You are on page 1of 9

1.

NACIONALNA KULTURA

1.1 Pojam nacionalne kulture
Uloga nacionalnih specifičnosti u ekonomskom životu je velika. Raznovrsnost ekonomskih
običaja, tradicije, ''genetskog koda'' jednog društva treba uvek imati u vidu i uključivati ih u opšte
zakonitosti tržišne privrede. Drugim rečima, nacionalne ekonomije su veoma različite, a neretko i
neuporedive.
Gustav Šmoler (1883-1917) predstavnik nemačke istorijske škole, ističe ''genetski prilaz u
istraživanju ekonomije''. Faktori koji utiču na fizionomiju ekonomije jedne zemlje, po njemu, su:
socijalni i istorijski, nacionalno-prihološki, religijski, etnički, geopolitički, čak i antropološki. On
je prvi skrenuo pažnju na ''ekonomsku psihologiju'', koja obezbeđuje nacionalnu neponovljivost
ekonomije ovog ili onog naroda. Šmoler ističe još jednu značajnu i danas aktuelnu misao: u
ekonomskoj politici ne može biti univerzalnih pravila i principa, ni rešenja prikladnih za sve
zemlje (Pejanović, 2015).
Ruski ekonomista Majminas je 70-tih godina prošlog veka u ekonomsku nauku uveo pojam
„društveno-ekonomski genotip“, da bi se poslednjih godina formirale posebne društvene nauke –
sociogenetika i etnopsihologija, koje izučavaju procese, zakonitosti i mehanizme delovanja
nasleđa, promena i izbora u pojedinim društvima. Naš poznati antropolog i etnopsiholog Bojan
Jovanović definiše „nacionalni karakter“ kao skup najbitnijih psihičkih crta vezanih za
temperament, mišljenje, ideje, stavove, verovanja, običaje i ponašanje, koje su karakteristične za
jednu naciju i po kojima se ona razlikuje od drugih ( Jovanović, 2002).
Pod nacionalnom kulturom podrazumevamo „mentalno programiranje, obrazac mišljenja,
osećanja i delovanja, koje svaka osoba stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz čitav život“
(Hofsted, 2001). Ovde govorimo o sistemu međusobno povezanih vrednosti i normi stečenih u
ranom detinjstvu i duboko usađenih u podsvest svih pripadnika jedne nacionalne zajednice. Ovaj
sistem vrednosti determiniše ponašanje ljudi u svakodnevnom životu a da oni toga često nisu
svesni.

Osnovna razlika između individualizma i kolektivizma sastoji se u lociranju odgovornosti za sopstvenu sudbinu.2. „muške“ naspram „ženskih“ vrednosti i izbegavanje neizvesnosti. tako da se svaka nacionalna kultura po svakoj dimenziji može pozicionirati na kontinuumu izmeñu dva ekstrema te dimenzije. Zauzvrat oni kolektivu i njegovom lideru duguju potpunu lojalnost. U individualizmu pojedinac veruje da je samo on odgovoran za sopstvenu sudbinu i da kolektiv nema obavezu prema njemu. na osnovu kojih je moguće razlikovati nacionalne kulture u svetu. Ove dimenzije su po karakteru dvopolne. bilo da je taj kolektiv porodica. podrazumeva da je za sudbinu svakog pojedinca odgovoran kolektiv kojem pripada. Hofšted je identifikovao i opisao četiri osnovne dimenzije. nasuprot tome.kolektivizam daje odgovor na fundamentalan problem koji svako društvo mora da reši: odnos pojedinca i kolektiva. dok je u kolektivističkim kulturama baziran na socijalnom sistemu. Iz opisa tih dimenzija najbolje se vidi da je njihova suština – rešavanje osnovnih pitanja društva. identitet je baziran na pojedincu. 1. individualizam. 2003) Dimenzije nacionalnih kultura su zapravo pitanja koja se postavljaju pred ljudsku zajednicu a odgovori koje svaka zajednica daje na ta pitanja određuju karakter ili sadržaj njene nacionalne kulture. (Janićijević /Ekonomske teme.1 I Dimenzija: Individualizam naspram kolektivizmu Individualizam .. Bondov rad je pokazao i sveprožimajući uticaj kulture: čak su i umovi istraživača koji su je proučavali bili „programirani“ u skladu sa njihovim ličnim kulturnim okvirom ( Mojić. U kolektivizmu pojedinci veruju da imaju pravo da očekuju da se kolektiv brine za njih. Te dimenzije su i najviše korišćene za istraživanje uticaja nacionalne kulture na menadžment. Kolektivizam. Individualizam podrazumeva da je svaki pojedinac odgovoran za sebe i svoju najbližu porodicu. Činjenica da ova dimenzija nije ranije bila uključena može se pripisati upravo kulturnoj pristrasnosti u shvatanjima različitih autora. Pored toga što je dodao veoma značajnu novu dimenziju. moguće i zbog toga što ih je Hofšted kvantifikovao. Individualizam podrazumeva „labavu“ društvenu strukturu.1. 51(2): 251-272) Kasnije je kanađanin Majkl Bond priključio još jednu dimenziju: dugoročna perspektiva naspram kratkoročne. Hofsted je proučavao razlike između nacionalnih kultura kroz četiri dimenzije: distanca moći.2 Dimenzije nacionalne kulture Ako želimo da proučavamo uticaj kulture na postupke vođa u različitim zemljama ili regionima nezaobilazno je istraživanje holandskog naučnika Girta Hofsteda. U individualističkim kulturama. preduzeće ili društvo u celini. u kojoj svako brine za . odnosno kolektivu.

