredištu bez zadržavanja. Kada se završi prenos informacija. razlika između komutacije poruka i komutacije paketa počinje već kod samih poruka i paketa. Na poruku se ne očekuje uvek odgovor. tako da je i u slučaju uništenja većeg dela mreže komunikacija bila moguća još sačuvanim vodovima i čvorovima. Prenos podataka komutacijom poruka ima prednost nad komutacijom vodova. Mreža preuzima poruku i brine se o njenoj isporuci. Mreže sa komutacijom paketa Prva mreža za komutaciju paketa razvijena je 1960. Vreme prenosa može biti znatno. message svvitching) primaju poruke (koje mogu sadržati podatke) u jednom ili više centara. učesnik koji poziva mora ponavljati poziv dok se ne oslobodi spojni put. Svaki paket nosio je osim digitalne informacije i adresu odredišta. spojni putevi se oslobađaju i omogućavaju nove veze. jer je veza direktna. Ako preneta poruka prelazi veličinu paketa. gde se one privremeno smeštaju. tako dugo dok se ne prenesu sve informacije u oba smera. pa imaju fiksni format koji nije pogodan za upotrebu od strane čoveka. Manipulacija se obavlja na osnovu podataka o poruci. Da se postigne kratko vreme prenosa. Ova mreža omogućavala je veliki broj alternativnih puteva između pojedinih čvorova. ne postoji vreme kašnjenja za poruke koje se razmenjuju. proverava ispravnost prenetog sadržaja i obaveštava pošiljaoca o sudbini poruke. Međutim.PC i savremene tehnologije da se dobije željena komunikacijska veza. Dužina im je promenljiva i može biti relativno velika. Ako je pozvani učesnik zauzet. prilagođenom baratanju prometom podataka. pa su formatirane prema njihovim potrebama. pa nije potrebna ni posebna oprema za to. ona se "reže" u manje delove koji se 346 VodiczaPC .otpremi". Poruke razmenjuju korisnici mreže. One su jedinice informacije. ona je direktna i u pravilu stalna. a zatim šalju prema konačnom odredištu. Sve manipulacije porukama obavlja centar.

pri čemu se gradske mreže (MAN) svrstavaju u globalne. EARN je. a ne u čvorovima mreže. a on ih ne može trenutno primiti.5 gigabita u sekundi. Paketi podataka nose podatke o adresi. zovu se globalne mreže (engl. Globalne mreže nude sledeće osnovne usluge: Elektronska pošta (Mail. Najčešće korišćeni kriterijum je geografsko područje koje mreža pokriva. Po nekim autorima. Electronic mail ili e-mail). Na odredištu se paketi ponovo slažu u poruku. Namena mreža sa komutacijom paketa je dostava paketa sa minimalnim kašanjenjem. se povezuje sa bar dva susedna čvora. ali izvan mreže.WAN). na osnovu kojih čvorovi određuju puteve za prosleđivanje paketa na odredišnu adresu.područja jedne države ili više država. Ako korisnik zahteva memorisanje poruka koje su stigle paketskim prenosom. Pouzdanost i propusnost mreža sa komutacijom paketa znatno povećavaju alternativni putevi. Wide Area Network . Vodič za PC 347 . 4 ili 16 megabita u sekundi. U Jugoslaviji. Radi se na definiciji standarda za jedan gigabit u sekundi i 2. kreću se od nekoliko MEGABITA u sekundi pa do nekoliko stotina MEGABITA u sekundi. globalna paketska mreža (Packet Data Network . na primer. U slučaju ispada jednog voda. Računarske mreže koje pokrivaju teritoriju jednog grada zovu se gradske mreže (engl. 64 kilobita u sekundi. u toku njega će biti razmenjeno mnogo paketa pre nego što se završi.________________________________ 3. zove se lokalna računarska mreža ili samo lokalna mreža (engl. dijalog verovatno neće ni početi. sa najvećom dužinom prenosnih medijuma (kablova) do par kilometara. mreže se dele na lokalne (LAN) i globalne (WAN). No ako dijalog počne. globalna računarska mreža na području Evrope i Bliskog istoka. U svetu. Svaki čvor u mreži. tipične brzine su: za standard Ethernet. Svaka pristupna tačka u mreži ima jedinstvenu adresu. za FDDI (Fiber Distributed Data Network). Mrežno područje ograničeno na jedno preduzeće ili ustanovu. Računarske mreže koje pokrivaju velika geografska područja . saobraćaj paketima se obavlja drugim vodom.1 Novi tehnološki pravci "pakuju" u pakete i tako šalju kroz mrežu. Vrste računarskih mreža Podela računarskih mreža može se izvršiti po više kriterijuma. one se mogu memorisati. kao što je slučaj kod komutacije poruka. Local Area Netvvork . Za globalne mreže. Ove mreže ne zadržavaju pakete. Na primer. 10 megabita u sekundi.PDN) je JUPAK. Ako su pozvani terminal ili računar zauzeti. a potencijalno i ceo svet. brzina prenosa podataka kreće se od nekoliko kilobita u sekundi do nekoliko megabita u sekundi.LAN). a kod nas. po pravilu. najčešće brzine prenosa su oko jedan megabit u sekundi. za Token-Ring. Brzine prenosa podataka najveće su kod lokalnih mreža. Metropolitan Area Network MAN). U procesu razvoja su standardi za Ethernet i Token-Ring za brzine od 100 megabita u sekundi. 100 megabita u sekundi.

Baze podataka koje se sreću specijalizovane su za razne oblasti nauke. Na nekom od računara u mreži formira se diskusiona lista . Namena servera je da omogući pretraživanje baze kako bi se locirali zapisi od interesa za onoga ko vrši pretraživanje. opet putem elektronske pošte. neophodno je da prvo priđete serveru. Programi mogu biti u izvornom ili izvršnom obliku. tehnike. Toj diskusionoj listi pridružuje se zatim elektronska adresa. Iza svakog elektronskog časopisa stoji redakcija koja taj časopis priprema. posredstvom mreža.lista Ijudi koji žele da učestvuju u diskusiji na zadatu temu. Mehanizam slanja i primanja poruka baziran je na slanju interaktivnih poruka. Database sever je specijalizovani server za pretraživanje baza podataka. Relay server je server koji podržava interaktivne komunikacije većeg broja korisnika. bazirane na korišćenju osnovnih mrežnih usluga. u pisanom obliku. tako što se osnovne mrežne usluge obogaćuju nekim dodatnim sadržajem. Osnovni mrežni servisi su: Diskusione liste (elektronske konferencije) predstavljaju uobičajen način razmene mišljenja Ijudi. Interaktivne poruke (Interactive messages). Te datoteke sadrže ili zanimljive dokumente ili programe.pretplatnici kojima se časopis isporučuje. Elektronski časopisi su analogni časopisima koje srećemo u svakodnevnom životu. Tu su i čitaoci . Interaktivni rad na udaljenom računaru (Remote Login. Način pristupa i izdavanja zahteva zavisi od mreže u kojoj se server nalazi. a na zadatu temu. kao i da se jednom locirani zapisi isporuče korisniku koji je bazu pretraživao. Svakoj diskusiji pridružen je po jedan "kanal". Primarna im je uloga pružanje usluga administratorima mreže. Deljenje resursa (Resource sharing). Većina časopisa je besplatana. Izvršavanje programa na udaljenom računaru (Remote Job Entry. Directory servis je servis koji omogućava dobijanje informacija o korisnicima mreže na osnovu manjeg broja podataka koje onaj koji podatke traži zna 348 VodičzaPC .PC i savremene tehnologije Prenos datoteka (File Transfer). kao i od samog servera. umetnosti itd. Na različitim kanalima odvijaju se potpuno nezavisne diskusije. pogledate ko sve trenutno komunicira putem servera i da izaberete grupu Ijudi u čiji ćete se razgovor uključiti. Mrežni serveri (Network server) su specijalizovani serveri za pružanje usluga administratorima i korisnicima mreže. što znači da se vreme isporuke meri u sekundama i da ovakav način komuniciranja dosta opterećuje mrežu. mreže u kojoj se nalazi naručilac. Mrežni servisi su usluge višeg nivoa. Virtual Terminal). Ta adresa obično odslikava smisao diskusije. Remote Execution). Fajl server je specijalizovani mrežni server koji na svojim diskovima sadrži veliki broj datoteka interesantnih za veliki broj Ijudi. Da biste koristili usluge ovog servera. Diskusija teče tako što onaj ko želi da nešto "kaže" šalje svoje izlaganje. Računar na kome se lista nalazi obavlja ulogu distributera i svim učesnicima konferencije prosleđuje novoprimljeni prilog. na adresu liste elektronskom poštom.

Fajl server je. osnovne komponente su: . primopredajnici (eng. Uvođenje interaktivnog rada korišćenjem principa raspodele procesorskog vremena (engl. Prema tome. Sredinom šezdesetih uvodi se direktna komunikacija između udaljenih terminala i centralnog računara preko telefonskih linija. Količina podataka za obradu raste. Po uspostavljanju veze. . računar sa najvećom procesorskom snagom i najvećim i najbržim čvrstim diskovima.3. time sharing) omogućava istovremeni rad više VodičzaPC 349 . linijski pojačivači. S obzirom da se oglasnoj tabli pristupa interaktivno. Kreće se od nekoliko metara do par kilometara. U fajl server orijentisanim mrežama. Osnovne komponente računatskih mreža lz same definicije računarske mreže vidi se da nju čine računari. U ranim šezdesetim. čitaju ili ostavljaju.komunikaciona oprema (kablovi. za održavanje konferencija na zadatu temu itd. U sam servis se oibično ugrađuju i mogućnosti drugih vrsta pretraživanja. adapteri. obično unutar jedne zgrade ili kompleksa zgrada. Lokalna računarska mreža (LAN) Ako je mreža konfigurisana na jednoj lokaciji. transceivers). osnovne komponente su računari i komunikaciona oprema (kablovi i adapteri). hubs) itd. repetitori itd. periferni uređaji i veze među njima. ukoliko nema mogućnosti da se u željenom trenutku uspostavi veza. Informacije kojima se pristupa memorisane su na jednoj mašini i onaj ko te informacije želi da pročita mora interaktivno da priđe mašini. adapteri. U mrežama istog pripriteta (engl. Elektronske oglasne table (Electronic Bulletin Boards) predstavljaju dosta korišćen servis. u jednom delu mreže za komunikaciju potrebni su još i radio primopredajnici i antene. Ako se radi o bežičnom prenosu signala. konfiguracija radnih stanica treba da bude primerena poslovima koji se na njima obavljaju. Radne stanice su računari na kojima korisnici mreže obavljaju pojedine poslove. a prenos između računara je posredan.radne stanice i . Istorijat LAN mreža Pedesetih godina uvodi se obrada podataka na prvim poslovnim računarima. Svi stručnjaci za ovu oblast. obično je limitirana jačinom signala u mreži i vremenom potrebnim za slanje i prijem poruka kroz fizički prenosnik kabl. Komunikacionu opremu čine kablovi. po pravilu. razvodne kutije (engl. naziva se lokalnom mrežom (LAN).1 Novi tehnoloski pravci o osobi o kojoj podatke traži. korisnik daje komande pomoću kojih se informacije pretražuju. Oglasne table se koriste za razmenu mišljena među njihovim korisnicima. podaci se još uvek direktno unose u računar ili čitaju iz njega. ili čvorova. Maksimalna udaljenost između jednog i drugog kraja mreže. tada ni čitanje sa nje nije moguće.). se slažu da su za fajl sever najbitniji brzi čvrsti diskovi i veća količina RAM memorije.fajl server. peer-to-peer). uglavnom.

za većinu Ijudi bila su neophodna praktična znanja iz delatnosti kakve su poljoprivreda. upravljanje mrežom. ali u veoma kratkim intervalima. koji radi na personalnim računarima korisnika i koji je koncipiran tako da opslužuje jednog korisnika na jednom računaru. stočarstvo ili ribolov. Tehnika TIME SHARING je raspodela procesorskog vremena između više aplikacija. Postoji opšte verovanje da se u naprednim zemljama napušta era industrijskog društva i ulazi u doba "informatičkog društva" u kome inđustrijski proizvod. U devedesetim godinama razvoj i dalje ide ka rešavanju nezasitih potreba za brzom komunikacijom i radom sa velikim bazama podataka.mogu samostalno da obrađuju informacije. nisu baš svi proizvođači rešili na zadovoljavajući način. Operativni sistemi u lokalnim mrežama Za razliku od operativnog sistema DOS. Danas se nalazimo u fazi kada je neophodno poznavanje informatike i računarstva. štampači. tako da se stiče utisak da se aplikacije izvršavaju paralelno. Svi mrežni operativni sistemi moraju da zadovolje osnovne zahteve koje postavlja rad u računarskoj mreži. nije više centralna karakteristika ekonomije. Svi moraju da omoguće korišćenje zajedničkih resursa. Telefonske linije postaju neadekvatne za naraslu količinu podataka i troškovi se drastično povećavaju. PC računara) u mrežu. Razvoj u osamdesetim godinama omogućava udruživanje resursa za lokalnu obradu podataka (na primer. Ovo je isto kao što je industrija svojevremeno pretekla poljoprivredu. distribuirane obrade informacija. korišćenje zajedničke baze podataka). Pojedine mrežne usluge. kao što su: hard diskovi. mada proizvodnja hrane ostaje bitna stvar. ali se trude da u svakoj novoj verziji otklone što više nedostataka. što omogućava određenu obradu informacija i na udaljenim terminalima. dok su se drugi usavršavali u tehničkim strukama. mada značajan.PC i savremene tehnologije aplikacija. Informatičko društvo Nagli porast tehnologije je dovoljno značajan . Ova lokalna obrada smanjuje zavisnost od centralne procesorske jedinice glavnog računara i dolazi do tendencije ka uvođenju tzv. na primer elektronsku poštu. Na određenom nivou društvenog razvoja. Sedamdesetih godina razvija se tehnologija silikonskih čipova i čipovi postaju inteligentni . NetWare kompanije Novell itd. Sa industrijalizacijom društva. Rapidno raste i potreba za razmenom informacija između pojedinih korisnika i aplikacija (na primer. LAN mreža omogućava brz i interaktivan pristup informacijama. LAN Manager kompanije Microsoft. Većina Ijudi već zna kako se 350 VodičzaPC . datoteke itd.a njegov potencijal da menja Ijudsko društvo je još većeg značaja. Među najpoznatije mrežne operativne sisteme spadaju: LANtastic. Distribuirana obrada sa sobom nosi probleme komunikacija i protokola za prenos podataka. mrežnu statistiku i slično. veliki deo stanovništva morao je da nauči da vozi kola. mrežni operativni sistem je koncipiran da opslužuje više korisnika i obavlja više različitih poslova u isto vreme.

