You are on page 1of 236

zdls

Bosnaunited

1

zdls

IRVIN JALOM
PROBLEM
SPINOZA

Prevela s engleskog
Slađana Madžgalj-Žakula

Bosnaunited

2

zdls

PROLOG
Odavno sam bio zainteresovan za Spinozu i godinama sam želeo da pišem o tom
hrabrom misliocu sedamnaestog veka, toliko usamljenom - čoveku koji je živeo bez
porodice, izvan bilo kakve zajednice - autoru knjiga koje su istinski promenile svet. On je
anticipirao sekularizaciju, liberalni demokratski politički sistem i uspon prirodnih nauka, i
utro put prosvetiteljstvu. Činjenica da je u dvadesetčetvrtoj godini ekskomuniciran iz
jevrejske zajednice i da su hrišćani za njegovog života zabranjivali sve što je napisao,
oduvek me je fascinirala, možda zbog mojih vlastitih ikonkolastičkih sklonosti. Uz to, ovaj
neobičan osećaj srodstva sa Spinozom dodatno je osnažila spoznaja da je Ajnštajn, jedan od
mojih najvećih junaka, bio spinozista. Kada je govorio o Bogu, Ajnštajn je govorio o
Spinozinom Bogu - Bogu koji je potpuno ekvivalentan sa prirodom, koji obuhvata sve
postojeće i „koji se ne kocka sa univerzumom” - jer sve što se događa, bez izuzetka, događa
se prema strogim zakonima prirode.
Verujem, takođe, da je Spinoza, poput Ničea i Šopenhauera, čijim životima i učenjima
sam se pozabavio u dva prethodna romana, napisao mnogo toga i te kako relevantnog za
moje polje psihijatrije i psihoterapije - na primer, da su ideje, misli i osećanja uzrokovani
prethodnim iskustvima, da se strasti mogu proučavati bestrasno, da razumevanje vodi
u onostranost - i hteo sam da jednim romanom posvećenim tim idejama odam počast
njegovom delu.
Ali kako pisati o čoveku koji je živeo tako kontemplativnim životom obeleženim sa
svega nekoliko upečatljivih spoljašnjih događaja? Bio je izuzetno povučen, i u svojim
spisima je vlastitu ličnost držao sasvim po strani. Nisam imao ništa od onoga na černu se
obično gradi priča - nije bilo porodičnih drama, ljubavnih afera, ljubomore, nikakvih
zanimljivih anegdota, sukoba, svađa ili pomirenja. Vodio je obimnu prepisku, ali posle
njegove smrti, sledeći instrukcije koje je ostavio, njegovi prijatelji su iz pisama uklonili
gotovo sve lične opaske. Ne, nije bilo mnogo spoljne drame u tom životu: većina
proučavalaca smatra Spinozu blagom i plemenitom dušom - neki porede njegov život sa
životom hrišćanskih svetaca, neki čak i sa Isusovim.
Tako sam resio da pišem roman o njegovom unutrašnjem životu. Tu je stručno znanje
moglo da mi pomogne da ispričam Spinozinu priču. Na kraju krajeva, bio je ljudsko biće i
stoga je i sam morao da se bori sa istim onim bazičnim ljudskim konfliktima koji muče i
mene i mnoge pacijente s kojima sam radio proteklih decenija. Morao je imati snažan
emocionalni odgovor na to što ga je jevrejska zajednica u Amsterdamu ekskomunicirala u nj
egovoj dvadesetčetvrtoj godini - jednim neopozivim ediktom kojim je svim Jevrejima,
uključujući i njegovu vlastitu porodicu, naređeno da ga zauvek izbegavaju. Nijedan Jevrejin
neće nikada više razgovarati s njim, trgovati s njim, čitati njegove reči, niti mu se približiti
na više od petnaest stopa. I, naravno, ne postoji niko ko nema unutrašnji život sačinjen od
fantazija, snova, strasti i čežnje za ljubavlju. Gotovo četvrtina najvažnijeg Spinozinog dela,
Etike, posvećena je „prevazilaženju robovanja afektima”. Kao psihijatar, sklon sam uverenju
da nije mogao da napiše te stranice a da nij e iskusio svesnu borbu sa vlastitim afektima.
Ipak, godinama sam tapkao u mestu jer nisam mogao da nađem priču bez koje nema
romana - a onda je moja poseta Holandiji, pre pet godina, sve promenila. Otišao sam tamo
da održim predavanje, i kao deo naknade zatražio i dobio „Spinozin dan”. Predsednik
Bosnaunited

3

zdls

holandskog Društva Spinoza i vodeći spinozista, prihvatio je da ga provede sa mnom u
obilasku svih važnih lokacija - kuća u kojima je Spinoza stanovao, mesta gde je sahranjen, i
kao najzanimljivije, njegovog muzeja u Rejnsburgu. I upravo tu sam doživeo epifaniju.
Ušao sam u Spinozin muzej u Rejnsburgu, udaljen nekih četrdeset i pet minuta vožnje
od Amsterdama, sa žestokim predosećanjem, očekujući - šta? Možda susret sa Spinozinim
duhom. Možda priču. Ali, već na samom ulasku sam se razočarao. Posumnjao sam da taj
mali, oskudni muzej može da me približi Spinozi. Jedine barem donekle lične predmete
predstavljala je zbirka od 151 knjige iz Spinozine biblioteke, i smesta sam se uputio ka
njima. Dali su mi punu slobodu i ja sam, jednu za drugom, uzimao te knjige iz sedamnaestog
veka, mirisao ih i držao u rukama, trepereći od uzbuđenja što dodirujem predmete koje je
nekada i sam Spinoza dodirivao.
Ali, domaćin je ubrzo prekinuo moj zanos: „Naravno, dr Jalom, posle njegove smrti,
imovina koju je posedovao - krevet, odeća, cipele, olovke i knjige - data je na licitaciju kako
bi se platili troškovi sahrane. Knjige su bile prodate i rasute na sve strane, ali na sreću, notar
je pre licitacije sačino detaljan popis i nakon više od dve stotine godina jedan jevrejski
filantrop je ponovo prikupio većinu istih naslova i izdanja iz istih godina i gradova u kojima
su objavljena. Dakle, mi je zovemo Spinozina biblioteka, ali je ona zapravo replika. Njegovi
prsti nikad nisu dotakli te knjige.”
Udaljio sam se od biblioteke i netremice zagledao u Spinozin portret koji je visio na
zidu, osetivši vrlo brzo kako se utapam i nestajem u tim ogromnim, tužnim, ovalnim očima
pod teškim kapcima, što je bilo gotovo mističko iskustvo, koje se meni retko kad događa. Ali
onda je moj domaćin rekao: „Možda niste znali, ali to nije stvarni Spinozin portret. To je
samo lik iz mašte nekog umetnika, sačinjen na osnovu šturih opisa iz nekoliko tekstova. Ako
su i postojali crteži iz njegovog vremena, nijedan, nije sačuvan.”
Možda priča o pukoj neuhvatljivosti, pomislio sam.
Dok sam u drugoj sobi razgledao sprave za brušenje sočiva - takođe ne njegovu vlastitu
opremu već, kako je bilo navedeno u muzejskoj legendi, opremu sličnu njoj - začuo sam da
jedan od mojih domaćina u sobi s bibliotekom pominje naciste.
Vratio sam se nazad. „Šta? Nacisti su bili ovde? U ovom muzeju?”
„Da - nekoliko meseci nakon blickriga u Holandiji, ERR trupe su došle u svojim velikim
limuzinama i pokrale sve - knjige, bistu, portret Spinoze - sve. Natovarili su i odneli sve, a
onda zapečatili i konfiskovali muzej.”
,,ERR? Za šta je to skraćenica?”
„Einsatzstab Reichsleiter Rosen berg. Opertivna jedinica vođe Rajha Rozenberga - onog
Alfreda Rozenberga što je bio glavni nacistički ideolog antisemitizma. On je bio zadužen za
pljačkanje u korist Trećeg Rajha, i po njegovim naređenjima, ERR je opustošio celu Evropu u početku samo stvari Jevreja, a potom, tokom rata, sve što je bilo vredno.”
„To onda znači da su ove knjige dva puta oduzimane Spinozi?” - upitao sam. „Hoćete da
kažete da su ponovo morale da se kupuju i da je biblioteka po drugi put kompletirana?”
„Ne - nekim čudom knjige su preživele i vraćene su ovde posle rata, s izuzetkom
nekoliko primeraka.”
„Neverovatno!” Evo priče, pomislio sam. „Ali, pre svega, zašto se Rozenberg uopšte
bavio tim knjigama? Razumem da one imaju neku vrednost - budući da su iz sedamnaestog
Bosnaunited

4

Ali poslednji pripadnik te porodice je nedavno umro i Društvo Spinoza je odmah kupilo i taj deo poseda i upravo započelo njegovu rekonstrukciju kako bi bio pripojen muzeju. „Šta je to?” Stari čuvar se popeo par stepenika da pogleda i kazao da su to bila tajna vrata koja su vodila u majušni tavanski prostor gde su se dve Jevrejke.svega nekoliko posetilaca je do sada videlo drugu polovinu kuće. neupadljive spavaće sobe. Ušao sam u muzej sa jednom misterijom a sada iz njega odlazio sa dve. Ubrzo posle toga počeo sam da pišem.nalazi se među zvaničnim dokumentima iz Nirnberga. . strmim stepenicama do male.” „Rudniku soli? Neverovatno!” Uzeo sam jednu od knjiga . Prošao sam posred tog gradilišta kroz skromnu kuhinju i dnevnu sobu i popeo se uskim. Alfred Rozenberg.ali zašto nacisti nisu jednostavno umarširali u Rejks muzej u Amsterdamu i skinuli sa zida samo jednu Rembrantovu sliku koja vredi pedeset puta više od cele ove zbirke?” „Ne.i blago je gladeći rukom rekao. kao što su spalili toliko toga po Evropi?” Složili su se.I gde je bibloteka držana tokom rata?” „To niko ne zna. oni sačuvali ove knjige. Na šta je mislio? Šta je za naciste bio problem Spinoze?” Kao par pantomimičara. Rozenbergov oficir.’ Možete videti taj izveštaj na internetu. a neke i starije . moji domaćini su slegnuli ramenima i raširili ruke. „Hoćete da kažete da su zbog tog ‘Spinoza problema’. na neki svoj način i iz sopstvenih razloga tragao za Spinozom. „Dakle. jer su u njoj vekovima živele brojne generacije neke lokalne porodice. skrivene. gore na tavanu Spinozine kuće. uveren da b iblioteka koju je tu našao može da pomogne nacistima da reše „problem Spinoze”? I šta je uopšte bio njihov problem Spinoze? Pitao sam se da li je i taj nacista. ova stara knjiga može da ispriča svoju vlastitu priču. „‘Istraživanje problema Spinoze’”? Ne razumem.” Domaćini su me poveli u razgledanje ostatka kuće. „Mi smo ih hranili i dobro se brinuli o njima.” Bio sam zapanjen. majka i ćerka.” A svud naokolo katastrofa! Četiri od pet holandskih Jevreja nacisti su ubili! Pa ipak. Dok je dole majušni Spinozin muzej opljačkao. nije u tome stvar.kopiju Ilijade iz šesnaestog veka . Stigao sam u pravo vreme . Bosnaunited 5 . naveo je jednu važnu rečenicu: ‘Ona sadrži dragocene rane radove od velikog značaja za istraživanje problema Spinoze. kad mi je za oko zapala tanka brazda koja je oivičavala jedan neveliki prostor u uglu tavanice. ERR je iz nekih misterioznih razloga bio zainteresovan za Spinozu.. U službenom izveštaju. Ja sam i dalje insistirao. ako želite . umesto da ih spale. dve Jevrejke bile su bezbedno čuvane tokom čitavog rata. Knige su prosto nestale na pet godina i ponovo se pojavile 1946. u nekom nemačkom rudniku soli. zapečatio i konfiskovao neki oficir Rozenbergovih specijalnih odreda. Preleteo sam pogledom preko te jednostavne prostorije i počeo da silazim. krile od nacista tokom čitavog rata. Nije se radilo o novcu.zdls veka. nacista koji je rukovodio pljačkom biblioteke.

Izlazi napolje i započinje svoj svakodnevni dvoboj sa zarđalim katancem na vratima. Međutim. Vrvi od licitanata koji očekuju prodaju celokupne slikarove imovine. koja će tri stoleća kasnije postati njegov muzej i memorijalni centar. kandiranog đumbira.APRIL 1656 Sa poslednjim odsjajima svetlosti u vodama Zvane-nburhvala. Pirati su presreli poslednju isporuku iz Baija i sad nema kafe. Odlično . Primiče se bliže da uhvati blag ali prodoran pogled pohotnog mladića sa kicoškim šeširom. Generacijama unazad porodica Spinoza je vodila uspešan uvozno-izvozni veleprodajni posao. ni kakaoa. Više nego zadovoljan. Udišući prašnjav vazduh. započinje uspon drugog umetnika. gde su se odvijale poslednje pripreme za licitaciju. mlađim momcima koji su delovali iscrpljeno. obrativši mu se na uglađenom portugalskom. kojem će se kasnije diviti ali ga nikada neće upoznati). I ta grupa muškaraca oko nje. kao da su doputovali izdaleka.Gabrijel i Bento . Nekoliko radnika. grožđa. Ta kuća. šećera.zdls Poglavlje 1 AMSTERDAM . danas je svedok njegove sramote. ispisuje svoje ime u donjem desnom uglu. i posrće ka taverni na uglu. dvadesettrogodišnji trgovac (rođen samo nekoliko nedelja posle Vermera. kao i njegovi džepovi. sa masivnom snažnom glavom Bosnaunited 6 . i kreće ka uskim. badema i leblebija. Žuta zrači kao uglačana sunčeva svetlost. bez prebijene pare i blago pripit Rembrant van Rejn nanosi poslednje poteze četkicom na sliku Jakov blagosilja Josifove sinove. u Brejstratu broj 57. i isparenjima oštrog španskog vina. Njegovo lice je savršeno. samo dve četvrti dalje od Rembrantove kuće. U tom času prenuo ga je nepoznati glas. sa krupnim tamnim izražajnim očima. on izlazi napolje. „Jeste li vi Bento Spinoza?” Spinoza se okrenuo prema dvojici stranaca. u Brejstratu broj 4. kitnjastim slovima ispisuje svoje ime u donjem desnom uglu. Najpre prostitutka u veličanstvenom žutom žaketu. kružnim stepenicama. Vermer klima glavom gledajući u tog minijaturnog sebe. Trgovci umotavaju tende i zatvaraju radnje na trgu. Amsterdam je usporen: grad tuguje. Nedaleko od kanala. čistog maslinastog tena. sedamdeset kilometara južnije. Grubo odgurujući znatiželjnike na stepeništu. ali sada su braća Spinoza . A tamo u Amsterdamu.spali na to da vode samo ovu maloprodajnu radnjicu. Pažljivo je pregleda s desna na levo. Dobro je. duboko udiše slani vazduh. Amsterdam se gasi. Bojadžije skupljaju purpurne i grimizne tkanine koje su se sušile na kamenim nasipima duž kanala. Još jednom se osvrće naokolo: mnoge police su prazne. vukući se kućama teškim korakom. zastaju kod tezgi s haringama da prezalogaje uz holandski džin i potom nastavljaju svojim putem. priprema se da zatvori svoju radnju. Izgleda odveć delikatno i lepo za jednog dućandžiju. još se oporavlja od kuge koja je pre samo nekoliko meseci usmrtila svakog devetog stanovnika. baca paletu na pod.svaki samo što ne iskorači s platna i ne progovori. u Delftu. Dobro. Jedan visok. Podvodačica. Dvadesettrogodišnji Johanes Vermer još jednom se osvrće na svoju novu sliku. Bento Spinoza s gađenjem prepoznaje smrad pacovskog izmeta pomešanog s mirisom suvih smokava.

tamnih očiju. . Čak i u prisustvo Boga. Govori da će se ubiti. (Sve primedbe u knjizi dala je prevoditeljka. odgovorio je Spinoza.prev. I to. Duge zamršene kose. On je mudar i razume se u te stvari. U sve verske obrede. sigurno bili sledeći veliki rabin Amsterdama. „Ja sam Jakob Mendoza”. „Nikada niko nije tražio od mene tako nešto. Morate otići kod njega. ne naročito uspešno.I ko vas je obmanuo poslavši vas k meni.” „Čudno. a ne suditi’. ja idem na n ešto drugo.Jakob je potapšao Franka po ramenu . i od kojih je 248 pozitivnh i odnose se na činjenje. Ovo je moj rođak. ali pogrešili ste.I?” „Ozbiljan problem. Možemo li s vama?” „Ne. Potrebni ste nam. rekao je onaj viši. to me se ne tiče. izdanje Savez jevrejskih opština Jugoslavije. stoji iza njega. Imam sastanak koji ne smem da propustim. naš daleki rođak. da veruje da sve portugalske Jevreje koji su prešli u hrišćanstvo. obično se koristi kao sinonim za činjenje dobrih dela.. Sav uštogljen.” „Da”. Da razgovaramo. Idite kod Benta Spinoze.” „Idete na Šabat. rekao je. ‘samo pogoršao Frankovo stanje.. a 365 negativnih i znač« zabranu činjenja. ali zaprljana i izgužvana. čak i ako su bili primorani da biraju između preobraćenja i smrti.. (Objašnjenja hebrejskih reči i pojmova preuzeta su iz: Zbirka pojmova iz Judaizma. strelovito.” „Da pomognem?” „Franko je izgubio veru.) 1 Bosnaunited 7 . Možda samo vi. Žao mi je. Cadik Danon. Stalno je u strahu. „Izvinite.) prim.” Na hebrejskom reč micva ozanačava neku od 613 zapovesti koje je Bog dao Mojsiju na Sinajskoj gori kada i Toru.” Spinoza je pokazao na prašnjavi prozor kroz koji su se videle poluprazne police. i jutros smo upravo to hteli da uradimo. oštre brade i snažnog nosa. savetovao nam je da ne idemo tamo.” „Dobro. jer mora da se vrati svojoj veri.. upravo sam ga doveo iz Portugala. al i se odmah povukao. Molitvu. Ja sam samo trgovac koji vodi malu radnju. Vodim i Franka. Ali čovek kod koga smo odseli.” „On tvrdi da biste vi. Franko Beniteš.A šta je to?” upitao je Jakob. ‘Rabi Mortera bi’. „Moramo da se vidimo s vama. Odeća mu je od fine tkanine. A zašto mene tražite?” „Rekli su nam da vi možete da pomognete. Ne mogu ništa da učinim za vas.” . Moj rođak je u opasnosti.’” „Kakva je to priča? Ja sam samo trgovac. obučen u grubo seljačko odelo. Možemo li sutra da se vidimo? Da li biste bili voljni da nam pomognete na Šabat? To je dozvoljeno jer je to micva 1. ‘Franku je potreban neko ko će mu pomoći. I još je kazao da je Rabi Mortera strog prema onima koji sumnjaju.„ima problem. Drugi. da niste smrću oca i starijeg brata prinuđeni da vodite posao.” „Juče smo stigli. čeka večno prokletstvo. On sumnja u sve. Ne spava. Moj rođak” .” Spinoza je odmahnuo glavom. U današnje vreme. Beograd. „Rabi Mortera je naš duhovni vođa. kao preplašeni punoglavci. u sinagogu? Je l’? Idemo i mi.zdls pognutom napred. Spinoza je oprezno klimnuo glavom. Quatro pres 1996. Samo mu se oči pokreću. rekao je. kao što vidite.” „Moram da idem.. naizgled odveć teškom da bi je držao uspravno.” .

savršeno i celovito biće nema nikakve potrebe. Stoga mi dozvoli. „Zato”. nedostatke. da li veruješ da je Bog svemoćan?” Jakob je potvrdio. zastupa porodicu Spinoza u sinagogi.. kao učitelj mladom učeniku. ja imam jedno pitanje.” „Ali sveta Tora”.” „Moj otac je spaljen na lomači pre samo godinu dana. ovde. po definiciji. „Da je Bog savršen? Celovit?” Jakob je ponovo potvrdio. „Ne. sada je podigao pogled i prvi put se oglasio: „Ne tražim mnogo. Brat moga oca. pa čak ni da li ga mi slavimo. vidiš? To je čovek koga tražim. „tvrdim da Bog nema nikakve želje u vezi s tim kako. Jakobe. da ja volim Boga na svoj vlastiti način.” „Radnja? Otvorena?” Jakob se umešao. Gde j e Bog koji je stvorio takav svet? Zašto dozvoljava takve stvari? Da li me vi osuđujete što to pitam?” Franko je nekoliko trenutaka gledao Spinozu pravo u oči. malo oklevao.” „Ali šta ja mogu.zdls Franko.” Bosnaunited 8 . samo nekoliko reči sa vama.. ubijen je ubrzo posle toga. ne obazirući se na Frankovo cimanje za rukav.” Franko se razrogačenih očiju okrenuo prema Jakobu. E sad. „Čovek koji je nazvan ‘blaženi’ . koji je zurio u zemlju dok je Jakob govorio. Dođi ovde u radnju. „Na Šabat?” „Moj mladi brat. „Razgovaraću s tobom Franko. zahteve. Gabrijel. niti želje. A njegov zločin? Našli su stranice Tore zakopane iza naše kuće.” Spinoza se okrenuo ka njemu i blago. kao da hoće da kaže. „ali vrhovna volja Božja je da ne radimo na Šabat. rekao: „Kaži mi Jakobe. Jakobov otac.Bento na portugalskom i Baruh na hebrejskom . insistirao je Jakob. Zar ćete odbiti brata Jevrejina? To je vaša dužnost prema putniku. Ja sam morao da pobegnem iz Portugala. Biće otvorena. Tiče se ovog sveta u kom sin udiše miris spaljenog tela svog oca. da izbegnem inkviziciju. baš kao što je morao da beži i vaš otac i vaša porodica. Spinoza je primetio začetak osmeha na Frankovim usnama..sigurno neće odbiti da razgovara sa mnom?” Krajnje ozbiljan.U sinagogi?” upitao je Franko. „Onda ćeš se svakako složiti i da. Zar nije tako?” Jakob se zamislio. da taj sveti dan provodimo u molitvi i činjenju micve. nastavio je. Sutra u podne?” . „Eto vidiš. Spinoza je klimnuo glavom. a onda nastavio. a onda oprezno klimnuo glavom.

ja i dalje verujem da vi niste osoba bez potencijala.Alfred je svoj govor namenio isključivo nemačkoj većini i potpirivao duhove pričajući o njihovoj misiji čuvara uzvišene nemačke kulture. zaneo se. Za trideset godina će sa svojim specijalnim odredom upasti u mali holandski muzej u Rejnsburgu i konfiskovati Spinozinu ličnu biblioteku od stotinu pedeset i jednog toma. Alfred je vižljast momak. Alfred se lupio dlanom po čelu. Deluje prkosno.3 MAJ 1910 Vreme: 4 sata popodne Mesto: Klupa u glavnom holu ispred kancelarije direktora Petri-Realšule. Ali. zastao je.uglavnom baltičkih Nemaca. skočio da ga pozdravi. ukazuju na strepnju.” Možda je trebalo da se zaustavi na tome. Iako je bilo prisutno gotovo svih četrdeset maturanata iz njegovog razreda . Po svoj prilici je otišao predaleko. okrenuo se prema Alfredu i ne baš neljubaznim glasom prošaptao. pitajući se zašto mu je zap ravo naloženo da se javi u direktorovu kancelariju. a on će odrično zavrteti glavom kad ga američki dželat u Nirnbergu bude upitao. Šesnaestogodišnji Alfred Rosenberg vrpoljio se na klupi. ta knjiga će obezbediti dobar deo ideoloških osnova Nacističkoj partiji i dati opravdanje za uništenje evropskih Jevreja. i opazivši her Šefera. veterana iz Prvog svetskog rata po imenu Adolf Hitler. i mešati se sa nižim rasama. koje se zatvaraju i otvaraju. Ovaj se samo namrštio. sivo-plavih očiju i tevtonskog lica skladnih proporcija. Nemojte sada praviti gluposti. „Rozenberg. „Da li želite još nešto da kažete?” Mladi Aflred je osluškivao odjek koraka koji su se približavali hodnikom. Poljake i Jevreje .zdls Poglavlje 2 REVAL. „Herr Rosenberg. Tako loše rasuđivanje ne potire ni to što ste izabrani za predstavnika razreda. Za dvadeset godina će odložiti pero i trijumfalno se smeškati dovršivši poslednju stranicu svoje knjige Mit dvadesetog veka. ali njegove pesnice. Njegova razmišljanja prekinulo je otvaranje ogromnih. tri i po metra visokih vrata i gromki glas direktora Epštajna. svog mentora i nastavnika nemačkog jezika. rekao im je. A za trideset i šest godina njegove upale oči s tamnim podočnjacima će gledati zbunjeno. i priključiće se Partiji ubrzo posle njega. ESTONIJA . tako. „Očuvajmo našu rasu čistom”. jedan pramen kestenjaste kose pada mu tačno pod željenim uglom preko čela. i niko. Za osam godina će iz Revala otputovati u Minhen i postati vrlo pi o dan an tiboljševički i antisemitski novinar. Bradu drži visoko uzdignutu. Ispod očiju nema podočnj aka . uz poneke Ruse. Ali pre nego što će ući. sve nas. razočarali ste me. Za devet godina će na mitingu Nemačke radničke partije čuti zapalj iv govor novog kandidata. blago klimnuo glavom u prolazu i otvorio vrata direktorove kancelarije. herein. Maturiraćete za samo nekoliko nedelja. prihvatati inferiorne ideje. Epštajna.” Sinoćni izborni govor! A. Predodređena da postane bestseler prodat u milionskom tiražu. Estonce.oni će doći kasnije. lošim rasuđivanjem u govoru koji ste sinoć održali.” Bosnaunited 9 . Naravno to je ono zbog čega mi je naređeno da dođem. Pa ipak. Izgleda kao bilo ko. u tome je stvar. bitte. „Nemojmo je slabiti tako što ćemo zaboraviti našu slavnu tradiciju. On je gotovo muškarac i čitav život je pred njim.

kako biste stekli prednost na izborima. Ne gubeći vreme. Povrh toga. govorio sam previše žustro. To je bio izborni govor. mi smo predani luteranci. Da moramo da sačuvamo svoju rasu i svoju kulturu. Alfred je primetio kako her Šefer. kao i preci moje žene čisti Nemci. I recite mi. naravno da nemate odgovor. direktor je odmah prešao na stvar. uh. Her Epštajn je lupkao prstima po dugačkom stolu i potom nastavio.” .” „Glasina koje vi rado širite...” Alfred je blago klimao glavom. Alfred je uzdahnuo.vidno manju od one dve sa visokim naslonom na suprotnom kraju.A. „Da.zdls Ušavši. ja sam jevrejskog porekla. tamnog.A šta je sa mnom i sa Jevrejima?” Alfred je bez reči ponovo sagnuo glavu. Alfred je odmahivao glavom.. Rozenberg.” „Gospodine. gospodine. „Dakle. onako uopšteno. i da su došli na Baltik u 14. Alfred je spazio kako na jednom kraju dugačkog. skida naočare i trlja oči. Valjda vaše ime?” „Znači. je l’ to znači to? Ili 50 procenata njih? Ili samo neki? Ili možda samo jedan od hiljadu? Šta su pokazala vaša naučna istraživanja?” Nije bilo odgovora. da li sam tačno preneo vaš stav?” „Gospodine.” Krajičkom oka. „Rozenberg. zavaljen u stolici. masivnog drvenog stola sede direktor i nastavnik nemačkog. veku. Govorili ste uopšteno. I. .. ja sam samo rekao ono što svi Nemci misle. . visokog preko metar i osamdeset. „Nisam to rekao. ali je ipak sa zebnjom podigao pogled ka direktoru. pokušao da utone dublje u stolicu. Ali sada ja stojim pred vama. i oborio glavu. nego pojedinačno. skliznuo pod sto. „Uh.A vaše ime. Možda vam se jezik razveže ako vam kažem da su moji preci. i pričao sam tako zato što su oni želeli da čuju upravo to. Uvek se osećao sićušnim u prisustvu direktora Epštajna. shvatam. „Zar mislite da uprkos naučnom i filozofskom obrazovanju koje ste stekli u ovoj školi..” Bosnaunited 10 .. vi ste mene i moju ženu nazvali Jevrejima”. pedantno oblikovanoj bradi. jesu li te glasine utemeljene u činjenicama? Ili prosto vise u vazduhu?” „Činjenice?” Alfred je odmahnuo glavom. Najradije bi iskočio kroz prozor. prodornim očima i teškoj. „Pa ipak. Rozenberg? Da li je i vaše ime jevrejsko?” „Siguran sam da nije. Direktor Epštajn je dao znak Alfredu da sedne na stolicu na drugom kraju stola . je li tako? A Jevreji su niža rasa i ne bi trebalo da podučavaju Nemce? I ja svakako nisam zaslužio da se uzdignem do mesta direktora?” Nije bilo odgovora. ne uopšteno. nikada ne treba da razmišljate o tome kako znate ono što znate? Zar to nije jedna od osnovnih lekcija prosvetiteljstva? Da li smo vas izneverili? Ili ste vi nas?” Alfred je delovao preneraženo. Epštajn je jevrejsko ime? Svi Epštajni su Jevreji. nastavio je direktor. Rekao sam samo da ima glasina.. čoveka čiji autoritet je bio otelovljen u impozantnoj pojavi. zar ne? I moja žena je takođe Jevrejka. Rozenberg.

. Na primer. kao Grinbaum. Poštedite me tih govorancija.kao Rozenblum . doba razuma i nauke?” „Tačno. Direktor Epštajn je nastavio s pitanjima.zdls „Ja nisam tako siguran. Dobro. „U osamnaestom veku i.” „Rozenberg. možda po nekom cvetu . i to da zaštitim čistotu naše velike arijevske rase. Recite mi.” „Ja verujem da će nas. gospodine?” „Da. Direktor Epštajn je pokušao da ode još dalje.. kako biste im odgovorili?” „Sledio bih vaš primer. Rosenberg. „Isto tako je i vaše ime. Još popularnija su bila imena po plemićkim zamkovima. her Šefer i ja ćemo odlučiti šta će biti vaš drugi poučni zadatak.I da li ste imali u vidu njihova osećanja i reakciju na vaše reči da su Jevreji nedostojni ove škole?” „Ja verujem da je na prvom mestu moja dužnost prema Otadžbini. Rozenberg. nastavio je direktor Epštajn. mogla su im biti dodeljena smešna imena.. . ako ne budemo bili obazrivi. Izgleda da su vam her Šeferove lekcije ipak koristile.” Alfred je polako počeo da uviđa koliko je njegova situacija ozbiljna. stvaralačke sile celokupne civilizacije. A vi?” Alfred je odmahnuo glavom. Pitao sam vas za osećanja Jevreja u vašoj publici. da li znate kada i šta je bilo prosvetiteljstvo?” Pogledujući u her Šefera. A neki su platili manje za tradicionalna imena kao što su Levi ili Koen. gospodine. zamak Epštajn je imao plemenitu konotaciju. vrlo staro.. direktor Epštajn i her Šefer razmenili su zabrinute poglede. kad bi se to dogodilo. izbori su završeni.. Rozenberg”.” direktor Epštajn je zastao i potom zagrmeo. jer je pripadao čuvenoj porodici iz Svetog Rimskog carstva. Reći ću vam nekoliko činjenica o imenima. ako i kada biste otišli tamo. Oni su paraziti. i bilo je to doba. „Recite mi. „Da li znate kako se to radi?” Ponovo odmahivanje. Posle našeg današnjeg razgovora.. „Rozenberg. Suprotnost arijevskim vrednostima i kulturi. dočekali prezrivi pogledi i osmesi. i to ime su često birali Jevreji koji su u osamnaestom veku živeli u njegovoj blizini. Oni su slabi. Krajem tog veka.. Ako bi odbili da plate. uradićete dva zadatka da biste otklonili sve moje sumnje u to da ste spremni da maturirate i upišete se na Politehnički institut. i pratile glasine o jevrejskim precima u vašoj lozi.” Iznenađeni Alfredovom žestinom. „Onda će jedan od vaših obaveznih predmaturskih zadataka biti da naučite sve o genealoškom istraživanju i da istražite svoje poreklo. Na časovima o Prosvetiteljstvu u Nemačkoj.ili u nekakvoj vezi sa prirodom. Večni neprijatelj. „da li ste znali da je sinoć na mitingu bilo i učenika koji su Jevreji? Alfred je blago potvrdio glavom. Odgovorite na moje pitanje.” „Jedan od mojih zadataka. Većina Jevreja je pristala da plati lepša ili otmenija imena. Alfred je slabašnim glasom krotko odgovorio. Ali tokom više od stotinu godina. i govorio o svojim precima. Bosnaunited 11 . gospodine. Postalo je uobičajeno jevrejsko ime u otadžbini i znajte da bi vas. u Nemačkoj su donete mere kojima je Jevreje trebalo pretvoriti u nemačke građane i oni su bili primorani da izaberu i plate nemačka imena. jevrejska rasa uništiti. steklo je novi život.” „Ja sam istražio genealogiju svoje porodice unazad nekoliko vekova. kao što su Šmucfinger (Prljavoprstić) ili Drekleker (Dubrolizac).” „Da.

parazitska.” „0. pitao bih se šta je pio. „Gde ste pokupili te ideje? Kažete da ste o tome čitali. oni nisu imali u sebi ni kapi prave izraelitske krvi.. sedeo i ćutao. „Odakle mu ove ideje. „Da vidimo sad nešto drugo. her Epštajn je nastavio.opisanih u Bibliji izumrli. koji je rođenjem bio Jevrejin. odgovorio je Alfred.” „Šta?” direktor Epštajn je po digao ruke i okrenuo se her Šeferu upitavši ga. naravno. „Odlično.” Alfred je. a ne u Judeji. Rozenberg.” . Hajde da probamo da razgovaramo drugačije. „Ja sam čitao da se Isus rodio u Galileji.” Alfred je ponovo munjevito odgovorio. inferiorna mala rasa?” Alfred je potvrdno klimnuo glavom. „Ali ne zahvaljujući sopstvenoj snazi. sada Bosnaunited 12 . zbunjen. gospodine. I. Setite se Gospoda. Zar Darvin ne bi zaključio da su Jevreji od svih njih najsposobniji. Pratite li me?” Alfred je munjevito odgovorio. svakako složiti s tim da je jevrejska rasa dala velike ljude. ostavimo se toga”. Isusa. najsposobniji opstaju. „Recite mi onda. gde su bili Jevreji.. Je li tako?” Alfred je potvrdio. Rozenberg?” „Veličanstvenu knjigu. „Hoćete da kažete da se u velikoj shemi prirode našlo mesta i za poštenje. Rozenberg.” odgovorio je direktor Epštajn. „Možete li da navedete neke od tih iščezlih naroda?” Alfred je progutao knedlu: „Teničani. Drugim rečima. Vi ćete se. her Šefer? Da nije maloletan. zar ne?” „Da. da. kako može ta slaba rasa da ugrožava našu svemoćnu arijevsku rasu?” Dok je Alfred pokušavao da formuliše odgovor.” „Dakle. „Knjiga Hjustona Stjuarta Čemberlena”. Rozenberg. Rozenberg. rekao je her Šefer. kod her Milera. Opstali su samo isisavajući snagu i zlato i bogatstvo od nas. Bacio je pogled ka her Šeferu koji je klimao glavom. vi ste prilježno iščitali Stari zavet na časovima veronauke. oni ne igraju pošteno. Ali svi oni su izumrli i nestali. Šta vi to čitate. Osim Jevreja. Iako su neki Galilejci vremenom počeli da praktikuju judaizam. Jevreji su opstali. Osnove devetnaestog veka. ali svakako ne na mojim časovima. „kod her Šefera. „Dobro. da li ste učili o Darvinu na časovima her Šefera?” „Da”. „Kažite. „On je Englez.” Her Šefer se lupio rukom po čelu i utonuo u stolicu. na časovima istorije i kod her Vernera na časovima biologije. hajde sad da uzmemo u obzir činjenicu da su gotovo svi narodi i kulture .zdls „Čini se da pokušavate da izbegnete moje pitanje. „Šta je to?” upitao je direktor Epštajn. ne sećam se da sam kod Darvina našao bilo šta o poštenju. rekao je direktor.I šta znate o Darvinu?” „Znam za evoluciju vrsta i za opstanak najsposobnijih. Je li to ono čemu ih učite na časovima isto rije?” Vrteći glavom her Šefer se obratio Alfredu.” „Ah.. i Edomiti”. Moaviti. Jevreji su slaba.na desetine njih . plemenita životinja u svojoj borbi za opstanak ne treba da koristi kamuflažu ili tajno oružje? Čudno. Oni su bili paraziti i sprečili su arijevsku rasu da postane još sposobnij a.

„Gde ste vi našli Čemberlenovu knjigu?” „Čitao sam neke delove u kući mog ujaka. upitao je direktor. pokazujući na police s knjigama u kožnom povezu duž zidova direktorove kancelarije. o tome kako su naučnici pogrešno pisali o istoriji kao progresu čovečanstva. Persiji. Koliko puta sam pokušao da vas podstaknem da učestvujete u našim analizama tekstova? A onda iznenada.” Potom se obratio Alfredu.” Ponovo se obratio Alfredu. eto vas obuzetog nekom knjigom.” Direktor Epštajn i her Šefer su bili zaprepašćeni drskošću učenika koji se usudio da prekine njihov razgovor. istoriju koju izmišlja dok je piše. Pred njima nije bio samo neki drzak ili impulsivan pubertetlija. pa čak i Indiji. gospodine. Tada su obe civilizacije propale. uzviknuo je her Šefer.” Bosnaunited 13 . Mi ćemo se nasamo posavetovati. već i u Egiptu. „Dok se nisu pomešale sa nižim rasama otrovnim Jevrejima. i Gobino i Čemberlen. Rozenberg? Izgledali ste tako nezainteresovano za svoje vlastito obrazovanje. ali su naručili za mene. „Rozenberg.knjigu koja govori istinu o uzvišenosti naše rase. Nisu je imali. a onda sam otišao u knjižaru preko puta da je kupim.” Alfred je pogledao prema direktoru Epštajnu i s najdubljim poštovanjem.” „Kakav entuzijazam! Voleo bih da ste ga ispoljavali i kad je reč o školskim knjigama”. rekao „Ako mi dopustite. Obojica. Ovaj je prebacio odgovornost na učenika rekavši: „Kad bi samo bio tako vatren u učionici. crncima. zastupaju ekstravagantnu tezu o arijevskom primatu u velikoj grčkoj i rimskoj civilizaciji. Svaka od tih imperija raspala se upravo onda kada su našu rasu zagadile okolne niže rase. dok je istina u stvari to da je je naša rasa stvorila civilizaciju u svim velikim carstvima! Ne samo u Grčkoj i Rimu. ali ne tako organizovani kao Jevreji. On je popularizator Artura Gobinoa. Azijatima. Direktor Epštajn je rekao. Kako to da shvatimo?” „Možda je to zato što nikada ranije nisam pročitao takvu knjigu . ili o Slovenima.” Direktor Epštajn i her Šefer su ponovo razmenili poglede. to je odgovor i na vaše ranije pitanje. Čitao sam je prošlog meseca. Direktor je pogledao u her Šefera kao da je on odgovoran za to. „Koliko puta sam vam to rekao. koji su takođe inferiorni. „da li je vama poznato to delo i taj Čemberlen?” „Onoliko koliko uopšte želim da budem upoznat s radom bilo kog pseudoistoričara. odnosno. molim vas sačekajte napolju. „Bar o jednoj od njih!” „Her Šefer”. Piše imaginativnu istoriju.zdls Vagnerov zet. uvidevši napokon ozbiljnost problema. francuskog rasiste čiji su tekstovi o superiornosti arijevske rase uticali na Vagnera. Eto z.ašto se ja ne brinem o povređenim osećanjima nekolicine jevrejskih učenika.” „One su bile velike!” iznenada je upao Alfred.

dozvolite mi da kažem jedinstveno iskustvo.” Mušterija pokazuje na Spinozin dnevnik. važna je samo čista savest. Najzad Van den Enden se učtivo nakašlje kako bi skrenuo pažnju na svoje prisustvo. Kakvo osvežavajuće i neobično . Kad se gužva razredila i njegov korak postao lakši. ja uglavnom imam sasvim suprtono iskustvo.zdls Poglavlje 3 AMSTERDAM – 1656 Jodenbrejstrat je u predvečerje Šabata vrvela od Jevreja. nismo valjda odveć zauzeti da bismo se pobrinuli za mušteriju?” Bento odlaže olovku na pola reči i hitro ustaje. Molim vas. Pred sumrak uoči Šabata. gospodine. uputivši se u suprotnom pravcu. ući u dućan i stati iznad mladog poslužitelja toliko zadubljenog u pisanje da nije svestan mušterije. osim jednog. Kako mogu da vam pomognem?” „Želeo bih litar vina i možda. ni onda kad bi trebalo. „Sedim ovde satima i nemam šta drugo da radim nego da mislim i pišem.” „Posao loše ide”. jedan još neobičniji i upečatljiviji dogodio se nekoliko meseci ranije. išli su u pravcu sinagoge. i celokupnu pažnju posveti tom čudesnom duelu između razuma i osećanja. zagledao se u reku sunarodnika Jevreja. izuzetnog učitelja latinskog i klasičnih nauka. Svi su nosili molitvenik i malu plišanu torbu sa molitvenim šalom. Ali sve oruđe razuma bilo je nemoćno spram njegovog ustreptalog srca. Bento se zabavljao prisećanjem na taj susret. Zato je nastojao da isključi spoljni svet. Hodajući.” Bento namešta olovne tegove na jedan tas vage i drvenom kašikom zahvata suvo grožđe i stavlja ga na drugi. još uvek otvoren na stranici na kojoj je pisao. više nego neobično. Vi ste prva mušterija u ćelom ovom danu. Vrlo jasno je pamtio svaki detalj. kilogram ovih sitnih grožđica iz donje korpe.ne. u zavisnosti od cene. skrenuo je levo u ulicu koja je pokraj Koningshrata vodila prema kući i učionici Franciskusa van den Endena. „Mladiću. dok se ne uravnoteže. utone u sebe. odgovara Bento. Ovo sam već mnogo puta radio. Izbegavao je da susretne bilo čiji pogled i kako bi ojačao samopouzdanje šapatom je uveravao sebe: Niko ne gleda. „Dozvolite mi da pokušam da pogodim o čemu pišete. a potom oštrim ali ne neljubaznim tonom primećuje. Bento je zastao na pragu. duboko udahnuo i uronio u masu. Pošto je zaključao radnju. Bento je toliko okupiran zapisivanjem nekih beleški u dnevnik da neprimećuje dolazak mušterije. Iako je susret sa Jakobom i Frankom bio neobičan. „Odveć zauzeti? Teško. a Van den Enden dodaje. u kojem razum uvek biva nadvladan. oprostite zbog mog nemara. Nije bitna loša reputacija. Imam takvih učenika koji ne pišu. kada je Franciskus van den Enden prvi put ušao u Spinozinu radnju. ja sam prekinuo vaše pisanje. naočit. niti razmišljaju. nema sumnje da Bosnaunited 14 . niko ne mari. Kao učitelj. „Ali. I svi sefardski Jevreji u Amsterdamu. Pošto posao ide loše. elegantno odeven sredovečan čovek otmenog držanja ulazi u njegov dućan i razgleda robu.

To je razborita dedukcija. prilazi bliže i zagleda se u Benta. Istinski put ka trajnoj sreći mora da je negde drugde. On spušta torbu s namirnicama. ali u ovom slučaju potpuno netačna. klima glavom. Time i više jurnjave. Ali pre nego što nastavimo priču o vašem pisanju. mladiću. i ja mislim zabranjene misli. mladiću. svaki od njih samo rađa dodatne prohteve. „Ne možete ništa da sakrije te od mene. Svi su u pokretu.” Spinoza ponovo otvara svesku i s nagoveštajem osmeha pita. Ponekad pišem i na španskom. ‘Da’ za latinski i grčki. Van den Enden nastavlja. više žudnji.”Bento se osetio duboko postiđenim. Niste ispravno upotrebili reč ‘dedukcija’. Moj odgovor je ‘da’ za holandski. od jezuita sam dobio oskudno znanje hebrejskog. „Znate li portugalski.” „Zašto?” Bento je već rekao sve što je želeo da kaže. Ali još mi niste odgovorili šta ste pisali.ova pedagoška primedba je navika koje se teško oslobađam. Nikada ranije ni sa kim nije razgovarao o svojim razmišljanjima. Proces formiranja racionalnog zaključka na osnovu pojedinih zapažanja. Moj otac je došao iz Portugala kad je bio dete. I to kakvog Bosnaunited 15 . Bento je voleo taj trenutak.” „Vaš zaključak da pišem o troškovima i poboljšanju prodaje zasnovan je. Zašto ne pišete na holandskom? Sigurno ste rođeni ovde?” „Jesam. gospodine?” „Portugalski! Sad ste me zatekli. „Ti ciljevi se umnožavaju. engleski. i za natucanje hebrejskog i aramejskog. I dugo sam proučavao hebrejski. malu digresiju . Jure tamo-amo celog dana. mladiću?” „Prosto o onome što vidim kroz prozor mog dućana. Bento sklapa svesku. po profesiji sam učitelj retorike i sigurno mogu da poboljšam vaše pisanje. čitavog svog života. dozvolite mi. i nikada ne pišem o tome. Moj um je retko kada zaokupljen poslom.” „Prihvatam ispravku. „Vidite. Obračunavate troškove i prihode u svom delovodniku. nisam sasvim vičan pisanju na holandskom. „Ako ne o poslu.” „Oduvek sam čeznuo za tim da čitam Svete spise na izvornom jeziku. Lice mušterije odaje istinsku zainteresovanost. Čim se dostigne. možda čak zahvalno.trenutak svih trenutaka.” Primetivši da Spinoza zamišljeno. taj izraz iznenađenja. Iako ga koristim u trgovačkim poslovima.” Van den Enden se okreće i sledi Bentov pogled na ulicu. Vi odlično govorite holandski. Uz to. To je ono o čemu mislim i piskaram. Sa kojim ciljem? Bogatstvo? Slava? Udovoljavanje prohtevima? To su sasvim sigurno pogrešni ciljevi. drugim rečima kretanje naviše od pojedinačnih opservacija ka nivou teorije je indukcija. o čemu onda pišete. i tako ad infinitum. pretpostavljam. Štaviše. sastavljate budžet i listu mogućih rešenja? Je li tako?” Pocrvenevši. tu novu i veću zainteresovanost i poštovanje na licu stranca. Ja sam vrhunski špijun i umem da čuvam tajne. ali ohrabren pitanjem nastavlja. dok se u dedukciji polazi od apriorne teorije i rasuđuje naniže ka sumi zaključaka. ‘Da’ za francuski. Ali ‘ne’ za portugalski.zdls brinete za sudbin u svoje robe. Nažalost. molim vas. ‘Da’ čak i za nešto malo španskog. nemački. I to je bilo to . na mojoj primedbi da posao ide loše.

ili bezvre dno. „Recite mi. vraćajući se kao i uvek svom jevrejstvu. čoveka. shvata ga ozbiljno i pritom možda misli. Ograničio sam svoju trnovitost na vlastiti dnevnik. Ali ne bismo nikada mogli da razgovaramo. Lepo. No sada sam se udaljio od njih. „Taj čovek se zove Aristotel.” Van den Enden poseže za svojom torbom i iz nje vadi staru knjigu. Kupac je uporan. Velika je šteta što vaši učeni rabini tako slabo znaju klasične jezike. na portugalskom”. Naprotiv. Očigledno važnog čoveka. katkad je bilo baš tako.) D’Espinhosa Bosnaunited 16 . „Znam za njega i voleo bih da ga upoznam. Ja ne znam grčki. oči bi mu zasuzile.” „Dešpinjoza 2 . kada bi Jevreji bili napadnuti. da li ste bili trn u oku svojih učitelja?” Sad se Bento smeška.. Ali ja možda mogu da vas upoznam sa nekima koji slično misle. I uvek kad bi je zamislio. Spinoza. pre nego što otvori stranice. pa je stoga um. elegantan svetski čovek pokazuje zanimanje za njega. S naporom. poželjno. kaže Bento. vraćao se ovoj istoj sceni iznova. takođe. blagosloveno ime.” Van den Endenove usne se izvijaju u provokativan osmeh. Njihov je vidik toliko sužen da često zaboravljaju da i nejevreji takođe učestvuju u potrazi za mudrošću. rekli ste. i pruža je Bentu. spoljmog. nekad i tri i četiri puta.” „Kako se zovete. od latinskog spina i spinosus. Um je taj koji određuje šta je strašno. I Majmonid je Aristotela smatrao najvećim filozofom. klimnuvši potvrdno. I Rabi Menaše i Rabi Mortera čitali su Aristotela u latinskom prevodu. Ja sam Franciskus van den Enden. Nije mogao da odoli razmišljanju o tom trenutku.A na latinskom vaše ime je Benedikt.ili trnovit. Vodim Akademiju klasičnih nauka. doktrinarne nastavnike.zdls stranca! Emisara iz velikog. Na hebrejskom.. I on je. Nije izvan nego unutar nas. „Da. recimo. moje ime je Baruh. i knjiga sadrži njegova istraživanja u vezi sa pitanjima koja vi postavljate. Recite mi nešto o tom ‘drugom’. „‘Sa trnovitog mesta’. mladiću.” „Onda i grčki treba da bude deo vašeg obrazovanja. „Praznoverje i razum nikada nisu bili bliski saradnici. Učitelj. i samo um ono što treba promeniti. Evo. smatrao da su um i težnja ka usavršavanju naših razumskih moći vrhovni i samo čoveku svojstven cilj.” . mladiću?” „Bento Spinoza. koga bi trebalo da upoznate. ništavno. „To nije istina. Aristotelova Nikomahova etika bi trebalo da bude jedna od vaših sledećih lekcija. Nakon što ovladate latinskim. nejevrejskog sveta..” Bento momentalno odgovara. „ovo je jedan izuzetan mladić”. „Kažete da je trajna sreća u nečemu drugom. Pitanja koja postavljam nisu dobrodošla u jednoj praznovernoj zajednici”.” „Pitanja koja vi postavljate mogu biti trnovita za ortodoksne.” „Znam samo da nije u prolaznim stvarima. Bento se otrže tom najznačajnijem trenutku i vraća se sećanjima na dalji tok prvog susreta.” Bento prinosi knjigu nozdrvama i udiše njen miris. 2 (port. hm. dva. što zapravo znači ‘trn’ i ‘pun trnja’. naravno.

neprekidno se čudio kako je taj mladić. U nadi da će uneti strast u ovladavanje novim jezicima. zaustavljao se kao i uvek na svakom odmorištu i zavirivao u usputne odaje. Došlo je vreme da istinski upoznate Aristotela. kao i uvek. još manje. predlažem da dodate kilogram badema mom vinu i grožđicama . promašio odredište. a večeras će im čitati delove priče o Narcisu. nije odugovlačio sa divljenjem svetlucavoj harfi i tapiserijama već se.nego da probamo one jedre sa gornje police.” * * * Ova sećanja na početke njegovog novog života bila su tako neodoljiva. Takva lojalnost prema starim učiteljima navodi me sada da vam uputim i formalni poziv da studirate na mojoj akademiji. Vrlo brzo je postalo očigledno da njemu zabava nije potrebna. nezgrapna trinaesto-godišnjakinja očaravaj ućeg osmeha i grbave kičme. jedan koji je učio latinski i ostali koji su već stigli do grčkog. shvatao i pamtio svaki pojam. I sama je bila pravo čudo za jezike i besramno je demonstrirala svoje sposobnosti pred studentima Bosnaunited 17 . naslađivao oporim mirisom mnoštva uljanih slika koje su prekrivale sve zidove. i pre nego što bi on izgovorio objašnjenja. mladiću. on je imao strast prema učenju i zadivljujući talenat za jezike. a ne samo da znate za njega.prve. Na prvom spratu zainteresovao ga je vesto popločan pod sa bordurom od nizova plavih i belih pločica oslikanih vetrenjačama i izrađenih od najfinije keramike iz Delfta. Za razliku od drugih studenata. Nekoliko trenutaka posvetio je malom platnu sa nasukanom barkom i pažljivo proučavao perspektivu rešenu pomoću jedne velike figure na obali i dve manje na barci . kakvi su Sokrat i Platon. koja sedi na samom špicu .zdls Van den Enden se povlači. dugovrata. i svaki gramatički izuzetak. Na drugom spratu. zaboravio na ručak i večeru. Mogu da ga uvrstim u vaše učenje zajedno sa mnoštvom s njim povezanih mislilaca. Spinoza nije bio posebno zainteresovan za magijske priče o čudesnim metamorfozama. Dok se peo na najviši sprat. svako pravilo. Svakodnevne vežbe iz latinskog nadzirala je Van den Endenova ćerka Klara Marija.” „Dogovorićemo se. Naprotiv. ponovo.i potrudio se da je dobro zapamti kako bi kasnije te večeri napravio kopiju u ugljenu. Morao je da se p riseti odakle je krenuo.i ne tim sitnim . Premda je Van den Enden odmah znao da će Bento biti izuzetan student. a studenti su tekst prevodili ili na holandski ili na grčki. A možda nađemo i neke druge vidove trampe. Za sada. Van den Enden je po običaju započeo veče diktatom iz latinskog.uzanoj četvorospratnici okrenutoj ka Singelu. posao ide loše. da je Bento. gde su se održavali časovi. koja stoji na pramcu i druge. Moja ćerka i ja želimo da poboljšamo svoje znanje hebrejskog. dobro rečeno. pa se brzo orijentisao i istim putem pošao nazad ka Van den Endenovoj kući . Tim odgovorom ste upravo položili prijemni ispit kod mene. „Dobro rečeno. Poslednje tri nedelje radili su na Ovidijevom tekstu. Van den Enden je birao spise koje je smatrao interesantnim i zabavnim. ali šta sa školarinom? Rekao sam vam. i mnogi drugi. izgubljeni u sanjarenjima.” „Ah. Za početak ćemo videti kakav ste vi učitelj hebrejskog. Na četvrtom spratu su ga pozdravili Van den Enden i šestorica mladih studenata Akademije. miris kiselog kupusa i ljutog karija podsetio ga je da je. Na trećem.

. i slušali Van den Endenovo predavanje o antičkom svetu. Klara Marija će početi da vas podučava grčkom alfabetu. pročitala nekoliko najsnažnijih odlomaka iz Antigone. Da pomenem samo tri najupečatljivija lika celokupne književnosti: Antigonu. koja je prisustvovala svim njegovim predavanjima . „Klara Marija i ja smo spremni da s vama počnemo da učimo hebrejski. Ozarila se. i sada ćemo preći na jezik Sofokla i Homera.zdls prebacujući se s jezika na jezik dok se s ocem dogovarala šta će koji od njih raditi tog dana. priznao je . Dirk je pohađao časove latinskog da bi se pripremio za upis u medicinsku školu u Hamburgu. Ove večeri tema je bila grčka ideja o demokratiji. Kad su Van den Enden i petorica studenata grčkog prešli u drugu učionicu. kao izroda i izuzetak od pravila o nejednakosti ženskih i muških umova. Prvo. dodao je Van den Enden. a potom i holandskom.čelične žene koje su protagonistkinje najslavnijih tragedija Sofokla i Euripida. Pošto ga je toliko zaprepastila. na grčkom. „Hteo bih sa vama da razgovaram o nekim stvarima. Vaš napredak u latinskom je bio izvanredan. odnosno.” „Mislite na moje dnevničke beleške o prolaznim i neprolaznim ciljevima?” „Upravo na to. predlažem da od sada počnete da pišete svoje beleške na tom jeziku. A s druge strane imamo heroine u tim dramama . a ubrzo za njim i Bento. Radićemo na odlomcima iz dela Aristotela i Epikura koji se tiču upravo onih pitanja za koja ste pokazali interesovanje tokom našeg prvog susreta. u kasnijim. ženama u Grčkoj je bilo ili zabranjeno da prisustvuju predstavama. bilo dozvoljeno da uđu u teatar. Bento. S j edne strane.” Bento je klimnuo glavom. ustala. žene i robove”. Van den Enden je nastavio. Posle preslišavanja naučenih reči. ili im je.. iako je. i počeću da ispunjavam to obećanje.„grčka demokratija isključivala više od pedeset odsto populacije. Kao korak ka daljem usavršavanju latinskog. „Ni ja nisam zaboravio. Fedru i Medeju. prosvećenijim vekovima.I još nešto”.pogledavši tu u ćerku. Da li se slažete da to bude od sledeće nedelje?” Bosnaunited 18 . s tim što su mogle da sede samo u delovima iz kojih se pozornica jedva videla. bila je ona o inferiornosti žena . „Obratimo sada pažnju na paradoksalnu poziciju žene u grčkoj drami. i blago poklonila kada su Dirk. jedinoj koja je imala prozore. Poslednji čas je za Benta uvek predstavljao vrhunac. Klara Marija je od njih zatražila da prevedu na latinski popularnu holandsku poemu Jakoba Kaca o pristojnom ponašanju mladih neudatih žena. Osim toga. Van den Enden je zamolio Benta da ostane nakratko posle časa. Sledeće nedelje. Klara Marija j e sa ozbiljnošću gotovo komičnom za trinaestogodišnju devojčicu počela da propituje Benta i nemačkog studenta Dirka Kerkrinka. Bento je najpre bio šokiran: jedna od jevrejskih dogmi koju nikada nije dovodio u pitanje. reči i deklinacije koje im je bila zadala da nauče. sećate se šta sam vam ponudio kad smo se upoznali u vašem dućanu? One moje ponude da vas upoznam sa učenjima mislilaca koji bi vam mogli biti bliski?” Uz Bentovu potvrdu. tokom kojeg je na njegov zahtev Klara Marija. po njegovom mišljenju najsavršenijoj formi vladavine. koju je ljupko pročitala naglas. počeo je da je posmatra kao nešto nesvakidašnje.i kad je reč o pravima i kad je reč o intelektu. Svi studenti su se okupljali u većoj učionici. Potom je nastavio. izabrao sam tekstove koji bi vama trebalo da budu posebno zanimljivi. aplauzom nagradili njenu izvedbu.” Nakon predavanja.

Sledeće nedelje ćemo videti da li Epikur može da vam ponudi neki koristan savet. Molim vas napišite caute. nadajući se da ću jednog dana napisati hebrejsku gramatiku. Možete pogoditi značenje po španskom cautela. Pobrinite se da im ne dajete dodatne povode za nezadovoljstvo. Budite uvereni da ćete u nama imati pažljive učenike željne znanja.” Bosnaunited 19 . Caute. Pre nekoliko sati došli su mi dvojica rastrojenih mladića i pokušali da me angažuju kao svojevrsnog savetnika. Ali zašto caute?” „Na latinskom.” Bento je nastavio da priča detalje susreta sa Jakobom i Frankom. moj mladiću. Tada sam zabeležio mnogo toga u vezi sa raznim jezičkim začkoljicama. I takode.” „Da. kazao. Ni najmanje. odgovorio je Bento.” „Možda je onda vreme da razmislimo o pedagoškim metodama.” „Odlično.” „Sticajem okolnosti”. „To bi mi predstavljalo veliko zadovoljstvo i priliku da otplatim svoj dug prema vama.zdls „Vrlo rado”. ‘oprez’ . „danas popodne mi je upućen i jedan čudan pedagoški zahtev. Van den Enden je pažljivo slušao i kad je Bento završio. dodao je Bento. Imate li iskustvo u podučavanju?” „Pre tri godine Rabi Mortera me je zamolio da mu pomažem u nastavi hebrejskog za mlađe učenike. Ne verujte neznancima i ne razmenjujte s njima svoje najdublje misli i sumnje. molim vas. „Dodaću još jednu reč vašem domaćem zadatku iz latinskog večeras.” „Quad cur caute?” „Imam doušnika koji kaže da vaši jevrejski prijatelji ne odobravaju to što učite sa mnom. nezadovoljni su vašim sve većim udaljavanjem od zajednice.cuidado na portugalskom.

zainteresovan. ili njenu auru. Jednom prilikom je pomagao u otkrivanju izvesnog oruđa iz kamenog doba i preistorijskog ognjišta. Često paradira po školi s kamarom knjiga pod rukom . Niče. Potpuno me je zapanjio. kažeš da nije baš privržen knjigama?” „Nije nimalo jednostavno odgovoriti na to pitanje. U” nekoliko navrata vodio sam male grupe učenika na arheološka iskopavanja severno od Olafove crkve. Radujem se toplom čaju . Čitanje Čemberlena ga je osokolilo. „Izabrao je našu školu a ne gimnaziju. Čudno. primetio je direktor. hvališe se kako on ne mari za popularnu literaturu. i on je prisustvovao mnogim mojim časovima. Drži se sasvim po strani. „Bio sam mu mentor od samog početka. Majka mu je umrla kad je bio sasvim mali a otac bolovao od tuberkuloze i radio samo povremeno kao b ankarski službenik. gde je mogao da uči klasične jezike i tako dobije priliku da na univerzitetu studira književnost ili filozofiju. Hegel.” „Koliko treba da se brinemo zbog njega i njegovog uticaja na ostale đake?” Prostorijom je promakla senka . Kao da na taj način demonstrira svoj superiorni intelekt. ali uopšte ga ne poznajem. za šta je. dvojica starih prijatelja su ustali i protegnuli se. rekao je direktor listajući Alfredov dosije. generalno.” „To je nešto sasvim novo. ali jasno se sećam i povremenih izliva ushićenja u vezi sa lokalnom preistorij om. Gete.Hauptman. a sekretarica direktora Epštajna ih je poslužila jabukama i štrudlom sa orasima. dok je ona pripremala čaj. „Dakle. to je lice budućnosti?” rekao je direktor Epštajn. i bio je van sebe od oduševljenja.” „Teško da je bio po strani poslednjih nekoliko minuta. Rozenberg je uvek volontirao u takvim ekspedicijama. Danas ne znam šta da mislim. Sedeli su i grickali u tišini. Uvek je svoja osećanja čvrsto držao pod kontrolom. Često sam se pitao da li ih stvarno čita.” „Moglo bi u tome biti i nešto dobro. čini se. Šta će on na Politehnici?” „Mislim da su u pitanju finansijski razlozi. ali Alfred im se nikad ne pridružuje. „Ne budućnosti koju ja želim da vidim. „Da li je ispoljavao strasti i prema drugim stvarima?” . Iako.i her Šefer je ustao da zatvori vrata koja su bila ostavljena odškrinuta. Video sam drugačijeg Alfreda Rozenberga. nema nikakve spontanosti kod njega. Nekad mi se čini da voli puku ideju knjige.. Viđam momke obuzete nadahnutim raspravama.zdls Poglavlje 4 ESTONIJA .učenik je šetao holom . Primetio si koliko je krut. Hajne. Hermane. Hermane.I to je pitanje.” „Čudno”.od razgovora s tim momkom čoveka obuzima jeza.” „Kakva strast prema Čemberlenu!”. Novi Bosnaunited 20 . Možda bi neke knjige koje bi mu sad došle u ruke ipak uspele da ga pokrenu u drugom pravcu. ili čak samo korice.10 MAJ 1910 Kad je Alfred izašao. Povremeno mu je držanje gotovo komično.

