Energetska Politika

Procena Ekoloske Performanse Planiranja Koriscenja Energije u Pekingu

U skladu sa brzim ekonomskim razvojom, potrosnja urbane energije se ubrzano
povecava, sto kao rezultat dovodi do ekoloskih problema. Nakon razmatranja nekoliko metoda
za procenu ekoloske performanse u skladu sa upotrebom energije, predlozen je model koji
kombinuje analiticki process hijerarhija, nejasan obim analiza i clanstvo stepena analiza. U ovom
modelu 18 pod-indikatora stanja zivotne sredine iz upotrebe energije i planiranja se klasifikuju u
4 kategorije: struktura koriscenja energije I industrije, tehnologija I efikasnost koriscenja
energije, uticaji na zivotnu sredinu izazvani upotrebom energije, i socio-ekonomske koristi od
upotrebe energije. Clanstvo stepena analiza se primenjuje na svaki indicator. Tri scenarija
koriscenja energije se ocenjuju i onu obuhvataju ekoloski, tehnoloski, i ekonomsko politicki led.
Rezultati pokazuju da je tehnoloski scenario najbolji sto se tice upotrebe energije i planiranja.
Pravila odrzavanja koriscenja energije su predlozena kroz tri aspekta, a to su: optimizacija
potrosnje energije i industrijske structure, podsticanje razvoja za ustedu energije i kontrole
zagadjenja vazduha, i ojacavanje zakona o upravljanju koriscenja energije. Ove strategije su
korisne za optimizaciju kompromisa izmedju ekonomskog rasta i zastite zivotne sredine u
Pekingu.
Uvod
Energija ima veliki uticaj na ljudski zivot. Kroz istoriju covecanstva, napredak u civilizaciji je
uvek bio pracen znacajnim poboljsanjima i zamenom energetskih tehnologija. Dok je upotreba
energije u velikoj meri pozitivno uticala na razvoj globalne ekonomije, znacajna potrosnja
energije je dovela do ozbiljnih problema zivotne sredine, kao sto su: globalno zagrevanje,
zagadjenje lokalnog vazduha, talozenje kiselina, i respiratorne bolesti. Ekoloski problemi u
atmosferi su uzrokovani potrosnjom energije koja istovremeno odrzava ljudske potrebe i
ekonomski rast. Zapravo, vecina ekonomskih sektora su ili direktno ili indirektno povezani
upotrebom energije. Najvezi izvor atmosferskog zagadjenja je fosilno sagorevanje goriva, a na
isti taj izvor se trenutni nacini koriscenja energije oslanjaju. U ovom kontekstu, vazno je da se
obezbede planeri i donosioci odluka sa odgovarajucim sposobnostima kako bi procenili razlicite
opcije u cilju razvijanja adekvatnih sistema za kontrolu zagadjenja i postizanje odrzivog razvoja.
Razumno planiranje energije ima veoma vaznu ulogu sto se tice realizacije energetske politike
grada. Procena ekoloske performanse u skladu sa podrzenim strategijama energije, ekonomskim
rastom, i socijalne zastite se takodje smatraju bitnim. Dakle, procena zivotne sredine bilo kakvog
koriscenja energije moze biti jako efikasna za pomirenje ekonomskog rasta sa zastitom zivotne
sredine.
Od 2001 godine, kada je Peking osvojio tender za Olimpijske igre, istovremeno su i opstinske
vlasti Pekinga krenule da aktivno ispunjavaju svoju odanost prema zastiti zivotne sredine.
Energetska efikasnost, urbani kvalitet vazduha i zivotna sredina javnosti se i dalje razvijaju na
osnovu brzog ekonomskog razvoja. Figura broj 1 uporedjuje promenu u kvalitetu vazduha sa
potrosnjom energije i ekonomskog razvoja Pekinga. Tokom proteklih 8 godina, bruto domaci
proizvod je povecan za 323.1%, broj motornih vozila je povecan za 138.1%, potrosnja energije

za 54.8%, broj stalnih stanovnika za 24.3%, a u medjuvremenu je potrosnja energije po 10.000