trgovinska razmena je počivala na vozovima i kamionima i veštinama vozača i mehaničara. Važan aspekt mreže je da prenosi informacije. Pod otvorenim sistemom ovde se VodičzaPC 351 . Međunarodha organizacija za standardizaciju (ISO) objavila je preporuku sa namerom da uvede veću disciplinu u projektovanje komunikacijskih mreža. Neće svakom pojedincu biti potrebne veštine u koje vas uvodimo da bi odabrao. tako da moramo da utvrdimo da mislimo na istu stvar. realizovane i ponuđene tržuštu. trgovina sve brže postaje zavisna od računara i njihovih sistema za komunikacije i od veštine profesionalaca koji kreiraju. local area netvvork). vrste korisničkih usluga i protokola u komuniciranju. ili LAN. topologije. Neki problemi povezivanja vape za lokalnim mrežama. instaliraju i održavaju ove sisteme. Danas. Ova preporuka. jer se roba prevozila zaprežnim kolima. Ubrzo zatim dolazi i potreba za povezivanje računara u komunikacijske mreže. Tehnologije mreža se razlikuju u smislu medijuma koji koriste. Mreže / lokalne mreže Potrebno je dosta vremena da neka organizacija dođe do stepena razvoja kada joj je potreban otvoreni sistem ili bar računarski sistem sastavljen od delova nabavljenih od različitih proizvođača koji se međusobno uklapaju. Potreba za povezivanjem obično počinje kao jednostavna želja da dva računara dele jedan štampač ili da se datoteka pošalje od jedne do druge osobe bez snimanja na disketu i nošenje kroz hodnik. ali je i sve veći broj onih koji će morati da se osposobe da predaju informacije računaru i da ih od njega primaju. Široke mogućnosti primene računarskih mreža (pogotovu lokalnih) izazvale su pojavu mnogo tipova tehnologija. ' Godine 1978. Mreža je svaki tip interaktivnog sistema za prenos informacija. tehnike dodele prenosnog kanala pojedinim radnim stanicama. Zato je sada pravo vreme da nešto naučite o sistemima za povezivanje računara. instalirao i upravljao sistemima povezivanja.3. a postoje i televizijske mreže koje prenose razne vrste informacija koje primamo preko televizijskog prijemnika. engl. Mreže za računarsku komunikaciju prenose informacije između različitih računara i između računara i uređaja koji su priključeni na njih. Reč "mreža" i izraz "lokalno mrežno područje" (engl. Ovi jednostavni problemi ne rešavaju se uvek kilometrima provodnika i megabajtima programa. trgovinska preduzeća oslanjalasu se na snagu konja i veštine kočijaša i potkivača. počela je da kod potencijalnih korisnika stvara pravu konfuziju. Mreže kao prenosioci informacija su infrastruktura. koje su predložene. Brojnost i šarenilo tehnologija. Postoje mreže senzora i nervnih vlakana u telu. da bi preduzeće efikasno funkcionisalo. ali za druge postoje jednostavnija rešenja. Pre sto godina. Pre pedeset godina. putevi i autoputevi savremenih društava. ali će u svakoj kancelariji ili radnoj grupi morati da postoji bar jedna osoba koja ih je savladala.1 Novi tehnološki pravci koriste uređaji za prenos informacija kao što su televizijski prijemnici. prečesto se koriste i zloupotrebljavaju. Open Systems Interconnection Reference Model). u formi sedmoslojnog modela arhitekture mreže poznata je kao "ISO Referentni model za povezivanje otvorenih sistema" (ISO OSIRM.

sintaktička. nivoi signala. Suština referentnog modela je da jasno i precizno odvoji razmatranja prenosa podataka od operativnih sistema i aplikativnih programa. kodovi. čini komunikacioni protokol. kao i jasno definisane procedure kojima podležu kontrolne poruke koje upravljaju transferom podataka. Usvojeni formati podataka. procesa). slika 3. ove funkcije su raspodeljene 352 VodičzaPC . One se.PC i savremene tehnoiogije podrazumevaju sistemi u smisiu prihvatanja nekih univerzalnih pravila u projektovanju komunikacijskih mreža. kontrolu toka podataka. prevazilačenje stanja u koje se došlo zbog greške u prenosu i probleme sinhronizacije komunicirajućih procesa. spadaju u tzv. pre svega. protokol uspostavlja logički komunikacioni put između komunikacionih entiteta koji se može. a kontrolne procedure u semantička pravila protokola. ali ne mora. odnose na identifikaciju učesnika komuniciranja. Na taj način.1 OSI referentni model Osnovne funkcije komunikacionih protokola Skup pravila ili konvencija. poklapati sa direktnom fizičkom linijom. S obzirom na hijerarhijsku organizovanost komuniciranja. Složeni zadatak pouzdanog transfera informacija između komunikacionih entiteta zahteva čitav niz funkcija koje protokoli moraju sadržati. Svaki protokol sadrži preciznu specifikaciju formata podataka koji se razmenjuju. ustanovljenih da bi se kontrolisala razmena podataka između dva entiteta (modula.

3 Formiranje jedinice podataka FLAG ADDRESS CONTROL DATA FCS FLAG slika 3. Kontrolne informacije se. u opštem slučaju. Uvođenjem ovih Vodič za PC 353 . aplikacionih procesa. entitet protokola dodaje i kontrolne informacije. pak.grešaka u prenosu se najčešće obavlja na tzv. One mogu biti veoma kratke. nivou linka (veze) podataka. rzzrizi. najčešće. kao u transakcijama tipa upit-odgovor. koje su. Druge su. formirajući tako jedinicu podataka. Neke od njih su karakteristične za određeni sloj. koje entitet protokola šalje. Postupak razdvajanja prispele poruke na manje segmente naziva se segmentiranjem.3. Protokoli nižih slojeva. ali i vrlo duge kao u slučaju prenosa datoteka. sekvenca za detekciju grešaka i informacije za upravljanje protokolom. najčešće se naziva okvir. Razmena informacija između krajnjih učesnika komuniciranja. obavlja se u obliku poruka. numeriše se uzastopnim celim -brojevima po određenom modulu (najčešće 8 ili 128).2 Segmentiranje i reasembliranje Stvarnim informacijama koje treba preneti komunikacionom partneru. KORISNIKA KORISNEK B ______ 1 l _____ eniitet protokola ___ ^ entitet protokola slika 3. po pravilu. Jedinica podataka protokola za kontrolu linka (veze). Na suprotnoj strani je potrebno sprovesti obrnut postupak. kao što je to siučaj sa adresiranjem ili identifikacijom komunicirajućih partnera.4 Format okvira Niz jedinica podataka. mogu svrstati u tri kategorije: adrese. manje od originalnih poruka. vezane za protokole viših slojeva.1 Novi tehnološki pravci na protokole različitih slojeva. razmenjuju informacije jedinicama podataka fiksne dužine.::::) kontrolne pođaci informacije kontrolne podaci informacije slika 3. reasembliranje (kompletiranje). na primer detekcija.

Najprostija šema detekcije grešaka je provera parnosti svakog karaktera i dodavanjem bita parnosti za parnost (parity check). koristi se polinom stepena 16. težeći ka što većoj propusnosti. obezbedi i integritet poruke. odnosno oštećenja poruke. Dužnost je protokola da. bilo samo neke njegove aspekte. i najčešće se koristi. koristi se neki od načina kontrole toka jedinica prenosa podataka. postoji mogućnost da se delovi jedne iste poruke (jedinice podataka) prenesu različitim putevima. Jedan od osnovnih mehanizama kontrole toka. ova funkcija u nadležnosti prijemnog entiteta protokola koji. tehnika cikličnog koda (CRC cyclic redundancy check). pored ostalih funkcija. ograničava količinu innformacija koju mu dostavlja predajni entitet. pri tome. Ceo niz bita poruke shvata se kao polinom sa koeficijentima 0 i 1. Kako bi se u sličnom odnosu smanjila i propusnost celog sistema. kontrolnom porukom (ACK acknowledgement). kako ona. Optimizacija propusnosti može se obaviti samo zajedničkim dejstvom predajnika i prijemnika informacija. ali. ovaj način nije od praktičnog interesa. Njen osnovni cilj je da se saobraćaj održi unutar granica koje odgovaraju svim resursima sistema. Naime.frame check sequence) do koje se dolazi na sledeći način. koja dovodi do gubitka informacija. Pored prijema oštećenih poruka. koji prirodno sadrži niz nesavršenosti. u kontekstu protokola. uz čiju pomoć se može izvršiti identifikacija jedinica podataka. neophodna je primena dodatnih tehnika. koje se po detekciji greške po pravilu odbacuju. Kontrola toka je veoma složena stvar. Kada se informacije prenose realnim komunikacionim medijumom. a zatim se određuje takva FCS sekvenca da novi polinom (poruka + FCS) bude deljiv bez ostatka sa unapred definisanim polinomom. ubrajaju se gubitak poruke. Da bi se izbegla ovakva situacija. Stoga se protokolima moraju obezbediti mehanizmi koji će detektovati poruke sa greškama i prevazići takve situacije. I ovde se poruci dodaje sekvenca za proveru (FCS . treba da omogući njihovu isporuku korisniku na prijemnoj strani onim redosledom kojim su i poslate. ako dva entiteta nisu direktno spojena. predainik neće poslati sledeću jedinicu podataka sve dok od prijemnika ne dobije indirektnu saglasnost. 354 Vodič za PC . na podesan način. sekvencni brojevi se intenzivno koriste i u mehanizmima za upravljanje tokom jedinica podataka i prevazilaženju stanja do kojih dolazi zbog grešaka u prenosu. te postoji čitav niz metoda koje pokušavaju da reše bilo celokupan problem. veoma kratkom. u literaturi poznat pod nazivom "stop-and-wait". Najjednostavnija kontrola bi se mogla izvesti drastičnim smanjivanjem učestanosti slanja poruka predajnika. Stoga je. Za osmobitne karaktere. dolazi do pogrešno prenesenih bita.PC i savremene tehnologije sekvencnih brojeva. u greškre prenosa. Drugim rečima. Pored ove uloge. Jedna od njih je longitudinalna provera parnosti (longitudinal redundancy check). Količina informacija koju neki izvor šalje može prevazilaziti kapacitet prijemnika ili neke od komponenti celokupnog prenosnog sistema. u suštini. Još bolje rezultate daje. po pravilu. potvrdu ispravnog prijema prethodne. što može izmeniti njihov redosled. kod koje se vrši provera parnosti svih bita na istoj poziciji karaktera cele poruke. nije dovoljno pouzdana. koristi princip potvrđivanja ispravnog prijema svake jedinice podataka specijalnom.

pomenuti identifikatori entiteta se ponekad klasifikuju na lokalne i globalne. Ukoliko potvrda ne stigne do isteka rada brojača. u mnogim njegovim fazama je neophodno da su oba entiteta istovremeno u stabilnom stanju (na primer. za pouzdan rad protokola. a adresa sistemski parametar mreže. adrese itd. pri inicijalizaciji ili završavanju rada). Da bi korisnik mogao iskoristiti nazive entiteta. a adresa ukazuje na njegovu lokaciju u mreži. Kod složenijih protokola. Multipleksiranje na dole (splitting) je inverzna funnkcija. Adresiranje je funkcija koja treba da obezbedi identifikaciju entiteta. pri kome se između entiteta uspostavlja logički put. Naziv specificira sam entitet. poruka se automatski ponavlja. Istovremeno sa slanjem poruke. Entiteti protokola obuhvataju izvestan broj parametara (vrednosti brojača. za potrebe ponavljanja. da raportira protokolarne greške.1 Novi tehnološki pravci prijem duplikata i neispravan redosled prijema. predajnik uključuje brojač koji se isključuje po prijemu bilo ACK. Prevazilaženje ovakvog stanja se vrši nekom od ARQ (automatic repeat request) tehnika. onda skup njihovih trenutnih vrednosti definiše stanje entiteta. Da bi protokol funkcionisao i u slučaju oštećenja poruke potvrde. promena stanja komunicirajućih entiteta se obavlja asinhrono. jednostavnim slanjem poruka svom partneru. transfer podataka i raskidanje konekcije. što povećava propusnost konekcije i pouzdanost prenosa. sekvencni brojevi. U opštem slučaju. Njen osnovni zadatak je da doprinese skladnosti stanja entiteta ili. Treba zapaziti da. Multipleksiranje na gore (multiplexing) je slučaj kada se poruke više entiteta jednog sistema prosleđuju zajedničkom konekcijom dovoljnog kapaciteta. a ako je pozitivna (ACK). na primer servis kome korisnik želi da pristupi. čime se povećava stepen njenog iskorišćenja. Ako se ovi parametri shvate kao promenljive stanja. retransmisiona lista). šalje se nova. bilo NACK potvrde. klasifikacija identifikatora entiteta može se izvršiti na nazive i adrese. sinnhronizacije itd. Češće se koristi konektivni (connection-oriented) transfer podataka. Za ovakav transfer karakteristične su tri faze: uspostavljanje konekcije. transfera je relativno nizak. Ako je potvrda negativna (NACK . Najjednostavnija je šema u kojoj predajnik pošalje poruku i čeka potvrdu prijemnika (stop-and-vvait ARQ). u opštem slučaju.). Ovaj problem spada u domen sinhronizacije. Saobraćaj jedne konekcije višeg sloja se razdeljuje na više konekcija nižeg sloja. Promena (izmena) vrednosti nekog od parametara znači.negative acknovvledgement) poruka se ponavlja. Kvalitet ovakvog. Zbog kašnjenja u prenosu i konačnih vremena odziva pojedinih komponenti celokupnog sistema.3. VodiczaPC 35S . Međutim. ili se ažuriraju u toku razmene poruka (sekvencni brojevi). stvar lokalnog računara. konekcija. u suštini. u suprotnom. Vrednosti parametara se ili dodeljuju unapred (adrese). jer ne postoji mogućnost kontrole toka i grešaka. mora se izvrSiti preslikavanje naziva u adrese (kao u telefonskom imeniku). predajnik mora čuvati kopije poslatih poruka (tzv. nekonektivnog (connectionless). postoji čitav niz brojača od kojih su neki ugrađeni u prijemnik. uvodi se vremenski brojač (tajmer). Entiteti mogu razmenjivati podatke bez ikakve saradnje. Kako je naziv entiteta. i prelazak u novo stanje.

kao što su veličine jedinica podataka ili opcije protokola. dok najviši sloj svoj servis pruža korisničkoj aplikaciji koja je izvan OSI okruženja. u ovoj fazi se vrši međusobno usaglašavanje sintaktičkih i semantičkih parametara protokola. zahtevani kvalitet servisa (na primer maksimalna propusnost. Kod složenijih protokola. Po završenoj razmeni podataka. Sloj 356 Vodič za PC . Time se ceo problem komuniciranja razdvaja na manje. U fazi transfera podataka. tipično slanje kontrolnih poruka zahteva i prihvatanja (ili odbijanja) konekcije. Referentni OSI model Referentni model (OSI) definiše sedam diskretnih slojeva. protokoli obezbeđuju još čitav niz drugih. od detalja stvarne impementacije tih usluga. poludupleksni i dupleksni način rada itd. pri tome. razmenjuju se i kontrolne informacije za potrebe kontrole toka i grešaka i ostalih funkcija protokola. zaklanjajući ih. svrha svakog sloja je da ponudi određene usluge višim slojevima. Na slici 3. slika 3.5 prikazana je slojevita hijerarhijska struktura mreže. u svim mrežama. osim stvamih. zaokružene celine. Međutim. Pored navedenih osnovnih funkcija. konekcija se raskida specijalnim kontrolnim porukama. minimalno dozvoljeno kašnjenje). njihovi nazivi i funkcije razlikovaće se od mreže do mreže. kao što su klase prioriteta prenosa poruka. Svaki sloj obezbeđuje višem definisani servis.5 Slojevita hijerarhijska struktura mreže Broj slojeva.PC i savremene tehnologije U fazi uspostavljanja. simpleksni. entiteti utvrđuju međusobnu spremnost za razmenu podataka.