.” „Znači Vagner ga je krunisao?” „Ne.a ipak je pobedio na izborima. Nikada ga nisam video u nekoj grupi ili da se šali zajedno s drugima. nikada se nisu sreli. Učeni istoričari dele moje mišljenje . čiji je stariji brat ozbiljno bolestan. koji. Koliki je njegov uticaj u Nemačkoj?” „Brzo raste..” Direktor je dosuo još čaja. upitao se direktor sklapajući Alfredov dosije. Čemberlen piše visokoparnim jezikom i pretvara se da se obraća našim najplemenitijim nagonima. neke čak ekstatične. her Purvit. naravno.kao i crkva i. Ipak.. Napolju su se videla široko razgranata stabla sa svežim prolećnim lišćem i u daljini blistave bele zgrade s krovovima od crvenog crepa. Zabrinjavajuće brzo.” „Kako objašnjavaš njegovu popularnost?” „On piše ubedljivo. jevrejska štampa. Mnogi moji prijatelji su je pročitali. samo sa svežnjem knjiga pod miškom. Njegovoj popularnosti je. usamljen.car Vilhelm. zapravo podstiče one najniže.” „Jesi li je pročitao?” „Počeo sam. smatra ga sasvim dobrim crtačem i ohrabruje ga da pokuša da upiše arhitekturu. čiji je otac na ivici smrti. brojni ugledni ljudi je hvale . američki predsednik Teodor Ruzvelt . i sve je popularnija. po mom mišljenju. na neki način neprilagođen adolescent ne bi preo od zadovoljstva kad pročita da pripada nekoj superiornoj vrsti.” Bosnaunited 21 . Mnogi ga smatraj u naslednikom Vagnerove rasističke dinastije. Ne verujem da oni Rozenberga shvataju ozbiljno. Da su njegovi preci osnivači velikih civilizacija. ili recimo Platona.” Direktor Epštajn je ustao i prišao prozoru.a i vodeće svetske novine su objavile pozitivne kritike. Zar nije bio i predsednik odeljenjske zajednice pre nekoliko godina?” „Mislim da to nije imalo mnogo veze sa popularnošću. „Reci mi nešto više o tom Čemberlenu. „Pa. Ali to je samo privid erudicije. Vagner je umro pre nego što je Čemberlen zaprosio njegovu ćerku. ali nisam imao živaca pa sam samo prelistao ostatak. Šeta po Revalu sam. Zato ne bih previše brinuo o tome da bi on mogao ovde da širi te svoje ekstremističke ideje. Ali. Pogotovo dečak koji nikada nije imao majku koja bi mu se divila. Knjiga mu je objavljena pre desetak godina. nema sumnje.. U stvari. on naprosto istrgne iz davnina n iz nepovezanih citata da bi podupro svoje unapred zaokružene ideje. Ali kad bolje razmisliš. ili nekog indijskog mistika iz osmog veka. I impresionira neobrazovane.” „Dakle. Učenici ne cene tu dužnost. Moja čitalačka interesovanja su ga zaobišla. doprinela i nedavna ženidba sa Vagnerovom ćerkom. Na svakoj stranici mogu se naći zvučni citati Tertulijana ili Svetog Augustina. Ali Kozima im je dala blagoslov. i momci koji su popularni uglavnom izbegavaju da budu predsednici zbog poslova koje onda moraju da obavljaju i priprema za govor na dodeli maturskih diploma.zdls profesor umetnosti. Češće je on predmet šale. Čuo sam da je prodata u više od sto hiljada primeraka. on je rezervisan prema ostalim učenicima”. koji to nepopularan. naš mladi Rozenberg izgleda toliko obuzet Čemberlenovim rasizmom da možda neće biti lako izvući ga iz toga.

a onda počeo.. podsvesti .” „Šta na to kaže vaš otac? Šta bi vam rekao Čemberlen?” Bosnaunited 22 .” Sekretarica direktora Epštajna uklonila je posuđe za čaj. her Apfelbauma. nešto što on može da dotakne. Recite mi. rekao je Alfred. ali svakako ste u životu sreli i dobre Jevreje. Znam jednog Jevrejina do kojeg mu je sigurno stalo. I. Obećali smo mu zadatke i moramo da mu zadamo nešto. uzgred. Teže je mrzeti nekog pojedinca nego rasu”. Da li je uopšte moguće smisliti zadatak koji bi pozitivno uticao na njega za ovih nekoliko preostalih nedelja? Video sam u njemu silnu gorčinu. predstava o samom sebi? Mora da postoji nešto što vreba iz dubine svesti . pretpostavljam. prekinuo ga je direktor Epštajn. da li je on otrovan? Da li je parazit? Niko u Revalu ne radi više od njega. „Setio sam se. već samo o jevrejskom semenu.. Ja ne govorim ništa loše o njemu lično. njega smo zanemarili.zbog čega određeni čitalac zavoli određenog pisca. i on se vratio na svoje mesto na kraju stola. rekao je her Šefer. gnušanje prema svemu. i da. isto je opsednut klasikom. Rozenberg.” „Baš dobra tema za našu sledeću diskusiju uz večeru! U međuvremenu moj mali đak Rozenberg. psihologija. a ništa o ljubavi. „Rozenberg.” „Mea culpa. Čuo sam da je porađao vašu majku kada ste vi došli na ovaj svet. Pozovimo ga. Her Šefer je polako punio lulu. osim tog fantazma ‘čistog Germana’ Mislim da treba da ga preusmerimo sa ideja na nešto opipljivo. Uvek je dobro brinuo o nama. i nikad ne propušta priliku da izroni s nekim sočnim citatom u zubima. To znam. Moram priznati da mi njegove ideje zvuče sve smislenije. ‘omražen’”. ja ne idem u crkvu svake nedelje. Jasna su mi vaša osećanja prema Jevrejima u širem rasnom smislu. Kad ste vi bili mali. Zar ne uviđate neke kontradiktornosti između onoga što čitate kod Čemberlena i onoga što čujete o hrišćanskoj ljubavi svake nedelje u crkvi?” „Gospodine.” „Doktor Apfelbaum je dobar čovek. drhti i znoji se tamo napolju. A čuo sam i da je plakao na njenoj sahrani.” „Da”. iz tebe kao da progovara onaj bečki doktor Frojd. s mukom pokušavajući da se obuzda. prestao sam da idem.” „Ah. Slučajno znam da vi i ja imamo istog porodičnog lekara. Neosporno je da svi Jevreji nose seme te omražene rase. I koliko ga je njih od te armije čitalaca odbacilo kao ti? A koliko je njih bilo oduševljeno kao Rozenberg? Zašto jedna ista knjiga izaziva tako različite reakcije? Mora da postoji nešto u svakom čitaocu što ga navodi da prigrli tu knjigu. pozvala Alfreda. koji takođe piše ubedljivo. mi smo mu uvek plaćali za to. kako Frojd kaže. Ali može da postoji dobar Jevrejin. “ „Slažem se. pa ću krenuti odatle. zapalio je. nego i ljubav prema bližnjem kao prema sebi samom. Zaboravljate da je ljubav srž Isusove poruke. „Slušam mnogo o mržnji. opet ta reč. imamo još nekoliko pitanja. povukao i izduvao oblak dima.” „On je svih ovih godina i moj vrlo blizak prijatelj. upravo si rekao da je prodato sto hiljada primeraka Čemberlenove antisemitske knjige. Možda previše očekujemo.zdls „O.ili. Da li je to njegov život. „Lečim se kod njega od rođenja. gledao sam sopstvenim očima kako je danonoćno pokušavao da spasi vašu majku od tuberkuloze. Na primer. Karl. Ne samo ljubav prema Bogu. Šta ćemo s njim?” „Da.

dva poglavlja . nastavio je direktor. Je li tako?” Alfred je oprezno klimnuo glavom. i umetnosti i filozofije. „Pa recite mi. A mislim da bi to bio i her Šeferov izbor. On je genijalan u više oblasti nego bilo ko drugi. njegove reči bi imale sasvim drugačiji uticaj. uzvratio je Rozenberg. Uradićete to u tri primerka. i po jedan za Bosnaunited 23 . On i her Šefer su se nadvili nad nju i. Dugo se premišljao. i nauke. jevrejizovao njegovo učenje. Treba da pročitate poglavlja 14 i 16 Geteove autobiografije i da prepišete svaku rečenicu u kojoj se pominje Benedikt Spinoza. „Kao i Čemberlen. „Čemberlen kaže da je tragično što se Isus pojavio na mestu i u vreme kad se pojavio.zdls „Moj otac nikada nije nogom kročio u crkvu.” „Vi. ne volite Gospoda Isusa Hrista?” Alfred je zastao: svud oko sebe osetio je zamke. čoveku po imenu Spinoza. Ovo je bio opasan teren: direktor se već deklarisao kao pobožni luteranac. „Vaš ili Čemberlenov?” . Da je propovedao među Germanima. direktor se obratio Alfredu. iznenada živnuvši. Nijedna ne pokazuje slike moćnog i hrabrog Isusa . upitao je direktor. recimo. . neće predstavljati problem. predosetio je zamku. vrlo pažljivo.” Direktor Epštajn i her Šefer su se malo uspravili u stolicama. ja se veoma divim Isusu. Najsigurnije je bilo držati se Čemberlena. Pročitaćete.” „Odličan odgovor”. jedan za sebe. koji je živeo davno pre njega. dakle. „da budemo potpuno jasni u vezi sa zadatkom. Ovaj zadatak vam naravno. zašto Gete?”. a ne kao jagnje?” „Da”. Čemberlen ga zove moralnim genijem. Hvalio je Getea više od bilo koga na svojim časovima. On je imao veliku moć i hrabrost. Gete je neko koga volite. i s naporom je prizvao reči iz njegove knjige. kazao je direktor. „Geteu. i prepisaćete svaki redak posvećen njegovom junaku. Sve hrišćanske crkve prikazuju na slikama i vitražima razapetog Isusa. Nakon što je pribeležio brojeve nekih stranica. „Dakle”. rekao je direktor. ali je Pavle.” Dvojica profesora su se posavetovali tihim šapatom. rekao je direktor Epštajn.četrnaesto i šesnaesto Geteove autobiografije. na žalost.” Alfred je pogledao u her Šefera tražeći potvrdu i dobio odobravanje. „Evo vašeg zadatka. i samog Isusa pretvorio u pokornog mučenika.I verujem da sam sada došao do savršenog predmaturskog zadatka za vas.. Čemberlen vidi Isusa kao lava. ili. ohrabren. Rozenberg. Indusima. Najveći od svih Nemaca. osim tog Čemberlena. Direktor Epštajn je izašao i ubrzo se vratio sa velikom knjigom. Zbunjen direktorovim dobrim raspoloženjem. „Imam jedno sasvim jednostavno pitanje: koga vi volite? Ko je vaš junak? Kome se divite više nego svima ostalima? Mislim.” Alfred nije mogao odmah da odgovori. Uživaćete čitajući neke delove autobiografije sopstvenog junaka. Rozenberg”. shvativši da je povukao pogrešan potez.” „Da se mi vratimo na našu prethodnu temu”.. Genije književnosti. koji je sam. prelistavajući je izvesno vreme. i pretpostavljam da će vam biti interesantno da pročitate šta kaže o čoveku koga je on voleo i kome se divio.I moj i njegov. pomno pregledali tekst. A čitao sam da i Vagner i Čemberlen tvrde da nas crkveno učenje vrlo često slabi umesto da nas osnažuje. „Interesantan izbor. „On je besmrtni nemački genije.onog koji se usudio da prozove korumpirane rabine. bez ičije pomoći isterao lihvare iz hrama!” „Dakle.

Zadatak o Geteu je toliko važan da želim da ga obavi vrlo temeljito.” „Da. dok ne uradite kako treba. Ukoliko ustanovimo da ste propustili bilo koji komentar o Spinozi. Koncentrišite se u potpunosti na Geteove reči.zdls nas dvojicu.. gospodine. Reći za svog direktora da je nedostojan tog mesta zato što je Jevrejin. moraćete sve da radite ponovo. potvrdio je direktor. „Oslobođeni ste genealoškog istraživanja. Treba da uradim genealoško istraživanje. prekinuo ga je her Šefer. „dvadeset zadataka bi bilo malo. Sastanak je završen. Videćemo se za dve nedelje da pročitamo to što ste napisali i da porazgovaramo o svim aspektima vašeg zadatka. Videćemo se ovde za tačno dve nedelje.A vaše pitanje je?” „Gospodine. treba da pročitam dva poglavlja. a ne dva zadatka?” „Rozenberg”. dovoljno je za izbacivanje iz svake škole u Estoniji ili u otadžbini. možda je mladić u pravu. Je l’ vam jasno?” Još jedno klimanje glavom.” „Tačno tako”. her Šefer. .” Direktor Epštajn se okrenuo Alfredu. zar to nisu tri.” „Samo trenutak.” Bosnaunited 24 . I potrudite se da mi predate naše primerke pismenog dela zadatka dan ranije. I treba da napišem u tri primerka to o Benediktu Spinozi. mogu li da pitam nešto? Ranije ste rekli dva zadatka. U isto vreme. „Gospodine.

preskupa holandsko-engleski rat iz 1652. Bento je prekinuo tišinu. ali su dve ćerke osporavale očev testament pozivajući se na to da Bento nije bio uzoran član jevrejske zajednice. Kako mogu da spavam. Okrenuta prema Hauthrahtu. kao svi Bosnaunited 25 . Gledajući Gabrijelo vo podbulo. Šta da radimo? Šta činiti? Mrzim kad se između nas ispreči neki problem. Sunce sija po prvi put ove nedelje. koji su se sve više udaljavali o d njega. stariji brat Isak. Gabrijel je samo promrmljao nešto. godine i pirati koji su presretali brodove iz Brazila uništili su njihov uvozni posao. Taj krevet. koji je umro pre šest godina. umrli pre samo dve godine. on i Gabrijel su ostali sami u lepoj trospratnoj beloj kući koju je porodica Spinoza iznajmljivala decenijama. kuća je bila dva ugla udaljena od male sinagoge Bet Jakob i njenih učionica. Bento i Gabrijel su sa žaljenjem rešili da se presele. Gabrijele”.. na opšte iznenađenje. starijem sinu. kad je Bentu bilo jedva šest. Ovih dana. umrla pre tri godine. maćeha. kao da mu više nisu bile zagledane u daljinu. i polako učila da zavoli maćehu . naravno. Otac. istaknut nos. jutros se ja spremam za Šabat. koja je nekada bila brbljiva i sva ustreptala. Nakon udaje sestara. jer su obojica imali isto duguljasto. što je ispunjavao gotovo čitavu sobu. blizu najprometnijeg trga u jevrejskoj četvrti Amsterdama. bledo lice. vratio se u njihovu zajedničku spavaću sobu i sručio na ogroman krevet s baldahinom koji su delili. A oči. Bento je razmišljao o svojoj sestri Rebeki. Ester. Bentu je obično odgovarala tišina i s lakoćom je delio obrok s Gabrijelom ili radio s njim u dućanu a da ne razmene nijednu reč. I uz to.roditeljski krevet s baldahinom. petnaestak centimetara viši. oglasio se Bento začuvši svog brata kako se umiva i priprema za Šabat. prepisao je celokupnu imovinu Bentu. umrla pre sedamnaest godina. Gabrijele? Osetio sam kako se prevrćeš. „Opet si loše spavao. Evo. svu imovinu odmah preneo na braću i sestre. Gabrijela su često zvali „mali Bento”. Ćutali su i svi mrtvi. vesele družine što se igrala i svađala i mirila i tugovala za majkom. opet.zdls Poglavlje 5 AMSTERDAM – 1656 „Dobro jutro. i daleko jači od njega. iste prodorne krupne oči. I mada je jevrejski sud odlučio u njegovu korist. Mihael. međutim. Braća su ćutke sedeli jedan kraj drugog. Nakon odlaska sestara. zadržavši za sebe samo jednu stvar . kao i njegov otac i sestra Mirjam. bio je porodična ostavština.” „Da. Sada je. ni ona nije razgovarala s njim i skretala je pogled kad god bi se sreli. Umesto odgovora. Ali ova tišina je pritiskala i pobuđivala mračne misli.te bučne. i primorali su braću Spinoza da iznajme malu kuću na svega pet minuta hoda od radnje. Od svih sestara i braće . ovalno lice.ostali su samo Rebeka i Gabrijel. stara kuća je postala prevelika i previše zaposednuta slikama smrti. odrasli Gabrijel bio dvadesetak kilograma teži od svog starijeg brata. Bento se pažljivo zagledao u brata. i nebo je vedro i trebalo bi da se radujem kao i svi drugi. oni koji su ispustili dušu upravo u tom krevetu: njegova majka Hana. Bento? Ništa više ne valja. Kad je bio dete. on je.

zdls naši susedi. nikakav rođak. bio je samo poznanik našeg oca. „Navešću ti još neka. A dela drugo. Sve više i više razmišljam o toj jednačini. blažen da je. Zamišljaš da će razdor povodom Benta Spinoze nestati samim tim što on nije prisutan? „Sinoć je bilo mučno”. biće bolje za vašu probavu da ja ne dođem. Gabrijele. moj život je jadan. Ne seća se. da bi znao sve činjenice. Ali pogrešio je u proceni kad je dao garancije tom pohlepnom lihvaru.” Bento je uzdahnuo.” „Koja dela?” „Koja dela?” Uzviknuo je Gabrijel. niti blizak prijatelj. to samo poseje dodatni razdor i nanese veći bol tebi i Rebeki. A da ne govorim o trenutku koji si za to izabrao! Zar nisi mogao barem da sačekaš da prođe moje venčanje?” „Gabrijele.” „Žao mi je što to čujem. ti i Rebeka ste mirni. iznad svega.” Gabrijel je odmahnuo glavom. Pedro. Video si koliko ga moje prisustvo podstiče na religiozne rasprave. ne razmišljajući o posledicama. Ne radujem se odlasku u svoju sinagogu. Ti si glava porodice. I. molitvi svom Bogu.oprosti mi. Bento. nastavio je Gabrel. rekao je. „Pa dobro. Tebi je to jasno.na takva dela mislim. sa svojim narodom.” „Reči su jedno. Žarko želim da ti budeš srećan. Siguran sam da znaš na koja dela mislim. Saslušaj me još jednom. a ipak nećeš da nam se pridružiš na Šabat. A sve nas vređaš obraćajući se holandskom sudu. ali pući ću ako to ne kažem. koliko ja znam. Koliko sinoć. Opet je bio besan. . bio je velikodušan. trudio se da pomogne koliko god može. odbio si poziv na šabatnju večeru u Sarinom domu. ovoga puta zato što si zaobišao naš lokalni jevrejski sud i pokrenuo parnicu pred holandskim građanskim sudom. rekao bih mu. Skoro da bi to mogao biti osnov za eksko munikaciju. zbog mog jedinog brata . Ne poštuješ Šabat. Niko od nas te ljude nikada nije upoznao. „Sarin otac je započeo večeru govoreći o tebi. Imaj na umu moju dilemu. naš otac je mrtav. Znaš da je Sarin otac praznoveran.” „Praznoveran?” „Mislim ekstremno ortodoksan. Kako god da ja reagujem. Moje odsustvo je pretpostavka za mir . Duarteu Rodrigešu. jasno ti je. Znaš da ću se ja oženiti Sarom. da je iko drugi bilo kada tako uvredio rabinski sud. Je li to ono što hoćeš? Herem?. Da me neko drugi to pita. Bosnaunited 26 .A ja sam oduvek mislio. „Bento. naš stariji brat je mrtav.čim bi video da neko pati. Možeš li da zamisliš šta to znači za mene? Za našu sestru Rebeku? Kakvo opravdanje da damo? Zar da kažemo da naš brat radije ide na časove latinskog kod svog jezuite?” „Gabrijele. počnimo od toga što odbacuješ jevrejske običaje. Ali znaš kakav je otac bio . i ostaće tajna zašto je otac prihvatio da bude njihov garant.u to ni malo ne sumnjam. pokušaj da razumeš da svoju odgovornost prema tebi i Rebeki shvatam ozbiljno. ali ti kao da me nisi čuo.” Pogledao je u Benta koji je i dalje ćutao. i odbacuješ čak i zajednicu. sećaš se da sam se kao dete ponekad plašio jer sam mislio da svet nestane kad ja zatvorim oči? Ti si me razuverio. Okrećeš leđa sinagogi i ove godine praktično nisi dao nikakav prilog . Zbog tebe. za ož:alošćenu udovicu Enrike. koliko puta sam ti objasnio. Kad mene nema. kako bi se naše porodice zbližile. Naš otac. Umirivao si me govoreći o realnosti i večnim zakonima Prirode. ‘Šališ se’. Bento. čitavog svog života sam verovao da ti sve znaš. ali već sam naučio da se ti nikad ne šališ. A sada ti praviš istu grešku. Njen muž. Umesto toga..

Važno je da znaš sve detalje. A kad kažem nama. Pre svega zato što ime Durate Rodrigeš njima ne znači ništa. Pošto moj dvadeset i peti rođendan pada pre tvog venčanja.centralno mesto u sinagogi sa kog se za vreme bogosluženja čita Tora.jer svoj deo u celini nameravam da prenesem na vas. Bento je nastavio. u kome bi mnogi rado da pridobiju njegovu naklonost.u okviru biblijskih istraživanja raspravlja više od 3 Bima.taj pobožni Jevrejin koji stoji na bimi 3 I već poseduje polovinu kuća u Jodenbrejstratu . . ‘Tora je nejasna. Ja nemam porodicu i novac mi nije potreban. A i holandski zakon propisuje da glava porodice mora imati dvadeset i pet godina. Duarte Rodrigeš . A onda si ti biblijsku priču o Adamu i Evi nazvao ‘bajkom’.I još nešto”.pokušao je da prebaci svoj gubitak na nas pritiskajući rabinski sud da obaveže siromašnu porodicu Spinoza da plati dug neke žene koju niko od nas nije ni poznavao. obratio sam se holandskom sudu jer je to razboritije. Je li ti sad jasno?” Posle nevoljne Gabrijelove potvrde.” „Dozvoli da završim. Bosnaunited 27 . možemo se spasti. Dakle.. Sarin otac nije govorio samo o parnici. „Znaš li to. da bi preuzela odgovornost za tu vrstu duga. Zar to želiš?” „Više volim da ostavim stvari u Božjim rukama. presudili su i da nasledstvo koje nam je majka ostavila ode na otplatu duga Rodrigešu. odgovorio. Sarin otac kaže da si na rabinov ukor što osporavaš reč Božju. pre tri meseca. Želiš li da čuješ šta je još rekao?” „Mislim da ti želiš da mi kažeš. oženio. Kain. A on je toliki da bi iscrpeo sva dobra naše porodice dok smo živi. pošto je on glavni dobrotvor sinagoge.” Bento je zastao. Gabrijele? Ili ne?” „Da. ali. „Dakle. Jednog dana. presudili su da porodica Spinoza mora da preuzme ceo dug. Kain. „Što se tiče trenutka. Ne moramo da prihvatimo dugove za koje je naš otac garantovao i. sve do one drskosti kod priprema za tvoju bar micvu. Rodrigeš je tu stvar predao jevrejskom sudu.zdls Kada su udovica i njeno jedino dete prošle godine umrli o d kuge i dug ostao neplaćen. bimah ili almemor . Gabrijele: da li bi oni želeli da mu se zamere? Bez ikakvog oklevanja.” „Rekao je da ‘problem Spinoza’ kako je on to nazvao. Reci mi. nastavio je. kako je onda mogao da postoji bilo ko s kim bi se Kain oženio? O tome se . zar ne postupam odgovorno prema porodici? Zar ti ne ceniš slobodu? Ako ništa ne preduzmem. u stvari oženio?’ Jesi li to rekao? Je li istina da si za Toru kazao da je ‘nejasna’?” „Tačno je da Tora naziva Adama prvim čovekom. što je još važnije. Svakako imamo pravo da postavimo pitanje koje se nameće: ako je Adam bio prvi čovek. I da bude gore. zapašćemo u ropstvo do kraja života. A što se tiče ropstva. I tačno je da ona kaže da se njegov sin. možda ćeš ti biti glava porodice. ono mi je draže od progonstva. s kim se onda njegov sin. Osim toga.. Ti nemaš pravo da dovodiš u pitanje zakon naše verske zajednice. Pošto ja još nemam toliko..kao o takozvanom ‘preadamovskom pitanju’ . Da te je smatrao mogućim naslednikom. morao sam nešto da preduzmem sad. Reci mi onda. mislim na tebe i Rebeku . možemo da dobijemo novac koji nam je majka zaveštala. Seća se da te je Rabi Mortera izdvajao od ostalih učenika. jer ako je Adam bio prvi čovek. može da se prati mnogo godina unazad.

Zar tvoja mudrost prevazilazi Božju? Zar ne znaš da postoje razlozi zbog kojih nešto ne možemo da znamo i moramo da verujemo rabinima kad tumače i objašnjavaju svete spise?” „Taj zaključak savršeno pogoduje rabinima. Verovatno tvoja bolest. To je tvoja stvar. Oni tebe ne smatraju odgovornim za zastranjivanja tvog starijeg brata. Posle toga sam svoje stavove držao za sebe.” „Sarin otac kaže da je ta drskost da preispituješ Bibliju i naše verske vode uvredljiva i opasna ne samo za Jevreje već i za hrišćansku zajednicu. Ne osporavam tvoje pravo na sumnju u svetost Bibilije. Ali iznad svega. „moj stariji brat govori kao dete.” „Gabrijele. Sveštena lica vekovima nastoje da budu jedini tumači tajni. U stvari. Ali pre dve godine zavetovao sam se da ću živeti na bogougodan način. što znači i da nikad neću lagati.i upravo to je razlog zbog kojeg sam odbio poziv Sarinog oca za večeru.zdls hiljadu godina.” Gabrijel je izašao iz sobe odmahujući glavom i mrmljajući.” „Gabrijele. iskreno ću odgovoriti . Ali činiš nepravdu meni i sestri time što svoja shvatanja nećeš da zadržiš za sebe.” Bosnaunited 28 . I ako me neko pita za mišljenje. ti veruješ da treba da se odreknemo logike.” „To kažeš zato što je ne razumeš. To im potpuno odgovara. da odustanemo od svog prava da pitamo?” „Ja ne poričem tvoje lično pravo na logiku i tvoje pravo da preispituješ rabinski zakon.ta priča je očito samo metafora. Biblija j e i za njih svetinja. Pa ako mene pitaš da li je to bajka moram da ti odgovorim da jeste . taj razgovor o Adamu i Evi sa Rabi Morterom dogodio se pre više od deset godina. ja čak ne dovodim u pitanje ni tvoje pravo da izazivaš Boga. imaj na umu da smo mi dve odvojene duše. Ljudi po tom pitanju ne mogu da nas pobrkaju.

Rozenberg. Rozenberg. „Pre dve godine. „Imam problem.” „Mnogo je lakše čitati Čemberlena. nije baš jasno da li govori o Spinozi ili ne. Direktor Epštajn će tražiti više od pukog prepisivanja i deklamovanja. Da pređemo zajedno ova dva poglavlja. ali u ovoj knjizi ništa ne razumem. i kad budete više znali o Geteovim idejama. Bilo bi pogubno za vas da ne maturirate i tako uništite svoje šanse za budućnost. Zato morate da uradite još nešto: naučite napamet ovu skraćenu verziju. mogli biti i marljiviji. i ne mogu da shvatim da li govori o njemu ili ne. iz koje je tu i tamo izvirivalo nekoliko papirića. „Gospodine. kao što sam vam često govorio. Jeste li ikada vodili dnevnik ili pisali o svom životu?” Alfred je potvrdno klimnuo glavom. Mislim da će mu to biti prihvatljivo. a onda ga na sledeće četiri stranice nema. smatrajte ovo nekom vrstom dnevnika. Razumeo sam Fausta kad smo ga čitali na vašim časovima. Očekivaće da razumete ono što ste pročitali. Gete je to pisao koliko za sebe.” „Dakle. iako mi se ne dopada ta promena kod vas . kazao je. nekoliko redova dalje. tri primerka čitko ispisana. tako da sumnjam da će biti zadovoljan. zar ne?” Zažalivši istog časa zbog svog sarkazma her Šefer je.te gluposti o rasnoj superiornosti .” Izlistao je nekoliko stranica i pokazao drugo obeleženo mesto. „Znam da ne možete da dokučite sve Geteove reči. To je svega dvadeset ili dvadeset i pet redova. „Prionite svim srcem na ovaj zadatak. Tokom prethodne četiri godine bili ste dobar i poslušan đak . kad budete stariji. Vrlo je teško. i izdeklamujte je na sastanku sa direktorom Epštajnom. otvarajući đačku torbu i vadeći iz nje Geteovu autobiografiju na sedamsto stranica. i Jade mladog Vertera. Pružajući je Alfredu. Koliko mi se čini.premda ste. Pominje Spinozu dva ili tri puta. toliko i za čitaoce.zdls Poglavlje 6 ESTONIJA – 1910 Tri dana kasnije. Priča takođe i o nekome po imenu Jakobi. što je mnogo manje nego što vam je direktor prvobitno zadao.” Bosnaunited 29 . a her Šefer je na ceduljici ispisao brojeve nekoliko stranica i redova. ljubaznijim tonom. bled i uznemiren.” Pošto je prelistao stranice koje je Alfred označio. A onda ponovo ovde. Verujte. ali samo nekoliko meseci. Dakle. „Ovde je ista stvar. Vaše pitanje je sasvim umesno. ja ne razumem veći deo ovoga. ali morate shvatiti da to nije strogo organizovano delo već niz refleksija o njegovom životu. Gete pominje Spinozu ovde. Ali posle ima pasusa gde se ne pojavljuje to ime. „Vidim u čemu je problem. i moraću da vam korigujem zadatak. „Alfrede. I to se ponavlja na još četiri mesta. her Šefer je odmah dodao. Ja bih lično voleo da maturirate. Zapamtili ste. Dajte da pogledam knjigu. u ovoj rečenici. „Evo šta treba da prepišete. U stvari. gospodine” započeo je.” Napravio je značajnu pauzu. bolje ćete razumeti i više ceniti njegove reči.i dalje sam na vašoj strani. potrudite se.” Primetivši Alfredov mrki pogled. her Šefer je rekao. Ali sad imamo problem. Otvorio je prvo obeleženo mesto i pokazao na tekst. Alfred se primakao i njih dvojica su pažljivo pregledali tekst. žurno dodao. Alfred je tražio sastanak sa her Šeferom.

Alfred je napustio školu i dalje zbunjen zadatkom. to neće biti neophodno. „Ako sledite moja uputstva iz beleške.’” „Dakle. Nakon što sam svuda uzaludno tragao za nečim čime bih oplemenio svoju neobičnu prirodu. bio sam vaš profesor pune četiri godine. učenje napamet mu nije predstavljalo problem.U redu Alfrede. koji je u beleškama pratio svaku izgovorenu reč.ta ideja će se vrlo brzo ponovo pojaviti. Zar nemate ništa da mi kažete na to? Na kraju krajeva. „Rozenberg. „Iz Geteove autobiografije”..već „‘odsustvo interesa’”. gospodine’?” „Ne znam šta da kažem. podrazumevao pod ‘umirenjem strasti’?” „Nešto što ga je smirivalo?” „Da. zar niste razumeli da je Etika naslov Spinozine knjige? Šta Gete kaže da je dobio iz Spinozine knjige? Šta je. Her Šefer..” . upravo sam vam rekao da ste bili dobar učenik i da želim da maturirate. gospodine.” „‘Da. i to. ne. ozbiljnog lica. mnogo manji.” Her Šefer je spakovao torbu sa đačkim radovima koje je trebalo da pregleda. ali je samo rekao. Rozenberg”.” Čim je Alfred izašao. * * * Dve nedelje kasnije. Voleo je da uči napamet odlomke za dramske predstave i govore. odagnao Alfreda iz glave i. Bacivši poslednji pogled na svoj primerak Geteovih citata. na kraju sam nabasao na njegovu Etiku. ženu. i tu kao da mi se otvorio širok i nesputan pogled na materijalni i smrtni svet.”‘ „Ne interes . koji je toga dana izgledao veći i stroži nego ikada. umesto na njega. Tu sam našao umirenje za svoje strasti. da li je to bila njegova etika?” „Ne. Alfred se isprsio. prekinuo ga je direktor. dao mu je znak da počne sa deklamovanjem. Ali nastavite . „‘Odsustvo interesa’ znači ne vezivati se osećanjima/’ Bosnaunited 30 . zarežao je direktor Epštajn. po vašem mišljenju. nudle i švarglu koje mu je obećala za večeru. mislio na svoje dvoje dece.. možete ići. Za ime Boga. Da li je dodatno pogoršao stvari? Ili mu je sad lakše? Naposletku. Alfred je stajao kraj her Epštajnovog dugačkog stola čekajući instrukcije od direktora. najavio.” Alfred je izrecitovao u sebi tekst do mesta gde su ga prekinuli i počeo: „‘Ali ono što me je posebno privuklo kod Spinoze bio je bezgranični interes kojim je odisala.zdls „Da li treba vama da predam svoj primerak pre nego što uradim druga dva?” Her Šeferu je zastao dah zbog Alfredovog mehaničkog odgovora. i počeo: „‘Um koji je presudno delovao na mene i značajno uticao na moj način razmišljanja bio je Spinoza.” „Da. „Šta je to Gete dobio od Spinoze?” „Uh. her Šefer ga je pozvao da se vrati.

Dakle. „Mislim da govori o umu i srcu?” „Tačno. na šta on misli kad kaže dve različite prirode?” pitao je direktor Epštajn.” „O. Dakle. Čekao je njegov znak da nastavi: „‘Osim toga. Ali ovde on kaže da mu je Spinoza otkrio ravnotežu koja mu je omogućila da umiri svoju strast i preispituje maštu s neophodnom smirenošu i razboritošću. Možete da proverite u beleškama dokle smo došli. Ta veličanstvena misao: Onaj ko istinski voli Boga ne sme želeti da i Bog njega zauzvrat voli .” „Dobro vam ide”“. čini se da su Spinozini kritičari zaboravili jevanđeoske reči. šta je on. uman čovek. Sveumirujuće Spinozino spokojstvo bilo je u snažnoj suprotnosti sa mojom sveuznemirujućom aktivnošću.” Alfred je duboko udahnuo. a onda deluje u skladu s njima. umešao se her Šefer. Shvatio je samo toliko da je direktor Epštajn veoma zlovoljan prema njemu. razumevanje i osećanje. pogledao nakratko u svoje beleške. Um i srce. zaokupila je čitavu moju moć promišljanja. Ali je takode imao veliki um. traže jedno drugo nužno se privlačeći.sa svim premisama na kojima počiva i svim konsekvencama koje iz nje slede. „Hajde da ga objasnimo.’” „Da li znate. Razumete li? Jeste li shvatili poentu?” Alfred je klimnuo glavom. gospodine. nastojeći da ga smiri. ne može se poreći da najčvršća jedinstva potiču iz suprotnosti. Njegov matematički metod bio je suprotnost mojim poetskim osećanjima. Taj disciplinovani način mišljenja učinio me je njegovim strastvenim učenikom i najdubljim poštovaocem. um ili srce? „On je srce. jer kako da iz Bosnaunited 31 . uzoran građanin i saosećajna osoba.zdls Alfred je klimnuo glavom i nastavio: „‘Ali ono što me je posebno privuklo kod Spinoze bilo je bezgranično odsustvo interesa kojim je odisala svaka rečenica. Sad razumem šta vas zbunjuje. Upravo tu ideju možemo da primenimo na vaš izborni govor. „Izgubio sam nit. da. Rozenberg! Hoću da razumete ove reči.” Alfred je oklevao. prekinuo ga je direktor. „Znamo da je teško deklamovati uz tako mnogo prekida. ne! Niti bi rekao ono što drugi od njega očekuju da kaže. Rozenberg. i nastavio: „‘Neki su ga predstavljali kao ateistu i tvrdili da zaslužuje osudu. I šta je tu Gete. Nisam siguran gde smo stali. I to je razlog zašto Gete za sebe kaže da je ‘najdublji poštovalac’ Spinoze. Gete kaže da ga je Spinoza naučio da svoj um oslobodi uticaja drugih. Shvatate li?” „Da. ali ne dozvolimo da na nju utiče pomisao na ljubav koju očekujemo zauzvrat. i tako nastaje jedinstvo najrazličitijih priroda.” „Sad nastavite. Da otkrije vlastita osećanja i dođe do sopstvenih zaključaka. u očima mu se nazirala panika. Drugim rečima. neka ljubav u nama buja. „Ovo nije samo vežba pamćenja.”‘ „To je težak odlomak”. Da li bi Gete svoj govor zasnovao na divljenu koje će dobiti od drugih? Sigurno. ali su ujedno smatrali da je bio tih. ‘Po plodovima njihovim ćeš ih poznati’. Gete je poeta. a šta Spinoza?” Alfred je izgledao zbunjeno.

Ko zna. da svet nikada nisam jasnije sagledao. zašto se Gete nije slagao sa Spinozinim kritičarima?” Alfred je zadrhtao i nije odgovorio. Zar ste već zaboravili da je Etika naslov Spinozine knjige? Ponovo vas pitam. Johan Volfgang Gete. Sada.čitavu godinu! I ne samo Gete.” „Tačno. RAD Beograd. imate moju reč.. „Da sada pređemo na suštinu zadatka. Alfred je bacio pogled na poslednji paragraf i odvažio se. To su bile dve glavne stvari. smatra li Gete Spinozu ateistom?” Alfred je odrično odmahnuo glavom. gospodine. Zamislite to .’” 4 Alfred je glasno odahnuo kad je izgovorio poslednji red. još jednom. Lesing i Hajne su takode govorili o jasnoći i spokojstvu koje je donosilo čitanje te knjige. dr Jovan Bogičević i Branimir Živojinović. nije važno u šta čovek veruje ili kaže da veruje. „Vaše deklamovanje je bilo zadovoljavajuće. 4 Bosnaunited 32 . rekao je direktor.” „To je svakako deo razloga. „Zato što je bio dobar i živeo bogougodnim životom?” „Tačno. Recite nam. Hajde da sada vidimo koliko ste razumeli ovaj posledni deo. gospodine.” „Ne. poslednje pitanje u vezi sa ovim odlomkom.A zašto se Gete nije slagao s njima?” „Zbog njegove etike?” „Ne. 1982. Znamo da je veliki Gete čitavih godinu dana nosio primerak Spinozine Etike u džepu. Mislio sam d a je to bilo samo zato što sam rekao da se divim Geteu više nego bilo kome drugom. važno je kako živi. Neću tražiti od vas da je sada čitate. „Iz šesnaeste knjige”. i opet me je preplavio isti dah spokojstva. Da li imam vašu reč. Rozenberg. Recite mi. koju je napisao taj izuzetni čovek. nego i mnogi drugi veliki Nemci. ne. „Gete nije mislio da je on ateista. Zato sam se ponovo latio tog dela koje mi je toliko koristilo.zdls rđavih načela nastane život ugodan ljudima i Bogu? Još sam se vrlo dobro sećao kakvo su me smirenje i jasnoća obuzeli kad sam prvi put listao stranice Etike.” . ne. „Pobogu. Ali sigurno ste razumeli šta je bilo moje pravo pitanje?” Alfred je gledao prazno.” Alfred je bio spreman da obeća kako će pročitati celokupnu enciklopediju na kineskom samo da bi se oslobodio ove inkvizicije. Previše ste mladi da biste dokučili njen smisao. Jeste li do kraja razumeli zašto smo vam zadali da pročitate baš to?” „Uf. Drugim rečima. Odabrana dela. šta je to što je Gete dobio od Spinoze?” „On kaže da je dobio dah mira i spokojstva. možda će doći vreme kada će i vama u životu biti potreb na jasnoća i mir koju nudi Spinozina Etika. pogledajte u svoje beleške”. knjiga 6. Ili bi možda trebalo da kažem da ćete je pročitati kad odrastete. Imate dobro pamćenje.” Rekao je sada glasno. gospodine. Direktor mu je dao znak da sedne i prokomentarisao. prevod Erih Koš. „Nisam čuo vaš odgovor. kao dobrog Nemca?” „Da. udubljujući se u sebe samog. Takođe kaže da je sagledao svet mnogo jasnije. Ali drugi su mislili da jeste. Ali hoću da obećate da ćete je pročitati pre svog dvadeset i prvog rođendana. Rozenberg. Predao sam se toj knjizi i verovao.

A ima još mnogo drugih Jevreja čija je genijalnost opšte poznata. Podsetiću vas na neke od onih za koje ste sigurno čuli. gospodine?” „Da. šta vama znači to što je čovek kojem se vi divite više nego svima ostalima izabrao Jevrejina kao čoveka kojem se on divi više nego svima ostalima?” „Jevrejina?” „Zar niste znali da je Spinoza bio Jevrejin?” Ćutanje. Her Šefer mi kaže da ste na časovima recitovali pesme Hajnriha Hajnea. Ako se nekome divite. Je li tako?” „Oni su Jevreji. iako je rasa iskvarena i inferiorna.” „Tačno. Bogu hvala. gospodine?” Bosnaunited 33 . Razmislite o njima. Zar ne mislite da čovek kao što je Gete . veliki premijer Engleske. niste učinili napor da nešto dodatno naučite? Je li tako. i treba da znate da je i Dizraeli. Naravno da je znao. ja ne znam ništa o tom Spinozi. Kaže.” „Dobro. ali možda ne znate da su Jevreji. To je važno. „razmislite o svojim rečima. hajde da nastavimo sa mojim pitanjima”. uzvratio je direktor. onda ga oponašajte. umešao se her Šefer. i pretpostavljam da ste slušali dela Gustava Malera i Feliksa Mendelsona. „Još niste odgovorili na osnovno pitanje koje sam vam postavio: kako objašnjavate to da su univerzalnom nemačkom geniju toliko pomogle ideje pripadnika jedne niže rase?” „Možda je u pitanju ono što sam rekao i za dr Apfelbauma. Rozenberg”. Šta bi on uradio u ovakvoj situaciji? Da se od Getea tražilo da pročita autobiografiju nekog čoveka o kojem ništa ne zna.” „Ali.i sami ste ga nazvali univerzalnim genijem ne bi prihvatio velike ideje bez obzira na to od koga potiču?” Alfred je delovao pokolebano. bio Jevrejin?” „Nisam to znao. Verovatno usled neke mutacije može da postoji dobar Jevrejin. gospodine. a nešto sasvim drugo govoriti na taj način o geniju koji je mogao da promeni tok istorije. Neka vam on bude uzor. spuštajući ruku na her Šeferovo rame da ga umiri. nije popuštao.” „Hvala.” „To nije prihvatljiv odgovor”.” „I zato vi. rekao je direktor Epštajn. „Niste saznali ništa o njemu ove poslednje dve nedelje?” „Gospodine. šta bi Gete uradio?” „On bi se obavestio o tom čoveku. Šta znači to da li je on znao da je Spinoza bio Jevrejin? Čemu uopšte takvo pitanje. Nikada nije bio izložen takvoj bujici pitanja. takode. To nije bilo deo mog zadatka.zdls „Pitam vas. koji je sada i sam postajao nestrpljiv. Direktor Epštajn. „Jedno je govoriti o doktoru koji je ljubazan i dobro obavlja svoj posao. Rozenberg?” „Dozvolite da ja pokušam”. „Pomislite na Getea. „Kako objašnjavate Geteovo bezgranično divljenje i zahvalnost jednom Jevrejinu?” „Da li je Gete znao da je on bio Jevrejin?” „Blagi Bože. umešao se her Šefer. da volite muziku.

” Bosnaunited 34 . Njemu nedostaje radoznalost.. Razmišljajte o Geteu i Jevrejinu Spinozi. Hermane. . direktor Epštajn i her Šefer su se neko vreme ćutke gledali. Obećavam da ću razmisliti.” * * * Kad je Alfred otišao. najverovatnije. neizlečivo. gospodine. kazao je direktor. Kako to objašnjavate?” „Ne mogu da odgovorim na to pitanje.I ja vam stvarno želim da razmislite. Razmišljanje j e dobro. čini mi se”. mogu li da idem? Ne osećam se dobro. Kakve su šanse da on stvarno i razmisli?” „Skoro ravne nuli. „Pustimo ga da maturira. Ovaj mladić nema ni inteligenciju ni moralnu snagu da pridobije druge za svoj način razmišljanja i tako izazove zlo. Uprkos tome. laknulo mi je posle ovog razgovora. Moji strahovi su utihnuli.” „Slažem se. „Rekao je da će razmisliti. tako ćemo ga se resiti. I upravo sada u Rigi se izvodi opera Hofmanove priče. Tako mnogo genija. a onda je direktor progovorio. koju je komponovao Jakob Ofenbah. Ne sumnjam u to da su Gete i Spinoza u ovom trenutku daleko od njegovih misli i da će ga ikada više mučiti.” „Da. Gde god da se začeprka po njegovom umu naleti se na tvrđavu neosnovanih ubeđenja. možete ići”. odgovorio je her Šefer. Morao bih da razmislim. Molim vas. još jedan pripadnik jevrejske rase. i to je.zdls „Da. Mislite o našem današnjem razgovoru.

grickao smokve i usredsredio se na misli što su mu plutale umom. Jedna misao dolutala je na površinu: samo da je starija. Ipak. i osvrnuvši se naokolo da proveri ima li svedoka na vidiku. Smešio se toj sceni u kojoj kao decu preslišava svoja dva učenika alef. grubo ga protresao. ko će me ikad više dotaći? Potom je Bentov um prešao na sliku njega samog kako podučava hebrejskom svog učitelja i Klaru Mariju. Privučen ovom dramom. i kroz zadnja vrata. misleći ovoga puta o čudnom ponašanju Franka i Jakoba. Zapazio je kako je jasan. kad se Rebeka i Gabrijel udaljavaju od mene. A sada.zdls Poglavlje 7 AMSTERDAM – 1656 Zagledan kroz prozor. obući se.ili ću da se povučem tako što ću se odreći svoje najdublje prirode i sputati vlastitu znatiželju.. Bento je posmatrao kako njegov brat ide ka sinagogi.. pomislio je. iz tih misli ga je prenuo zvuk ulaznih vrata i koraka koji se približavaju. tu dugu meditaciju prekinulo je neko kretanje koje je primetio na ulici. Oko podneva.voleo je njegov osećaj. izbacio s meće na ulicu i istovario u korpu veliki džak mirišljavih suvih smokava. Franko je zaostao tri-četiri koraka iza Jakoba. Bento se na trenutak primakao prozoru ali se ubrzo vratio svojim meditacijama. Ovoga puta na pozornici se odmah pojavilo Gabrijelovo lice u svoj tuzi i pometenosti. Gabrijelov gnev zbog šabatnje večere podsetio ga je na Van den Endenovo očinsko upozorenje na sve veću opasnost s kojom se suočavao u jevrejskoj zajednici. Tamo je pomeo prašinu. Sedeći na uobičajenom mestu kraj prozora. pijuckao je kafu. spustio svoje ogromne šake na Frankova ramena. na šta se ovaj okrenuo. Hvalio je Bentov napredak u latinskom blago ga. ispružio ruku i pokušao da ga povuče. Gabrijel je u pravu. Bosnaunited 35 . sa šoljicom u ruci. Preda mnom je užasan izbor .Klara Marija. ili ću podređivati svoje najbliže. Uskoro se na bini materijalizo vao Van den Enden. Ali Bento je već naučio kako da spusti zavesu i prede na sledeći čin. i potom gurao ispred sebe sve dok nisu stigli do radnje. Bento se zavetovao da će se ponašati svetački i znao je da nije moralno krišom posmatrati druge. koja zauzvrat njega preslišava grčki alpha. gimel i još više svojoj viziji male Klare Marije. ta žena-dete čiji vraški osmeh protivreči njenoj pozi odrasle stroge učiteljice. tapšući po ramenu. beta. očinski. Razmišljao je kako da izbegne tu zamku gotovo čitav sat pre nego što će ustati. Taj dodir . zaista povređujem one koji su mi najbliži. U daljini je ugledao Jakoba i Franka kako razgovaraju idući ka njegovoj radnji. U poslednje vreme je praktikovao da meditira tako što bi se isključio iz toka vlastitih misli i posmatrao svoj um kao pozornicu a sebe kao deo publike koja prati predstavu na njoj. gotovo blistav lik Klare Marije . ta trinaest godina stara utvara sa iskrivljenom kičmom. bet. Nedugo zatim. skuvati kafu. novu isporuku iz Španije. Franko se izmakao snažno odmahujući glavom. posebno one koji možda razgovaraju o njemu. krenuti ka porodičnoj radnji „Spinoza uvoz-izvoz”. Jakob je nešto odgovorio. gamma. nije uspevao da odvrati pažnju od neobične scene koja se odvijala pred njegovim očima.

I kako objašnjavate tu neobičnu pojavu?”. a drugi još uznemireniji nego pre. Jakobe. Pričao mi je da je. tamo pretila ozbiljna kazna svakoj porodici koja bi svoju decu dala na učenje hebrejskog ili jevrejske tradicije. „ali su ostali kripto-Jevreji. rekao je Bento.” .. On me je pripremao za bar micvu u roterdamskoj sinagogi i do svoje smrti brinuo o mom jevrejskom obrazovanju.A ti pomažeš ćutanjem?” 5 Marani (od port. odgovorio je Franko šapatom.. čije su oči pokazivale zanimanje samo za loše pometen pod Spinozine radnje.” „Zanimljivo.Bento se sagnuo da bi ga pogledao pravo u oči . pozdravio posetioce i za njih primakao dve stolice. „Čak i tvoje početno objašnjenje zahteva objašnjenje. „Dolazite sa službe Šabata?” „Da”. Za razliku od Franka. upitao je Bento.Jevreji Sefardi u Portugalu koji su pod pritiskom inkvizicije bili prisiljeni da prime hrišćanstvo i postali novohrišćani. i tokom narednih osam godina noćima sam učio hebrejski s ujakom.zdls Hitro je ustao. kao što ste upravo rekli.” „Dakle. ti ne znaš hebrejski?” Jakob se ponovo umešao. a on seo na ogroman džak sa suvim smokvama. Jakobe”. ili su napustili Portugal i iz hrišćanstva se vratili judaizmu. „jedan od nas osvežen.” „Franko” . „zar mi nisi juče rekao da je tvoj voljeni otac ubijen zato što je inkvizicija našla sakrivenu Toru?” Franko je. Zašto si odlučio da ćutiš?” „On samo pokušava da mi pomogne”. hebrejski nije dozvoljen. Bento je nastavio. Mi smo svi naučili da čitamo svete spise na latinskom. „ti ne znaš hebrejski?” Ali Jakob je odgovorio i na to. Poslednjih dvanaest godina sam uglavnom proveo u Roterdamu i u Portugal sam se vratio tek nedavno. nego bi im i cela porodica bila progonjena. rabinom. . samo blago klimnuo glavom. Nijedno dete koje je odraslo u Portugalu.. Frankova majka i dve sestre se skrivaju.„Jakob neprekidno odgovara u tvoje ime. koji nema jevrejsko obrazovanje. Bosnaunited 36 . U Portugalu. Upravo u ovom trenutku. j a sam školovan u jevrejskoj tradiciji i učio sam hebrejski i. Isti događaj izazvao je dve različite reakcije. Franko. Ne samo da bi se odmah suočili sa smrću.A ti”. rekao je Jakob. prisiliti) . odlučni da sačuvaju svoju veru. Jakob je požurio da odgovori. a objašnjenje je očigledno. koji je naučio hebrejski tek kad je napustio Portugal. kad je on bio dečak. Obraćajući se ponovo Jakobu. nervozno provlačeći prste kroz svoju dugu kosu. „Naravno da ne zna. bez reči. To važi i za mog oca. marrar. Spinoza se okrenuo ka Franku. u porodici marana 5 nije učilo hebrejski niti poznaje jevrejske obrede. „Dakle. „U Portugalu se niko ne usuđuje da podučava hebrejskom. samo da bih Franka izbavio odande. Bento se okrenuo prema Franku. (U Španiji isti pojam obuhvata i preobraćene Jevreje i Mavare). Otac me je poslao u Roterdam da radim u njegovoj trgovinskoj firmi kad mi je bilo jedanaest godina. pitam se odakle potiče tvoje znanje hebrejskog?” „Moja porodica je prešla u novohrišćane pre tri generacije”. brzo je odgovorio Jakob. U stvari”.” „Moram da te prekinem. „Nema tu ničeg posebno zanimljivog.. ali su potajno i dalje ostali verni svojoj ranijoj religiji (kripto Jevreji).

da vidimo da Li je tvoj strah racionalan. Prvo. tebe samo uznemirila?” Franko je potvrdno klimnuo glavom.” Bento se. ja ne predstavljam nikakvu pretnju. želim da ih razumem. ovde nema inkvizicije.” Franko je razrogačenih očiju zurio u Spinozu. obratio Franku.” Franko je odmahnuo glavom. nastavlja da se ponaša kao da mu i ovde preti neposredna opasnost. kazao je Franko. Osetio je kako u njemu rastu i nestrpljenje i svest o misiji. Ali ako želiš moju pomoć. Amsterdam je već mnogo godina nezavisan od Iberije. Oni su užasni. Ja sam pristao. Tako je bilo i sinoć dok je hodao u suprotnom pravcu od gomile koja se zaputila u sinagogu na službu za Šabat. ne da im sudim. najviši stepen duha. zar ne?” „Da”. Bento je oklevao. „Tako veliki strah”. ja nemam jevrejsko obrazovanje. potčinjen emocijama?” Franko nije pokazao nikakvo interesovanje za te zanimljive fenomene. Možda čak i delim neka tvoja osećanja.” „Veruj mi. Nema je u ovoj radnji. pa ni u ovoj zemlji. „Molio si me da ti pomognem.” Bosnaunited 37 . moraš danas da mi veruješ. Razmotrimo sledeće činjenice: prvo. deo tvog uma ipak nije pod tvojom kontrolom. ni u ovom gradu. „Hajde da pokušam da te smirim. skoro dužnosti. služba. niti u ovoj zajednici. koja je njega osvežila. I drugo. A i njih je onda morao da briše gazeći ih nogama. nema opasnosti u Holandiji. Naposletku je odlučio da iskori st i jedino što mu je bilo na raspolaganju i najljubaznijim glasom rekao. „Nisam u stanju.A bio si uznemiren zbog . rekao je Franko uzdahnuvši.” „Nisu toliko užasni da bi se oduprli svetlu razuma.odjednom Bento je progovorio odlučno . onda je sledeći korak da iskažeš svoje strahove. Ali kako da nastavi? Da li je bilo prerano da toliko očekuje od Franka? Prisećao se mnogih prilika kad razumom ni sam nije uspevao da uguši vlastite strahove. ponoviću” . „Da vidimo da li tvoj strah ima smisla. i ja sumnjam u mnoge stvari. Moraš mi pomoći da ti pomognem. „Osećanja tako jakih da me je strah da ih opišem. čemu me je on naučio pišući slova u pesku. Budi hrabar! Došlo je vreme da se suočiš s njima. tiho je odgovorio Franko.„nema svrhe da se dalje sastajemo.” Franko je krišom pogledao u Jakoba. nastavio je Bento. Osim toga. namerno okrenuvši leđa Jakobu. . kao što je rekao. U protivnom. glava mu je podrhtavala. „Dobro.. I opasni. Zar nije zanimljivo kako su naši umovi podeljeni? Kako je naš razum. „Da li se ti slažeš s tim da je. „Uprkos tome. To znaš. I upravo sam ti pokazao da nisu opasni jer ne postoji ništa čega bi trebalo da se bojiš.zdls „Ja sam previše uznemiren da bi se verovalo mojim rečima”. „Jakob pravo zbori. znam samo alefbet.” Franko nije podizao pogled.?” „Zbog sumnje i osećanja. Obećavam ti da nikada neću ponoviti tvoje reči. Čak i vama.. Razumeš li me?” „Da”. moja porodica je u opasnosti i. nešto glasnije. zbunjen.

. Toliko prepreka našem usavršavanju pomoću moći rasuđivanja koju nam je Bog dao.” Franko je žurno nastavio. To je ono što sam ja čuo. svoje roditelje. nastavio je Jakob. kazao je Jakob. kipah) uobičajena kapica karakteristična za pobožnog Jevrejina. ne mogu da kažem šta sam pomislio. ti i ja posle mise imali običaj da se podsmevamo katolicima? Ismevali smo čudne kostime sveštenika.. ne previše grubo. klečanje pred kostima svetaca. Jutros sam u sinagogi gledao naokolo. to je ludilo. „Maločas si se zalagao da Franko rastereti dušu. potpuno obeshrabren. 6 Bosnaunited 38 . zaustio da nešto kaže.” „Reci. nema nikakve razlike.besmislice koja se odvijala na katoličkoj misi kojoj smo mi novohrišćani morali da prisustvujemo? Sećaš li se. Osećati se usamljenim u svojim sumnjama. Bento. prekinuo ga je Jakob. Primakao je svoju veliku glavu Frankovom uhu i rekao mu. položio ruku na nju. u sve te ljude sa njihovim nacifranim vezenim kapicama. strpi. Obrativši se Franku istim smirenim glasom. Ne prestajem da mislim kako je zbog tog ludila moj otac žrtvovao svoj život. jedna još užasnija misao.” Franko je.” Kipa (ili hebr. moju majku. „naravno da nisi ništa razumeo. Sve je to ludilo. očiju uprtih u nebesa.” Franko je sklopio oči. pričesni hleb i vino i jedenje tela i ispijanje krvi.” . nije li bolje da ga ohrabriš.. A ko bi želeo da povredi sopstvenog oca? Toliko je prepreka tvom vlastitom razmišljanju.I ja tebi stalno govorim”. dozvolite mi da kažem tačno ono što mislim .” Franko je odrično zavrteo glavom. umesto što ga ućutkuješ?” Jakob je ustuknuo. Rabin drži časove hebrejskog. video i pomislio . Stalno ti govorim da je to privremeni problem.” Jakob nije mogao da se uzdrži. Franko”. i tiho zapevao molitvu na hebrejskom.” Franko je postajao sve glasniji.. kako smo. molitvenim šalovima na rese. dok su njihali glavama napred-nazad kao papagaji pred hranilicom. oborio glavu. Prvo se obratio Jakobu blagim glasom. Mogao bi nekad i da me slušaš! U pitanju je čitava ta predstava. ali je odustao. „kako tvoje reči smrt tvoga oca čine besmislenom. „Jevreji ili katolici..šešir) ili jarmulka (reč slovenskog porekla). Franko je započeo. glasom u kojem se sve više osećao bes. Strpi se. Franko: Jakob tvrdi da mučeništvo svog oca činiš uzaludnim ako ne veruješ u stvari koje smatraš neverovatnim.zdls Duboko udahnuvši. „Razmišljaj i o tome”. pažljivo je tražio prave reči koje bi ih uspokojile. i sam uzdrman. Nisam ništa razumeo. To mora da je strašno. Jakobe.mene.ne. „da nije reč samo o jeziku.. „Možda otac zna više od sina. bezmerno krvave slike raspeća. kao deca. „Kakva dilema je pred tobom. njegovu smrt zaista činiš uzaludnom. „Pomislio sam u čemu je razlika između ovoga i prizora . „Misliti takve misli i verovati da si jedini. Bento je nastavio.” „Ali Franko”. uzvratio je Franko. Zove se još i kapele ili kepele (od italijanskog capello . Bentu je bilo jasno da mora da se umeša. „Koliko juče si mi priznao da je baš ovo učitelj kakvog tražiš. brata i sestre. „Danas sam u sinagogi slušao pevanje svetih spisa na nekom nepoznatom jeziku.. A kad je on to konačno učinio. Zbog tog ludila je sve nas doveo u opasnost . „Ima još nešto. Ako tako misliš.” Jakob je stavio kipu 6 na glavu.ne. On je umro da bi za tebe sačuvao svetu veru.

zdls

Jakob je zavrteo glavom. „Čekajte, čekajte - taj poslednji deo o bogom danoj sposobnosti
da rasuđujemo? To nije ono što sam rekao. Vi izvrćete stvari. Govorite o rasuđivanju? Evo
šta je rasuđivanje. Upotrebite svoj razum, i otvorite oči. Uporedite nas dvojicu! Pogledajte
Franka. On pati, plače, puzi, očajava. Vidite li ga?”
Bento je potvrdio.
,,A sada pogledajte mene. Ja sam snažan. Volim život. Brinem se i o njemu. Ja sam ga
spasio od inkvizicije. Održava me moja vera i to što pripadam jevrejskoj zajednici. Teši me
saznanje da se naš narod i naša tradicija nastavljaju. Uporedite nas dvojicu vašim
dragocenim razumom, i recite mi, vi mudri čoveče, šta kaže razum.”
Lažne ideje nude lažnu i krhku utehu, pomislio je Bento. Ali, zadržao je tu misao za
sebe.
Jakob je navaljivao sve žešće. „Primenite to i na sebe, kao učenog čoveka. Šta smo mi,
šta ste vi, bez naše zajednice, naše tradicije? Možete li da živite lutajući svetom sami? Čuo
sam da nemate ženu. Kakv je to život koji čovek može da ima bez ljudi? Bez porodice? Bez
Boga?”
Bento, koji je uvek izbegavao sukobe, sada je uzdrhtao od Jakobovih provokativnih reči.
Ovaj se okrenuo ka Franku i ublažio glas. „Osetićeš podršku kao ja kad budeš znao reči i
molitve, kad shvatiš šta te stvari znače.”
,,S tim se slažem”, kazao je Bento, pokušavajući da smiri Jakoba, koji ga je mrko gledao.
„Zbunjenost doprinosi tvom užasnom strahu, Franko. Svaki preobraćeni Jevrejin, maran,
koji napusti Portugal dezorijentisan je, mora iznova da se školuje da bi opet postao Jevrejin,
mora poput deteta da počne od učenja alefbeta. Tri godine sam pomagao rabinu u nastavi
hebrejskog za preobraćenike i uveravam te da ćeš ga i ti brzo naučiti.”
„Ne”, insistirao je Franko, podsećajući sad na onog Franka što pruža otpor, kojeg je
Bento video kroz prozor. „Ne slušate me, ni ti, Jakobe Mendoza, ni vi Bento Spinoza. Još
jednom vam kažem, nije u pitanju jezik. Ja ne znam hebrejski, ali jutros u sinagogi, tokom
čitave službe, čitao sam španski prevod svete Tore. Ona je puna čuda. Bog je podelio Crveno
more; On sručuje pošasti na Egipćane; On se obraća prerušen u plamteći grm. I zašto su se
sva čuda dogodila samo onda, u doba Tore? Recite mi, obojica, zašto je doba čuda okonačno?
Zar je moćni, svemoćni Bog otišao na spavanje? Gde je bio Bog kad je moj otac spaljen na
lomači? I to zbog čega? Zato što je štitio svetu knjigu tog istog Boga. Zar Bog nije bio
dovoljno moćan da spasi mog oca koji ga je toliko poštovao? Ako je tako, kome je potreban
neki slabašan Bog? Ili, zar Bog nije znao da ga moj otac poštuje? Ako nije, kome treba Bog
neznalica? Da li je Bog bio dovoljno moćan da ga zaštiti, ali to nije hteo? U tom slučaju, kome
treba tako nezainteresovan Bog? Vi, Bento Spinoza, onaj koga zovu „blaženi”, vi se razumete
u Boga; učen ste čovek; objasnite mi.”
„Zašto se bojiš da govoriš?” upita o je Bento. „Ti postavljaš važna pitanja, ona koja od
davnina zbunjuj u vernike. Mislim da problem potiče iz jedne osnovne i fatalne greške, a to
je pretpostavka da je Bog živo, misleće biće, biće nalik nama, koje misli kao mi i misli o
nama.
„Stari Grci su razumeli tu grešku. Pre dve hiljade godina, jedan mudar čovek po imenu
Ksenofon napisao je da bi i volovi, lavovi i konji, kad bi imali ruke da urezuju slike, crtali
boga prema vlastitom liku i dali mu telo poput svog. Ja verujem da bi, kad bi trouglovi mogli
Bosnaunited

39

zdls

da misle, oni smislili boga koji bi izgledao i imao svojstva trougla, kao što bi i krugovi
kreirali kružnog...”
Jakob je, ogorčen, prekinuo Berita. „Govorite kao da mi Jevreji ne znamo ništa o prir o
di Boga. Ne zaboravite da imamo Toru s njegovim rečima. A ti, Franko, nemoj misliti da Bog
nema moć. Ne zaboravi da su Jevreji opstali, da mi, bez obzira na sve što nam rade,
opstajemo. Gde su svi oni iščezli narodi - Feničani, Moaviti, Edomiti - i mnogi drugi čija
imena ni ne znam? Ne zaboravi da moramo da se rukovodimo zakonom koji je sam Bog dao
Jevrejima, nama, svom izabranom narodu.”
Franko je najpre pogledao Spinozu kao da je hteo da kaže, eto sa čim ja moram da se
nosim? a onda se obratio Jakobu. „Svi veruju da je Bog baš njih izabrao - hrišćani,
muslimani...”
„Ne! Šta se nas tiče šta drugi veruju? Važno je ono što je zapisano u Bibliji.” Jakob se
okrenuo ka Spinozi, „Priznajte to, Baruh, priznajte učeni čoveče: ne kaže li reč Božja da su
Jevreji odabrani narod? Možete li to da poreknete?”
„Proveo sam godine proučavajući to pitanje, Jakobe, i ako baš želiš, reći ću ti do čega
sam došao.” Bento je govorio blago, kao učitelj koji se obraća ljubopitljivom đaku. „Da bismo
odgovorili na tvoje pitanje o izuzetnosti Jevreja, moramo se vratiti na sam izvor. Hoćeš li da
zajedno ispitamo šta stvarno piše u Tori? Moj primerak je kod kuće, tu blizu.”
Obojica su, razmenjujući poglede, klimnuli glavom i ustali spremni da krenu za Bentom,
koji je, pre nego što će ih povesti, pažljivo vratio stolice na mesto i zaključao radnju.