Jena BDP opala za 49.6%. Iako je postignut odreeni nivo napretka u upotrebi energije i zatite
ivotne sredine , naini koricenja energijei modeli ekonomskog razvoja jo uvek nisu ispunila
uslove za zatitu ivotne sredine. Kako bi preneli vredno iskustvo sa Olimpijskih igara napred, tri
koncepta ce se razviti da bi vodili planiranje koriscenja energije u Pekingu.
U ovom radu, uticaj na zivotnu sredinu je formulisan na osnovu pristupa analiticko hijerarhijskog
procesa, nejasne analize sinteticke mere, i analize clanstva, gde je predstavljena detaljna procena
stanja zivotne sredine za urbanizam koriscenja energije. Odgovarajuci indikatori uticaja na
zivotnu sredinu su takodje definisani. Oni takodje mogu da se koriste za izmeru mere ispunjenog
urbanistickog planiranja koriscenja energije. Koristeci takav pristup , donosioci odluka mogu
proceniti i potencijal i pravi uticaj urbanizma koricenja energije na ivotnu sredinu .
Pregled literature
Koncept ekoloke performanse, koji potice iz poslovnog menadmenta , identifikovan je od
strane Charles i Pan (2002) kao posledica upravljanja ivotnom sredinom i uticaj na preduzeca.
Ekoloka performansa je integrisana procena profita iz preduzeca i uticaja na ivotnu sredinu. U
ovom radu, raznovrsnost koricenja energije aktivnosti u urbanom sistemu (e.g. proizvodnja,
ivot, potronja, i transport) ce se smatrati kao celina.Oni su slini proizvodnih aktivnosti u
preduzecima. Profit i uticaj urbanog koricenja energije na ivotnu sredinu ce se uporediti, zatim
njegove performanse na zivotnu sredinu ce se ocenjivati u smislu ekonomske, energetske, i
ekoloske dimenzije. Ekolozi i ekonomisti su uspostavili razlicite metode za procenu ekoloske
performanse koriscenja energije. Ove metode evaluacije mogu da se grupiu u etiri kategorije:
energetsko ekoloski otisak, ulaz-izlaz evaluacije, emergija-eksergija, i multi-kriterijum
odlucivanja.
Energetsko Ekoloski Otisak
Ova metoda, u skladu sa teorijskim principom ekoloskog otiska, pokusava da prikupi potrosnju
energije u privredi koja se proucava i da ga uporedi sa kolicinom energije koja se moze dobiti
godisnje od ekolosko produktivnog hektara. Ova metoda evaluacije pravi razliku izmedju
kolicine energije koja se potrosi sagorevanjem fosilnih goriva, nuklearne energije, i obnovljivih
izvora energije. Prema prvobitnom obraunu modela Vackernagel i Rees (1997), potrebno
zemljiste za fosilne energije moe se izraunati na tri naina koji svi vode do slinih rezultata:
1. Otisak fosilnih goriva se izraava kao uslov povrine od energenata koji se proizvode
poljoprivredom ili umarstvom
2. Uslov zemlje za konzumaciju fosilne energije procenjivanjem sumskih oblasto potrebnih
za apsorpciju emisije ugljendioksida izazvane gorenjem foislnih goriva
3. Uslov zemljita za fosilne energije se procenjuje velicinom teritorije koja je potrebna da
se nadoknadi energija spaljena od fosilnih goriva (sve se to racuna u skladu sa
obnovljivim izvorima i poredjenjem smanjenja fosilne energije)
I ako su navedene metode originalne, nisu pogodne za procenu ekoloske performanse koriscenja
energije, jer ove metode ne potvrdjuju teritoriju koja odgovara potrosnji fosilnih goriva, vec

teritoriju koja je potrebna za proizvodnju obnovljivih nosilaca energije, koji su pogodni za