2. Najčešće se nečija vrednost ocenjuje na osnovu sposobnosti zarađivanja novca i materijalnog blagostanja. . a porodica je najčešće vrlo uska. Summer. otuda su i nacionalne kulture u kojima one dominiraju – „muške“ nacionalne kulture. postignuće. N. organizacija. odlučnost i agresivnost. Porodica u ovakvim kulturama je najčešće proširena. To su „činiti“ kulture u kojima se nečija vrednost dokazuje rezultatom i činjenjem. Motivation. rezultati. 51 (2): 251272) Individualizam Kolektivizam Pretpostavlja se da je svako odgovoran samo za sebe i za svoju užu porodicu Pretpostavlja se da je za sudbinu pojednca odgovoran kolektivitet čiji je on član: porodica. činjenje.. ideal je članstvo Privatni život organizacije Privatni život pojedinca je pod uticajem organizacije kojoj pripada pojedinca je van uticaja Verovanje u individualne odluke Emocionalna organizacije nezavisnost pojednica Verovanje u grupne odluke od Emocionalna organizacije zavisnost pojedinca od Pripadnost organizaicji je pitanje računa (kalkulacije) Pripadnost organizaciji je stvar emocija i morala Identitet pojedinca je baziran na njegovim ličnim osobinama Identitet pojedinca je baziran na njegovoj pripadnosti kolketivitetu Izvor: Hofstede. 1997. društvo. kao što su: akcija. primarna.sebe. (Janićijević/Ekonomske teme. 1980. Organizaciona kultura: kolektivni um preduzeća. Organizational Dynamics. Leadership and Organization: Do American Theories Apply Abroad. G. Novi sad. (Prema: Janićijević. U kulturama u kojima preovlađuju vrednosti. Dominira "ja" logika Dominira "mi"logika Naglasak na individualnoj inicijativi. već i o članovima kolektiva kojem pripada. U kolektivizmu postoji čvrsta socijalna struktura u kojoj su socijalni odnosi vrlo intenzivni i u kojoj se od pojedinca očekuje da vodi brigu ne samo o sebi. Ekonomski fakultet. pa ni socijalne veze nisu u tolikoj meri čvrste. ideal je liderstvo Naglasak je na pripadnosti organizaciji. Kako se ove vrednosti uglavnom percipiraju kao „muške“.) 1.2 II Dimenzija: „Ženske“ napram „muških“ vrednosti „Muške – ženske“ vrednosti dimenzija nacionalne kulture pokazuje odnos društva prema činjenju i postojanju.