sve dok su u stanju ispravno da upotrebljavaju odabrani skup protokola. Unutar komunikacijskog podsistema postoje i interni protokoli (fizički. Ni detalji implementacije niti specifikacija interfejsa nisu deo arhitekture. Sve što je. peer processes). Umesto toga. već arhitekturu jedne imaginarne mreže zasnovane na tom modelu. Sada će biti navedeno kakva su zaduženja pojedinih slojeva OSIRM-a.1 Novi tehnološki pravci "i" na jednom računaru razgovara sa slojem "i" na drugom računaru. sa minimalnim uticajem na ostale slojeve.3. tako da program ispravno sprovodi odgovarajući protokol. U suštini slika ne prikazuje sam model. protokol fizičke komunikacije je RS232. demodulaciju i sve ostale stvari koje se događaju u PTT mreži. Jasno definisan interfejs zahteva dalje da svaki sloj obavlja specifični skup razumljivih funkcija. nazivaju se ravnopravnim procesima (engl. Interni protokoli u komunikacijskom podsistemu uključuju modulaciju. protokol podataka je asinhroni (8 bita podataka. U stvari. U stvarnosti se podaci ne prenose direktno iz sloja "i" jednog računara u sloj "i" drugog računara (sa izuzetkom najnižeg sloja). za razliku od virtuelne komunikacije koju koriste viši slojevi. itd. koji ne moraju imati puno veze sa odgovarajućim protokolima između računara domaćina i komunikacijskog procesora. dok se ne dosegne najniži sloj. Skup slojeva i protokola naziva se arhitektura mreže. dok signal iz modema ne stigne na drugu stranu. najčešće samo prva tri sloja. transponovanje frekvencija. Na primer. da se telefonske linije zamene satelitskim kanalima). električno i proceduralno priključivanje na komunikacijski kanal. svaki sloj prosledi podatke i kontrolne informacije sloju koji je neposredno ispod njega. potrebno je da nova implementacija pruža egzaktno isti skup usluga višem sloju mreže kao prethodna. Specifikacija. čak nije ni potrebno cla interfejsi na svim računarima budu isti. Dva procesa koji se na različitim računarima nalaze u istom sloju. Fizički sloj (engl. ali ponekad i svih sedam. Dobro definisan interfejs omogućava da se jednostavnije promeni implementacija jednog sloja mreže potpuno drugačijom (na primer. Pravila i dogovori koji se poštuju u tom "razgovoru" nazivaju se protokol sloja "i". što zavisi od složenosti mreže i funkcija koje komunikacijski procesor obavlja. Interfejsom su definisane primitivne operacije i usluge koje niži sloj pruža višem sloju. ravnopravni procesi su ti koji razgovaraju koristeći odgovarajući protokol. Mrežu čine dva računara međusobno povezana pomoću komunikacijskog podsistema. 1 stop bit. U najnižem sloju postoji fizička komunikacija sa drugim računarom. a fizička komunikacija punom linijom. formalni opis arhitekture mreže mora sadržavati dovoljno informacija da implementator (programer) može napisati program za svaki sloj. U ovom sloju se rešava mehaničko. tj. Komunikacijski procesori takođe imaju slojevitu hijerarhijsku strukturu. Na prethodnoj slici virtuelna komunikacija prikazana je isprekidanom. ISO OSI referentni model može se pojednostavljeno prikazati kao na slici 3. biranje brojeva. 2400 bauda).6. bez pariteta. Između svaka dva sloja postoji dodirna površina koja se naziva interfejs. Dakle. pri tom. VodiczaPC 357 . Komunikacijski podsistem sastoji se od prenosnog medijuma i komunikacijskih procesora. Physical Layer) se bavi prenosom bitova preko komunikacijskog kanala. podataka i mrežni). ako je komunikacijski procesor predstavljen običnim modemom.

Između ostalog. doj intrm acija probkol sbja aplikacije >|stfikajjski afikajjski poraka ~~K probkolsloja prezenbcije prezenia cij ski poraka ski --T probkol sbja sesije sesije seae —f —I pomka probkol transporinog sbja gaiicakcmBniltaciikooDocbisfema pdcel iflfemi komunikadjski pnobkdi slika 3. 358 VodičzaPC . Okviri se šalju po redu. okvire. pretvaraju ih u pakete i brinu se o tome da paketi budu usmereni prema svom odredištu. Data Link Layer) uzima primitivnu mogućnost prenosa i pretvara je u vezu koja sledećem višem sloju izgleda kao idealna veza bez grešaka u prenosu. Network Layer) upravlja radom komunikacijskog podsistema. na sloju 2 je da kreira i raspoznaje granice okvira. Programi iz ovog sloja prihvataju delove poruke od višeg sloja. a sa druge strane dolaze okviri potvrde o prijemu. okvir se ponovo šalje. Kako sloj 1 jednostavno prihvata i odašilje niz bitova ne obraćajući pažnju na njihovu strukturu ili značenje.6 Arhitektura mreže zasnovane na OSIRM-u Mrežni sloj (engl. Ako potvrda ne dođe ili se dojavi greška.PC i savremene tehnologije Sloj podataka veze (link nivo) (engl. To se postiže razbijanjem ulaznih podataka u manje delove. određuje osnovna svojstva veze između računara i komunikacijskog procesora i kako se paketi usmeravaju kroz mrežu.

Nakon uspostavljanja veze. filtriranje određenih znakova. njegove funkcije su aplikacijski orijentisane. ili da se prenese datoteka između dva računara. U nižim slojevima razgovor se vodi samo između najbližih suseda. brine o uspostavljanju veze s kraja na kraj i njenom prekidanju kad više nije potrebna. dakle sadržaj ovog sloja zavisi od korisnika. tehnički rečeno.1 Novi tehnološki pravci Transportni sloj (engl. razbije je na manje delove (ako je potrebno). promena formata datoteka itd. Te se funkcije najčešće pozivaju kao iz biblioteke potprograma. To uključuje i neku vrstu imenovanja ili adresiranja. pretvaranje kodova. korisnik najpre mora dati adresu računara na koji se želi priključiti. Veći deo funkcija se. razumljive korisniku. preda delove mrežnom sloju i osigura da ti delovi stignu na drugu stranu korektno. program u transportnom sloju jednog računara razgovara direktno sa sličnim programom u transportnom sloju drugog računara. Na obe strane se moraju proveriti prava korisnika za otvaranje te sesije. Prezentacijski sloj (Presentation Layer) obavlja funkcije transformacije podataka koje se dovoljno često upotrebljavaju da ih ima smisla rešiti uopšteno i izdvojiti u zasebnu jedinicu. ili njegov program. načini plaćanja usluge. u aplikacijskim Vodič za PC 359 . dolazi do pregovaranja o otvaranju sesije. takođe. je korisnikov pristup u mrežu. Pomoću ovog sloja korisnik. Prilikom uspostavljanja sesije. Mora postojati i mehanizam za regulisanje toka podataka. u stvari. U slučaju nepouzdane transportne veze. Kada dva korisnička programa. koristeći pri tom zaglavlja i upravljačke poruke. Ono što treba zapaziti je da je upravljanje tokom podataka među računarima različito od upravljanja tokom podataka među komunikacijskim procesorima. Drugim rečima. Veza između dva korisnika ili. U aplikacijskom sloju (Application Layer) nalaze se korisnički programi. na primer računara domaćina i komunikacijskog procesora. Te se funkcije mogu ugraditi i u operativni sistem. Sesija se može upotrebiti da se prijavi kao korisnik na udaljenom računaru. izmedu dva procesa u prezentacijskom sloju obično se naziva sesija. iako se slični principi mogu primeniti na oboje. gube se svi detalji o implementaciji komunikacijskog podsistema i stiče se utisak da su dva računara direktno povezana. tako da program sa jednog računara ima načina da izrazi sa kime želi da uspostavi vezu. tj. ako zanemarimo prezentacijski sloj koji samo obavlja izvesne transformacije nad podacima. Transportni sloj je prvi pravi sloj za komunikaciju s kraja na kraj (end-to-end layer).3. sloj sesije mora obezbediti da ta nepouzdanost ne utiče na više slojeve. Sloj sesije (Session Layer). neki tehnički detalji komunikacije za tu sesiju itd.Kada se uđe u ovaj sloj. pregovara o uspostavljanju veze sa procesom na drugom računaru. Pošto je ovo prvi sloj koji korisnik vidi. ali to nije naročito dobro rešenje. Transport Layer) je poznat i kao sloj domadn-domaćin (host-host layer). tako da brži računari ne preplave podacima one sporije. Transportni sloj. sastoji u prevođenju korisnikovih naredbi u jezik koji razume transportni sloj. Druga funkcija ovog sloja je održavanje i upravljanje sesijom nakon što je ona otvorena. Tipične funkcije ovog sloja su kompresija podataka. Osnovna funkcija ovog sloja je da primi poruku od višeg sloja.

najčešća je situacija da je izveden kao specijalni procesor sa ugrađenim funkcijama u mikrokodu (na primer LANCE procesor na Ethernet mrežnim karticama). obezbeđujući svim LAN-ovima da koriste prvi sloj OSI referentnog modela. Sada treba nešto reći o tome kako i gde se pojedini slojevi ovog modela implementiraju. mogu povezati lokalne mreže (LAN-ove) u WAN. Međutim. Mrežni sloj se realizuje i programima i sklopovima. Tada se povezivanje lokalnih mreža vrši pomoću mosta.da konvertuju te protokole. kao i korišćenja javno raspoloživih usluga. kao i na različite kontrole pristupa prenosnim medijumima. Oni 360 VodičzaPC . U svom najjednostavnijem obliku. ako LAN-ovi.mostovi. u nekim mrežama. implementira sklopovski. Dodatne funkcije mosta mogu da se odnose na izmene u brzini prenosa podataka između dve mreže. T1 multiplekseri. Prezentacijski sloj se najčešće realizuje u obliku biblioteka rutina za transformaciju podataka. odnosno paket iz jedne mreže. T1 multiplekseri omogućavaju da LAN i PBX (privatebranch-exchange) mreže dele isti spojni put korišćenjem tehnike vremenskog multipleksiranja. Funkcije transportnog sloja ostvaruju se programski. naravno. elektronskih sklopova koji generišu i pojačavaju signale. čija je uloga da primi poruku. komunikacioni protokoli i strukture adresiranja isti za obe mreže. konektora itd. Sloj podataka najčešće funkcioniše u sklopovima: to su razni serijsko/paralelni komunikacijski sklopovi sa funkcijama CRC ili neke druge zaštite u prenosu. Sloj sesije obično je deo operativnog sistema. sastoji se od žica. komuniciraju. tada oni sami određuju skup raspoloživih poruka i akcija koje će preduzeti nakon prijema odgovarajuće poruke. nazivaju se gejtveji (gateways). gde su njegove funkcije minimalne. pristupa se međusobnom povezivanju različitih mreža. primaju i filtriraju signale. on se stapa sa transportnim slojem i iščezava. Aplikacijski sloj se nalazi u aplikativnim programima. ili više mreža. Mostovi omogućavaju spajanje dve LAN mreže i pristupanje stanica iz svake mreže resursima iz obe. ruteri (routers) ili mostovi (bridges). koriste različite protokole (takve kao token ring. U cilju optimizacije svih računarskih resursa velikih organizacionih celina. najčešće u obliku rezidentnog programa koji upravlja mrežnom karticom (Netvvork Input/Output Driver). ruteri ili gejtveji . Ethernet ili FDDI). kablova. Fizički sloj se. komunikacija između dve lokalne mreže pretpostavlja da su poruke.PC i savremene tehnologije _________________________________ slojevima na dva različita računara. koristeći uređaje za adaptaciju brzine. Uređaji koji služe za povezivanje dve. koji treba da budu povezani. tada su potrebni drugi proizvodi za međumrežno povezivanje . Mostovi koriste MAC protokole u fizičkom nivou mreže. izmeni adresno polje ako je neophodno i pošalje poruku u drugu mrežu.

ovi remote mostovi se ponekad nazivaju polumostovi. Ako poruka ne mora da prolazi most i ide kroz drugu mrežu. Jreba. prevođenje ne predstavlja veći problem.3. potrebne za spovođenje paketa kroz mrežu. veza se ostvaruje preko dva tzv.7 Mostovi čbično povezuju LAN-ove sa identičnim protokolima za fizički sloj i sloj linka podataka. Ruter je kompleksniji uređaj za povezivanje. Ako su dve lokalne mreže na izvesnoj udaljenosti. Ruteri čitaju složene adrese paketa ili tokena i mogu da saznaju dodatne informacije. Most na levom delu slike naziva se lokalni zato što povezuje dve lokalne mreže u neposrednom susedstvu. svaki most mora posedovati dovoljno inteligencije da usmeri paket ka odredišnom LANu najkraćim putem (dole desno). Proveravaju adresu svake poruke i odlučuju da li se adresa nalazi sa druge strane mosta.1 Novi tehnološki pravci ostvaruju vezu između medijuma koji nemaju sličnnosti. "remote" mosta i iznajmljene linife (gore desno). Mostovi omogućavaju prevladavanje razlika između različitih protokola na fizičkom i link nivou. Kada se nekoliko mostova koristi da poveže više LAN-ova. Ruteri rade na mrežnom nivou OSI modela. na primer kablova od optičkih vlakana i tankih koaksijalnih kablova. napomenuti da različiti protokoli čak i na ovim nižim VodičzaPC 361 . Multiport mostovi mogu da povežu jednu lokalnu mrežu sa više drugih lokalnih mreža. U slučaju da mreže koje komuniciraju imaju različite protokole. koja radi preko modema priključenih na veoma brze iznajmljene telefonske linije. LANi LAN4 slika 3. Razlika koja se u literaturi pravi između funkcija koje obavljaju gejtveji je značajna. *Na primer. za prevođenje protokola koriste se gejtveji. ruter može da preuzme poruku od Ethernet-a i preda je mreži za prenos paketa. ne šalju je. Ruteri mogu da vrše prevođenje između raznovrsnih kablova i šema za signalizaciju. sa većom sposobnošću da ispita i usmeri saobraćaj koji prenosi. međutim.

jedan sa sedmoslojnim OSI referentnim modelom i drugi sa četvoroslojnim TCP/IP referentnim modelom. jeste povezivanje različitih tipova računara u mrežu. na primer IBM-ov mainframe.PC i savremene tehnologije nivoima mogu da imaju uticaj na pouzdanost. MAN su zasnovani na standardima kao što su FDDI i IEEE 802. Kod predstavljanja gejtveja može se zamisliti da postoji po jedna "polovina" za svaku od mreža koje međusobno povezujje. Ovde su prikazana dva krajnja sistema. 362 Vodic za PC . Na mrežama zasnovanim na PC računarima. backbone) mreže za nekoliko LAN-ova. Drugi proizvodi su još u stadijumu razvoja i zasnovani su na brzom paketiranju i prenošenju. koji komuniciraju preko gejtveja koji prevoai jedan protokol u drugi. LAN proizvodi zasnovani na IEEE 802. Svaka polovina sadrži procedure koje konvertuju specifični protokol mreže u standardni protokol i obratno. na primer. omogućavaju međusobnu komunikaciju mrežama koje rade sa sasvim nekompatibilnim protokolima. gejtveji obično povezuju PC računar sa mašinom koja ima ulogu matičnog računara.6. Gejtvej je sistem koji se izabira za povezivanje LAN-ova koji su neslični (različiti) i koriste različite protokole.6 ili ATM (Asynchronous Transfer Mode). gradskom mrežom (MAN) sa Specijalno projektovanim mostovima i ruterima. propusnu moć i karakteristike kašnjenja celokupnog sistema. Najteži problem sa kojim se susreću integratori sistema i Ijudi koji upravljaju mrežama. Oni treba da obezbede komutirani prenos paketa promenljive dužine s kraja na kraj.6 treba da omoguće integraciju glasa. Sledeći korak je stablo (engl. podataka i video aplikacija i trebalo bi da zahvataju šire prostore nego FDDI proizvodi.8 Ruteri povezuju slične ili neslične LAN-ove koji rade sa identičnim medumrežnim protokolom (slika levo). Ovi proizvodi zasnovani su na standardu IEEE 802. stanica 1 LAN 1 LANl LAN 2 GEJTVEJ stamca 2 LAN 2 slika 3. LAN-ovi mogu biti povezani sa. Gejtveji koji rade na nivou sesije modela OSI.