zamenu fosilnog goriva. U prvoj i trecoj metodi, teritorija za proizvodnju obnovljivih nosilaca
energije se direktno obraunava, dok je druga metoda zasnovans na sposobnostima absorpcije
CO2 od obnovljivih nosaa energije. Iz istog razloga samo mere ustede energije se mogu oceniti
sa originalnim metodama bez ikakvog potencijala za zamenu fosila i obnovljivih nosilaca
energije.
Nuklearna Energija i Ekoloski Otisak
Ukljuivanje nuklearne energije u analizi otiska predstavlja poseban problem. S jedne strane,
visoka gustina iskoriscenog gorivasluzi i daje koristi kada je potranja za bioloke produktivnosti
veoma niska u odnosu na koliine proizvedene energije. (Vakernagel i Monfreda, 2004) S druge
strane, sposobnost da se asimiluju radioaktivni materijali u biosferi je minimalna, jer je problem
skladitenja otpada jo u toku. Na isti nacin, ozbiljne posledice na teritoriji u slucaju nezgode bi
svakako znacajno povecale ekoloski otisak ove vrste izvora energije. Neki istraivai su se cak I
bavili nuklearnom energijom kao da je fosilno gorivo, iako su nuklearne elektrane i fosilna
goriva drugacije i imaju znaajno razliite uticaje i rizike. Iz ove perspective,procenjuje se da
ekolosko produktivni hektar apsorbuje CO2 izveden iz upotrebe nuklearne energije isto kako bi
upio CO2 iz fosilnih goriva. Ostale metode su svakako dostizne i neki istrazivaci ukljucuju rizik
nuklearne nezgode energetsko ekoloskog otiska, gde se otisak podize u skladu sa pogodjenom
povrsinom u slucaju hipoteticne katastrofe.
Obnovljivi Izvori Energije i Ekoloki Otisak
Hidroelektrane, vetar, i solarne energije imaju u zajednikom vecu produktivnost po hektaru
nego iz fosilnih goriva, iako postoje znaajne razlike meu njima.Njihov ekoloki otisak
ukljuuje i povrine koju zauzimaju objekti namenjeni za proizvodnju elektrine energije (oblasti
poplavljene akumulacijom stvorena od strane brane, vetrenjaa, i fotonaponski paneli) energija
koja predstavlja ovu infrastrukturu, kao i gubitak produktivnosti usled upotreba povrine za
proizvodnju energije.Kao to su naveli Vakernagel i Monfreda (2004), znaaj energije ugraen u
infrastrukturu koja je potrebna za proizvodnju obnovljive energije je najvanija komponenta
otiska koja se slaze sakonceptom obnovljivih izvora energije, cak i vise nego u sluaju fosilnih
goriva u kom slucaju su energija potrebna za ekstrakciju, transport i sagorevanje najvanije
komponente.Zbog toga, uticaji koricenja obnovljivih izvora energije na ivotnu sredinu
nisumogli da se sveobuhvatno ocene samo pomocu ekoloke metode energije i otiska. Uprkos
cinjenici da je ekoloski otisak relativno novi pokazatelj, postigao je veliku popularnost,kako u
naunoj zajednici i meu donosiocima odluka, tako i kod potroaa.Meutim , teko je bilo
kakvom pokazatelju da efikasno prikupit sve razliite dimenzije koje se odnose na odrivost.
Dakle, kako bi ekoloski otisak poboljao svoju tanost, treba da se koristi u kombinaciji sa
drugim ekonomskim, socijalnim, ili ekolokim indikatorima.
Ulaz-Izlaz Analiza
Na osnovu ulaz-izlaz teorije u ekonomiji, ekolozi su dosli do analognog zakljucka pomocu
analize uticaja na ivotnu sredinu. Uzimajuci resurs okoline kao ulaz resursa, trebalo bi da se
poboljsa izlaz teorija dok se prirodni resursi minimiziraju kako bi se pomirio ekonomski razvoj