1997. 1980. U nacionalnim kulturama sa niskim izbegavanjem neizvesnosti. nivo tolerancije ljudi prema neizvesnosti. neizvesnost i nepoznato tretiraju kao pretnja. to su i nacionalne kulture u kojima dominiraju ove vrednosti – „ženske“ nacionalne kulture.2.) 1. nepoznatom i neizvesnosti. Organizational Dynamics. 51 (2): 251-272) Ženske vrednosti Muške vrednosti Kvalitet života je važan Rezultat se samo računa Ljudi i okruženje su važni Novac i stvari su važni Ideal je medjuzavisnost ljudi Ideal je nezavisnost od ljudi Saoseća se i simpatiše sa nesrećnima Poštuju se samo uspešni Vrednost čoveka se ocenjuje na osnovu socijalnih veza i statusa u društvu Vrednost čoveka se ocenuje materijalnim dobrima koje je stekao Uloge polova su fluidne Uloge polova su jasno razgraničene Malo i sporo je lepo Brzo i veliko je lepo Muškarac ne mora biti samo agresivan. Dva su moguća ekstremna odgovora.3 III Dimenzija: Nisko naspram visokom izbegavanju neizvesnosti Izbegavanje neizvesnosti indicira stepen ugroženosti koji osećaju članovi društva u neizvesnim. Izbegavanje neizvesnosti jeste način na koji je društvo rešilo fundamentalni problem odnosa prema promenama. oni se izbegavaju kad god je to moguće. Motivation. „Ženske“ nacionalne kulture su one u kojima dominiraju vrednosti kao što su: međuljudski odnosi. žena treba da ima zaštitnu ulogu prema Izvor: Hofstede. U ovim kulturama preferira se uspostavljanje dobrih veza i odnosa sa prirodnim i socijalnim okruženjem. U nekim društvima se promene. Summer. neizvesnosti i nepoznatom i oni se koriste kao šansa. može imati i zaštitnu ulogu Muškarac treba da bude agresivan. promenama i riziku je relativno visok.Briga za druge ljude nije u centru pažnje pripadnika ove kulture. G. Ekonomski fakultet. (Janićijević/Ekonomske teme. To su „biti“ kulture u kojima se vrednost ljudi dokazuje samim postojanjem i ulogom u socijalnoj mreži. Organizaciona kultura: kolektivni um preduzeća.. Različitosti se prihvataju a radoznalost ljudi i njihova spremnost na . Novi sad. balans i harmonija. kvalitet života. Leadership and Organization: Do American Theories Apply Abroad. N. U drugim društvima se ide u susret promenama. (Prema: Janićijević. Kako se ove vrednosti uglavnom pripisuju ženama. nejasnim ili promenljivim okolnostima.