Bosnaunited

40

zdls

Poglavlje 8
REVAL, ESTONIJA 1919-1918
Predviđanje direktora Epštajna da će zbog ograničene radoznalosti i inteligencije
Rozenberg ostati bezopasan, pokazalo se potpuno pogrešnim. A pogrešna je bila i njegova
pretpostavka da će Gete i Spinoza odmak iščeznuti iz Alfredovih misli. Daleko od toga:
Alfred nikada nije uspeo da iz svog uma izbriše sliku velikog Getea kako se klanja Jevrejinu
Spinozi. Kad god bi pomislio na Getea i Spinozu (sada zauvek spojene), na tom bi se
neskladu zadržao samo nakratko i odmah ga počistio bilo kojom idejnom metlom koja bi
mu se našla pri ruci. Ponekad bi ga zadovoljio argument Hjustona Stjuarta Čemberlena da je
Spinoza, kao Isus, pripadao jevrejskoj kulturi, ali nije imao u sebi ni kapi jevrejske krvi. Ili,
da je Spinoza bio Jevrejin koji je verovatno krao misli od arijevskih mislilaca. Ili, da je možda
Gete bio začaran, žrtva jevrejske z:avere. Često se Alfred bavio ovim idejama prateći nj ihov
trag kroz literaturu, ali nikada nije uspevao da stigne do kraja. Razmišljanje, istinsko
razmišljanje, bilo je za njega izuzetno naporan posao, poput premeštanja teških krovnih
greda. U potiskivanj u je, međutim, bio daleko veštiji. Preusmeravao je svoju pažnju. Bacao
se na različite aktivnosti. Ponajviše, ubedio je sebe da snaga uverenja uklanja potrebu za
daljim istraživanjem.
Kako pravi i plemeniti Nemac poštuje zavet, i budući da se približavao njegov dvadeset
i prvi rođendan, Alfred se setio obećanja datog direktoru, da će pročitati Spinozinu Etiku.
Nameravao je da održi reč, kupio polovni primerak knjige i odlučno prionuo na nju, da bi ga
već na prvoj stranici dočekala duga lista nerazumljivih definicija:
I. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi postojanje, ili ono
čija se priroda ne može shvatiti drukčije, nego kao postojeća.
II. Konačnom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja može biti ograničena drugom stvari
iste prirode. Na primer, jedno telo naziva se konačnim, zato što uvek zamišljamo drugo,
veće telo. Tako je jedna misao ograničena drugom mišlju. A telo nije ograničeno mišlju, niti
misao telom.
III. Pod supstancijom razumem ono što u sebi jeste i pomoću sebe se shvata; to jest ono
čijem pojmu nije potreban pojam druge stvari, od koga mora biti obrazovan.
IV. Pod atributom razumem ono što razum opaža na supstanciji, kao da sačinjava njenu
suštinu.
V. Pod modusom razumem stanja supstancije, ili ono što je u drugome, pomoću čega se
i shvata.
VI. Pod Bogom razumem biće apsolutno beskrajno, to jest supstanciju koja se sastoji iz
beskrajno mnogo atributa, od kojih svaki izražava večnu i beskrajnu bitnost. 7

7

Baruh de Spinoza, Etika, BIGZ 1983. (prevod s latinskog dr Ksenija Atanasijević)

Bosnaunited

41

zdls

Ko bi razumeo te jevrejske stvari. Zavrljačio je knjigu na drugi kraj sobe. Nedelju dana
kasnije pokušao je ponovo, preskočivši definicije i prelazeći odmah na drugi deo - Aksiome:
I. Sve što jeste, jeste ili u sebi, ili u nečem drugom.
II. Ono što ne može da se shvati pomoću drugoga, mora se shvatiti samo sobom.
III. Iz datoga određenoga uzroka nužnim načinom sleduje posledica; i obratno, ako nije
dat nikakav određeni uzrok, nemoguće je da sleduje posledica.
IV. Saznanje posle dice zavisi od saznanja uzroka, i sadrži ga u sebi.
V. Stvari koje nemaju ničeg zajedničkog među sobom, ne mogu ni da se uzajamno
razumeju jedna iz druge, ili, pojam jedne ne sadrži u sebi pojam druge stvari. 8
I oni su bili podjednako nerazumljivi, pa je knjiga ponovo poletela. Kasnije je probao sa
sledećim delom, Postavkama, ali su mu i one ostale nedostupne. Na kraju mu je sinulo da
svaki sledeći deo logički zavisi od prethodnih definicija i aksioma, i da ništa u daljem tekstu
neće shvatiti bez toga. S vremena na vreme, uzimao bi tu tanku knijižicu, otvarao prvu
stranicu sa Spinozinim portretom, i ostajao prikovan za njegovo duguljasto ovalno lice i
ogromne, izražajane jevrejske oči, s teškim kapcima (koje su zurile pravo u njega kako god
bi okrenuo knjigu). Otara si se ove proklete knjige, kazao je samom sebi - prodaj je (ali neće
ti doneti ništa, jer je posle nekoliko izleta po vazduhu u sasvim jadnom stanju). Ili je
jednostavno daj nekome, ili baci. Znao je da to treba da uradi, ali začudo, Alfred nije mogao
da se rastane od Etike.
Zašto? Pa dobro, data reč je svakako bila razlog, ali ne najvažniji. Zar nije direktor kazao
da čovek treba da odraste da bi razumeo Etiku? I zar pred njim nisu, do potpune zrelosti,
bile još mnoge godine školovanja?
Ne, ne, nije njega mučila data reč: bio je to problem s Geteom. Obožavao j e Getea. A
Gete je obožavao Spinozu. Alfred nije mogao da se reši te proklete knjige, jer ju je Gete
toliko voleo da ju je nosio u džepu čitavu godinu. Ta je opskurna jevrejska budalaština
umirila Geteove neobuzdane strasti i pomogla mu da vidi svet jasnije nego ikad. Kako je to
moguće? Gete je u njoj našao nešto što on nije uspevao da prepozna. Možda će, jednoga
dana, naići na učitelja koji će to moći da mu objasni.
Burni događaji iz Prvog svetskog rata uskoro su potisnuli ovu zagonetku iz njegove
svesti. Nakon što je maturirao u Oberšule u Revalu i oprostio se sa direktorom Epštajnom,
her Šeferom, i svojim učiteljem umetnosti her Purvitom, Alfred je započeo studije na
Politehničkom institutu u Rigi, oko trista kilometara udaljenoj od njegovog doma. Ali, 1915,
kada su nemačke trupe zapretile i Estoniji i Letoniji, čitav Politehnički institut je preseljen u
Moskvu, gde je Alfred živeo do 1918, godine kada će predati svoj diplomski rad arhitektonski projekat krematorijuma - i steći diplomu arhitekte i inženjera.
Iako je bio uspešan u akademskom radu, sebe nikada nije doživljavao kao inženjera i
radije je provodio vreme čitajući mitove i romane. Fascinirale su ga nordijske mitološke
priče sakupljene u Edi, kao i zapleti Dikensovih romana i monumentalna Tolstojeva dela
(koja je čitao na ruskom). Ovlaš je poznavao filozofiju, pohvatao ključne ideje Kanta,
Šopenhauera, Fihtea, Ničea i Hegela, i kao nekada, bezočno čitao filozofska dela na
najprometnijim javnim mestima.
8

Isto

Bosnaunited

42

još uvek blistav.šta učiniti s njim? Zašto tu ne smestiti Jevreje. Slom ruske civilizacije značio je samo jedno: nordijske temelje uništile su inferiorne rase . Iza njih stajale su njegove omiljene knjige i. A na maloj polici ispod postera bile su poredane olovne figure vikinških ratnika i rimskih vojnika. ozario se kad je shvatio da su i dalje poređane onako kako ih je ostavio pre mnogo godina . Navukao je sve džempere koje je imao. dok je mladi nećak otrčao da dovede tetku Lidiju. bučno lupa po jastuku i jorganu. to prostranstvo . čvrsto obmotao šal oko vrata. Boljševici su za njega bili životinje čija je misija da razore civilizaciju. Bosnaunited 43 . i tako očuvana prošlost pružila je Alfredu redak predah od mučnog osećanja neukorenjenosti. kojim se preko Rusije zaputio kući u Reval. i blagoslovi tetku Eriku i tetku Marlenu. Dom je izgledao uglavnom onako kakvim ga je pamtio. Alfred je bio užasnut prizorima stotina hiljada pomahnitalih demonstranata koji su na ulicama zahtevali rušenje postojećeg poretka. kako njegova tetka. Osećanje da baš tu pripada pratilo ga je i dok je večerao sa tetkama. muška rukovanja. sagnuvši se da ih pregleda. sa velikim uzbuđenjem se ukrcao na voz. pred prozorom njegovog kupea druge klase. Zadivljen prostranstvom . i smesta je bio uvučen u toplu mirisnu kuhinju na kafu i kolače. Dok je kompozicija brektala ka zapadu. ili njihovom decom. gotovo nepromenjene posle toliko godina.” Tamo na zidu. ženski zagrljaji. zurio u beskrajne širine Rusije.. Eugena. trzaj i škripa točkova po šinama bili su znak da je stigao kući. Pažljivo je proučavao njihove vode i došao do zaključka da su bar devedeset odsto njih Jevreji. Reval je “bio hladan. koja je živela u blizini. a on se zavukao pod jorgan. a ovom dvojnom epitetu je bilo suđeno da dobije i svoje mesto i u nacističkoj propagandi. Sloveni i Kinezi . on je. koje je sada nežno uzimao u ruke. pa s torbama u ruci i diplomom u tašni. Jevreji. ispuštajući oblake pare. blagoslovi oca i učini da ozdravi.ah. dan za danom. Zahvaljujući Čemberlenovom delu. Da li će to biti sudbina i njegove Otadžbine? Zar će rasni haos i degradacija zahvatiti i samu Nemačku? Gadio mu se prizor uzavrelih masa. osim ako se neka armija ruskih kolaboracionista ne bude borila rame uz rame sa Otadžbinom. sve Jevreje iz cele Evrope? Pisak lokomotive. ujacima. široki osmesi. poput Rusije. Posle 1918. rastresajući krevet. Prizor njegove vlastite sobe. na velikom posteru bio je lik cara Vilhelma.tako da će duša prave Rusije uskoro biti izgubljena. a ipak ga je ta ogromnost Rusije učinila neosvojivim osim. moćan.Mongoli. Ubrzo je i ona stigla natovarena hranom za slavljeničku večeru. verovao je da Rusija sve duguje arijevskom uticaju koji je dolazio od Vikinga. i blaženo nesvestan sudbine posrnule nemačke armije. i blagoslovi celu našu porodicu. krenuo poznatim ulicama i došao do vrata doma u kojem je proveo detinjstvo.očeva sestra. na kojoj je nekoliko davnih meseci izgovarao večernje molitve (kada njegov antireligiozni otac nije mogao da ga čuje): „Blagoslovi majku na nebu. retko kada je koristio izraz boljševici: uvek su to bili „jevrejski boljševici”.. zatim Dejvid Koperfild. dočekali su ga uzvici „Alfrede!”.mislio je na želju Hjustona Stjuarta Čemberlena za većim Lebensraumom Otadžbine. Prešao je pogledom unaokolo: bila je tu skerletna molitvena prostirka ne veća od maramice.zdls U haosu Ruske revolucije 1917.prvo najomiljeniji Mladi Verter. a onda ostale po redosledu omiljenosti. Kad je pokucao. Ali kad su svi otišli i kad je nastupila tišina. Hanzeatske lige i nemačkih imigranata poput njega. Ovde. i čuvaj mog brata. Tako se začela još jedna ideja: ovaj zabranjeni prazan prostor . izmamio mu je na lice izraz dečje razdraganosti. Zavalio se u svoju staru stolicu za čitanje i sa uživanjem se prisetio uobičajene scene. Nakon sticanja diplome 1918. do mesta gde je stanovala tetka Cecilija . pružao se Lebensraum koji je Nemačkoj bio tako očajnički potreban.

polako su nestajali u daljini. privlačni stranac. Her Purvit mu se zagledao u lice. Čekao je pred jednim vratima profesora umetnosti. kad ga je ponovo pogledao. Bosnaunited 44 . nezgrapnog čoveka s velikim nosem. naručio kriglu. krenuo je ka gradskom trgu.” Nezadovoljan i duboko uvređen narednikovim ponašanjem. Skrenuo je ka Oberšule. posumnjao da ga je zaista i prepoznao. Nedugo zatim. Obratio se dežurnom stražaru na nemačkom. ušao je da u pauzi između časova porazgovara sa svojim starim nastavnikom. izgovorio nešto u smislu prepoznavanja. Alfred je našao utočište u pivnici nedaleko odatle. ne za građane protivničkih okupiranih zemalja. Dok je potezao prvi gutljaj. i stao da se raspituje o njegovom životu tako uopšteno da je Alfred. a onda opet utonuo u misli.zdls vratilo mu se poznato stanje otuđenosti. her Purvita. i okrenuvši glavu žurno prošao pored nje. Ne podižući pogled sa svojih papira narednik je po kratkom postupku ispitao Alfreda i grubo odbio njegov zahtev. ostavljajući za sobom samo ledenu tamu. Nemačka armija je za Nemce. Čim se zvonce oglasilo. i bez razmišljanja doneo odluku koja je mogla da mu promeni život.j evrejskim” izrazom lica. Alfred je uzvratio neodlučno. Nije želeo da ga iko pita da li je održao datu reč u vezi sa Spinozom niti da sazna da je zavet Alfreda Rozenberga odavno ispario iz sećanja her Epštajna. sa germanski izduženom lobanjom i dubokim plavim očima. Naposletku je ustao i sa kriglom u ruci prišao Alfredu i predstavio se. primetio je kako neki čovek u civilu zuri u njega. vitki. Izašavši. i rekao da želi da se prijavi. kako mašu i klimaju glavama. gde je ugledao sedište nemačke armije. ali je nabasao na kancelariju her Epštajna. Zatim je bezuspešno tragao za kabinetom her Šefera. i seo na kraj jednog dugačkog stola. i . čiji su holovi i otvorene učionice delovali poznato i neprivlačno. Pogledi su im se nakratko susreli. taj visoki. a ovaj ga je prosledio do narednika Goldberga.. izlazeći napolje dok su učenici zauzimali svoja mesta. Čak i likovi dve tetke. još uvek nasmejane. mada su svi njegovi drugovi iz detinjstva uveliko odrasli i rasuli se na sve strane.za prijateljima koje bi voleo da je imao. više ne direktora već ponovo profesora istorije. koji je svojevremeno bio veoma dobar prema njemu. i dalje je zurio u njega. „Mi smo u ratu. i mada je u duši znao da traga za utvarama . gustim brkovima. Gde je bio dom? Gde je pripadao? Sledećeg dana lutao je ulicama Revala tragajući za poznatim licima. „Dom” je počeo da bledi. i stranac je podigao kriglu i nazdravio mu.

grabova metla u uglu i ognjište sa mehom za raspirivanje vatre . Jakob je malo promislio. a za sebe žurno doneo stolicu iz susedne sobe. i da poseduje apsolutnu mudrost. Posle samo nekoliko minuta.I pošto je On stvorio nas od sopstvene supstancije. „Evo.jeste da nađemo sreću i blaženstvo. celovit. da ponovim. i lagano i obazrivo klimnuo glavom. Bog je sve. odlučio da se ubuduće uzdrži od takvih primedbi . ili ne kaže. o Jevrejima kao izabranom narodu. iz čega se naslućivalo pitanje: „Kakve to sad ima veze sa bilo čim?” Bento je smireno nastavio.A sada na posao”. „Osnovna biblijska poruka o Bogu je. Tvoj ujak i ja se potpuno slažemo”. ali je Bento rukom dao znak njemu i Franku da sednu.” „Šta ne?” upitao je Bento. koju bi onda za Franka preveo na portugalski.koji smo.. visoka stolica i rasklimana hoklica. rekao je. rekao je Spinoza i primetivši kako se Jakob blago mršti. . čuo sam mog ujaka kako govori o Božjoj iskri u svakome od nas. pa je zastao i pustio da se stranice sklope. ne. „Pošto je Bog. uzeo svoju pohabanu hebrejsku Bibliju..” „Tačno tako. tresnuo je na sredinu stola.” Jakob je zdušno zaklimao glavom. krenimo sa nekoliko stihova iz Psalma. po definiciji. deo Božje supstancije . otvorio desnu pesnicu. Ali radije bih počeo sa najvažnijim zaključcima do kojih sam ja došao godinama proučavajući Bibliju.” Uz Jakobovu i Frankovu saglasnost. Slažete li se s tim?” Franko je odmah potvrdio. savršen i pošto je lišen bilo kakvih potreba. Na zidu. Bento je započeo. visila su njegova tri crteža u ugljenu sa scenana amsterdamskih kanala. . iznad dve police povijene pod teretom desetina knjiga u tvrdom povezu.” Bento je počeo polako da čita na hebrejskom prevlačeći prstom preko svake reči. U njoj su se nalazili grubo tesani pisaći sto.. i iz sebe je stvorio svet i sve postojeće u njemu. „Ne.. Jakob se odmah uputio ka policama s namerom da zaviri u naslove. ne.uveo ih u svoju radnu sobu. iz toga sledi da On nije stvorio svet za sebe već za nas. jedna stolica. Otvorio je Bibliju i potražio odgovarajuće stranice. Jakob se umešao vrteći glavom i govoreći.bila je tu samo drvena klupa. kao da je konačno čuo nešto sa čim može da se složi. otvorio i namestio tako da Jakob i Franko mogu da čitaju. njegova zamisao za sve nas . da je On savršen. Iznenada se predomislio. po mom uverenju. ugrizao se za donju usnu.” Bosnaunited 45 .Jakob je bio previše inteligentan i sumnjičav da bi mu tako podilazio. „Nisi zadovoljan mojim prevodom? Uveravam te da. „Jeste.” Franko se ponovo složio a Jakob mu je uputio zbunjeni pogled i nastavio da gestikulira rukama. „Održaću obećanje i pokazaću vam šta tačno naša Tora kaže.zdls Poglavlje 9 AMSTERDAM – 1656 Bento je poveo Jakoba i Franka do kuće u kojoj je stanovao sa Gabrijelom i kroz mali dnevni boravak namešten uz vidno odsustvo ženske ruke .

. šarate po njoj neopranim prstom. a ne ono što neki rabin misli da one znače. molim vas nastavite”. nego da umesto toga pogledamo u reči naše svete knjige. Zar se nismo upravo složili da je Bog celovit. do kraja ovladao drevnim hebrjeskim i aramejskim. a neki rabini ili drugi teolozi to tvrde.zdls „Nisu u pitanju vaše reči”. Kao Jevrejina. Ne radi se o tome da li ja to poričem. mnogi me u našoj zajednici poštuju kao teologa. Biblija kaže ono što kaže. Istim tonom kao da čitate kupoprodajni ugovor za svoje suvo grožđe.” Bento se okrenuo ka Jakobu. ostavio po strani 145:18 tuđa tumačenja.U pitanju je način. kao što ima i mnogo načina čitanja. prevod Đ. Pre izvesnog vremena započeo sam vlastita istraživanja. Želite li da nastavim?” Franko je odgovorio. Da bi zaista razumeo reči Biblije. Jakobe? Uveravam te da kaže ‘svim ljudima’. „Da. ali Jakob je oklevao. Takvo čitanje vređa Boga. I čitate bez pevanja. i kao što si i sam rekao. i žalostiv na sva djela svoja.”‘9 Onda je preskočio jedan deo i produžio. Karadžić. Praktično ste je bacili na sto. ‘Da li poričete da su Jevreji izabrani narod?”‘ „Postavljaš pogrešna pitanja. Ja želim da mi čitamo i razumemo upravo reči Bibilije. Ali u njoj ima mnogo reči. Ja želim da dovedem u pitanje tvoj stav prema autoritetu. čovek mora da zna stari jezik i da je čita iznova. Čitao sam ih od jutra do mraka. Bio je vidno uznemiren. „‘Dobar je Gospod prema svima.i nanjušio zamku koja mu se sprema. i ispočetka proučavao ono što Biblija stvarno govori. „‘Gospod je blizu svijeh koji ga prizivaju. i da nije biće poput nas? Zar je moguće da takav Bog bude uvređen nečim tako trivijalnim kao što je način na koji ja čitam?” Jakob je ćutke odmahnuo glavom. Ovaj je nastavio da čita psalm glasno na hebrejskom i da Franku prevodi na portugalski. da je lišen potreba. Niste je poljubili niti joj se poklonili. . Hoću da se vratimo čitanju onoga što Biblija stvarno kaže. Da li zanemarujete ili možda ni ne znate za veličanstvene Rašijeve ili Abarbanelove komentare?” Bento se nije dao omesti. Očigledno je da nisam bio dovoljno jasan. mnogo tumačenja koja su davali razni sveti ljudi. Psalm 145: 9 10 Psalm 9 Bosnaunited 46 . predosetio je kuda vode njegovi argumenti . mogu da ti nađem čitav niz ovakvih odlomaka koji jasno govore da je Bog svim ljudima darivao istu moć rasuđivanja. koja nam kaže da se istinska sreća i Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta. Knjige Staroga zavjeta. Psalmi Davidovi. jer otkako je čuo Benta da naglašava reči „svi ljudi”. a ne ‘svim Jevrejima’. To je moj metod. a tako oblikovao i njihova srca. „Ne slažeš se s mojim prevodom. prekinuo ga je Jakob. Hajde da ne gledamo iznad sebe u velike autoritete.” „Ne mogu da se ne složim: reči su reči. a Franko klimnuo sa odobravanjem i primakao svoju stolicu Bentu. i neke tajne poruke kakve kabalisti nalaze u određenim obrascima reči i numeričkim vrednostima slova. „Odvikao sam se od komentara i natkomentara. ne neke izmišljene metafore koje teolozi navodno vide u njima. Daničić i Vuk Stef. Jakobe. nesputanog duha. mene vređa način na koji postupate sa našom svetom knjigom. Godine sam proveo proučavajući svete knjige. Pokušao je da je izbegne provocirajući dalje Benta: „Još niste odgovorili na moje najvažnije i jednostavno pitanje. ja te molim da ostaneš na putu razuma. koji je ponovo vrteo glavom.’ 10 Veruj mi.” „Vređa Boga? Jakobe. bez ikakvih modulacija u glasu.

” „Duh?” prekinuo ga je Franko.zdls blaženstvo sastoje samo u uživanju u onome što je dobro. Vratiću se na njega malo kasnije.pročitaj ih.. Rabini i sveštenici je vrlo često pristrasno čitaju. raduje što će drugi uvek biti manje pametni od njega? Bog bi u svojoj mudrosti sigurno želeo da su svi obdareni istim sposobnostima. „da je Bog imao na umu celokupan ljudski rod. „‘Svaki čovjek treba da izbegava zlo i čini dobro. a to znači od pre nekih dve hiljade godina. Moramo razlikovati ono što Biblija govori od onoga što religijski zvaničnici kažu da ona govori.” „Šta?” uzviknuo je Jakob. Opet se obratio Jakobu. saznao sam da Franko ne zna hebrejski.. Hteo sam da kažem da reči koje je Bog uputio Solomonu predstavljaju samo jedan izraz koji je trebalo da iskaže veliku.” Jakob se usprotivio. „Mislim na jezik i istorijske događaje tog vremena. ipak je nastavio. To je detinjasto i zlobno.evo ti dajem srce mudro i razumno da takvoga kakav si ti ni prije tebe nije bilo niti će poslije tebe nastati takav kakav si ti’. 11 Razmislite sada obojica. Bar na trenutak. a zanemaruj ete jasnu činjenicu da smo mi izabrani od Boga.pa i hrišćanske Biblije. pa je Bento pokušao s drugom taktikom. „Čujte reči koje je Bog uputio Solomonu:’. Otvorio je glavu 28 Knjige o Jovu i čitao. prvih pet knjiga. Sveta knjiga to stalno ponavlja. glavna poruka celokupnih svetih spisa . Zar nije tako?” Jakob je sumnjičavo slegnuo ramenima. „Mojsije je napisao Toru. onda mi reci: da li ja treba da se radujem zato što znam više od njega? Da li njegovo neznanje hebrejskog mene čini učenijim nego što sam bio sat ranije? Radovati se što smo superiorni nad drugima nije bogougodno. Ovo je svakako dokaz da reči Tore ne treba uzimati doslovno. Evo tih stihova .” . Za sada.” Jakob nije odavao znake da je ubeđen. Malopre.” „Evo. Mi ne možemo razumeti Bibliju iz današnjeg jezika: moramo je čitati imajući u vidu jezička pravila vremena u kojem je pisana i sastavljana. upravo on bio najprihvatljiviji Bogu. mnogo pre nego što vi kažete!” „To je veliko pitanje.” Krajičkom oka Bento je primetio kako se Jakob i Franko zaprepašćeno zgledaju. dok smo bili u radnji. dodao j e. Bibija nam ne govori da se treba gorditi da smo mi Jevreji jedini blagosloveni ili da smo srećniji zato što drugi ne znaju šta je istinska sreća. imajući u vidu sopstveni interes. A ne zaboravi da Jov nije bio Jevrejin. a takvo čitanje treba da potvrdi da samo oni drže ključ istine. dozvoli da nastavim sa Solomonom. nenadmašnu mudrost i njihov smisao je da uvećaju Solomonovu sreću. pogledaj lova”. a Bento je živnuo. „Ti ćeš se sigurno složiti da blaženstvo počiva u ljubavi. „Daću ti primer iz onoga što se nama danas desilo..E. „Ne razumem o čemu govorite.” 11 Prva knjiga o carevima 3:12 Bosnaunited 47 . najmudriji od svih ljudi.. a da je ipak.’ „Ovde je jasno”. Da li ti možda veruješ da bi Bog očekivao da se Solomon. Opterećen godinama prinudnog ćutanja sada je sa olakšanjem prigrlio mogućnost da naglas govori o argumentima do kojih je došao. Je li tako?” „Jeste. o rečima koje Bog upućuje najmudrijem čoveku. od svih ljudi. nastavio je Bento. Izvučete nekoliko reči ili rečenica. pogledaj. „Evo.. To je vrhovna.” Spinoza je otvorio Bibliju na mestu označenom crvenim koncem. nimalo obeshrabren. u ovom delu Prve knjige o carevima. One se moraju razumeti u duhu svog vremena.

Ako su to Božje reči. i cara njegova i sve gradove njegove. o tome što govoriš. evo ovde u knjizi o Samuilu. izlaziše žene iz svakoga grada Izrailjeva pjevajući i igrajući na susret caru Saulu s bubnjevima i s veseljem i s guslama.. Franko je upravo izbegao inkviziciju. . Postanje 1:26-2. Pokazaću vam te reči. Ali i hiljade suprotnih. već Sveta knjiga. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji. očekuju.’ 14 „Na žalost. kao što smo mi. Da li smo mi to ikada radili drugima?” Bento je smireno listao stranice. kad su Jevreji imali inkviziciju? Drugi sprovode pokolje nad Jevrejima. Bili su superiorni samo po tome što su imali dobro uređeno društvo i nadmoćnu upravu. Šta sam govorio o trouglovima i trougaonom Bogu. ‘A kad se vraćahu i kad se David vraćaše ubivši Filistejina. „Vi kažete da ne postoji ništa što Jevreje razlikuje od neznabožaca?” „Upravo tako.7 13 Bosnaunited 48 .zdls Jakob je odbio da pogleda.” „Kako je moguće da vam je ime Baruh i da govorite takve stvari? Vi zapravo poričete da je Bog odabrao Jevreje.” „Mi smo stvoreni prema Njegovom liku”. uzdigao ih nad drugima. . u istoj knjizi kad se govori o gradu Asoru”.. što im je i omogućilo da opstanu tako dugo. te ne osta ništa živo. a Asor spališe ognjem. 18:7 15 Prva knjiga Mojsijeva. To su metafore. Ali ta drevna hebrejska država odavno ne postoji i od tada su rame uz rame sa svim ostalim narodima. i očekivao mnogo od njih?” „Razmisli još jednom.. Ne treba doslovno da shvatamo te reči. ovoga puta do Knjige Isusa Navina i čitao: . zatre ga sa svijem dušama što bijahu u njemu. po obličju Božijemu stvori ga.’12 Ili. I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu. Recte mi.”‘ 15 „Tačno. pravedniji ili pametniji od drugih. Mi Jevreji smo drugačiji. Jakob je primetio.. A Bog? Ima li Bog te ljudske atribute? Seti se šta sam rekao o pogrešnom zamišljanju Boga prema našem vlastitom liku. vrednuju. ima mnogo dokaza u Tori da su Izraditi. Jakobe. ne ostavi nijednoga živa isto onako kako učini s Jeglonom. Opet te podsećam: ljudska bića biraju.. i vi to znate. kad su imali moć.U Bibliji možda ima takvih reči. Bento.’I uzeše ga i isekoše oštrijem mačem. nastavio je. Nisu oni bili ništa moralniji. Bog je jednako milostiv prema svima. neki od nas gluvi ili kljasti ili ograničeni ili 12 Knjiga Isusa Navina 10:37 Isto. pomažu. „Kad bi vam samo pobožnost bila tako moćna kao pamćenje. to su upravo te reči”. bili isto tako surovi i nemilosrdni kao i bilo koji drugi narod.. pomogao im. potvrdio je Jakob.’I [Izraelićani] pobiše sve živo što bješe u njemu oštrijem mačem sjekući. upotrebi razum koji ti je Bog dao. izdvajaju. „‘Po tom reče Bog: Da načinimo čovjeka po svojemu obličju. rekao je Jakob. ali ne kažem to ja. Ja u Tori ne vidim ništa što bi ukazivalo da su Jevreji superiorni u odnosu na druge. ko ste onda vi da sumnjate da smo mi stvoreni po njegovoj zamisli?” „Jakobe.’13 „Ili..” Sa izrazom neverice na licu. „Okrenite sad Postanje. 11:11 14 Prva knjiga Samuilova 18:6. muško i žensko stvori ih. sve duše što bijahu u njima. Zar zaista veruješ da smo mi smrtnici.” Bento ih je odmah izgovorio napamet. ali David svojih deset tisuća. Baruh. i otpijevajući žene jedne drugima uza svirke govorahu: Saul zgubi svoju tisuću.

Iako je znao da sve što izusti Jakoba uzdrma do srži. usredsređen na Bentove reči. Bento nije mogao da se zaustavi. umešao se Franko. „Evo. zinuo i rukom prekrio usta. koji je pažljivo slušao svaku Bentovu reč.” Krajičkom oka primetivši Frankov smešak.” Jakob nije imao odgovor. ‘Ali ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije. bar jednom u životu. „Ako nijedan drugi prorok nije čuo glas Boga. one pohlepne ili ubice .” „Dakle. bolje bi bilo da kažem želeli .da liče na Boga. „Da. one tuberkulozne koji pljuju krv. „da čudesna proročanstva nisu ništa više od predstava koje su izmaštali proroci?” „Baš tako. Zakoni ponovljeni 34:10 Bosnaunited 49 . da su stvoreni po Božjem liku. Bento je spremno odgovorio: „Verujem da su proroci bili ljudi obdareni neobično živom maštom. pitao je dalje Franko. a Franko mu je. Tora to kaže.” „Dakle. zanemario razum i srljao dalje. one sa gukama. caute”. pošto smo eliminisali vid. odakle onda dolaze proročanstava?” Obradovan Franko vim uključivanjem u razgovor. vi verujete”. Poznato ti je. Jakobe. od onih koji su napisali te odeljke i umislili . zaista poričete da Bog progovara glasovima Proroka?” „Sasvim je očito da svaka reč u Bibliji koja se smatra ‘Božjom’ potiče isključivo iz mašte različitih proroka.da li su i oni Božja slika? Misliš da je Božji duh ustrojen kao naš i želi da mu se laska i da postaje ljubomoran i osvetoljubiv ako ne poštujemo njegova pravila? Da li jedno savršeno biće može da razmišlja u tako nesavršenim i nakaznim kategorijama? U pitanju je samo stil onih što su pisali Bibliju. spustio ruku na rame kako bi ga umirio. 16 Razmisli sada šta to znači. Ali kažem da reči i ideje u Bibliji potiču od ljudi. „Nikoga ja ne omalovažavam’”. nema sumnje da je u pitanju mašta. „Objasnite mi”. napravljeni prema Božjem liku? Pomisli na one koji su. pročitaćemo zajedno ovaj deo u Zakonima. i da nijedan prorok posle Mojsija nije čuo taj glas. to onda sigurno znači da je Mojsije čuo istinski glas Božji. naravno.ne.” „Onih što su pisali Bibliju? Vi omalovažavate Mojsija i Isusa Navina i Proroke i Sudije? Poričete da je Biblija reč Božja?” Sa svakom rečenicom Jakob je postajao sve glasniji. Jakobe.„ 16 Peta knjiga Mojsijeva. „Taj zaključak je plod tvog uma. je li tako?” Jakob je potvrdio.zdls ubogi. U svesti mu je iskrslo Van den Endenovo upozorenje „caute. Bio je ushićen što razbija okove tišine i glasno iskazuje ideje o kojima je razmišljao u tajnosti ili ih u vrlo prikrivenoj formi saopštavao rabinu. odvratio je Bento.” „Mašte! Kažete ‘mašta’?” Jakob je. kao moja majka. kojega Gospod pozna licem k licu’. ali ne nužno i izrazitim sposobnostima rasuđivanja. da nam Tora kaže da čak ni Mojsije nije video lice Božje. umrli u svojim dvadesetim godinama.” „Dakle. Jakobe. nastavio je. dok je Franko pokušavao da obuzda osmeh. one rođene slepe ili deformisane ili dementne. „Da. i to ne treba toliko da te užasava: same reči Tore nam to kazuju. ali on je. sa ogromnim izobličenim vodenim glavama. užasnut.

samo dođi u radnju. Došli ste kod mene zbog Frankovih duhovnih nevolja i zato što mu je potrebna pomoć. „dobili smo ono zbog čega smo došl i. zagrlio Franka i potapšao ga po ramenu. već u celini delo ljudi. “ „Jakobe. recite mi.” Franko je odmahnuo glavom..” „Ja verujem da će. potvrdio je Jakob. upao je Jakob.U tom slučaju”. Postanje i ostatak Tore su priče ili metafore. ne raspolažu nikakvim posebnim znanjima već postupaju u vlastitom interesu. Vidim koliko je Jakob besan. koji je netremice zurio u Benta dok je ovaj govorio o prorocima.čak previše dobro. „postoje stvari poznate samo Bogu. Vi ste objasnili da vam je neko rekao da će rabin samo pogoršati Frankovo stanje.” „Za mene”. „Pomogli ste mom rasuđivanju. Bento”. Jevreji nisu izabrani od Boga. D rugim rečima. to je istina”. ponovio je Franko. Želim ponovo da ga vidim. Rabini. dodao je okrenuvši se ka Jakobu.da ga Bosnaunited 50 .” prekinuo ga je Bento. „hajde da se podsetimo zašto smo se nas trojica uopšte sastali. stvari čiji je uzrok samo Božja volja. i izvinjavam se zbog njega. ali što se mene tiče . a vaša jasna misao.” Čim su se udaljili od Bentove kuće. „To je upravo ono u šta ja verujem. što više mi budemo znali. zapanjen. Sećaš li se?” „Da.” nastavio je Franko. ako mene pitaš .” „Upravo sam ti naveo sve gadosti koje je izgovorio: njegove reći su čista jeres. ostao da sedi. Izgubio sam orijentaciju.ali neću to ni da pominjem jer smo obavili posao. Bez toga neću da svedočim. „nisam raspoložen za rasprave koje isključuju razum. Ja nisam tražio vas . ali Jakob ga je zgrabio za lakat i povukao ka vratima.zdls „To bi značilo da ne postoji ništa natprirodno. ima prirodni uzrok. više ćemo toga pripisivati Bogu. Baš to ova budala Spinoza i pokušava da uradi .u stvari savetovao sam vam da idete kod rabina. To je baš ono što je ujak Duarte tražio od nas i uradili smo sve kako je hteo. pomogli ste mi.” .” „Kako se usuđujete da. Bili smo odličan par. Porodica ti je u opasnosti. „Molim vas.. postoji samo jedno pravo pitanje.da. Dobro si odigrao svoju ulogu . da li sam ti bio od pomoći? Da li ti je pomoglo išta što sam rekao?” „Sve što ste rekli donelo mi je olakšanje”.. Franko je. umešao se Jakob. „nemamo dovoljno. oni se ni po čemu ne razlikuju od drugih naroda. Pogodili smo se sa ujakom Duarteom a iz pogodbe s njim niko se ne povlači. Ali”. dodao je Franko. biti manje stvari znanih samo Bogu.” „Ma. on je anti-Jevrejin. Po vama kao da je sve objašnjivo. Jakob se široko osmehnuo. imamo i previše. što je naše neznanje veće. Vidi šta sve imamo. Bog nema nikakva osećanja prema nama. čak i najveći među njima. zastavši na izlazu. Božja reč i Božja volja ne postoje. Ja hoću još da ga čujem. Sveti spisi nisu sveti. i zaista mislim sve. „Ima li onda svrhe da ti i ja vodimo ovakvu raspravu? Umesto toga. „Sad imamo sve što nam treba. odgovorio je Franko.” Bento se okrenuo ka Franku.to je nešto što nikad ranije nisam čuo. „Nemamo sve što nam treba. Sve. „Kaži mi. i završili smo svoj posao ovde”. Dokaz je tu: Bento Spinoza nije Jevrejin. imate li vremena da se sastanemo još neki put?” „Uvek sam na raspolaganju za razumne razgovore . „Hvala vam.” „Ne”. još ne. Proroci su samo izmišljali stvari. činjenica da ništa ne prihvatate samo na osnovu autoriteta . iznenada ustavši.

Uostalom.” „Ujak radi šta hoće. podmićivanju i njegovim brodovima ti se ne skrivaš i danas po pećinama Portugala. Previše je ubedljiv. rekao je Franko.” „Ne. sam ću razgovarati s njim. ujak je dužan da vodi računa o svojoj porodici čak i ako ne uradimo ništa. Samo zahvaljujući ujakovim poznanstvima. onda ćeš ti biti taj koji je potpalio njihove lomače. ako ti ideš.” Bosnaunited 51 .još jedna hebrejska reč koju bi ti bilo bolje da naučiš. ti to vrlo dobro znaš. Neću te pustiti samog kod njega. Ako odeš sam. idem i ja. On kleveta čitav naš narod. Ja ne želim više nikad da posetim tvog Spinozu. I mene je uzdrmao. „Herem je ekskomunikacija . sledi her em i tebi i njemu. Zar hoćeš da i njih ubiju kao naše očeve? Ako ne odeš sa mnom u sinagogu i ne svedočiš pred Glavnim odborom. On ne poštuje nikakva pravila osim sopstvenih i nije velikodušan po prirodi. I za samo dve nedelje. njegov brod se vraća po tvoju majku i tvoju i moju sestru.” „Taj čovek ima više znanja nego cela naša kongregacija zajedno.” Primetivši Frankov zbunjen izraz lica. Ja ga znam bolje od tebe. „Imamo vremena. i treba mi još informacija da bih svedočio pred starešinama sinagoge. Još jedan dan ne znači ništa. I ako ti ne želiš da ideš. Jakob je dodao.zdls izigra tako što će preskočiti jevrejski sud.” „Ja nisam budala i ne dozvoljavam da me vuku naokolo kao ovcu”.

to je to.NOVEMBAR 1918 „Guten Tag”. od tuberkuloze?” „Da. Vi ne znate ništa o tome?” „Ne. bilo mi je samo devet ili deset godina kad je Eugen napustio kuću i otišao u Brisel na studije.šest. „Vaš brat i ja smo bili najbolji prijatelji i još smo u kontaktu. Odrastao sam ovde. Vi ste Eugenov mladi brat. Alfrede. da . Upravo sam se vratio iz Moskve. Jer. da..” „Rozenberg? O. Znate. Imate njegove oči.” Bosnaunited 52 .sa setom. Često sam vas viđao u vašoj kući . I vi ste meni poznati. Znam da vam je majka umrla kad ste bili mali . Slučajno se i ja za nekoliko nedelja selim u Berlin zbog studija. samo vas se ne sećam najbolje. tako da ćemo se tamo često viđati.to je bilo teško za obojicu . Meni je tada bilo jedanaest.” „Rozenberg. Ja sam bio na studijama u Cirihu i posećivao ga u sanatorijumu. Jedva da sam ga i video od tada. Alfred Rozenberg.” „Da..čak sam vas nosio na krkače.sve mi je to nekako zamagljeno. pre dve nedelje večerali smo zajedno u Cirihu. Imao je recidiv tuberkuloze i došao u Švajcarsku na oporavak. Otpustiće ga za par nedelja a onda će se preseliti u Berlin i upisati viši kurs iz bankarstva.” Fridrih je spustio svoju kriglu s pivom na sto i seo naspram Alfreda. Dakle. pre toga se nismo videli skoro tri godin e i imali smo štošta da nadoknadimo.” . Ne znam zašto. „Dakle.U Cirihu? Napustio je Brisel?” „Pre nekih šest meseci.” „Zovite me Fridrih. Kažete da ste sad u kontaktu s njim?” „Da.a sećam se da vam je i otac isto umro mlad. ESTONIJA . Znamo li se? Izgledate mi poznato. gospodine Pfister. rekao bih. Recite mi. Prošle nedelje sam diplomirao na Politehnici. Eugen je to pominjao . ali malo toga pamtim iz detinjstva .zdls Poglavlje 10 REVAL. otišli smo svaki svojim putem. koliko . sedam godina?” „Šest. rekao je stranac.” „Pitam se da li me je Eugen ikada pominjao?” „Prilikom našeg poslednjeg susreta nije. Nikada nismo bili bliski i sada smo bezmalo potpuno izgubili kontakt. Mlađi ste od Eugena. Mogu li da vam se pridružim?” „Naravno. Brat mog prijatelja je i moj prijatelj... pružajući ruku.. imao je tek četrdeset i četiri godine. Ali ranije je često pričao o tebi. „ja sam Fridrih Pfister. hteo si da znaš?. sada smo prijatelji. slobodno. Fridrih i Alfred?” Alfred je klimnuo glavom.

smrtno ozbiljan mali dečak... Naprotiv. ali ti nisi hteo da se igraš. pa. Pa ipak. voleo si te figure vojnika.. promrmljao je Alfred. „Ah. a onda ih nakratko otvorio.” Fridrih je sklopio oči.. Može?” „Da.čezneš za nepromenljivom prošlošću. a onda ću moći da prizovem i ono što je Eugen govorio.. uvek trčiš svojim knjigama. Ali. svestan sopstvenog zaprepašćenja: nikada do sada nije čuo tako nešto. „Samo... koji ga je poznavao kad je bio dete..A sada ću nastaviti i prizvati u sećanj e Eugenove reči o tebi. haotični.možda će kasnije isplivati druge uspomene.. To je donekle paradoksalno.luke i svih tih usidrenih brodova. zatvaraš vrata. Sada to uzima maha širom istočne Evrope.. sve vrlo uredno poredano. možda i više izgubljen od drugih..čak bih rekao gladan .jadni Alfred . ponekad sam te nosio na krkače. otvorio oči. „Da. „To je sve što postoji u banci mojih sećanja na tebe . predivan umetnik .volim njegove skice Revala . širom čitave Evrope. I ja sam neusidren kao i oni.” . a izgleda da se niste ni potrudili da uspostavite kontakt..tako...” Fridrih je opet zatvorio oči i već sledećeg trenutka ponovo progovorio istim čudnim glasom.. gde su bili tvoji prijatelji?. tako ozbiljan.” Alfred je klimnuo.on je pokupio sve porodične talente . verovao je ovom čoveku. Fridrih je imao „ukus doma”. a njemu je bilo svega deset godina. mislim da si to voleo. Dozvoli mi da sad prekopam po svojim sećanjima i potražim ono što je Eugen govorio o tebi. olovni vojnici. kao iz daljine. nije mu se to činilo baš sasvim u redu.. moj stidljivi plašljivi brat. Voleo bih da bratu svog najboljeg prijatelja darn upravo ono što želi i što mu je potrebno. odsečen od svega. ti i Eugen nikad ne razgovarate. Red. u redu je”..” Fridrih se zaustavio. Daj mi samo minut da se koncentrišem. u strahu od druge dece. Ozbiljan . Iako je Fridrih izgovarao nemačke reči. red.” Potom je prešao na neki još čudniji glas.. Mogu to da razumem.zaprepastila ga je pronicljivost tog pitanja.. Zadivljen sam što si to uočio.uvek čita . pričaj mi o Alfredu.to su bili vrlo vesti crteži čak i za odraslog... bez majke. jezik kojim je govorio bio je strani jezik.. da ti i brat nikada niste bili bliski. igračke.. Nisam mogao da te uvučem u igru..I zato tražiš sidro u prošlosti .usamljenik. .. koji je možda trebalo da bude Eugenov. dobro potegnuo iz krigle i pogledao u Alfreda... danas kao da si željan .vesti.. i te slike će isplivati na površinu. Ovi dani su.. čitav razgovor je delovao čudno: svaka reč koju je Fridrih izgovorio bila je čudna i neočekivana..... nisi odobravao zabavu?. Tevtonskog zamka sa visokom kulom . tačno je. depresivan. Moj mali brat . „Eugene.. „Možeš li da mi kažeš sve što je rekao o meni?” „Sve? Pokušaću. Reke raseljenih ljudi. Video sam mase kako se valjaju po Moskvi slaveći anarhiju. tu je jedna prepreka . bio si plašljiv.... a onda brzo okrenuo glavu. ne znam kako bih to rekao. Je li to ono što si želeo? Hoću da budem siguran... Bosnaunited 53 . Zatvorivši ponovo oči. ali si uvek brzo silazio. Slažeš li se da ti prvo to ispričam... I navodi me da se zapitam nisi li možda u nekoj vrsti traganja za samim sohom i svojom prošlošću?” Alfred je momentalno ustuknuo ... onako usput.zdls Alferd je malo oklevao a onda mu je izletelo. trčiš u svoju sobu. ali dozvoli mi samo jednu primedbu: prvo mi kažeš... knjige.kao da me ometaju moja vlastita sećanja na tebe. Fridrih je počeo da govori kao iz neke daljine: „Tuča jastucima pokušao sam. Pa ipak...... otac udaljen. nikada nisam video tvoje prijatelje u vašoj kući. kuća je izgledala hladno.

tetke dobrog srca. ali nisam siguran da li to treba da ti kažem: Eugen te je krivio za smrt vaše majke.” „Tako i treba. Alfrede. Nije u pitanju reakcija na moja sećanja.naša majka je umrla. iskrenost . vrlo dobro sam upoznat. A sada. Zar ne? Mislim. Moram priznati da sam se ponekad pitao zašto Eugen nije uradio više za mene. Ali što bi to bilo važno za moje trenutno stanje svesti. koji se u velikoj meri sastoji od tvojih iskustava iz prošlosti.dečaci su mu se podsmevali i zvali ga ‘filozof’ . i zadovoljstvo mi je da razgovaram s nekim ko ima slične sklonosti.vrline dobrog.. i čak sam i na Politehnici našao neke učene profesore koji su me usmeravali šta da čitam izvan lektire. Godinama sam bio okružen inženjerima i čeznem za filozofskim razgovorom. da bila je još jedna stvar. zar je Eugen stvarno tako rekao? To nema nikakvog smisla. već nešto drugo. Ne sećam se tačno njegovih reči. Evo.nije bilo mnogo ljubavi za njega . Naravno da je ti nisi ubio. nastojim da mu pružim sve što mogu.” „Dobro. da mi na osnovu naših unutrašnjih mentalnih konstrukata uspostavljamo prirodu spoljašnje realnosti? Pretpostavljam da si dobro upoznat sa Kantom?” „Da. mislim da iznenada tvoj svet.” Alfred je. takođe. ali bilo mu je teško prići. gotovo da sam ošamućen.” „Pa.‘mali filozof’ .” „Kad neko umre. U stvari. Alfrede.. biti zadovoljstvo. samo nagađam. Alfrede. ali moj istinski dom bila je filozofija. ako dozvoliš.” „Mene krivio? Mene? Ja sam tad imao svega par nedelja. Ipak.. dobro. To najbolje mogu da objasnim filozofski. da počnem ovako: sećaš se užasa i neverice koje je izazvalo Kantovo otkriće da spoljašnja stvarnost nije onakva kakvom je obično opažamo . a ja sam morao da brinem o sebi.” Fridrih je otvorio oči. I to ruganje .” „Mislim da mogu da objasnim šta osećaš. To je moja jedina religija. srknuo malo piva. ali pretpostavljam da je Eugenu bila utešna pomisao kako bi njegova majka i sada bila živa. i nežno mu se obratio. Ili. nije onakav k akav si ti mislio da je bio.zdls nepopularan . evo ovog momenta.koliko puta sam ga čuo od drugih dečaka! Mislim da je to mnogo uticalo na mene.” „Ne misliš to ozbiljno. I sam sam to iskusio. koprcam se u nejasnim mislima. trepnuo nekoliko puta i povrativši svoj prirodan glas rekao.diplomu sam stekao iz inženjerstva i arhitekture. Ali kad prijatelj zatraži nešto od mene. ipak uvek okupirane sopstvenim porodicama . „Plašim se da sam možda rekao previše. potpuno bled.” „Meni će. Ja te pohvaljujem.trebalo je više da uradim za njega. Fridrih. „To je ono čega se sećam. govorim sad o tom unutrašnjem svetu. A. ćutao nekoliko trenutaka. da kažemo to drugačije. plemenitog Nemca.. otac na samrti. mi često u nečemu ili nekome tražimo krivca.” „Na Politehnici? Kako je to moguće?” „Ne baš filozof sa diplomom . Fridrih se zagledao u njega.” „Cesto verujemo u stvari koje nemaju smisla. A mnogo toga što si rekao zvuči istinito. i na kraju sam im se osvetio tako što sam stvarno postao filozof. Temeljitost.” Bosnaunited 54 . Više od svega počeo sam da se divim jasnoći nemačke misli.odnosno. ali znam da je prema tebi osećao tu ozlojeđenost koju je i sam smatrao iracionalnom. upotrebio bih Huserlov termin i rekao da se tvoja noema razbila u paramparčad. da nije tebe rodila. a video sam to i kod drugih. Ja sam takođe mnogo proučavao filozofiju. Možda mi je samo potrebno vreme da svarim sve što si rekao.

nije problem samo tuberkuloza: njena bogata porodica je izričito protiv mene i mog siromaštva. naravno.kako bih rekao . samo malo. ozlojeđenost bila iracionalna i nepravedna. „Obično ne pričam mnogo o tome. osim mog omiljenog nastavnika. ti kažeš da sam ošamućen zato što se promenila čvrsta osnova moje prošlosti? “ „Upravo tako. 17 (nem. Ali. i na to kako ih mi strukturišemo.” „Poštujem tvoj savet. Tvoj um je preoptrećen jer je potpuno okupiran rekonstituisanjem prošlosti. I.” „Dakle. kad sam doputovao. Sad zamisli da se oslanjaš na tu zgradu i otkrivaš da ona nije čvrsta i da tvoje telo zapravo propada kroz nju. Samo bih hteo da naglasim da je te ošamućenosti donekle već bilo i pre našeg razgovora. Kao neko ko zna kako da čeka. Alfrede. Bio sam oženjen. Vrlo pametno. i nije u stanju da obavlja svoje normalne aktivnosti . ili barem poznata lica.” Alfred je promislio na trenutak. Već jutros. i pre nekoliko nedelja otac ju je smestio u sanatorijum u Švajcarskoj. da ne odbacuješ Edmunda Huserla . na neki način ja sam porodica. Dakle. i ti sad otkrivaš da je on ponekad bio ozlojeđen na tebe . Ali..iako je. „Juče. izgledali su srećni što me vide i prijala mi je njihova dobrodošlica.) svet života Bosnaunited 55 .on je jedan od velikana. „Fridrih.. U stvari. vrlo kratko moja žena ima tuberkulozu. ti znaš da ne možeš ponovo da stekneš stare prijatelje. I šta je uopšte noema?” „Savetujem ti. a onda se osmehnuo. Mislio si o tom odnosu na određeni način.zdls „Huserl? Ja izbegavam jevrejske pseudofilozofe. Ali ne zadugo. moje tetke i ujaci i nećake i nećaci. Onda je. da prestanem da živim u izgnanstvu.. da se povezem sa svojom rasom i vratim se u Otadžbinu.” Alfred je halapljivo ispio gutljaj piva i nastavio. recimo. Alfrede. nisam sreo nikog poznatog. predavao mi je umetnost . šta? Pretpostavljam: dom. tražeći. briga o tvojoj uravnoteženosti. vratila se otuđenost. Odlučio sam da odem tamo gde istinski pripadam.razumem taj koncep t strukture kojoj podvrgavamo svet. jedva da sam ikome govorio o sebi. ponovo sam bio čovek bez doma i lutao sam gradom. ali kad si ti u pitanju ima nešto vrlo .tvoj Lebenswelt 17 odjednom više nije onakav kakav si mislio da jeste. Malo vremena smo proveli zajedno i prestali smo čak i da se dopisujemo. uzmi ideju neke zgrade.. Dao si mi mnogo materijala za razmišljanje.” „Ponovo da steknem stare prijatelje.” Fridrih je mirno čekao nastavak. pre manje od sat vremena. ali prošlost je iznenada izmenjena. i uveren sam da je naš kratkotrajan brak završen.tek juče sam stigao iz Moskve.” Alfred je ćutke potvrdio.kao što je. ali mi i dalje nije jasno od kakvog je to značaja za Eugena i mene.pa i on se samo pretvarao da me je prepoznao. Alfred je oklevao. Osećao sam se kao da pripadam negde. A video sam samo strance.” „Dakle. U tom trenutku raspada se tvoja noema zgrade . naravno. došao poslednji udarac. kad sam ustao. Dobro rečeno. motiviše. „shvatio sam. Njegov termin noema odnosi se na naš doživljaj stvari.nešto što budi poverenje. ovo je bio zapanjujući razgovor. bih te zamolio za dodatno objašnjenje . prijatelje. započeo sam ovaj dan sa osećanjem otuđenosti . Na primer. hoću da kažem da je tvoje viđenje odnosa koji si celog života imao sa bratom jednim potezom iz osnova promenjeno. Čak i u Realšule. Sada sam sam.” „Pa.

Iz mnogo razloga. ja Kanta ozbiljno shvatam: smatram moralnim imperativom da se prijavim na regrutaciju. Samo kaži ono što ti je na umu . Mogu da ostanem i nešto duže ako želiš da to još malo ispitaš. Evo šta predlažem: razmišljaj o rečima ‘nisam kod kuće’. „kako smo mi baltički Nemci mnogo veći Nemci od samih Nemaca. Moj um štrajkuje. Zapravo. Kako bi izgledao naš svet ako bi svi napustili smrtno ranjenu Otadžbinu? Kad ona zove. Nas baltičke Nemce posebno muči ta boleština neukorenjenosti. Moji deda i baba po majci su Švajcarci. ostavio sam je da malo odrema i uskoro ću morati da se vratim. ‘nisam kod kuće’. zadivljuje me tvoja sposobnost da s takvom lakoćom govoriš o duboko ličnim stvarima.” „Jesi li raspoložen da ti pomognem da i sam to postigneš?” „Kako to misliš?” „Da ti pomognem da prepoznaš i razumeš svoja osećanja koja se tiču doma. reći ću ti da je po mom mišljenju pitanje doma za tebe vrlo važno. A i majka mi je još živa. Ali pre toga. Neću o njemu pričati čak ni sa Eugenom. primetio j e Fridrih.” Iako je delovao nepoverljivo. njeni sinovi moraju da se odazovu. „Ništa ne dolazi. goruće pitanje. pristao.” Alfred je bezglasno izgovarao te reči čitav minut ili dva.” Bosnaunited 56 .” „Ne znam kako to da ispitam. Možda si imao sreće što si odbijen. Alfred je.” Fridrih je saosećajno klimnuo glavom.ne mora da ima smisla.zdls Hteo sam da se priključim nemačkoj vojsci i otišao u njihovu komandu preko puta. Obično je u pitanju svest o sebi. Radi upravo ono što sam ja radio kad sam kopao po svojim sećanjima na tebe kao dete. pusti da ti se u glavi pojave misli o tome da ‘nisi kod kuće’. Probaj ponovo. i zapamti da imaš moju reč da će ovaj razgovor ostati među nama. ‘nisam kod kuće’. on uvek radi. Valjda sam još uvek takav. a onda odmahnuo glavom. rekao je Alfred. posle dugog laganog gutljaja letonskog piva. „Pokušaj ovako. Imaj na umu da pokušavam da pomognem. pa ipak ne pripadam ni tamo. Jevrejin po imenu Goldberg. Sad zatvori oči. A tamo me je narednik zadužen za regrutaciju. zar ne”. i onda im daj glas. u mom slučaju je to lakše nego u tvom: ocu je bilo skoro osamdeset godina. što ti je uskraćena besmislena smrt u blatnjavom rovu. „Možda je taj poslednji udarac bio blagoslov.” „Rekao si da sam bio neobično ozbiljno dete. Na primer.za domom. Trenutno je i ja izuzetno snažno osećam zato što mi je otac umro početkom ove nedelje. U stvari. ali često nešto blokira naše znanje o tome. Trenutno joj pomažem da se preseli kod svoje sestre. pretpostavljam da je u pitanju svest o meni. Odbio me je rečima da je nemačka armija za Nemce a ne za građane neprijateljskih zemalja. na to šta ću ja misliti o tebi. međutim. Nisam čuo nikoga da tako otvoreno saopštava svoje intimne misli kao ti. i imao sam ga živog i zdravog čitavog svog života. zgazio kao mrava. zaboravi kako bih mogao da sudim o onome što kažeš. U ovom slučaju. Možda svi mi koji smo raseljeni imamo tu istu moćnu čežnju koju si opisao . „Hvala ti.” „Moje saučešće”. i ponovi to sebi nekoliko puta: ‘nisam kod kuće’.” „Um nikada ne štrajkuje. Predlažem da zatvoriš oči i zaboraviš na mene. „Čudno je to. mestom gde stvarno pripadamo. Zbog toga sam i došao u Reval. Sada ni sam ne znam gde pripadam.

U susedstvu. Možemo li da nastavimo pre nego što odeš iz Revala?” „Jedino sutra.. Kako znaš takve stvari. Umesto toga. nigde nema mesta za mene. da!”.” „Ja sam samo amater. međutim. „Nisam kod kuće. „Ne čujem te dobro. ali moram i da zarađujem. Nigde. Glasnije. na Politehnici.zdls Alfred je ponovo zatvorio oči. pitam se da li bi ti ikada mogao negde da budeš kod kuće. uvek sa željom da im pokažem.. da se ti u sopstvenoj koži ne osećaš kao kod kuće. Ni kad sam kod tetke Cecilije. Da li to odatle dolazi? Moram da pročitam tu filozofiju. Alfrede. To je samo nagađanje. svuda. Moja majka se uvek odmara popodne. a prekosutra idem natrag u Cirih.. malo glasnije.. ali reči nisu dolazile. Možda se nikad nisi ni osećao. voleo bih da provodim život u filozofiji. Alfrede? „Svima koji su mi se podsmevali. „Ništa drugo ne dolazi. a imam osećaj kao da smo tek počeli.nastavi”.. „Da. školi. kakva prevara.” „Baš šteta. ni u školi. Možda u isto vreme? Hoćemo li da se nađemo ovde?” Alfred je suzbio svoju nezasitost i želju da usklikne. bodrio ga je Fridrih.” Alfred je zaćutao.” „Ne znam. Zaista biti kod kuće je osećaj da si kod kuće u svojoj vlastitoj koži.” „Rekao si da želiš da im pokažeš.” Bosnaunited 57 . ni u porodici moje žene.. tako čudesne stvari? Rekao si da si filozof.” „Dobro. jer dom nije mesto . Ne moraš da im daješ smisao. Baš kao i ti.to je stanje svesti. Alfrede? Ostani i dalje kod svojih slobodnih asocijacija.. Obešene vilice. očiju prikovanih za Fridriha..” Alfred je izgledao kao gromom pogođen. gledajući unutra.. otvorio oči. dobro . niti u inženjerstvu. Majka Rusija. ali sad imam jednu ideju. Fridrih je ustao. hoćeš li onda biti kod kuće?” „Dom ne postoji. Majka me čeka.” „Ako te primete. ni u Rusiji. Kome da pokažeš. Možda si celog života tragao za domom na pogrešnom mestu.. Je l’ to pokušavaš da mi kažeš?” „Nemam nikakav zacrtan plan. Ovo je bilo pravo prosvetljenje. „Tvoje reči su mi se žarile pravo u srce. Završio sam medicinsku školu u Cirihu i naučio mnogo o tome kako da pomognem ljudima da govore o onome što ih muči. niti kod tetke Lidije. „Uvek izvan. A ja mislim. „moram da te napustim.” Lagano.. nema ga u arhitekturi. Nekako ću ih naterati da me primete. ni sa drugim dečacima. samo je propisno naklonio glavu i rekao: „Radujem se tome. Alfred je počeo da govori. ni u Estoniji. A sada”. molim te.” „A kako ćeš im pokazati.

ni porodicu.” Potom se okrenuo Bentu. i grešio je u mnogo čemu.. Studenti su nesigurno dobacivali „dobro”. „prijatno”. ali u ovome je bio u pravu: Bento je znao da možda neće imati ženu .A sada ću vas. ostaviti da ih i dalje podučavate latinskom jeziku. „Molim vas da za jedan sat dođete u veliku salu na čas grčkog. u pravcu grčkog simpozijuma mog oca?” „Bez sumnje”. 18 (gr. ah. Iako je vaše znanje grčkog još uvek rudimentarno. sloboda da misli. Van den Enden je potvrdno klimao glavom i ponovio istu vežbu sa daimon. lepuškastom licu trinaestogodišnje devojčice da izraz mrke strogosti. više nije uslov za upis u medicinsku školu. „manje božanstvo”. „Znam da vi niste naročito zainteresovani za grčki jer on. puer. analizira. i što je bilo najlepše od svega. koji je. na trenutak sam odlutao u mislima. . izolovanog čoveka. 18 Hajde da ispitamo značenje dva korena ove reči: eu?” Naćuljio je uši i čekao. „đavolak”. umesto da prati tekst.” Klara Marija je nastavila da čita kratke pasaže iz dela Cicerona. ali neki aspekti te diskusije vam mogu biti korisni za budući rad sa pacijentima. u praestantissimum. „Izvinite. Van den Enden je započeo diskusiju sa studentima grčkog uzvikom „Eudaimonia. dogmatičan. gospođice Van den Enden.) εὐδαιμονία [eudaimonia] Bosnaunited 58 . Jakob je bio tvrdoglav. ta dva gospodina imaju nešto važno da vam kažu. Nekoliko puta je kucnula lenjirom o sto ne bi li prenula zamišljenog Benta. iako je u stvari mnogo više mislio o ćerki nego o ocu. na veliku sramotu. „normalno”. kad mu je prorekao sudbinu usamljenog. Sloboda je bila njegov jedini naum. da zapisuje gromovite ideje što su mu odzvanjale u umu.” Van den Enden se još jednom formalno naklonio ćerki. „Šta je s vašom pažnjom danas. mademoiselle. složio se Bento. na šta je dobio poletniji horski odgovor „duh”. bilo je tako teško otrgnuti pažnju od ljupkih usana Klare Marije. „Izvinite što prekidam čas mademoiselle Van den Enden. ali moram nešto da kažem gospodinu Spinozi.” „Bez sumnje. Bento Spinoza?” upitala je Klara Marija. u Akademiji. bio potpuno zaokupljen zanosnim pokretima njenih usana dok je izgovarala slova m i p u multa.zdls Poglavlje 11 AMSTERDAM – 1656 Te večeri. koje su Bento i Dirk naizmenično prevodili na holandski. raspravljaćemo o nekim tekstovima Aristotela i Epikura.” Zatim se obratio Dirku. A proganjale su ga i reči koje je Jakob izgovorio pre nekoliko sati. Ali. ni zajednicu. Van den Enden je prekinuo revnosno vežbanje latinskog pod nadzorom Klare Marije. Razum mu je govorio da treba da teži slobodi i da će sva borba za oslobađanje od stega praznoverne jevrejske zajednice biti smešna ako pristane da je trampi za okove žene i porodice. nastojeći po svaku cenu da svom kruškolikom. pater. obrativši se svojoj ćerki uz formalni naklon.

i izazvao prigušeno cerekanje kolega. ali u kombinaciji sa eu značenje se pomera ka ‘imati sreće’ pa tako.zar vam ništa pametnije ne pada na pamet?” uzviknuo je Van den Enden. da bude što bolje. Setite se Platonove Apologije.. Kultura 1970. Neka to imaju u vidu oni među vama što prigovaraju kako je moj nastavni plan previše težak i obiman. jedan student je rekao. Odbrana Sokratova. poželjnog života u vrlini. Najzad.” Ne razmišljajući ni trenutak..” Tu je Van den Enden zauzeo teatralnu pozu i izdeklamovao Platonove reči na grčkom da bi ih onda. za to da se ne staraš i nimalo ne haješ?’” 19 „Imajte na umu da Platonovi raniji radovi odražavaju ideje njegovog učitelja. da i da. koju smo čitali prošle nedelje. zbog Dirka i Benta preveo na latinski: „‘.U delovima Nikomahove etike koje ćete čitati ove nedelje. u stanju da dostignemo eudaimoniju .. Državi.” 19 Platon. jeste svrha našeg života? Po njemu je to bilo ispunjenje samo čoveku svojstvene unutrašnje funkcije. razvija vlastite ideje uspostavljajući apsolutne norme za pravednost i druge vrline u tom metafizičkom poretku. pak: „Mi hodamo na dve noge. Beograd (prevod Miloš N. Ponoviću taj izraz: ‘harmonija duše’. „Mi možemo da se smejemo. Dvadeset godina. sačekao je dok dva studenta nisu istovremeno doviknuli „vrlina”. a druge životinje ne mogu”. videćete da je i Aristotel imao jasna stanovišta o dobrom životu. . a za pamet. i za istnu i za dušu. eudaimonia obično označava ‘blaženstvo’ ili ‘sreću’ ili ‘ispunjenje’.a nije te stid što se staraš za blago kako ćeš ga više nagomilati. . kad se on obraća sugrađaninu Atinjaninu. ‘što ljude izdvaja od drugih oblika života?’ To isto i ja pitam vas. „Baš tako. Da li su ova tri termina sinonimi? Na prvi pogled se čini da jesu. Samo tada smo. „Tako budalasti odgovori nisu dostojni ove diskusije. Drugi. koji znači?” Ponovo načuljivši uši. do uzvišenijeg značenja moralnog. stanje harmonije duše. ali filozofi su i pored toga raspravaljali o nijansama koje ih razlikuju. ‘A šta je to’. i za čast. Đurić i Albin Vilhar). Razmišljajte! Koje je to osnovno svojstvo koje nas razlikuje od nižih formi života?” Iznenada se okrenuvši prema Bentu rekao je: „Vas pitam. Aristotela. što je po njemu bila ideja ‘dobra’. „Pogledajmo sada sledećeg velikog filozofa. i mnogi starogrčki filozofi su uključivali vrlinu u pojam eudaimonije.” Odgovor nije dobio odmah. koji je čitavih dvadeset godina učio kod Platona. Van den Enden je dodao. i za slavu. „Ili je to samo hedonističko zadovoljstvo? Ili može da se dovede u vezu sa pojmom arete. Bento je odgovorio. Bio je uveren da se on ne sastoji od čulnog zadovoljstva ili slave ili bogatstva. Bento Spinoza.. „Verujem da je to naša jedinstvena sposobnost rasuđivanja. Da li je eudaimonia starije duha? Način života?” Ne čekajući odgovor. dok u kasnijem delu. prema Aristotelu. i pokreće pitanje arete sledećim rečima. iz koje proističu sve druge vrednosti. pita se on. Šta je po Platonovoj zamisli naš osnovni cilj u životu? Da li je to postizanje najviše forme znanja.zdls „Da. Vredi ga upamtiti.” „Smeh i noge .” „Baš to.po njegovom viđenju. Sokrat je posebno insistirao na tome. Šta onda. Bosnaunited 59 . kaže Platon. Svi odgovori su tačni. Otuda je Aristotel tvrdio da je najsrećniji onaj ko najviše ispunjava upravo tu funkciju. osećanja sreće. može vam koristiti u životu. Dijalozi. polako. verovatno ga tako uzdižući iznad subjektivnog stanja. Sokrata.

nastavio je Van den Enden. šta god to bilo. i vi niste prvi koji je došao do takvog zaključka. koji je živeo nekih dvesta godina kasnije. ne traćite svoj život boreći se za ono što vam uistinu nije potrebno.. a ubrzo za njim ostali su dodali „mir” i „spokoj duše”. i naša tuga se produbljuje ukoliko se čežnja ne zadovolji. Najčešće je to bio izraz ataraksija 20.. vrativši svoj uobičajeni glas. očigledno sve zadovoljniji znanjem svojih studenata. Dirk. moramo voleti ono što drugi vole i zanemarivati ono što oni zanemaruju. videćete da je i on govorio o dobrom životu ali je koristio sasvim drugu reč. što se prevodi kao. Dakle.” Van den Enden je još jednom naćuljio uho. život u slavi ili život u politici? Bežite od toga. On misli da je najveće dobro postići ataraksiju oslobađanjem od svake strepnje. i život u umerenosti i vrlini. Što više stičemo. kad budete čitali neke Epikurove radove. „Zar vam ne izgleda pretenciozno kad filozof tako nešto tvrdi?” „Da. već jednostavno otklanjanjem brige ili strepnje. počiva na mišljenju drugih i podrazumeva da moramo da živimo onako kako drugi žele. onako kako ih je zapisao rimski pesnik Lukrecije. gospodine Spinoza.) Αταραξία [ataraxia] Bosnaunited 60 . prijateljstvo. niti Aristotelovim samoostvarenjem razuma. Slušajte me. momci: ako žudite za srećom. nećete morati da čekate da usavršite svoje znanje grčkog. vi imate pitanje? Izgleda da su moji studenti latinskog više zainteresovani za Grke nego studenti grčkog. ljut zbog Bentovog munjevitog odgovora. Danas sam hteo samo da ukažem na osnovnu ideju po kojoj se on razlikuje od drugih: da se dobar život sastoji u otklanjanju strepnje. Da vam s e Epikur obrati ovog trenutka. ataraksija predstavlj a jedinu istinsku sreću. a svaku neizbežnu patnju možete podneti bez teškoća. Slava. „Za Epikura. vaše potrebe su malobrojne. prirodno dobar. pozvao bi vas da pojednostavite život. da. više čeznemo.. Odabraću vam na vreme odgovarajuće stranice. da li on kaže da je otklanjanje brige sve što je potrebno i da je čovek koji ne brine o nevažnim stvarima savršen.” „A sada”. da i još jednom da”‘. „obratite pažnju na razliku između Epikura i njegovih prethodnika. Na sreću. srećan? Zar nema nekih pozitivnih atributa kojima treba da stremimo?” „Odlično pitanje. Alfonse.. A tekstovi koje sam odabrao rasvetliće njegov odgovor.” Van den Enden je pročistio grlo i obratio im se drugarskim tonom: „Momci. koji je dao veliki doprinos ovoj raspravi svojim radikalno drugačijim idejama o eudaimoniji i misiji filozofa. najbistriji među studentima grčkog. Za dve nedelje. lako ih je zadovoljiti. A baš ta primedba nas vodi pravo do Epikura. gospodin Spinoza. rekao je Van den Enden. A bogatstvo? Izbegavajte ga! Ono je zamka. On zagovara znanje. Da. jer Epikurove ideje možete čitati i na latinskom.” 20 (gr. na primer. još jednog važnog grčkog mislioca. Alfons je smesta uzviknuo „smirenost”. najuzvišenija su i najveću sreću donose nastojanja da se bude filozof?” upitao je Alfons. A kako se ona postiže? Ne Platonovom harmonijom duše. Ne komplikujte život tako ništavnim ciljevima kao što su bogatstvo i slava: oni su neprijatelji ataraksije. Evo šta bi rekao da je danas pred vama. Da bismo je stekli i očuvali. „Da. Imate li komentare ili pitanja? O.zdls „Znači. Vaše pitanje je?” „Da li Epikur nudi samo negativan pristup? Mislim. Ali čak i površno čitanje će pokazati da je Epikurovo učenje daleko kompleksnije.

zemaljski. da ne postoji život posle smrti. Dirk. „Ali vrlo je važno i vaše pitanje o služenju. To ni ja nisam znao. „koja se zove ‘Epikurejsko zadovoljstvo’. uveren sam. „moram da priznam da mi je nepoznata reč ‘behemot’. Međutim. Epikurov stav je bio da treba da živimo mirno i povučeno. i proveo je dobar deo života tragajući za filozofskim metodama kojima bi se taj strah umanjio. Vama će biti zanimljivo da čujete da je Epikur sebe smatrao filozofom isceliteljem. snažno se protivio iracionalnoj strastvenoj ljubavi koja porobljava ljubavnika i na kraju krajeva donosi više patnje nego zadovoljstva. Dirk. On kaže da. Sledeće pitanje.” Bosnaunited 61 .on je i živeo gotovo asketskim životom i zagovarao ga. jedan od prvih principa ‘katehizisa’. da izbegavamo javne dužnosti. ali one su tek sekundarne. rekao je Dirk. Jednom je rekao da filozofija koja nije u stanju da izleči dušu jednako malo vredi kao i medicina koja nije u stanju da izleči telo. ali jeste verovao u brak i porodicu. Mnogi pogrešno vezuju njegovo ime za dobru hranu ili piće. Ali pridaje ogroman značaj višoj formi ljubavi. molim?” „Da li pominje služenje drugima i zajednici. i kod Jova. U stvari. koji pomaže kod tegoba duše kao što lekar pomaže u ublažavanju tegoba tela. „Umesno pitanje od budućeg lekara. „Od hebrejske reči b’hemah koja se javlja u Postanju i Knjizi o Jovu. Da je ovde da to čuje. behemot među strepnjama. Hvala vam. Strah od smrti i života posle smrti je ona neman. gospodine Spinoza. koja se nalazi u osnovi svih drugih briga i pothranjuje ih. Apsolutno ne . Da li neko zna tu reč?” Bento je jedini podigao ruku. Ali nemojte pogrešno zaključiti da Epikur sugeriše kako život treba provesti valjajući se u čulnim ili sladostrasnim radnjama. Već sam pomenuo neke od tegoba duše koje proističu iz težnje za slavom. Epikur bi se zapanjio. Treba znati da je Epikur bio otvoren prema svima i da je sve ljudske duše tretirao jednako: njegova škola je bila jedina u Atini koja je rado primala i žene i robove. posebno kad je reč o nekima od nas . potiče iz njegovog doslednog materijalizma. Zaboravio sam šta ste još pitali. Dirk.onima koji su spremni za tu odgovornost. Ta čudnovata greška. pošto imamo samo ovaj. koja nas dovodi u stanje blaženstva. ili ljubav?” . ili i jedno i drugo. ili ljubomoru. Ponavljam: verovao je da je zadovoljstvo utoliko veće ukoliko je patnja manja. Epikur nije bio oženjen. Jedan od njegovih osnovnih zaključaka bio je da je glavni izvor patnje strah od smrti. ljubavi među prijateljima. moći. Uskoro ćete čitati više o tome kod Lukrecija. koji su njegovi učenici morali da nauče bio je da smo smrtni. treba i da stremimo samo zemaljskoj sreći.” „Aha. kad prođe zanesenost požudom.zdls „Ima jedna taverna u Hamburgu”. „Recite nam. i seksualnim užitkom. službe i svaku drugu vrstu odgovornosti koja može da ugrozi našu ataraksiju. Je l’ to znači da su dobro vino i pivo po njemu deo dobrog života?” „Očekivao sam takvo pitanje . i da stoga nema osnova za strah od bogova.” „Prvo”. ljubavnik doživljava dosadu.” „Čudovišna zver”.moralo je da se pojavi. odgovorio je Bento.” „Koliko ja znam.” „Pitao sam za ljubav i služenje zajednici. Da se vratimo vašem pitanju.upitao je Dirk. rekao je Dirk. On je smatrao da ne postoji zagrobni život i da.” „Dobro pitanje. bogatstvom.

nije namenio da živimo na jedan poseban. Edvarde.zdls „Nisam čuo ništa o religiji”. Edvard je potvrdno klimnuo glavom i pokušao da preformuliše pitanje: „Da li Epikur poriče božansko?” „Ne. To je četvrti vek pre Hrista.” „Mnogo je različitih zamisli bogova u različitim kulturama”. no Epikur je napisao i da bogove treba poštovati kao savršena bića. Edvarde. gospodo.” „Mnogi su ga tako shvatili. „Ali ja sam duboko uveren da nas Hirst.„da u cilju izbegavanja nevolja spokojno učestvuju u svim aktivnostima zajednice. „Svaki bog ima svoje duboke i vatrene vernike. „Mislite bogova. sveti način. „Ali moliti se samo zato da bi se izbegle nevolje znači lažno poštovanje. i vi me zaista uvodite u krug ljudi koji misle slično meni. Za sada toliko. koji je zbog nas žrtvovao sopstvenog sina. umešao se katolički student. Rođen je šezdesetak godina nakon što je Sokrat pogubljen zbog jeresi. Zauzeo je sigurniju poziciju i tvrdio da bogovi postoje. upitao je Edvard. „Dubina uverenja nije ni u kakvoj vezi sa njegovom istinitošću”. Edvard. „Pričali ste o ljubavi prema prijateljima ali u tom planu za sreću nisam čuo ništa o Božjoj ljubavi ili Božjoj promisli.” „Hoćete da kažete da je poricao postojanje Boga?”. uključujući i religijske obrede. i grčka kultura je. i pozabavićemo se svakim od njih kad budemo čitali samog Epikura. uzvratio je Bento.” Bosnaunited 62 . izričito je savetovao svoje sledbenike” . Epikur užasava današnje čitaoce zato što njegova formula sreće poklanja tako malo pažnje božanskom. voli i da u svom srcu ima m esto i plan za nas”. Ali.” „Ali kakav je to Bog? Kako neko uopšte može da pomisli da Bog ne želi da živimo prema njegovoj zamisli?” pitao je dalje Edvard.” Edvard nije odustajao. Edvarde. ugledajući se na njih. izuzev hebrejske. On je verovao da sreća proističe isključivo iz našeg uma i nije pridavao nikakav značaj odnosu prema bilo čemu natprirodnom. podižući pogled. i da po uzoru na njih živimo u blaženom spokojstvu. prekinuo ih je Van den Enden.” Dan se završio tako što su Bento i njegov učitelj zamenili uloge. reći ću vam i to da Epikur nije bio lakomislen kad su u pitanju bogovi: on ih je obuhvatio svojim poimanjem ataraksije i pozvao nas da ih čuvamo u svojim srcima. kao i sve rane kulture. „Nepojmljivo je da nam Bog.” „Ukazali ste na jednu važnu stvar. bio je hrabar. ispravio ga je Van den Enden. i znao je da neverovanje u bogove može biti opasno po život. Povrh toga. Edvarde. posle čega ga je Van den Enden zamolio da ostane da još malo porazgovaraju. „Sećate li se o čemu smo pričali kad smo se prvi put sreli?” „Vrlo dobro se sećam. da žive blaženo na Olimpu. rekao je Edvard.” „Gospodo. ali da nimalo ne brinu o životu ljudi. čiji je stric bio antverpenski biskup. ali ne i nepromišljen. bila politeistička”. Bento je održao polučasovnu nastavu hebrejskog profesoru i njegovoj ćerki. Štaviše. naš Gospod.tu j e Van den Enden pogledao u pravcu Benta . u množini? Setite se o kom vremenu govorimo. gospodo”. Sve su ovo odlična pitanja. „uzdržimo se od ove diskusij e dok ne pročitamo i savladamo tekst. mi doživljavamo estetsko zadovoljstvo razmišljajući o njihovom savršenom biću. umešao se Bento.

zdls „Ne sumnjam da ste primetili da su neki od Epikurovih stavova krajnje prikladni za neprilike koje trenutno imate u svojoj zajednici. u svojim najintimnijim razmišljanjima. dobra pretpostavka.. a možda i opasno. ne prijam mu.” „Pitam vas za pretpostavku. Ali setite se značenja reči ‘tolerantan’ .” Bento je zavrteo glavom. Edvard je predani katolik. da sluša molitve koje mrmljamo i brine o onome što želimo.” „Baš sam se zapitao da li ste ka meni usmerili neke od njegovih komentara o spokojnom učešću u religijskim obredima zajednice... Bento je zastao.” „Sve više i više verujem”.I da li bi Epikur rekao da ste se ponašali na način koji vodi dobrom životu?” „Moram priznati da ne bi. I jesu li pogodili metu?” „Zamalo. Odgovorite mi sad na još jedno pitanje. Ali tog trenutka sam smatrao da. “ „Ah” prekinuo ga je Van den Enden. Jeste li o svim svojim idejama govorili pred drugim Jevrejima?” „Pre godinu dana.” „Kako to?” „Ja ne mogu da zamislim mir ponikao iz semena hipokrizije.” „Pretpostavljam da ciljate na Epikurov savet da radimo sve što je neophodno. postupam mudro time što se uzdržavam od svakog daljeg izjašnjavanja.” „Polako počinjem da shvatam ono što mi doušnik govori o nemiru koji ste izazvali u j evrejskoj zajednici. Očekivati od njega da se zbog nekoliko opaski. onda shvatam vašu poentu. rekao je Bento. da u svakom trenutku budem odan istini. „sad razumem i zašto vam posao ide tako loše.” „Da. čak i ako ih smatramo iracionalnim.. „Oksimoron?” Bosnaunited 63 . „da čovek koji živi među ljudima sa potpuno različitim uverenjima ne može da se uklopi. to zovem hipokrizijom. Možda se oseća ugroženim. Amsterdam trenutno uživa reputaciju najtolerantnijeg grada u Evropi. rešio sam. Šta mislite kako on doživljava našu diskusiju. Poslovni čovek koji govori istinu je oksimoron. . odrekne svojih verovanja. a posebno vas?” Iznenađen. a da se u velikoj meri ne promeni. zapravao.. Čak je i Edvard reagovao. Njegov stric je bio katolički biskup. ali su bili toliko opterećeni unutrašnjim kontradiktornostima da su pali nadomak cilja. čini mi se.” „Da. potpuno je nerazumno. kako bismo se uklopili u zajednicu. Mi zamišljamo da j e on biće nalik nama.” „Pa. Kako je moguća unutrašnja harmonija ako je čovek neiskren prema sebi?” „O Edvardu sam želeo posebno da razgovaramo.” „Blagi Bože! Ako je to ono što ste zamalo rekli.. uključujući i učešće u javnoj molitvi.već mi njega po svom. „Ne znam odgovor na to.A to bi bilo?” „Da nije Bog nas stvorio po svom liku . Ljut je.ona podrazumeva da svi budemo tolerantni prema verovanjima drugih.” . makar i racionalnih.” „Upravo tako. rekao bih. Recimo zato da ste postupili ne baš mudro ali ipak ne i sasvim nepromišljeno. Da li je to ono što želite?” Bento je odmahnuo glavom. Sasvim očekivana.