bez obzira na operativno okruženje na prijemnoj strani. procesor ili operativni sistem.1 Novi tehnološki pravci Idealno bi bilo da svi računari slobodno međusobno razmenjuju informacije. tehnike i alternative povezivanja. Međutim sam izbor prave opreme nije tako jednostavan. ali standardizovano za mreže. TCP/IP je protokol za kontrolu prenosa/međumrežni protokol. Ethernet adapteri postoje za skoro sve tipove računarskih magistrala. Računari sa različitim operativnim sistemima i arhitekturama koji primaju Ethernet pakete ne umeju da postupaju sa podacima koji dolaze od stranih mašina ukoliko ne dobiju dalje instrukcije. na isti naččin kao Ethernet mreže. Serveri. Isto tako. Kako je moderna oprema prilagođena međunarodnim standardima. osim što prenosne šeme za velike udaljenosti (kao X. Ministarstvo odbrane SAD razvilo je protokole TCP/IP (Transmission Control Protocol/lnternet Protocol) kada su se njegovi stručnjaci suočili sa problemom povezivanja hiljada raznorodnih računara. Kod mreže zasnovane na personalnim računarima. štampače. client stations). Međutim. da razmenjujete datoteke i šaljete elektronsku poštu (engl. pristigli paketi nailaze na standardizovano rukovanje.25 komutacija paketa) prenose podatke umesto Ethernet-a. Ukoliko imate potrebu da koristite štampače. e-mail). Serveri su ti koji stavljaju korisnicima na raspolaganje svoje diskove. U planu je da on preraste u TP4 (Transport Class 4). X. zato što odmah morate da donesete odluku sa trajnim posledicama. Oprema za umrežavanje Potreba da se zajednički koriste resursi inspiriše sve sisteme. Na raspolaganju su moduli za stotine različitih mainframe i mini računara i za različite računarske mreže. računari imaju funkcionalne uloge servera i korisničkih stanica (engl. Podaci se u obliku Ethernet paketa isporučuju svakoj mašini. TCP/IP obezbeđuje takve instrukcije. PC računarima opremljenim sa TCP/IP. u praksi često ni računari istog proizvođača ne mogu da razmenjuju podatke. U tipičnoj TCP/IP mreži. modeme i jedinstvene komunikacijske veze (npr. u osnovi. onda vam je potreban sofisticiran mrežni sistem koji podržava zajedničko korišćenje baze podataka.25 mrežni prolazi iz LAN mreže omogućavaju uspostavljanje kako lokalnih. TCP/IP modul iz svake mašine mora da bude prilagođen računaru i operativnom sistemu. Računari se povezuju da bi se dobio zajednički pristup štampačima. osnovne veze između raznorodnih mašina obezbeđuju kablovske i signalne šeme kao Ethernet. tako i udaljenih veza. mrežni adapteri (LAN kartice) i kablovi čine hardverski kostur na koji se oslanjaju softver za umrežavanje i aplikacioni programi. oprema koju nabavite ne utiče bitno na izbor programa za mrežu. datotekama i komunikacijskim. bez obzira na tip. po ISO programu. mrežnim prolazima (engl. sa telefaksima).3. korisnički PC računari. obično u mrežu možete da uklapate proizvode različitih proizvođača. Nacionalne i međunarodne mreže raznorodnih računara sastavljene su. Softver iz personalnih računara korisnika Vodič za PC 363 . gateways). zatim da delite i baze podataka.

media-access control. tj. dodeljivanjem rednih brojeva stanicama (engl. 80386 ili 80486 može da ima ulogu servera ali se za moćne LAN operativne sisteme (Novell-ov NetVVare 3. odnosno medija. a odlaže prenos. Stanica koja treba da pošalje poruku osluškuje LAN kabl. MAC) obično se izvodi na tri načina: "osluškivanjem" pre transmisije (eng. Poželjno je investirati u dobar disk velikog kapaciteta i kontroler diska sa brzim kešom. Trenutak ponovnog pokušaja (kašnjenje) određen je slučajnom raspodelom. ako je kanal slobodan. simbola (engl. peer-to-peer network). zahvaljujući masovnoj proizvodnji kompleta čipova. Mogućnost da se detektuje interferencija između više prenosa (uključujući i sopstveni) i prekine prenos paketa koji su u koliziji daje kao rezultat varijantu CSMA 364 VodičzaPC . ugradićete dva ili više adaptera u server. U sistemu se pretpostavlja da preklapanje bilo kojih delova dva paketa je destruktivno i da se mora izvršiti ponovni prenos oba paketa. Od softvera kojim raspolaže server zavisi da li će on imati samo funkciju pružanja usluga ili će na njemu moći da se ravnopravno radi i sa programima 11 onome što se zove "mreža istog prioriteta" (engl. do paralelnih tokova podataka unutar računara. kako biste rasporedili opterećenje. tako da će se trenutno ulaganje u snažan procesor sigurno isplatiti u budućnosti. Danas su interfejs kartice postale roba široke potrošnje. Korisnik može u jednom trenutku da bude ili predajnik ili prijemnik. koja se zove i višestruki pristup sa nadgledanjem nosioca (engl.11 ili LAN Manager firme Microsoft) preporučuje 80486. tako da oni mogu da pređu potrebnu udaljenost. radi isto kao amaterski. tako da je trenutna cena oko 100 DEM. Upravljanje pristupom medijumima Šema "osluškivanja" pre transmisije.PC i savremene tehnoiogije omogućava korisnicima mreže da priđu podacima i uređajima kojima raspolažu serveri. a saobraćaj je neravnomerno raspodeljen u vremenu. Sve veći broj novih programa za mreže delimično radi na serveru. policijski ili bilo koji drugi dvosmerni sistem radio primopredaje. CSMA). carrier sense multiple access. Svakom računaru iz mreže potrebna je ova kartica (odnosno elektronika) za prenošenje serijskih signala iz mrežnih kablova. Najčešće ulaganje u LAN opremu je nabavka mrežnog adaptera (engl. pogodno je koristiti CSMA mehanizam pristupa kanalu. Adapteri igraju važnu ulogu u upravljanju pristupom medijumima. Praktično svaki računar 80286. U LAN mrežama u kojima korisnici dele transmisioni medijum (kanal). Ako ne čuje nosioca ili prenosni signal drugog čvora (stanice) iz mreže. sequential station number) i prenosom tokena. network interface adapter). ako je kanal zauzet. Ovi adapteri mogu da pretvaraju formate podataka iz paralelnih u serijske i regenerišu signale. Korisnik koji ima paket spreman za prenos testira kanal i započinje prenos. Funkcija upravljanja pristupom medijumima (eng. listen-before-transmitting). token-passing). Vreme potrebno za prebacivanje iz jednog u drugo stanje je zanemarljivo. U nekim slučajevima. stanica predaje poruku.

nego o operativnim sistemima. lakše se instaliraju od oklopljenih telefonskih parica. koaksijalne kablove i kablove sa optičkim vlaknom. Omogućava da koristite modeme i mini računare iz mreže. tako da se čini kao da su lokalni. Fizički oblik i logička putanja mogu biti dve potpuno različite stvari. optički kabl dozvoljava veću udaljenost između stanica i obezbeđuje pctpunu zaštitu od uticaja elektromagnetnih talasa. Operativni sistemi za mreže približavaju udaljene resurse. kao da se nalazi na disku vaše mašine. u tom pogledu. logical topology) opisuje kako podaci putuju do stanica.1 Novi tehnološki pravci metode CSMA-CD Ethernet tipa. Kablovi sa optičkim vlaknima imaju najveće učešće u troškovima umrežavanja (instaliranje po stanici može da košta nekoliko stotina dolara). sličniji su operativnim sistemima mini računara i mainframe računara. kablove i softver možete da kombinujete na bezbroj načina i formirate optimalno produktivnu i ekonomičnu mrežu. ali ne umeju da odrede količinu i opišu i odaberu softver. Izbor uključuje od telefonskih parica. Koaksijalni kabl. Obično tačno znaju da žele server sa brzim diskovima i brzim procesorom. Topologija mreza Fizička topologija (engl. a ima gotovo istu otpornost na šum._________________________________ 3. jer zahteva relativno malo kabla. Omogućava da koristite hiljadama metara udaljene štampače. A softver može i da napravi mrežu i da uništi mrežu. Operativni sistemi za mreže imaju višeprogramsku i višekorisničku arhitekturu. DOS za personalne računare prima zahteve od programa i prevodi ih. ako se jedna veza ošteti ili dođe do kratkog spoja. kao da su priključeni na vaš priključak LPT1. oklopljene telefonske parice. Mnogi više brinu o interfejs karticama za mrežu i kablovima. Ova metoda je primenjena u mrežama Medijum za povezivanje Mrežni adapteri određuju tip provodnika za povezivanje servera sa korisničkom stanicom. physical topology) je opis pravca pružanja kablova koji povezuju čvorove (stanice). Ako vas zanima datoteka koja postoji na računaru u nekoj udaljenijoj sobi. Šeme Thin Ethernet i ARCnet obično koriste ovaj kabl. nego Microsoft-ovom DOS-u za personalne računare (MSDOS). softver za mreže omogućava da joj pristupite. Mada ne poboljšava brzinu primopredaje. servere. Mrežni softver Zahvaljujući postojećim standardima i protokolima. ali se rizikuje raspad sistema. interfejs kartice za mrežu. naročito tanki RG-58 ili RG-62. kao da su priključeni na vaš serijski priključak COM1. jedan Vodiž za PC 365 . Logička topologija (engl. Thin Ethernet koristi šemu povezivanja od stanice-do-stanice koja je ekonomična. naročito kao glavnu vezu između dve radne grupe na različitim spratovima zgrade. (Colision Detect).

Zahvaljujući preusmerivaču. Kao i bilo koji računar. Radeći zaiedno. jednostavnim obraćanjem odgovarajućem disku. Svaki preusmerivač na personalnom računaru programiran je da određene pozive preusmeri na drugo mesto u mreži ( na primer. a češće neki poseban sistem ili onaj izveden iz sistema UNIX. Imaju isti hardver (diskove. softver za mreže ima mnogo modula. server radi sa nekim operativnim sistemom. primaju zahteve za vršenje usluge od mnogih programa istovremeno i zadovoljavaju njihove zahteve za resursima iz mreže. Na drugoj strani kabla za interfejs karticu radne stanice nalazi se server.) Modul za preusmeravanje (engl. Drugi pridodati softverski modul je upravljački program (engl. sa dodatnim softverom isključivo za LAN i sopstvenom interfejs karticom. Interfejs kartica sadrži programe u ROM-u. BOIS (softver koji povezuje hardver sa DOS-om) i operativni sistem (DOS) koji imaju svi personalni računari. odnosno posreduju kod zahteva različitih korisnika za istu uslugu. Ukratko. povezuje njihove prethodno 366 Vodič za PC .PC i savremene tehnologije po jedan. s druge strane. npr. pošto i programi koji nisu kreirani za LAN mogu da rade u mreži. U savremenim mrežama. na primer sposobnost da automatski preko DOS-a izdaju komande za snimanje i zaključavanje datoteka. Po strukturi. Pošto interfejs kartica obavi posao. Većina njih se nalazi na mašinama koje imaju ulogu servera za podatke. monitor. Softver za mreže je nevidljiv za korisnika. bili povezani u mrežu ili ne. servera za štampače ili komunikaciju. Korisnici znaju da imaju na raspolaganju dodatne resurse. ovi programski moduli obavljaju osnovne funkcije softvera za mreže. softver za mreže prepoznaje korisnike. program personalnog računara može lako da koristi resurse iz mreže. koji upravljaju kreiranjem i primopredajom paketa preko mreže. Za rad u lokalnoj mreži potrebno je nekoliko dodatnih elemenata hardvera (interfejs kartice i kablovi) i softvera (preusmerivač i upravljački programi). diskovima ili drugim priključenim uređajima. provodnički protokoli i protokoli za pristup medijima gotovo su uvek nezavisni od softvera za mreže. Nekoliko važnih programskih modula mora da se instalira u svaku radnu stanicu. Interfejs kartica za mrežu smešta se na magistralu korisničkog personalnog računara. To je ponekad DOS. pristup datoteci. mogu da imaju neke dodatne atribute za mrežu. NetBios modul ili emulator paze na pakete koji sadrže NetBios informaciju. driver) interfejs kartice koji prenosi podatke od preusmerivača do interfejs kartice radne stanice iz mreže. redirector modul) pridodat je da interveniše između programa i DOS-a. Korisnički PC (radna stanica) nema sposobnost da ponudi svoje resurse drugim radnim stanicama.). Druge poruke predaje sigurnosnim i višekorisničkim softverskim modulima. ( Ove dodatne mogućnosti softvera nisu obavezne. On prvi prima pozive programa koji od DOS-a traže uslugu. tastaturu itd. Ovaj upravljački^program je posebno kreiran za hardver interfejs kartice za mrežu. Operativni sistemi za umrežavanje. Programi sa kojima radi korisnički PC. poziv jedinici koja ne postoji na hardveru lokalnog personalnog računara). u radnje koje se odvijaju na ekranu. ali obično ne brinu o tome gde su uređaji smešteni i kako su sa njima povezani.

servere za štampanje (engl. LAN operativnim sistemima izvedenim iz mini računara pripada i Novell-ov NetVVare. podvrsta servera datoteka. Operativnim sistemima za umrežene personalne računare koji nemaju osnovu u DOS-u. obuhvata server koji čine dostupnim skupe hardverske komponente kakve su CD-ROM ili optički disk. podrazumevajući uređaj koji ima određenu ulogu u mreži. Pošto softver za obradu baze podataka radi na personalnom računaru koji funkcioniše kao server datoteka. Softver servera zatim radnoj stanici vraća tražene podatke i izdaje odgovarajuće kodove za greške. zatim odgovara na zahteve za čitanje i pisanje podataka koji stižu iz programa posredstvom softvera za preusmeravanje svakog korisničkog računara i posreduje kod simultanih zahteva za pristup istim podacima. proverava identitet i ovlašćenje svakog nalogodavca. Kod NetVVare servera ne postoje ograničenja memorije kao kod MS-DOSa. Ovi poslednji uređaji izvršavaju specijalne komande . kao UNIX.3. shells) svake radne stanice komuniciraju sa mrežnim softverom servera. file servers). Oni primaju zahteve od korisničkih stanica za izdavanje izveštaja i izvršavaju kompleksne delove programa koji su potrebni da bi se izvukle i prevele potrebne informacije iz baze podataka. i oni moraju na odgovarajući način da reaguju na DOS zahteve za usluge. od početka su kreirani za višeprogramski rad. da bi preneli zahtev za uslugu. uključujući i unutrašnji proces komunikacije memorije nazvan tokovi (engl. ali operativni sistem sadrži i mnoge strukture karakteristične za UNIX. streams). Ipak.često u IBM-ovom SQL (Structured Query Language. kao i najnovije tipove procesora za baze podataka.1 Novi tehnološki pravci definisane prioritete sa njihovim identitetom. struktura datoteka je jedinstvena Novell-ova. U Novell-ovoj porodici operativnih sistema NetVVare. nisu potrebni nikakvi dodaci za rad sa više programa odjednom. Termin server koristi se u funkcionalnom smislu. ali mora da emulira DOS i da na pravi način odgovara na zahteve radnih stanica koje rade pod DOS-om. print servers) i komunikacijske servere (engl. Operativni sistem servera često nije varijanta MS-DOS-a. engl. prevodi zahteve u poruke razumljive za operativni sistem servera i predaje ih dalje operativnom sistemu. Zahteve generišu programi ili naredbe unete na radnim stanicama sa komandne linije DOS-a. Softverski moduli (koji se kod NetVVare-a zovu školjke. zatim preusmerava DOS zahteve do odgovarajućeg servera za obavljanje određene radnje. Softver servera prihvata zahteve. communications servers). Tipovi servera Mreža može da ima tri izvorna tipa servera: servere datoteka (engl. Server za datoteke korisničkim računarima stavlja na raspolaganje čvrsti disk. jezik strukturnih upita) . Svaka mreža može da sadrži po nekoliko servera različitog tipa. Server baza podataka. ili ograničenja l/O priključaka. Miniračunarski operativni sistemi.iz upitnih programa baze podatak koji rade na personalnim računarima vezanim u mrežu. upitni programi ne moraju da vuku datoteke kroz kablove mreže zbog razvrstavanja i VodičzaPC 367 .