već i onih koji je nemaju i koji su prinuđeni na poslušnost. Usled toga se preferira formalizacija. kao i u organizacijama.4 IV Dimenzija: Niska nasuprot visokoj distanci moći Distanca moći pokazuje stepen u kojem društvo prihvata činjenicu da je moć u institucijama i organizacijama raspoređena nejednako (Hofstede. . Ekonomski fakultet. različitosti. jednostavnost.. tako da u društvu postoje vrlo moćni pojedinci i grupe. niti se može menjati. Summer. Distanca moći pokazuje stavove ne samo onih moćnih. sasvim normalno i prirodno stanje koje niti bi trebalo. Organizaciona kultura: kolektivni um preduzeća. 1997. Motivation.isprobavanje novog je relativno visoka. rizik i neizvesnost. U takvim kulturama ljudi cene stabilnost. poznatost. 2002. Visoka distanca moći indicira da i jedni i drugi smatraju da je nejednaka distribucija moći u društvu.) 1. kao i hijerarhija. a rešenja se mogu kretati između egalitarnosti (niska distanca moći) i visoke autoritarnosti (visoka distanca moći). koje u društvu treba da obezbede stabilnost i uređenost. poredak. krajnjom istinom Treba da postoji što manje propisa i regula Treba da postoji što više propisa i regula Izvor: Hofstede. (Janićijević/Ekonomske teme. empiricizam Potraga za apsolutnom. 1980. N. 2001). Distanca moći pokazuje kako je društvo rešilo problem distribucije moći i uticaja. G. kao i oni koji uopšte nemaju moć. 51 (2): 251-272) Nisko izbegavanje neizvesnosti Visoko izbegavanje neizvesnosti Nezivesnost u svakodnevnom životu se prihvata i svaki dan se uzima kako dolazi Neizvesnost u svakodnevnom životu se treira kao opasnost koja mora biti odstranjena Manje pokazivanje emocija se preferira Preferira se veće pokazivanje emocija Konflikt i konkurencija se mogu zadržati u okvirima fer pleja i biti konstrukturivni Konflikt i konkurencija mogu da oslobode agresiju i treba da budu eliminisani Veće je prihvatenje neslaganja Jaka potreba za slaganjem i konsenzusom Veća tolerancija za devijantno ponašanje Devijantne osobe ili ideje se smatraju opasnim Nizak stepen nacionalizma Vrlo izražen nacionalizam Pozitivni staovovi prema maldim ljudima Mladi su sumnjivi Relativizam. novosti. Organizational Dynamics. U nacionalnim kulturama sa visokim izbegavanjem neizvesnosti ljudi ne preferiraju promene. (Prema: Janićijević. Novi sad. uređenost.2. Drugim rečima. ponavljanje. standardizacija. distanca moći pokazuje stepen u kojem pripadnici jedne nacionalne kulture smatraju da je normalno i očekivano da moć bude neravnomerno raspoređena. Leadership and Organization: Do American Theories Apply Abroad.

njena legitimnost ne podleže proceni da li je upotrebljena u cilju dobra ili zla Svi treba da imaju jednaka prava Oni koji imaju moć treba da imaju privilegije Oni koji imaju moć treba da izgledaju što manje moćni Oni koji imaju moć treba da izgledaju što moćniji Način da se menja društvo je redistribucija moći Način da se menja društvo je detronizacija (zbacivanje) onih koji imaju moć Ljudi na različitim nivoima moći se ne osećaju ugroženim i više veruju jedni drugima Ljudi se tretiraju kao potenzijalna opasnost po vlastitu moć i ne može im se verovati Izvor: Hofstede. 1980).Nejednakost distribucije moći u društvu se smatra jedinim mogućim i prirodnim stanjem stvari i preduslovom za funkcionisanje društva i njegovih organizacija. 2003).) Najvažnija dimenzija nacionalne kulture koja utiče na vođstvo je distanca moći. pa je i stepen autoritarizma vrlo visok. Summer. koju Hofsted definiše na sledeći način: „Distanca moći između vođe B i podređenog S u hijerarhiji jeste razlika između stepena u kom B može odrediti ponašanje S i stepena u kom S može odrediti ponašanje B“ (Hofstede. Ekonomski fakultet. Nadredjeni su nedostupni i nedodirljivi Upotreba moći treba da bude legitimna i podleže proceni da li je izvršena u cilju dobra ili zla Moć je bazična činjenica u društvu. Organizaciona kultura: kolektivni um preduzeća. . N. u značajnoj meri određena nihovom nacionalnom kulturom. 1980. Hofsted nastoji da pokaže da je distanca moći. (Janićijević/Ekonomske teme. (Mojić. i podržana od njihovog društvenog okruženja. G. prihvaćena od strane B i S. Motivation.. Leadership and Organization: Do American Theories Apply Abroad. ovako definisana. svi ostali treba da budu zavisni od njih Podredjeni smatraju nadredjene "ljudima kao što sam i ja" Podredjeni smatraju nadredjene drugačijom vrstom ljudi Nadredjeni su dostupni. U društvima sa visokom distancom moći preovladava autoritarna svest. Novi sad. (Prema: Janićijević. 1997. 51 (2): 251-272) Niska distanca moći Visoka distanca moći Nejednakosti u društvu treba da budu minimizirane Nejednakost treba da postoji da bi svako znao svoje mesto u svetu Svi ljudi treba da budu medjuzavisni Samo mali broj ljudi treba da budu nezavisni. Organizational Dynamics.