Van den Enden se prisetio nečega što je već ranije uočio -Bento Spinoza nije imao smisao za šalu. Upustio sam se s njima dvojicom u kritičko čitanje hebrejske Biblije. a verovatno i a verovatno i strahovi. oksimoron ukazuje na unutrašnji paradoks. šta sam rekao o caute. Odagnati neznanje. Ako ne budete obazrivi. Dakle.time ćete mi učiniti veliku uslugu.” „Pitali ste me koliko sam oprezan u zajednici. doživeo sam ono što ste nazvali ‘unutrašnjom harmonijom”‘.’” Primetivši da na Bentovom licu nema ni traga osmeha.” „Setite se. osim pred bratom i ta dva neznanca iz Portugala. Ako je takvu zajednicu nemoguće naći. „Ali nije mi bila namera da umanjim ozbiljnost toga što ste rekli. sasvim je moguće da se ostvare vaše želje. Uglavnom ne govorim o svojim gledištima. rekao mušteriji: ‘Molim vas kupite ovo suvo grožđe . onda ću možda morati da živim bez ikakve. i moram ga se rešiti pre nego što mi sledeće nedelje stigne nova isporuka sočnog grožđa.” „Opasne su to reči. jedino je rešenje.” „Ne dovoljno. „Neznanje i praznoverje šire se kao požar.” „Pretražite ceo svet i nećete naći zajednicu koja nije praznoverna. uzvratio je Bento. nisam se uzdržavao da saopštim svoje stavove o praznoverju.” Bosnaunited 64 .” „Bojim se da je to izgubljena bitka”. Zamislite kad bi trgovac. Ja čeznem za zajednicom koja ne robuje lažnim verovanjima. I prevazilaze vaše godine. što znači oštar i moros. Otkako sam se pred njima rasteretio.” „Ubeđen sam da moram biti slobodan. Zato ja i podučavam. ako biste pitali moju porodicu ili rabina. Ima mu dosta godina. postojaće i sklonost sujeverju. što znači tup. video sam ih pre nekoliko sasti. koji su tražili moj savet. Vratio se na temu. U stvari. „Zvučite kao da ste se dugo sputavali. koji govori samo istinu. i trudeći se da pomognem onome koji je priznao da ima duhovnih nevolja. smežurano je.zdls „Od grčkog: oxys. Ponoviću vam da je za pripadanje bilo kojoj zajednici neophodan oprez. i mislim da verske vođe potpiruju tu vatru kako bi osigurale svoje pozicije. Sve dok postoji neznanje. koji je potpuno razočaran u mene.

kao što vidiš. baš kao nemačka armija.to je neverovatno! Jutros. A onda sam rekao sebi da sam i ja samo ljudsko biće. „Po mom mišljenu. a onda je rekao. „Fridrih. „ja se borim na dva fronta. ponovo su seli za isti mirni sto u uglu. Alfrede. Šta ti misliš?” Fridrih je zaćutao i pogledao Alfreda pravo u oči. produbljen i iskren. skočio je da ga pozdravi. Dva puta joj se učinilo da ga je videla među ljudima na ulici.I ti si Alfrede zaronio duboko u sebe na kraju našeg jučerašnjeg razgovora.. ali tvoj zaključak deluje prihvatljivo.tvojoj spremnosti da saopštiš svoje misli iskreno. primetio sam kako mislim o današnjem susretu s tobom. Hvala ti što si odvojio vreme za mene. moram i da pomažem majci. Rešen da ne dozvoli da i ovog puta on bude centralna tema razgovora. duh mi odluta. i da ti zbog toga ne bude neprijatno. „Ja ne znam mnogo o tim stvarima. Ni ja sebi nikad ne dozvoljavam da se duboko zamislim nad smrću. Jesam li ti odgovorio podrobnije nego što si očekivao ili želeo?” „Odgovor jeste bio duži nego što sam očekivao. i kad sam je zagrlio da je utešim. A to je nezgodno. Ali kad god to pokušam da uradim sa majkom. Verujem da je razlog to što me ona suočava sa mojom vlastitom smrću. i dalje pokušava da shvati da mog oca više nema. „Kako ste.” „Kako misliš ‘nezgodno’?” upitao je Alfred. Da li je bilo nekih naknadnih posledica?” „Priznajem da sam bio uzdrman: i dalje pokušavam da shvatim naš razgovor. Divim se tome kako izbegavaš površnost .” Pošto su uzeli pivo sa šanka. Ne samo da moram da se rvem sa činjenicom da je on mrtav. Alfred je započeo. ali je bio realan. dodao je Fridrih. pomoći nekome znači da moraš ući u njegov život. ona je plakala. Uvek sam mrzeo što je otac insistirao da idem s njim na majčin grob. ja volim da pratim sve te mahinacije mog uma i da govorim o njima. ovo je bio vrlo dugačak odgovor na tvoje ljubazno pitanje kako sam. A tek poricanje u njenim snovima. a ta perspektiva je sama po sebi krajnje zastrašujuća.” „Koji deo nije bio jasan?” Bosnaunited 65 . Alfrede .zdls Poglavlje 12 ESTONIJA – 1918 Dan posle njihovog prvog susreta. Nemam drugo objašnjenje. ti i majka?” „Ona je još uvek u šoku.. i iznenada pomislim na nešto sasvim drugo. Čim je spazio Fridriha. Baš pre nego što ću doći ovde. drago mi je što te vidim.A što se mene tiče”. i da ljudi imaju tu urođenu sklonost da se štite odvraćanjem pažnje. ali. već u ovom kratkom vremenu koliko sam tu.” Fridrih je ćutao sve dok nije bio sasvim siguran da Alfred ne namerava da kaže više ništa. Alfred je stigao nešto ranije u pivnicu i sedeo zureći netremice u ulazna vrata. „Dakle. Ponekad izgleda kao da zaboravi na to. Razmišljao sam zašto ne mogu da ostanem usredsređen na očevu smrt.” .” . Na trenutak sam osetio krivicu. kad se probudila rekla je da joj je bilo užasno da otvori oči: bila je tako srećna dok je šetala i razgovarala s njim u snu da nije želela da se probudi i vrati u stvarnost u kojoj je on mrtav.

oboljenje u kojem pacijent ima psihički uzrokovane fizičke simptome poput paralize. onda hitro žvrljanje na latinskom nekog misterioznog recepta. i to iskustvo je uobličilo način na koji mislim i govorim.završio sam i obuku iz psihijatrije. s obzirom na Eugena. gledajući ga. niti sam ikada tako brzo stekao poverenje u stranca. Promena je započela u Beču sa Zigmundom Frojdom. Nema razloga da oklevaš . Juče je izgledalo kao da stvarno jesi u stanju da čitaš moj um. moje osećanje neukorenjenosti.” Alfred je klimao glavom. Čemu uopšte trud da se prikrije?” „Danas ljude uglavnom hvata nervoza.” „Moram da priznam da si ti prvi psihijatar koga sam sreo. gotovo uvek neizlečivih pacijenata. baš ni jedan jedini. Bilo je dobro zato što je dotaklo moju izolovanost. možda tri četvrt sata? A ipak. molim’. ali nešto sam ti prećutao . Ne znam ništa o tvojoj oblasti. ne. nikad nikakva lična ispitivanja. nije pokazao ni traga tvoje zainteresovanosti. prisno. praćeno sa ‘Sledeći pacijent. Karl Jung i Eugen Blojler. već čudno osećanje koje sam imao dok sam razgovarao s tobom. Fridrih?” „Nisam bio sasvim otvoren.” „Od juče sam mnogo razmišljao o tebi.zdls „Nije u pitanju jasnoća ideja. pravo u oči. Nešto se izdvojilo i zanima me da li bi mi dozvolio jedno lično pitanje. „Tačno je da sam lekar.” „Naravno. Alfrede”. pričali smo vrlo kratko .” Bosnaunited 66 . pomenuo si medicinsku obuku. i niko od njih.” „Taj podatak izgleda tako. i na osnovu tog iskustva mogu da ti poslužim kao vodič kako bi i ti čitao svoj. razmišljao sam o svim lekarima koje sam upoznao. ja nisam stranac. „Pa. Moji profesori u Cirihu. povlače se. ili čak slepila. on je izumeo lečenje razgovorom koje se zove psihoanaliza.” „Da li je to osećanje neprijatno?” „Nekako je pomešano. Ali.” „Pa. Kao da sam te intimno poznavao čitavog života. i najradije bi pobegli kad čuju da sam psihijatar.. ili ono što zovemo histerija . su pioniri u toj oblasti. izuzetno cenjenog profesora. možda to i nisu sasvim sulude ideje. otkrio sam toliko toga i toliko se uneo.” „Ne. ne. Danas možemo da lečimo oboljenja kakva su ekstremna anksioznost ili neprekidno tugovanje. ali u poslednjoj deceniji sve se to promenilo. Ja tek učim da čitam svoj vlastiti. Ili možemo da kažemo da sam poznati stranac koji je imao pristup unutrašnjim prostorima tvog dečjeg doma. Imaju sulude ideje da psihijatri mogu da im čitaju misli i da doznaju sve njihove mračne tajne. To omogućava da pomognemo pacijentima da prevaziđu psihološke probleme. kao i obično. psihijatri su vekovima pre svega bili dijagnostičari i staratelji hospitalizovanih psihotičnih. tako bezopasno. Sa njima je sve to samo posao . naravno..ja volim lična pitanja.. Kako to da se ti toliko razlikuješ.kao što rekoh. nikad nisam tako intimno razgovarao ni sa kim.nekoliko letimičnih pitanja.” „Kad sam te zamolio da mi objasniš kako si stekao veštine istraživanja uma i umeće da o tome govoriš.koliko. Zainteresovan sam za taj pristup i uskoro ću u Berlinu krenuti na viši kurs psihoanalize kod Karla Abrahama.” „Ali. Mislim.. odgovorio je Fridrih.. Ali bilo je neprijatno jer je čitav naš razgovor bio krajnje neobičan . To je najnoviji pravac u mojoj oblasti.. vrlo čudno.

ima uzrok koji može da se otkrije valjanim istraživanjem. često zadire u filozofiju. „Kao da si zaprepašćen. Uzmi politiku.” Bosnaunited 67 . samo svojima dozvoljavaju da rade. Priseti se .” „Ali zašto se truješ? Zašto pristaješ da budeš učenik Jevreja? „To je naučna oblast. zar nije tako? I da je Kepler bio Jevrejin. kod onog narednika Jevrejina. svi mi volimo da mrzimo Jevreje. Frojd. Da li su svi tvoji profesori Jevreji?” „Jung ili Blojler to svakako nisu. koji vodi tome da se ne osećaš kod kuće ni u sopstvenoj koži . ti bi i dalje smatrao da se Zemlja okreće oko Sunca? Nauka je nauka. Fridrih. nekoliko nedelja za detaljno ispitivanje svih tih izvora. Slično filozofima.. Pogledaj pozorište. zašto se upuštaš u tu jevrejsku oblast?” „To će biti jevrejska oblast dok se ne umešamo i mi Nemci. Fridrih je nastavio. ali ti to radiš tako. Dozvoli da razjasnim.” „Drugačije je sa Jevrejima”. Alfrede. za samo nekoliko minuta neformalnog ćaskanja.je li tako? Pratiš li me?” Alfred je potvrdno klimnuo glavom. da kažemo ovako: to je suviše dobro da bi bilo prepušteno Jevrejima. ti bi i dalje verovao da krv cirkuliše. „Zamisli koliko bi nam iskopavanje bilo plodnije da smo imali na raspolaganju više. Slušao sam o tome kao o još jednoj jevrejskoj ujdurmi. boljševici. Juče smo.” „Ali. To se vrlo često javljalo u našim kratkim razgovorima.” Zapazivši zbunjenost na Alfredovom licu. bez obzira na naučnika. Šta kažeš na to da filozofski ispitamo taj žar?” „Kako to misliš?” „Jedna od stvari koje volim u psihijatriji je to što. Jasna ti je uloga Rotšildovih u ovom ratu: oni su vukli konce i čitava Evropa je igrala po njihovom. i mi psihijatri se oslanjamo na logičko istraživanje. Onda si govorio o tome kako si izabrao pogrešnu akademsku oblast. otkrili različite izvore tog osećanja neukorenjenosti. koji je verovao da sve.. Ne pomažemo pacijentima samo da prepoznaju i izraze osećanja. „Oni kvare.. mnogo više sati. razumem. Nauka je nauka. nemačkog Jevrejina Alberta Ajnštajna. uzmimo primer jednog drugog naučnika. Video sam svojim očima jevrejske boljševike kako iz temelja uništavaju celokupan ruski sistem. za razliku od bilo kojeg drugog polja medicine. Kad jednom nešto preuzmu. prisvajaju.njegov rad će zauvek promeniti lice fizike. Ne možeš govoriti o modernoj fizici kao o jevrejskog fizici. Evo. nego pitamo i ‘zašto’? Odakle ona potiču? Zašto se u umu pojavljuju određeni kompleksi? Nekad mislim da naša oblast istinski počinje sa Spinozom. Cela Evropa bruji o njemu . Uzmi banke. Osvrnimo se na naš kratak izlet u ono što te progoni . U medicinskoj školi jedan od mojih nastavnika anatomije bio je švajcarski Jevrejin . isisavaju svaku oblast dok je potpuno ne isuše. pa je tu bio i nedostatak samopoštovanja.osećanje da ne pripadaš nigde.on mi nije predavao jevrejsku anatomiju. Da vidimo. Ili. Bio je taj pokušaj da se regrutuješ. Shvataš?” „Da. pa Huserl.” „Alfrede. prekinuo ga je Alfred.. Video sam lice anarhije na ulicama Moskve. i bolesnog i distanciranog oca. čak i osećanja i misli.zdls „Čuo sam nešto o psihoanalizi. sa toliko žara. I da je veliki Vilijam Harvi bio Jevrejin.pomenuli smo odsustvo majke.

” „Ah. da. „Ukazaću ti samo na još jednu stvar. Alfrede. On je bio na odsustvu kad sam ja bio maturant.pre ili kasnije otpor će nestati i otvoriće se put ka istini. i o svom obećanju da će pročitati Spinozu. pomoći ću ti u čitanju Etike. Ali nije uspevao da umiri svog nestrpljivog unutrašnjeg demona .a on se ipak ne unosi u problem Jevreja sa tolikom strašću. Spinoza je paragon logike. Alfrede . Ne mogu da te pratim. Moramo ponovo da se nađemo u Otadžbini. Treba steći poverenje pacijenta. Ja bih pre rekao da sam imao sreće da budem dovoljno prosvetljen i da razumem opasnosti koje Jevreji donose našoj rasi i štetu koju su u prošlosti naneli velikim civilizacijama.” Fridrih je bio svestan da treba da promeni temu. psihoanaliza nije malj: ne treba da udaramo naokolo sve dok iscrpljeni ego ne podigne dronjavu belu zastavu i ne preda se.” „Mi smo imali slično. Trebalo je da počneš od njegove jednostavnije knjige. a ipak sa tako različitim stanovištima. Ja ga svrstavam u sam vrh svog panteona.Oh.” Blago se zavalivši. On nije zaražen germanstvom i radije misli da mu je Belgija pravi dom. sa istim nasleđem. ne Peterson. Braća sa istim zaleđem. Alfrede. Dobro ga znam iz vremena kad sam pohađao tu školu. Budite strpljivi. kako su ga primorali da čita Geteove komentare o Spinozi. „Kakva priča. strpljivi. Obećaj da ćeš mi ih pokazati jednog dana. Velika greška. Maločas sam ti nagovestio da čak i tvoja snažna netrpeljivost prema Jevrejima mora imati psihološke ili filozofske korene.” Bosnaunited 68 . ali nisam uspeo.” „Šta? Direktor Peterson? Nemoguće. Teško je to čitati bez dobrog vodiča. među istim rođacima . Teološko-političkog traktata. Poenta je u tome što su ona kod tebe izuzetno snažna i krajnje strastvena. Uzmimo primer tvog brata. A ljubav prema filozofiji. nalaže nam da ispitamo logičku osnovu svih misli i uverenja. Alfrede.zdls „Upravo se time bavi moj a oblast. verovatno si u pravu. Obojica imamo ta osećanja prema Jevrejima. Voleo bih da vidim ta poglavlja u Geteovoj autobiografiji. Analizirati i razumeti otpor . Složićeš se da je on izuzetno inteligentan.” „Shvati Alfrede da sa mnom ne treba da se sporiš oko svojih zaključaka. odgojen u istoj kulturi kao ti. Izgleda gotovo opsceno filozofski istraživati tako očigledne zaključke. u istom okruženju. Potpuno nepojmljiv neuspeh. Eugena. Kao prvo. o Epštajnovom besu.” Prisetio se Blojlera koji ga je u više navrata prekorevao: „Mladiću.sad mi se vraća kako mi Eugen priča o tebi i her Epštajnu. Aristotela i Kanta. Alfred je rekao. počeo si od Etike.” „Ne.o svom antisemitskom govoru. i o nekoj ozbiljnoj nevolji u koju si upao neposredno pred maturu. i ako želiš. Fascinantna zagonetka. o tome kako je bio obuzet Čemberlenom. . uz Sokrata. Zar nije tako?” „Tu se ne slažem s tobom. Eugen nije imao taj peh da u Realšule uđe u sukob sa direktorom koji voli Jevreje. I reci mi: jesi li ispunio obećanje i pročitao Spinozu?” „Pokušavao sam u više navrata.” .” „Samo trenutak.. One neshvatljive definicije i aksiomi na početku bile su mi nepremostive prepreke. Šta se u stvari desilo?” Alfred je ispričao Fridrihu celu priču .taj je morao da zna..U tome se ti i ja razlikujemo. a njegovo mesto je preuzeo her Epštajn. ali ne identično zaleđe. Fridrih. koja nam je zajednička. Kao kada bi analizirao zašto misliš da je nebo plavo ili zašto voliš pivo ili šećer.

iako je još u detinjstvu prešla u hrišćanstvo.ovde su moja sadašnja adresa u Cirihu i podaci o Bosnaunited 69 . Jesam li te mnogo ozlojedio?” „Zapanjen sam onim što si rekao. da odbijem da tragam za istinom?” „Od tebe nisam ni očekivao drugačiji odgovor.” „Molim te. I znam da sada moraš da ideš.hajde i to da objasnimo. da tvoja neobuzdana strast na kraju može da bude autodestruktivna. dodao je. i kao što znaš. doktore Pfitser. i radujem se što ću o Spinozi učiti od tebe. a sa druge. Potrudiću se da nam se putevi ukrste u Nemačkoj. Ti si jedina osoba kojoj sam to pomenuo i tako će i ostati. Terapija ne služi tome da se vi osećate bolje i da se rasteretite uznemirujućih misli. Dobri prijatelji. Dalje obrazovanje. Kako mogu da se smatram tvojim prijateljem.” Okrenuo se ka Alfredu. Moj brat je smetena budala!” Alfredovo lice preplavila je ljutnja.” „Kako ja. Rekao mi je da ju je jednom posetio u Rusiji i da je ona. Pogledaj samo koliko si bio blizu izbacivanja iz Realšule. Ja to poričem. možda i da te na kraju dovede do nekih istina o samom sebi. S jedne strane. Alfrede. a da ti ne kažem? To sam čuo od tvog brata i činilo mi se da je važno za naš razgovor. Moje tetke. priznavala svoje jevrejsko poreklo. Moram ti reći da je tvoj brat tokom godina. možeš da mi pomogneš da razumem Spinozu? Ljubazna ponuda. Izbegavajući Fridrihov pogled. Fridrih je utišao glas gotovo do šapata.” Alfred nije izgledao nimalo ubeđen. „Ako iz bilo kog razloga poželiš da me ponovo vidiš . Alfrede”. mogu i treba da govore o svemu. sestre moje majke poriču. Pa ipak. kad bolje razmislim. To je skaredna glasina koja dugo kruži naokolo. a opet. opterećuje me informacija koja bi mogla da te povredi. ali. Priznao sam ti da sam imao dilemu: činilo mi se bolnim da ti to saopštim. „Alfrede?” „Ja to poričem. drag si mi i želim ti svako dobro. Ali hteo bih da ti kažem još nešto pre nego što se rastanemo. „Treba da razmislim o tome.bila Jevrejka. Moj otac je to poricao. Moram da naučim da postoje neke stvari koje treba da ostanu neizgovorene.” Alfred je ćuteći zurio u daljinu. Čak primamljiva. „Onda sam verovatno pogrešio i trebalo je to da zadržim za sebe.” Fridrih je pomislio na svog supervizora Blojlera i njegova česta upozorenja: „Ne morate da kažete sve što mislite. studije.” „Alfrede. i vređa me što i ti učestvuješ u njenom širenju. „Prvo. Hteo sam da pomognem da se takvi događaji nikad više ne ponove. Znači.” Fridrih je iz džepa košulje izvadio presavijen list papira i pružio ga Alfredu. nezavisno od prijateljstva i mojih uverenja. Naučite da ih zadržite za sebe. Rekao sam ti. veliki Gete ga je cenio.vaša prabaka . A što se tiče toga zašto sam ti kazao . moju germansku reč. „ne mogu da shvatim zašto Eugen prihvata tu laž. ili da ti pomažem u čitanju Spinoze. ili bilo šta . naročito ako su filozofi. svetla budućnost pred tobom. i zašto ti to meni govoriš. Alfrede. sutra odlazim u Švajcarsku. Ključ je u izboru pravog trenutka. pa čak i prošlog meseca. Pomalo sam u nedoumici. izgledalo je još gore. zašto to govori drugima. sve je to moglo da bude žrtvovano. Oprosti mi. proveo sa mnom mnoge sate u razgovoru o činjenici da je baka vaše majke . Imaš moju reč. uveravam te da je ja ne širim. da ti ne kažem. a i dao sam reč direktoru da ću ga pročitati.da nastavimo neki deo razgovora. kao filozof. Naučite da upravljate nepokornim mislima. moram da se vratim svojoj majci.zdls „Možeš samo da pretpostaviš kakvo je opterećenje za mene čitanje dela tog Jevrejina.

Auf wiedersehen. vratio se i pokupio komadiće papira. gde ću biti za tri meseca. nadam se da ćemo se ponovo sresti. Bosnaunited 70 . bacio ga na pod. Na izlazu je zastao. Alfrede. i uputio se ka vratima pivnice. Ispraznio je kriglu i ustao. još jednom promislio. “ Alfred je ostao da sedi natmuren još petnaestak minuta. Onda je otvorio cedulju koju mu je Fridrih ostavio. zagledao se nakratko u adresu. pocepao papir na četiri dela.zdls tome kako možeš da me nadeš u Berlinu.

i okrenuvši se Jakobu. Navešću vam primere. „Da pređemo na drugi primer?” upitao je Bento. i tridesetodnevno tugovanje Hebreja. već takođe poredi Mojsija sa prorocima koji su se pojavili posle njega. Jakobe: Mojsije jasno govori da će Bog u nekom budućem vremenu izabrati mesto kojem će biti nadenuto to ime. koji su i drugi pre mene zapazili.” „Radujem se nastavku”. niti može da se poredi sa prorocima koji nisu ni rođeni. Obrati pažnju na ovaj odlomak. voleli bismo da nastavimo razgovor. ali je sada bio ushićen što konačno ima s kim da podeli svoje misli. i tvrdi kako ih je sve nadmašio. i mnogi odlomci prosto nisu logični. Bento je otvorio Bibliju na stranici obeleženoj koncem pokazujući na odeljak 22 u Postanju. uzvrativši.” „Pričali ste nam o tome kako Mojsije nije napisao Toru”. kao da je Bento očekivao goste. „Ako vaša ponuda još važi. Franko?” I Franko i Jakob su potvrdili. kazao je Bento. Neko vreme su samo stajali. znao je kako treba . Tu smo kad god vama odgovara. oslobođeno predrasuda. mnogo vekova posle Mojsijeve smrti. „Tu se brdo Morija naziva brdo Gospodnje. „Ili. „Postoje neusaglašenosti u priči o Mojsiju. pojedini delovi Tore su međusobno protivrečni. na vratima su se pojavili Franko i Jakob. sad sam vam na usluzi. a onda sasvim suprotno. prošaptao nešto sa bratom a onda saopštio. rekao je Jakob.činjenice Bosnaunited 71 . dok su braća Spinoza uveliko poslovala po svojoj radnji. dok Franko nije rekao. „I ti to želiš. očito je da on nije mogao da napiše taj deo Tore. Zar ne?” Franko je potvrdio. A istoričari nas obaveštavaju da mu je to ime dato posle izgradnje Hrama. Obično mu je bilo neprijatno da se sukobljava. molim vas”.” Bento se malo zamislio i. Dakle. „Evo. blažim i znatno pomirljivijim tonom nego prethodnog dana. počev od jednog očiglednog.zdls Poglavlje 13 AMSTERDAM – 1656 Narednog jutra oko deset sati. još uvek zazirući zbog Jakobovih jučerašnjih izliva besa. otišao u zadnji deo radnje. Kontrolisao se. „Godinama sam to proučavao i uveren sam da pažljivo čitanje Mojsijevih knjiga. Jasno je da čovek ne može pisati o tome šta se s njim dešava posle smrti.” „Unutrašnji dokazi? Objasnite mi to”. pruža mnoštvo unutrašnjih dokaza da on nije mogao da je napiše. upitao. „Odakle da počnemo? Prošli put smo dotakli mnoga pitanja. „Sačekajte me trenutak. Jakob je slegnuo ramenima. upitao je Franko. Bento čistio a Gabrijel otvarao novopristigle sanduke sa suvim smokvama. Dakle prvo kaže jedno. „Tora ne samo da opisuje Mojsijevu smrt i sahranu. Jakobe?” „Ja želim ono što je najbolje za Franka. Uviđaš li unutrašnju kontradikciju. pogledajte ovde”. Hoćete li da odemo mojoj kući i nastavimo proučavanje svetih spisa?” Ona ista teška Bibilija bila je već na stolu a stolice raspoređene.

pri čemu su neki od njih bili dubokoumni.” . Tora toliko vrvi od njih da je jasno kao dan da Knjige Mojsijeve nije mogao da napiše Mojsije. i ono što nije sveto. 21 Prva knjiga Mojsijeva. ‘Mojsije je bio najsmerniji čovek’. zbunjen.’U to vreme tamo ne beše cara’. i da je iracionalno i dalje tvrditi da su one njegovo delo... „Mislim da možemo biti sigurni da pre Makabejaca . Sva je prilika da su je u vreme obnove Hrama fariseji sastavili od mnoštva dokumenata. ne samo da se o njemu govori u trećem licu već se i iznosi mnoštvo detalja koji se odnose na njega. Zato. imajte na umu da ono što je u njoj sveto. Nema drugog valjanog objašnjenja za toliko neusaglašenosti. i ovaj deo koji sam juče pomenuo ‘Bog govoraše licem k licu s Mojsijem. a tu. i brinuli o svojim ženama i deci. kako piše u Bibliji.što znači.U datiranju pomažu navodi poput ovog” .” Videvši da obojica potvrđuju.u onoj zemlji” 21 Jasno je da Mojsije nije mogao to da napiše jer su Hananci proterani posle Mojsijeve smrti. „Ne mora da znači. Način na koji su neke od njih međusobno povezane ukazuje da su sve delo istog autora. uglavnom predstavlja zbirku misli rabina i pisara koji su sasvim obični ljudi..” „Ko je on?” upitao je Jakob. Za svaku razumnu osobu nezamislivo je da je božanski sveznajući tvorac pisao s namerom da samom sebi tek tako protivreči. Pratite li moju argumentaciju?” Franko i Jakob su još jednom potvrdili. pokušao da se usprotivi.zdls predočavati s merom i izložiti neporecive dokaze.Bento je potom okrenuo jednu stranicu Knjige o carevima i pročitao . ‘Mojsije govoraše s Bogom’. ali ih nipošto nisu mogli znati pod imenom Argovski kraj ili Zemlja divovska. Tora koristi imena koja su nastala tek vekovima posle Mojsija. Okrenuo je drugu stranicu obeleženu crvenim koncem i čitao Jakobu odlomak na hebrejskom: . neko ko je znao da je pleme hanansko bilo proterano. Jakobe. „Hebrejima je u vreme Mojsija svakako bilo poznato koje su zemlje pripadale plemenu Jude. ko se osvrtao na to vreme. Bento je nastavio. ko ih je onda napisao i kada?” upitao je Jakob...nije postojala zvanična zbirka svetih spisa po imenu Biblij a.A u to vreme življahu Hananeji. pogledajmo ovaj deo”. Niko ne bi poverovao da je svaku knjigu koja nosi njegovo ime napisao baš taj sudija.. mislili o večeri. molim vas. šta hoće da kaže? Znači da je ovaj deo morao biti napisan nakon što je Carstvo uspostavljeno. „Ovde je još jedan očigledan problem. Bento je produžio. Drugim rečima. a drugi se možda borili za sopstveni položaj i napredovanje u kongregaciji. na primer. Sve što mogu da pretpostavim jeste da je glavni pisac-sastavljač Knjige o carevima bio Ibn Ezra. blaženi.. „Slično je u Postanju. godine pre Hrista . Mojsije je navodno tvorac teksta. „Sveštenički pisar koji je živeo u petom veku pre Hrista.A kada je onda čitava Biblija sastavljena?” zapitao je Franko.” Pošto su se ova dvojica i s tim složila. „Isto važi i za Knjigu o sudijama. Evo. To je morao napisati neko drugi. mučili muke sa glađu. On je poveo pet hiljada hebrejskih izgnanika iz Vavilona nazad u rodni Jerusalim. Postanje 13:7 Bosnaunited 72 . .’ „Na sve to sam mislio kad sam govorio o unutrašnjim protivrečnostima. oko 200. Zar nije bilo učenih kabalista koji su ukazivali da Tora sadrži namerne greške u kojima su skrivene mnoge tajne.” Jakob je. Bibliju je sastavila ljudska ruka. Shvataš. „Ako je tako.

„Možda bi trebalo da pređemo na druge teme. „To čudo je najklimavije. odgovorio je Jakob. hrabrio ga je Bento. „Je li vam sada jasno šta mislim o nastanku svetih spisa?” „To jeste”. seti se. Prema tome. jasno je da spisi pričaju o čudima na način koji ima najveću moć da pokrene ljude.. događaj manje verodostojan. određenu vrstu čuda su oblikovali politički motivi. Kad su u pitanju čuda. nastojeći da ostane miran. na pobožnost. posebno neobrazovane. „Proučavao sam kabaliste i znam da su želeli da se nametnu kao jedini koji poznaju Božje tajne. i što je bilo veće neznanje masa o delovanju Prirode. a kao odgovor dobili samo ćutanje. to je. bacivši pogled na Jakoba. Pitao je kako to da je Biblija krcata čudima a da od tada više nijedno nije viđeno. Sama po sebi ta greška je dokaz o umešanosti ljudskih ruku u stvaranje Biblije. ‘I pruži Mojsije ruku svoju na more i dođe opet more na silu svoju. „To sam rekao i ponoviću . Izlazak nam kaže.” . Je li tako?” „Da”. 15:10 Bosnaunited 73 .’22 a kasnije o Mojsiju. upitao je. što je veće mnoštvo koje tvrdi da ga je videlo. Ja želim da ispitujemo reči same Tore. u nekim opisima se izostavljaju prirodni uzro ci. Štaviše. Sada znamo da je Zemlja ta koja se okreće oko Sunca. Jakobe.zdls i da je Bog svaku reč. Izlazak 14:27 Isto.I sunce je nastavilo da sija za veliku pobedu Isusa Navina.gde su bila čuda kad su portugalski Jevreji bili u opasnosti? Zašto je Bog ćutao?” „Takva pitanja treba postavljati”.. 23 Drugim rečima. Franko. po mom mišljenju. Na primer. Je li i to izmišljotina?” upitao je Jakob.” „Kako onda objašnjavate sve ono neobično što se zbilo baš u pravom trenutku. čitamo još: ‘Ti dunu vjetrom svojim i more ih pokri’. da su svi drevni narodi verovali da se Sunce kreće a da Zemlja miruje. svako slovo Bibilije zaštitio tako da niko ne može da ih izokrene?” Bento je zavrteo glavom.” „Ali postoje velika čuda koja je mnoštvo naroda videlo: Crveno more kako se deli pred Mojsijem. već samo detinjasta preterivanja. vetrovi.to je samo fraza. da odgovorite na Frankovo pitanje o čudima. kad je jevrejski narod bio u opasnosti?” „Počeću time što ću vas podsetiti na milione isto tako pravih trenutaka u kojima se čuda nisu desila. „Reći ću vam još nešto o čudima. U drevna vremena. kad su najpobožniji i najpravedniji pojedinci bili krajnje ugroženi i vapili za pomoći. sunce kako neprekidno sija za Isusa Navina. Ali nisam našao u njihovim spisima ni daška svete tajne. ti si govorio o tome kad smo se prvi put sreli. Posle kratkog ćutanja. i kad si se pitao zašto se čudo nije dogodilo dok je tvoj otac goreo na lomači. u stvari.. tiho se složio Franko. Šta mislite o tome?” „Čuda postoje samo zahvaljujući ljudskom neznanju. Moramo imati na umu da u pričama o njima uvek postoje prateće prirodne okolnosti koje se ne pominju. svaki događaj koji nije mogao da se objasni prirodnim uzrocima smatran je čudom. jedan od načina da se tvrdi da su neki neverovatni događaji istiniti. Zar nisu neprijatelji Isusa Navina obožavali boga 22 23 Druga knjiga Mojsijeva. više je bilo i čuda.” „‘Narod vide’” . Prvo. Na primer. a ne tumačenja nekih tričarija.

više nego Raši. „sa čudom opstanka Jevreja. to samo znači da su Hebreji našli izvor i utolili žeđ. Ostajali su izdvojeni zahvaljujući svojim složenim obredima.da li vam smeta ako vas zovem vašim hebrejskim. Bento. Mnoga takozvana čuda predstavljaju samo način izražavanja. a ne Tora. „Verovatno vam nije jednostavno da progutate i svarite toliko teških misli koje sam vam servirao danas?” „Ne brinite se za mene. Sećaš li se?” Bosnaunited 74 . a ne portugalskim imenom? Više mi se sviđa tako. Čak se i drveće neuobičajene veličine naziva drvećem Gospodnjim. Smirenje stomaka. Gersonid. kad ste pokazali dva navoda u Postanju koja protivreče jedan drugom. Nemam teškoća s varenjem . jer su uvek odbijali da se mešaju sa drugim kulturama. to ne mogu da poričem. Franko”. rekao bih. Govorio si o njima kao o ludilu. Ljudi su prosto tako govorili i pisali u ono doba. Bento Spinoza”. siguran sam da i za to ipak postoje objašnjenja koja prevazilaze vaše znanje. čega su se pomno držali. U svetim spisima se gotovo sve nesvakidašnje pripisuje Božijem delu. takođe. je li to celo objašnjenje onog čuda u Knjizi Isusa Navina?”“ „Ne. opazivši zabezeknuta lica Franka i Jakoba. navukli su na sebe univerzalnu mržnju.” „Onda kad ste pružili dokaz. ali uveren sam da si najmanje tri puta klimnuo glavom na moje reči.A šta je onda” upitao je Jakob. to samo znači da je faraon bio tvrdoglav. ovo čudo na sva zvona poručuje da je hebrejski Bog bio moćniji od tog.” Bento je zastao i.. više nego Majmonid. Šta bi to bilo? Smirenje. Smatrate li vi da znate više nego nebrojene generacije rabina. Kad kaže da je Bog udario u stenu zbog Hebreja i voda pokuljala iz nje.” „Zar sad ti ne protivrečiš samom sebi? S jedne strane poštuješ dokaz a u isto vreme ostaješ siguran u nešto za šta ne postoji dokaz. Usudio si se da pričaš o svom doživljaju rituala i u sinagogi i u katedrali. Jesam li u pravu?” „Najveći deo onoga što sam čuo je drskost. Smirenje duše. Kad Bibilija navodi da je Bog otvrdnuo faraonovo srce. odgovorio je Jakob. Jakobe. pravilima ishrane. Jevreji su opstali nakon Rasejanja. . Verovatno zato što ste drugačiji od svih Portugalaca koje sam sreo. samo deo. pisac Knjige Isusa Navina je verovatno samo hteo da kaže da se dan bitke odužio.” Bento se okrenuo ka Franku. Baruh . Ali. „Ne veruj u sve što čuješ od njega. Ostatak se nalazi u izrazima karakterističnim za to doba. onda kad drugi narodi nisu preživeli?” „Ne vidim nikakvo čudo u tome.. i obrezivanju kao obeležju.A ti? Bio si neobično ćutljiv.zdls sunca? Dakle.” „Ali ti si ipak klimao glavom. rekao je Franko. Problemi s varenjem?” „Ne. Kad je rekao da je sunce nastavljalo da sija.” „Možda grešim.” . ništa što se ne bi moglo objasniti prirodnim uzrocima.” „Izvrsno objašnjenje”. nije mi teško da svarim sve to. Ne znam zašto. „Siguran sam da znate da slušati ne znači i progutati. ali po koju cenu: tvrdoglavo se držeći svoje posebnosti. primetio. paganskog Boga. Na taj način jesu preživeli.kod mene ste izazvali nešto sasvim suprotno. dobacio je Jakob i upitao „Dakle.” „Sećam se koliko si bio uplašen kad smo prvi put razgovarali. Siguran sam da grešite vi.

nisu razumeli razliku. Na mnogo mesta Tora nam kaže da sledimo svoje srce i ne pridajemo obredu preveliki značaj. Samo apelujem na tvoj razum i jednostavno tražim da sopstvenim očima pogledaš u reči Svete knjige. jer je važan jedino onaj božanski zakon koji još niste objasnili”.Bento je otvorio Bibliju na obeleženom mestu u Knjizi proroka Isaije i pročitao ‘Prestanite zlo činiti (. „Ja ne negiram značaj građanskog mira. a ne na onaj proveden u upražnjavanju ceremonija. prekinuo ga je Jakob povišenim glasom. Ponoviću.slično misle. Došao sam do zaključka da obredi naše zajednice nemaju ništa sa božanskim zakonima. „Kad kažem božanski zakon.) učite se dobro činiti. ispravljajte potlačenoga. i da on u stvari ne znači mnogo. istinsko znanje o Bogu i ljubav. dakle.” „U tome se ne slažemo. pa su mislili da je poštovanje državnih zakona vrhunac moralnosti. odgovorio je Jakob. ali to nije neka posebna kazna.” „To je nejasan odgovor.” Bento se obratio Franku. koji najotvorenije propoveda da Božji zakon ukazuje na pravi način života. „Kažem da Tora sadrži dve vrste zakona: postoji moralni zakon. ali ga razlikujem od istinskog blaženstva. mislim na najviše dobro. već da ih drže pod kontrolom. obraćajući se ponovo Jakobu.. dok poštovanje božanskih ili moralnih zakona vodi blaženstvu. „Zar vaša drskost nema granice? I deca u školi znaju da sveti spisi uče da je poštovanje obreda Božji zakon. da živiš među svojima. to je odsustvo 24 Knjiga proroka Isaije 1:16-17 Bosnaunited 75 . vrlinom ili ljubavlju. da se ne moli.” Zatim je. saznanje da drugi . tvoj odgovor me ohrabruje da nastavim i naučim te još toga o ritualima. u ekstremnim slučajevima. Nažalost. onda moraš da učestvuješ na odgovarajući način u aktivnostima zajednice. kažete da rabinski zakon nije zakon Tore?”. upitao. tražite pravdu. da ovde osnuješ porodicu. Nije im bio cilj da pouče Jevreje. „Ako voliš svoju zajednicu. i da se samo tiču građanskog mira i neprekidnog obnavljanja autoriteta rabina. Isaia jasno kaže da se uzdržavamo od žrtvovanja i praznovanja i sažima čitav Božji zakon ovim jednostavnim rečima” . i zakoni smišljeni da očuvaju Izrael kao teokratiju odvojenu od suseda. To je dar koji mi spašava zdrav razum. u svom neznanju..posebno vi .. „Mogu li biti jasniji?” „Čujem da kažete kako treba da sledimo obredni zakon samo zarad drugih. progonstvom ili heremom... želiš da budeš njen deo. fariseji.” „Da li ja dobro čujem”. Jevrejske zajednice kažnjavaju nepoštovanje obrednog zakona: javnim prekorom koji upućuje kongregacija i rabin ili. Obratimo pažnju na Isaiju. Šta je ‘istinsko znanje’?” „Istinsko znanje podrazumeva savršenstvo našeg intelekta koje omogućava da potpunije spoznamo Boga. posegnuvši za upravo stečenim znanjem o Epikurovim gledištima.’” 24 „Vi.zdls „Kako bih zaboravio? Ali saznanje da nisam sam. uključujući i verske obrede. “ „Opet ste otišli predaleko”. odgovorio je Bento. da se ne pridržava jevrejskih pravila ishrane?” „Pogrešno si me razumeo”. iako su takvi zakoni bili namenjeni samo blagostanju zajednice. Jakobe. upitao je Franko. da nemaju veze sa blaženstvom.” „Franko. ja ne tražim da mi veruješ. Te dve vrste zakona se fundamentalno razlikuju po svojoj svrsi: poštovanje ceremonijalnog zakona vodi samo građanskom miru. umešao se Jakob? Vi savetujete Franku da se ne pridržava obrednog zakona? Da ne ide u sinagogu. Ima li kazne za nepoštovanje božanskog zakona? Da..

da će oni biti zajedno sa svojim roditeljima i ovi sa svojim. ‘Kad dođe mudrost u srce tvoje. Blaženo sjedinjenje mora se dogoditi u ovom životu. To j e jedan od trinaest postulata jevrejstva. Naš zadatak je.ljudske reči. Štaviše. svi ponovo biti zajedno . razum će te čuvati.” „Ali”. I naravno. jer nema ni takvog sveta. Još jednom te podsećam da su sve to ljudska shvatanja. i tako u beskraj.” „A ja kažem da su reči .i da sam na taj način već sjedinjen s njim.sve te fraze su. upitao je Franko. trajati i posle smrti.” 25 26 Priče Solomunove 2:10-12 Postanje 3:19 Bosnaunited 76 . mada sam bio tako mlad kad je ona umrla da je se jedva sećam. a da će zlo biti prezreno i osuđeno na večnu kaznu?” „Protivno je razumu misliti da ćemo. „Poput tebe. a ne božanske. „da pravednost vodi u trajnu radost i jedinstvo s Bogom. posle smrti. Sam Majmonid uči da one koji slede zapovesti Tore Bog nagrađuje blagoslovom i srećom na onom svetu. ponoviću. i da ništa ne može da se dogodi protivno nepromenljivim zakonima Prirode. živeći u ljubavi i učeći kako da spoznamo Boga. mora da sam ja loš vodič. „napustio te detinjaste nade i zamenio ih sigurnom spoznajom da oca nosim u sebi . koja je beskrajna i večna. navaljivao je Jakob.otac. pomnjivost će paziti na te. a oni se ne mogu podrediti ničem natprirodnom. „Ali sada sam”. uporno će Jakob. njih ne možete naći u Tori. Bento je nastavio blagim glasom učitelja. Jakob je gotovo vikao.. dela prema uređenim zakonima. ne može se opet sastaviti. i koja obuhvata celokupnu supstanciju univerzuma. jer je ovaj život sve što imamo. „kako poričete postojanje onog sveta?” „Onaj svet.” „Jakobe. koji kaže. Osećam istu žudnju. izbavljajući te od zla puta. i da ćemo jednom. i ja sam verovao da postoji kraj vremena. i ja žudim za tim da ponovo vidim svog blaženog oca. milosrđe i ljubav prema bližnjem. njegovu ljubav.” „Vi osporavate”. a ti opet tumaraš po zemlji čuda. Ali zakoni Prirode su takvi kakvi su. Svojim ušima sam čuo Rabi Morteru kako nedvosmisleno izjavljuje da će svakome ko osporava božansko u Tori biti uskraćen večni život s Bogom. da postignemo blaženstvo u ovom životu sada. Nema nikakvog večnog blaženstva na onom svetu. Franko.‘onaj svet’ i ‘večni život s Bogom’ . 26” „Znači li to da ja nikada neću ponovo sresti svog oca mučenika?”. Svi naši rabini nas tome uče. ja i majka. ovakvi kakvi smo danas. Um ne može nastaviti da postoji posle smrti tela. vraćeno prahu. Majmonid je to izričito tvrdio. „Ove zvučne fraze ne prikrivaju činjenicu da dovodite u pitanje osnovni jevrejski zakon. da nemaju nikakve veze sa zakonima Prirode. to su fraze rabina koji su pisali komentare na komentare. a verujem da nas Tora baš tome uči. izmislili rabini.’” 25 Jakob je odmahnuo glavom. Telo i um su dva aspekta iste osobe. Istinsku pobožnost čine pravda.. sada vidno uznemiren. a kad sam bio dete. jer si prah. i znanje omili duši tvojoj. Istrulelo telo. mudrost .njegovo lice. Drage su mi reči Solomona.zdls dobra. Priroda. To je osnov naše vere. i u prah ćeš se vratiti’. Postanje nam to govori najjasnije: ‘Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb.” „Čujem li ja to”. blaženi život posle smrti . dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet. Mislio sam da sam do kraja objasnio da su takve stvari nemoguće. večni život. „mi znamo da će telo vaskrsnuti.

i”.” Jakob i Franko zurili su u Benta. ščepao Franka i izvukao ga na ulicu. „koje pitanje. Možda si ti budala ako misliš da je on budala.” „Pa zar nisam upravo kazao da je Bog večan. uzvratio je Jakob. Priroda je Bog.” „Koje je to pitanje?” „Ako Bog i Priroda imaju identična svojstva. A smatrao si ga mudrim? Kakva je to budala!” Franko se otrgao iz Jakobovog zagrljaja. propustio da postaviš. potpuno pometen. dobili smo od njega baš ono što nam je trebalo. Odlazimo. da si čuo dovoljno.” Bosnaunited 77 . kakva je onda razlika između Boga i Prirode?” „Dobro”. „Dosta! Čuo sam dovoljno jeresi za jedan dan. Kad su izašli. beskrajan i da obuhvata svu supstanciju?” Jakob je klimnuo glavom. odlično. Ostalo je još jedno važno pitanje koje si.zdls Jakob je ustao odgurnuvši stolicu u stranu. a ipak mi nisi postavio najosnovnije pitanje. Franko.” Kada je Jakob zgrabio Franka za ruku. „Kažeš da si slušao. Bog je Priroda. „Odlično.” Jakob je pustio Franka i ljutito pogledao u Benta. ne još Jakobe. i Jakob je ne progovorivši više ni reč. rekao je Jakob besno i ispitivački. začudo. Hajde. „Stvari nisu uvek onakve kakvim se čine. „Koje pitanje?” „Rekao sam da je Priroda večna. Bento je rekao. „Evo pitam: kakva je razlika između Boga i Prirode?” „A ja ti dajem odgovor koji već znaš: nema razlike. beskonačna i da obuhvata celokupnu supstanciju?” „Da. „Ne. Dovoljno za ceo život. obgrlio ga je i čvrsto stegnuo. Franko.

Alfred Rozenberg će uskoro biti na putu ka tom odabranom mestu u čijim se sporednim ulicama i popularnim pivnicama već kuvala teška drama. Iz dana u dan bio je sve odlučniji u nameri da emigrira u Nemačku. ili bilo koji proučavalac ljudske prirode mogao da predvidi meteorski uspon Alfreda Rozenberga? Ne. izolovanog. uprkos izmanipulisanoj svesti o sebi. prosperitetna. ali je na stolu držao otvoren i primerak na nemačkom. i ne samo iz Estonije. zalutao je na neki skup. Da li je bio uzdrman kad ga je jedan Jevrejin. U radničkom kafeu gde je često obedovao. sam po sebi. nego d a nestanu iz cele Evrope. pretencioznog. čitajući Braću Karamazove. A pravo mesto? Minhen. bio je ubeđen da je dobro što je publika pročišćena. Pred Estonijom. i s vremena na vreme zastajao da proveri tačnost prevoda. Iznenada. Želeo je da naprosto odu iz Revala. kako da ode? Putevi koji su vodili iz Estonije bili su zatvoreni. sada bez Nemaca. stajao oduševljeno u poslednjem redu u publici i slušao izvesnu debatu o budućnosti Estonije. Kako da ga nazovemo? Sreća? Prilika? Srećna prilika da se nađe na pravom mestu u pravo vreme? Pravo vreme? Novembar 1918. prekinuo i u znak protesta poveo veliku grupu Jevreja prema izlazu? Ni najmanje. samo onda kad svaki Jevrejin napusti Evropu. Alfredove usne su se razvukle u samouveren smešak. kojem je nedostajala radoznalost čak i za sebe samog. bila u haosu i iščekivala spasitelja. ciljevima. strahovima. ljubavlju prema sebi. Postoji još jedan ključni i nepredvidivi sastojak. probio se u prednji deo sale i izgovorio kratak strastveni govor o opasnostima jevrejskog boljševizma koje su se nadvile nad susednom Rusijom. tugujući i posrćući zbog poraza. Ubrzo je. Ali pogledajmo Alfreda Rozenberga. stavovima prema drugima. Ali. Seme velike ideje je polako klijalo: da odu. samozadovoljno hodao naokolo sa osećanjem superiornosti. što je još gore. razljućen Bosnaunited 78 . i koji je. Rat se završavao i Nemačka je. Uhvaćen u klopku i bez jasnog usmerenja. našom fizičkom i psihološkom konstitucijom . Alfred je ostao još nekoliko nedelja u Revalu. Otadžbina će biti bezbedna.strastima. Te večeri. ne samo iz Revala. više se neće zadržavati u jednoj tako beznačajnoj perifernoj zemlji.prvi i jedini novac koji će mu crtačko umeće ikada doneti. Jednom prilikom je na sopstveno iznenađenje osvojio malu nagradu za svoja dva crteža . antipatičnog neuspelog filozofa. Nije želeo to jevrejsko zlo. nije dovoljan za proročanstvo. vlasnik velikog magacina. Čitao je na ruskom. Da li je Fridrih. karakter. Nadao se da će oni biti srećni i zadovoljni u svojim vlastitim kuhinjama. i samo čekala pojava njenih izuzetno zloćudnih glumaca. pokušavajući da se izdržava predavanjem umetnosti u školama na nemačkom jeziku. kao u transu. prvi put je sreo svog anđela sreće. države koju će direktno preuzeti jevrejsko-ruski boljševici.zdls Poglavlje 14 MINHEN 1918-1919 Karakter je sudbina. našim temperamentom. bila je nestabilna budućnost slabašne nezavisne države ili. hladnog. u slavljeničkom raspoloženju. i vojska je konfiskovala sve vozove za prevoz poraženih trupa u Nemačku. Alfred je polako ispijao pivo i jeo kobasice. Novi talas psihoanalitičke misli koji je Fridrih prihvatio bio je u saglasnosti sa Spinozinim shvatanjem da je budućnost određena onim što se dogodilo u prošlosti.

ubrzo je to shvatio.” Alfred je tri dana mozgao o onome što je čuo. Probajte. a onda jednog jutra. rekao sam mu. Široko se osmehnuo otvarajući bocu slavljeničke rakije za svoja tri drugara. u Otadžbinu! Kući koju nikada nije upoznao. On je udisao i udisao njena isparenja. Ja sam ovde podučavao Nemce crtanju.pekarski pametno. pokazao je crteže i rekao. Otvorio ih je. ustao rešen da i sam pokuša sa sličnom podvalom. a Minhen je bio i mesto okuplj a nja radikalnih Belih Rusa. klackao ka tom gradu. dobrodošli na testo koje raste u mojoj rerni. ushićenje mu je splasnulo pred prizorom poražene nemačke vojske koja se klonulim korakom kretala ulicom Unter den linden. Kod komandanta. visoko je podigao i nazdravio. pokazao mu poklon. govorio je sredovečni pekar sa belom keceljom. napunio čašu. Samoinicijativno je konstatovao da Alfred posle evakuacije nemačke vojske možda neće biti siguran u Estoniji. prijatelji moji. Pomirišite ga. napuštam Reval”. Alfred se već iste nedelje. kao i antisemitske političke grupe. Nije se upuštao u kontakt ni sa kim na stanici za pomoć imigrantima gde se prijavio. Uskoro je bio opijen: kolutao je očima i počeo da se klati na nogama. Evo. da’. Otišao je u vojnu komandu sa svoja tri najlepša crteža Revala i. vruću. brašnjavom. Onda sam ušao u komandantovu kancelariju. pogledajte kakav je to hleb. Prvi put u životu uradio sam nešto pametno . slučajno je čuo razgovor na nemačkom. i uveren da ga tamo čeka njegova istinska sudbina. počeo da stenje od zadovoljstva. ‘Biće loše za mene kad vojska ode odavde’. Kao ptica svoje ptiće hranio sam ga komadićima štrudle. „Ovo su male uspomene na vreme koje ste proveli u Revalu. antiboljševičkih agitatora. „Da. koji se odvijao za drugim stolom. rekavši da će ih on predati komandantu. „Pijem za oproštaj s vama. ustao i potražio mirniji kutak. Ta misao istisnula je sve neprijatnosti koje je doživeo u narednih nekoliko dana smrzavanja u vozu. težak i hrskav. a on je. a onda u stomak. Bosnaunited 79 . Tako ću se sutra ujutru ukrcati na voz a vi ste. ‘Da. u stočnom vagonu. i ponudio mu poslednje mesto u ponoćnom vozu za Berlin. i oči su mu sijale od zadovoljstva. jer sam pekao dobar nemački hleb i kolače za vojnike. i nadam se da ćemo se sresti u Otadžbini. Berlin. isturivši donju usnu u znak odobravanja. rekao ađutantu da želi lično da preda poklon komandantu.” Komandant je pažljivo pregledao crteže. ponavljao je i naredio da mi se odobri prolaz u Nemačku. da. Kad mu je Alfred prepričao svoj govor na gradskom mitingu i izlazak Jevreja iz sale.’ Odlomio sam komadić i stavio mu u otvorena usta. i osećao se usamljenijim nego ikada. Kući! Konačno ide kući. „Minhen” je bio na svačijim usnama. da. žvaćući ih. kao što smo se dogovorili. moji dragi prijatelji. Ađutantov otpor je ispario čim je i njemu ponudio jedan na poklon.zdls bučnim veseljem za susednim stolom.” Upro je prstom u čelo. ali je pomno slušao tuđe razgovore. Štaviše. rekao sam mu da je komandant tražio da mu je lično isporučim . ‘Estonci će me proglasiti kolaboracionistom. On je žvakao. ali ja sam ga prostrelio pogledom i obećao da ću i njemu kasnije doneti štrudlu koja se već peče u rerni. i molio ga da mi dozvoli da odem u Berlin. Stići do Minhena bilo je neodoljivo.što sam izmislio tog časa. Čim je stigao. na putu za Berlin. „Odneo sam vojnom komandantu dve vekne mog nemačkog hleba i svoju najbolju štrudlu od jabuke sa suvim grožđem. Dok se osvrtao po kafeu. Tamo su bili avangardni umetnici. i do pucanja zategnutom oko ogromnog stomaka. Njegov ađutant je pokušao da bude strog i da mi ih oduzme. birajući one sa suvim grožđem. pravo iz rerne. ‘Sad otvorite usta da okusite raj’. kao i pekar. prineo sam je njegovom nosu. a sada više od svega želim da i Berlincima prenesem svoje umeće. nije bio po njegovoj meri. komandant se još više zagrejao. A sad pomirišite štrudlu’.

zdls Novac mu je polako ponestajao. dane je provodio u galerijama i bibliotekama. uveren da se nalazio na pravom mestu. i impulsivno izbrblj ao. uznemiren . Dok je špartao ulicama Minhena u bezuspešnom pokušaju da proda neke crteže. u crnom trikou. pomenuo Editino ime. I on ima slična gledišta. smerno je pokucao na vrata. predstavio se Ditrihu Ekartu. „U tom slučaju. Razgledao je njihove akvarele. I mada je Reval napustio sa celokupnom imovinom u jednom koferu. fanatični postupci mogu uništiti. užurban. Ne obazirući se na to.” 27 (nem. setio se Fridrihovog upozorenja da ga nepromišljeni. koji je nudio pristojnu hranu ali uz nimalo dostojanstven zahtev da se donese vlastita kašika. A dok je na to čekao. pozdravila ga je srdačno. Slobodno se pozovite na mene. potražio je Auf gut dojč u dve novinarnice ali su mu rekli da je rasprodat. upisao se na listu čekanja u biblioteci za drugu Spinozinu knjigu. U svemu što je čitao o jevrejskoj istoriji. morate posetiti mog prijatelja Ditriha Ekarta. Pre mnogo godina njegova nekadašnja žena Hilda i Edit učile su ples u istoj klasi u Moskvi. ponudila mu kafu i raspitivala se o Hildi. Edit ga je uhvatila za ruku. ali po Fridrihovom savetu nije ponovo pokušavao da je čita. „Treba li vam borac protiv Jerusalima? Tome sam posvećen i spreman da se borim do smrti. Na putu do Ekartove kancelarije. pozvala da uđe. Tokom dugog razgovora Alfred je opisao svoju neizvesnu budućnost. čitajući sve što je mogao da nade o jevrejskoj istoriji i književnosti. Alfrede. i mada je sa Edit razgovarao samo jednom ili dva puta. sa modernim svilenim šalom oko vrata. otvorio je vrata.to ime mu je bilo poznato. interesovanje za jevrejsko pitanje i svoja iskustva iz perioda ruske revolucije. Minhen je bio otvoren.” Alfred je bez oklevanja pojurio napolje i krenuo na sastanak koji će mu promeniti život. znao je da će mu se pre ili kasnije budućnost sama otkriti.) „Auf gut Deutsch” Bosnaunited 80 . Edit. pa je uzeo besplatan ručak i večeru u minhenskom centru za imigrante. željan poznatih lica. i možda bi bio zainteresovan za vaše opservacije o ruskoj revoluciji. Kad je pomenuo da je pisao izvesne beleške o opasnostima od jevrejskog boljševizma. sa mnoštvom galerija i uličnih slikara. Umesto toga. Teološkopolitički traktat. sreća mu se još jednom osmehnula kad je ugledao zgradu na kojoj je bila tabla Edit Šrenk: Časovi plesa. Edit Šrenk . Evo njegove adrese. Vremenom je došla i strepnja: kako će živeti? Gde da nade posao? Ali. izdavača nedeljnih novina Auf gut dojč 27. sunčan. uglavnom je bio ravnodušan. koja joj je oduvek bila draga. neprekidno se pojavljivalo Spinozino ime. i počeo da skicira okvir za knjigu Trag Jevreja kroz mene vremena. Dok se peo na treći sprat.bili su daleko bolji od njegovih a nisu se prodavali. gde se nalazila Ekartova kancelarija. i dalje je čuvao primerak Spinozine Etike. Iako je po prirodi bio stidljiv.

zastao da uzme vazduh. „Bento. upravo je on među svim kandidatima bio izabran da preuzme mesto glavnog rabina nove Talmud Tora sinagoge. Prošlo je gotovo pola sata otkako je poslao glasnika. Gabrijel je. jednoj od tri male sefardske sinagoge u gradu. živeti večno na onom svetu. po svog bivšeg svojeglavog učenika. razvio je sveobuhvatan nastavni program. godine. tu tvrdnju je potkrepljivao citirajući kraljicu Izabelu od Španije. U svom kabinetu na drugom spratu sinagoge. u pantalonama i žaketu od kamilhara. požrtvovani branilac svetosti Tore .zdls Poglavlje 15 AMSETRDAM . ispio poslednji gutljaj kafe. o tome da li će jevrejski grešnici koji se ne pokaju. čak i Jevreji koje je inkvizicija smrtnim mukama primorala da se preobrate u hrišćanstvo. i s kožnim cipelama sa srebrnom kopčom. plodni pisac. i rekao. Rabi Aboab. rabin Saul Levi Mortera. dotrčao je jedan dečak sa kipom na glavi. Jevrejska krv uvek je jevrejska krv. u čijoj je poro dići. njegova kongregacija spojila sa Neve Šalom i Bet Izrael. Saul Mortera je već trideset i sedam godina ponosno vodio amsterdamsku jevrejsku opštinu. i ćutke krenuo za dečakom ka sinagogi. tvrdio je. neko ko je preživeo ljuta rivalstva sa drugim rabinima. rabin hoće da razgovara s vama. bilo preobraćenika koji su ostali u Portugalu. vatreni intelektualni borac. Prvi put je bio postavljen za rabina 1619. Rabi Isakom Aboabom de Fonsekom. veliku neprijateljicu Jevreja. izašao napolje i gledao za njima. Kao moćni bastion tradicionalnog jevrejskog zakona. a tek nekolicina prošla rano tradicionalno jevrejsko vaspitanje. zastrašujućeg pogleda. te da će svi Jevreji naposletku dospeti u blaženo carstvo nebesko.” Bento nije bio iznenađen: očekivao je ovaj poziv. i ne može se ničim poništiti pa ni prelaskom u drugu religiju. Visok. strogih usana i uredno štucovane sede kozje bradice. obučen poput imućnog holandskog buržuja. Vrlo dobro je naučio lekciju koju na kraju shvate svi verski učitelji: najvažnije je da se učenici pridobiju dok su sasvim mladi. Jednu od najljućih borbi vodio je pre četrnaest godina sa svojim pomoćnikom i rivalom. dok su Bento i Gabrijel obavljali poslednje pripreme za otvaranje radnje. Kao neumorni pedagog. koja je priznala neizbrisivost jevrejske krvi kad je Bosnaunited 81 . angažovao mnogo učitelja. Odmah.uvaženi teolog. impozantan šezdesetogodišnjak izrazito oštrog nosa. iščekujući Baruha Spinozu nervozno je kuckao olovkom o sto. decenijama je štitio svoju zajednicu od skepticizma i sekularizma. momka koji se pripremao za bar micvu. Paradaoksalno. u sinagogi Bet Jakob. Čeka vas u sinagogi. smatrao je da Jevrejin zauvek ostaje Jevrejin. koji su dolazili sa svakim talasom portugalskih imigranata. kao i u porodicama mnogih u kongregaciji. klimnuo Gabrijelu u znak pozdrava.JULI 1656 Dva dana kasnije. lično svakodnevno držao časove hebrejskog. duboko zabrinut.verska obuka odraslih je težak posao. Natenane je odložio metlu. Tore i Talmuda starijim učenicima. Bio je iscrpljen . i beskonačno raspravljao sa drugim rabinima dokazujući ispravnost sopstvenih tumačenja zakona Tore. Kada se 1639. Rabi Mortera bio je mnogo toga . jer su mnogi od njih bili primorani da se preobrate u hrišćanstvo.samo nije bio strpljiv čovek.

najviše vlasti u upravljanju sinagogom. uvek u opoziciji . večerao kod njega zajedno sa četrdesetak drugih zvanica. Otada nijedan rabin u Amsterdamu nikada više neće protivrečiti Rabi Morteri. ili nisu poštovali Šabat ili bilo koji od mnoštva religijskih zakona. Ali amsterdamska zajednica nije uspela da nađe rešenje i. Štaviše Mihael. krvne zakone koji su zabranjivali da „Novi hrišćani” . Konačno je venecijanski rabinat doneo odluku i podržao stanovište Saula Mortere (koji se. koji su još uvek imali preobraćenike među rođacima u Portugalu i Španiji.. Dva sata su odmeravali kako da odgovore. Beskompromisnost Rabi Mortere bila je u saglasnosti sa njegovom fizičkim izgledom nepopustljiv. ili su prekršili stroga pravila ishrane. S takvom rabiskom odlukom delegacija je požurila nazad u Amsterdam. a i njegov stariji brat Abrabam. pa su mu učitelji zadavali složenije tekstove dok se ostatak razreda mučio sa redovnim zadacima. ali on nije popuštao. Baruhov otac. kao niko drugi! Činilo se da mu je svako predavanje isuviše lako.. pokajali i koji su prekršili jevrejski zakon biti zauvek prognani iz sveta blaženih i suočeni sa večnom kaznom. Zakon je zakon i važi bez izuzetaka. Danas. Danas je Saul Mortera bio suočen sa krizom koja mu je lično mnogo teže pala. Sada se rabin premišljao.insistirao je na tome da će svi Jevreji koji se nisu. Prethodne večeri sastalo se veće starešina sinagoge. Bosnaunited 82 . i četiri nedelje kasnije mnogi članovi kongregacije snuždeno su stajali u luci opraštajući se s Rabi Aboabom i njegovom porodicom. katkad i sa svojim izuzetno darovitim sinom Baruhom. da su se stariji pripadnici sinagoge obratili rabinatu u Veneciji. čak i kad je reč o onima koji su pod pretnjom smrti popustili pred portugalskom i španskom inkvizicijom. donelo odluku o problemu Spinoza i ovlastitlo svog rabina da Baruha obavesti o ekskomunikaciji koju je za dva dana trebalo ob aviti u sinagogi Talmud Tora. čije stvari su utovarene na brod za Brazil.zdls ustanovila Estatutos de Limpieza de Sangre. Tokom tog perioda retko je propuštao sastanke Krune Zakona. često su i sami bili članovi parnasima. hitno je poslala drugu delegaciju u Veneciju sa još usrdnijom molbom za intervenciju.zauzmu važne civilne i vojne pozicije. Gde je više taj Baruh? Trebalo je da obavesti sina svog dragog prijatelja o katastrofi koja ga čeka. gde će on preuzeti dužnost rabina u udaljenom primorskom gradu Resifu. svakog trenutka. Stomaci su se prevrtali. kako bi sprečila nepopravljivi raskol. Večera je bila odložena. tražeći da se umeša i dostavi im zvanično tumačenje zakona. nadgledao je njegovu savršeno izvedenu bar micvu i godinama pratio njegov razvoj. rigidan. uzgred budi rečeno. Morterina objava da nema oprosta razjarila je amsterdamske Jevreje. i bezbroj puta. bio je četrdeset godina jedan od najbližih prijatelja i pristalica Saula Mortere. Mihael Spinoza. parnasim. Svi Jevreji koji nisu bili obrezani. Mihaelovo ime stajalo je na tapiji prilikom prvobitne kupovine sinagoge Bet Jakob i on je decenijama velikodušno pomagao kasu sinagoge (iz koje su se isplaćivale plate rabinima) i davao mnoge druge priloge. Saul Mortera je izgovarao molitve za Baruha prilikom obrezivanja. Venecijanski rabini su nevoljno pristali i saslušali argumente koje su predstavnici obe strane u tom zamršenom sporu žučno branili. biće prokleti zauvek. Rabi Morterine grupe starijih učenika koji su se okupljali u njegovoj kući.odnosno jevrejski preobraćenici . Kakve čudesne talente je posedovao taj dečak. i konačno su došli do jednoglasne odluke da ne donesu odluku: nisu hteli da učestvuju u tom mučnom sukobu i presudili su da amsterdamska kongregacija mora sama da reši problem. veća stare šina. školovao na venecijanskoj ješivi). Debata koja je usledila bila je tako ogorčena i izazvala toliki razdor. upijao je znanja kao sunđer.