sa zastitom zivotne sredine. Prema tome, uticaj na ivotnu sredinu predstavlja troak ivotne
sredine koji je nastao zbog ekonomskog razvoja modernog drutva. Trenutno, ulaz-izlaz analiza
se iroko koristi u analizi energetske efikasnosti i performansi koricenja energije na ivotnu
sredinu. Bevilackua i Braglia (2002) su predlozili ulaz-izlaz model za ocenjivanje relativne
efikasnosti italijanskih rafinerija nafte na ivotnu sredinu bez ikakve dodatne diskusije o
pronalaenju standarde ili poboljanje efikasnosti koricenjem modela za analizu ulaz-izlaz. Fare
(2004) je dao formalni broj indexa ekoloske performanse koja se moze izracunati pomocu ulazizlaz tehnike. Ramanathan (2006) je upotrebio ulaz-izlaz metodu kako bi analizirao istovremeno
uticaje i posledice CO2 emisije i potrosnje energije na ekonomski rast. BDP i CO2 emisije su
izlazi, dok su non-fosilna goriva i potrosnja energija ulazi.
Emergija-Eksergija
Emergija se definise kao ukupan iznos jedne vrste energije (obicno solarne) od koje se direktno
ili indirektno trazi da se napravi taj neki proizvod ili barem podrzava dati tok. (Odum, 1996)
Eksergija je mera koja proracunava maksimalan kapacitet sistema dok se obavlja koristan rad
koji naknadno prelazi u odredjeno konacno stanje u ravnotezi sa okolinom. Mnogi naunici su
koristili teorije emergije-eksergije da studiraju ocenu stanja ivotne sredine u energetskim
sistemima. Rosen (2002) je studirao vezu izmedju energije i eksergije, podrzanog razvoja i uticaj
na zivotnu sredinu kako bi dosao do korisnih informacija i uputstva za analizu I resavanje
problema razliite kompleksnosti pomocu koncepta eksergije ivotne sredine. Moe se reci da
procena emergije-eksergije slui kao kljuna karika u evaluaciji uinka na ivotnu sredinu, koja
je uglavnom odgovorna za kvantizacije i standardizaciju, i ako to nije kompletna metoda za
procenu stanja ivotne sredine. Najatraktivniji karakteristike metoda ocenjivanja emergijeeksergije jesu to sto povezuju ekonomske i gradske energetske sisteme, sto dozvoljavaju da se
svi resursi uporedjuju prema fer osnovama, i sto prepoznaju razlicite kvalitete energije. Kao i
metoda evaluacije emergije, nacin evaluacije eksergije potice od sistematske ekologije koja
proucava ceo urban sistem. Meutim , gradsko koricenje energije je deo sistema protoka
energije u gradu. Ako je urbano iskoricenje energije procenjeno metodama evaluacije energije i
eksergije, to ce biti odvojeno od gradskog sistema. Ovo dovodi do toga da se eksergija i energija
ne mogu precizno izraunati i da se uticaj urbanog ekosistema ivotne sredine ne moe oceniti
razumno.
MCDM Metoda
Ova metoda je jako korisna i konvencionalna, i cesto je donosioci odluka upotrebljavaju kako bi
mogli da izgrade kompleksni niz podataka u formu kojom se lako upravlja, da bi obezbedili
objektivnu osnovu kroz koju ce se izabrati najbolje resenje za datu situaciju. Posebno je korisna
za ekoloske performanse, koje se ne mogu lako kvantifikovati u normalnim trzisnim
transakcijama. U ovoj metodi spada i merenje ovih faktora: kvalitet ivota, ekonomski razvoj,
sadraji, itd. u fizikim jedinicama koje su zatim pretvorene u uporedne funkcije.
Zbog svoje fleksibilnosti i sposobnosti da podre stavove mnogih donosioca odlika,
MCDM metode su idealne za podrku pri formulisanwu politike tokom energetskog planiranja i
zatite ivotne sredine. Metode su predmet mnogih izvora nesigurnosti, dugih vremenskih okvira