sam upitnik je bio namenjen za ispitivanje stavova zaposlenih prema poslu. Što se tiče kritičkih primedbi. prihvata u radovima domaćih autora. On je svakoj nacionalnoj kulturi odredio indeks koji joj određuje poziciju na svakoj od kulturnih dimenzija. godine na uzorku koji je obuhvatao više od 116 000 ispitanika u četrdeset nacionalnih ogranaka multinacionalne kompanije IBM. 2003). (Mojić. Reč je o preduzeću Intertrade koje je bilo zastupnik kompanije IBM za SFRJ i u kojem je anketiranje sprovedeno 1971. U njegovoj studiji Jugoslavija je imala visoku distancu moći. 2009) Upravo uključivanje bivše Jugoslavije u Hofstedovo istraživanje je najverovatnije glavni razlog zbog kog se njegova klasifikacija nacionalnih kultura.5 Rezultati Hofstedovih istraživanja Istraživanja na kojima se zasnivaju Hofstedovi zaključci sprovedena su u periodu od 1967. uprkos svojim nedostacima. Proučavanja koja su usledila naknadno dovela su do uvećanje baze podataka koja je konačno uključivala 53 zemlje ili regiona sveta. ovim istraživanjem su obuhvaćeni i zaposleni iz jednog preduzeća bivše Jugoslavije (sa sedištem u Sloveniji i poslovnim jedinicama u Hrvatskoj i Srbiji).1. DIMENZIJE JUGOSLOVENSKE NACIONALNE KULTURE INDEX RANG 1-52 Distanca moći 76 (11-104) 12 Izbegavanje neizvesnosti 88 (8-112) 8 Individualizam 27 (6-91) 33-35 Muške vrednosti 21 (5-95) 48-49 .3 Srprska nacionalna kultura 1. te da su karakteristike organizacione culture IBM-a verovatno uticale na rezultate. (Mojić. nizak individualizam i slabo izražene „muške vrednosti“. Pored toga. do 1973. visoko izbegavanje neizvesnosti. Na osnovu navedenih rezultata. Osim toga. zahvaljujući svojoj metodologiji. ovom istraživanju se zamera da je sprovedeno u četrdeset filijala kompanije IBM (dakle jednog preduzeća). godine. Hofsted je. Hofsted je svrstao bivšu Jugoslaviju u klaster latinoameričkih zemalja.2. uspeo da kvantifikuje poziciju svake nacionalne kulture po svakoj od dimenzija.