Baruh . Podučavao sam te od tvoje pete godine i još nisi prestar za dodatni nauk.” Govorio je ne baš tečnim. međutim. To se.zdls Ponekad se Rabi Mortera brinuo da će zavist drugih đaka izroditi neprijateljstvo prema Baruhu. „Nema sumnje šta se dogodilo . toliko superiorne da je bio veoma cenjen i poželjan drug. a kad se Baruh pojavio na vratima. Rabi Mortera je pamtio kako je i sam izuzetno cenio Baruha i mnogo puta molio Mihaila da ga dovede na večeru ne bi li zadivio nekog važnog gosta. Imam katastrofalne vesti za tebe.” Baruh je zaustio da odgovori. Baruhov zlatni period od četvrte do četrnaeste godine odavno je prošao. Sutra će ti zaista biti izrečen herem i bićeš zauvek ekskomuniciran iz ove zajednice. a Jevreji. vesti koje će ti zauvek promeniti život. pa Italija i Sicilija . i mada se rodio i školovao u Italiji. „Ipak. zemlju naših predaka”.U trinaestom i četrnaestom veku. nikada nije dogodilo: njegove sposobnosti bile su toliko očigledne. Ali danas je Saul Mortera tugovao. sada se čitava zajednica suočila sa opasnošću da se čudo od deteta pretvori u monstruma koji će proždrati samog sebe. izbacivali su nas iz svih zemalja redom.) beskvasni hleb Bosnaunited 83 .. službenim tonom rabina. možda još nije sve izgubljeno. Baruh je staloženim glasom odgovorio. kolutajući očima. počeo je Saul Mortera. Iako je poreklom bio Aškenaz a ne Sefard. u ovom trenutku želim od tebe. pa su ga ostali đaci. vidim. Ja sam lojalan čovek i dugogodišnje prijateljstvo sa tvojim blaženim ocem nalaže mi da učinim sve što je u mojoj moći da te zaštitim i posavetujem. molili da im pomogne oko težih problema u prevođenju ili tumačenju. posle nas je Francuska izbacila. prvo iz Engleske. Rabi Mortera je ostao da sedi. a vama naložile da mi javno u sinagogi smesta izreknete herem?” „Drzak si kao i uvek. Na stepeništu su se začuli koraci. Nemoj da se uljuljkuješ pomišlju da je herem nešto što ti se prosto desilo. gde je i dalje trajala La Convivencia. ali solidnim portugalskim. gde je smišljena prokleta kleveta kojom smo optuženi da mesimo macu 28 sa krvlju hrišćanske dece. Ono što sada.starešine su odlučile da me ekskomuniciraju. Približavao se Baruh. Mladić se promenio. Rabi Mortera je primetio taj gest ali ga je prećutao. Rabi Mortera se oženio jednom Maranom i naučio da govori taj jezik dovoljno dobro da održi na stotine službi Šabata u kongregaciji čiji su članovi pretežno bili portugalskog porekla. „Sedi tu. često radije nego učitelje.osim Španije. „Znaš da su Jevreji prvi put došli u Španiju pre možda hiljadu godina i da su vekovima živeli u miru sa Mavarima i hrišćanima. samo je pokazao na nisku i neudobnu stolicu pored svog stola i oštro rekao. hrišćani i Mavari se prijateljski mešali 28 (hebr. sopstvenim delima doveo do herema. Dobro si pretpostavio. Imam za tebe jednu posebnu vrstu istorijske pouke. jeste da prosto sediš i slušaš. zatim nemački gradovi. Naprotiv. ti si sam. umesto da okrene glavu i pozdravi ga.zapravo čitava zapadna Evropa . ali sam i dalje zapanjen preobražajem bistrog deteta u odraslu budalu. . Ali ne bih se složio sa tvojom upotrebom neodređenog glagola ‘dogoditi se’. „Vratimo se u drevnu Španiju. uprkos činjenici da su na svim drugim mestima nailazili na neprijateljstvo?” Baruh je umorno klimnuo glavom.naložili su mi upravo to. Do sada je trebalo da se naviknem. krenuo stranputicom. ali ga je rabin preduhitrio.

Želim da pažljivo i u tišini saslušaš moje viđenje opasnosti s kojom se sada suočava čitava jevrejska civilzacija. nastavio je rabin.U petnaestom veku i dalje je bilo na desetine hiljada preobraćenja u Španiji. Da. „bilo je to što su posle pogroma. moraš još mnogo da učiš ako smatraš da ne postoji razlog dovoljno vredan da za njega položiš vlastiti beznačajan život. Za njih naša Tora neposredna reč Božja . da u nekima od njih još uvek obitavaju jevrejski sentimenti.” „Ono što je bilo zaista drugačije 1391”. prognali iz Španije sve Jevreje.. milostivi sveštenici bi naredili da taj smesta završi na lomači. oni čestiti Jevreji iz Majnca. I poslednji trag jevrejstva morao se iskoreniti.. Danas nisi ovde da bi paradirao svojom drskošću. primetivši pritom da mu rabinov ljutiti glas. Ali glad Katoličke crkve za krvlju nije bila utoljena. Baruh?” „Sasvim sigurno mislite na Jevreje koji su bili poklani u pogromima za vreme krstaških ratova . a znaš li ko je predvodio koljače? Monasi! Kad god su Jevreji klani.” Bento je visoko uzdigao glavu. Ništa drugo.zdls jedni s drugima. znam za proterivanja i pogrome 1391. pa su 1492. usporio disanje. Da li ti je poznat taj datum? Znaš li na šta mislim. u Kastilji i Aragonu. Mnogi su. Uporedi to sa odgovorom Jevreja 1096. ali nemamo dovoljno vremena da te sada podučavam tim stvarima. Zašto mi danas o tome govorite?” „Znam da ti misliš da znaš.i naše nasleđe staro tri hiljade godina nisu bili vredni stalnog zlostavljanja. a ti još nisi dostigao taj stadijum. . Vremenom će ti sve postati jasno. ili jevrejske kuhinje. Tvrdilo se da konvertiti nisu dovoljno hrišćani. Jevreji prvi put u istoriji počeli da se preobraćaju u hrišćanstvo . uključujući i članove tvoje porodice. A ti znaš kako se završila La Convivencia 1391. koji ga je nekad plašio. i doneta je odluka da im se pošalju inkvizitori ne bi li otkrili bilo šta što ima odlike jevrejstva. a ja pokušavam da ti pomognem da izabereš put. Španski Jevreji su se predali.” . u subotu’? ‘Da li pališ sveće?’ ‘Kojim danom menjaš posteljinu?’ ‘Kako praviš supu?’ I ako bi inkvizitori kod nekoga našli makar i najmanji nagoveštaj jevrejskih obeležja ili običaja. Pitali su ‘šta si radio u petak.mnogi su poturili vratove dželatima i mnogi su poubijali rođene porodice da ih ne bi posekli mačevi neznabožaca. i desetine hiljada. nalaziš se na važnoj raskrsnici u životu. poklani. Hteo ti to ili ne. Bili su slabi. ustanovilo se da su ljudi od krsta bili na čelu koljačkih hordi. „I vi to pozdravljate? Smatrate da je vredno okončati svoj život a nekad čak i ubiti sopstvenu decu da bi. Ali je postepeno hrišćansko ponovno preuzimanje Španije od Mavara najavilo kraj tog zlatnog perio da..U Majncu i drugde po čitavoj Rajnskoj oblasti. otišli u Portugal. Iz straha da se ne vrate staroj veri. sve do jednog. znanje u srcu. „To masovno preobraćanje bilo je tako značajno da je uzdrmalo ceo svet: nikada ranije u istoriji Jevreji nisu napuštali svoju veru. godine?” „Da. uključujući i tvoje pretke.na pogrom u Majncu iz 1096. danas ne zvuči nimalo opasno. Zato sada i tražim da samo slušaš. ali su tamo tek nakratko Bosnaunited 84 .i to masovno. Da. Rabi Mortera je uz dubok uzdah nastavio svoju priču. Znam sve to i vi znate da znam.. izabrali su smrt umesto preobraćenja . Radije su birali smrt nego preobraćenje.” „Baruh. oni veličanstveni mučenici. Imaćeš kasnije dovoljno vremena. Čak ni tada nisu bili ubeđeni u čistotu konvertita. hteli su da izbegnu da se konvertiti makar i slučajno sretnu s pravim Jevrejima.” Baruh ga je gledao s nevericom. Ali postoji znanje i postoji istinsko znanje. hiljade njih.

Naravno. Tako nismo spolja označili naše četiri sinagoge. kralj Portugala je naredio da se svaki Jevrejin opredeli između preobraćenja i proterivanja. nego smo službu držali u zgradama koje su ličile na obične privatne kuće. U početku smo bili pokorni i ostali pri starim navikama da ne privlačimo pažnju. I opet su desetine hiljada izabrale preobraćenje i bile izgubljene za našu veru. Prema njima nije bilo toliko tolerancije. nedostajala im je kultura sefardskih Jevreja: bez obrazovanja i veština.jedino mesto na celom svetu?” Baruh se uzvrpoljio na svojoj drvenoj stolici i blago klimnuo glavom. amsterdamske vlasti su u dogovoru sa velikim pravnikom Grocijusom zvanično priznale naše pravo da živimo u Amsterdamu. A onda su. nastavio je Rabi Mortera. i ja među njima. shvatili smo da odista možemo da praktikujemo svoju veru otvoreno i da budemo sigurni da će nam država zaštititi živote i imovinu.. ali smo ih ipak prihvatili sa dobrodošlicom i pružili im pomoć. Nas ovde ne samo da nisu uznemiravali. Ti bez sumnje znaš koje su to obaveze?” Bosnaunited 85 . posle 1579.upravo stižem do onoga što je posebno važno za tebe. gde su ih trpeli zbog njihovih dragocenih međunarodnih trgovačkih veza.. „Strpi se. Bili su sasvim tolerantni kad je u pitanju religija. Kako su nas Holandezi dočekali? Kao nijedan narod na kugli zemaljskoj. Baruh”. doba toliko teško da mnogi.” „Tišina. možda poslednji put. Ni bilo kakvo objašnjenje zašto je svemoćni Bog nemoćan da zaštiti svoj izabrani narod i dozvoljava mu da dođe do te tačke. Je l’ ti to jasno .A zatim”. Kad te pitam nešto odgovori samo sa da ili ne. Imam još nekoliko stvari da ti kažem. Uskoro je dolazilo sve više imigranata iz Portugala. Ali to nije naša stvar. Mi. jer je Holandija htela da postane važan trgovački centar. i svi su uživali toleranciju kakva vekovima nije nigde viđena. Samo slušaj. To je bilo doba kad je judaizam pao na najniže grane u istoriji. danas.osim katolicima. Nikoga nisu pitali za veru.. Jevreji u Amsterdamu. . prodavci stare robe i dućandžije. „Bar jednom. niti zašto. ali su svakome priznavali pravo da služi Bogu na svoj način . verujemo u skorašnji dolazak Mesije. imali smo izuzetnu sreću da živimo na jedinom mestu na celom svetu gde su Jevreji mogli da budu slobodni. A došli su i drugi Jevreji: reke siromašnih Aškenaza zaputile su se iz Nemačke i istočne Evrope da bi izbegle tamošnje divljanje nad Jevrejima. „posle nekoliko godina. Naša izuzetna sloboda ide uz izvesne obaveze koje je savet grada Amsterdama jasno formulisao. Sećaš li se da sam ti pozajmio veliku trotomnu Mesijansku trilogiju Isaka Abrabanela. strpi se. koja govori upravo o tome?” „Sećam se samo da Abrabanel ne navodi racionalne razloge zbog kojih su Jevreji morali da dospeju na najnižu tačku kako bi se zbio taj mitski događaj. neki Jevreji stigli ovde u Amsterdam. a znali su da jevrejski trgovci mogu da im pomognu u razvoju trgovine. uradi ono što ti kažem. Baruh. nego smo bili dobrodošli. zagrmeo je rabin. Pet godina kasnije. većina njih postali su torbari. Jesi li znao da je tvoj otac redovno davao velikodušne priloge fondu za pomoć Aškenazima u našoj sinagogi?” Baruh je bez reči klimnuo glavom. kada su severne holandske provincije proglasile nezavisnost od katoličke Španije. Poslušaj me još malo . Tek nakon mnogih godina provedenih u spokojstvu.zdls predahnuli. Bili su kalvinisti. Govorio sam o najnižoj tački u jevrejskoj istoriji. Gde su Jevreji krajem petnaestog i početkom šesnaestog veka mogli da traže utočište? Gde je na celom svetu za njih bila sigurna luka? Neki su otišli na istok u Otomansku imperiju ili u Livorno u Italiji.

Talase imigranata koji nastavljaju da pritiču iz Portugala čine Jevreji bez ikakvog jevrejskog obrazovanja. Čuješ li me? Nudim ti na dar doživotna primanja. gubimo dragocenu slobodu i ponovo se podređujemo hriščanskim vlastima. da niko iz zajednice neće reći ili uraditi ništa što bi na bilo koji način dovelo u pitanje ili podrilo bilo koji aspekt hrišćanske religij ske dogme.a i moje takođe. to je bilo vrlo štetno. Ako bi podučavao zajedno sa mnom. i ubeđen sam da im je on naredio da lažu. premda danas imamo neku vrstu ograničene slobode.ključno je da ovo shvatiš. pesnike. vrlo štetno su svedočili pred starešinama.” „Nisu lagali.” „Herem je još uvek samo pretnja. Ponudiću ti nešto što ne bih ponudio nikome na ovom svetu. pojačanim tonom. kada razmišljaš o životu izvan ove zajednice. život posle smrti. Baruh. Ateizam ili otvoreno poricanje religijskog zakona i autoriteta . Kako to mislite da ‘podučavam s vama’? Vaše reči me zbunjuju. „Moram da ti naglasim još nešto. „Ima još nešto što hoću da naglasim.” Rabi Mortera je zastao. Grocijus je takođe propisao da svi Jevreji stariji od četrnaest godina moraju ispovedati svoju veru u Boga. Baruh . mahnuo kažiprstom govoreći sporo. Preklinjem te: uči sa mnom. Rabi. ali ja imam veliki uticaj na njih. i da ne postoji život posle smrti. ali ga je rabin ponovo utišao podizanjem desnog kažiprsta. Tvoje pamćenje je izuzetno. bili su primorani da prihvate katoličku dogmu i da se ponašaju kao katolici.” Zapanjen. Ova zajednica napreduje i razvija se: već stvaramo teologe. dramske pisce.bilo jevrejskih bilo hrišćanskih . odgovorio je Baruh. Baruh se zagledao u rabinove oči. Danas su napadnute same osnove naše religijske kulture. proroke. i znam da ponekad. Oni su između dva sveta. Kako to? Možda zato što ti ne idu u prilog. nisam jedini koji tako misli. jevrejskim korenima. da ih vratim kući. prizovi se pameti. a ne sećaš se drugih obaveza. svedočili su juče. kabaliste. pod pretnjom gubitka slobode koja nam je data. Podsetiću te. Čak ni sada nam nije lako da se održimo kao slobodni ljudi jer nam je toliko zanimanja nedostupno. sa uzdrmanom verom i u katoličku dogmu i u jevrejska verovanja. Na početku smo velike renesanse i za tebe ovde ima mesta.” Baruh je zaustio da odgovori. „Ima ih još. A. Mojsija. Dvojica novopridošlih Marana. Zaboravljate da sam ja dućandžija i da sam pod heremom. Tvoja učenost. život u učenju i Bosnaunited 86 . Možda zapravo biraš smrt od gladi. Tačno je da starešine imaju vrhovnu vlast. Njima je bilo zabranjeno da uče hebrejski. nikada nećemo biti potpuno autonomni.izričito su zabranjeni. Ako pokažemo holandskim civilnim vlastima da nismo u stanju da vladamo sami sobom. On nije realnost sve dok ga ja javno ne izreknem u sinagogi. veruj mi. „Završio sam s lekcijom iz istorije. kao i svi. Imaj to u vidu.” „Baruh. Franko Beniteš i Jakob Mendoza. imaš luckaste misli. Moja je misija da ih prizovem. Da. ako bi nastavio moj rad kad me više ne bude. Sad me slušaj. Znam te od rođenja. koji je ljut na tebe.zdls „Da ne klevećemo hrišćansku veru i da ne pokušavamo da preobraćamo Hrišćane ili stupamo u brak sa njima”. ispunio bi snove svoga oca . ali među nama rečeno. Rabi Mortera je još jednom zastao. Moja najveća nada je da ćeš razumeti da smo mi i dalje poseban narod i da. Ond su nećaci Duartea Rodrigeša. ja ne verujem njihovom svedočenju i znam da su iskrivili tvoje reči. lekare i štampare. Ispričali su da ti veruješ da Bog nije ništa više od prirode. i da naše verske i građanske vlasti moraju garantovati. bistrina tvog uma i učiteljski dar bili bi od ogromne pomoći. dozvoli da pročistim tvoj um. Siguran sam da mogu da ti obezbedim doživotna primanja koja bi te zauvek oslobodila trgovačkog posla i omogućila ti da živiš kao teolog. jer si se obratio holandskom sudu da bi izbegao isplatu duga.

vidim. a sve zajedno zaslužuju najoštriji herem koji je ikada izrečen. pod uslovom da je koristim na racionalan način. a njegova teskoba se pretvarala u bes.” Baruh kao da se zaledio u razmišljanju. Uz samo jedan uslov: ćutanje. i zapamtio sam svaku reč u njima. da Mojsije nije napisao Toru.to su bile reči koje je vama pripisivao. onih koji su verovali da je svet ravna ploča.” Rabi Mortera je zurio u Baruha.. zar ne?” Rabi Mortera je zario glavu u ruke i potvrdio. može pomoći da otkrijem prirodu Boga i realnosti. To sam vam i ranije rekao. Moraš pristati da zadržiš za sebe sve ideje štetne po naš narod.” Rabi Morteru kao da je grom pogodio.”‘ ..” „Bili ste moj učitelj hebrejskog i dobro ste me podučili. i put ka blaženom životu.” „Mnogo češće nego što mogu da se setim”. Dozvolite mi da vam se za to odužim tako što ću umesto vas sastaviti herem. „Šta kažeš Baruh? Sada kad je došlo vreme da govoriš. Sad. Rabi. „Ti hoćeš da me ubiješ. Razmisli o ovoj ponudi: doživotna puna sloboda.‘Nisu lagali. Možeš čak da misliš svoje zabranjene misli dok u rabinskoj učenosti tražiš potvrdna ili negativna svedoč anstva.zdls razmišljanju.” „Rekao sam već da ćeš imati dovoljno vremena za drskost. „Svaka od ovih optužbi pojedinačno je razlog za herem. Znaš da je moj e životno delo posvećeno ključnoj ulozi koju zagrobni Bosnaunited 87 . Jesu li to zaista bile vaše reči? Da li ih je tačno navodio?” „To jesu bile moje reči. ili niste želeli da čujete kad sam malopre rekao .‘bezgranična inteligencija’ . i da obredni zakon nije sveti zakon?” „Nećaci nisu lagali. i da se jedan čovek po imenu Adam pojavio niotkuda i začeo ljudsku rasu.” „Ja verujem da svet i sve u njemu funkcioniše u skladu sa prirodnim zakonom i da mi inteligencija. Zar ne shvataš koliko dovodiš u opasnost svoje mesto na onom svetu? „Nema razumskog osvedočenja da postoji onaj svet. ti ćutiš.” „Ti poričeš božanski karakter Postanja?” „Da li vi poričete svedočanstva o postojanju civilizacija daleko pre Izraelita? U Kini? U Egiptu?” „Kakvo bogohuljenje. Jednom ste mi pokazali neke od najsurovijih izrečenih u venecijanskoj zajednici. odgovorio je Baruh mirnim glasom. da Bog postoji samo u filozofskom smislu. On počiva samo na iskazanim mišljenjima generacija praznovernih teologa. Hoćeš do kraja da uništitiš sve što sam uradio.” „Verujem da me niste čuli. Rabinski autoritet nije zasnovan na čistoti istine.” Rabi Mortera je zastao kako bi se pribrao. „Baš to su nećaci Duartea Rodrigeša naveli kao tvoje reči. Mislio sam da lažu po nalogu ujaka.A vi mi danas predlažete da provedem život u potvrđivanju ili negiranju svojih gledišta proučavajući rabinska učenja. da oko njega kruži sunce. to već počinje. Posle dugog ćutanja Rabi je rekao. Rabi.A ostale njihove optužbe? Da osporavaš božansko poreklo Tore. . To nije i neće ni biti moj način. Govorio mi je i o vašem visokom mišljenju o mom umu . „moj otac je govorio o vašem prijateljstvu i o dubokom poštovanju koje je osećao prema vama.

” „Očito nisi shvatio šta sam ti govorio o mojoj odgovornosti prema Bogu i opstanku našeg naroda”. šta bi ih onda podstaklo da se vrate judaizmu? Da nema kazne za nepočinstvo.” „Otišla je još zbunjenija nego što je došla. naravno. šta misliš kako bi se to odrazilo na zajednicu? Da je svima osigurano mesto na onom svetu. da je bilo odlučeno da svi Jevreji imaju jednak status na onom svetu. Nema sumnje da je upravo zato venecijanski rabinat bio zbunjen. i vi to znate. ti si budala. „Prošle godine ste izrekli herem čoveku koji je kupio meso od košer mesara Aškenaza. Znaš za veliku raspravu koju sam o tome vodio sa Rabijem Aboabom i za moju pobedu?” „Da. „Verske vođe čine mnogo toga što nema veze s Bogom”. To je upravo ono što hoću da naglasim: verski autoriteti svih vrsta gledaju da nam zauzdaju razvoj umnih sposobnosti. Niko od vas nije ponudio nijedan dokaz za postojanje zagrobnog života. „Političke poslove države? Zar nisi razumeo šta se desilo u Španiji i Portugalu?” „Upravo sam na to i mislio: u pitanju su bile religijske države.A čuo sam i da ste prošlog meseca rekli ženi. Najbolji mogući vladar bio bi slobodno izabrani vođa čije bi moći Bosnaunited 88 .” „Ako misliš da naš narod može da preživi bez kontrole i autoriteta. rabinske vlasti.” „Mislim da verske vođe gube duhovni pravac mešajući se u političke poslove države.a vaše reči su upravo pokazale da to nije bila rasprava o duhovnoj istini. Obojica ste dokazivali različite verzije života posle smrti iz razloga koji nemaju nikakve veze sa postojanjem tog života. a ne od sefardskog mesara. Bila je to politička rasprava prerušena u religijsku. To nije bilo duhovno neslaganje. Rabi Aboab se.zdls život ima u jevrejskoj misli i kulturi. a otišla sa olakšanjem i srećna. ili nekom drugom izvedenom iz Tore. Imaš li uopšte ideju šta je sve tada bilo u igri? Da sam izgubio u toj debati..” . Mislite da je to bilo važno Gospodu?” „To je bio kratkotrajni herem koji je pre svega trebalo da ukaže na značaj jedinstva u zajednici. sa druge strane. držao svog stanovišta da bi otklonio patnje sopstvene zajednice. i da vrlina neće biti nagrađena a greh kažnjen.” „Da. možeš li da zamisliš kako bi nas gledali holandski kalvinisti? Koliko bi još trajala naša sloboda? Misliš li da je to bila dečja igra? Imaj na umu posledice. jer će tako učestvovati u pečenju.a to su tradicionalna oruđa verskih vođa kroz istoriju. Uveravam vas da toga nema u Tori. Vaša ovlašćenja ili misija trebalo bi da se ograniče na davanje saveta o unutrašnjoj pobožnosti.” „Došla je kod mene ožalošćena. koja je došla iz malog sela gde nema Jevreja pekara. bilo da je reč o dokazu na osnovu razuma. koja je samo htela da pomogne preobraćenim rođacima. velika je to rasprava . rekao je Rabi Mortera. Religija i država moraju da se odvoje. stavio sam ti je u ruke na tvojoj bar micvi. pod uslovom da sama ubaci iver u njegovu peć. Vi pokušavate da kontrolišete ljude putem moći straha i nade . kao žena još manje sposobna da samostalno misli i da razvije svoje umne sposobnosti. Vi. odgovorio je Baruh. svuda tvrdite da posedujete ključeve zagrobnog života i koristite ih za političku kontrolu. da sme da kupi hleb od pekara hrišćanina.” „Sve to olako odbacuješ. Poznata ti je moja knjiga Opstajanje duše.

„Mihael. prijatelju moj. sada si uspeo da me ubediš da ćeš živeti usamljenički život i da će tvoja budućnost o”buhvatiti ne samo bogohuljenje već i izdaju. Gubi se!” Dok je slušao odjek Baruhovih koraka sa stepeništa. Rabi Mortera je podigao pogled i promrmljao. učinio sam za tvog sina što sam mogao. Ima mnogo drugih duša koje moram da štitim. sigurnošću i društvenim blagostanjem.zdls ograničio nezavisno izabrani savet. i koji bi delao u skladu sa javnim mirom.” „Baruh.” Bosnaunited 89 .

sin carskog beležnika i advokata. neki kutak. kao i istorijsko istraživanje opasnosti koje nosi jevrejska krv.” „Um mi je luk. odvratnost prema prizorima jevrejskoboljševičke revolucije. Imaš dvadeset četiri sata da mi doneseš hiljadu reči svog svedočanstva o boljševičkoj revoluciji. Rođen u bogatoj porodici. jurišima na Jerusalim. „Odličan početak.ovo je bila 1919.. impozantnog čoveka obrijane glave. nedavni nadahnuti antijevrejski nastup na gradskom skupu u Revalu. „Nije baš zagrejana ali je mirna i ima zaseban ulaz. odložio cigaru na pepeljaru i zavalio se u stolicu da odrema. Iako tek u ranim pedesetim. sukob sa sumnjivim Jevrejinom. ako treba.” A Alfredu je rekao. mladi ratniče pokaži mi svoje oružje. Ali ne . i salo mu se prelivalo na sve strane. i tako proćerdao bogatstvo koje mu je ostavio otac.zdls Poglavlje 16 MINHEN – 1919 Zamislimo scenu: mladi imigrant. događaj se odigrao u Minhenu. dobro. u pohabanoj odeći. „Dobro. mladi ratniče. iskusan urednik bi odmah odbacio takvog uljeza kao nezrelog. momče. poete i političara i izgovara. Alfred je uzviknuo. Moramo sad ispitati kalibar tvog oružja. plavih očiju iza naočara s tamnim okvirom. kratkog mesnatog nosa i široke. antisemitski izborni govor koji je održao kad mu je bilo šesnaest godina. Posle serije Bosnaunited 90 . pa možeš da radiš celu noć. u detinjstvu je ostao bez majke a nekoliko godina kasnije i bez oca. jer je sad tamo gomila nepismenih izbeglica koje bi da se ogreju. upada u kancelariju poznatog novinara.” Alfred je drhtao od uzbuđenja dok je nabrajao svoje anti-jerusalimske podvige: skoro napamet naučenu knjigu Hjustona Stjuarta Čemberlena. „Pokažite ovom kandidatu pomoćnu kancelariju. anoniman. a moje reči su. plan da napiše svoje svedočenje o pobuni jevrejskih boljševika. nezaposlen.” Ditrih Ekart je podigao noge na sto. Ali samo početak. gotovo brutalne brade. „Moje reči su strele!” „Lepo zboriš. bizarnog i potencijalno opasnog. Vreme je da počneš.” zgrabivši olovku iz džepa i zamahnuvši njome uvis.” Alfred se osvrtao oko sebe.. Ponovo je pogledao Ditriha Ekarta. i videćemo da li to zaslužuje da bude objavljeno. do sutra tačno u ovo vreme. Auf Wiedersehen. Pri kraju srednje škole odao se boemskom životu ogrezlom u drogu. I dajte mu malo papira i ključ. sa kašikom za supu u džepu od košulje.” Ditrih Ekart je pozvao sekretaricu. vrstan. nije vodio računa o svom telu. Pričaj mi sad o tim podvizima. očigledno nerad da napusti Ekartovu kancelariju. direktorom Epštajnom (preskočio je deo sa Spinozom). A onda je bojažljivo rekao: „Imate li ovde neki sto. „Treba li vam borac protiv Jerusalima?” To svakako nije najsrećniji početak razgovora za posao! Svaki odgovoran. i papir koji bih mogao da iskoristim? Da ne idem u biblioteku. i Ditriha Ekarta su zaintrigirale lepe reči tog momka. „Dvadeset i četiri sata.” Alfred se nije pomerio s mesta.

” Crvena olovka Ditriha Ekarta počela je da žvrlja naokolo. u kojoj je do najsitnijih detalja opisivao kako su Jevreji podrivali ruski caristički režim. inteligentan i složen. i u stvari nastoje da zamute stvar ili da saopšte kako autor zna mnogo više nego što je odlučio da kaže. Duboko uveren u vlastite literarne sposobnosti. Želja za osvetom izrodila je karijeru profesionalnog antisemite: ponovo rođen kao novinar. Napet je. ovo i ovo i ovo. možda i za tog Rozenberga postoji neka uloga u pripremanju puta za onoga koji tek treba da dođe.”. uz postepeno poboljšanje stila u svakom sledećem članku. mada ne dovoljno. „Jevreji među nama i oko nas”. Nažalost.” Alfred je spremno privukao stolicu do Ekarta. mnoge tvoje rečenice ukazuju na odsustvo svesti o tom prostom pravilu.zdls neuspelih pokušaja sa umetnošću i radikalnim političkim pokretima. a list koji je osnovao uskoro je izrastao u obavezno štivo za sve koji su bili zainteresovani za opake jevrejske zavere. koji su. red po red.čoveka izuzetne snage i harizme koji će Nemačku povesti do zaslužene slave. ali nijedno njegovo delo nije ugledalo pozornicu. Godine 1919. Ali ima tu još posla: svaka rečenica vapi za ispravkama. i on će uskoro napisati još svedočanstava o boljševičkom zločinu. Evo vidi. „Za nekoga ko je završio arhitekturu i nikada nije pisao ovako nešto. i to je bio početak uvođenja Alfreda Rozenberga u tajne zanata. Iako lošeg zdravlja i ne naročito vitalan. „Ovo će biti tvoja prva lekcija iz novinarstva. Ipak. Dovuci ovamo stolicu i proći ćemo kroz tekst. Objaviću ti članak. Svaka takva rečenica mora na giljotinu. a posle par meseci ovaj je bio toliko zadovoljan. da ga je zamolio da napiše predgovor za njegovu knjigu. Ekart je skinuo naočare i uperio pogled ka njemu. * * * Sledećeg dana u Ekartovoj kancelariji. događaji su mu išli na ruku. te jedne godine u medicinskoj školi. nastavio je Ekart. za neuspehe je krivio Jevreje. Ditrih je osećao neutoljivu glad za promenom i željno iščekivao dolazak nemačkog spasitelja . Ispravljena verzija Alfredovog teksta objavljena je kao deo serijala. „Posao pisca je da prenosi. Grobari Rusije. dok je sedeo i gledao urednika kako čita njegovih hiljadu reči. zapao je u ozbiljnu zavisnost od morfijuma zbog koje mu je bilo neophodno višemesečno psihijatrijsko lečenje. Bosnaunited 91 . živopisnih slika. Alfred je nervozno svaki čas prekrštao noge. ali uprkos toj neprijatnoj činjenici. Obaveštavam te da je ovim okončano tvoje novinarsko devičanstvo. kontrolisali nemačka pozorišta i bili uvređeni njegovim političkim gledištima. Istina je da u ovih hiljadu reči nema niti jedne jedine gramatički ispravne rečenice. U roku od nekoliko nedelja bio je na redovnoj plati kao Ekartov pomoćnik. pokrenuo je Auf gut dojč kao poslednju u nizu publikacija usmerenih na borbu protiv jevrejske moći. po njegovom mišljenju. Odmah je uočio da ovaj mladi zgodni Rozenberg nije taj čovek: iz njegovog drskog nastupa sasvim jasno je isijavala žalosna želja za dokazivanjem. a sadrži čak i nekoliko. Tada je postao pisac pozorišnih komada. njegov novinarski stil postao je ubedljiv. tvoj rad ima izvesnu snagu. rekao bih da tekst nije bez potencijala.

pretnja koju višim civilizacijama donosi trovanje jevrejskom krvlju. „Zdravo! Vi ste gost Ditriha Ekarta?” upitao je čovek markantnog izgleda. Osećao je debljinu crvenog tepiha pod svojim iznošenim cipelama i gledao u kitnjasti plafon oslikan runastim oblacima i debeljuškastim anđelima.zdls Bili su to idilični dani i Alfred će se do kraja života sa zadovoljstvom i sjajem u očima prisećati kako je radio rame uz rame sa Ekartom i kako se s njim vozio taksijem po celom Minhenu dok su distribuirali Ekartov vatreni pamflet Svim radnicima. uz blagi naklon. izražavalo. Bio je to neki novi svet . već ugnjeten jevrejskim finansijskim pritiscima. Trag Jevreja kroz mene vremena. kad god bi mu se za to ukazala prilika.” „Lepe stvari mi je pričao o vama.svi očigledno uticajni. kao filozof-pisac. Shvativši da je nesumnjivo najsiromašniji i najotrcaniji u sali. Alfred Rozenberg. konferencijska sala u raskošnom minhenskom hotelu Četiri godišnja doba. njih možda oko sto pedeset . proverio je ovaj izraz u ogledalu u muškom toaletu i bio zadovoljan.Alfred je postajao svesniji svoje odeće: i poslednji komad koji je imao na sebi kupio je u prodavnici polovne robe. Prvo. oca. ubrzo podržao Alfredovo članstvo u Društvu Tule i zajedno s njim otišao na njegov prvi sastanak ovog veličanstvenog tajnog udruženja. Filozof i pisac za Auf gut dojč. „Da. nego znam i više nego što vi mislite”. otkrivajući kako se iz judaizma Talmuda razvijao jezuitizam. pa je odšetao do centralnog stola i poslužio se čašom slatkog nemačkog vina. Prostorija u kakvoj nikada nije bio. Ekart je svog mladog štićenika vodio na radikalne političke proteste. sada Bosnaunited 92 . ne samo kad je reč o antisemitizmu već. predstavio ga uticajnim političkim ličnostima. Alfred je. Nije bilo piva na vidiku. zanima me ime Tule’. i iznad svega. Na tom sastanku. zabavljao se uvežbavajući novi izraz lica. član odbora za doček. cilj kojem je služio. Ovo vam je prva poseta i sigurno imate pitanja. prema verovanju mnogih. Alfred se osvrtao oko sebe. Uz Ekartovu podršku završio je istorijsko istraživanje o Jevrejima i te godine objavio svoju prvu knjigu. nadao se. Rozenberg. „Ja sam Anton Dreksler. i da. i čak pokušao da stekne izvesno poštovanje predstavljajući se. Taj zlobni smešak će uskoro postati njegov zaštitni znak. s brkovima i naočarima crnog okvira.” „Da. Tule je. trudio se iz petnih žila da se uklopi među članove Društva Tule. Posmatrajući druge članove. dugog lica. opasnosti od jevrejske masonerije. dobro obučeni i preuhranjeni . Šta vas interesuje o našoj organizaciji?” „Mnogo toga. neznatno izvijanje usana i zatvaranje očiju.umesto pivnice. Kasnije tokom večeri. Tu je posejano seme onoga što će postati osnovni motivi nacističkog antisemitizma: Jevreji kao izvor destruktivnog materijalizma. sada dodatno podjarmljen i okovan hrišćanskom ideologijom. pod Ekartovim tutorstvom je počeo da uviđa da je nemački radnik. konačno. bilo ostrvo. Ekart se sve više oslanjao na njega u istorijskim pitanjima.” „Da bih vam na to odgovorio treba najpre da vam kažem da je naše prvobitno ime bilo ‘Istraživačka grupa za nemačku starinu’.i ne samo da znam to. Dok je stajao sam. tačno znam na šta mislite . opaki snovi jevrejskih filozofa od Ezre i Jezekilja do Marksa i Trockog. imao dom. što je. nakon što ga je upoznao sa pojedinim članovima. ja sam gost Ditriha Ekarta. Tako đe. anarhije i komunizma. Ekart ga je ostavio samog i u četiri oka obavio nekoliko razgovara sa kolegama. i o snažnim antihrišćanskim raspoloženjima.

nastavio je da hoda ulicama Minhena čitav sat nakon što se razišao sa Ekartom. Videćeš. o kojoj će naša deca i unuci jednog dana čitati. Alfred je to snažno osetio i. za koje se misli da se nalazilo negde oko Islanda ili Grenlanda i da je bilo postojbina arijevske rase. pripit od neprekidnog nalivanja nemačkim vinom. upravljanje javnim mnenjem . Svaki je naglašavao neodložnu potrebu za akcijom.” „Ah.” Alfred je bio ushićen govorima. kad Nemačka samo što ne eksplodira. menjanje stavova ljudi. Da.” „Tule. Po povratku kući.sve sami uzvišeni poduhvati. Vrlo brzo ćete imati priliku da vidite zašto Društvo Tule visoko ceni vaše tekstove u Auf gut dojč. previše uzbuđen da bi spavao. Veruj mi. Čemberlen je istoričar. za drevnu istoriju? Ne dovodim to u pitanje . „Kakvo uzbudljivo vreme. na njoj je pisalo.. Pisanje za novine. To je oblast mita.zapravo smatram da je zadivljujuće videti tako spokojnu i učenu posvećenost u ovo nestabilno vreme. Na neki čudan način uspokojila ga je ta kratka ljubazna beleška. „Minhenska gradska biblioteka će na recepciji nedelju dana čuvati za vas Spinozin Teološko-politički traktat. počeo je duboko i brzo da udiše kroz nos. Ko se s tim ne bi složio? A ipak. pravljenje vesti . govornici su upozoravali na smrtnu opasnost koja Nemačkoj preti od boljševika i Jevreja.” „Dakle. i pre istorije. videćeš. Bosnaunited 93 . na podu je našao cedulju ubačenu kroz otvor za poštu.. jedan od naših najboljih. Dobro poznajem svoju arijevsku istoriju iz knjiga Hjustona Stjuarta Čemberlena i ne sećam se ničega o tome.e. pravljenje vesti.” Nešto vrlo važno lebdelo je u vazduhu. i onda ga lagano ispuštao na usta. Želeo je da im se putevi ponovo ukrste. A on će se potruditi da se to i dogodi. Prisetivši se kako mu je njegov novi prijatelj Fridrih Pfitser savetovao da se oslobodi napetosti. tu je istinska veličina! I ti ćeš biti sa nama. Nije mu se dopadalo u šta se izrodio onaj razgovor u vezi sa mogućim jevrejskim precima u familiji njegove bake. da. koja je kroz mračne. zadržavao dah nekoliko sekundi. Jedan za drugim. spustio mu je ruku na rame i izjavio.zdls iščezlo.” Alfred je nekoliko puta pročitao poruku. Ali nas i više od toga interesuje naša posleratna istorija. Naša organizacija želi da oda počast našim plemenitim precima o kojima znamo samo preko usmenog predanja. Ekart. opasne ulice Minhena našla put od biblioteke do njegovog majušnog stana. Alfrede. zar ne.Fridrih jeste bio pomalo čarobnjak. ali ovde je reč o vremenu pre Čemberlena. da. ali je uprkos tome imao pozitivna osećanja prema Fridrihu. Nesumnjivo . znam šta se sprema. ova u nastanku. gospodine Rozenberg. Pri kraju večeri. Rozenberg! A biće sve uzbudljivije.” „Sastanak još nije počeo. Posle samo nekoliko ponavljanja osećao se bolje ali i bio iznenađen delotvornošću tako jednostvane vežbe. to znači da su se svi ovi impresivni ljudi sastali ovde večeras zbog interesovanja za mit. mi smo vrlo zainteresovani za drevnu istoriju.

” „Molim te.nego zato što je ljut i njen muž. Ispričaću ti sve što se dogodilo. Bento je odgovorio. Samuel je sve tvrdi u stavovima. Njegovi brat i sestra su sedeli skamenjeni i pažljivo ga slušali. Smisli kako ćeš to da uradiš. „Šta se desilo? Plašiš me. Netremice bi se zagledao u svaki prizor. Gabrijel mi je jasno stavio do znanja kako se moji problemi odražavaju na celu porodicu. Jutros mi je Rabi Mortera rekao da su se starešine sastale i da je herem neizbežan.” Gabrijel je bio vidno uspaničen. dovedi Rebeku. zna više nego vi o onome što se sprema.” „Herem?” Uzviknuli su Gabrijel i Rebeka u glas. bacio je na tezgu i istrčao iz radnje. Bosnaunited 94 .” Gabrijel je strgnuo pregaču. zatvorivši ulazna vrata. Vratio se za dvadesetak minuta u pratnji zlovoljne Rebeke. Ne samo zato što je ona ljuta na tebe . ali moram sve da vam ispričam. a on ostao da se šetka gore-dole po sobi. Gabrijel je odbacio metlu i uspaničenog pogleda pohitao ka njemu. Podseti je da smo još samo mi ostali. „Koliko god ja želeo da ovo bude moja lična stvar. Sad zabranjuje Rebeki da te uopšte vida. tamo možemo na miru da razgovaramo. Molim te. Bento. pokazao je Gabrijelu i Rebeki da sednu. Ne mogu dva puta da govorim o tome . od trenutka kad je umrla njihova majka Hana pa sve do očeve ženidbe sa Ester . ali voleo bih da i Rebeka to čuje.” Bento je zastao. apsloutno niko u zajednici. To je poslednje što ću ti tražiti. Nije mogla da odbije Gabrijelovu molbu . „Gde si do sad. Bojim se da će vas ovo što ću vam reći užasnuti. „Odmah ću preći na stvar. znam da nije.ali je u radnju došla kipteći od besa. Pozovi se na našu blagoslovenu porodicu. i posle toga sam šetao po gradu pokušavajući da se priberem.” Bento je zgrabio Gabrijela za ramena i pogledao ga u oči. oboje prebledevši. Gabrijele. Kad se vratio u dućan. Teško je. dela Amsterdama u kojem je živela većina sefardskih Jevreja. Doći će ako joj kažeš da će to biti poslednji razgovor koji ćemo voditi. „I šta sad?” Pošto je već okačio na vrata obaveštenje na portugalskom i holandskom da će radnja ubrzo biti ponovo otvorena. ona je pune tri godine odgajala Benta. Otkako je prošle godine završio rabinske studije. ne baš prijateljski razgovor. iako mu je glas razuma šaptao da će sve ispariti i da se život mora živeti u sadašnjosti.” „Doći će ako joj kažeš koliko je situacija ozbiljna.mnogo je teško. kako bi u budućnosti mogao da ih prizove. Sutra ću biti ekskomuniciran. „Znam da hoće. kao da je hteo zauvek da upije te slike. Ne bih voleo da niko. „Hajdemo kući.” „Ona neće doći. Pozdravila je Benta ledenim naklonom i raširila ruke.” Kod kuće. Duboko je udahnuo. Bento? Sve vreme si razgovarao sa rabinom?” „Imali smo dug. Bento.uostalom.zdls Poglavlje 17 AMSTERDAM – 1656 S dubokom tugom posmatraj ući oko sebe. Bento je lutao ulicama Vlojenburha.

šta je s tobom. Budi Jevrejin. Prihvati njegovu ponudu. Zauvek. „prihvati njegovu ponudu. brate? Jesi li izgubio razum?” Nagla se kao da hoće da ustane i pobegne iz sobe. kako će se svako od nas troje osećati ako naš poslednji susret bude pun gorčine i lišen ljubavi. ustao je i počeo da hoda po sobi. da radiš šta god hoćeš. poslednji susret? Koliko je dug herem? Kad će se završiti? Čuo sam za hereme koji traju jedan dan ili nedelju. Znam dosta o heremima i ako ga sprovedu kako treba. poslednji zahtev. „Rebeka. mora da postupi kako parnasim odluči.. i rekao mi je da to nije u njegovoj moći . Kazao je: ako se odreknem svih svojih stavova. Pomisli kako ćeš se ti.. ne razumem. „Prihvati njegovu ponudu. „Bento.starešine je izabrala zajednica i sva vlast je u njihovim rukama.” Gledajući brata i sestru u oči. da misliš šta hoćeš.” Bosnaunited 95 . Neću slediti nijednu drugu vlast na zemlji osim sopstvene savesti. „Ne smem ništa da prećutim. Zar ne vidiš da je on zarad našeg oca spreman da ti plati da ne počiniš samoubistvo?” „Molim te”. Vrati nam se. ako ih javno opovrgnem i objavim da ću od ovog momenta prihvatati Majmonidovih trinaest odredbi o veri. Samo zadrži to za sebe. on će se obratiti starešinama i svim silama pokušati da ih ubedi da preispitaju herem. a rabinova ponuda zahteva da živim nečasno pa stoga ne poštujući Boga. „Zar te Rabi Mortera neće uzeti u zaštitu? Naš otac je bio njegov najbolji prijatelj!” „Upravo sam čitav sat razgovarao sa Rabi Morterom.zdls „Nema načina da se to spreči?” uitala je Rebeka. „Moj Bože. On će ti zabraniti da ikad više razgovaraš ili na bilo koji način budeš u kontaktu sa mnom.” Bento je na trenutak zastao i zagledao se u brata i sestru.” Rebeka je zajecala. „On jeste rekao da možda postoji šansa. s respektom i u tišini. Nikada to neću uraditi. Počni ispočetka. Svi pogrešimo kad smo mladi. Bento. Gabrijel je zgrabio Benta za ruku.” „Idi ponovo kod rabina”. Ali je rekao da se i sam složio s tom odlukom. „Ne razumem te. Bento. „Ovo će biti poslednji. Za mene.” Rebeka je gotovo vrištala. učiš.” Bento je oklevao.” Bento je oborio pogled. ne razumem. Ovaj herem znači apsolutno progonstvo. Uhvatila se za glavu i stala da se njiše ponavljajući. sloboda nema cenu. molim te.ponudio mi je doživotno izdržavanje iz fondova sinagoge ako se zavetujem da ću svoj život posvetiti proučavanju Tore i Talmuda.a nisam siguran da bi on želeo da se ovo zna jer mi je o tome šaputao . zašto stalno govoriš ‘poslednji’? Poslednji put kad ćemo te videti.” „Budalo jedna! Razmisli šta radiš. Možeš da čitaš. Biće doživotni i neopoziv.” Gabrijel. . „Odbio sam. i doslovno poslednji put da smo zajedno. rekla je Rebeka. previše uznemiren da bi ostao da sedi.. priznao je. Poštuj Boga. On nema izbora.. ovaj neće imati kraj. Rabi Mortera će ti obezbediti doživotno izdržavanje. „Ovo će biti druga vrsta herema. Ja nameravam da sledim istinu i da posvetim život spoznaji Boga. U stvari .” „On bi mi plaćao da radim nešto što ne mogu da radim. Budi sin svoga oca.” Bento je nastojao da zvuči smireno.I. što i jesi.” .I?” Rebeka ga je gledala pravo u oči.

” „Pričala sam to svom mužu”. svim tvojim bezbožnim zapažanjima. pokušaj da shvatiš. nisi ti kriva za moju znatiželju.” „Siguran sam da će tako postupiti. „Rebeka. kao da je bilo juče. Ona ju je strgnula. Pitao si. „Vi ste bili previše mali. molim te.” Rebeka je ćutala. ‘Oče. „Sve mu govorim: pričala sam mu kako si nas podučavao. Možda je tako najbolje za sve. uprkos tome. „Najpametniji i najdubokoumniji. Bento? Nikad nisam čuo za to. I kako si tajno učio Rebeku i Mirijam da čitaju. Samuel veruje da su to bili prvi znaci tvoje bolesti. a ne uprkos njima. Da učestvujete u progonstvu. „Doživotni herem? Zar postoji tako nešto. ne uprkos njima. Nekad mislim da sam ja kriva. i pitao oca je li Bog stvarno mogao da bude tako okrutan. Preuzimanje krivice je samo način na koji obmanjujemo sebe misleći da smo dovoljno moćni da kontrolišemo Prirodu. Bento je rekao. rekao je. Sećam se da si govorio koliko je nepravedno što devojke nisu učili da čitaju.” Bento je odmahnuo glavom. Mi se samo ne slažemo oko izvora znanja. iako smo nas troje delili krevet toliko godina posle majčine smrti. Samuel je čestit čovek. dužni ste da poštujete zakon i da me izbegavate. Rebeka. Razumeš li? Zbog mojih talenata. Zašto bismo preuzimali krivicu za nešto što se događa iz razloga koji su izvan nas? Sećaš se kako je otac krivio sebe za smrt našeg brata? Koliko smo ga puta čuli da kaže kako Isak ne bi dobio kugu da ga on nije poslao u susedno mesto da isporuči kafu. Možda sam te ohrabrivala da misliš na taj način. Govorio je da u tvom umu sve ostaje zapamćeno i da niko od starijih u sinagogi ne može s tobom da se nosi u raspravi. „Ne. zbog mojih talenata. Mi ne možemo da ga kontrolišemo. molim te. uprkos talentima koje ti je Bog dao. i čitao nam i preispitivao sve. To je tok Prirode. Gabrijele. sva čuda. kao i svi drugi. Ja ne verujem da je zapitkivanje bolest. možda sledeći Gersonid. A sada. ‘Zašto je sve potopio? I kako je ljudski rod ponovo nastao?’ I ‘S kim su onda Nojeva deca mogla da se žene?’ . podigla glavu i okrenula se ka Gabrijelu. I. Vi. Priznala sam svom mužu da sam se obično kikotala svemu što bi ti rekao. kazala je Rebeka. „Sećam se kako smo spavali zajedno i kako si nam ti čitao priče iz Biblije. Rebeka. rekao je Gabrijel.” „Sećam se”. Koliko je otac bio ponosan kad je čuo da ćeš ti možda biti sledeći veliki teolog. I kako si imao običaj da otrčiš ocu i upitaš. Možda ne sada.” Bosnaunited 96 . i nikada te neću shvatiti iako te poznajem od rođenja. Bolest je slepa pokornost bez dovođenja u pitanje bilo čega. Prokletstvo od samog rođenja.zdls Bento joj je prišao i spustio ruku na rame. Da ćeš pisati važne komentare Tore u našem veku! Rabin je verovao u tebe. ja to ne razumem. da li se to stvarno desilo?’ Sećam se kako si nam čitao o potopu i Nojevoj barci. Bento. Tebe i Rebeku će to ponovo ujediniti sa zajednicom.” Pogledala je u Benta kroz suze koje su joj tekle niz lice. ali jednog dana ćeš verovatno razumeti ove reči: ja sam izabrao svoj put. Moraćete da se pridružite ostalima i povinujete se heremu. znaj da ja poštujem tvog muža. Sve troje su utonuli u tišinu koju je Gabrijel prekinuo pitanjem. oče. Priroda mi je takva. vidi šta si uradio! Kako možeš sve da odbaciš?” Rebeka je uzela maramicu koju joj je Gabrijel pružio.isto pitanje si postavljao i o Kainu i Avelju.” „Ne. Rabi Mortera kaže da moraju to da urade kako bismo pokazali Holanđanima da možemo sami da upravljamo sobom. ali ja se sećam. našeg blaženog oca kako se hvali da Rabi Mortera naziva Benta najboljim učenikom koga je ikada imao. Sagnuvši se kako bi je gledao pravo u oči.

pa je sinagoga organizovala obred okajanja. Možda čak i za teleskope. „Zar planiraš da se preobratiš u hrišćanstvo?” „Ne. kipu. Muškarci ih vezuju oko ruke i na celo. „Jevrejin koji brusi stakla. rekla je. Kako ćeš živeti? Nećeš imati novca . hrišćanstvo zamišlja Boga sa ljudskim osobinama i ljudskim željama i potrebama. On nije uspeo.” „Kakva stakla?” „Za naočare. ali Bento i ja smo zajedno gledali tu ceremoniju.” Pokazao je rukom po sobi. „Kako možeš tako da govoriš? Kako to može biti najbolje za tebe? Po čemu je najbolje živeti među ljudima koji te preziru?” „Neću ostati ovde.” „Ali odgovori mi. ima sina i šalje ga u misiju našeg spasenja. „Jesi li dobro razmislio o tome? Zar si zaboravio Urijela da Kostu?” „Koga?” upitao je Gabrijel. „Ti si tada još bio mali. Bento?” upitao je Gabrijel. i ostale jevrejske zajednice u Nemačkoj i Italiji proterale su ga izrekavši mu herem. tefilin 29. ali ti je um ujedno i detinjast”. Mi im se nismo pridružili .” „Ali gde ćeš živeti ako nameravaš da ostaneš Jevrejin?” pitala je dalje Rebeka. „Jevrejin može da živi samo sa Jevrejima.” „Naći ću već načina da živim izvan jevrejske zajednice”. kako ćeš živeti? Bez novca. Ali se nikada neću prikloniti nekim praznovericama po kojima Bog. a kad je Mirijam umirala. Bez prijatelja?” „Razmišljam o tome da se izdržavam obrađujući stakla. a kad se obred završio. „Bento. Da Kosta je osporavao sve naše zakone . uključujući našu. Poput svih religija. Ali sada ne mogu više ništa da uradim. „Nema života izvan zajednice.neće ti dozvoliti da vodiš posao u ovoj zajednici .otac to ne bi dozvolio.” „Tako to bude”.baš kao tvoj brat. čak i mezuzu na našim vratima . One su slične osnovnoj poruci naše Biblije. živeću negde drugde. Na kraju smo ga prihvatili. učitelj Rabi Mortere”. Da Kosta je uzeo pištolj i pucao sebi u glavu. Što je najgore.” „Gde ćeš moći da živiš? upitala je Rebeka. a deca su posle trčala za njim i pljuvala ga. Moje potrebe su skromne. Osvrni se. Da brusim sočiva. „Vrlo malo mi je dovoljno. Mirijam i ja smo se zavetovale majci da ćemo brinuti o tebi.a Gabrijelu i meni će biti zabranjeno da ti pomažemo. Šta se desilo s tobom. „Da Kosta je bio jeretik kojem je herem izrekao Rabi Modena. Mislim da ću biti dobar u tome. Neka te to ne brine. I ponovo je molio za oproštaj. Kako ćeš živeti?” „Ne znam. ali on je neprekidno molio da se vrati.” Rebeka je u čudu gledala u brata. Bio si jako mali Gabrijele. (Vidi poglavlje 21) Bosnaunited 97 .dve molitvene kožne kutijice s trakama. „Morao je da skine košulju u sinagogi i da primi trideset devet strašnih udaraca bičem po leđima. Nedugo zatim. poricao je besmrtnost duše i uskrsnuće tela. Rebeka. Sećaš li se?” Bento je klimnuo glavom a Rebeka nastavila. Lupe. molila me je da vodim računa o tebi i Gabrijelu. rekla je Rebeka. koje sadrže odlomke Tore ispisane na pergamentu. kao bilo koji čovek. A onda je ponovo počeo sa svojim ludilom. Jedna za drugom. uglavnom za vreme jutarnje molitve. Ti to znaš. možda ti jesi nadaren. Gabrijele. okrećući se Bentu.zdls „Najbolje za sve. Niko ga ovde nije želeo. Ima mnogo mudrosti u Isusovim rečima.Toru. objasnila je Rebeka. a nećeš ni ti. Bento? Zašto si tako izopačen? Uopšte te ne zanima 29 Tefilin . morao je da legne na prag i onda su ga svi iz kongregacije gazili dok su izlazili. obrezivanje.

Boli me to što vas više neću viđati. Jedva da si progovarao nedeljama posle toga. kako se guši i bori za dah. upitao je Gabrijel. „Šta je to?”. kao da ga nije čula. „Možda je to posledica načina na koji te je otac vaspitavao. i ti si otvorio oči i užasnut pokušao da pobegneš kad su počeli da bacaju grumene zemlje na nju. možda je imao tri ili četiri godine . A kad ti je otac rekao da moraš da prekineš rabinske studije da bi preuzeo radnju. niti sam čula da te interesuje neka žena. Govoriš kao da nisam ljudsko biće. „Možda je to bilo isuviše delotvorno”. Susedi i prijatelji su plakali i jecali tako glasno da su holandski čuvari prilazili i utišavali nas. ali s godinama .od svoje bar micve . Kao da ti to nije važno.” . Uštinula sam te dok su je spuštali u zemlju. celog tog dana samo si netremice gledao u konja koji je vukao deregliju kanalom. ni brat. Gledao si je kako umire. kao da si spavao stojeći. brak. patio zbog istih smrti. Ako bi uspeo da im pomogne da uvide problem slepe pokornosti autoritetu rabina. „To nije tačno.” „To nema smisla”..A kad si mene čuo da kažem da porodica nije važna?”. nastavila je Rebeka.” Rebeka je nastavila. a ne razmišljam kao Bento.” Bento se premišljao. Mislio je da će to pomoći Bentu da zavoli hebrejska slova i sam jezik. Kasnije mi je rekao da j e to već stotinama godina bio uobičajeni način podučavanja. Morao je da ih napusti bez njihovog blagoslova. I ja sam živeo u istoj toj porodici. Raduje me i sama pomisao na to da ćeš osnovati sopstvenu porodicu. Želim ženu i porodicu. „Možda je to razlog zašto ti je više stalo do knjiga i ideja nego do ljudi. Ni sestra. samo si klimnuo glavom. umešao se Gabrijel. U jednom trenutku ceo život ti se promenio.zdls stvarni život. I duboko me rastužuje što nikada neću videti tvoju decu.” „Ali ti voliš ideje. Možda to nikad nisi prevazišao. što je.” Bento je odrečno odmahnuo glavom. a onda bi mu rekao da poliže sav med. za vreme sahrane. a ne ljude”. „Kad je Bento bio sasvim mali. Znaš li šta ja mislim? Mislim da se nikad nisi oporavio od smrti naše majke. pokazao si tako malo osećanja. „Ja sam presrećan zbog tebe Gabrijele. na kraju krajeva. Ja želim da budem Jevrejin. Dao bi mu tablu na kojoj je bio ispisan čitav alefbet i premazao je medom.nikada više nisi pomenio ženidbu. Bosnaunited 98 . Nisi progovorio ni reč. To je neprirodno. To je bilo užasno. ne želiš da rizikuješ još jedan gubitak. žena. A onda si. Kad je umro naš brat Isak. „Gubitak roditelja nije objašnjenje. i sad ne želiš da rizikuješ da voliš drugu ženu. još jednu smrt nalik toj. Kad smo bili deca stalno si govorio da želiš mene da oženiš. Možda je to bilo previše za tebe . kao da nisi ni shvatio šta se desilo. Možda ti zato nije stalo ni do koga. porodica. nisu mogli da prihvate njegove ideje. I do Gabrijela. upitao je Bento. Stalo mi je do tebe. Sećaš li se medene tablice?” Bento je klimnuo glavom. Nisi gledao ni kad su sedam puta obišli oko majčinog tela. tokom celog obreda držao zatvorene oči. „Mislim da se nisi oporavio od svih tih smrti. a ti si samo klimnuo glavom.ne sećam se tačno otac ga je na čudan način učio da čita. Šta god da kaže samo će pogoršati stvar.možda te je njena smrt prosto spržila. ugrozio bi im nade u bračnu sreću i zadovoljstvo zajednicom. verovatno bilo i bolje. prekinula ga je Rebeka. Sećam se kako si me držao za ruku dok smo plovili pogrebnom dereglijom koja je nosila njeno telo ka groblju Bet Haim u Auderkerku. Rebeka.

ovo su moje oproštajne reči: obećavam vam da ću živeti svetim životom i poštovati reči Tore. Pomisli kako se oseća.zdls „Znam da si ljuta. Pomisli . Ali vi ne možete to da vidite sa moje. Tu je.” Ali Rebeka nije slušala. i ti takođe. ako sada živimo na određeni način . A baš se u tome oni i ja razilazimo. Iako mala uteha. „Misli na svog oca. On ne počiva pored svojih žena. Volim te zato što si nekada bio u našoj porodici. vidi. ni pored naše majke. Ne postoji drugi svet. Otac je bio uveren u skorašnji dolazak Mesije i verovao je u besmrtnost duše. jer Boga možemo spoznati samo pomoću razuma i ta spoznaja je jedini istinski izvor blaženstva u ovom životu. Počiva u svetoj zemlji pored najsvetijih ljudi. Ne postoji dokaz ni za jednu vašu tvrdnju o očevom duhu. činiti dobro. Sneva svoj večni san počastvovan za posvećenost sinagogi i našem zakonu. ali zar ne uviđaš da one služe njihovim ciljevima? Oni nas kontrolišu pomoću straha i nade: straha od toga šta će se desiti posle smrti i nade da ćemo. u njoj ne postoje takve reči. „A sada” . mogu i da razumem zašto. Znam da si te bajke čula od naših rabina. jer njegov duh nije umro. Bento. Svi vi sa sigurnošću tvrdite kako me duh našeg oca gleda i proklinje.onako kako je dobro za kongregaciju i za očuvanje autoriteta rabina . „Radiš upravo ono što rade rabini i teolozi. Rebeka. Bosnaunited 99 . Prišla je Bentu i pogledala ga u oči. kako bi se osećao zbog svog sina Baruha. Neću dozvoliti rabinima niti bilo kome da mi zabrani da mislim. Gabrijele.samo pomisli. I kad pogledam sve ovo sa vaše tačke gledišta. ali Bento je nastavio glasnije. ići putem vrline i upravljati misli prema našem bezgraničnom i večnom Bogu. „Ja ti tvrdim da kad telo umre i duša umire. ni pored Ester.„sada te mrzim” Onda je zgrabila Gabrijela za ruku i odvukla ga iz sobe. i zagrlila ga.snažno ga je ošamarila . Odakle dolazi vaša sigurnost? Iz Tore svakako ne! Poznajem je do srži. Imala je još toga da kaže.biti blaženi na onom svetu. i rastužuje me što moramo da se rastanemo bez razumevanja.” Rebeka je ustala i spremila se da krene. da ću voleti druge. uviđa jeres svog miljenika. On te ovog časa proklinje!” Bento nije mogao da se uzdrži. lebdi.” Rebeka je pokrila uši rukama.