X je pravi 32-bitni mrežni operativni sistem projektovan za rad na Intel-ovim procesorima 80386 i 80486. ali je u nekoliko navrata izlazio i na tržište hardvera sa novim proizvodima i konkurencijom obarao cene. Administratorov računar se ponaša i kao konzola 368 Vodič za PC .X je snažna platforma za projektovanje programa klijent/server. Štaviše. NetVVare Loadable Modules (NLM) su programi (od kojih nisu svi razvijeni u Novell-u) koji rade na serveru datoteka. on koristi izuzetne sposobnosti ovog čipa izvršavajući duže instrukcije (više komandi po CPU ciklusu). NLM za udaljenu konzolu dozvoljava administratoru sistema (supervizoru) da nadgleda informacije servera sa svoje radne stanice (odnosno bilo koje stanice u sistemu na kojoj se prijavio). Ako NetVVare 3.1. To je potencijalno bogato okruženje za uvođenje nove generacije programa.PC i savremene tehnologije slaganja u korisničkom računaru. postoji mogućnost da za sobom povuče i server datoteka. i svaku izmenu čuva u originalnom izdanju. Funkcija revizije bezbednosti prati sve promene bezbednosti koje se pojavljuju na serveru. Server obično može da opsluži više štampača u isto vreme.X otkrije prisustvo procesora 486. ako neki posao tako zahteva. Server za štampanje prima poslove štampe od programa koji rade na korisničkim stanicama. NetVVare 3.2 NetVVare 3. Štaviše. NLM može da pristupi kernelu (jezgru) operativnog sistema NetVVare 3. i u isto vreme. Personalni računari sa ulogom komunikacijskog servera obično samo tome i služe. prebacujući ga na personalni računar sa bazom podataka. on radi na istoj mašini na kojoj i softver servera datoteka. Mada NLM nudi veliku funkcionalnost. Njihove funkcije idu od pcvezivanja radnih stanica iz LAN mreže sa mainframe računarima. Ako server datoteka ne radi dobro. kada NetVVare pravi rezervne kopije datoteka iz mreže. gubite i sve njegove funkcije. Novell je primarno proizvođač softvera. veoma je brz.X. security auditing) i šifrovanje kopija (engl. Ova arhitektura smanjuje opterećenje mreže komunikacijama. šalje ih i čuva u šifrovanom obliku. Često isti računar služi kao server datoteka i server za štampanje. do deljenja grupe skupih modema i telefaksa između korisničkih stanica. 3. Moguće uloge komunikacijskih servera su raznovrsnije od uloge servera datoteka i štampe. ne degradira pod velikim opterećenjem i ima ogroman prostor za čuvanje podataka. Ako padne NLM. encrypted back-up).X Novell-ova strategija razvoja softvera za integrisane računarske sisteme bila je kristalno jasna i dosledna: ponuditi operativni sistem sa dobrim osobinama i performansama i učiniti sve da se obezbedi potrebno okruženje za njegov rad. Njegova filozofija "otvorenih sistema NetVVare" u skladu je sa današnjom težnjom ka standardizaciji NetVVare 3. Poseduje poboljšanu bezbednost: reviziju bezbednosti (engl. smešta ih na čvrsti disk i šalje štampaču kada na njih dođe red. a dešifruje ih samo kada ih vraća serveru po izvršenom obnavljanju. Faks server obezbeđuje svakom u mreži mogućnost da deli hardver za prijem i slanje faksimila. mada u mnogim LAN arhitekturama bilo koji računar može da radi kao server za štampanje. Zreiost ovog softvera ogleda se i u načinu prijavljivanja grešaka.

koji se mnogo koristi na UNIX-u. koja dodavanje NLM-a. jedno ne može egzistirati bez drugog. sistem datoteka je brz. Podržava štampače vezane na lokalne radne stanice (program RPRINTER. kao što su Ethernet ili X. Adapter uspostavlja LAN topologiju.NLM) omogućava "spuling" i čekanje u redu za maksimalno osam štampača. i!i programa za servere.1 Novi tehnološki pravci servera. Za korisnike. Osobina koja je vrlo značajna je Dynamic Resource Configuration . Multiple Name Spaces (prostori sa više naziva) dozvoljava upravljanje datotekama koje potiču iz različitih operativnih sistema. NLM za usluge štampanja (PRINTSERVER. LAN kablaža povezuje se sa adapterom preko specijalnog mrežnog konektora.11 je TCP/IP podrška servera. LAN fajl serveri i radne stannice zahtevaju kompleksan skup konfiguracionih parametara za kontrolu internrh VodičzaPC 369 . a sam operativni sistem određuje optimalne vrednosti i precizno ih podešava. tipa veštačke inteligencije. pouzdan i prostran. NetWare 3.EXE) i upravlja sa maksimalno 16 štampača u mreži. Mrežni računari povezuju se direktno sa karticom preko sistemske magistrale (tj.NIC). NetWare 3. samo topološka komponenta koja se direktno povezuje sa mrežnim računarima. NetWare 3. zabranjuje svakom ko nije administrator sistema. konektora za proširenje na osnovnoj ploči).dinamičko konfigurisanje resursa. Ti računari razmenjuju podatke kada se povežu preko kompatibilnih mreža.X ima. Upoznavanje sa NetVVare mrežom Topološke komponente kontrolišu komunikaciju unutar i između NetVVare lokalnih mreža. Održavanje sistema je jednostavno i mreža može da se proširuje i po broju korisnika i po broju servera datoteka. On je. Novell ima opciju Secure Console (zaštita konzole). takođe. Ovlašćenim korisnicima dozvoljava da pristupe i manipulišu štamparskim poslovima. Mrežni adapter (kartica) komunicira sa tri različita uredaja: LAN kablažom. jer omogućava da administrator učitava i uklanja NLM i da potpuno upravlja serverom. Značajna i korisna karakteristika NetWare 3. Uz NLM. Sve što su korisnici i programeri mogli da požele od operativnog sistema mreže. a druga čuva datoteke dok ne ponestane prostora na disku. Jedna opcija spasavanja datoteka automatski čisti sve obrisane datoteke. Standard TCP/IP omogućava povezivanje preko raznovrsnih platformi. Ove komponente su u strogoj vezi sa mrežnim kabliranjem. Da ne bi svako dodavao serveru NLM.25.X obezbeđuje dodatnu zaštitu podataka sa mogućnošću spasavanja i šifriranja datoteka. I supervizor i korisnici imaju koristi od ove osobine. Programerima obezbeđuje platformu i sve alate za kreiranje sledeće generacije programa za servere. Netvvork Interface Card . Svaki tip topologije specificira svoj tip konektora.3. Centralna komponenta mrežne instalacije je mrežni adapter (engl. mrežnim računarima i projektovanom topologijom. inicijalizuje komunikacione protokole i određuje tip kabla. Sa ovom verzijom vrednosti parametara sistema mogu da se menjaju i pri uključenom serveru.X podržava i program za servere datoteka Netvvork File System (NFS). od mainframe računara do Macintosh-a.

IRQ obezbeđuje hardverskom uređaju mogućnost da prekine CPU kada mu je potrebno neko procesiranje. mrežni računari koriste sofisticirani skup internih konfiguracija. Ovime je opisano kako se mrežni zahtevi prenose kablom do kartice i do internog NetVVare "šela". Konfiguracije topologija su specifične za Ethernet.9 Hardver za Ethernet mrežu sa tankim koaksijalnim kablom Najkritičnija je veza mrežne kartice sa mrežnim računarom. Thin Ethernct Cable Barrel Connector BNC Grounding Terminating Plug CCD BNC T-Connector BNC Terminating Plug ®0) slika 3. RAM adresa i zahteva za prekid (interrupt requests). kanalom za direktni memorijski pristup (DMA). l/O portom. Mikroprocesor će slati i primati mrežne podatke preko specificiranog mrežnog 1/0 porta. određene su sa četiri različita parametra: linijom zahteva za prekid (IRQ). video karticu. disk kontroler. Bazna memorijska adresa definiše RAM lokaciju za ulazne 370 Vodič za PC . Mrežni adapter mora se izboriti za svoj prolaz u ovoj šumi internih komunikacija. flopi drajv kontroler i strimer jedinicu.PC i savremene tehnologije komunikacija sa karticom. baznom memorijskom adresom. Da bi kontrolisali ove kanale informacija. 1/0 port definiše putanju za dolazeće i odlazeće mikroprocesorske poruke. serijski port. uključujući mrežnu karticu. Radne stanice i fajl serveri su kompleksni lavirint kanala magistrale. Komunikacije unutar i između kritičnih (radna stanica/server) komponenti. paralelni port. ARCNet i Token Ring. Svaki periferijski uređaj u računaru mora imati jedinstven IRQ. Linija zahteva za prekid definiše direktan hardverski kanal ka mikroprocesoru (CPU). modem. Svaka periferija mora komunicirati preko jedinstvenog 1/0 porta. miša.

90% današnjih kartica ne koristi prednosti DMA kanala. slika 3. Ova procedura zaobilazi (premošćava) zauzeti CPU i suštinski poboljšava performanse mrežne kartice. pošto većina mrežnih paketa su prilično veliki. Na žalost. paketi i NetVVare skupovi instrukcija.10 Povezivanje stanica tankim Ethernet kablom Vodič za PC 371 .1 Novi tehnološki pravci mrežne zahteve. Bazna memorijska adresa dodeljuje se kao opseg RAM lokacija. Direktni memorijski pristup upućuje na interni kontroler koji privremeno memoriše ulazne mrežne zahteve. RAM adresom obuhvataju se LAN drajveri. Paketi mrežne kartice mogu biti privremeno smešteni u DMA bafer umesto u sistemski RAM. disk drajveri.3.

Takođe.249. džampere za tip kabla. sve dok se ne povežu sa mrežom. 2 i 9 l/O: 220 . Daljinsko resetovanje je. u tom slučaju. Osim toga. koriste isti tip mrežne kartice. Svaka radna stanica procesira sopstvene fajlove i koristi sopstveni operativni sistem (DOS). U stvari. nikada ne treba dodeljivati sledeće vrednosti: IRQ: 0. Radne stanice se koriste kao samostalni računari. treba biti pažljiv i ne dodeljivati inkrementalne (susedne) RAM i DMA adrese. U EPROM čipove programski se upisuju vrednosti konfiguracionih parametara . oni koriste isti Ethernet protokol. Mada ova tri obiika koriste različite strategije povezivanja. pošto će najverovatnije fabrički podešene vrednosti parametara mrežnog adaptera odgovarati.PC i savremene tehnologije ____________________________ U jednostavnoj konfiguraciji. lako je izbeći konfiguracione konflikte. umesto sa lokalnog diska ili flopija. biće problematično postaviti parametre mrežne kartice. Međutim. većina sistema rezerviše specifične IRQ i l/O adrese. Ethernet je na raspolaganju u tri oblika: tanki (thin). džampere za daljinsko resetovanje (remote reset) i podnožje za PROM čip za daljinsko resetovanje. Tu će vam od velike pomoći bit programi ChecklT i Microsoft-ov MSD. sa samo nekoliko periferija. debeli (thick) i 10Base-T. 372 VodičzaPC . uz adapter se isporučuje disketa sa programom za konfigurisanje.3E7. U slučaju softverskog konfigurisanja mrežnog adaptera. pomoći njih možete videti koji su interapti slobodni i kakva je situacija sa adresama. uz adapter se isporučuje prateća dokumentacija u kojoj je dat opis postavljanja džampera (ili prekidača) za pojedine vrednosti parametara. Na slici 3. u principu. Ovim programom se programira EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory). proces "butovanja" (startovanja) radne stanice sa fajl servera. hardverski blokovima prekidača (DIP svvitches) i softverski EPROM-om. "Bazni" i "inerapt" džamperi se koriste za postavljanje IRQ. Instalacija Ethernet 10Base-T topoloških komponenti je nešto komplikovanija i ovde se neće razmatrati. 2F0 .2F7 i 3E0 .nema džampera ni prekidača. Ova opcija je na raspolaganju za radne stanice bez lokalnog hard diska i flopija (diskless vvorkstation). na tri načina: hardverski džamperima (kratkospojnicima). proizvođači su počeli da uvode Ethernet kartice koje istovremeno podržavaju sva tri oblika. Ova adresa definiše lokaciju u memorijskom opsegu. 1. NAPOMENA: RAM i DMA vrednosti su obično date kao heksadecimalna adresa. džampere za interapt. Džamperi za tip kabla definišu tip konektcra: BNC (tanki kabl) ili DIX (debeli kabl). preklopiti.11 prikazana je tipična Ethernet kartica. Konfiguracije mrežnih kartica postavljaju se. Veza sa fajl serverom se ostvaruje kroz proces logovanja (prijavljivanja). Naime. Džamper za daljinsko resetovanje uspostavlja ovu proceduru. u stvari. u slučaju pune instalacije radne stanice ili servera. l/O i RAM adresa. Konektori se razlikuju. Kartica ima četiri konfiguracione komponente: džampere za baznu l/O adresu. U slučaju hardverskog konfigurisanja parametara mrežnog adaptera. ali interne komponente ostaju iste. njihovi opsezi bi se mogli.