2003). To istraživanje je.6 Rezultati istraživanja domaćih autora Vredan izvor za proučavanje kulturnih uticaja na vođstvo u preduzećima Srbije potiče od empirijskih istraživanja o stepenu autoritarnosti među stanovništvom. 1995) . Autori su zaključili da skala. Do 1991. nekvalifikovani radnici (50. kao i netolerantan stav prema onima koji ugrožavaju taj poredak.7 %) i stručnjaci (21. jer su mlađi u proseku obrazovaniji. F-skalu autoritarnosti u Srbiji. 2003). verovatno je ovde manje reč o nekakvom rastu autoritarnosti sa starenjem. Rezultati pokazuju da sve jedinice proučavanja (republike i pokrajne) pokazuju autoritarnu i nedemokratsku orjentaciju (Mojić. ovde se podrazumeva i određeni konvencionalizam. nego uverenja koja su normalno usvojena kroz direktno socijalno učenje i koja su karakteristika datog društvenog okruženja (Mojić. između ostalog. u stvari.1. 2003). Oni su otkrili veoma visoku autoritarnost: u stvari. N.l Tako.1 %). Havelka. Kuzmanović je bio mišljenja da je potrebno vratiti se izvornom značenju reči „autoritarnost“ koje je najtačnije bilo određeno od strane Froma i koje uključuje osobine kao što su „autoritarna potčinjenost“ i „autoritarna dominantnost i agresivnost“. Rot i Havelka su bili među prvima koji su primenili originalnu Adornovu tzv. Jedna druga studija (Kuzmanović. ne meri rane i duboko ukorenjene osobine ličnosti koje su rezultat odbrambene identifikacije sa strogim ocem. pošto se ona pokazala nediskriminativnom. nezaposleni(21. Godine od strane konzorcijuma socioloških instituta i takođe se. potom slede penzioneri (51.9 %). Zato.2. Međutim. verovatno. Istraživački projekat „Društvena svest i kvalitet života“ sproveden je u bivšoj Jugoslaviji od 1989. bavio stepenom autoritarnosti stanovnika Jugoslavije. bilo je neophodno pažljivo je preraditi ili krenuti od potpuno druge zamisli i napraviti novu skalu. službenici sa srednjom stručnom spremom(28. ovde su u pitanju nekritički stav prema autoritetu (vođama u prvom redu) i prekomerno pridržavanje hijerarhijskih principa. procenat autoritarnosti raste od kategorije najmlađih do kategorije najstarijih ispitanjika. dobili su jedan od najviših rezultata ikada otkrivenih u svetu do tada (Mojić. 2003).5 %). mada samo onaj koji je neposredno povezan sa autoritetom i hijerarhijom (Mojić. 1995) imala je slične rezultate. direktori (32. delimično usled razlika u stepenu obrazovanja. među pedesetogodišnjacima je tri puta više autoritarnih nego među mladima do 25 godina.5 %). (Kuzmanović. Rot i Havelka su doveli u sumnju pogodnost F-skale za merenje autoritarnosti kao individualne lične osobine. takođe. kvalifikovani radnici(44. 1973). prilikom istraživanja o srednjoškolskoj omladini (Rot.8 %). Na primer. Naime. nastalim usled različitih uslova razvoja i vaspitanja i. Starost je bila drugi značajan faktorautoritarnosti u navedenom istraživanju. Jaku autoritarnost u najvećem procentu ispoljavaju poljoprivrednici (58. istaklo zanimanje ispitanika kao značajan faktor autoritarnosti.5 %).8 %). Interesantan je podatak da je pronađena veoma visoka korelacija između autoritarnosti i radnog mesta (zanimanja) ispitanika. a više o generacijskim razlikama. Pošto F-skala ovde očigledno nije dobro funkcionisala.

Autoritarnost se povećavala idući od kategorije namlađih ispitanika ka kategoriji najstarijih. Samo se kod četvrte dimenzije pokazalo da je menadžerska potkultura manje „ženska“ nego nacionalna kultura ostalih zaposlenih. pošto nisu upotrebljene identične skale i skale sa istim brojem stavki kao u prethodnim istraživanjima. više od pedeset godina ranije. (Mojić. 1997) otkrilo je nešto nižu autoritarnost u Srbiji u odnosu na period nekoliko godina pre toga. Najnovije istraživanje (Mojić. slab individualizam i više prisutne „ženske“ vrednosti. Kao i u Hofstedovim istraživanjima. a kao najznačajniji faktori autoritarnosti pokazali su se starost i zanimanje. stručnjaci i naročito studenti. . 2003) Svi autori su potvrdili izuzetno snažnu autoritarnu orjentaciju među stanovništvom Jugoslavije i Srbije. izbegavanja neizvesnosti i kolektivizma od „nemenadžera“ (ostalih zaposlenih). Najveće iznenađenje predstavlja činjenica da su menadžeri u preduzećima Srbije imali veće skorove kod distance moći. Ipak ovi rezultati se moraju uzimati sa rezervom. 2003) koje se odnosi na uslovljenost stilova vođstva menadžera u Srbiji nacionalnom kulturom potvrdilo je dosadašnje nalaze. visoko izbegavanje neizvesnosti.Novije istraživanje (Kuzmanović. a smanjivala sa povećanjem nivoa obrazovanja. utvrđeno je da srpsku nacionalnu kulturu karakteriše visoka distanca moći. Najslabiju autoritarnost pokazivali su službenici.