U stvari. naglašavao je Spinoza. u biblioteci. razrogačenih o čiju. preveo dr Branko B. kad su u nevolji. Stajao je tu u redu da bi dobio Spinozin Teološko-politički traktat. Gavela. Alfred se prisećao sna koji je usnio te noći: Šetam šumom i razgovaram sa Fridrihom. sreli su se samo dva puta. nije se ni sećao da je išta sanjao. Iznenada. Kada je stigao u kancelariju. To nije bilo ništa neuobičajeno. gde je Spinoza opisivao šta namerava da dokaže. Pažnja mu je ostala prikovana već za prvu stranicu. Kultura. Počeo je da lista Uvod. Alfred je ustanovio da se Ekart još nije pojavio. kao „reč Božja”? Spinozina moćna misao je raspršila tu ideju tvrdnjom da Biblija sadrži samo duhovnu istinu . pročitao je. Uplašen sam.zapravo. Prisećanje je sigurno podstakla povezanost Spinoze i Fridriha. Sa čitanjem ove knjige nije bilo problema . nije baš tako. iščekujući u redu da mu donesu Spinozinu knjigu. knjigu koju mu je Fridrih predložio da pročita pre nego što se upusti u Etiku. I: „Slabi i pohlepni. kako su snovi neuhvatljivi. pisao je Spinoza.ne i zemaljske istine. Fridrih je bio u pravu. bila je greška početi sa Etikom. Ne. Baruh de Spinoza. jer Ekart je svake večeri mnogo pio i nije mu se znalo jutarnje radno vreme. I sveti spisi. Hebreji kao od Boga „izabrani narod”? „Besmislica”. Rekao je da ga je poznavao još kao malog. Svi oni koji u Bibliji nalaze zemaljske istine i zakone greše ili to rade iz sopstvenog interesa.tekst je bio kristalno jasan. Niko me ne vidi. Ako se pažljivo i bez predrasuda čita Mojsijev zakon. Osećam se nevidljivim.zdls Poglavlje 18 MINHEN . pomislio je. življenje u pravednosti i milosrđu . (Svi navodi preuzeti su iz ovog izdanja. Onda se šuma zamračuje.1919 Sledećeg jutra. To je bilo sve čega se sećao. sve dok mu ovaj odlomak jednostavno nije iskrsnuo u svesti.na kraju krajeva. Neverovatno kako mu Fridrih često pada na pamet . Možda je baš to davalo onaj naročiti. Čudno. otkriva se da je Bog pokazao da su mu Jevreji omiljeni samo time što je za njih izabrao jedan uzani pojas teritorije gde mogu da žive u miru. neobično prisan ton njihovom razgovoru.” 30 Kako je jedan Jevrejin iz sedamnaestog veka mogao to da napiše? Ovakve reči su priličile Nemcu dvadesetog veka! Na sledećoj stranici pisalo je kako „obredi i ceremonije kojima religije obiluju sputavaju ljudski um dogmatizmom i potiskuju glas razuma ne ostavljajući prostora čak ni za tračak sumnje. znao je da ima još ali to nije mogao da prizove.) 30 Bosnaunited 100 . Beograd 1957. „Strah proizvodi praznoverje”. služe se molitvama i ženskim suzama dok preklinju Boga za pomoć. tvrdio je. Teološko politički traktat.” Neverovatno! Pa ni to nije bio kraj! Spinoza je nastavljao da govori o religiji kao o „nizu smešnih misterija” što privlače ljude „koji naprosto preziru razum. on nestaje. ja ostajem sam i prolazim pored nekih ljudi koji kao da me ne vide.” Alfred je disao ubrzano.

Bio je mutacija . Sada je konačno. Nas dvojica želimo da te pozovemo da dođeš na sledeći sastanak i napišeš uvodnik o našoj partiji. „Biću na licu mesta i izveštavati sa sledećeg sastanka. i objašnjenje da „praznoverne. Promena je započela nekoliko nedelja kasnije. Ditrih se pojavio oko jedanaest i dobar deo dana proveo podučavajući Alfreda kako da efikasnije obavlja urednički posao . U roku od samo nekoliko nedelja.naprosto su se divili toj mutaciji.jer. živeli u drugom veku i nisu znali ništa o novoj nauci o rasi. čovek koji je dočekao Alfreda na sastanku Društva Tule. Jevreji. Alfred nije mogao a da se ne divi Spinozinoj odvažnosti. Benedikt. U stvari. U biografskim beleškama je pisalo i da su ga u njegovim dvadesetim godinama Jevreji ekskomunicirali i da od tada više nije imao kontakta ni sa jednim Jevrejinom. uskoro će se to promeniti. shvatio zašto je veliki Gete. onom u malom krugu. a onda odgovorio.” Dreksler je izgledao zadovoljno.uvažavali tog čoveka. nedugo posle tvog prvog dolaska na sastanak Društva Tule. Smatrao se srećnikom. Kako se ne bi divili takvom umu? Ali oni su. kada je Dreksler. neuke mase koje drže da je razum tek sluga teologije. Mi smo jedna u moru partija i moramo nekako da se istaknemo. njihova vera može biti ozbiljno uzdrmana. Šiler. osnovali novu političku partiju . konačno. Zatvorio je vrata i pokazao Alfredu da sedne. Sigurno se sećaš da smo onda kad smo odlučili da našu stranku iz debatnog društva Tule pretvorimo u aktivnu Bosnaunited 101 .neko ko će ubrzo zauzeti sav prostor. ime koje ni najmanje ne liči na semitsko. Alfredova crvena olovka je letela brzinom munje kroz tuđe tekstove dok im je vešto popravljao stil i izražajnost. Katolička crkva. rukom dao znak Alfredu da uđe. tom izvanrednom pupoljku niklom iz gliba. ništa o pretnjama koje nosi zatrovana krv . prisustvovao si jednom od naših prvih sastanaka.Nemačku radničku partiju? Koliko se sećam. i samo četrdesetak nakon što je Vatikan sudio Galileju. mora da je i sam to shvatao. Ditrih je taman hteo da zatvori vrata kako bi razgovarao s njim nasamo. Dakle. U kratkim biografskim beleškama je pročitao da je identitet autora bio dobro poznat iako je knjiga bila objavljena anonimno 1670. rekao je Dreksler. Ali sada smo spremni da se širimo. a s takvim imenom. sav usplahiren pojavio u kancelariji. „Dakle. „Siguran sam da znaš da smo nas nekolicina. Niče . U leglu će se pored Alfreda pojaviti neko nov . uz njegovu saglasnost. naravno. Nije se mogla osporiti izuzetna inteligencija autora.Šeling. a nedugo potom i kalvinisti. Međutim. Lesing. Alfred je pogledao u naslovnu stranu: „Benedikt Spinoza” .” Alfred je najpre pogledao u Ekarta.hmm. „Alfrede. Trebalo je imati hrabrosti da se 1670. neće ništa naučiti iz nje. U uvodu je stajalo i da su knjigu vrlo brzo zabranili država. izrekne ovako nešto: to je bilo samo sedamdeset godina pošto je Đordano Bruno spaljen pod optužbom za jeres. dozvoli da te uputim u stvar”. (kada je Spinozi bilo trideset i osam godina). kada se Anton Dreksler. Sve je to govorilo u njenu korist. Ditrih. već je bio i Ditrihov jedini „štićenik”. i zašto su svi drugi Nemci koje je toliko voleo . u septembru 1919. odnedavno je on bio odgovoran za pripremu većine članaka koji su pristizali u novine.zdls Na kraju Uvoda stajalo je upozorenje. ne samo da je imao izvanrednog učitelja. čije je oštro klimanje glavom ukazivalo da je ovo bilo više od običnog poziva. Hegel. Evo šta se desilo.Jevreji su prepoznali da nije Jevrejin. mislim da smo našli onoga koga si čekao.” Zapanjen ovim rečima. „Molim neuke da ne čitaju moju knjigu”. on i nije bio uistinu Jevrejin.

Ništa originalno po sadržaju.I tako je ovaj posmatrač . promilitaristički.ime mu je Hitler. ali neka to zaista ostane među nama. Odmah mi je to bilo jasno. pa eto. pojavio se sa izvesnim zakašnjenjem i taj njihov čovek. Hitler je samouvereno iskoračio pred publiku od oko četrdeset ljudi i bez ikakvog uvoda se upustio u strastvena upozorenja na opasnosti koje Nemačkoj prete od Jevreja. kao da je znao o čemu sam razmišljao. mnogo više od toga.” „Petsto pedeset i pet?” umešao se Alfred. da nas liše slave koja nam je suđena . kaplar je u vojsci.” „Dakle”. Neophodan je kako bi se komunisti držali pod kontrolom. „Za javnost želimo da ti u članku dodaš jedan broj i napišeš 555. Taj čovek ima dar. Njegovi stavovi antijevrejski. Ali je onda. To nije rešenje. pažnja im je bila prikovana za njegove blistavo plave oči i za svaku reč koju je izgovorio.” Nekoliko večeri kasnije. Neko iz publike je nadugačko govorio u prilog onom glupom planu o kojem se naokolo priča. bukvalno svi su bili opčinjeni. neugledno odeven.one povezane sa Versajskim kriminalcima koji pokušavaju da ubiju našu zemlju.. Emocionalni antisemitizam vodi samo nedelotvornim pogromima. Treba nam nešto više. Ozbiljnije će nas shvatati ako budu mislili da nas je više. tačan broj je 55”. Dugo smo pričali o ciljevima i planovima partije i on je sad član sa brojem 555. Ekart i Alfred su zajedno otišli da čuju govor kaplara Hitlera. „Pa. kad je došlo vreme za diskusiju. prilično sirovog izgleda. antikomunistički . on se sabrao. na sastanku kojem je prisustvovalo oko dvadeset pet ili trideset ljudi.zdls političku partiju sa otvorenim sastancima. zagrmeo je. ali za nekoliko meseci treba da bude demobilisan . E. da nas podele. Ja se zalažem za antisemitizam zasnovan na činjenicama a ne na emocijama. Ali nastup mu je bio zapanjujući.i sve u tom smislu. „Došao sam”. Bosnaunited 102 . odjednom sve postalo življe. tog časa se dotični Hitler razbesneo. Publika se nelagodno uskomešala i spremao sam se da kažem Karlu da ga skloni oklevao sam samo zato.upitao je Ekart. zato što je iz vojske. morali da tražimo dozvolu od vojske? I da smo bili obavešteni da će vojni posmatrači povremeno prisustvovati našim sastancima? “ „Sećam se i potpuno odobravam taj propis. „Bio je to istinski nastup divljeg besa. Ali upravo tada. skočio na noge. „Neverovatno! Već ste toliko narasli?” „Među nama rečeno. „prošle nedelje. Naš telohranitelj i izbacivač Karl mi je došapnuo da je to vojni posmatač u civilu i da je viđen i na drugim političkim skupovima. „da vas upozorim na Jevreje i da ukažem na hitnu potrebu za novim tipom antisemitizma. nakon čega su završili kod Ekarta na večeri. Nakon nekoliko minuta svi. Nastavio je još nekoliko minuta da čereči neprijatelje Nemačke . i obratiće nam se na sledećem sastanku. nastavio je Dreksler.” „I?” . jurnuo ka čelu sale i žestoko napao tu ideju i svaki predlog koji bi značio namerno slabljenje Nemačke. da Bavarska treba da se otcepi od Nemačke i spoji sa Austrijom u Južnonemačku državu.u potpunom miru saslušao glavnog govornika i njegov dosadan govor o propasti kapitalizma. i seo u poslednji red. i u pozorištima i klubovima. u potrazi za opasnim agitatorima. šapnuo je Dreksler.” . povratio smirenost i održao zadivljujući petnaestominutni improvizovani govor na opšte teme. izgledao je kao ludak na ivici da potpuno izgubi kontrolu. Dao sam mu i vizitkartu i pozvao ga da mi se javi ako želi da sazna više o partiji.slični našim. Alfrede. i posle sastanka sam potrčao za njim i dao mu svoj pamflet Moje političko buđenje. sinoć me je posetio.

Jednom Jevrejin . ili nepodnošljiva parazitska kultura . Oni su najgora sorta. Kad je završio urlajući „To jevrejsko trovanje neće prestati. Ti će podmuklo zagaditi i uništititi našu veliku zemlju. Pravi problem je njihova rasa.zdls Potreban nam je racionalni antisemitizam. „i o racionalnom antisemitizmu. Još više je splasnuo kad je shvatio da je Hitler vegetarijanac i da se neće poslužiti vrućom pečenom guskom koju je domaćica ponosno unela u trpezariju. I nije u pitanju njihova istorija. o onima preobraćenim u hrišćanstvo.govorio je dalje Hitler. započeo je Ekart.A sada. ali mu je oduševljenje splasnulo kad je shvatio da je Hitler trezvenjak i da je Alfred od onih što popiju samo po čašicu. Alfred. čitava publika digla se na noge divlje aplaudirajući. Njihova vera nije ništa gora od drugih .” Hitler je svaku reč izgovarao sve glasnije i odsečnije. bio je to drugačiji Hitler . I pošto je na brzinu za Hitlera pripremljena nekakva kajgana sa krompirom.” Alfred je na to zaklimao glavom. jer je on polagao pravo na taj izraz.samo njih četvorica.mada su im kroz vekove gresi protiv Nemačke bili više nego brojni.za ozdravljenje naše nacije. Ekart i Hitler. „Zatrovana krv nikada ne može da se očisti. udarajući se na svaku poentu u grudi . a sada je ovaj kaplar razmišljao isto i baratao istim rečima. pomislio je. nastavio je Hitler. „Reći ću vam nešto više o jevrejskoj opasnosti”.” Alfred je bio zatečen Hitlerovim izrazom „judeo-boljševizam”. nego učtiv. Večera u Ekartovom domu bila je intimna . da ne uništite kliconošu. Dreksler. Ekart je sa naglašenom predusretljivošću doneo iz podruma jedno od svojih najboljih vina. njihova zatrovana krv koja svakog dana. „Revolucija koja je počistila s vlasti krunisanu glavu Nemačke ne sme da otvori vrata judeo-boljševizmu.sve su one deo iste religijske podvale. otmena žena.” Zatim je izrekao još jedno upozorenje. „Dakle.ali to se nije desilo. On je već neko vreme koristio tu frazu. svaku rečenicu višim tonom. Ekartova supruga Roza. I da mali koraci nisu rešenje za njega . ali dobro jer je shvatio da ima moćnog saveznika. Jevrejsko seme se mora zatrti. Bosnaunited 103 . Morao je u celini da preispita svoj pristup problemu Spinoze. ostavljajući ih da nasamo razgovaraju. i činilo se da će mu se glas raspući . Reći ću vam nešto i o Jevrejima koji su izabrali pokrštavanje. Ne dozvolite da vas zavede misao da možete da se borite protiv bolesti a da ne ubijete njenog nosioca. Racionalnost nas vodi samo jednom apsolutno neopozivom zaključku: eliminaciji svih Jevreja iz Nemačke. njih četvorica su seli da jedu i razgovarali su više od tri sata. ispratila ih je do salona ali se ubrzo diskretno povukla. U pravu je.ne onaj što se busa u grudi. pričajte nam o vašoj trenutnoj službi i vašoj budućnosti u vojsci”. svakog minuta slabi Nemačku i ugrožava je. Krv se ne može promeniti. I predstavljaju najveću opasnost. her Hitler. nisu to razlozi. To je bilo i loše i dobro.„morate shvatiti da ne možete zatvarati oči pred tim problemom. Loše. ljubazan Hitler. Ne zamišljajte da se možete boriti protiv rasne tuberkuloze a da se ne pobrinete da naciju oslobodite prenosioca rasne tuberkuloze. to trovanje nacije se neće okončati sve dok sam nosilac. Ne radi se tu o jevrejskoj religiji. danas” .. . u pravu je. ne bude prognan iz naše sredine”. Ne. Ovaj Hitler ga je podsetio na ono što je i sam znao. ne ljutiti Hitler.uvek Jevrejin. Jevrejin. baš kao što su uništili sve velike civilizacije. Ali. svakog časa.

rekao je Dreksler. iako ponekad može da odluči i da ih ne iskoristi. No. žurno beležeći.o nedavnom talasu ubistava levičarskih vođa.” Ekart i Dreksler su se široko osmehnuli na ovaj odgovor i Ekart je upitao. kad bolje razmislim. Ja imam svoju vojnu platu.. za sada.” „Mogu li biti slobodan da zatražim više informacija o vašoj vojnoj službi. . bio je prilično iznenađen kad je shvatio da naših prvih petsto vojnika pripada sferi mita. pa narednih šest meseci planiram da bezrezervno radim za partiju. Posebno me interesuje vaš čin..” Alfred je. a nadređeni oficir mi ne postavlja naročite zahteve. On nas je od fronta do saniteta vodio tako što smo jedan drugoga držali za ruke. „valjda ćete se složiti da je istina ono u šta javnost veruje. ovaj naš novinar.zdls „Nema za armiju naročite budućnosti otkako nas je Versajski ugovor . Iskreno govoreći. a ne mana. Pretpostavljam da bi vam rekli kako potencijalno jesam veliki voda.” . podigao pogled i rekao „Vaše glasne žice su večeras zvučale krepko i srčano. To ograničenje znači da ću za oko šest meseci biti demobilisan. izgleda naša partija?” „Dopada mi se ono što vidim. naša malobrojnost je za mene prednost. i uskoro ću joj. .proklet bio ograničio na sto hiljada vojnika.” „Ah. Imate tako očigledan potencijal za vođu.” Bosnaunited 104 .A kako vam. her Ekart. šrapnelom. I bio sam povređen dva puta u akcijama na prvoj borbenoj liniji. Proverite to u vojsci.” Okrenuo se Alfredu da proved da li ovaj zapisuje i nastavio. Trebalo bi da imate visok čin. Da li biste bili ljubazni da ponovite her Ekartu i her Rozenbergu šta mislite o tome kako armija i policija treba da odgovore?” „Moje mišljenje je da imamo nedovoljno ubistava. Ali umesto da uživam u dugotrajnom oporavku. her Hitler?”. i kad bih se ja pitao. i sada se bave time da se infiltriraju u Nemačku i pretvore i nas u boljševičku državu. nadam se.” „Vi i ja smo juče razgovarali”. pored toga što nadgledam sastanke najopasnijih od pedeset političkih partija koliko ih deluje u Minhenu.A zašto se Nemačka radnička partija smatra opasnom?” upitao je Ekart.” . Potpuno se slažem sa političkom platformom i. „Zbog tog ‘radnička’. Ali. uveravam vas da ćete posle mog izveštaja od armije dobiti samo podršku. tražio sam da se odmah vratim u svoju regimentu. a ipak ste samo kaplar?” „To pitanje morate postaviti oficirima pod čijom sam komandom.A to što smo mali?” upitao je Dreksler. „Odlikovan sam sa dva gvozdena krsta za hrabrost. zapitao je Ekart. Drugi put je bio u pitanju poklon od naših britanskih prijatelja . bez rezerve sam spreman da se kladim na vašu partiju. Najpre u nogu. ali se suviše opirem tome da budem sledbenik. Trenutno imam nekoliko dužnosti. her Dreksler. Boljševici su odgovorni za rusku predaju u ratu.bojni otrov.. her Rozenberg. Ova situacija je opasna za sve nas. kao novinar”. snabdeo bih ubice sa više metaka. dati svoj lični pečat. važnije su činjenice. To budi sumnje o komunističkom uticaju. Hitler se obratio Alfredu. Dobar novinar treba da proveri činjenice.. a našim neprijateljima nije utvrdio nikakav limit. „Alfred. Lečio sam se u bolnici u Pazevalku i otpušten sam pre otprilike godinu dana sa oštećenjem glasnih žica. Nekolicina nas bili smo privremeno oslepljeni i preživeli smo samo zahvaljujući tome što je jedan bio tek napola slep.

Hegela.Getea. ali vrlo selektivno i treba da mu popunimo praznine. u vojsci. ona koja mu je dodeljena nije bila baš uloga o kojoj je sanjao. Mislim da smo večeras videli budućnost Nemačke. Ogromna većina se..” Alfred se zaputio ka kući teškim koracima. Osećam da je vrlo ponosan i pred nama je herkulovski zadatak .da ga obrazujemo a da on to ne primeti. Posle nekoliko improvizovanih govora koje sam održao vojnicima imao sam par sati obuke i dobio zaduženje da podučavam nemačke ratne zarobljenike. Alfred se iznenadio kad je čuo da je Hitler slikar i saosećao je sa njim dok je besno govorio o Jevrejima koji kontrolišu bečku Akademiju umetnosti i nisu mu dozvolili da se upiše u slikarsku školu. velika moć! I sva ona prava osećanja. Slažeš li se?” Alfred je oklevao.” Alfred je išao još dalje: „Ipak. jer treba da porazgovaraju o poslu. her Hitler”. kao i Hitler. Kad su ostali sami nasuo je brendi obojici. rekao je Ekart. povratnike. To će. biti naš posao . ali onima koji su me znali pre tog trovanja izgleda kao da je hlorin učinio moj glas snažnijim. Kanta. Ali u njemu je moć. On je sirov i neotesan puno nedostataka. On čita. Recite mi. Moj vojni dosije sadrži i izveštaj komandanta koji me naziva ‘rođenim govornikom’. jasno mi je i da se mnogi slojevi u Nemačkoj s tim ne bi složili. Budućnost je postajala sve jasnija. Rozenberg. i premda je sada bio siguran da će u njoj imati ulogu..zdls „Da. Ali kad razmišljam o izborima. Čudno. zanemarujući Alfredovo odbijanje i rekao: „Dakle. Zar ne mislite tako?” „Upravo zato sam te zamolio da ostaneš. Imam talenat i nameravam da ga stavim u službu naše partije. Šilera.. znam. „Shvatam o čemu govorite.i mislim da ćete biti od neprocenjivog značaja za našu partiju. Njemu je potrebno. Jevrejima i pacifizmu. jeste li imali neku profesionalnu obuku za javne nastupe?” „Samo kratko. neću se ustručavati da ga upotrebim protiv francuskih i britanskih kriminalaca. slažem se. Da li bi oni prihvatili čoveka koji nijedan jedini dan nije proveo na univerzitetu?” „Jedan čovek . Verujte mi. Na kraju večeri. o glavnim opasnostima za Nemačku: komunizmu. kako to da kažem? Poliranje. stigao je. školovala na ulicama. Ja verujem u to. Lajbnica. Ekart j e zamolio Alfreda da ostane. Pao je i dogovor da ponekad zajedno crtaju. uveren sam da veličina Nemačke potiče od naših velikih umova . .” Ekart je nastavio da postavlja pitanja o Hitlerovom obrazovanju i knjigama koje čita.tvoj i moj. dok su se gosti pripremali da idu.” „Vi ste odličan govornik. Bosnaunited 105 . Alfrede. Završna obrada. Ali moramo biti vešti i suptilni. Na scenu se postavljala nova drama.jedan glas.

ne desetak tihih pobožnih vernika. Šta je bio razlog za takvu graju i gužvu? Pomamu su podstakli isto ono uzbuđenje. kantor. u Mišni. nalazio se bogato izrezbareni Sveti kovčeg sa nišom za Sefer Toru 31. prometnog dela grada gde su živeli mnogi amsterdamski Sefardi. Ali. vešanja. Baruhov otac i stric Abraham često su bili članovi mahamada. obavljanje određenih zajedničkih molitvi i nekih drugih verskih obreda. odrubljivanja glava i pogubljenja jeretika. Ali po svojoj raskošnoj mavarskoj unutrašnjosti pripadala je nekom drugom svetu. jula 1656. U doba Talmuda pominje se i izraz Hamiša humše Tora (Pet knjiga Tore). Porodica Spinoza bila je dobro poznata svakom amsterdamskom Jevrejinu. glavna sinagoga sefardskih Jevreja. u četvrtak.onog najbližeg Jerusalimu .grupa od deset muškaraca starijih od 13 godina koja predstavlja najmanji broj vernika potreban za čitanje Tore. nego čak i oni koji su se retko viđali u sinagogi. Sinagoga je bila centar jevrejske opštine. I bili su tu. ne samo obični vernici. 32 Minjan . za nedostajućima bi po ulici usledila hitna potraga. Osim ovog. Bosnaunited 106 . svetinu je oduvek uzbuđuvalo kad oni na najvišim položajima gube milost: mračna strana divljenja je zavist udružena sa nezadovoljstvom zbog sopstvene običnosti. i za gozbene svečanosti na Velike praznike. Žene se.27 JULI 1656 Sinagoga Talmud Tora. Ispred kovčega bila je drvena bima koja je služila kao podijum gde su staj ali rabin. Drevnog porekla. nisu računale u minjan. najranijoj pisanoj zbirci usmenih rabinskih predanja. Svi prozori bili su pokriveni teškim draperijama sa izvezenim pticama i vinovom lozom. Tora ima još nekoliko naziva: Torat Adonaj i Torat Eloim (Božja Tora).skriven iza tamnocrvene izvezene plišane zavese. U ovoj zajednici su u sedamnaestom veku heremi bili uobičajeni. jula nije očekivala običan herem. isti užas i mračna opčinjenost koji su vekovima uspaljivali mase što su hrlile da gledaju raspeća. Kratkim dnevnim službama koje su se odvijale radnim danima nije prisustvovalo mnogo ljudi. heremi su prvi put opisani u drugom veku pre naše ere. u uticajnoj knjizi Rabi Josifa Karoa Kodifikacija zakona 31 (hebr. već skoro tri stotine bučnih pripadnika opštine. samo na Velike praznike.) Knjiga Tore ili svitak pet knjiga Tore. 27. u sinagogi je bilo. nije se po spoljašnjosti razlikovala od ostalih kuća oko Hauthrahta. Naspram bočnog zida . rukovodećeg odbora sinagoge.a ako ih ne bi bilo dovoljno.zdls Poglavlje 19 AMSTERDAM . godine. duže ceremonije o Šabatu. Jevrejskom zajednicom Amsterdama brzo se raširila vest da će Baruh Spinoza biti ekskomuniciran. naravno. Tog jutra. Jevreji koji dolaze tokom nedelje i za Šabat. Ali ogromna masa što se okupila tog 27. Sažet pregled prestupa koji nalažu herem sačinjen je u petnaestom veku.neophodni minjan 32 . koji su popunili sva sedišta i svaki pedalj prostora za stajanje. Izricani su svakih nekoliko meseci. dnevni čitač i drugi časnici. obično je tu bila nekolicina muškaraca . koje su štitile unutrašnjost od pogleda prolaznika. i nije bilo odraslog Jevrejina koji im barem jednom nije prisustvovao. i obojica su počivali na najsvetijem mestu na groblju. Torat Moše (Mojsijeva Tora ili Tora data po Mojsiju). hebrejska škola i molitvena kuća za obične jutarnje službe.

članovi su se međusobno zgledali. bez pozdravljanja ili uvodne besede. Rabi Mortera je odstupio dva koraka unazad. Gospoda Starešinstva objavljuju da su. Radoznalost gomile u Talmud Tora sinagogi nije podsticalo samo to kome i zašto predstoji herem: glasine su najavljivale neuobičajenu strogost. osporavanje važenja usmenog rabinskog zakona. a Rabi Aboab iskoračio i počeo da prevodi herem. stajali su jedan kraj drugog na podijumu ispred Svetog kovčega. zasnovanih na učenjima španskih rabina. pričalo se o nezapamćeno strogom heremu. i dovođenje u pitanje besmrtnosti duše ili božanske prirode Tore. i niko nije znao ni za kakva njegova nepočinstva. gromkim glasom pročitao proglas na hebrejskom. Većina članova kongregacije je ćutke slušala. razvrat. Rabi Karo je navodio veliki broj prekršaja za koje je zaprećen herem. Nekolicina njih koji su razumeli izgovorene hebrejske reči šaptali su na portugalskom onima kraj sebe.Zbirka zakona ili mišljenja prvih kodifikatora hebrejskog prava. povratak u zajednicu je uvek bio moguć ako je kažnjeni bio spreman na pokajanje i prihvatanje neke propisane kazne uglavnom. čudovišna dela ili gnusnu jeres. julu 1656. Rabi Mortera je visoko podigao dokument pisan hebrejskim i. U ozbiljnijim slučajevima. neplaćanje poreza. Mnogi su poznavali Baruha Spinozu čitavog njegovog života. sedam u velikom visećem svećnjaku i dvanaest u nišama u zidovima. što podrazumeva i bogohuljenje. Ali u danima koji su prethodili 27. raspoloženje u sinagogi je postalo ozbiljnije. došli su do uverenja šta je prava istina po tom pitanju. Do trenutka kada je Rabi Mortera završio sa čitanjem. već su naprotiv svakodnevno dobijali sve ozbiljnije izveštaje o gnusnim jeresima koje je činio i širio te o njegovim čudovišnim delima.zdls (Šulhan Aruh)33. visoke novčane globe ili. Zapanjeni. učešće u teološkim raspravama sa nejevrejima. bigamiju ili preljubu. okruženi šestoricom članova starešinstva. uključujući kockanje. i nakon što su sve ovo ispitali u prisustvu časnih rabina. Rabi Mortera i njegov pomoćnik Rabi Aboab. koji se vratio nakon trinaest godina provedenih u Brazilu. Većina herema bili su blagi javni prekori. nepoštovanje odluke mahamada. neiskazivanje poštovanja prema rabinu. a imajući za to i brojne pouzdane svedoke koji su dali izjave pod zakletvom i neposrednog očevica koji je prisustvovao ovakvom delovanju Spinoze. Većina mu se divila. reč po reč. javno vredanje drugih članova zajednice. Rabi Aboab je nastavio: Shulchan Arukh .jednom prilikom. a ovi su te reči prenosili dalje. ženidbu bez roditeljskog odobrenja. doneli su odluku da se rečeni Spinoza ekskomunicira i progna iz naroda Izrailja. Ipak. osuda je obično izricana na duži period . znajući odavno za zle misli i zlodela Baruha de Spinoze različitim sredstvima i obećanjima nastojali da ga odvrate sa zlog puta. na jedanaest godina. gotovo sablasno. 33 Bosnaunited 107 . Ali kako nisu uspeli da ga nateraju da ispravi svoja nepočinstva. sa hebrejskog na portugalski. Strpljivo sačekavši da se kongregacija umiri. štampanoj u ogromnom broju primeraka i dobro poznatoj amsterdamskim Jevrejima sedamnaestog veka. koji su se svodili na novčanu kaznu ili izolaciju u trajanju od nekoliko dana ili nedelja. javnog bičevanja. „Gnusne jeresi”? „Zlodela”? „Čudovišna dela”? Kongregacijom se širio žamor. Prema propisanim pravilima. kao u slučaju ozloglašenog Urijela da Koste. unutrašnjost sinagoge osvetljavale su samo sveće od crnog voska.

naglašavajući slog po slog. (prema navodima iz predgovora Anta Fiamenga) Bosnaunited 108 . vaš Bog živi danas u svakom od vas. Sinagogom se prolomila zaglušujuća buka. odbacujemo. 34 Rabi Mortera je klimnuo glavom Rabi Aboabu. da mu se niko ne približi na manje od četiri lakta. Iz dela u kojem su stajali muškarci. da niko ne ostane s njim pod istim krovom. Bez reči. Potom su u pratnji šestorice članova starešinstva. i ove svete kongregacije. I neka ga Gospod u zlu rastavi od svih plemena Izrailja. Svima su bile jasne posledice rabinovih reči. i da niko ne čita bilo šta što bi on sastavio ili napisao. 34 B. i neka je proklet noću. i neka je proklet kad ustaje. u saglasju sa svim kletvama zapisanim u ovoj Knjizi zakona. obojica su preksrstili ruke i istovremeno sišli sa bime. dugim koracima prošli ka vratima i izašli napolje. a zatim polako. i neka Gospod zbriše ime njegovo pod nebesima. objavio izopštenje: Naređujemo da niko s Baruhom Spinozom ni pismeno ni usmeno ne opšti. Čak ni najstariji članovi nisu pamtili tako surov herem. Neka je proklet kad odlazi. neka je proklet kad leže na počinak. Gabrijel je pogledom tražio Rebeku u delu gde su bile žene. Teološko politički traktat. da mu niko milost nikakvu ne iskazuje. I ranije je prisustvovao heremu.zdls Po presudi anđela i po nalogu svetaca. A sledilo je još gore. ali nikada ovako žestokom. pred licem svetih spisa sa 613 zakona koji su u njima sadržani. kunemo i proklinjemo Baruha Spinozu s odobrenjem Gospoda. Kad se Rabi Aboab povukao. mi progonimo. proklinjemo ga kletvom kojom je Isus Navin prokleo Jerihon i kletvom kojom je Jelisije prokleo svoje sinove i svim kletvama koje su zapisane u Knjizi zakona. i neka srdžba i gnev Gospodnji planu protiv njega. Ovaj herem je važio zauvek. Tu nije bilo ni pomena o pokajanju ili vraćanju u zajednicu. Rabi Aboab je govorio dalje: Neka je proklet Baruh Spinoza danju. Rabi Mortera je istupio napred sevajući pogledom po kongregaciji. ne bi li video njenu reakciju na ovako žestoko proklinjanje njihovog brata. kao da hoće da dopre do očiju svakog člana. blažen bio. i neka je proklet kad dolazi. de Spinoza. Gospod neka mu nikad ne oprosti. A vi što se prikloniste Gospodu.

MART 1922 Kako je vreme prolazilo. „čoveku koji je. predložio je i promenu njenog imena iz Nemačka radnička partija u Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija. a bilo ih je dosta. S bezgraničnom energijom Hitler je govorio gde god bi našao publiku. Na brizinu pročitavši Alfredov članak. Postojala su. dva Hitlera. u pivnicama.) prekrasne 37 (nem. opušten. svojim tekstovima. pošto je Hitler ostajao budan do kasno u noć a onda spavao do podneva. Hitler je živeo u skromnom stanu u blizini redakcije i gotovo svakodnevno posećivao Ekarta.” Uz to. Minhener beobahter. ali znao je da je to partija budućnosti. Alfred nikada ranije nije video ništa slično. proširivao političke vidike i upoznavao ga sa istaknutim nemačkim desničarima. Alfred je prisustvovao mnogim govorima.ljubazan. koji je ugasio svoj stari list i preselio celokupno osoblje u novi. „Mi slično mislimo”. Njegova oratorska slava brzo se širila. Nešto ranije te godine. 35 I Alfred je ponekad držao govore članovima partije. učtiv. uvek kasno popodne ili uveče. podigao je pogled i rekao. ili NSDAP (nem. a Anton Dreksler i Ditrih Ekart su bili oduševljeni što su konačno našli čoveka koji će njihovu partiju povesti u budućnost. Partija je i dalje bila mala. postala perfektna uloga.„Narodni posmatrač” 36 Bosnaunited 109 . Nekad nevažna. na ćoškovima prometnih ulica. i sam pisao o alkoholizmu. tako je Alfred menjao mišljenje o ulozi koja mu je dodeljena. i obilazili galerije i muzeje. nesvestan činjenice da je upravo Alfred posejao mnogo toga što je sad klijalo u njegovom umu. imao je običaj da izjavi. sa više žara.povremeno premašujući i hiljadu. „Ali treba to vatrenije. A da bi partiju učinio što pristupačnijom. sjajna mogućnost da odlučujuće utiče na sudbinu Otadžbine. koji mu je kao mentor brusio antisemitizam. „Ideje su bile wunderbar 36”. a broj slušalaca uvećavao . govorio bi. koji je uspaljivao i opčinjavao svaku gomilu kojoj bi se obratio. svojim mislima i delima čitav život predano radio na buđenju našeg naroda”. i predala ih Ditrihu Ekartu. „Oni su blizanci”. Razgovarali su. međutim. najčešće. kojima je Hitler često prisustvovao i uvek aplaudirao. sada je to. postojao je i drugi Hitler .zdls Poglavlje 20 MINHEN . u pretrpanim tramvajima i. koji je slušao Alfredove meditacije o istoriji. Tri godine kasnije posvetiće drugi tom Mein Kampfa Ditrihu Ekartu. 35 Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. zapravo. igrom slučaja. Jednoga dana Hitler je došao u Alfredovu novu kancelariju u Felkišer beobahteru 37 i doneo članak o alkoholizmu koji je želeo da objavi. nemačkoj književnosti. I Alfred ga je često viđao. estetici.) Völkischer Beobachter . odmah im promenila ime. Hitler je sačekao da Alfred pročita članak i iznenadio se kad je ovaj iz fioke svog stola izvukao koncept teksta koji je. šetali. Jedan je bio razjareni govornik. Nacistička partija je kupila novine Društva Tule.

čak i o njihovom vešanju o bandere. kucnuo i rukom mu dao znak da dođe u njegovu kancelariju. skuplj ao informacije. to je. ili „proterivanju”.pobogu Alfrede. On je govorio o „istrebljenju”. sugerišući time krajnju izvesnost svojih uverenja i potpunu odlučnost da ih nikada. toliko su slični da ću odustati od svog teksta”. budući da nije imao sistematično univerzitetsko obrazovanje.” Kad je stekao veću izvršnu vlast u partiji. autodidakt koji je halapljivo gutao knjige. Dok je Alfred često govorio o neophodnosti „uklanjanja” Jevreja iz Evrope. Pre svega. Hitler je tražio da svi partijski govornici svoje govore podnesu njemu na uvid pre nego što ih javno održe. Objavi oba. Otkud tolika sigurnost? Alfred bi dušu prodao za takvo samopouzdanje i bila mu je odvratna pomisao na to kako se on sam uvek osvrće i traži znake podrške i odobravanja. svaki put kad pomene. Ako bih ti išta predložio. jer nije znao šta mu se sprema. Bio je to veoma inteligentan čovek. dakako. S vremenom. ne gledaj me tako zabrinuto. Kad su ušli. Kasnije će Alfreda osloboditi te obaveze . Hitler je bio do te mere ponosan. jer su im govori veoma slični. zavrtevši glavom. naučio je da ga izokola upućuje. u proleće te godine. i strasno uživao u slikarstvu i Vagnerovoj muzici. Hitler je. Zar nije tako?” Bosnaunited 110 . uzvratio je Alfred. da se nikada nije usudio otvoreno da mu preporuči šta da čita. ni pod kojim uslovima i ni u jednom aspektu ne menja. Neprekidno je koristio reči poput „nepokolebljivo”. Sasvim sam zadovoljan tvojim zalaganjem. Ali o tome ćemo drugi put. Ekart je bio krajnje nepredvidljiv. Jednog jutra. Ali Alfred je uočavao izvesne razlike. recimo Šilera. i mnogo više neobaveznog druženja.” „Kako da pišeš o našim neprijateljima ako ih nisi video sopstvenim očima? Dobar ratnik mora ponekad da zastane i naoštri svoje oružje. Ditrih Ekart je prišao vratima Alfredove kancelarije.zdls „Da. imao neverovatno samopouzdanje. Dobro ti ide. ali to nije bio lak posao. Iako uznemiren. ili „iskorenjivanju” Jevreja. Ipak. postaješ sve važniji za našu partiju. Hitler je koristio drugačiji rečnik. insistiram da ne odustaješ. jer je primetio da bi. Alfred je činio sve što je umeo da ih popuni. „Koliko si putovao po Evropi?” „Vrlo malo. Imaće više uticaja ako oba budu štampana u istom broju. Umesto toga. uprkos ograničenom formalnom obarazovanju i ogromnim prazninama u znanju. bilo samo pitanje retorike i umeća da se zapali publika. Slušaj. Preterana marljivost nije uvek vrlina. i hoću da ubrzam tvoje napredovanje. znanje mu je u osnovi bilo neujednačeno i iz njega su zjapile provalije neukosti. u velikoj prednosti?” „Svakako”. No. gledao neko vreme kroz staklo kako njegov štićenik užurbano priprema tekst.nije neophodno. a malo više piva. Slažeš li se s tim da su urednici koji objavljuju tekstove o onome što dobro poznaju. „Imam nešto da ti kažem . to bi bilo malo manje marljivosti. Divio se her Hitleru dok ga je slušao. A postojala je još jedna razlika. a onda. Alfred je shvatao da je u početku potcenio Hitlera. pokazao mu je da sedne. „Ne. Alfred se trudio da zadrži smešak. nekoliko dana kasnije Hitler naširoko i sa nepokolebljivom sigurnošću diskutovao o Šilerovim dramskim delima. rekao je. o njihovom „preseljenju” ili „premeštanju”.

Uzgred. Dimitri Popov. Sledećeg dana her Popov je prepustio Alfredu da govori o partijskom programu i objasni zašto je baš ta partija jedina sposobna da zaustavi judeo-boljševike. ići ću ponovo da se vidim s Fridrihom. Putuj gde god želiš i jednostavno posmatraj. koji prima četiri putnika. Novine su većim delom pripremljene. jedan od glavnih ruskih donatora naše partije. sa zaslepljujućim dijamantskim prstenom na malom prstu.zdls „Bez sumnje”.. putovao u Švajcarsku i da je pre nekoliko godina. zbog inflacije. Za tri sata ti poleće avion za Pariz.. Zaintrigiran njegovim strahom. „Pariz? Avion? Tri sata?” „Tako je. Ostani celu nedelju ili deset dana. Hoću da ideš umesto mene. Pokušao je da pronikne dublje u sebe ali je. Zapisuj. rekao je Alfredu. saglasio se Alfred oprezno. Ja ću se pobrinuti za njih.” „Doktor nije pominjao odmor. On je samo oprezan jer ne zna kako bi let mogao da utiče na ovo moje stanje. Posle toga ćeš se polako vraćati vozom. Moram da se promenim. ne . gotovo bezvredna. kao i uvek. . zahvalan što buka onemogućava dalji razgovor sa her Popovom i drugom dvojicom putnika. her Popov je kroz zaglušujuće zvuke motora povikao. „Koliko sam Bosnaunited 111 . Sve što budeš video biće korisno za novine. Alfred je ćutke potvrdio i nastavio da gleda kroz prozor. Budi slobodan čovek. sa verenicom Hildom bio u Parizu... Vreme je da naučiš kako se govori bogatašima. Gledaj kako naši neprijatelji piruju zbog Versajskog ugovora. složio se Alfred.znao je da to seže mnogo dublje. „Prvi put letite?” . Otvaranje je uvek doživljavao kao pretnju. Alfred se grčevito držao za ručke sedišta i zurio kroz prozor. Ako bude hteo... Upravo zato su mu ona dva razgovora u pivnici sa Fridrihom bila tako nesvakidašnja i oslobađajuća. a ti idi u Pariz. Jedan bankar. Doktor i žena su mi zabranili da putujem. Leteće jednim od novih Junkera F13. Biće ti potrebni.otkrivajući pri tom svoje blještave zlatne zube. Nemačka marka je napolju. Ne.E pa onda idi i spakuj se. i ti ćeš im predstaviti partiju. Ali ako vam doktor savetuje odmor. Možda je samo želeo da izbriše svoju baltičku prošlost i da se ponovo rodi kao nemački građanin u Otadžbini. gubio nit.” „Žao mi je zbog vaše bolesti. ima tamo važan poslovni sastanak.” „Šta treba da radim tamo?” „Hoću da ideš sa her Popovom na sastanke sa potencijalnim finansijerima naše partije.” Prilikom poletanja. her Popov je pristao i da ti obezbedi pozamašnu sumu francuskih franaka. zašto je zapravo bio tako loš u neobaveznim razgovorima? Tako zatvoren? Zašto nije rekao Ekartu da je jednom. ali ne mogu jer sam juče imao nekakav nelagodan bol u grudima. ne. Planirao sam da mu se pridružim. „Baš tako. gledajući kako Minhen svake sekunde postaje sve manji.. Danas leti sa dvojicom saradnika i pristao je da nam pribavi veća sredstva od tamošnje zajednice Belih Rusa. her Ekart. Upravo za sledeći broj pišem tekst o tome zbog čega i mi opet moramo da povećamo cenu novina. ne bi trebalo da vas ostavim da sami priređujete dva sledeća izdanja. Razmišljao je o Ekartovoj primedbi o druženju. sa tetkom. neposredno pred izbijanje rata. A i ovde jedva da išta vredi!” „Vekna hleba je svakog dana sve skuplja”.

naravno. U Belgiji je ustanovio da Brisel nije po njegovom ukusu i gnušao se pri pogledu na belgijske upravne zgrade u kojima neprijatelji Nemačke nikada nisu prestali da smišljaju nove metode za pljačkanje njegove Otadžbine. a ipak. I to na tako dobrom ruskom. Izvrsnom ruskom jeziku.ti mu se diviš . Znao je samo da mu problem Spinoza i dalje odzvanja negde duboko u glavi. I kako je samo ukazao na nedoslednosti u svetim spisima i na apsurdnost Bosnaunited 112 . u Amsterdam. restorani su b ili krcati. Naša parlamentarna demokratija je fatalno oslabljena najezdama boljševika. Francuska je. Alfred nije imao nikavu predstavu o tome za čim traga. a ja vam obećavam da ćemo se na kraju obračunati sa čitavim tim parlamentarnim sistemom. Taj Jevrejin Spinoza ga je i dalje kopkao.osim za Jevreje i boljševike. da bude sve za sve ljude . U vozu je otvorio Traktat na stranici kod koje je prethodne noći zaspao. Mi imamo dugoročni plan. ‘nemačka’ desna. baš kao što me j e her Ekart i uveravao da će biti. her Rosenberg. „Dobro obavljen posao. Doneo sam nekoliko primeraka tog programa u dvadeset i pet tačaka. preko Berlina. Sledećeg dana je posetio nemačko vojno groblje u Iperu. zajedno s Engleskom i Belgijom. drakonskim zahtevima za ratne reparacije. I ponovo ga je impresioniralo kako je Spinoza još u sedamnaestom veku neustrašivo dovodio u pitanje religijsku vlast. iz neobjašnjivog razloga njegova uznemirenost je rasla čim bi legao u krevet. i dalje sisala krv Nemačkoj. i ‘radnička’ opet leva! To je nemoguće. Ekart je bio u pravu . ‘socijalistička’ da je leva. zvanično ime vaše partije je sada Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija . sa sumornošću Berlina i siromaštvom i uzavrelošću Minhena. gde će svratiti kod Fridriha. Kako vaša partija može da bude sve to zajedno?” „Baš to Hitler i hoće. Ovi franci će vam koristiti na putovanju kroz Evropu. Prvi zadatak nam je da u nekoliko sledećih godina u velikom broju uđemo u Parlament.stvarno je radio previše. ne kopka on tebe.privukli su ga muzeji i galerije . Imao je problema sa spavanjem.i da se onda ukrca na voz za sever. A onda j e krenuo na sever. Rat je na Parizu ostavio neznatne ožiljke. Odlučio je da provede dva dana u Parizu . Vaše predstavljanje partije je bilo odlično. i kao da se borio protiv sna.” Na kraju zajedničkog dela putovanja. do Belgije i konačno Holandije . Odatle će krenuti na dug povratak vozom.Spinozine postojbine. Ne. budi pošten . stanovnici su izgledali dobro uhranjeni. Alfred nikada nije vratio biblioteci primerak Spinozinog Teološko-političkog traktata i često bi noću u krevetu čitao po nekoliko paragrafa. Bila je to još jedna tema za razgovor sa Fridrihom.” Slobodna nedelja pred njim! Kakvo je zadovoljstvo naprosto lutati gde god poželiš. Ali prvo moramo da osvojimo vlast. Upravo su to reči koje je Hitler koristio mnogo puta u razgovoru sa mnom. rekao je sebi. Tumaraj ući ulicama Pariza. gde su Nemci pretrpeli užasne gubitke u svetskom ratu i gde se Hitler tako hrabro borio.” „Čemu tako glomazno i zbunjujuće ime? ‘Nacionalna’ implicira da je desna. her Popov je darivao Alfreda debelom kovertom francuskih franaka.Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei?” „Da.” „Parlament? Verujete da su neuke mase sposobne da vladaju?” „Ne. Alfred je poredio vedrinu i izobilje koje je uočavao svud oko sebe.baš kao i Gete. Svi su bili zadivljeni. I u svom novom programu je vrlo jasno definisao ciljeve partije.zdls razumeo.

te septičke jame mešanih rasa. Ipak. zasvođenih hrišćanskih prozora i mavarskih duboreza.i pozvaću Hitlera da mi se pridruži. robusnija.kako Spinoza može da bude Jevrejin? Sva ta neprestana religijska indoktrinacija. Ali do tog trenutka.užasna mešavina grčkih stubova. Ona je bila izgrađena 1675. Kad bi tvrdnja da se u Svetom pismu nalaze greške značila bogohulstvo. jednim udarcem. Pridruživši se turističkoj grupi. a on i dalje odbacuje jevrejskog Boga i jevrejski narod. Amsterdam mu se dopao mnogo više od Brisela. Alfred je plovio amsterdamskim kanalima i u pauzama obilazio znamenita mesta. a potom u Amsterdam. proklamovala zakone o čistoti krvi (Limpiezas de sangre) koji su zabranjivali da preobraćeni Jevreji zauzimaju uticajne pozicije u vlasti i u vojsci. i koja je predstavljala najgoru vrstu jevrejskog bućkuriša . Poslednja stanica je bila na Jodenbrejstratu. Bila je dovoljno mudra da shvati da izopačenost Jevreja ne potiče iz religijskih predstava . u petnaestom veku. ogromnoj zgradurini. Kuća je odavno srušena i na njenom mestu je podignuta velika katolička crkva Mojsija i Arona. de Spinoza.u njemu je moralo biti nejevrejske krvi. čijoj se ludosti nikada nisam mogao dovoljno načuditi. zanimljivih rezultata. kojom će. Spinozi biti zabranjeno da uđe u bilo koju sinagogu ili da uopšte razgovara sa nekim Jevrejinom. Baš pre nedelju dana otkrio je da je kraljica Izabela. 38 A gle kako je. i manje pretenciozna. Ali morao je da izbriše ovu sliku samo nekoliko minuta kasnije. možda zbog holandske neutralnosti u svetskom ratu.” Kakav paradoks! Jevrejin koji je i hrabar i mudar. dvadesetak godina posle ekskomunikacije. u svojim genealoškim istraživanjima ustanovio je samo da je Spinozin otac.zdls verovanja u božansko poreklo jednog dokumenta izrešetanog ljudskim greškama. Alfred je jedva čekao da sve to ispriča Hitleru. istraživanja su ga dovela i do nekih neočekivanih. Nedaleko od obe bilo je mesto gde se rodio Spinoza. u koju je moglo da stane dve hiljade ljudi. s posetom Velikoj sefardskoj sinagogi. Mihael Dešpinjoza. odvratnoj. Kako bi Hjuston Stjuart Čemberlen reagovao na problem Spinoza? Zašto ga ne bi posetio u Bajrotu i upitao ga šta misli o tom problemu? Tačno. Spinoza je posedovao mudrost duše . I bio bi u pravu . Alfred je to znao.počivala je u samoj njihovoj krvi. mračnija. verovatno poticao iz Španije i da je početkom sedamnaestog veka emigrirao u Portugal. S druge strane ulice nalazila se velika sinagoga Aškenaza. Posebno su ga zagolicali odeljci gde je Spinoza iskaziavo prezir prema sveštenicima i rabinima koji umišljaju da imaju povlašćen pristup i poseban uvid u Božju reč. kad je u svom vodiču pročitao da Spinoza nikada nije kročio u tu sinagogu. Sa smeškom se prisećao 38 B. ali držeći se po strani. potkrpio jevrejske mistične zilote: „Čitao sam i poznajem kabalističke tričarije. I ona je to ozakonila! Svaka čast kraljici Izabeli! Zbog toga je promenio mišljenje o njoj. Uostalom. Teološko politički traktat. zar nas dvojica nismo njegovi intelektualni naslednici? Najverovatnije bi Čemberlen zaključio da Spinoza i nije Jevrejin. verovatno sa potajnim osećanjem trijumfa zbog vlastitog oslobođenja. Alfred je zamišljao Spinozu kako stoji pred centralnom platformom dok ga rabini neznalice kunu i proklinju i onda odlazi. kojim bi imenom trebalo nazvati one koji mu podmeću sva uobraženja svoje mašte i koji. unizujući Pismo prikazuju pisce svetih knjiga kao decu koja mucaju i sve brkaju. Ranije ju je uvek povezivao samo sa otkrićem Amerike . to ću i da uradim . Bio je to očigledan primer onoga u šta su obojica čvrsto verovali da su judaizam i hrišćanstvo dve strane jedne iste medalje. Bosnaunited 113 .

Na drugoj ploči je pisalo: AVAJ. bilo ih je više od stotinu. Taj čuvar je bio poseban prizor! Očigledno se danima nije brijao. DO 1663. mesto gde se nalazio Spinozin muzej. A onda je trebalo platiti ulaznicu jevrejskom čuvaru. stajalo je da su izdavači tu knjigu smatrali toliko 39 Stotinu pedeset i jedna Bosnaunited 114 . u maloj staklenoj vitrini bili su izloženi primerci prvih pet izdanja (iz 1670. koji je izgledao kao da se upravo probudio iz dremeža. Razgledajući unaokolo. koje je očajnički vapilo za pranjem. i u legendi ispisanoj na holandskom. u otrcanoj odeći.pa. „Honderd een en vijftig39”. Police su bile pretrpane teškim tomovima. odgovorio je Alfred. Govorim samo nemački i ruski”. francuskom. ukoričenim u tvrde omote koji su poticali iz sedamnaestog veka ili bili još stariji.” Sledećeg jutra ukrcao se na parni voz za Rejnsburg. Prva soba nije bila naročito interesantna . u svakom slučaju.u čemu je razlika? Sve je to deo iste religijske podvale. bila je smeštena Spinozina lična biblioteka. čuvar je dobacio. tvrde drvene klupe sa šest sedišta učinile su da izgleda mnogo duže. onoj koja je obradovala Alfreda. Svaki je bio otvoren na naslovnoj strani. Razočarano se osvrnuo oko sebe: čitav muzej se sastojao od dve nevelike sobe.„Ein hundert ein undfunfzig”. Debeo crveni gajtan razvučen između četiri stuba sprečavao je da se priđe bliže knjigama. „Ne znam holandski. Na susednom zidu. godine) Teološko-političkog traktata . protestantizam . izložena na bočnom zidu u šest stopa dugačkim policama pokrivenim staklom. Muzej je. Spinoza je bio okružen idiotima. nakon čega se čuvar smesta prebacio na odličan nemački . KAD BI SVI LJUDI MUDRI BILI I VIŠE DOBRA ČINILI OVAJ SVET BI RAJ POSTAO A SADA JE MAHOM PAKAO Baljezganje. katolicizam.ali u drugoj. do koje je na kraju stigao konjskom zapregom. Alfred je bio jedini posetilac. pomislio je Alfred. Alfred je pokušao da izbroji naslove .knjige koju je Alfred upravo nosio u svojoj torbi. Tu je zaista ležalo blago. Stanica najbliža seocetu Rejnsburg bila je tri kilometra udaljena od njegove destinacije. činila jedna mala kuća od grubog kamena sa brojem „29” i dve ploče na pročelju. Iako je to bilo samo dvosatno putovanje. i poredanim uglavnom uspravno . Provirivši preko novina iz svoje stolice u uglu. SPINOZINA KUĆA DOKTOROVA KUĆA OD 1660 FILOZOF B. Stari plug na stazi ukazivao je da su verovatno zemljoradnici. zapravo. a ispod krmeljivih očiju su mu kao vreće visili podočnjaci. obe sa malim kockastim prozorima koji su gledali na jabukov voćnjak iza kuće. Vrata muzeja bila su tako niska da je morao da sagne glavu kako bi ušao. engleskom i nemačkom. DE SPINOZA ŽIVEO JE OVDE OD 1660.zdls Hitlerove dobre konstatacije .tu se nalazila originalna oprema za brušenje sočiva iz sedamnaestog veka .samo su oni veći bili položeni horizontalno.i vratio se svojim novinama. jedva dva i po sa tri metra.taj neverovatni čovek je tako vesto baratao rečima: „Judaizam. ustanovio je da je polovina kuće bila muzej a da je u drugoj polovini stanovala neka seoska porodica koja je koristila bočni zaseban ulaz.

” „Jednom Jevrejin . „Dobro me pogledajte. Čuvar je glavom pokazao Alfredu na knjigu posetilaca i pozvao ga da se upiše. Slobodni zidari. ovo je privatni muzej. Pošto je to učinio. Proveo je skoro ceo dan čitajući u ovoj biblioteci i pišući pesmu posvećenu Spinozi. bacio novine i pritrčao. Pitao sam da li ste Jevrejin.” Alfred je ustuknuo. „Ne dovoljno”. „Šta radite?” viknuo je. Ovo je prva strofa te pesme. „Aha. upro prstom na potpis Alberta Ajnštajna (sa datumom 2.” „Ko ga izdržava? Ko plaća troškove?” „Društvo Spinoza. Razumete?” Čuvar ga je ljutito gledao. Prišavši stolu.” „Pokušavam da vidim naslove. ponosno rekao. novembar 1920) i. „to je njegov rukopis .” Čuvar se sagnuo da bolje pogleda njegov potpis. Štaviše. Alfred je prelistao nekoliko stranica.” . Bosnaunited 115 . Poznati naučnik. Ja sam i filozof i urednik novina. a sad ste filozof?” . godine: Georg Rosental. Izgubio je ravnotežu i svom težinom se sručio pred policu.čuvar se vratio na početnu stranicu velikog registra posetilaca i pokazao prvi potpis iz 1899. Proklinjući ga u sebi. „Holandska vlada?” „Ne. „Ali Spinoza nije bio Jevrejin.. na svakom od ovih pet izdanja pisalo je da je štampano u drugom gradu. prvo ste iz novina.” „Jidiš. Alfred je ponovo prišao polici sa Spinozinim knjigama i u pokušaju da pročita naslove nagnuo se preko gajtana koliko god je mogao.I jedno i drugo.” „Aha. pažljivo pregledajući ostala imena. Čuvar je skočio iz svoje stolice u uglu. pokazao je na mali uramljeni list papira koji je visio na suprotnom zidu. rekao je i odgegao se nazad do svoje stolice.uvek Jevrejin.A što morate da ih znate?” „Ja sam filozof. „Ko vodi ovaj muzej?” upitao je. Pogledajte”. Rozenberg? Bist an undzericker?” „Šta govorite? Ne razumem. niti ime autora. Jevreji su ga ekskomunicirali.napravio nam je prepis.zdls opasnom da nisu navodili ni svoje ime. kako bi se uverio da knjige nisu oštećene. Privatni jevrejski dobrotvori. Jevrejski pseudonaučnik daje jevrejsku auru čoveku koji je odbacio sve što je jevrejsko. Ovaj ovde čovek je platio za kuću i najveći deo biblioteke” . Zašto toliko zapitkujete?” „Ja sam pisac i urednik jednih novina u Nemačkoj. „Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku.” Alfred je prišao i pročitao: O kako volim tog plemenitog čoveka više nego što reči mogu iskazati A ipak. tapkajući po njemu.. I više od toga. čuvar je prevrnuo nekoliko stranica unazad. Hoću da vidim odakle je crpeo ideje. Zar vam ličim na Jevrejina?” Čuvar ga je odmerio od glave do pete. bojim se da ostaje sam sa svojom blistavom aurom Umalo nije povratite Još baljezganja. „Jeste li ludi? Ove knjige su neprocenjive.

Muzej se sad zatvara.” „Aha.kad osvojite Nobelovu nagradu moći ćete da zagrlite svaku knjigu u ovoj biblioteci. I niste rekli ‘inspirisan’.” „Obećavam vam her filozofe-uredniče Rozenberg ..” „Znam tačno šta ste mislili. a ne da ih prikrivaju.. ovo je talmudska rasprava. dlake koje su mu nicale iz prljavih mesnatih ušiju. „Je l’ to tako teško razumeti?” „Razumem ja mnogo toga. Platon je uticao na sve. Jevreji zarobljavaju velikog filozofa koji je prezirao Jevreje. piljeći posebno u njegove opuštene usne.” „Kad biste vi išta znali o bilo čemu na ovom svetu.I to mi je neki muzej. jednom od vaših. zar ne? To je ono što vi i vaš narod volite da radite. Došli ste da ga uništite. Kant je uticao na Hegela. debeo nakazan nos.. Da dokažete da je pokrao ideje.zdls Alfred mu je uzvratio istim besnim pogledom.” . Vaše reči su doslovno bile ‘odakle je crpeo ideje’. To je to: vi niste rekli ‘uticao’. a druge držite tri stope daleko. Vi prokleto dobro znate šta sam ja mislio. To je nešto drugo. da provede ceo dan proučavajući biblioteku. znali biste i da je svaki filozof pod uticajem i isnspirisan drugim filozofima koji su mu prethodili.” „Niste vi ovde došli da naučite nešto više o Spinozi. Dozvolili ste Ajnštajnu. Bosnaunited 116 . Nikada neće zaboraviti ovaj dan.. Izađite napolje. inspirisan..” Alfred je video pravo lice pakla: jevrejski čuvar sa vlašću nad jednim arijevcem. Jevreji blokiraju pristup nejevrejima. Šopenhauer na Ničea.” „Da li shvatate da je Spinoza vrlo važan filozof? Zašto njegove knjige držite na tolikoj udaljenosti? Zašto ovde ne postoji katalog knjiga? Pravi muzeji služe tome da prikazuju stvari.” „Uticao. To je najobičnija stvar koju.

pergament. I. Dirk se ukrcao sa stvarima. uz Dirkovu pomoć. verovatno. otac se okrenuo ka njemu i rekao. Često je. Da nije kreveta i knjiga. i ponosio se što poseduje tako malo stvari. ogrće talit 40 i vezuje tefilin . i toliko mu je dosađivao pitanjima o tačnoj proceduri. uzvratio je Bento. čitavog života. „Ovim. Čuvaćemo ga dok ne napuniš dvanaest godina. niti koje su upotrebljene za vezivanje.roš” . i kako su ga istovremeno odbijali i privlačili.dva para pantalona. na najvišoj polici ugledao svoj tefilin. veš.bile su pričvršćene dve kožne trake. a onda ćemo odložiti tefilin dok ne dođe tvoje vreme. sa nezasitom radoznalošću gledao kako otac ujutru. pokupio je brijač.tim istim kutijicama koje je Bento sada držao u rukama. lulu i duvan. „sledim Toru. Zakoni ponovljeni 6:8 Bosnaunited 117 . ti i ja ćemo početi zajedno da vezujemo tefilin. Sećanja stara petnaest godina isplivala su mu u svesti. i nežno ih uzeo pomislivši da je to.27 JULI 1656 Dve ulice dalje od sinagoge Talmud Tora.za glavu . dva bela okovratnika. 40 41 Talit . ali samo ovog puta.) Jednog dana. a Bento se vratio da. Reči Zakona ponovljenih upućuju nas. kao nomad. Kakvi neobični predmeti! A neobično je. poslednji put da ih drži u rukama. Za kutijicu sa oznakom .činio je to svakog radnog dana u nedelji. Osvrnuvši se poslednji put po sobi. a onda. tri košulje. kao dete. Baruh.sve je poticalo od košer životinja. ali još nije vreme. posle smo nekoliko dana. sapun. probati. 41 Nekoliko dana kasnije.molitveni šal ili ogrtač Peta knjiga Mojsijeva. „Želiš da znaš šta radim. kao i svim drugim stvarima”. mogao bi da živi sasvim nesputano.” Bento je bio toliko uzbuđen pomišlju na to.zdls Poglavlje 21 AMSTERDAM . (Tefilin se nikad nije vezivao na Šabat. pre doručka. otac je došao kući s poklonom . „Ovo je za tebe. Slažeš li se?” Bento je spremno zaklimao glavom. a onda. u torbu koju će sam poneti do Van den Endenove kuće. naravno . ‘i veži ih sebi na ruku za znak i neka ti budu kao počeonik među očima.. kad bolje razmisli.koža od koje su bile napravljene. spakuje ostatak svoje imovine . Torba nije bila teška. „Danas ćemo. nekoliko nedelja pre tvoje bar micve. Za „jad” . i peškir. da je otac popustio. Bento je. trake .onu za ruku samo jedna dugačka. U obema su se nalazili pergamenti sa stihovima iz svetih spisa. Potom su natovarili krevet i knjige na baržu na Niuve Herenhrahtu kako bi ih prebacili do Van den Endenove kuće. gde će Bento privremeno živeti. spakovao svoju biblioteku od četrnaest knjiga u veliki drveni kovčeg i zatim rasklopio porodični krevet sa baldahinom. objašnjavao je otac. cipele sa mesinganom šnalom. S pažnjom ih je zagledao. Posegnuo je za dvema malim kožnim kutijama sa trakama. zar ne?” „Da!”. Nije ga dotakao od dana kad mu je otac umro.