Ako je primarni zahtev orijentisan ka mreži (kao što je mrežna komanda NDIR). -j remote reset —i—j DIX konektor (thick) tipkabla remote PROM Jn BNC konektor (thin) slika 3.11 Skica tipične Ethernet mrežne kartice (pogled na stranu sa komponentama) Radne stanice komuniciraju sa fajl serverom preko specijalnog paketa softvera koji se naziva mrežna školjka (netvvork shell). IPX je drugi deo NetWare šel kombinacije. IPX prati poruku dok putuje lokalnom mrežom i obezbeđuje da ona sigurno stigne na odredište. šel će usmeriti zahtev ka svom drugom delu i prepustiti IPX-u da ga usmeri na odgovarajuću mrežnu lokaciju. Ovaj mini program je odgovoran za usmeravanje sekundarnih zahteva radne stanice od NETx preko interne mrežne kartice ka LAN fajl serveru. Fajl server koordinira sve radne stanice u mreži i reguliše način raspodele mrežnih resursa. tj. da bi kontrolisao mrežu. mora se prijaviti svojevrsnom "mrežnom oficiru za vezu".1 Novi tehnološki pravci Fajl server je PC računar koji koristi NetVVare operativni sistem. VodiSza PC 373 . Mrežna školjka sastoji se od dva dela (fajla): NETx i IPX.12 Poruke između stanica na Ethernet mreži šalju se u formi "paketa" ili "okvira" (frame) NETx usmerava primarne zahteve radne stanice DOS-u ili NetWare-u.3. preambula (8 ba jbva) adresa odredišta(6 bajtova) adresa izvora bajtova) (6 poljehpe (2 bajte) polje podataka CRC (46-1500 (4 bajtova) bajte) slika 3. Ako je primarni zahtev nešto lokalne prirode (komanda radne stanice takva kao što je DIR). šel će ga usmeriti ka DOS-u radne stanice. Šel mora biti učitan na svakoj radnoj stanici pre nego što ona može da funkcioniše u mreži.

nazvan LLC (Logical Link Control) ispunjava Novell-ov protokol za međumrežnu razmenu paketa IPX (Internet Packet eXchange). tzv. koji upravlja logičkom vezom. i transportni protokol NetVVare-a. Sada ćemo razmotriti kako se Novell NetVVare uklapa u referentni model.PC i savremene tehnologije prikljucci slika 3. Token Ring i ARCnet.14 Slojevi protokola NetWare-a uskladeni sa ISO OSIRM 374 Vodič za PC . NETWARE NetWare aplikacije Ostake aplikacije NetWare Core Protccol (NCP) Sequenced Packet Exchange (SPX) Intemet Packet Exchange (IPX) Open Datalink Interfece Ethemet Token Ring Ostali slika 3. Tu pokrivaju podsloj zadužen za kontrolu pristupa mediju. Sklopovi i upravljački programi ispunjavaju fizički sloj OSI modela i proširuju se delom na sloj podataka. takođe.13 Novell-ov softver za preusmeravanje (shell) primljene poruke prenosi do mrežnog adaptera preko softvera transportnog nivoa (SPX/IPX) Arhitekture lokalnih mreža u MS-DOS svetu ne uklapaju se baš najbolje u referentni model. Gornji deo sloja podataka. koji je. Najniži sloj NetVVare arhitekture sadrži sklopove i upravljačke programe za više fizički različitih mreža uključujući Ethernet. MAC podsloj (Medium Access Control).

IPX/SPX kombinacija čini Novell-ov slog protokola. One pružaju osnovne usluge za rad sa datotekama. njegova glavna uloga je u mrežnom sloju. Pod slogom protokola ovde se podrazumeva skup protokola koji pokriva više uzastopnih slojeva OSIRM-a. Mapiranje je NetWare-ov sistem za dodeljivanje direktorijumima slovnih drajv oznaka. označavanju drajvova i mapiranju. Da biste koristili mrežu morate spojiti svoj čvor (radnu stanicu) sa fajl serverom i prijaviti se u spisak aktivnih korisnika. Ovim se korisnicima olakšava pronalaženje fajlova i pristup mrežnim aplikacijama. Slogovi drugih proizvođača zamenjuju ovu kombinaciju. Takođe. Za "logovanje" (prijavljivanje) na NetWare. morate uraditi sledeće: startovati DOS na radnoj stanici. Lokalni drajvovi koriste slovne oznake od A: do E:.1 Novi tehnološki pravci Ova dva dela sloja podataka moraju međusobno da komuniciraju. D: i E: su rezervisani za lokalne hard diskove. Iznad te kombinacije nalazi se još jedan NetWare interfejs koji opisuje interakciju između transportnog sloja i viših slojeva NetWare-a. oni imaju ugrađen sistem za mapiranje (preslikavanje) direktorijuma (lokacija fajlova). IPX garantuje ispravnost paketa kojeg predaje višem sloju. Mrežni fajlovi su mnogo kompleksniji nego njihovi lokalni pandani. Novell se nadao da će time navesti nezavisne proizvođače da za NetVVare razvijaju upravljačke programe i protokole viših slojeva. Da bi omogućili upotrebu različitih transportnih protokola u kombinaciji sa različitim fizičkim implementacijama. lako je deo IPX-a u sloju podataka. Sve mrežne informacije smeštene su na interni hard disk fajl servera. uglavnom zato što može da ih koristi (deli) više korisnika. jedan slog protokola može da komunicira sa više upravljačkih programa (i mrežnih adaptera). Na vrhu svega nalaze se NetWare aplikacije. Ova kompleksnost. Ponudivši OLI. Mrežni drajvovi koriste preostale slovne oznake od F: do Z:. A: i B: su flopi drajvovi a C:. Protokol za sekvencijalnu razmenu paketa SPX (Sequenced Packet eXchange) je transportni protokol u NetWare-u.3. NetWare NCP (NetWare Core Protocol) protokol poštuje ovaj interfejs i zauzima sloj sesije i prezentacijski protokol. Struktura mrežnih direktorijuma razlikuje se od strukture lokalnih diskova po sigurnosti. zahteva sofisticiraniji sistem atributa i sigurnosti. OLI opisuje kako upravljački program mrežnog adaptera komunicira sa "slogom protokola" iznad njega. VodiczaPC 375 . Poštujući OLI. u Novell-u su definisali interfejs između ova dva podsloja i nazvali ga interfejsom otvorene veze OLI (Open Link Interface). Kao i svaki mrežni protokol. kao što su TCP/ IP i ISO TP4. Pošto mrežni diskovi imaju mnogo prostora a moguće je izabrati i više oznaka za drajvove. tako da mrežna stanica može istovremeno biti povezana sa više raznorodnih računara pod raznim operativnim sistemima. To se zaista i dogodilo. koje mnogi korisnici vide kao integralni deo NetWare-a. Njegova uloga je da osigura da paketi stignu na odredište i to u ispravnom redosledu. ista aplikacija može istovremeno prenositi podatke kroz mrežu tipa Ethernet i Token Ring. kojji su uključeni u određenu vezu. tj. sama po sebi. jedan upravljački program (i mrežni adapter) može da komunicira sa više slogova protokola.

znači da je povezan sa drugim računarima i periferijskim uređajima. dostupne svim korisnicima mreže i čuvaju se na jednom mestu .PC i savremene tehnologije učitati NetVVare školjku. jer bi moglo da se desi da jedni drugima brišu ili menjaju važne informacije.. Supervizor je glavni kontrolor mreže i odgovoran je za njeno besprekorno funkcionosanje. ploteri i komunikacije dele se sa drugima u mreži čime se povećava njena produktivnost. na primer.) u pojedinim direktorijumima. kao. potrebna je određena obuka koja ima četiri nivoa odgovornosti: osnovni korisnik mreže operater na određenim podsistemima mreže vođa radne grupe glavni kontrolor mreže (supervizor). Svaki korisnik je registrovan posredstvom NetVVare sigurnosnog sistema i dato mu je jedinstveno korisničko ime i šifra. organizuje upis podataka. Operateri su službeni korisnici mreže kojima se dodeljuju određene privilegije.).. Zaštha informacija u mreži Sve informacije koje "pamti" mreža su. mreža ima poseban sistem zaštite podataka koji sadrži sledeće kombinacije: sigurnost ulaza (pristupa) u sistem. Međutim. modifikovanje. Datoteke. Ako je PC deo NW mreže. Vođe radnih grupa su korisnici kojima je data odgovornost da organizuju i rukovode drugim korisnicima. vođa grupe u računovodstvu itd. 376 Vodiž za PC .. dodeliti mu korisničko ime. kao i operacije sa hard diskom i disketama. dodeljuje prava korisnicima i pomaže osnovnim korisnicima u snalaženju u mreži. kreiranje. prava data korisnicima na osnovu poverenja i posebne oznake (atributi) dodeljeni direktorijumima i fajlovima. On podržava rad sistema. pravnici. tj. kreira nove korisnike. brisanje fajlova itd. šifru i dodeliti izvesna prava (pokretanje programa. na fajl serveru.hard disku. Supervizor ili menadžer grupe su jedine osobe koje mogu kreirati korisnika. Da bi se ovakvi slučajevi sprečili. u principu. Korisnički rad pod operativnim sistemom NetWare Korisnici mreže morali bi da dobro poznaju operacije na personalnom računaru. promeniti aktivni drajv na mrežni drajv. Za korišćenje NetWare (NW) mreže. uneti korisničko ime (username) i šifru (passvvord). odnosno da poznaju DOS. rukovodioci. knjigovođe. razgledanje. ne bi bilo dobro da baš svi imaju pristup baš svim podacima. vođa grupe u projektnom birou. štampači. Osnovni korisnici koriste u svom radu programe i podatke kojima imaju dozvoljen pristup (inženjeri.

Podizanje sistema Podići sistem znači uključiti računar (radnu stanicu). Ukoliko je radna stanica bez flopi drajva i hard diska (engl. diskless). obrisani.sys Vodič za PC 377 . 3. Stavite disketu u flopi drajv i otkucate: format a:/s Sledite poruke koje se pojavljuju na ekranu 2. trustee rights) određuju kojim direktorijumima i fajlovima korisnik može da pristupi i šta sa njima može da radi.CFC 4.COM i kopirajte ih na disketu za podizanje sistema ili u osnovni ditektorijum lokalnog hard diska.COM i NETX..3.SYS treba da sadrži sledeće: device = a:\himem. . Kreiranje diskete za podizanje sistema 1. Ukoliko ste relativno iskusan korisnik možete i sami kreirati navedene datoteke. login security) sadrži kreiranje posebnih imena i šifri korisnika i raznih drugih načina za prepoznavanje korisnika koji ima pravo da pristupi mreži.. "boot" procedure sa "boot" ROM-a instaliranog na mrežnoj kartici radne stanice.1 Novi tehnološki pravci Sigurnost ulaza u sistem (engl.BAT možete kreirati koristeći neki ASCII editor a treba da sadrži sledeće : prompt $p$g ipx netx f: login Datoteka CONFIG. Od supervizora potražite fajlove IPX. učitati DOS i parametre radne stanice. Datoteku AUTOEXEC. Tražite od supervizora da vam kreira dodatne datoteke za podizanje sistema na disketi za podizanje sistema (ili prilagodi postojeće na lokalnom hard disku) i to: AUTOEXEC. Ovaj fajl startuje operativni sistem radne stanice. onda se podizanje vrši startovanjem tzv. pretraživani ili menjani. Kompletan rad na podizanju sistema vrši se sa diskete (ukoliko je radna stanica bez lokalnog hard diska) ili sa fajla na lokalnom hard disku). upotrebljavajući komandu FORMAT iz DOS-a. Obeležite vidno disketu za podizanje sistema.SYS NET. Formatizujete praznu disketu kao disketu za podizanje sistema. unosi podatke o mreži i otvara pristup mreži. Atributi određuju koji direktorijumi ili fajlovi mogu biti kopirani. Prava data korisnicima na osnovu poverenja (engl.BAT CONFIG.

najčešće F (mogući raspon slovne oznake je od F do Z). sa mrežnog diska.exe auto files = 8 buffers = 20 stacks = 0. Ukoliko vaša mreža radi sa ODI drajverima. ostali korisnici mogu lako uzimati vaše fajlove i koristiti ih za sebe. tj. Ovi drajveri utiču na sadržaj fajlova NET. Vi sada "vidite" server kao neki od diskova. potrebno je da u komandnoj liniji otkucate komandu LOGOUT ili da iz menija (ukoliko je kreiran) izaberete tu opciju. Ovo je poželjno da uradite čak iako niste završili rad ali morate da napustite radno mesto na izvesno vreme.com /E:512 /p Datoteka NET. Po završetku rada na mreži.CFG trebalo da izgleda ovako: Link support Buffers 6 1600 Protocol IPX Bind NE2000 Link driver NE2000 Int 5 Port 300 Frame ETHERNET_802. Da biste to uradili.0 shell = a:\command. ostvarili ste vezu između vaše radne stanice i fajl servera. Da biste se uključili u mrežu. ukoliko je projektovan za mrežni rad.CFG treba da sadrži maksimalni broj fajlova koje ćete otvoriti na fajl serveru u nekoj aplikaciji (na primer 50). izvršava se na serveru vaš login skript fajl (koji je za vas kreirao supervizor mreže) i time uspostavlja vaše radno okruženje u mreži.BAT: LSL 378 Vodič za PC .CFG i AUTOEXEC. Po izvršenju ovih operacija. Time štitite svoje podatke od radoznalih i ujedno omogućavate drugom korisniku da se prijavi i koristi za to vreme radnu stanicu. zavisno od toga kako je supervizor organizovao sistem. da opozove vezu sa serverom. možete startovati vašu aplikaciju ili iz komandne linije (kao kad radite na samostalnom PC računaru) ili iz menija (koji je za vas kreirao supervizor). tj. tada bi fajl NET. tj. Po prijavljivanju na mrežu. pravilo je da se korisnik odjavi sa mreže.3 a fajl AUTOEXEC. sledeće: file handles = 50 Po podizanju sistema (radne stanice). tako da su sada aktuelni tzv.BAT.PC i savremene tehnologije device = a:\emm386.BAT fajla) a potom jedinstvenu šifru (passvvord). morate otkucati vaše korisničko ime (to zahteva komanda LOGIN iz AUTOEXEC. NAPOMENA: Novell više ne unapređuje IPX drajvere. sav softver koji bi inače radio sa lokalnog diska radne stanice može. bez ikakvih problema raditi i sa diska F. ODI (Open Datalink Interface) drajveri. Ukoliko nemate šifru.

lako je rukovanje zahtevima za štampanje u mreži drugačije nego kod samostalnih PC računara. print server. tada treba da otkucate sledeće: NDIR G: RADNICI. promenite direktorijum na osnovni.1 Novi tehnološki pravci NE2000 IPXODI NETX Spašavanje obrisanih fajlova Ukoliko u toku rada na mreži greškom obrišete neki fajl da biste ga spasili u komandnoj liniji.DAT. Kod manjih mreža. odaberite opciju "Vievv/Recover Deleted Files". a zatim otkucajte: NDIR ime fajla sub Na ovaj način će biti pretraženi svi direktorijumi u kojima imate prava pristupa. možete ih videti ili "skrolovanjem" ekrana ili upotrebom tastera <F6> za markiranje uzorak fajla. tj. Vodič za PC 379 . Odgovorite sa "Yes" na postavljeni upit.DAT Ako ne znate u kojem se direktorijumu fajl nalazi. zadatak supervizora je da podesi administraciju print servera. otkucajte u prozoru "Erased Name Pattern To Match" džoker znakove ili naziv specifičnog fajla. korisnik treba da štampa fajlove kao da to radi na "solo" računaru. tako da običan korisnik bude što manje opterećen poslom štampanja. Upotrebite funkcijski taster F5 da odaberete više fajlova. fajl server obično ima ulogu i print servera. okruženje takvo kao da radite na samostalnom PC računaru. Ako imate previše fajlova za spašavanje. Red čekanja za štampanje u praksi je poznat pod imenom spuler (engl. zahtevi za štampanje ne šalju se direktno na štampač. onda je. već na fajl server. Mrežni štampači su priključeni na fajl server ili na poseban računar. Da spasete fajl. Kada se štampa na mrežnom štampaču. Ukoliko imate priključen lokalni printer na radnu stanicu.3. što se tiče štampanja. spooler). Pritisnite Escape taster za kraj rada sa ovom komandom. Štampanje u mreži Mrežni rad omogućava određenom broju Ijudi da deli mrežne štampače. Da bi to tako i bilo. odnosno mreža sa manjim brojem mrežnih štampača. Da biste videli koje je sve fajlove moguće spasiti. postupite na sledeći način: Spašavanje jednog fajla. na primer RADNICI. Odaberite fajl koji želite da spasite. Svi zahtevi za štampanje čekaju u redu za štampanje. Iz "Recover This File" prozora odaberite "Yes" Spašavanje više fajlova. i mislite da se nalazi u direktorijumu KADROVI i drajv G je mapiran na taj direktorijum. pritisnite taster <Enter>. otkucajte komandu SALVAGE a zatim iz prikazanog menija. Da spasete fajlove. Ukoliko se ne sećate lokacije obrisanog fajla a znate naziv.