i predstavljaju velike kapitalne investicije koje ukljuuju mnogo odluka i konfliktnih kriterijuma.
Tokom godina, stotinu MCDM metoda su predlagane. Neke metode su kreirane sa reavanje
sprecifinog problema i nisu upetrebljive za reavanje drugih problema. Druge metode su vie
univerzalne, i mnoge od njih su dostigle odreenu popularnosti u raziliitim oblastima. Glavna
ideja svih metoda jeste da se kreira vie formalizovan i bolje informisani proces donoenja
odluka.
Pregled literature je dat u nastavku teksta kako bi se fokusiralo na oblasti primene i
trendova. Mi cemo razmotriti primenu MCDCM na: planiranje obnovljivih izvora energije,
raspodelu izvora energije, energetski menadment zgrada, energetski menadment transporta,
planiranje energetskih projekata, planiranje elektroprivrede i raznih drugih oblasti.
Haralambopolus i Polatidis su definisali okvir za donoenje odluka za pomoc pri
viekriterijumskoj analizi tokom projekta za obnovljive izvore enregije, koji koristi
PROMETHEE II metodu vieg ranga. Neke studije u literaturi razmatraju raspodelu energetsih
izvora na osnovu MCDCM. Ramantan je koristio AHP metodu da proceni i snimi potronju
energije i opciju zavisnosti, koja ima razliite atribute kao to su: ekonominost, operativne
karakteristike, vrste i koliinu potencijalnog smanjenja emisije tetnih gasova, politika i
drutvena izvodljivost i lakoca primene. U studiji koja se fokusira na upravljanje potronjom
energije u zgradama, viekriterijumska procena je koricena da oceni mogucnost koricenja
alternatvnih goriva za kuvanje, a bazirala se na PROMETHEE metodi. Zeng je razvio
viekriterijumski model alternativog autobuskog goriva za javni prevoz. U njegovom
istraivanju, eksperti iz razliitih oblasti napravili su grupu performasni sa vieatributskom
procenom alternativnih motora koji ce koristi neku vrstu goriva. AHP je koricena metoda da se
odredi relativna teina kriterijuma za ocenivanje. Tehnika za odreivanje predsnosti koje reenje
je najbolje za odreivanje najbolje alternative je ovde primenjena. atimuratidis i Pavlii su
primenili jednu AHP strukturu da procene 10 tipa najvanijih i irokoprimenjenih elektrana koje
se trenutno koriste uzimajuci u obzir njihov ukupni uticaj na ivotni standard lokalnog
stanovnitva.
Danas, vie od jedne MCDM metode se koriste u razliitim zonama prime kako bi se
potvrdili rezultati. Neki istraivai su pokuavali da kombinuju razliite MCDCM metode. AHP
metoda je posebno bila popularna kada se kombinovala sa drugim metodama. Liang je
predstavio model koji je baziran na spajanju procene i AHP-a pri podrci za donoenje odluka
kada se vri izbor optimalnog projekta za generisanje energije. Lokren je opisao razliite
kombinacije za viekriterijumsko odluivanje koja ukljuuje: AHP sa PROMETHEE, AHP sa
TOPSIS, i AHP sa ciljnim programiranjem. Loen je takoe zagovarao MCDM metodu kao alat
za planiranje lokalnog energetskog sistema, ukoliko su nekoliko energetskih izvora i nosioca
energije ukljueni.
Moe se videti iz priloenog literaturnog istraivanja da sve oblasti primene uopteno
imaju zajednike karakteristike koje ukljuuju: minimizovanje trokova koeficijenti davanja,
visok stepen neizvesnosti u formuslisanju problema, nesamerljive jedinice, i potreba da se rukuje
sa drutveno ekonomskim aspektima planiranja. Meutim, AHP je naao iroku primenu u
planiranju energije. Ovo je moe biti zbog svoje sposobnosti da konvertuje sloen problem u

veoma jednostavnoj hijerarhiji, fleksibilnost, sposobnost da koristi razliite raunarkse alate koje
dovode do uspene odluke u mnogim domenima.
Propisna kombinacija dve metode (ili vie) moe da predstavlja prednost. Takva
integracija bi mogla da pomogne da se iskoriste prednosti obe metode. ak i kada obe metode
imaju svoja ogranienja, one se mogu dopunjavati meusobno.