” Bento se prisetio neobične smirenosti koju mu je donelo obavijanje kožnih traka oko glave i ruku. (Blagosloven da si Gospode. na očevo zadovoljstvo. tik uz kosu. „Stavi je na čelo. činilo mu se da je skoro sjedinjen sa ocem.tačno do tvoje male slavine za ispuštanje vode. kao što ja radim. „Vežbaćemo zajedno. a onda ponovio molitvu tačno onako kako je otac izgovorio. veoma mu je prijao. „Ah. Vidiš kako ona formira slovo shin oko mog srednjeg prsta? Znam da to nije lako uočiti.. tako da završiš kod šake.” Bosnaunited 118 . I sada izgovori sledeću molitvu.) Otvorio je svoj molitvenik i pružio ga Bentu. kakva micva. otac ga je nežno poljubio u oba obraza. rekavši.zdls Otac je nastavio.” „Sada se vraćamo na tefilin šel jad traku i obmotavamo je tri puta oko srednjeg prsta. rekao je otac.” Baruch atah Adonai Eloheinu melech haolam asher kid’ishanu b’mitzvotav V’tzivanu al mitzvatyefillin. Osećaj omeđenosti. ti čitaj molitvu.” Ali Bento nije uzeo knjigu. kakav um. ali moraš da odoliš vezivanju tefilina sve do formalne probe.” Bento se prenuo iz sanjarenja kako bi osetio ukus reči „najveći od svih Jevreja”. Zatim na potiljku veži trake u čvor. Umesto toga. a onda obmotaj kožnu traku sedam puta oko ruke. gospodaru sveta koji si nas posvetio svojim zapovestima i naložio nam da poštujemo tefilin. Bentu je bilo dovoljno da samo jednom čuje reči molitve ili nekog drugog teksta i nikada ih više ne bi zaboravio. suze su mu tekle niz obraze. „Desna traka mora da ti dopre nešto niže .gledaj me. Dok se vraćao sećanjima. Otac je okončao lekciju: „Bento. A posle bar micve. tako da njihova tamnija strana bude okrenuta prema spolja i da ti leva traka dođe dovde” . tačno sedam puta . Stavi jad kutiju na gornji deo leve ruke. otac je zapevao propisani blagoslov: Baruch atah Adonai Eloheinu melech haolam asher kid’ishanu b’mitzvotav v’tzivanu I’hani’ach tefillin. koji je kožne trake vezao na isti način. i ne osam tako su nas učili rabini. Šta shin označava?” Bento je odmahnuo glavom.) I opet je. podigao je glavu da otac vidi da žmuri. naš Bože. osim za?. Evo ovako . licem prema srcu. stavi dve roš trake ispred ramena.ne šest. (Blagosloven da si Gospode. i tačno između očiju. gospodaru sveta koji si nas posvetio svojim zapovestima i naložio nam da vezujemo tefilin. „Hajde sada da nastavimo sa tefilin šel roš kutijom”. „Shin je prvo slovo u Shaddai (Svemogući). ovako kao ja .” „Za praznike i Šabat.visoko. „Sad.. Bento ponovio svaku reč. naš Bože.” Posle toga. Radi isto što i ja. Ozaren. stavljaćeš ga svakog jutra do kraja života. znam da nećeš zaboraviti nijedan od ovih koraka. neposredno pred tvoju bar micvu. povezivanja. „Sada. Zapamti. Svim srcem znam da ćeš biti jedan od najvećih Jevreja.otac je upro prstom u Bentov pupak i zagolicao ga. Gledaj kako ja to radim? Onda je obmotaj oko ruke.

pojavila se da bi ublažila bol usamljenosti. „Kako je to zanimljivo!” Nije voljno prizvao tu misao . majka. To bi užasno povredilo njegovog brata. sapun i knjige. maćehom Ester. pocepao je pismo i na brzinu sastavio poruku od nekoliko redova o važnim stvarima. koja je kreirala misli.poslednje reči. Gotovo istog trena. putovati dva sata do Van den Endenove kuće. donekle smiren. Usamljenost . stavio je kutijice u torbu pored brijača i sapuna. Bento je shvatio da je doneo ispravnu odluku. poticao iz jednog doba sputanog praznoverjem. Isakom i Mirijam. od kojih više niko nije bio među živima . i maćeha gledali. Da li je postupio nečasno ne ispunivši želju svog oca? Zavrteo je glavom. vratio se u sadašnjost. šapnuo je samom sebi. Kako je to moguće? Je li to duboko u njemu postojala sila nezavisna od svesne volje. Sve ostalo ostavljam tebi. Zamišljao je kako bi izgledalo da u tu šetnju ode narednog dana: svi bi skretali pogled i gomila bi se razdvajala pred njim. saznanja da nikada više neće ponovo šetati ovim ulicama prepunim sećanja na mladost.spoznao ju je sada kao nikad ranije. Ali šta da radi sa očevim poklonom. Simonova tezga s haringama. Uzeo sam krevet koji mi je otac testamentom zaveštao. avaj. koju je stavio na kuhinjski sto: Gabrijele . ulicama Gabrijela i Rebeke i svih prijatelja iz detinjstva. Ali sada se ta veza prekida. i mrtvim bratom i sestrom.zdls „Da.bolom beskućništva. kao da je leprozan. tako da je imao vremena da poslednji put prođe ulicama jevrejske četvrti u kojoj je proveo čitav život. Ubuduće. a onda seo da napiše dugo i nežno pismo Gabrijelu. zagledao se u čudne male kutije i. Gabrijelu će. blažen bio.” Otac ga je poljubio u obraze. pružala zaštitu i omogućavala mu da ide dalje. Otac je. nikada više neće gledati ništa što su i njegov otac. računajući usputne stanice. Na pola posla. koračali su tuda i pogledi su im se zaustavljali na istim prizorima: Mendozina košer mesara. kao i svima u kongregaciji. shvatio je da je to ludost.sa ocem i majkom. jer su ga sablasno puste ulice podsetile da su gotovo svi koje je poznavao u tom trenutku bili u sinagogi i slušali Rabi Morterino proklinjanje imena Baruh Spinoza i naređenje da ga zauvek izbegavaju. Ne želeći da dodatno povređuje brata. Morao je da ga ponese sa sobom i kasnije odluči šta će s njim. i suseda. Iako se mesecima pripremao za ovaj trenutak.” Bento je pustio da slika oca iščezne. Za sada. izgubljenosti. Bosnaunited 119 . Kao da je njegov um time sam nastojao da povrati ravnotežu. uključujući i naš celokupan posao onako jadan kakav jeste. na trenutak zažalio zbog toga što više nikada neće staviti tefilin. i kao svaki Jevrejin. Ove ulice su bile njegova poslednja opipljiva veza sa mrtvima. Peške je mogao da prede tu razdaljinu za pola sata. ulicama kojima je nekada šetao sa najdražima. Manuelova pekara. Ostavivši torbu. „Sloboda”. primetio je kako mu se u umu rađa suprotna misao. heremom biti zabranjeno da čita bilo šta što on napiše. u kratku šetnju. svoju odeću. da ga Gabrijel nađe. bio je zatečen neočekivanim bolom koji mu je prostrujao celim bićem . uputio se. Prolazio je pored nanizanih malih radnji. Znao je da će barža koja je nosila njegov krevet i knjige. svojim tefilinom? Nije mogao da ga ostavi tek tako. i nikada više doživeti taj prijatan osećaj omeđenosti i spajanja. Mihaelom i Hanom. Pogledavši ponovo u tajanstveno prepletene roš i jad trake. I oni i on. „Baš kao ja. ali je ubrzo osetio potištenost.

” Bento se zaustavio na mostu na Ververs kanalu i preko hladne kamene ograde zagledao u mastiljavo plavu vodu. naravno. Jevreji su obožavali. Ponovio ih je više puta.od molitvi.zdls „Da. ne zaustavljajući se. uočio da je narod Izraela u celini. obično dete. počinio greh na koji ga je Bog preko Mojsija najviše upoz.nekad banalnim. I niko ga više nikada nije ni postavio. Kad god nešto radiš u životu. Sve vreme koje mu je preostajalo posle obreda posvećivao je njihovom čitanju. čitav narod Izraela? Da je tome prisustvovalo više svedoka nego bilo kom drugom događaju u čitavoj istoriji. nekad mudrim čitave armije teologa koji su svoje živote proveli pišući o smislu i značenju Božjih reči u svetim spisima. iz noći u noć. već idole od hartije i mastila. Plašio sam se skandala. Ali Mani je. Rabi Mortera je lagano podigao glavu. Tim bolje .primoravaju me da ne činim ono što ni svojom vlastitom voljom ne bih učinio. okapavao je nad rečima . niz ulicu u pravcu očeve pekare. i o opravdanju i posledicama 613 propisanih micvi (zapovesti). i bez ikakvog znaka da ga je prepoznao. „Kako možeš ti. Više nisam Jevrejin. lekcije su postale okultne i izlazile iz okvira vere. Svuda na svetu. Kad se na času jevrejske istorije. Bento je začuo korake koji su mu se žurno približavali. Niti je iko osim Benta.u to ga je uverio pogled Rabi Mortere. on usudio da upita kako je Bog mogao da napiše dokument koji sadrži toliko protivrečnosti. Više nisam Jevrejin. Nebrojeni sati posvećeni tefilinu. svog debeljuškastog i malo sporoumnog ali odanog školskog druga. Pevanje propisanih molitvi tri puta dnevno u sinagogi. ne zlatne idole. preko mosta. svojim stavom neupitnog poštovanja prema Tori. ti j edini. niko od njegovih učitelja rabina i nijedan drevni teolog nikada nije doveo u sumnju valjanost osnovnog teksta. Prožela ga je jeza. prisećajući se svojih proučavanja religijskih komentara. niti se zapitao da li su knjige Mojsijeve zaista bile reči Božje. A onda. Konačno si oslobođen jarma tradicije. i prijatelja od rođenja. herem je postao stvarnost! On je. i praznoverja.Bento je već neko vreme imao naviku da sa sobom vodi poduže razgovore . Iz dana u dan. Seti se beskrajnih sati nabrajanja svih grehova po abecedi i udaranja u svoje nedužne grudi. Progutao je ovu činjenicu i pomislio. promrmljao je Bento i oslušnuo zvuk tih reči. znao da će se desiti . samo projurio pored njega. Po navici mu se osmehnuo i zastao da ga pozdravi. i onda opet kad god piješ vodu ili jedeš jabuku.„sloboda je protivotrov. Seti se kako si čeznuo i žudeo za slobodom .” Rabinov ton je celom razredu davao do znanja da nijedan učenik nikada više ne treba da postavi tako glupo pitanje. i molitvi za oproštaj. rekao je . ili uzmeš neki drugi zalogaj hrane. stotine hiljada ljudi.oravao: idolatriju. ugledao je Manij a. da dovodiš u pitanje Boga kao tvorca i da pretpostavljaš da znaš nešto o Božjem beskrajnom znanju i Božjim namerama? Zar ti nije poznato da su predaju Zakona Mojsiju videle desetine. Seti se koliki deo života ti je bio okovan ritualima. tokom nebrojenih sati. rado stupam na put koji mi se otvara. kako mu se činilo. pre više od dvanaest godina. i rituala. Više nisam Jevrejin. kao i prazne ulice i Rebekin šamar. kad je kod Rabi Aboaba započeo proučavanje kabale. Bento je uzdrhtao. Život je Bosnaunited 120 . pekarovog sina. Gledajući kako mali brod nestaje u sporednom kanalu. i polako se upoznavao sa tajnovitim značenjima svakog slova i grananjem brojeva pripisanih tim slovima. Pa ipak. sloboda”. zagledao se u njega s nevericom i odgovorio. koje kontrolišu svaki aspekt života Jevrejina. Ali Manijevo okretanje glave bacilo mu je tu stvarnost u lice. ali pošto tako žele. Podigavši pogled. „Ja više nisam Jevrejin”. Dakle. od kojeg mu je još uvek brideo obraz.

nema mesta na putu ka blaženstvu. Baruh Spinoza. I uopšte.zdls izgledao hladno i bezdušno. Nekoliko meseci pre toga. onda šta sam? Potražio je u džepu beležnicu koju je uvek nosio sa sobom . svakome j e. kad više nije Jevrejin. Sada je kao nejevrejin mogao da živi mirnije. „Baruh Spinoza. Možda će sada. Zastajao je da ponovo pročita komentare koji su posebno jačali njegovu odlučnost. i možda će biti u prilici da razmenjuje misli sa neznabošcima. čovek će jedva moći da im se prilagodi bez velike promene samoga sebe. Za Benta je nipodaštavanje razuma bilo besmisleno. moći da misli i piše onako kako je želeo. Samo su slobodni ljudi jedni drugima istinski od koristi i vezuju se među sobom najvećom nežnošću [vezom] prijateljstva. Slobodan čovek ne radi nikad podmuklo. začuo je preplašen glas kako ga doziva. a ne preko proročkih Mojsijevih spisa. Skrenuvši desno u malu ulicu.onu istu u koju je zapisivao kad ga je Van den Enden prvi put video. ne bi trebalo da bude u stanju da živi životom razuma? Silazeći s mosta. Jevreji su oduvek smatrali da za istinske stavove i životni plan do kojeg se dolazi razumom. prema najvišem pravu prirode.” 42 Spinoza. 42 Bento je sklopio beležnicu. Iznenada. i krenuo nazad pustim ulicama prema kući da pokup i stvari. dopušteno da čini ono što sudi [smatra] da doprinosi njegovoj koristi. kad je izopšten. Slobodan čovek koji među neznalicama živi trudi se koliko može da izbegne njihova dobročinstva. Ali život je bio hladan još otkako su mu umrli otac i maćeha. Bosnaunited 121 . Etika. Bento se prećutno zavetovao da će živeti bogougodno u poštenju i ljubavi. iznenada je pomislio. A od danas više nije bio Jevrejin. seo je uz ivicu kanala i potražio odgovor među mislima zabeleženim u poslednje dve godine. i zar sada. ustao. nego uvek pošteno. Šta sam ja? Ako nisam Jevrejin. Ako se nalazi među takvima koji se ni malo ne slažu sa njegovom prirodom.

Prišao je stražaru i upitao ga kako da stigne do tamo. olovka. u belom mantilu prepunih džepova iz kojih su virili baterijska lampa.i nikad nisam čuo za NSDAP.zdls Poglavlje 22 BERLIN – 1922 Berlin je tog prvog dana proleća izgledao baš onako kakvim ga je Alfred i pamtio posle kratkog boravka u zimu 1919. kako komunista tako i socijaldemokrata. odgovorio je vojnik. konačno privukao pažnju nervozne službenice i izjavio. Ovaj ga je odmerio od glave do pete i odbrusio.” Portir na glavnoj prijavnici je odmah znao ko je Fridrih Pfister. uh .” Pred prijavnicom u drugoj zgradi bilo je toliko mladih i sredovečnih muškaraca. „Šta ste rekli?” „Za koga ste glasali?” „A to”. neprekidna blaga kiša što naizgled nikad ne dopire do tla. sa čeonim ogledalom na glavi i stetoskopom oko vrata.ne možete je promašiti .” „Ne znam ni za kakvog Hitlera”. da. izađite u dvorište i onda pravo napred do sledeće zgrade. pribrao se. Bosnaunited 122 . molim vas. Berlin”. zapamtite ime Hitler. još uvek u sivim vojničkim šinjelima. osim vojnika koji su stražarili na svakom ćošku. samo pravo. .” „Mnogo vam hvala. Na kraju njihovog poslednjeg susreta. gospodine. Berlin je bio opasan grad: svakodnevno su se događale nasilne političke demonstracije i ubistva.” Dvadesetak minuta kasnije. Granitno nebo. sumorno sede u nezagrejanim radnjama. ljubazno se osmehujući.” Ona ga je pogledala pravo u oči. oftalmoskop i drveni depresori. Alfred je bio zgodan mladić.to je najveća bolnica u Berlinu. pre četiri godine.” „Čim završi pregled reći ću mu da ste ovde. „Glasali ste za?” Zbunjen. „Kazaću vam za koga ću glasati na sledećim izborima: za Adolfa Hitlera i anti-jevrejsko-boljševički program NSADP. Uveravam vas da će hteti da me vidi. „Molim vas. „Vaše ime?” „Alfred Rozenberg. Vrlo brzo ćete i vi glasati za njega. her doktor Pfister je savetnik u ambulanti na odeljenju za nervne i mentalne poremećaje. toplo se nasmešila Alfredu i dala mu znak da krene za njom do velike kancelarije. Šarite. Prođite hodnikom sa vaše desne strane. i trgovci koji umotani u nekoliko slojeva odeće. na papiriću koji je Alfred najpre pocepao i bacio da bi se odmah zatim vratio i sastavio komadiće. I. Ali sviđa mi se ta platforma. „O. Fridih je zapisao „Šarite bolnica. oštri hladni vetrovi. Alfred je uzvratio. „Idite tuda. da je Alfredu trebalo petnaestak minuta da se probije do šaltera gde je.” Pokazao je na ulicu sa svoje leve strane. Fridrih ga je čekao u punoj lekarskoj opremi. Na ulici Unter den linden nije bilo nikoga.. ja sam blizak prijatelj doktora Pfistera.

ovde ti je kao i u celoj Nemačkoj: mnogo stolova. jauknuo je Alfred. prekorevajući se u sebi. Alfrede. zapravo.” „Da. naravno. reći ću ti nešto o tvom bratu.” Bosnaunited 123 .u sobi mi je.” . a njemu tvoju adresu. ali se pre nekih šest meseci preselio u Brisel pošto je dobio dobro mesto u jednoj belgijskoj banci. I dalje je u remisiji sa svojom tuberkulozom.” „Da.jesi li slobodan tada?” „Potpuno slobodan. Kako si? Šta se desilo s tobom posle našeg susreta u Estoniji? Šta te dovodi u Berlin? Ili. Biće mi zadovoljstvo. zavalio u stolicu i duboko uzdahnuo. Niti kako. Nas dvojica smo se viđali jedno vreme u Berlinu.” Večera u bolnici.” „Ali kako si mogao da znaš? Cela Nemačka je ispremetana. biću posrednik i tebi ću dati njegovu. Eugen mi piše da nema predstavu o tome gde živiš.” „Doneću ti adresu posle večere . Fridrih se izvinio. sada gotovo praznu. hteo bih da mu pišem. lebervursta. samo sam u prolazu kroz Berlin. Zašto mu ne kažeš pravi razlog svoje posete? „Dobro.često mi peče slatka iznenađenja. seoskog Limburger sira. „Nemoj tako? Remisija je dobra vest.” Alfred je proveo popodne pešačeći po gradu i poredeći zapuštene ulice Berlina sa blistavim bulevarima Pariza. A šta si radio u Briselu? „Želiš da čuješ dužu ili kraću verziju?” „Dužu. nemam vremena da čujem odgovore. ali malo toga za pojesti. U sedam se vratio u bolničku čekaonicu. Hajde da popričamo uz večeru. Ako želiš. Moja reakcija se odnosila na ‘Brisel’. bilo je da si se nadao da ćeš dospeti do Nemačke. kao i uvek. hladnih kuvanih krompira i kiselog kupusa i krastavčića. „Kobasice u vozu. Zamolio sam kuvara za nešto posebno . „konačno možemo da se opustimo i porazgovaramo na miru. ali završavam u pola osam . Upravo sam proveo ceo dan tamo.” „Možemo se radovati desertu.. Da sam samo znao. Klinika je pretrpana. mnogo osoblja. Kad bi zima postala neizdrživa. velike prostorije bez prozora ispunjene mirisom kiselog kupusa. Ja sam. Imam dovoljno vremena. Fridrih je stigao tačno u pola osam i poveo ga do lekarske trpezarije. Sve što sam mogao da mu kažem na osnovu našeg susreta u Revalu. ovo je najbolje što mogu da ti ponudim. Eugen mi je upravo pisao i pita imam li vesti od tebe. rekao je Alfred.” „Naći ćemo se kod prijavnice u sedam i trideset. vidno iscrpljen. obavezno hladan obrok.” „O. možda živiš ovde? Kao što vidiš. Sada”. Nisu bile loše. koji se sastoji od tankih kriški birvursta. dobro. kakvo iznenađenje! Prijatno iznenađenje. Fridrih se. „Žao mi je. ne”. Prvo.I meni takođe. Nadam se da si danas već jeo nešto toplo?” Alfred je klimnuo glavom. ah. Pomislio sam kako bi bilo dobro da pokušam da te nađem”. Mislio sam da te više nikada neću videti. zalazio je u najtoplije prostorije nezagrejanih muzeja i tamo se zadržavao neko vreme. malo sam nestrpljiv sa ovim budalastim zapitkivanjem jer. gde je brojno osoblje žurno usluživalo goste u belim mantilima.zdls „Alfrede. „Vidiš. sin mu je jedan od mojih pacijenata.

Ti i Eugen ste sve što mi je ostalo od života u Estonij i . Novine ubrzano rastu i uskoro će postati dnevne. o slučajnom susretu sa Ditrihom Ekartom. Ali nisi završio. prijatnost koja je proisticala iz činjenice da j e o vlastitom životu pričao nekome ko je to istinski hteo da sluša. prošlogodišnjem objavljivanju Protokola sionskih mudraca. priču saopštavajući veliku tajnu: „Trenutno radim na vrlo važnoj knjizi čiji će naslov biti Mit dvadesetog veka. Da li bi ih objavio bez obzira na to? No. obuzimala ga je neka toplina. Saznao je da su Protokoli sionskih mudraca poznati kao zbirka govora održanih 1897. nije progovorio ni reč. Pričao je o svom bekstvu iz Revala poslednjim vozom za Berlin. kojima se razotkriva navodna međunarodna jevrejska zavera usmerena na podrivanje hrišćanskih institucija. o strastvenom odnosu sa Hitlerom. Sam Hitler mi je rekao da sam nesumnjivo najbolji kandidat. to bi bila moja priča. Predavač na psihoanalitičkoj konferenciji je pomenuo i da su ih neke beskrupulozne minhenske novine nedavno u celini ponovo objavile. otac mi je umro neposredno pre našeg poslednjeg susreta. Protokoli sionskih mudraca su privukli Fridrihovu pažnju. Ja držim do prošlosti . čuo je za taj spis na predavanju o večitoj ljudskoj potrebi za žrtvenim jagnjetom. i možda se sećaš. naučio je kako da sluša i razume. do 1923. „Ekartovo zdravlje se pogoršava”. svom poslu novinara i urednika. na kraju i u partiji doneti neku važnu ulogu. „To me brine jer bio je odličan mentor. bilo je to više od spremnosti: dok je govorio.zdls „Ali sigurno si umoran. Da li je Alfred znao da je to falsifikat? zapitao se Fridrih u čudu. uprkos činjenici da je više vodećih naučnih institucija ubedljivo dokazalo da su Protokoli čist falsifikat.” „Alfrede. Felkišer beobahter. Eto. Šta je sa Briselom?” Bosnaunited 124 . zadivljujuće je šta si sve postigao za ovako kratko vreme. nastavio je Alfred. ali i da razmisli pre nego što nešto kaže.” Alfred je spremno počeo da priča o svom životu u protekle tri godine. koje je jedan ugledni istoričar držao u Berlinskom psihoanalitičkom društvu.verovatno u nekoj iracionalnoj meri. ali u isto vreme znam i da će mi njegov odlazak u penziju otvoriti put i omogućiti da postanem glavni urednik novina Nacionalsocijalističke partije. Pričao je o glavnim postignućima pisanju knjige Trag Jevreja kroz mene vremena. A majka pre dve godine. Pre samo nekoliko nedelja.bio sam jedinac. Osnove devetnaestog veka. U intenzivnoj ličnoj psihoanalizi tokom poslednje tri godine. Zar nisi celog dana slušao ljude? Kad si počeo jutros?” „Radim od sedam. pristupanju NSDAP. Nadam se da će svakoj mislećoj osobi ta knjiga ukazati na dimenzije jevrejske opasnosti po Zapadnu civilizaciju. I duboko žalim što smo se poslednji put rastali pod onako neprijatanim okolnostima . Međutim. zajedno s činjenicom da sam blizak sa Hitlerom. razgovarati sa pacijentima nije isto što i razgovarati s tobom.” Alfred je okončao svoju. izazivanje Ruske revolucije i utiranje puta za jevrejsku dominaciju svetom. U stvari. da čujem dužu verziju. Ali ono čemu se najviše nadam jeste da će mi mesto urednika.samo zbog moje nepromišljenosti. Trebaće mi mnogo godina da je napišem. molim te. prelazeći na svoje planove. na Prvom cionističkom kongresu u Bazelu. ali očekujem da to bude nastavak velikog dela Hjustona Stjuarta Čemberlena. o vožnji stočnim vagonom do Minhena. Vratimo se u sadašnjost. Dakle.

Čim se vratim napisaću priču o tome. svi do jednog. i vlastitu smrt kako im se približava. s njom nikada zaista ne završavaš.” „Imaš moju reč. u košmarima. voleo bih da pišeš o tome. Neprekidno iznova preživljavaju svoju traumu. sad si završio obuku?” „Da. Alfrede. muče ih užasni napadi anksioznosti i depresije. mnogi se osećaju kao kukavice. izbegao je da uopšte pome ne posetu Spinozinom muzeju u Rejnsburgu. Budite strpljivi . „verovatno još više pogoršano tragedijom satanskog Versajskog ugovora. A šta je s vašim sinom Hansom? Kako je ove nedelje?” „Danju je bolje. her Štajner.” „Noćne more su uobičaj ene za njegovo stanje. ali je to prenebregao. da budem iskren. Ispričao sam svašta. u svakoj bolnici u Nemačkoj.” „Šta je s njegovim sinom?” upitao je Alfred kad se kuvar udaljio. za razliku od svih drugih oblasti medicine. Potpuno si u pravu. što me ohrabruje da se otvorim.” Alfred je bio na ivici da kaže Fridrihu da želi da promeni neke važne stvari u sebi. nesposobni da se koncetrišu. Uvek prođu. Bosnaunited 125 .” „I sve je to”. samo ne ono što te je interesovalo!” Alfred je potom detaljno opisao svoje putovanje u Pariz. Alfrede! Sigurno si ponosan na svoja postignuća. svi pate od krivice preživelih . Ali jedno mogu da ti kažem: sećaš li se onih ljudi koje si video u čekaonici? Svi oni. A. Slutim da. I tako je u svim čekaonicama za nervna oboljenja.” „Vrlo ste ljubazni. Treba nam više sredstava. Skoro svake noći ga čujem kako vrišti.proći će one.zdls „Ah. Fridrih. „Ne mogu da ti pričam ni o jednom pojedinačnom pacijentu. pate od iste stvari . Govorim o celoj jednoj generaciji Nemaca koja pati. Alfrede . Je l’ tako?” „Da. Pomogao bi nam svaki publicitet koji bismo dobili. Njegove noćne more postale su i moje. trebalo bi da znamo šta se događa u čekaonicama pariskih i londonskih vojnih bolnica. Iako se smatraju srećnim što su je izbegli. Alfred je upitao Fridriha. posebno o svojim težnj ama. Nemačka treba ovo da shvati ozbiljnije. Umesto da budu ponosni.. Počastvovan sam tvojim poverenjem. „Zanimljiva spekulacija. Nisam govorio o tako intimnim stvarima od našeg poslednjeg susreta. politiku.lekarsko načelo poverljivosti. Ima nešto kod tebe. dr Pfister. Izgubili smo tri miliona ljudi u ratu. „To su vrlo bogate tri godine.” Fridrih je primetio kako je Alfred vesto vratio razgovor na svoj teren. Tu si ti najvažniji instrument. da. kad se pojavio kuvar sa izdašnim porcijama tople Linzer torte. Belgiju i Holandiju. To je ogroman problem.sindroma ratne neuroze. Alfrede. vide svoje saborce raskomadane. Iz nekog nedokučivog razloga. veći deo formalne obuke. „Sveže ispečena za vas i vašeg gosta. ali i dalje ima užasne noćne more.krivice što su oni preživeli a toliki drugi stradali. verovatno. Ali psihijatrija je čudno polje jer. Danju im u svest prodiru zastrašujuće slike. Alfred je spremno dodao. koji je sve njihove patnje učinio besmislenim. i gotovo svaka porodica u Nemačkoj ostala je bez sina ili oca. tu je i bol porodica. naravno. Razmišljaju šta je trebalo da urade da bi spasili svoje pale drugove. her Štajner. „Znači. A noću. i kako su i sami mogli da umru. Da bismo se time pozabavili. Ti možda imaš sjajnu priliku da istražiš taj problem za svoje novine i.” Dok su lagano uživali u Linzer torti. ni sa kirn do sada nisi razgovarao o ovome. Strašne su njihove patnje: razdražljivi su.

malo je onih koji Spinozu čitaju i posle završetka studija. inteligentna. da su prosvetiteljstvo i uspon prirodnih nauka počeli s njim. Reci mi šta misliš o toj knjzi?” „Lucidna. Ti zaista jesi vrlo posvećen učenik. Nema sumnje da su naivna njegova zalaganja za demokratiju i individualnu slobodu. „rekao si da si bio u Amsterdamu i da moraš da se vratiš u Minhen. Nema mnogo takvih. I ti si pomenuo njegovu ulogu u usponu demokratije u Americi. Ja još uvek učim. Voleo bih da čujem. Ako primetiš bilo šta što bi moglo da mi pomogne da saznam nešto više o sebi. „Dakle”. pravog luksuza u ta gladna vremena. sa potpuno drugačijim pravilima razgovora . Možda me uhvatiš kako te čudno gledam. „Ta knjiga je Geteu donela toliko smirenja i jasnih uvida. ili koristim neku neadekvatnu reč. a rad na samorazumevanju je beskonačan. Nisam razmišljao o Spinozi od našeg poslednjeg susreta. Je li to istina?” Pogledao je Alfreda u oči. a ovaj je potvrdio. zaboravio na starog Benedikta. Bio si u pravu kad si mi je predložio. kako bi rekao moj prijatelj Hitler.takva mešavina rasa je katasrofa za jednu zemlju. Pomislio bih da si do sada.svet kakav nigde drugde nije susreo. „Dakle.” Alfred.” „Zadivljen sam. Usamljenik koga su Jevreji prognali. Alfrede. Pre Spinoze. sa svojom novom profesijom i uz sve te burne događaje u Evropi. čak i za Uskrs ili Božić. „Vraćam se nazad u univerzitetske dane i slušam predavanja svog profesora filozofije.” „Ne mogu to ni da zamislim. hrabra. Eugen mi je pričao da je odbijao da kroči u nju..” Alfred je zastao. Šta da kažem?” „Bilo šta što uočiš. Još jednom je ušao u Fridrihov čudan svet. nij e progovarao. Ali Berlin nije baš usput. „Dugo putovanje vozom bilo je savršena prilika za čitanje.zdls sam ti. Neki ga smatraju i prvim zapadnjakom koji je živeo otvoreno ne pripadajući nijednoj religiji.ili. vaš otac je na neki način bio istinski sledbenik Spinoze. Sećaš li se da si ponudio da mi budeš vodič i pomogneš mi da shvatim kako da je čitam?” „Sećam se. tako otvoreno protivljenje religiji bilo je nezamislivo. ‘cele te religijske podvale’.” Podigao je knjigu i pokazao Fridrihu. i koji je promenio svet. Odakle da počnem?” Fridrih je sklopio oči. „Završio sam je u vozu. Nadam se samo da sam još uvek u stanju. Sećam se kako je i vaš otac javno prezirao crkvu.” Alfred je posegnuo u džep od kaputa i izvukao Spinozin Teološko-politički traktat. Možda ću te pogrešno razumeti ili ti postaviti neumesna ili nezgodna pitanja. Sećam se da je rekao kako je Spinoza bio izuzetno značajna figura u istoriji ljudske misli. godinu dana ju je nosio u džepu. ne slažem se sa Spinozinim političkim gledištima. čije su knjige hrišćani zabranili. „Tako je”. Šta bih ja mogao da primetim. „Ali reci mi nešto više o Etici”. bilo šta. Čini se da on zastupa američki sistem. Tvrdio je da je Spinoza začetnik modernog doba. nastavio je Fridrih. To je razarajuća kritika judaizma i hrišćanstva . jer mi je um pretrpan raznim važnim i nevažnim stvarima u vezi sa mojom profesijom. nastavio je. prilično uzdrman. Osim profesionalnih filozofa. ili te prekidam dok govoriš. Alfrede. Američka Bosnaunited 126 . i obojica su uzeli poslednji zalogaj Linzer torte. Ipak. Opet se to dogodilo. Stvarno to mislim. i ta ponuda i dalje stoji.. a svi znamo kuda ide Amerika . Pogledaj samo gde su nas te ideje dovele u slučaju Nemačke danas. molim te da se ne ustručavaš da mi ukažeš na to.

. „Ne. bili su tu samo polica za knjige. „To je suprotnost ‘transcedericiji’. Spinozino poricanje bilo kakvog života posle smrti bilo je od presudnog značaja za filozofiju koja je sledila. Alfred je odgovorio. Neopisivo je bogata i bavi se gotovo svim važnim pitanjima filozofije . Desetak minuta kasnije. Sećam se da si mi pričao kako si u više navrata odustajao. dobrom i zlom.” Pošto se kuvar udaljio.” Fridrih je dunuo u čaj. evo nekoliko uopštenih komentara. „Mislim da je došlo vreme da počneš da je čitaš. Savetujem ti da ideš polako. i svi naši veliki mislioci. Možda samo Platonova Država ima tako širok opseg tema. Prvo . sećam se da je moj profesor filozofije naročito isticao Spinozino insistiranje na imanenciji. sudovima. već ga je naprosto smatrao Bosnaunited 127 .” „Jasna mi je ta tvrdnja. da je sve vođeno zakonima prirode i da je Bog potpuni ekvivalent Prirode. Hajdemo do moje sobe. Moj profesor je govorio da Spinoza verovatno nije razmišljao na taj način. ali je godinama nisam otvorio. srknuo gutljaj i rekao. ličnim identitetom. Podseća na Euklida. imaš li još uvek onaj svoj primerak Etike?” Kuvar je prišao stolu i poslužio im čaj.. on je jednostavno brilijantan. a ja sam te bodrio da istraješ. Šta još tu ima? Aha. „Pa. Bilo da se čovek slaže s njim ili ne. Moj profesor je tvrdio da je Spinoza bio najinteligentniji čovek koji je ikada hodao zemljom. Biću ovde još satima. upitao je Fridrih nakon što se osvrnuo i shvatio da su Alfred i on jedini preostali gosti.” Fridrih je zastao. kako je moguće da takve misli potiču od jednog Jevrejina? Alfred je pomislio da doda. aksiomima.” Fridrihova soba u lekarskoj spavaonici delovala je spartanski. Alfrede. Đavolski je teško za čitanje i niko nema objašnjenje zašto je izabrao da piše baš tako. slobodom i determinizmom. a on je pak bio inspirisan Spinozom. bojim se da ga ipak zadržavamo.” Fridrih se ponovo osvrnuo na praznu trpezariju. radni sto. „Mi vas zadržavamo?”.vrlinom.i najvažnije . Da vidimo.zdls Deklaracija o nezavisnosti je inspirisana učenjem britanskog filozofa Džona Loka. da. Siguran sam da su to uočili i Gete i Hegel. prirodom Boga. dr Pfister. jer ti je izgledalo neprobojno.ne dozvoli da te obeshrabri njegov geometrijski stil. sa preciznim definicijama. Ja sam pohađao jednogodišnji kurs o njoj i često smo na nastavi po čitav čas raspravljali o samo jednoj stranici. A.” Pa ipak. a on seo na krevet i počeo da prelistava stare beleške. ne. započeo je rečima: „Dakle. dokazima i konsekvencama. Verovatno su se obojica trudili da izbegnu stvari koje bi mogle da ih odvedu do onako oštrih reči kao prilikom poslednjeg susreta. Odnosi se na ideju da je ovozemaljski život jedino što postoji. ali se uzdržao. ima još jedna stvar. odnosom tela i duha. a treba i da ti dam Eugenovu adresu. Ne verujem da je ikada postojao čitalac kojem je prijao taj stil. Fridrih mu je pružio svoj primerak Etike. Znaš li na šta mislim?” Nesiguran. „Uprkos her Štajnerovim ljubaznim razuveravanjima. „Još imam svoj primerak Etike. mogao bih da prelistam beleške o Spinozi i malo osvežim sećanje. „To je sve čega se sećam. Teška je to materija. jer je to značilo da celokupna etika. sva pravila o svrsi života i ponašanju moraju da počnu od ovog sveta i ovog postojanja. Ima puno posla. Alfred je upitno raširio ruke. Ponudivši Alfredu stolicu. stolica i uredno namešten krevet.

ili o snazi afekata’. da je sve u Prirodi uređeno. Malopre sam ti rekao da nisam razmišljao o njemu od našeg poslednjeg susreta. shvatam da nije baš tako. ‘O poreklu i prirodi afekata’. zadovoljstvo mi je da se prisećam Spinoze i razgovaram s tobom o njemu.čistom logikom njegovog metoda. Četvrti odeljak ‘O ljudskome ropstvu’. Moj profesor je više voleo da ga zove neiskrenim ateistom. On se suprotstavlj a naivnosti tvrdnje da su ljudi stvoreni po Božjem liku. Ali voleo bih da budem siguran da nisam nešto propustio. ‘O ljudskome ropstvu. Uz to.. u velikoj meri nepriznatom uticaju na moju oblast psihijatrije.” Alfred je postavio još nekoliko pitanja u vezi sa Etikom. ‘O Bogu’.” Fridrih je bacio pogled na sat. I peti deo ‘O moći razuma ili o ljudskoj slobodi’ takođe je važan za moj posao. Mislim da je taj deo Geteu najviše koristio.” Bosnaunited 128 . naglasio je. „Slutim da nisi došao samo zato da razgovaramo o Spinozi. Možda mu je izgledalo najprirodnije da tako predstavi svoju osnovnu ideju da ništa nije slučajno. Negde. kao njen deo. ili o ljudskoj slobodi’.zdls vrhunskim pedagoškim instrumentom. ali je Fridrih zapazio da se on zapravo napreže da održi razgovor. Želeo je da se o tom delu sudi onako kako se sudi o matematičkom tekstu . Ali i izbegao da zajedno sa svojim knjigama završi na lomači. mislim u svojim pismima. smislili trouglastog boga. Priroda i Bog su sinonimi. neograničen je broj modusa odnosno atributa. moglo bi se reći da on naturalizuje Boga. Sve što se dešava posledica je nepromenljivih zakona prirode i mi smo. Osnovno je da je sve u univerzumu jedna jedinstvena večna supstancija. Kao terapeut. a u vezi s tobom imam jednu slutnju. jer je najvažniji za oblast kojom se ja bavim.” „Oko toga ima puno neslaganja. a mi ljudi. usudio se da primeti „Alfrede. potpuno isključi sebe i pusti da logika brani njegove zaključke. mišljenje i materiju.. I da su sve antropomorfne verzije Boga samo praznoverne izmišljotine. Priroda ili Bog. dok čitam ili slušam psihijatrijska predavanja. ali sada.” Fridrih je uzeo knjigu od Alfreda i počeo da je prelistava. „Mislio sam da nije bio vernik. podvrgnuti tim determinišućim zakonima. Spinoza ne koristi pojam ‘Bog’ u uobičajenom smislu. „To su za mene najteži i najnejasniji odeljci i nikada nisam uspeo da shvatim sve pojmove. „Podeljena je u pet odeljaka”. koji učestalo ponavlja termin Bog kako bi čitaoce u sedamnaestom veku ohrabrio da nastave sa čitanjem. dok razgovaramo. Ili je možda želeo sve da podredi logici. da imaš još neki razlog. Iščekivao je.” Alfred je podigao obrve. priroda je beskrajno složena. možemo da razumemo samo dva od njih. kaže da bi trouglovi.” „Još nisam čuo ništa o etici. naučio sam da obraćam pažnju na slutnje koje mi prolaze kroz svest.” „Nekoliko stvari u vezi sa prva dva dela. Prvo. ili razgovaram sa pacijentima. kad bi mogli da misle. a trebalo bi i tebi da bude interesantan. on tvrdi da živimo u jednom determinisanom svetu prepunom prepreka našem blagostanju. U svakom slučaju.” „Pominje Boga na svakoj stranici?” upitao je Alfred. razmišljam o Spinozinom. Kako bi on rekao. Za Spinozu. ‘O Prirodi i poreklu duha’. da se može razumeti. Mnogi ga smatraju panteistom. Vrlo često. ‘O moći razuma.” „Moraš da sačekaš do četvrtog i petog odeljka. A ne zaboravi da on ta dva termina koristi kao sinonime. ili da dozvoli da se o njima unapred sudi na osnovu njegovog jevrejsko g porekla. Pažljivo birajući pravi trenutak. umesto da priziva u pomoć retoriku ili autoritet. je ono što me najviše interesuje. i da u osnovi svega leže određeni uzroci koji stvari neminovno čine onakvim kakve jesu.

još jedan metod koji je naučio od svog analitičara. i koji je često primenjivao sa pacijentima. nikad deo nečega. Zatvori oči i zamisli da ovog trenutka odlaziš. Retko kada bi zakazao. O tome kako si uvek autsajder.” Bosnaunited 129 . „Evo šta bih sad želeo da uradiš.. Hajde da vidimo da li možeš nešto da zamisliš. razgovarati s tobom. napisao bih priču već u vozu.” Dok je Alfred lagano. Osim toga. odvojen od svega. Poslao bih ti taj primerak. „Evo. posle dugog ćutanja blago klimnuo glavom. i objavio je u izdanju za sledeću nedelju. bilo je sjajno videti te. Vrati se na naš večerašnji razgovor i postavi sebi sledeća pitanja: Da li žalim zbog bilo čega u vezi sa razgovorom sa Fridrihom? Da li je bilo važnih pitanja koja nisam postavio?” Alfred je zatvorenih očiju. „Pa. „Ne. Pričaj mu o svojoj teskobi. Ponesi taj primerak i vrati mi ga poštom kad završiš. „Sačekaj malo. Reci mi kad to zamisliš.. Fridrih je rešio da pokuša još nešto . Da se udaljavaš od našeg razgovora i sediš u vozu na svom dugom putovanju za Minhen. Imam samo još jedno pitanje.. Ako bi mogao da mi daš neke medicinske članke o ratnoj neurozi.zdls Kaži mu istinu. Umesto svega toga. imam i dobru priču za novine. na putu do Minhena. rekao je.” Fridrih je otišao do radnog stola i pregledao nekoliko časopisa. ovde u Časopisu za nervne bolesti ima jedan dobar osvrt. O nesposobnosti da zaspiš.uostalom. Alfrede. O tome da nisi voljen. naučiti više o Spinozi .”‘ Alfred je zatvorio oči i ubrzo potvrdio da je spreman. koliko često čovek može da naiđe na nekoga ko će ga podučavati o Spinozi. govorio je Alfred sebi. ima jedna stvar. A evo i Eugenove adrese. pomalo nevoljno ustajao.

” „Ne. dozvoli mi da ti objasnim. zakivao sam novi klin u tvoje raspeće. „Pogubne?” Franko je izbegavao Bentov pogled. „Je l’ ti znači nešto ime Duarte Rodrigeš?” Bosnaunited 130 . Ali morao sam. a onda samo uđi bez kucanja. Naredili su da niko ne sme da razgovara s tobom niti da te pogleda niti.” „Ali ti si dobar čovek. A šta su ti oni uradili? Za sve sam ja kriv.” Franko je ponovo pao na kolena. Molim te. Nisam imao izbora. Bilo je suđeno.” „Ti već znaš? Kako? Dolazim pravo iz sinagoge. I svaki put kad bih klimnuo. Pre svega..” „To dobro zvuči ali nije istina. Samo su tražili izgovor. da te upozorim..” „Ustani.” „Zato sam i rekao da nije dobro da te vide sa mnom.” „Znao sam da se to sprema. Franko je nastavio drhtavim glasom.nisam ni slutio da bi mogli da budu tako okrutni. da te preklinjem za oproštaj. Stvarni život je mnogo složeniji. u Bentovoj sobi. Veruj mi. „To j e raspeće. a ja sam Juda. Došlo je vreme: moram da priznam. „Upravo dolazim iz sinagoge. koji se smesta bacio na kolena i sagnuo glavu dodirnuvši čelom pločnik... Izdao sam te. nisam imao izbora. Rabini su te prokleli. ima nešto što ne znaš. Bio je to neki drugačiji Franko.” Iznenađen. Samo sam stajao tamo i klimao glavom dok je on govorio. „Franko? Otkud ti ovde? I šta radiš tu na zemlji?” „Morao sam da te vidim. Mi smo te izdali. uzeo Bentovu ruku i prislonio je sebi na čelo. Prati me na određenom rastojanju.zdls Poglavlje 23 AMSTERDAM .” Bento je izvukao ruku i na trenutak je spustio na Frankovu glavu. Jakob i j a. „Zašto misliš da nije istina?” „Šta ako si suočen sa samo dve mogućnosti. Istrčao sam odmah posle službe. Sve sam razumeo. ustaniHoću da ti kažem neke stvari. Franko. oprosti mi. jer su prevodili na portugalski ... Otišli smo kod starešina i Jakob im je ispričao sve što si nam rekao. Ali vodi računa da te niko ne vidi. Pošao sam kući. Bento se okrenuo i ugledao izbezumljenog. Biće opasno za tebe ako vide da razgovaraš sa mnom.. uplakanog Franka. Molim te. Žestoko .27 JULI 1656 Začuvši svoje ime. Pristao si da mi pomogneš. moraš znati da nisi ti kriv. „Molim te.bili su nemilosrdni.” „Uvek postoji izbor. Bento se zagledao u Franka. obe pogub. A ja nisam učinio ništa da ga sprečim. Franko.” Nešto kasnije. I pomogao si mi..

a ja bih svejedno bio ekskomuniciran i starešine bi zajedno sa mnom prognale i tebe. sve je bilo planirano. odmah pošalje brod i izvuče odande moju majku i sestru.” „Ti?” „Da.” „Da. Nema više Baruha Spinoze. Rabi Mortera mi je juče rekao. porodica bi ti bila ugrožena. “ „Molim te .’” „Da si to uradio. „Čovek koji je pokušao da pokrade moju porodicu. Bento. Ujak bi ti se osvetio. hoćeš da ublažiš moj bol.” „Je l’ ti rekao i da mi je ujak ponudio dve mogućnosti? Da me izbavi iz Portugala ako pristanem da te izdam. zašto je nisi jednostavno napustio svojom voljom? Zašto si navukao na sebe takvu nemilost i nesreću? Što se nisi samo odselio? Otišao negde drugde?” „Gde? Da li ti ličim na Holanđanina? Jevrejin ne može tek tako da nestane. znam to Franko. za sve nas.” „Time kažeš da je bolje sopstvenu sudbinu prepustiti drugima. Počinio sam greh. rekao sam slobodnom voljom. Sada ni oni neće morati neprestano da odlučuju da ne razgovaraju sa svojim bratom. jednom za svagda. Zamisli samo kako bi bilo teško napustiti ih i onda svakoga dana iznova odlučivati da ostaneš daleko od njih. Da je bolje ne odlučiti sam nego primorati druge da odluče umesto tebe? Zar nisi maločas rekao da uvek postoji izbor?” Bosnaunited 131 . Rabinski herem je odlučio umesto mene i umesto njih. Ćutao sam dok je Jakob prepričavao tvoja gledišta starešinama. Namerno sam govorio prenaglašeno. nastao bi pakao.” „Ali to nije istina. Franko. I sad mi odgovori još na ovo prosto pitanje: ako si hteo da prekineš sa ovom zajednicom. Da sam odbio. Franko.” „Ne. Čim mi prodica bude na sigurnom otići ću ponovo kod starešina i priznaću da smo te mi podsticali da govoriš sve ono što si govorio.” .od sada me zovi Bento.” „Nisi me obmanuo.. A ne zaboravi i mog brata i sestru.U redu. Za mene je sada najbolje da ćutiš. kad do kraja ispunim svoj deo pogodbe. to ne može da izbriše moj stid. Spasao si svoju porodicu. on bi ih ostavio u Portugalu.. ne čini to. Napravio si dobar izbor. Naneo sam ti veliko zlo.” „Shvatam.” „Ne.” „Baruh Spinoza. Znao sam da ćeš svedočiti protiv mene.” „On je moj ujak.” „Nisi se prevario.” „Čak i da je tako.zdls Bento je potvrdno klimnuo glavom. Bolje je ovako. i da onda. Da bude još gore. Sve što sam rekao. Bolje i za moju porodicu. i Jakob ovu majku. Njemu nije bila potrebna rabinova objava da bi me mrzeo. moju tetku. a trebalo je da vičem na sav glas. Ja sam kriv za obmanu. Mislim isto što i on. Ali to što slično razmišljamo samo povećava moju krivicu. uradio sam to iako sam imao utisak da ti i ja možda slično razmišljamo.” „Da ćutim?” „Tako je najbolje za mene.” „Zašto je najbolje? Mi te jesmo naveli da govoriš sve ono. Sve je to bila gluma.. Obmanuo sam te. ‘Ja se slažem sa Baruhom Spinozom. Ništa od onoga što se danas desilo nema smisla. samo si milostiv prema meni. Želeo sam da svedočiš. One se kriju i u velikoj su opasnosti od inkvizicije. ja sam tebe iskoristio. Ali ja i dalje ostajem kriv. Ti si velika zagonetka Bento Spinoza.

Uz toliko sumnji i toliko strahova.” „Potpuno te razumem. Ovaj susret. Ali to mi nije bilo teško .nema glumca koji je ikada dobio lakšu ulogu. Ali. to sam više shvatao kako su i hrišćanska i jevrejska vera zasnovane na detinjastim maštarijama o natprirodnom. Namerno me nije naučio hebrejski. ovo stanje duha koje rasteruje usamljenost. i o izboru i kajanju. i pored toga što je moj iskreni razgovor s tobom. doživeo je tako malo. seljani su mu i dalje dolazili da razgovaraju s njim o ozbiljnim životnim problemima. Mučno osećanje potpune izolacije koje je Bento imao nakon što je Mani. ovo je taj lepak što ljude drži zajedno . morali smo da budemo hrišćani. Čak ni jasna svest o njenoj prolaznosti nije umanjivala prijatnost. nego bi se prebacio u ulogu posmatrača i ispitivao svoj um. bio je glavni rabin i savetnik u našoj zajednici. Bento. nije se dugo prepuštao ovim osećanjima.ova toplina. Da bismo preživeli.” „Ti.zdls Bento se trgnuo i ponovo pogledao ovog drugačijeg Franka. uistinu jesam neznalica.priznajem da sam prilično uživao u tome što ga užasavam. „Odlaziš danas?” Bento je potvrdio. za Bosnaunited 132 .” Obojica su zaćutali. kad si dolazio kod mene s Jakobom. otvorenog. Ranije sam uvek skrivao svoja osećanja.” . „Priznao sam ti da sam igrao lažnu ulogu. i jedva da je ikada iskusio istinsko prijateljstvo. Dok smo razgovarali i ja sam osećao olakšanje što konačno saopštavam svoja istinska uverenja. kad je reč o jevrejskim pitanjima.” Franko je pognuo glavu i potvrdio. Što su me više primoravali da učim hrišćansku dogmu i priče o čudima. pekarov sin. Zato je slušati tvoje reči bilo toliko oslobađajuće da sam izgubio svest o obmani. niti bilo šta o jevrejskim običajima jer su lukavi inkvizitori vrlo vešto uočavali i najmanji trag jevrejstva. Upravo suprotno . nesigurnosti. U stvari. Često sam sedeo uz njega i tako naučio mnogo o krivici i sramoti. Dok sam govorio o rečima Tore. Komplikovan paradoks. bez traga stidljivosti. pretvarao si se da ih ne znaš. Prošle godine sam se obučio kod ovdašnjeg majstora da pravim sočiva za naočare i. Jakobov plan jeste bio da ja izrazim veliku sumnju u religije ne bih li te time naveo da razvežeš jezik.A oni tvoji žestoki izlivi o ludilu religija? Je li i to bila gluma?” „Ni najmanje. sin mudrog rabina? Dakle. bio je mudar čovek. onaj koga je inkvizicija spalila na lomači. otac nije želeo da učim o našoj tradiciji.. ovaj trenutak iskrenosti sa Frankom dirnuo ga je i ispunio toplinom. Nisam mogao toliko da ga povredim. A onda je on ubijen zato što je skrivao stranice Tore za koju je verovao da sadrži Božju reč. Franko je opazio Bentovu spakovanu torbu i prekinuo tišinu. suštu suprotnost Franku iz njihovih prethodnih susreta. počelo je da bledi. Pre nego što je primoran da se preobrati. I ja sam opet morao da ćutim. premda sam bio svestan da će uslediti mračne posledice. Ali ocu to nikad nisam bio u stanju da kažem. okrenuo glavu od njega. promišljenog. prijateljstvo! Dakle. sam po sebi. Nije moglo da me odvrati ni to što sam znao da u najmanju ruku užasavam Jakoba. posebno tu blagost koja ga je obuzimala. Čak i nakon što smo svi postali hrišćani. prikrivao si svoje znanje i istinske misli. Otkud to da razmišljaš tako?” „Moj otac. „Mnogo je istine u tome što kažeš. što mi je još zanimljivije. Koliko god za tim žudeo. U svojoj mudrosti i ljubavi prema meni. Ah. bilo je veliko olakšanje izgovoriti naglas te reči. „Kuda? Šta ćeš da radiš? Od čega češ živeti?” „Nadajmo se da je preda mnom neometan život u kontemplaciji. bio u službi obmane.

svetu sa jednom univerzalnom religijom u kojoj svaki čovek koristi sopstveni razum kako bi spoznao i poštovao Boga.. to zastrašuje. ali sasvim drugačiji tip hrišćana od fanatičnih iberijskih katolika koje ti znaš. poput teleskopa i mikroskopa. bez propovednika ili crkava. kao i judaizam . islam. naša tradicija treba da nestane. gde ću u miru nastaviti svoja proučavanja. a ne Jevrejin odmetnik koji samo privremeno želi društvo hrišćana. Nadam se svetu bez religija.” „Jesi li siguran?” „To je puko nagađanje.samo ometaju u sagledavanju osnovnih religijskih istina. nego pripadnika jevrejske zajednice. protestantizam.zdls optičke instrumente.da ću učiniti njegov život besmislenim ako negiram upravo ono za šta je umro. dužni da ovekovečimo verovanja mučenika.” Bosnaunited 133 . Ovo su slobodoumni hrišćani koji sebe nazivaju kolegijantima i samostalno misle. a i još nešto: na kraju krajeva. ali već sam se povezao sa nekoliko kolega koji razmišljaju slično meni i oni me podstiču da pišem. Oni ne veruju u čudo vaskrsenja.” Franko je ćutao nekoliko trenutaka. koji vodi Akademiju blizu Singela.” „Stvari moramo negovati zato što su istinite. I verovatno još lakše kao zauvek prognani. ideš u krajnost.” „Znači. biće lakše živeti među nejevrejima kao prognani Jevrejin. stara verovanja nas zapravo drže u zamci. priznajem to. Nameravam da živim bogougodnim životom bez uticaja bilo koje religije.” „Imaš li nameru da se preobratiš i budeš jedan od njih?” „Nikada. Biću u kući Franciskusa van den Endena. to je još jedan razlog što pozdravljaš herem?” „Da. nakon što je opstala hiljadama godina.” „Bićeš potpuno sam? Pretpostavljam da će žig progonstva udaljavati ljude od tebe?” „Sasvim suprotno.katolicizam. možda će svet pre čitati dela jednog prognanog Jevrejina. čak i kada znamo da su počivala na greškama i praznoverju.” „Znači li to da priželjkuješ kraj judaizma?” „Priželjkujem kraj svih tradicija koje ograničavaju čovekovo pravo da samostalno misli.U prvo vreme. Insistiranjem na tome da napuštanje tradicije znači nepoštovanje svih nekadašnjih vernika. pošto nameravam da pišem. „Bento. Zar nisi i sam nagovestio da zbog mučenčke smrti svog oca osećaš nešto slično?” „Jesam . Kasnije bih mogao da se preselim u neko manje mesto. u Amsterdamu?” . jer osećamo da smo iz poštovanja prema njegovom stradanju.” „Ostaćeš ovde. ne zato što dugo traju. ili ispijanja krvi Isusove tokom mise.” „Oni su hrišćani?” „Da. niti u spaljivanje onih koji misle drugačije. onda smo još čvršće zarobljeni u toj zamci. Verujem da nas sve religije . I ako je neki od naših predaka mučenički postradao. Oduzima mi dah i sama pomisao da. Moje potrebe su skromne i ne bi trebalo da imam problema sa izdržavanjem.

zdls

„Ali zar ne bi isto tako bilo besmisleno ako bi ovaj, jedini život koji imaš, posvetio
pogrešnom i praznovernom ustrojstvu sveta - onom koje bira samo jedan narod i isključuje
sva druga bića?”
„Bento Spinoza, odvukao si moj um predaleko. Još korak dalje i pući će. Ja se nikada
nisam usudio da razmišljam o tim stvarima. Ne mogu da zamislim da živim izvan svoje
zajednice, svoje vlastite grupe. Kako je tebi to tako lako?”
„Lako? Nije to lako, ali je Lakše ako su oni koje čovek voli već mrtvi. Trajna
ekskomunikacija mi sada nalaže da preoblikujem čitav svoj identitet i naučim da živim tako
da ne budem ni Jevrejin, ni hrišćanin, niti pripadnik bilo koje druge religije. Možda ću biti
prvi čovek te vrste.”
„Čuvaj se! Možda tvoja trajna ekskomunikacij a i ne bude tako trajna. U očima drugih,
možda ni nemaš tu privilegiju da živiš kao nejevrejin. Baruh, šta znaš o Limpiezas de sangre?
„Iberijski krvni zakoni? Ne znam mnogo, osim da ih je Španija primenila da bi sprečila
preobraćene Jevreje da steknu previše moći”.
„Otac mi je pričao da su nastali tako što je Torkemada, veliki inkvizitor, pre dvesta
godina ubedio kraljicu Izabelu da jevrejski beleg ostaje u krvi uprkos preobraćanju u
hrišćanstvo. I pošto je, četiri generacije unazad, i sam imao jevrejske pretke, Torkemada j e
postavio granicu krvnih zakona na tri generacije. Otuda noviji preobraćenici, pa čak i oni
koji su se preobratili pre dve ili tri generacije, ostaju duboko sumnjivi i zabranjen im je
pristup mnogim službama - u crkvi, vojsci, brojnim gildama i građanskim poslovima.”
„Očito je da su pogrešna verovanja, kao to - ‘tri a ne četiri generacije’ - smišljena da bi
odgovarala onome ko ih je izmislio. Pogrešna uverenja će, isto kao i siromaštvo u svetu,
uvek postojati, i na to ne mogu da utičem. Sada se trudim da brinem samo o onome što
mogu da kontrolišem.”
,,A šta bi to bilo?”
„Mislim da je samo jedna stvar potpuno pod mojom kontrolom: poboljšanje mog
razuma.”
„Bento, gorim od želje da ti kažem nešto za šta znam da je nemoguće.”
„Ali nije nemoguće reći?”
„Jasno mi je da to nije moguće, ali želeo bih da pođem s tobom! Tvoje misli su velike, a
znam da će biti još veće. Želim da te sledim, da budem tvoj učenik, tvoj sluga, da učestvujem
u onome što ćeš raditi, prepisujem tvoje spise, olakšam ti život.”
Bento je na trenutak zastao. Osmehnuo se, a onda odmahnuo glavom.
„Lepo je čuti to što govoriš, čak primamljivo. Odgovoriću ti gledano iz unutrašnje, a
onda i spoljašnje perspektive.”
„Prvo unutrašnja. Iako priželjkujem usamljenički život i stalno naglašavam kako mi je
potreban da bih nastavio svoja razmišljanja, uviđam i da drugi deo mene čezne za
intimnošću. Ponekad sam u stanju da skliznem u neizrecivo snažnu žudnju za starim
osećanjima kad su me voljeni roditelji držali u naručju i grlili, i deo mene - taj deo koji žudi raduje se tvojim rečima i navodi me na pomisao da te zagrlim i odgovorim ti, ‘Da, da, da!’ U
isto vreme, drugi deo mene, onaj snažniji i uzvišeniji, vapi za slobodom. Boli me što je
prošlost nestala i nikad se neće vratiti. Patim zbog toga što su svi koji su me nekad držali u
naručju mrtvi, no mrzim i tu tugu koja me porobljava i sputava. Ne mogu da utičem na
Bosnaunited

134

zdls

događaje iz prošlosti, ali sam odlučio da ubuduće izbegavam snažne veze. Nikada više neću
popustiti pred tom detinjastom željom da me neko drži u naručju. Shvataš?” „Da, jako
dobro.”
„To je unutrašnji razlog. A evo kako stvari stoje spolja gledano. Pretpostavljam da, kad
kažeš ‘nemoguće’, govoriš o nemogućnosti da napustiš svoju porodicu. Da sam na
tvom mestu, i ja bih to smatrao nemogućim. Meni je dovoljno teško što moram da napustim
mlađeg brata. Sestra ima svoju porodicu i za nju manje brinem. Ali, Franko, ne sprečava
tebe samo to da pođeš sa mnom. Postoje i druge stvari. Maločas si rekao da ne možeš da
zamisliš život izvan zajednice. Moj put je pak put samoće i na njemu nema žudnje ni za
kakvom drugom zajednicom osim za apsolutnim uranjanjem u Boga. Ja se nikada neću
oženiti. Čak i ako bih poželeo brak, to ne bi bilo moguće. Kao usamljeni čudak moći ću da
živim bez religijske zajednice, ali teško je verovati da bi čak i Holandija, najtolerantnija
zemlja na svetu, dozvolila da neki muž i žena žive tako i podižu decu izvan svake crkve. Moj
usamljenički život znači da nema ni tetki, ujaka ili rođaka, nema porodičnih proslava, nema
Pesaha, Roš Ašana. Postoji jedino samoća.”
„Razumem, Bento. Jasno mi je da sam ja društveniji i da mi verovatno više toga treba.
Divim se tvojoj neverovatnoj samodovoljnosti. Ne izgledaš kao da bilo koga želiš ili da ti je
bilo ko potreban. “
„Toliko puta su mi to govorili da sam i sam počeo da verujem da je tako. Ipak, nije istina
da ne uživam u društvu drugih - u ovom trenutku, Franko, uživam u našem razgovoru. Ali,
dobro kažeš, meni društveni život nije najvažniji. Ili mi barem nije važan koliko i drugima.
Sećam se kako su se moji brat i sestra osećali uskraćeni ako ne bi bili pozvani na neka
slavlja kod svojih prijatelja. Takve stvari na mene nikada nisu ni najmanje uticale.”
„Da”, potvrdio je Franko, „tačno je: ja ne bih mogao da živim kao ti. Zaista mi je stran taj
način života. Ali, Bento, razmisli, šta meni preostaje. Delim sa tobom mnoge sumnje i želju
da živim bez predrasuda, a ipak, osuđen sam da sedim u sinagogi, molim se Bogu koji me ne
čuje, učestvujem u suludim obredima, da živim kao licemer, da prihvatim besmislen život. Je
l’ to ono što meni preostaje? Je li to život? Zar neću i ja biti primoran na usamljenički život,
usred te gomile?”
„Ne, Franko, nije tako crno. Dugo sam posmatrao ovu zajednicu i znam da ima načina da
i ti u njoj živiš. Preobraćenici iz Portugala i Španije slivaju se u Amsterdam svakoga dana, i
tačno je da mnogi čeznu za tim da se vrate svojim predačkim jevrejskim korenima. Pošto
niko od njih nije imao jevrejsko obrazovanje, moraju da počnu da uče hebrejski i jevrejski
zakon kao deca, i Rabi Mortera danonoćno radi sa njima kako bi ih vratio judaizmu. Mnogi
će ga oponašati i postati veći vernici i od samog rabina, ali veruj mi, biće i drugih poput tebe,
koji su se zbog prinudnog preobraćenja u hrišćanstvo, oslobodili robovanja bilo kojoj
religiji, i pridružiće se jevrejskoj zajednici bez religijskog zanosa. Naći ćeš ih ako ih budeš
tražio, Franko.”
„Ali i to je pretvaranje, hipokrizija. „Reći ću ti nešto o idejama Epikura, mudrog,
starogrčkog mislioca. Verovao’je, kao što svako razuman mora verovati, da ne postoji
carstvo nebesko i da ovaj, jedini život koji imamo, treba da provedemo što mirnije i
radosnije. Šta je svrha života? Njegov je odgovor da je to težnja ka ataraksiji, što se može
prevesti kao ‘smirenost’, ili ‘sloboda od emocionalne uznemirenosti’. Smatrao je da mudar
čovek ima malo potreba i da lako može da ih zadovolji, a da ljudi sa neutaživim žudnjama za
Bosnaunited

135

zdls

moći ili bogatstvom, kao tvoj ujak, recimo, nikada ne dostižu ataraksiju jer se žudnje
umnožavaju. Što ih više imaš, to te više obuzimaju. Kad razmišljaš o svom prilagođavanju
ovoj zajednici, misli o postizanju ataraksije. Nađi sebi mesto u delu zajednice koji te
najmanje uznemirava. Oženi neku srodnu dušu - otkrićeš mnoge preobraćenike koji će se,
kao i ti, pridržavati judaizma zbog svega onoga što im donosi pripadnost zajednici. I ako
ostali u toj zajednici nekoliko puta godišnje prolaze kroz obrede ili molitve, onda se moli
zajedno sa njima, znajući da to radiš samo zato da bi postigao ataraksiju, da bi izbegao
nelagodnost i neprilike koje donosi neučestvovanje.”
„Ti me omalovažavaš, Bento? Znači li to da ja treba da se zadovoljim ataraksijom dok
ćeš ti težiti nečem višem? Ili ćeš i ti tragati za ataraksijom? “
„Teško je to pitanje. Mislim...” iznenada su se oglasila crkvena zvona. Bento je na čas
zastao da ih posluša i pogledao prema svojoj torbi, a onda nastavio. „Nažalost, malo je
vremena za ozbiljan razgovor. Moram ubrzo da krenem, pre nego što na ulicama ponovo
bude mnoštvo ljudi. Ali u najkraćem - ja nisam izričito izabrao ataraksiju kao svoj cilj, već
sam se, umesto toga, usmerio na usavršavanje vlastitog uma. Možda je to zapravo isti cilj,
premda je metod drugačiji. Razum me je doveo do izuzetnog zakljčka, da je sve u svetu
jedna supstancija, a to je Priroda ili, ako tako želiš, Bog, i da sve, bez izuzetka, može da se
razume rasvetljavanjem prirodnog zakona. Kako mi priroda stvarnosti postaje jasnija, a
znajući da nisam ništa više od blagog nabora na Božjoj površini, ja povremeno doživljavam
stanje radosti ili blaženstva. Možda je to moj vid ataraksije. I možda je Epikur u pravu kad
nam savetuje da težimo smirenju. Ali svaki čovek, u skladu sa spoljašnjim okolnostima,
svojim prirodnim duhovnim sklonostima i unutrašnjim duševnim svojstvima, mora da je
ostvari na sopstveni, poseban način.” Zvona su se ponovo oglasila.
„Pre nego što se raziđemo, Franko, imam još jednu molbu.”
„Reci. Tvoj sam veliki dužnik.”
„Molim te samo za ćutnju. Danas sam ti ispričao stvari koje nisu ništa više od napola
rođenih misli. Preda mnom je mnogo razmišljanja. Obećaj mi da će sve što smo danas
govorili ostati naša tajna. Tajna pred starešinama, Jakobom, pred svima, zauvek.”
„Obećavam ti da ću tvoju tajnu odneti u grob. Moj otac, blažen bio, mnogo me je naučio
o svetosti ćutnje.”
„Sad moramo da se oprostimo, Franko.”
„Sačekaj još trenutak, Bento Spinoza, jer i ja imam poslednju molbu. Upravo si rekao da
možda imamo slične ciljeve u životu i slične sumnje, ali da svaki od nas mora da ide svojim
putem. Tako ćemo, na neki način, obojica živeti drugačijim životom u odnosu na okolinu, ali
ćemo ići ka istom cilju. Da su se sudbina i vreme samo malo izokrenuli i promenili naše
spoljne okolnosti i karaktere, možda bi ti živeo moj život, a ja tvoj. Evo šta te molim: želim
da s vremena na vreme saznam nešto o tvom životu, makar to bilo jednom u godinu dana, ili
svake druge ili treće godine. I želim da ti znaš šta se dešava u mom životu. Tako ćemo
obojica moći da vidimo šta je moglo da bude - drugi život koji smo mogli da vodimo. Hoćeš li
da mi obećaš da ćeš ostati sa mnom u vezi? Još ne znam kako ćemo to da uradimo. Ali, hoćeš
li me obaveštavati o svom životu?”
„Ne želim to ništa manje od tebe, Franko. Mom umu je sasvim jasno da moram da
napustim dom, ali srce se koleba više nego što sam očekivao, i zato rado prihvatam tvoju
izazovnu ponudu da te obaveštavam o svom novom životu. Siguran sam da će dvoje ljudi
Bosnaunited

136

zdls

uvek znati moje boravište, Franciskus van den Enden i prijatelj, Simon de Vre, koji živi na
Singelu. Naći ću način da preko njih stupim u vezu sa tobom, bilo pismom ili lično. Sad
moraš da ideš. Vodi računa da te niko ne vidi.”
Franko je otovorio vrata, provirio da ispita okolinu i izašao. Bento se poslednji put
osvrnuo po svom domu, premestio poruku za Gabrijela na stolicu blizu ulaza, gde je bila
uočljivija, uzeo torbu i otvorivši vrata iskoračio u novi život.