a nije vam dato pravo da to radite u okviru mreže (ili nekog direktorijuma). Takođe. Sledi lista grešaka. Greške na mreži (NETVVORK ERROR <cause>during<operation>. Pokušajte da se ponovo prijavite na mrežu. File=<drive>: <filename>Abort. ako je potrebno nekoliko puta. fajl server nije odgovorio (nije se odazvao) na zahtev u određenom vremenu. Otkucajte "Abort" da opozovete operaciju i pokušajte da se ponovo povežete sa fajl serverom. ali operacija nije pravilno primljena. Retry or Fail? or Abort. pazeći da korisničko ime i šifru unesete korektno i da se prijavljujete na server kod koga ste registrovani. preimenujete ili kopirate. Ako ne uspete. tražite od supervizora da proveri IPX fajl i da li mreža odgovara postavljenoj konfiguraciji. Da biste dobili informaciju o svojim pravima. kontaktirajte supervizora. objašnjenje prirode poruke greške i način ispravke. Server nije pronađen (SERVER <ime servera> NOT FOUND) Ova poruka pokazuje da ste pokušali da se povežete sa fajl serverom. Šifra nije prihvaćena (PASSVVORD HAS EXPIRED) Ova poruka pokazuje da vaša šifra nedostaje.PC i savremene tehnologije _________________________________ Uobićajene poruke o greškama Poruke označavaju softverske i hardverske greške koje ne dopuštaju dalje odvijanje procesa. otkucajte u komandnoj liniji komandu: RIGHTS ime fajla ili pitajte supervizora. Pristup onemogućen (ACCESS DENIED) Ova poruka pokazuje da ste netačno uneli šifru ili korisničko ime. Supervizor mreže može da zahteva od korisnika da periodično menjaju svoje šifre kod servera fajlova da bi se zaštitio pristup neautorizovanih korisnika. Upotrebite komandu SETPASS da promenite vašu šifru. da ih obrišete. Fajl serveru se ne može pristupiti (A FILE SERVER COULD NOT BE FOUND) Pri pokušaju vašeg ulaska u mrežu. kontaktirajte supervizora. <Drive>:<filename> ukazuje na drajv i ime fajla kod koga je primećena greška. Ova poruka se može pojaviti i u slučaju da pokušate da promenite atribute fajlova. Pritisnite taster "R" da ponovite operaciju. Takođe. Ako je problem i dalje prisutan. Ovo se manifestuje ako je neko fajl server u međuvremenu isključio. ili ste pokušali da se prijavite iako niste definisani kao korisnik. Retry?) Otkucali ste naredbu. ali da to nije uspelo iz sledećih razloga: fajl server nije uključen u mrežu (nije startovan) fajl server nije uključen u mrežu zato što supervizor interveniše 380 Vodič za PC . može da dodeljuje broj prijavljivanja (uključivanja) dok korisnici koriste stare šifre pre nego što kreiraju nove šifre. Proverite priključne veze (kablove i konektore) i da li bar jedan fajl server postoji u mreži (da li je server uopšte podignut).

istraživači na projektovanju VLSI (very large-sacale integration) čipova sarađivali su posredstvom elektronske pošte. upotrebite komandu (program) SYSCON da vidite korisnike mreže. kada su istraživačke korporacije počele da komuniciraju jedna sa drugom i univerzitetima preko mreže Arpanet (Penatagon-ova Advanced Research Projects Agency).1 Novi tehnološki pravci pogrešno ste otkucali ime servera Upotrebite komandu SLIST. računarski jezik za veštačku inteligenciju. otkucajte u komandnoj liniji HELP i potvrdite komandu tasterom Enter. da biste videli koji je server na vašoj mreži. otkucajte pravilno ime servera i. pokušajte povezivanje kasnije. pritisnite <Tab> taster dok se ne pojavi "How to use this reference" i nakon toga se ponovo pritisne Enter. potražite pomoć od supervizora. takođe. Upotrebite komandu SLIST. Ako je server odsutan zbog reorganizacije mreže. Sredinom sedamdesetih već je smatrana moćnim inženjerskim alatom. sredinom sedamdesetih. Da bi se dobilo više informacija o HELP-u. Korisnik nije pronađen (USER <server/korisnik> NOT FOUND) Ova poruka pokazuje da niste definisani kao korisnik na toj mreži ili ste pogrešno otkucali korisničko ime. protokola za štampanje. ako i dalje imate problema. VodičzaPC 381 . Ako niste sigurni koji korisnici su priključeni na server. Da biste pristupili help ekranu.3 Elektronska pošta Elektronska pošta pojavila se u inženjerskom radnom okruženju krajem šezdesetih godina. Početkom osamdesetih.1. koji je evoluirao u današnji PostScript jezik.3. korišćen u PARC-u krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina za razvoj Interpress-a. projektovala je grupa od oko 60 Ijudi u raznim organizacijama. Common Lisp. Svaki sledeći odlazak na ekran HELP omogućava pritisak na taster F1. Otkucajte pravilno ime servera. Sledeći pritisak na Enter izaziva prelazak u glavni meni. Takođe. 3. Takođe. E-mail je. Po principu sličnom DOS-u i ovde vam je na raspolaganju HELP i koristi se za pomoć u vezi mrežnog operativnog sistema kao potsetnik komandnih tastera i komandnih linija. Otkucajte korektno korisničko ime. Nemoguće povezivanje sa serverom (UNABLE TO ATTACH TO SERVER <ime servera> ) Ova poruka se pojavljuje u sledećim slučajevima: nepravilno otkucano ime servera ime servera nije na vašoj mreži server je isključen zbog reorganizacije mreže. možete da upotrebite komandu USERLIST da vidite listu priključenih korisnika. U Xerox RARC-u (Palo Alto Research Center). da biste videli sve uključene servere u mreži.

BBS-ovi doživljavaju procvat. komunikacija sa svetom je sve brža i jednostavnija. Najveća praktična korist od elektronske pošte je što gotovo sasvim eliminiše telefon i omogućava mnogobrojnom radnom osoblju širom sveta da zanemari vremenske zone i redovno radno vreme. nepoznavanja jezika i. koverte pa čak i telefonske razgovore . čitanje. ako ste naučili da komunicirate sa jednog sistema. ako nije bilo nikog da odgovori na telefonski poziv. koje odredi pošiljalac.na Unix-u se komunicira na jedan način. zauzetosti. odgovaranje i izdavanje potvrda za prijem poruka. dosta sličan tako da ćete.izrazi fax i e-mail dobro su poznati čak i onima koji nikada nisu imali kontakt sa računarima. Sistemi elektronske pošte razbijaju tiraniju vremenskog ograničenja nad komunikacijama. telefona. Svi paketi elektronske pošte 382 Vodič za PC . Što više Ijudi u nekoj organizaciji koristi elektronsku poštu. Uvođenje elektronskih uređaja.PC i savremene tehnologije sarađujući preko Arpanet-a. oslobađa ih zavisnosti od uređaja za komunikaciju u realnom vremenu. rešile problem sinhronizacije ulaskom u novi svet komunikacija preko elektronske pošte. Elektronska pošta je postigla popularnost i zahvaljujući tome što je globalno prisutna . komunikacija je uvek bila moguća samc u opsegu koji može da pokrije glas. isporuka potencijalno brze poruke bila je onemogućena. U poznatoj istoriji. na Novell-u na drugi itd. Modema je sve više. Pomaže da se popravi lična i grupna produktivnost i izbegnu frustracije. slanje. eliminisalo je vreme potrebno za prenos poruke na daljinu kao ograničavajući faktor. čuvanjem poruka i njihovom dostavom na određeno mesto i u određeno vreme.svaki ozbiljniji operativni sistem omogućava ne samo komunikaciju među korisnicima nego i razmenu poruka sa korisnicima nekog drugog (istorodnog ili potpuno nekompatibilnog) sistema koji je vezan u istu mrežu. i u ovoj oblasti znanje često kaska za tehnologijom zbog nedostatka dokumentacije. naravno. uz komfor koji je daleko ispod performansi njihovog sistema. Kao što to često biva. naročito telefona. bez previše problema komunicirati i sa nekog sasvim različitog. računari se povezuju u mreže. njena sposobnost da čuva i isporuči informacije onda kada je onaj ko prima za to spreman. prirodno. Elektronska pošta slama tiraniju vremena brzim prenosom poruka na daljinu. Tokom većeg dela ovog veka. Vreme trajanja komunikacije grubo je ograničavalo njen kvalitet i kvantitet. Za sve veći broj korisnika. To je medij koji je u razvijenim zemljama potpuno bacio u zapećak klasična pisma. Princip je. Svaki operativni sistem. poseduje svoj skup komandi za rad sa porukama . mnogi korisnici koji imaju velike potrebe za elektronskom poštom i koji istovremeno imaju puni pristup nekom od sistema koji tu poštu podržava ne koriste njegove usluge ili ih koriste u minimalnoj meri. elektronska pošta postaje interesantan vid komuniciranja. Grupa je se sastala samo dva puta u toku tri godine. Mnoge organizacije su. Sinhronizaciju pokušavamo da postignemo uvođenjem telefonskih sekretarica i telefaksa. Osnovne funkcije elektronske pošte obuhvataju kreiranje. ali je telefonska komunikacija donela i nov zahtev: vremensku sinhronizaciju. što ukazuje da bez elektonske pošte razvoj ne bi bio moguć. sa velikim olakšanjem. srećom.

elektronske koverte za specifične predmete i šifrovanje uskladištenih poruka. MHS je lako shvatljiv ako se posmatra kao komunikacijski program koji radi u mreži personalnih računara i upravlja serijskim priključcima dok premešta podatke u i iz zajedničkih datoteka. MHS je najfleksibilniji posrednički sistem.1 Novi tehnološki pravci moraju da imaju ove funkcije. Nabrojaćemo neke od najkorisnijih karakteristika sistema elektronske pošte: TSR modul za prijem pošte. MHS zajednički koristi datoteke sa drugim programima kao što su cc:Mail. koji može da se poveže sa Intel CJonnection CoProcessor-om. Vrhunski programi elektronske pošte za LAN mogu da se povezuju na velike udaljenosti i da razmenjuju poruke sa raznorodnim sistemima. Higgins ima dodatni modul Higgins To:FAX. MHS može da poveže homogene LAN mreže preko telefonske linije. opcija upotrebe standardnih programa za obradu teksta pri pripremi pošte. Programi elektronske pošte koji rade na mrežama zasnovanim na mainframe računarima ili Unix-u. mrežne prolaze (engl. prozor za čitanje poruka. povratno izdavanje potvrda o prijemu poruke. ali njegova prava vrednost leži u MHS interfejsima za mrežne prolaze. Ovi programi koriste MHS da se povežu sa udaljenim. gateways). imali su ove funkcije još pre dosta godina. a za pristup resursima elektronske pošte van mreže koristi posebne programe. opcija "uvoza" tekstualnih datoteka u poruke.3. MHS je razvijen u Action Technologies. Higgins i Microsoft Mail. Higgins i višenamenski Framevvork III.Neki paketi. menijima i drugim dodacima za kreiranje i prijem poruka. programi moraju da imaju dodatne karakteristike kako bi se izdvojili iz mase. Da Vinci e-mail. Vodič za PC 383 . Bez obzira što neke kompanije prodaju sopstvene veze za međumrežnu i mrežnu elektronsku poštu. homogenim LAN mrežama i kao mrežni prolaz ka raznorodnim sistemima pošte. mada sada Novell rukovodi njegovim razvojem. MHS program mora da ima podatke o tome ko koristi elektronsku poštu. koji se mogu nabaviti za DEC. tzv. Personalni računar koji radi kao MHS server namenjen je tom zadatku. opcija priključivanja binarnih datoteka na izlazne poruke. kao i Coordinator. programi elektronske pošte značajno se razlikuju po alatima. o instaliranom mrežnom programu elektronske pošte i o uslugama elektronske pošte koje se koriste van mreže. jer se programi za njega relativno lako pišu i zato što radi u skoro svakoj mreži. IBM i sve veći broj drugih sistema elektronske pošte. Na primer. Administrator instalira MHS softver na personalni računar određen da radi kao MHS server. Kontrolni program komunicira sa mrežnim programom elektronske pošte. daju sopstvene veze različitim sistemima elektronske pošte i uslugama. Da bi ušli u konkurenciju na tržište elektronske pošte za mreže. Naravno. ako cc:Mail. Ovaj modul šalje telefaks kopije izlazne elektronske pošte preko CoProcessor-ovog modema da bi razmenjivao podatke sa drugim mašinama opremljenim CoProcessor-om. Popularnost MHS-a stalno raste. Većina paketa ovu sposobnost realizuje preko programa Message Handling Service (MHS).

Sa PC računara povezanog u mrežu. Razmenjuju poruke elektronske pošte prema rasporedu koji sami odredite. MHS server utomatski registruje ove programe i prema tome usmerava poruke. dostupni su preko specijalne verzije programa koja podseća na LAN verziju. Za one koji nemaju Windows. Ako tražite ulaz sa računara iz automobila ili od kuće. MHS ima programski modul za daljinske veze. kada radite sa verzijom za jednog korisnika bilo kog sistema elektronske pošte kompatibilnog MHS-u. a da ostane u kontaktu sa svim ostalim sistemima. Ipak. Za povezivanje MHS-a sa spoljnim svetom. pozivalac daljinski inicira program elektronske pošte. možete da koristite programe za daljinsku kontrolu modema kakvi su CloseUp. Neki paketi elektronske pošte.PC i savremene tehnologije Nemaju svi mrežni paketi elektronske pošte MHS sposobnosti. pcAnywhere ili Remotež da biste postavili komunikacijski server sa daljinskim upravljanjem. MHS upravlja radom ovih prolaza. ali sam softver nosi teret godina. Teško se postiže bezbednost poruka koje prelaze preko MHS-a. i radi sa njima prema vašem uputstvu. kao Higgins. Svaki personalni računar. MHS format mnogo obećava. jer će MHS prenositi poruke između programa. povezan u mrežu. ali radite preko modema i povezana je na poseban komunikacijski server za elektronsku poštu iz mreže. Svaki prolaz morate da programirate za odgovarajući telefonski broj. kreira odgovore i koristi odgovarajuće sposobnosti programa sa daljinskim upravljanjem da prenese bilo koju datoteku koja nije ASCII. proizvod koji odlično radi sa navedenim programom. ali kada ih imaju. Prenos poruka između programa unutar mreže osnovna je usluga koju obavlja MHS bez dodavanja drugih programa. Ovaj program poziva MHS server i omogućava razmenu pošte. jer program koristi poddirektorijume sa zajedničkim pristupom. Ako firma koja prodaje program elektronske pošte nema i ovaj posebni softver. uključujući i datoteke koje nisu ASCII. Druga važna funkcija je prenos poruka između sistema elektronske pošte u lokalnoj mreži i onih u potpuno različitim sredinama. automatski stiču i mogućnost da međusobno razmenjuju poruke. sistem elektronske pošte u LAN mreži možete da koristite na tri načina. Naravno. kompatibilan MHS-u. a po jednu kopiju stavljaju u vaše mrežno poštansko sanduče. može da ima drugačiji sistem elektronske pošte. MHS i mrežni prolazi elektronske pošte dobar su način povezivanja različitih sistema elektronske pošte. potrebno je da dodate mrežne prolaze. može da koristi i cc:Mail. ako neko iz vaše organizacije koristi Windows. tako da čak i relativno mala grupa korisnika prilično opterećuje MHS server. podesniji je strukturni pristup rukovanju poštom koji ima Coordinator. MHS serveri u geografski odvojenim mrežama mogu da komuniciraju preko modema i telefona. Na primer. Mrežni prolazi rade na računaru koji služi kao MHS server. komunikacijske parametre. programeri moraju da prilagode svaki program za 384 VodiczaPC . očitava ekran. Konačno. Programi brzo prenose ulazne ili izlazne poruke. Ova tehnika drži svu poštu u mreži dok vam daje slobodan pristup. morate da obezbedite i modeme ili direktne računarske veze između MHS servera i spoljnih sistema. broj računa i pristupne kodove.

Brojevi su primereniji računaru. Svuda gde je poslovna politika manje stroga. Većina tih mreža je međusobno umrežena tako da korisnici jedne mogu da prenose podatke i datoteke na druge ili da interaktivno razgovaraju sa korisnikom na drugom kraju sveta. U SAD najčešće se koriste 56-kilobitne zakupljene linije ili. adresira na dva načina . Fizička komunikacija između raznih Internet računara je veoma raznolika.1 Novi tehnološki pravci mrežni prolaz. Numerička adresa (zove se IP Adress) je 32-bitni broj. ne samo kada se radi o privatnoj pošti.25 za WAN komunikaciju prenosom paketa. koji opisuje kako se postavlja poštanska poruka. a onda se svaki od tih brojeva dekadno predstavi. Prva X.400 koristi samo u velikim organizacijama čiji se rukovodioci osećaju obaveznim da prate međunarodne standarde.3. isto se plaća ako se šalje 10 i ako se šalje 100 megabajta pošte dnevno.400 ohrabrila je proizvodnju mrežnih prolaza sa X.400 specifikacija oslanjala se na prenosni protokol X. već i za razne liste. specijalne T1 veze koje omogućavaju prenos brzinom 1 Mb/s. konferencije i druge usluge.25. Ta globalna "mreža svih mreža" naziva se Internet. Idealno bi bilo kada bi svaki program odgovarao određenim standardima koji objašnjavaju kako različiti proizvodi mogu da razmenjuju elektronsku poštu. "Kičma" (backbone) američkog Internet-a su T3 veze koje obezbeđuju komunikaciju brzinom od 45 Mb/ s. upravlja pristupom i konfigurišu mnogi drugi faktori. pošto bi takav niz nula i jedinica bio veoma nepregledan i praktično nemoguć za pamćenje. koriste se opcije mrežnih prolaza drugih proizvođača i MHS. Danas se sistem X.preko Internet broja ili odgovarajućeg mnemonika. tj. a mnemonici čoveku.400. TCP/IP protokolima. Univerzitetsko-IBM-ova mreža Bitnet (Because It's Time NETwork.400 koji se mogu upotrebiti na lokalnim Ethernet vezama i međugradskim X. popularniji je u ostalom delu sveta nego u Americi. Svaki Internet računar se. CCITT je razvio niz pravila za komunikaciju elektronskom poštom. Internet je preko raznih "gateway" sistema u vezi sa većinom ostalih mreža tako da se poruke mogu slobodno razmenjivati sa njihovim korisnicima. U stranoj literaturi ova forma zapisivanja broja se često naziva dotted VodičzaPC 385 . cifre se grupišu u četiri osmobitna broja razdvojena tačkama. Dalja evolucija X. kod većih čvorova.linije su obično toliko brze da intenzitet saobraćaja ne igra neku značajnu ulogu. To je standard međunarodnog komiteta X. U svetu postoji više globalnih i regionalnih mreža i mnogo lokalnih mreža koje komuniciraju na ovaj način. Međunarodni standard X. imenuju korisnici. u Evropi EARN) u savršenoj je vezi sa Internet-om. u suštini. Finansiranje Internet-a uglavnom se zasniva na tome što svaka institucija plaća zakupljenu liniju sa sledećim Internet čvorom .25 mrežama. Internet Izrazom Internet obuhvatamo bilo koju mrežu čiji čvorovi komuniciraju tzv.

Najveće svetske arhive softvera ovog tipa. Veliki broj računara poseduje vredne baze podataka koje su dostupne za interaktivno pretraživanje. uz malo iskustva.svako se mora (elektronskom poštom) obratiti mrežnom informacionom centru (NIC) na adresu hostmaster@nic. U praksi. uz posebno odobrenje. a svaka od njegovih komponenata je "oktet". na osnovu njih može znati puno ime organizacijje kojoj računar pripada . Skraćenica edu omogućava da saznate o kakvoj instituciji se okvirno radi. iz vladinih organizacija. gov su institucije američke vlade. posredstvom SMTP-a (Simple Mail Transfer Protocol). Prenos poruka putem elektronske pošte.edu. a krug Ijudi koji ih mogu koristiti obuhvata Ijude sa američkih univerziteta. a i ostale. koji jednoznačno određuje njegov sistem. U okviru Internet-a. za najpopularnije operativne sisteme (DOS. na primer. Ovi centri daju kao usluge razne vrste informacija o mreži. Osnovne mrežne usluge u okviru Internet-a su: Interaktivni pristup do udaljene mašine. Edu su razne obrazovne i naučne institucije. net razni administrativni čvorovi mreže i "kapije" ka drugim mrežama a org organizacije koje se ne mogu svrstati u napred navedene. tzv. koji se u okviru Internet-a zove Telnet.. označava računar plains Univerziteta u Severnoj Dakoti (NOrth DAKota). I komponente simboličkog imena razdvajaju se tačkama: plains. mašinama i Ijudima koji se mogu sresfi unutar ove "mreže svih mreža".ddn. počevši od dokumenata koji objašnjavaju kako mreža funkcioniše do mogućnosti pretraživanja baza podataka o mrežama. 386 Vodič za PC . Prenos datoteka sa jednog na drugi računar. Pri dodeljivanju 32-bitnih adresa poštuje se neka vrsta "geografskog ključa". Prva tri okteta označavaju mrežu na koju je sistem povezan (tzv.nodak. za ove potrebe koristi se FTP (File Transfer Protocol). UN!X. VMS. Sve značajne mreže unutar Internet-a održavaju sopstvene mrežne informacione centre. VM). Fully Qualified Domain Name (FQDN). Na velikom broju računara postoji mogućnost preuzimanja javno dostupnog (Public Domain) softvera. Imena računara i domena odabrana su tako da se. subnet). Na taj način je. u Internet-u se pojavljuje veliki broj servisa: Većina superkompjutera koji se nalaze u mreži interaktivno je dostupna zainteresovanim Ijudima.kada naiđete na apple.edu. 32 bita nisu toliko "prostrana" da bi se dopuštalo proizvoljno adresiranje . nema dileme o čijoj se adresi radi.PC i savremene tehnologije quad. poslednja dva okteta) označavaju konkretan računar u okviru podmereže. U većini slučajeva upotreba ovih računara je besplatna. Zasnovano na osnovnim uslugama. mnogo češće se koriste simbolička imena.com ili mit. nalaze se u okviru Internet-a. Značajne biblioteke daju mogućnost interaktivnog pretraživanja bibliotečkih fondova. celoj državi data mogućnost da koristi superbrze računare. Poslednji oktet (ili na većim mrežama. investicijom u nekoliko centara.mil i dobiti dotted quad.

Internet je. strateški je veoma bitno doći do Internet-a.4 Mreže sa integrisanim uslugama Korisnicima koji se bave multimedijem (o čemu će kasnije biti više reči) potrebne su javne mreže koje omogućavaju prenos podataka (i glasa i slike) brzinom reda gigabita u sekundi. posredstvom distribucionih listi.us .yu i dragan@ubbg. koju je izdao Savez Inženjera i tehničara . Reston.1.yu.unibg. Takođe. zvonko@uubb. Otuda su sve mreže težile da ostvare takvu vezu. Milana Miloševića "Internet". Vodič za PC 387 .od nekoliko puta na sat do jednom u tri do četiri dana. vezan sa svim značajnim svetskim mrežama.yu .uni-bg. obično se razmena pošte obavlja jednom dnevno. VAX i drugih računara a i "Sezam" je povezan sa tom mrežom. izuzetno veliki broj konferencija. O Internet-u možete više saznati iz publikacije Mr.3. veze su najčešće ostvarene tako što se omogućuje prolaz elektronske pošte iz jedne mreže u drugu. godine implementirala grupa entuzijasta sa Fakulteta organizacionih nauka (FON) I Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu. Internet je jedan od najvažnijih medijuma za prenos obilja informacija koje se u okviru "Netnevvs" konferencija razmenjuju i distribuiraju širom sveta.va..reston. posredstvom mrežnih prolaza. 1895 Preston VVhite Dr. Radi se o ogromnom broju računara najrazličitijih tipova koji nisu neposredno povezani u mrežu. U njega je uključeno više PC. VA 22091.etf. Suite 100.ZIP na "Sezam"-u. isoc@nri. UUCP UUCP (Unix-to-Unix Copy Program) mreža je daleko šira i "razuđenija" od Internet-a mada je mnogi zbog redovne komunikacije sa Internet računarima tretiraju kao neku vrstu "pridruženog člana" Internet-a. email. S obzirom na njegovu važnost. Učestanost ovih poziva zavisi od potreba i mogućnosti vlasnika računara . informacije o Internet-u možete dobiti na sledećoj adresi: Internet Society.1 Novi tehnoioški pravci U okviru Internet-a održava se. Beointernet Beointernet je računarska mreža koju je u proleće 1993. ili potražite fajl ZENIT. 3. Svaki od tih računara povremeno poziva neki drugi UUCP računar (pri čemu neki od tih računara povremeno pozivaju obližnji Internet čvor) i predaje mu kompletnu poštu za ostale korisnike Internet i UUCP mreže širom sveta preuzimajući istovremeno poruke za njega i za eventualne druge UUCP računare koji mu se javljaju. Ukoliko mreže koje se spajaju rade po različitim protokolima.etf.unibg. Za informacije o Beointernet-u možete se obratiti preko "Sezam"-a Pavlu Pekoviću (korisničko ime ppekovic) sa FON-a ili Zvonku Oršoliću i Draganu Sretenoviću (korisnička imena zorsolic i dragansr) sa ETF-a ili preko Beointernet-a na adrese paya@fon. Na pomolu su nove mreže koje te zahteve mogu da ispune.fon.

Kada pritisnete taster digitalnog telefona. 388 Vodič za PC . Računar lokalne telefonske centrale digitalno komunicira sa računarima drugih kompanija. Morate da konvertuj ste digitalne signale personalnog računara koji predstavljaju modernu tehnologiju. da prenese vaš glas. Najviše šuma koji čujete tokom telefonskog razgovora prave lokalne analogne petlje na svakom kraju veze. u nacionalnim ili međunarodnim razmerama. grada i preko cele zemlje. ISDN koristi bakarne provodnike za prenos podataka u okviru jednog sprata. u drugom obliku. Japanu i Severnoj Americi. Mnoge organizacije imaju tzv.integrisane usluge digitalnih mreža). Posebne kartice za linije u telefonskim komutatorima centrala sa biranjem. komunikaciju i poslovanje Ijudi u Zapadnoj Evropi. Veze do stanova i kancelarija. To je jedan od programa sa najboljom finansijskom podrškom i najviše primenljivih programa koji se ikada pojavio kao proizvod visoke tehnologije krajem dvadesetog veka. Japanu i Severnoj Americi. danas ograničava i nacionalne i međunarodne ISDN usluge. učenje. Potreba za opremanjem kompjuterizovanih komutatora telefonskih centrala za velike udaljenosti naprednim softverom za prenos ISDN poziva. PBX sisteme koji konvertuju analogne govorne frekvencije u digitalne signale već u telefonu. prethodno treba da se upoznate sa pojmom ISDN. programirate računar telefonske centrale i od njega tražite da vaš telefon poveže sa željenim odredištem. umesto analognih govornih frekvencija. Analogni šum je dodatak koga se ne možete rešiti. glasa i videa pri veoma visokim brzinama. Preporuke je razvio CCITT da bi objasnio tehnike za komutaciju paketa podataka. ISDN specifikacija propisuje i vrste signala koje se prenose linijom. Ovaj koncept mogao bi da utiče na rad. uz vrlo brze usluge digitalnog prenosa podataka preko bakarnih telefonskih provodnika.PC i savremene tehnologije Glavni elementi tih novih mreža su zasnovani na nizu novih internacionalnih preporuka poznatih kao širokopojasne digitalne mreže sa integrisanom uslugom (broad-band integrated-services digital netvvork B-ISDN). Telefonski komutatori zasnovani na računarima postoje u mnogim zajednicama. Postavlja se pitanje zašto je potrebno upotrebiti modem za konvertovarije digitalnog signala iz računara u analogni ton za telefonsku liniju ako digitalni komutatori nisu retkost? Odgovor se nalazi u savremenim telefonskim sistemima koji su modernizovani samo na nivou telefonskih centrala. on je više od obične linije. Jedna od mogućnosti za povezivanje LAN mreža je ISDN (Integrated Services Digital Network . No. da bi se oni u komutatoru ponovo preveli na digitalne signale. Međunarodni program ISDN postavlja standarde za potpunu digitalizaciju telefonskih mreža u Zapadnoj Evropi. Cilj programa je da poveže personalne računare u svakoj kući i svakoj organizaciji. vrše prevođenje između digitalnih signala iz komutatora i analognih signala iz telefonskih linija. u audio-ton stare tehnologije preko modema. Korišćenje lokalnih digitalnih petlji znači da su potrebni i digitalni telefoni. Plan zahteva konvertovanje sadašnjih analognih signalnih linija i sistema u digitalne linije i sisteme gde cirkulišu "0" i "1". tj lokalne veze kreirane su za analogne telefone i signale. Digitalizovanjem lokalnih petlji nestaje šum. Savremeni telefonski sistemi su i sada većinom digitalni.

ili identifikacija ulaznog poziva (engl. na stotine kilobita u sekundi umesto da to bude megabit. Sledeći korak u primeni ove tehnologije je usmeravanje pozivnog broja na lokalni računar.1 Novi tehnološki pravci Šta ISDN donosi prosečnom korisniku telefona. Kreatori ISDN-a razvili su standard koji deli propusni opseg na tri kanala za podatke. Programi koji će koristiti ovakve komunikacijske veze su izvr