Bosnaunited

137

A opet. Neprijatno mi je da besplatno tražim tvoje profesionalne usluge. pošto si pristao da objaviš u novinama priču do koje je meni stalo.” „Razumem. Alfrede. Zaboravi na trenutak šta si hteo da mi kažeš i hajde da umesto toga ispitamo sve prepreke zbog kojih ne možeš da govoriš o tome.” „Ali to osećanje uvek podrazumeva drugu osobu...” Imajući to na umu započeo je: „Mislim da mogu da pomognem. zaboravi na ono o čemu se govori i usredsredi se na otpor.možda. da prestane da juriša na otpor kao pomamljeni bik. „ima jedna stvar zbog koje bih zažalio ako ne porazgovaram s tobom. Ti lično ne dobijaš time ništa. Prisetio se reči svog supervizora.Alfred je duboko udahnuo i otisnuo se u priču . ti si mi već vratio dug. Alfrede. Zvuči umirujuće.” Fridrih je bio zadovoljan svojom taktičnošću.. Fridrih je nastavio. Ali pretpostavljam da bi meni bilo neprijatno. da li misliš da meni nije drago da učinim nešto za tebe?” „Ne znam . neko ko te poznaje od malena. Je li tako?” Alfred je nevoljno klimnuo glavom. Nego. I šta misliš..” „Prepreke?” „Ono što te sprečava da mi pričaš. Jer.” Bosnaunited 138 .” Fridrih je strpljivo čekao. „Dakle. Ni ja ne bih voleo da budem dužan nekome. „Dobro. Ali tvoje vreme je dragoceno. a danas sam to ja.” „Nije to isto. šta bi mogle biti reperkusije ako kažeš to što imaš da kažeš?” „Reperkusije? Nisam siguran na šta misliš. Znao je da otporu treba prići taktično i sa više strana. reci mi. ti ne pokušavaš to da kažeš u praznoj sobi . premišljao se Alfred. ali. Baš ono što sam i mislio.zdls Poglavlje 24 BERLIN – 1922 „Pa. hmm..” „Sjajan početak. I sad shvatam tvoju dilemu. kako bih ja reagovao?” „Ne znam kako bi ti reagovao. Upozorenja dr Abrahama. teško mi je da izgovorim.. Šta bi loše moglo da se dogodi ako bi kazao? Imaj na umu da sam ja u centru ovoga. Sigurno ti se čini da nismo sasvim ravnopravni.” Fridrih je bio strpljiv. Po ceo dan to radiš za platu..” . Shvatićeš da tako možeš da saznaš još više o pacijentu. Na primer. ali ne možeš. Karla Abrahama: „Kad zapadneš u ćorsokak.” „I ništa ti ne znači kad ti kažem da si mi kao član porodice?” „Da. „Hajde da probamo ovako...pokušavaš da kažeš meni. Imam predlog. Cele večeri nis ara bio u stanju da pričam o tome. I zato imam osećaj da sam ja slab. urodila su plodom.pre svega. a ti jak. mogao bi da pomisliš kako te zloupotrebljavam da bih dobio tvoju pomoć. Postoji nešto što želiš da mi kažeš.”. probaj sad da zamisliš da si mi upravo otkrio šta ti je na umu.

nastavio je Alfred. S druge strane. misliš da mi nije uživanje da te slušam dok govoriš o sebi?” „Ne mogu da zamislim zašto bi.” „Što se toga tiče. Ja jesam Bosnaunited 139 . Ne mogu ni da zamislim da ja budem tako zainteresovan za nekoga. rekao je Fridrih opušteno. kada on bezuspešno pokušava da nosi Alfreda na krkače. o filozofiji? Imam utisak da si tada mnogo opušteniji. i te kako ima veze.” „To je drugo. imam utisak da uživaš u filozofskom razgovoru. potpuno si u pravu. surogat majku. to bilo uživanje?” „Slušaj sad .” . A bilo mu je dobro poznato i njegovo fizičko okruženje kuća. Samo nekoliko dana pre toga načuo sam razgovor dvoje zaposlenih o meni. Kakva jedinstvena prilika za proučavanje početaka formiranja ličnosti! Ovo bi mogao da bude ogroman profesionalni uspeh. rekao je i da bi mi bilo mnogo bolje kad bih bio manje marljiv a više pio i još više se družio s ljudima. pozvao me je u svoju kancelariju. „Pa eto.zdls .. Hteo je samo da razgovaramo o mom odlasku u Pariz. Reci mi.” „Ovo je važno. jer su bili u pravu.ovo je čista pretpostavka. „I upravo tada. moj šef. za ime boga. što ja nisam znao. i čini mi se da ti nije bilo lako da kažeš.” Jedna scena je iskrsla u Fridrihovoj svesti: to je vreme pre dvadeset i pet godina. To je tačno to.A kaži mi. i čim sam ušao odmah me je izgrdio što izgledam tako zabrinuto. Ali ovog puta sam se zainteresovao.veze sa onim zbog čega bi žalio ako danas ne izneseš na videlo?” Alfred se široko osmehnuo. neposredno pre nego što ću krenuti na put. onda bi mogao da ga podvrgne kompletnoj psihoanalizi. Poredili su me sa sfingom. „odlučio sam da te potražim. Ditrih Ekart. i najčešće ne obraćam pažnju na mišljenje takvih. ako budeš otvoren?” Alfred je bio zbunjen.i još su išli u istu školu i imali iste nastavnike.” „Da. pomislio je.” „Kako si se osećao zbog toga?” „Neodređeno. čak i Alfredovog doktora. tetku Ceciliju. Fridrih! Da. Sad je uplovio u poznate vode. pošto me je uverio da dobro radim svoj posao. Znao sam da je bio u pravu.I to te je pogodilo. baš posle komentara Ditriha Ekarta”. I sam to govorim sebi. „Blagi Bože! Ti si stvarno dobar u ovome.” „Pričaj dalje”. kako stvari stoje kad razgovaramo o Spinozi. Pomenuo mu je to kad su se poslednji put videli. ali i ako je tako. Možda imaš negativna osećanja prema sebi i misliš da ću ih i ja imati.” Fascinirala ga je činjenica da je Alfred čitavog života sačuvao tu osobinu.na ovaj ili onaj način to su mi mnogo puta govorili. A onda. Šteta što Alfred ne živi u Berlinu. Iako me i u tom slučaju podučavaš. Nisu to bili neki važni ljudi. „Pretpostavljam da je to moguće. dvorište . Ali naprosto ne mogu da sedim sa praznoglavim svetom i vodim isprazne razgovore. uz komentar „Nisi voleo da se igraš.. Alfrede: ima li to . Koji je to analitičar ikada imao šansu da analizira nekoga koga je poznavao od detinjstva? I više od toga. to nije glavni uzrok. običan čistač i kurir. brata. lično je poznavao za pacijenta značajne odrasle figure: Alfredovog oca. jer je to istina .

. Dobro. „Hvala. To mi je najvažnije. da ću jednog dana biti na vrlo važnoj poziciji u ovoj zemljji. daj da se zaustavimo na trenutak. možda je to.. Alfrede. sinu onog kuvara. nisam siguran. rekao je Fridrih. sa mnom si bezbedan. želim terapiju.zdls zatvoren i uštogljen. da kažem to tehničkim jezikom moje profesije. pokušaću svaki put da izdvojim vreme za tebe. Imaću lične neprijatelje. a dodatno si me uverio da je tako kad si odbio da mi kažeš bilo šta lično o svom pacijentu. zar ne?” Alfred je bio zbunjen.” „Sačekaj. Zato mislim da bi trebalo. da se dogovorimo onda o rasporedu . naročito ne u Minhenu. promena zahteva mnogo. „Ne. uključujući i tvog brata. a zapravo se nismo dogovorili šta uopšte radimo. da ti naplaćujem uobičajenu cenu analitičara. Šta kažeš na to?” Bosnaunited 140 . Ovo nije fer prema tebi. Zar ne bi imalo više smisla da potražimo psihoanalitičara u Minhenu koga bi mogao češće da viđaš. Afrede. Razmišljam o tome kako ćemo ubuduće.” „Ali. duboko sam uveren. Niko drugi. da te viđam na jednoj do dve seanse kad god dođem. “ . „Okvir?” „Hajde da se vratimo korak nazad i dogovorimo se šta u stvari želimo da postignemo. Berlin je daleko od Minhena.” „Rekao si da su ti osećanja bila ‘neodređena’. I znaj da ću sve što kažeš čuvati u potpunom i apsolutnom poverenju.” „Definitivno želim da promenim nešto u sebi. U mom poslu je poverenje najvažnije.da. čak ni o tome da si kod mene na terapiji. Ja bih ti iskreno preporučio. Pretpostavljam da želiš terapijom da promeniš nešto u sebi. neću pričati o tvojim tajnama.” „Da. „možda si u pravu. Je l’ tako?” „Nisam siguran šta znači terapija.I znaš”.” „Ako mi unapred javiš. i neko ko zna moje tajne mogao bi da me uništi. Sa tobom znam da sam bezbedan. Istrčao sam pred rudu.” Alfred je stavio ruku na srce i teatralno izgovorio. I meni se čini da bi naš dogovor ipak bolje funkcionisao ako ne bude neravnopravan. veoma mnogo sastanaka. a ja sutra idem na trodnevnu konferenciju psihoanalitičara. Možda ću ubuduće moći češće da dolazim u Berlin i.I još ti garantujem da nikada ni sa kim. nismo definisali okvir našeg odnosa.. nadam se. ali znam da će Felkišer beobahter uskoro postati dnevni list i da ćemo pokrivati mnogo više nacionalnih i međunarodnih događaja. počevši od sledećeg susreta. Uveren sam. I želim da to bude s tobom. Večeras smo obavili tek neobavezni uvodni razgovor.” „Upravo ovo što si tako dobro radio poslednjih desetak minuta: govoriti iskreno i otvoreno o onome što te muči. Ne mogu da verujem nikom drugom. Siguran sam da ćeš moći to sebi da priuštiš. i znam da moram da promenim to u sebi ako hoću da budem uspešan u Nacionalsocijalističkoj partiji. Šta je pozitivno u tome biti sfinga?” „Hmmm.kad bi mogao ponovo da dođeš u Berlin? „Nisam siguran.. Ili. Dakle.” „Siguran sam da hoćeš. Alfred je odsečno odmahnuo glavom. Mnogo ti hvala. odgovor je . Zatrpavam te ličnim pitanjima.” .. i dajem ti svoju reč.

čak i opasan . Tamo je svetlost neverovatna. Išao sam sa Hitlerom da kupimo radni sto za moju novu kancelariju. bar na trenutak.. To mi je jedan od najlepših dana. moćno.” „Vidim na šta ciljaš. književnosti. filozofiji. opasan. i u mladosti bio izolovan?” „Uvek usamljenik. hvalili smo jedan drugoga i otkrili dosta sličnosti u načinu rada. ogromno. „Nastavi.zdls „Savršeno.. Pokušaj da pustiš da ti sve na šta te ‘sfinga’ podseća slobodno prodre u svest i da naglas misliš o tome. Jeste li crtali još neki put zajedno?” „Nikada to nije predložio. Uvek sam se pitao da li je u mojoj nesposobnosti da crtam ljudske figure bilo neke simbolike i laknulo mi je kad sam shvatio da i on ima isti problem.zadovoljstvo time što si moćan i misteriozan. ili ostani misteriozan.” „Pričaj mi šta si još lepo doživeo sa njim. Mora da je to dobar osećaj. ako hoće. čvrsto stiskaju. Tog jutra je došao u redakciju Beobahtera i rekao.. ako se dobro sećam. zar nisi. her Hitlerom. pustinja.. Baš tako. moćan i opasan?” „Da. a prošle jeseni smo jednog dana zajedno išli na Marijenplac znaš to mesto? „Da.” „Jesi li znao da je u korenu grčka reč koja znači ‘davitelj’ ili onaj koji steže? I ‘sfinkter’ je isto povezan sa sfingom .niko nije veštiji od njega u ophođenju s ljudima. tako je. vratimo se sad poslu. upitao je Fridrih. Nije to tako jednostavno. opasno .” „Čini se da si uživao.” „Sada?” „Da. misteriozan.” „Najlepši dan u mom životu desio se pre oko tri nedelje.” „Onda te možda ti pozitivni aspekti . ali neprihvaćen. Pijemo kafu.” „Dakle..” „Provodim dosta vremena sa njim. svoje misli zadržava za sebe. Crteži su nam bili dobri.” „Ali pomenuo si i da si vrlo blizak sa partijskim liderom.druži se i budi prihvaćen. razgovaramo o politici.. glavni trg u Minhenu. Radije pustim da mi. Da čujem sada tvoje slobodne asocijacije na ‘sfingu’. grče..sfinga je davila one koji ne odgovore na njene zagonetke. To znači da imaš izbor . Nastavimo gde smo stali. „kad si rekao ‘neodređena osećanja’ hteo si da kažeš da ne voliš da te smatraju tako ćutljivim.ne znam kako je došao do njih i nikad ne zapitkujem. ‘Idemo u kupovinu. zagonteno. A kad je Hitler u pitanju tu sigurno nema nikakve simbolike .” „Sfinga. Nisam pripadao nijednoj grupi. Pričaj mi o tom prijateljstvu. Možeš da Bosnaunited 141 . ali voliš da o tebi misle kao o nekom ko je zagonetan.” „Znači”. Postavili smo štafelaje i satima crtali zajedno.” „Alfrede. sam kaže detalje. Malopre si rekao da si imao ‘neodređena’ osećanja kad si čuo da su te nazvali sfingom.. Obojica smo jaki u arhitektonskim detaljima a slabi sa ljudskim figurama. misteriozno. Novčanik mu je bio pun švajcarskih franaka .” „Jeste. Ne mora da ima smisla.” Alfred je zastao.svi sfinkteri u telu se stežu. rezervisanim i čvrsto stegnutim. Obilazimo galerije.sprečavaju da budeš druželjubiv i otvoren.

Zašto sa mnom nikad nije tako?” „Razmisli o svojim rečima . Nema mnogo novca. Ne samo mene. Da li se vaš odnos razvija u blisko prijateljstvo ?” „E.” „Ne. lupkali jedan drugoga po stomaku kao da se znaju celog života.” „Teško je to objasniti. I on je došao niotkuda. Bili su tako blizu jedan drugome da su im se glave skoro dodirivale. Drugačiji je od svih ljudi koje sam ikada upoznao. Koliko je njemu godina?” „Ah. Koliko god da košta.‘on me ne voli’.” „Dakle.” „Zašto ti je Hitler toliko važan?” „On je praktično sada šef partije.” „Time što te povede u fantastičnu kupovinu. to je stvarno bilo blaženstvo. mislio sam ‘važan’ u dubljem. a ipak su se smejali i zbijali šale. to je poenta .” „Delom je tome doprinelo uzbuđenje zbog poklona.” „Mnogo je osećanja u tim rečima” „Celog života su mi se skupljala. šetali ruku pod ruku. zvezda vodilja nemačke budućnosti. Nikada me nije pozvao na ručak. a moje novine su partijske. Bosnaunited 142 . Pusti da ti se um malo pozabavi time. Hitler me nigde ne zove.” „Najlepši dan u tvom životu . Zvuči kao nešto što bi voleo da je tvoj otac radio. Razmišljaj naglas. Nikada je nisam krivio . I znam da si od njega dobio malo onog dragocenog očinskog a.to dosta govori. nije kulturan. možda deo tvog ushićenja u vezi sa Hitlerom dolazi otuda što konačno dobijaš neku stvarnu očinsku figuru. Svi osećaju da je on spasitelj. neobrazovane porodice.’ A i sama činjenica da mi je poklonio toliko vremena i pažnje. Zamisli da te neko povede i kaže ti “Kupi koji hoćeš radni sto. apsolutno ništa. potiče iz neke neugledne. makar jednu jedinu bombonu? Tačno je da je rano ostao bez žene i da mu je zdravlje bilo užasno loše. uz to. Svi žele njegovo društvo i njegov savet.zdls izabereš radni sto koji poželiš .’ I sledeća dva sata smo uživali obilazeći najskuplje prodavnice nameštaja u Minhenu.” Alfred je sklopio oči. ličnom smislu. Prošle nedelje sam ga video kako ćaska sa Hermanom Geringom. majku nikad nisi ni upoznao.” „Tetka Cecilija je uradila šta je mogla. na svakoga.ne razvija se. ali da me ne voli. nekoliko godina je stariji od mene.” „Poznavao si mog oca! Možeš li da ga zamisliš kako me izvodi i daruje mi bilo šta. Hitler jednostavno tako deluje na tebe. Sa izuzetkom tog ‘dana radnog stola’.i sve ostalo što ti treba uz njega. nema univerzitetsko obrazovanje. Pričaj dalje.” „Poznavao sam tvog oca.” „Znači. Mislim da mu se dopadam. sudbinska ličnost. druženje s njim je za tebe privilegija. mada više puta odlikovan. Previše onih koje je trebalo grliti. ujedno mi je šef i na poslu. Sa drugima je mnogo bliskiji. Ali rekao bih da nisi mislio na to. ali ja od njega svejedno nikad nisam dobio ništa. U ratu je bio običan kaplar. a imao je i velike novčane probleme. Tek što su se upoznali.imala je sopstvenu decu. Ljudi se skupljaju oko njega. Ali. on opčinjava. uprkos tome. Dakle.

Onda smo se vratili na tvoju žudnju za Hitlerovom ljubavlju i pažnjom i na to koliko ti je bolno da ga gledaš kako blisko ćaska s drugima dok tebe ostavlja po strani. Rekao si da se ovde osećaš bezbedno?” Alfred je potvrdio. Zatim smo se pozabavili onim delom tebe koji želi da bude nalik sfingi.” „Ti si oženjen! Da. Danas smo obavili dobar i težak posao. ali ovo jeste bio vrlo dugačak dan.” „Trebalo bi da kažem da sam bio oženjen. porodica ju je smestila u sanatorijum u Švarcvaldu. Neko kome kažeš ‘ja te volim’. Bili smo zajedno dve nedelje u Parizu. i ne više od tri do četiri meseca u Rusiji. Nikad ne mislim na nju. a ti si zakoračio pravo u središte. a glavni razlog je to što sam zainteresovan za tebe.” „To je užasno. Zaista se nadam da ćeš ubuduće često dolaziti. Šta se onda desilo?” „Nismo u kontaktu već dugo vremena. Hilda Lesman. da je nikad nisam pitao kako je provela dan. ljudi vole one koji su zainteresovani za njih. Samo jednom sam čuo te reč i. Nisam siguran da li je još živa. kazao je Fridrih.zdls „Ne čujem te dobro”. jedna od poslednjih stvari koje mi je rekla bila je da me nikad nije interesovao njen život. Ponoviću: Ljudi vole one koji su zainteresovani za njih. Kad si rekao ‘to je užasno’. A sumnjam i da ona misli na mene. Prema poslednjim vestima koje sam čuo. napravili smo pun krug i stigli do razloga zbog kojeg si me potražio”. To je najvažnija poruka koju danas imam za tebe. I posle smo pričali o tome kako si se udaljio od svoje žene. rekao je Fridrih.” .” „U tome leži naše veliko današnje otkriće. „Ljubav.” Bosnaunited 143 . Otuđili smo se. nezainteresovanosti za druge.A šta je sa tvojim osećanjima prema meni?” „Vrlo bezbedno. Ovo nam je prva seansa. Alfred se osmehnuo..” „Dakle. pre nego što smo se venčali. A ipak. skoro da sam zaboravio. I osećam da me potpuno razumeš. gde je ona išla u baletsku školu. Osećam da mogu da ti pomognem. i ja sam na izmaku snaga. Žao mi je što moramo da završimo. „Počeli smo od nedruželjubivosti. Hajde da na trenutak pogledamo kako stojimo sa bliskošću i udaljenošću kad sam ja u pitanju. Mislim da ti se zaista dopadam.A da li bi rekao da osećaš bliskost? Da ti se dopadam?” „Da. Onda je dobila ozbiljnu tuberkulozu pluća.. i jedno i drugo. gledajući u sat. jer nemam neka naročita osećanja u vezi s tim. Retko pominješ svoju ženu. od Hilde u Parizu. Kao tvoj brat i majka i otac. Pretpostavljam da zvanično još uvek jesam. Sećam se da si na početku rekao kako misliš da tebe ne interesuju drugi. Sećam se. Vrlo kratak brak tokom 1915. . prenuo sam se.

dok bi u svom krevetu sa baldahinom.zdls Poglavlje 25 AMSTERDAM – 1658 Tokom narednih godinu dana je Spinoza . Međutim. kako je potpisivao svoja dela) . sirom i čašom piva dnevno. ispunjene usavršavanjem latinskog i grčkog i začinjene velikim temama klasičnog sveta Demokritovim atomističkim kosmosom. koji su želeli da čitaju svete spise na izvornom jeziku. bio lep. plesnivih tomova Van den Endenove biblioteke. izbegavao je druženje sa kolegama. Ali nije se opirao učiteljevoj strastvenoj posvećenosti pozorištu. nekoliko knjiga. nikada nije pokušao da razume zašto je tako često mislio na njega. zajedno sa ostalim studentima. radije odnosio tanjir sa hlebom i tvrdim holandskim sirom i sveću u svoju sobu da bi čitao. bez uspeha. Platonovom idejom Dobra. i naravno. da pojača njegovu druželjubivost. osim sa Dirkom. Pojavljivao mu se u umu gotovo svake večeri. malo hrane. ali je on umesto toga. u svoj svojoj jednostavnosti. kojem su bili potrebni samo krov nad glavom. obično bi pobegao i od njih. Bento nije imao previše sklonosti ka umetnosti i opirao se Van den Endenovim pokušajima da mu razvije estetski osećaj za muziku. ni u jednom drugom delu dana nije razmišljao o Franku. za svoje godine neverovatno talentovanom i obožavanja dostojnom Klarom Marijom.ne više Baruh. Očekivalo se da večerava sa Van den Endenovom porodicom i ostalim studentima. nudeći se čak i da mu kuva omiljena jela i izbegava hranu koja nije košer. što mu inače nije bilo svojstveno. predano učestvovao u časovima dramskog čitanja. Izvan nastave. već od sada i zauvek poznat kao Bento (ili Benedikt. da je naprosto ravnodušan prema jelu i sasvim zadovoljan najjednostavnijim obrokom . Aristotelovim Nepokretnim pokretačem. uz po neki dim iz svoje duge glinene lule. već i društveni život . naglašavao je Van den Enden. na malom tavanu Van den Endenove kuće. koji će uskoro krenuti na studije medicine. Ako se izuzme uživanje u slikama izloženim u galerijama u malim ulicama oko Gradske većnice. posle kratkog vremena. koja ga je smatrala zanimljivim sagovornikom i pokušavala. mogao je da zaradi neophodne guldene bruseći sočiva za naočare samo dva dana nedeljno i podučavajući hebrejskom kolegijante. Jutra su mu bila ispunjena napornim učenjem u kojem je uživao više nego u bilo čemu do tada.nekad i u većoj meri nego što bi želeo. dane prijateljstva sa Van den Enden om i kolegama studentima. i stoičkom slobodom od strasti. Bento se potpuno slagao sa Epikurovom tvrdnjom da su čovekove potrebe malobrojne i da ih je lako zadovoljiti. samo ako se čita naglas. Akademija mu je pružala ne samo posao i dom. Kad god bi zamišljao sebe kako se kao izborani starac osvrće na vlastiti život. i Bento je.hlebom. sa strepnjom iščekivao san. znao je da bi upravo ove dane odabrao kao najlepše.održavao čudnu noćnu vezu sa Frankom. poeziju i pripovedanje. Ipak. i radije birao društvo dve stotine teških. iako je bio odveć Bosnaunited 144 . Dolazio je tako neprimetno i bešumno da Bento. Klasična drama se u punoj meri može razumeti. Život mu je. papir i mastilo. On. Bento ju je uveravao da ni najmanje ne mari za hranu. To bi uvek razočaralo madam Van den Enden.

idući ruku pod ruku sa svoja dva prijatelja. Van den Endenov blizak prijatelj. i Bento je napustio pozorište izuzetno raspoložen. Urlao je na portugalskom. Ovaj ga je uporno zadirkivao zbog prenaglašene racionalnosti koja nije ostavljala prostora osećaju za estetiku. Da bi se 43 (port. i dok je Klara Marija sedela pored njegove postelje i držala ga za ruku. Te zime. Bento je. Primetivši dva duboka reza na teškom crnom kaputu.) herege Bosnaunited 145 . 1658. a on se vratio svojim predavanjima grčkog i klasike. međutim. Ubrzo je njegova vedrina umirila čitavu porodicu. Bento je znao da je Van den Endenov neobičan smisao za humor svakako bio zaslužan što je baš njemu dodelio tu ulogu. vitlajući dugim mesarskim nožem. Neprekidno su ga opsedale slike napada. Dirk se uhvatio u koštac s napadačem i uspeo da ga obori na zemlju. postići ćeš isto kao i da se pomoću razboritosti trudiš da poludiš. Iznenada. široko se osmehnuo naišavš i na deo gde se kaže: Ako misliš da neizvesne stvari razumom možeš učiniti izvesnim. Javno izvođenje je bilo sjajno. u potrazi za podacima o napadaču. Ispružio se.ne. Sledećeg dana. „Erež. više od dve godine posle ekskomunikacije. ostao zadivljujuće smiren . Dirk nije bio veliki problem za napadača. Rano ujutru. mladog promućurnog roba. ne samo zbog izvođenja skandalozne predstave o seksualnosti i transvestitizmu već i zbog toga što je dozvolio da mlada devojka (njegova ćerka) igra u toj predstavi . i ovaj ga je odgurnuo i s nožem u ruci hitro pobegao u mrak. publika se često smejala i dugo aplaudirala (iako su malo razumeli od dijaloga na latinskom). Bento se i dalje borio sa strpenjama i jedva da je mogao da trpi sve jače stezanje u grudima. bljesak noža. a kasnije i dvojica poslužitelja sa porukama besnih roditelja koji su kritikovali Van den Endena. izvodili su Terencijev komad Evnuh. na vratima su se pojavili opštinski službenici. dopuštao je da Akademija koristi glavnu pozornicu za predstave koje su studenti igrali pred malobrojnom publikom roditelja i prijatelja.pisma su ga u stvari zabavljala i smejuljio se zamišljajući kako bi Terencija uveselio taj gnev kalvinističkih roditelja. brzo ga je raskopčao i video da mu je košulja takođe prosečena i natopljena krvlju. Krhke građe. uz Van den Endenovu i Dirkovu pomoć. dok je Klara Marija priskočila Bentu u pomoć i nežno ga uzela u naručje. uspeo da prepešači tri kvarta do kuće i polako se popne stepenicama u svoju sobu. a Bento je igrao Parmena. pritisak sečiva koje mu prodire kroz kaput. pad na zemlju pod težinom napadača.zdls samosvestan da bi se previše unosio u svoje uloge. Uz mnogo grimasa progutao je dozu valerijane koju mu je pripremio učitelj-lekar. dva puta godišnje. požurio je da pregleda Benta. Učitelj je. nekada lekar. bilo je to više od smirenosti . jeretik!”). krici „Jeretik!”. Potpuno užasnut. nasrnuo na Benta i dva puta ga ubo u stomak. Van den Enden.i to ulogu kurtizane. Gore na tavanu. uskoro pao u dubok san i spavao čitavih dvanaest sati. kurtizanu) i Dirkom (koji je igrao Fed riju). u kući je vladao potpuni haos. direktor Gradskog pozorišta u Amsterdamu. iz mraka je iskoračio pomahnitili čovek unezverenog pogleda. Kad je prvi put pročitao svoj tekst. Po pravilu. erež!” 43 („Jeretik. studenti su poletno igrali svoje uloge. ali i da su same rane tek dublje ogrebotine. Klarom Marijom (koja je glumila Taisu.

Nadam se da će ga zatvoriti na duže vreme. I dalje je razumom pokušavao da se smiri: „Seti se da sve u Prirodi ima svoj razlog. A onda se začulo tiho kucanje. krišom razdvajanje . pa čak ni da izgovori njegovo ime. Bentu je sada bilo još gore: to dodirivanje ruku i. rekla je usplahireno Klara Marija.” Bento je ćutao. Usredsre di se s amo na kontrolu uma.U redu.. pred njim. Ti si. mač razuma. „Bento”. Misli na dugu putanju ubice. Uplašen si jer zamišljaš da se taj događaj iz prošlosti dešava ovog časa. moraš prevazići strasti tako što ćeš konačno usidriti svoja osećanja i čvrsto ih vezati za nešto nepromenljivo. razrogačenih očiju.zaraslog u bradu.prvo ljubav. kazao je Dirk.zdls smirio. Dirk je dodao. A sada je iznenada osećao neprijateljstvo prema oboma. „Misli samo o ovom trenutku. Van den Enden me je zamolio da je proverim. mrmljao je. Pokazujući na Bentov stomak. drago mi je što vas vidim na nogama”. Pre samo nekoliko minuta bili su mu najbliži prijatelji. ne. „Smiri se”. Ne troši snagu na ono na šta ne možeš da utičeš. „Da pogledamo ranu. Tvoj um stvara sliku. vratićemo se za sat vremena. da. No. Ali Bento je ustuknuo i zavrteo glavom. Kako je bio nadomak vrata. hirovite.pitao se Bento. oblivenog penom kao u besnog psa . „Ne. Bento Spinoza. ali dobro sam ga video i prepoznaću ga kad ga uhvate. Kako su strasti promenljive. smesta je otvorio i ugledao Klaru Mariju i Dirka .” Kakvi su to događaji? .i zurio pravo u njega sve dok slika ne bi iščilela. Prošlost ne možeš promeniti. Možda rabinovi zapaljivi govori? Možda neki bol koji je napadač pretrpeo u prošlosti ili u sadašnjem ličnom životu? Sve je to preturao po glavi hodajući svojom sobom. Voleo bih još malo da budem sam.” Ali sve ove precizne formule koje je nekad zapisao u beležnicu nisu mogle da mu umire snažno lupanje srca. provirili smo a vi ste čvrsto spavali. bio očaran svakim njenim pokretom. ali ovoga dana ni on nije mogao da se nosi sa svim tim užasom. Nije bio u stanju da se zahvali Dirku.” Prišao je Bentu i dao znak Klari Mariji da ih ostavi nasamo.stajali su pred njim držeći se za ruke. Vidi kako ti se osećanja kovitlaju u pomami . Koliko sinoć. „Ah. Dobro sam. Ne sada. pa bes. „Mani se toga i pogledaj sebe sa strane. prsti su im bili isprepletani. Dirk i Klara Marija su razmenili upitne poglede.” Bosnaunited 146 . nešto večno. Pogledaj koliko su te u ovom i u prethodnom slučaju uznemirili postupci drugih. „Još nisu našli tog luđaka. svakim koketnim gestom njenih usana i njenim treptanjem.” „O.blisko pogledavanje ovo dvoje. ili da kaže hvala Klari Mariji što je prethodnu noć presedela pored njega. Dirk mu je spasao život. i pošto niste otvorili. mrmljao je. Ako hoćeš da napreduješ. Pokušavao je da umiri disanje kontrolisanim dubokim udisajima i svesno je dočaravao zastrašujuću sliku nasilnikovog lica . beznačajni deo tog ogromnog uzročnog lanca. Bento nije odustajao. vi ste ustali i hodate? Pre samo jedan sat kucali smo. „Polako Bento”. sad mržnja.” . na dugi lanac događaja koji su nužno doveli do njegovog napada. Istog trena su pustili ruke i ušli. i koliko sinoć divio se glumi Klare Marije. prizivao je u pomoć svoje uobičajeno oružje. u sadašnjosti. Tvoj um stvara osećanja u vezi sa tom slikom.” Izlazeći iz sobe.

” „Ko je on?” Bosnaunited 147 . „Uđite. „Kakvo olakšanje što te vidim. Ja vam zabranjujem. Bentu se odmah poboljšalo raspoloženje i zaboravio je na večno i nepromenljivo. Sigurna sam da bi tata to dozvolio. Mislim da je Jevrejin. Važno je. i kad su seli. Klara Marija ga je radoznalo gledala: nikada ga ranije nije videla da išta guta tako halapljivo. „on je moj prijatelj. samo dve posekotine ovde” . Moram danas da te vidim. Samo treba nekako da siđem niz stepenice. Bento.” „Ne. Moram da odem da se vidim s njim. Možeš li da dođeš? Franko „Klara Marija”.” Bento joj je istrgao cedulju iz ruke.ljudi su govorili da je Bog čuo njihov plač i sproveo svoju pravdu.” Čim su se vrata zatvorila. Pročitao joj je naglas. „Jesi li dobro. Možda će Klara Marija sad biti sama. drugačija. ali vodite računa da na ulici ne bude nikoga .” „Ne.rekao je Bento pokazujući na trbuh . Mogu ja to. prevodeći s portuglaskog na holandski. Da nije ona? A zatim njen mio glas. „ Hvala. To sigurno ima veze sa događajem od sinoć. mogu li da uđem?” Nada i strast su se pokrenule. s grižom savesti. Kazaću vašem prijatelju da dođe za dan ili dva. Franko. rekao je Bento. shvatio sam da si ranjen.” „Ali naglasio je ‘danas’.zdls Ponovo se začulo kucanje na vratima.” „Ne. „Bento. Otišao sam u sinagogu i tamo su svi likovali . „Bento. Franko je prišao i čvrsto zgrabio Benta za ramena. Stojim blizu tvoje kuće ispred crvenog splava na Singelu. „Kongregacijom je u prvi mah prostrujala vest da si mrtav. uznemiren. upitala je. kad da dođem po njega?”. Možda će ga ponovo držati za ruku. neprekidno se osvrtao po ulici.” Desetak minuta kasnije. Dođi ovde da sednemo.niko ne sme da ga vidi da ulazi. Jedini koji mi je preostao iz prethodnog života. Bento. jedan čovek mi je ovo dao za vas. Ne smeju da ga vide.. pokazavši na glavu. i čeka vaš odgovor tamo dole kod kanala. Klara Marija se vratila s Frankom. i tek pošto sam porazgovarao sa policajcima koji su u potrazi za napadačem pretraživali okolinu. „Bento. Cela kongregacija zna za to. čuo sam šta se desilo sinoć. Dovešću ovde tog čoveka. ne dobivši odgovor diskretno povukla. tata vas je prepustio meni na brigu. Njih dvojica su se netremice gledali u oči i on a se.„ali i jedna vrlo duboka rana ovde”. već neki suludi Jevrejin.” Klara Marija je ušla sama noseći u ruci cedulju. Bento? Ona kaže da nisi teško ranjen. usmrćen Božjom voljom. Moja ekskomunikacija zabranjuje svakom Jevrejinu da govori sa mnom. takođe. otvorio je i na brzinu pročitao. Isto tiho kucanje. Bio sam van sebe od muke. i naravno.” Bento ga je poveo prema krevetu. prilično krupan čovek sa jakim portugalskim akcentom. Čudan.” . Franko je nastavio. Moje rane su tek ogrebotine. tata je rekao da danas izbegavate stepenice.” Bento je klimnuo glavom. dodao je.I za mene. dodavši „Biću u susednoj sobi. da te nije ranio Bog.

da bude izvan zakona Prirode. Sećaš se da sam ti ranije pokazao da Jevreji nisu izabrani od strane Boga ili Prirode?” Franko je potvrdio. ima slobodnu volju. hira.” „Ne. zar nije isto tako tačno da Bog nije izbrao ljudsku vrstu da bude posebna. i upravo sam se posvetio razmatranju ljudskih postupaka. Da ja ne mogu da odlučim da okrenem glavu na jednu a onda na drugu stranu? Da naprosto ne postoji slobodan izbor?” „Upravo tako.” „Čak i ovaj napad?” „Da.to je kolosalna misao.” „Čini mi se da sam dokučio šta hoćeš da kažeš . prohteva. Uvek sam voleo način na koji me prekidaš i tražiš razjašnjenje. Urlao je ‘Erež’ kad me je napao.” „Uzročni lanac?” „Franko. lepo je ponovo biti s tobom.” „Dakle.” „Franko. ravni i geometrijska tela.zdls „Niko ne zna. umesto da te pitam šta se za to vreme desilo u tvom životu. Eto. Unutar te suverenosti nema i ne može biti nikakve zasebne suverenosti. ne može tek tako. Ja naprosto mislim da sve ima određeni uzrok. odmah sam započeo filozofsku priču. I možda je posebno ogorčen na bivše Jevreje.” „‘Nikakve zasebne suverenosti unutar te suverenosti’? Opet sam se izgubio.” „Hoćeš da kažeš da možemo da znamo uzrok svake misli. pa ni mi sami. on sledi poredak Prirode i pogrešno je misliti da može da ga narušava. Ja sam kao čovek koji umire od žeđi i nailazi na oazu. sna?” Bento je potvrdno klimnuo glavom.” „Budući da je čovek u svakom po gledu deo Prirode. Ili.” „Da. Moraću da smislim neke Bosnaunited 148 . niko neće da kaže. Čuo sam da je Jevrejin koji je tek stigao u Amsterdam. Verujem da to važi ne samo za fizički svet već i za sve ljudsko. Meni ništa nije važnije od ovakvih razgovora s tobom. prošlo je više od godine otkako smo poslednji put razgovarali. Pogrešna je pretpostavka da on. bilo unutrašnjim uzrocima.” „Čuo sam da su mu inkvizitori ubili porodicu. Neki bivši Jevreji u Španiji i Portugalu su postali najveći neprijatelji Jevreja: sveštenici koji su brzo napredovali pomažući inkvizitorima da otkriju skrivene tragove jevrejstva. Nema slobode volje? Sumnjam. hirovito da odluči da pokrene neku akciju. Pričaj mi o suverenosti unutar suverenosti. barem. ‘hoću da raspravim to”. i taj uzročni lanac moguće je razumom dokučiti. Verujem da ta ideja nema nikakve veze sa prirodnim poretkom stvari i da zapravo potiče iz naše duboke potrebe da budemo posebni. večni. Sve drugo može da čeka. „Znači li to da čovek ne može jednostavno da odluči da misli na nešto. ja mislim da sam slobodan da odlučim i kažem. misli i prohteva kao da su u pitanju linije. Hoću da raspravim to. Ništa u Prirodi. „Dakle. Portugalac je. ili bilo koji drugi entitet u Prirodi. Sve što radimo uslovljeno je bilo spoljnim. sve! Sve je podvrgnuto zakonima Prirode. sada uzročni lanac postaje jasniji. Ali ne mogu da ti dam nikakve argumente. Čovek je deo Prirode i samim tim potčinjen prirodnom uzročnom lancu. a vidi šta ja radim.

” „Kako si radio?” „Baš kao što sam ti rekao .U tome se potpuno slažemo. klimajući glavom. U grudima osećam grč.S obzirom na sve što mu je prethodilo. A šta bi ti rekao o uticaju drugih na nasilnika?” „Verujem da su rabini podstakli ovo i da su oni odredili pravac napadačevih misli i postupaka. ‘Ne uklanjajte takve stvari. Ne uspevam da se smirim iako sam celog j utra radio na tome. Franko. „Put vere? Otkud to da ti koristiš reč ‘vera’?” „Mislim na moralni put. strah me je potpuno paralisao. sasvim spreman. kao da će prepući. a ipak vizija tog napada mi se vraća i neprekidno me progoni.. ali šta je sa uticajem drugih koji su ga možda ohrabrili da to uradi. Ali pričao si o napadu i uzročnoj povezanosti kad sam te prekinuo. Nemoj to da radiš.” . nastavi. čuo je da sam ja neki bivši Jevrejin i svrstao me među druge bivše Jevreje koji su povredili njegovu porodicu.” „Ne slažem se s tobom. besa. Izaberi put vere. ‘nužno’?” .” „Ima smisla razmišljati u tom pravcu. A jedna od najvažnijih stvari koje sam shvatio jeste da je nerazumno pokušati kontrolisati stvari nad kojima nemamo kontrolu. „Znaš šta ja mislim.podsećap sebe da sve ima svoj uzrok i da je ono što se desilo bilo nužno. Bento?” Bento ga je pogledao podigavši obrve. Franko. osvete. I ja sam spreman. vratimo se onome što si maločas rekao o dubokoj rani u tvojoj glavi. Ako želiš da prekineš ovu spiralu patnje. pokušaj da ga prosvetliš. Ovaj nasilnik.” „Mislim da mi po zakonu Prirode na čitave skupove pojava reagujemo na isti način. kazne. Bio je neizbežan. na put vrline. Nije dobro da ga skloniš odavde. Pomislio sam na tren da ga ponudim tebi. Koliko je ozbiljna?” „Da budem iskren.” Franko je blago klimnuo glavom. Bio je to kaput mog oca i lako bi ga prepoznali. „Mislim da je ovo tema za ceo život. kao da vari Bentove reči. Reći ću ti nešto što sam čuo da je moj otac govorio ljudima u sličnoj situaciji. Velika je greška držati ga ovde. Priča se da se sad krije u podrumu sinagoge.” Bento je zastao na trenutak i bado pogled na svoj prosečeni kaput. rekao je Bento. neko vreme ćutao. ublaži njegov bol. rekao je Bento. ovaj inddent je morao da se desi. verovatno poludeo od tuge za svojom porodicom. ali naravno. „Bento. Moram ga se rešiti. da svoj život posvetim tom pitanju. a onda upitao..” Franko je bio zapanjen. odmazde biće beskonačna i na kraju će progutati i tebe i tvoju porodicu.zdls do našeg sledećeg susreta. Spirala bola. Bento. Razmisli o posledicama. Uveren sam da su oni želeli tvoju smrt da bi upozorili kongregaciju na opasnosti koje prete onome ko dovede u pitanje rabinski autoritet. ne bi smeli da te vide u njemu. „Ovog časa mi je palo na pamet da mi prizor tog kaputa tamo na stolici možda otežava problem. Molim te.” „Ne.” „Ti ‘drugi’ su takođe potčinjeni lancu uzroka”. moraš da upoznaš tog nasilnika”. Uveren sam da je tako.” „Kako misliš. Nameravam da obavestim policiju o tome gde se on možda skriva. Franko se premišljao. Ne zatvarajte deo Bosnaunited 149 . „Uteši ga.

Drugim rečima: gde postoji život. niti prijatne ili zastrašujuće. koji je možda i jači. Epikur je verovao da nas strah od smrti u najvećoj meri ometa u postizanju ataraksije.samo ih tvoj um čini takvima.” „Moram na to da gledam kao na priliku da nešto razumem. nema života.” „Zapanjuje me da ti čak i usred ovog užasa nastavljaš da filozofiraš. Sigurno se plaš iš smrti?” Bento je klimnuo glavom. nema razloga ni smrti da se bojimo. dakle.” „Bento. Sećaš se Epikura? Jednom smo razgovarali o njemu. Dakle..” „Jasno mi je da je to mudar savet.” Franko je potvrdio. Ali još nisam otkrio kako to da uradim. identičnom stanju. Ali on traži mnogo hrabrosti.” „Kako? Svi se plaše smrti?” „Ljudi je se plaše u različitoj meri. Ta ideja ima istinsku moć. suštinski je važno da ti taj kaput bude na vidiku.” „Zvuči logično. Bento. Koji je ono izraz koristio?” „Ataraksija. i gde je smrt. Samo tvoj um ih čini takvima. ja ti predlažem. gde se kaže ‘Nijedan strah neće kročiti u srce u koj em nema straha od smrti.” „Na primer?” „Polazna tačka mu je da ne postoji život posle smrti te da nemamo zbog čega da se plašimo bogova. smrt ne postoji. negde odakle će te u svakom trenutku podsećati na opasnost koja ti preti. i uveren sam da u njoj leži ključ za lečenje moje rane. da ga uvek držiš na vidnom mestu. Istinu govoriš. I dok se smrti plašimo. Mislim da si potcenio opasnost svoje trenutne situacije. ali rešenje je i dalje skriveno.” „Da bi neki argument imao ‘umirujuću moć’ treba prihvatiti ideju da stvari same po sebi nisu istinski ni dobre ni loše.’ Drugim rečima.Da. Neki drevni filozofi koje trenutno čitam. i navodio je svojim učenicima nekoliko snažnih argumenata pomoću kojih mogu da ga umanje. Šta može biti važnije od toga da iz prve ruke naučiš kako da ublažiš strah od smrti? Baš juče sam pročitao jedan odeljak kod rimskog filozofa Seneke. onaj što je rekao da je životni cilj živeti u stanju smirenosti. Juče si zamalo umro. Razmisli o tome Franko . pobedio si sve druge strahove. „Da. nemamo nikakav strah. već činite upravo suprotno. „To me interesuje. tragali su za načinima ublažavanja užasa smrti.” „Epikur ima još jedan argument. moram da promenim reakciju svog uma na događaj od prošle noći.” „Počinjem bolje da razumem tvoju opčinjenost tim užasom. Tvrdi da je stanje nepostojanja posle smrti identično stanju nepostojanja pre rođenja. .” „Problem postaje jasniji.” Franko je duboko udahnuo. kad razmišljamo o tom prethodnom. jednom kad pobediš strah od smrti.’ Dakle. Premda se trudim da prevladam taj strah. Zatim kaže da život i smrt nikada ne mogu da postoje u isto vreme i na istom mestu.” „Kako to?” Bosnaunited 150 . to je argument simetrije. Pitam se da li je moje strahovanje od smrti sada posebno izraženo zato što se osećam tako ispunjenim.zdls svog uma. ali sumnjam da to može da donese smirenje usred noći kad se čovek probudi iz košmara o umiranju. Taj argument ima umirujuću moć. Bento. Stoga.

Često prolazim pored nje i viđam Gabrijela. da osećam kako me obuzima ataraksija. Ali sada je red na tebe. I zaštiti sebe.a to znači -” „To nužno znači da moj strah nije vezan samo za smrt. Što se više udaljavam od potpuno budnog stanja svesti. kog starešine ispituju o Talmudu i koji tumara po spaljenim ruševinama sinagoge.. da se sakriješ.” „Mnogo bolji nego što možeš i da zamisliš. „Mislim da razumem tvoju poentu. ali samo u mom dnevnom životu.. Prizivam te jer mi donosiš utehu. na neki način si i vrlo naivan. Danju sam novi čovek koji je odbacio svoju staru kožu.” . ali on mi samo klimne Bosnaunited 151 .zdls „Hoću da kažem. Ali noću sam Baruh. Bento. pričaj mi o svom životu. Sad živim dva života. Zahvalan sam ti za to. slobodnim mislima. On ima još jednu komponentu. Imam jedno pitanje: misliš li da bi bio toliko ranjen tu gore”. dobili smo pomoć iz fonda sinagoge i našli mali stan nedaleko od tvoje radnje. i malo promislio. Franko je pokazao na svoju glavu. Mnogo tek začetih misli kovitla mi se u umu. i to je jedna od najpronicljivijih do sada.” „Nadam se da sam dobar gost.A ja mislim da se u tebi rađa pravi učitelj.” Franko se široko osmehnuo i potpašao Benta po ramenu. čita latinske i grčke tekstove i bavi se uzbudljivim. pričao si samo o olakšanju što napuštaš svet praznoverja i o velikoj radosti zbog predstojeće slobode.pomažeš mi da mislim. sklopio oči. .” „Onda se čuvaj.A sada. ovo će te možda iznenaditi. Dao si mi dobar savet. Zaštiti te misli. Koliko ti je trenutno bolan taj progon? Kad smo poslednji put razgovarali. nego isto toliko i onim noćnim. vrlo brzo ću te poslušati.” „Nije još vreme. Tvoje pitanje o napadaču .kako bih reagovao da nasilnik nije bio Jevrejin . to više klizim nazad ka sopstvenim počecima i hvatam se za te utvare iz detinjstva. I to olakšanje i radost su i dalje tu. i ubrzo. Iako si na putu da postaneš veliki učitelj. dok razgovaramo. mada je moj život manje opasan.” „Mnogo toga se desilo. Sad znam da moram dublje da razmotrim okolnosti koje su prethodile tom napadu i da se pozabavim ne samo potpuno svesnim. i neizrecivo mi je bolna pomisao da te misli mogu da umru nerođene.pomaže mi da istinski dokučim složenost determinanti.” Naslonio se na stranicu kreveta. Ja mislim da zato što u sebi imaš tako malo mržnje zanemaruješ njeno postojanje u drugima. Majka i sestra su mi stigle mesec dana nakon tvog odlaska. Toliko.” „Slažem se. duhovno ispunjenim. moraš da mi pričaš o svom životu. i u tajnosti pišeš i misliš.” „Tako je. dnevnim mislima. uzviknuo je Franko. I. ti mi dolaziš u posetu. Pa i nešto više od ataraksije . povezanu sa prisilnim progonom iz jevrejskog sveta. Franko. „da je nasilnik bio samo običan luđak. Franko: gotovo svake noći. a ne Jevrejin koji je svoj očaj usmerio na tebe?” Bento je klimnuo glavom. . Jevrejin lutalica koji traži utehu od majke i sestre. Palo mi je na pamet nešto što bi moglo da pomogne u ublažavanju tvog užasa. Slušaj me: u velikoj si opasnosti i moraš da odeš iz Amsterdama.. Moraš da nestaneš iz vidokruga Jevreja. Ne. dok ležim u ovom krevetu iščekujući san. Franko.” „Aha”. „Pravo pitanje. A i danas si dobar gost. siguran sam da rana u mojoj glavi ne bi bila tako bolna da on nije bio Jevrejin.

” Začulo se blago kucanje. kao i svi ostali. osećanje povezanosti sa ocem i ocem moga oca i njegovim ocem. samo još nekoliko minuta. Jakobom?” „Vratio se u Roterdam i retko ga viđam. reci mi.. Biće dobra žena. čak i Rabi Mortera. Učenje hebrejskog je zamorno ali i uzbudljivo. Pristao sam na njihov izbor . Ja radim kod ujaka i pomažem u popisivanju robe pristigle njegovim brodovima. naši časovi hebrejskog su potpuno ispunjeni i nema mogućnosti za postavljanje bilo kakvih pitanja.” Klara Marija je lagano zatvorila vrata. Rebeka. Bento.” Bento je otvorio. Kao i većina devojaka iz našeg sela. zajedno sa drugim doseljenicima. Drugi rabini. „Klara Marija. devojku od šesnaest godina iz našeg sela u Portugalu. Verovatno zato što zna. i za nekoliko nedelja ćemo se venčati. Počeo sam da je učim. To može da bude i opasno. Možda je u pitanju samo moja mašta. za moju ulogu u tvom heremu. „Ko je ona. Bio sam neuviđavan. Na primer. i već mogu da sagledam njegove buduće obrise.” „Nadam se da ne preteruješ s podučavanjem.” „Hoćeš li moći da razgovaraš sa njom o svemu što te zanima?” „Verujem da hoću. I to osećanje povezanosti uliva mi beskrajno pouzdanje. Oženio se i sada živi sa ženinom porodicom. Nego.” Bento je pognuo glavu.” „Imam još jedno.” „Ti bi bio neuviđavan samo ako bi mi prećutao istinu. Kao da su rabini hteli da se osiguraju da im se više nikad ne dogodi neki drugi Spinoza. Koliko će još ostati vaš prijatelj?” Bento je upitno pogledao Franka. „Možda nije trebalo ovo da kažem. dobro. koji je prošaptao da ubrzo mora da krene. priča li se o meni u zajednici?” „Do ovog događaja ništa nisam čuo. Moj svet je manji. To mi predstavlja utehu i donosi sigurnost. molim vas. život uma koji ja ne živim u potpunosti. dajte nam. mada naravno. ali to je neko melanholično zadovoljstvo. Franko?” „Da.devojka je lepuškasta. prijatna i izmamljuje mi osmeh. ali zaista verujem da tvoj duh lebdi nad zajednicom i još uvek ima veliki uticaj. ne ume čak ni da čita. drže nastavu preostalim danima. Velika mi je uteha što znam da ćemo ostati u vezi i da ćeš nastaviti da mi pričaš o svojim istraživanjima. Majka i sestra su mi izabrale ženu.i potom odgovorio.zdls glavom i ne razgovara sa mnom. Jer sad znam da postoji i drugi aspekt života na koji si mi ukazao. „Moram uskoro da izađem. vrlo važno pitanje: jesi li zadovoljan.A šta je sa tvojim rođakom. Mnogo učim i idem na časove hebrejskog nekoliko puta nedeljno. Šta još?” . I ona isto žudi za znanjem. stotinama godina unazad. jer ne sme dugo da odsustvuje s posla . Kao da je svima bilo naređeno ne samo da te izbegavaju. Iz Samuelovih uzgrednih opaski sam stekao utisak da je tvoja sestra. a onda i glas Klare Marije: „Bento. ja ne znam šta se priča iza zatvorenih vrata. Nisam čuo da ga je iko izgovorio. Bento?” Bosnaunited 152 . Tvoj zet Samuel je sada rabin i podučava nas četiri puta nedeljno.” „Sačekaću u sobi za muziku. nego i da ne pominju tvoje ime.

Ako se ne upravljam prema razumu.” „Rekao bih da se odnosi prema tebi s ljubavlju i nežnošću..I kažeš da je voliš? A tu je i tvoj dobar prijatelj kome ona daje prednost?” „Voleo sam i njega 3 do danas. „Sve što si rekao. bio bi veći i njen očaj što te nema. i toliko se stvari odricao da bih bio slobodan. i želiš da bude srećna. teško ti je da se odrekneš onoga što u stvari ne želiš niti možeš da imaš?” „Tačno! Uživam kad tako pogađaš pravo u srce mog apsurda. tvom odbacivanju obreda i praznoverja?” „Nikada ne bih pričao sa njom o tim idejama.” .” „I samo još jedno pitanje. a i grčkom.zdls „Ćerka direktora škole i moja učiteljica. da i da. bogatstvom i slavoljubljem. spasao mi je život sinoć.. Bento. I premda mi razum ukazuje šta je bolje. Tako mi je žao. Koliko joj je godina? „Oko šesnaest. Apsolutno sam posvećen duhovnom životu i znam da nikada neću moći da preuzmem odgovornost za porodicu. Sve što govoriš je tačno. Znam i da je nemoguće da se zakonito oženim. to je istina. Toliko sam težio. uzvišenijem.” „I to je neopsorno. ostaću rob strasti. Bento. prinuđen sam da sledim ono što je gore. Ali zar mi nisi poslednji put kad smo se videli pričao o prihvatanju usamlj eničkog života i odricanju od same ideje o braku. To stvarno može da bude bolno.” Bosnaunited 153 .” Bento je oklevao. baš tako. Dobar je čovek. a s njima bi možda i tebe odbacila?” Bento je klimnuo glavom.” „Znači. Počeo sam da učim kod nje kad joj je bilo trinaest. Ljubav nas oduvek porobljava.. Kakav je onda njen stav prema tvojim idejama o Bogu kao Prirodi.” „Jer bi ih ona odbacila.” „Ah. i ti ćeš patiti?” „Da.” „Ali ti je voliš. Namerava da bude lekar. Izgledao si tako predan ili možda pomiren sa tim da živiš sam.” dodao je Franko. potpuno sam nesposoban da razmišljam o nečem drugom. A Klara Marija je katolkinja. Po tom pitanju očito nisam sopstveni gospodar nego rob strasti.. nije imao običaj da priča o svojim najdubljim osećanjima. ni sa hrišćankom. Bento. iako znaš da bi vas to sve unesrećilo. Kad mislim o njoj. ljubomora. dok je ustajao i pripremao se za odlazak. Kažeš da je predana katolkinja? A katolici obožavaju obrede i čuda. „Da. I ako ona pati.” „Tvoja učiteljica? Nemoguće. ni sa Jevrejkom. Ona je pravo čudo.” „Predan i pomiren. Franko.” „Da.” „Ali ti bi da ona želi tebe a ne njega. Potpuno je drugačija od svih devojaka. Podučava me latinskom. „znamo da je razum nemoćan pred strašću. i ja uzvraćam na isti način ali. a sada odustajem od svoje slobode i zanosim se Klarom Marijom.A što bi veća bila njena želja za tobom. istina je. predana katolkinja. Kako ćeš će osloboditi?” „Mogu da budem slobodan samo ako potpuno prekinem sve veze sa čulnim zadovoljstvima.” „Pa ipak.” „To je stara priča.” . „Ali danas mi je upravo ona dodatno pogoršala nemir pokazujući još više nežnosti prema mom prijatelju i kolegi. On mi je pomogao da se preselim posle herema. I to.

” „Da pretvoriš razum u strast”. gde ih je čekala Klara Marija. Emociju može da nadvlada samo neka još snažnija emocija.zdls „Jeste. Nadam se da ću sledeći put kad se budemo sreli čuti kako napreduješ u tome. šaputao je Franko dok su išli ka sobi za muziku. Jasno je šta treba da radim: moram da naučim kako da razum pretvorim u strast.” Bosnaunited 154 . „Čudesan zadatak.

za koliko je prethodnog dana kupila četiri kobasice. sad možeš da ga nadeš i na kisocima u Berlinu). dok se berza ponovo ne otvori.. koja je zaposela Rur da bi iz njega izvlačila svoje kriminalne ratne reparacije.I šta ćete mu odgovoriti?” Bosnaunited 155 . jutros vredi 20. a kamoli da se ukrcam na voz. Prošle nedelje Hitler me je zamolio da zamenim Ditriha Ekarta na mestu glavnog urednika Felkišer beobahtera. Sefovi u njihovim firmama prepuni su zlata i strane valute.zdls Poglavlje 26 BERLIN . platim 20 miliona maraka za kartu i krenem na desetosatno putovanje u Berlin. a u isto vreme odaju utisak superiornosti. Svakoga dana budućnost Nemačke kao da visi o koncu. Svaki dan donosi novi problem o kojem treba izveštavati. po prirodi stvari. kao da su gospodari svega .000 maraka. U podne dolazi da pokupi drugu platu (ovog puta veću) i ponovo mora da žuri da kupi ručak .a onda dolazi i po treću. Najozbiljnije želim da nastavim rad sa tobom.to nigde drugde nisam sreo.za 100. dr Karl Abraham ga je vratio Fridrihu. ali mi je vreme ispunjeno sve većim brojem obaveza.26 MART 1923 Nije lako izaći na kraj niašim baltičkim porodicama: čini se da u njima ima nešto loše. I svakoga dana spirala inflacije celu našu zemlju dovodi na ivicu propasti. naravno. Iako ovo činim već treći put. Hitler i ja samo sada bliskiji vrlo je zadovoljan što sam objavio Protokole sionskih mudraca. FB je postao dnevni list i sada ima tiraž od 33. Bio bih ti veoma zahvalan. tragedija. A biće sve gore. u još većem iznosu. na kraju dana kad se tržište zatvara pa je novac siguran do jutra. Adolf Hitler Alfredu Rozenbergu Dragi Fridrih. koji je pre samo godinu dana vredeo 400 maraka. molim te da me obavestiš kako bismo mogli ovde da se sastanemo. Na primer. koji. uz velikodušnu pomoć jednog darodavca. Uveren sam da će ovo biti najveća hiperinflacija u istoriji: svi će Nemci osiromašiti.000 primeraka (uzgred. zarađuju na ovoj noćnoj mori. Pročitavši pismo. upravo u ovom momentu moramo da odlučimo kako da se izborimo sa Francuskom. Sa žaljenjem moram da otkažem svoju predstojeću posetu. Možeš li da veruješ da američki dolar. molim te da ne odustaneš od mene. Pre mesec dana. Ako tebe bilo kojim povodom put navede u Minhen. Moj urednički život je tako grozničav da ne mogu da napustim kancelariju ni za ručak.000 maraka? Da poslodavci u Minhenu počinju da plaćaju radnike tri puta na dan? Je li tako i u Berlinu? Žena isprati muža do posla i on dobije platu odmah ujutru a onda ona trči da kupi doručak pre nego što cene skoče. . sada može da kupi samo tri . To je skandal. Jesi li ikada razmišljao o tome da radiš u Minhenu? Ja bih tu mogao da pomognem: imaj na umu besplatne oglase koje bih mogao da ti objavim. osim Jevreja.

gotovo svi ljudi ovde s kojima sam blizak. „Pogledajte. ja lično ne bih mogao da lečim tu pogubnu antisemitsku ličnost. Pogledajte samo ovaj naslov: ZLOSTAVLJANJE DECE U BEČKOM BORDELU: UČESTVOVALO MNOGO JEVREJA Bacivši pogled na naslov. Moram odustati od te ideje. car je naredio seriju krvavih pogroma. izopačen. ja sam još više uvređen i uplašen za vas.moj analitičar. Kako da se nosim sa kontratransferom?” . Zašto?” „U pitanju je ono o čemu smo ranije pričali . lično me vređa njegov antisemitizam. evo. To je nemoguće i zbog same fizičke distance. Sigurno ima još razloga. to zna.jeste li ih čitali?” „Samo izvode i neke rasprave u kojima se karakterišu kao falsifikat. Jake reči.kontratransfer supervizora . i verujem da s pravom aludirate na još jedno pitanje . Mislim da je on zlo. za sve civilizovane Nemce. Ponosno mi piše o svom napredovanju na poslu. arheološki da istražite njegovu prošlost. Ugledni jevrejski teolozi iz moje zajednice kažu da je Pro tokole smislio ozloglašeni ruski pisac Sergej Nilus. ali da vidimo mogu li ipak da budem od koristi kao supervizor.” . viđaćete ga samo tokom nekoliko povremenih seansi i nikada nećete moći duboko.” „Dakle”. ‘Kako raditi sa nekim ko je. i većina osoblja na Institutu. I ne sumnjam da vaš pacijent. izopačena ličnost sposobna za toliko destrukcije?’” Fridrih je razmišljao o rečima dr Abrahama. ali opasan falsifikat.A ti Protokoli . „ja se pitam.” . mogao bi biti inkarnacija samog sotone. očekujući da meni bude drago. a Alfreda sam poznavao još kao malog.” „Ali dr Pfister.U pravu ste. taj Hitler. Uostalom. Ali.” „Izdavač Protokola sionskih mudraca? Ko bi to zaboravio?” „Nisam video her Rozenberga od tada. Pravo pitanje je zato.to su bili moji izrazi.” Fridrih je uzeo Alfredovo pismo. A njegov idol. Ipak. imam jučerašnje izdanje njegovih novina Felkišer beobahter.” „To je jedan deo.” „Iako nisam Jevrejin. međutim. Voleo bih da iskoristim današnji sat vaše supervizije da porazgovaramo o tome.U pravu ste.” „Očigledan. Umesto toga. kako da vodim terapiju sa pacijentom koji je umešan u takve gadosti? Jasno mi je da je opasan. vi.Ja sam skloniji da kontratransfer tretiram kao neurotičnu reakciju terapeuta na pacijenta. .zdls „Ne znam. prema svim objektivnim kriterijumima. vaša osećanja imaju sasvim racionalne osnove.koji može da se odrazi na moju sposobnost da vas vodim.moja intelektualna zainteresovanost za analiziranje nekoga s kim sam delio prošlost. “Odvratan. ne vaši. Recite mi nešto više o svojim osećanjima prema njemu. dr Pfister .. U najboljem slučaju. Poslao je tek par pisama. očito je da nikada nećete biti u stanju da ga analizirate. Posle čitanja Protokola. odvratna. dr Abraham je s gađenjem zavrteo glavom i upitao. rekao je Fridrih.. Sećate li ga se? Pre nekoliko meseci sam vam opisao razgovor koji sam vodio s njim. Budući da sam Jevrejin.. u nameri da ubedi cara kako Jevreji pokušavaju da zavladaju Rusijom.” Bosnaunited 156 . Rozenberg. Jevreji su . U ovom slučaju. postoji drugi deo vas koji želi da nastavi da ga viđa. Njegovog brata znam celog svog života.

kad biste mogli uspešno da analizirate antisemitizam.zašto želite da ga vidite?” „Nisam siguran. Možda čak mogu da mu pomognem da se p ozabavi silinom i iracionalnošću svog antisemitizma.ima jedna rečenica koja mi je privukla pažnju. a ne pacijentov. Meni se čini da pokušavate da negirate starenje ili prolaznost. zar onda neće naneti manju štetu? To je bolje nego ne učiniti ništa.još je to daleko i. Ali znam da ga moram podstaći da se zainteresuje za samog sebe. to je moj cilj. Smatram da je obmanut a ne da je demon. Eugenov mlađi brat.ni s ljudima ni s mestima.. nemate braće i sestara. i dalje o njemu više mislim kao o malom dečaku iz susedstva nego kao o samom zlu.” „Ah.” „Veoma je važno to što ste rekli. sad mi je jasno.” . on je opasan i širi mržnju.” „Eugen. čini se da je svestan vlastitih ograničenja i iznenađujuće spreman da se podvrgne nekoj terapiji. Pomenuo sam vam da sam mu pomagao oko Spinoze. dr Abraham. Alfred. E. pre je bojažljiv. ostao je samo Eugen Rozenberg i. Zar nije svaki čovek snažno zainteresovan za sebe? Zar ne želi Bosnaunited 157 . Ne mogu da zaustavim vreme držeći se Eugena ili Alfreda. On istinski veruje u te rasne gluposti i njegove misli i dela sasvim dosledno proizilaze iz premisa Hjustona Stjuarta Čemberlena. dobili biste Nobelovu nagradu. A ipak. Slažem se s vama. Pravo me sto za to je vaša vlastita analiza.zdls „Sećam se da ste mi pričali o svom osećanju nestale prošlosti. takoreći kukavica.onom o prevazilaženju robovanja strastima . „Zato vas ponovo pitam . i ponoviću. Zaboravio sam mu ime. A ipak. ali imam jednu ideju. ali ako mogu da ga promenim i doprinesem da postane moralnija osoba. U stvari. dr Pfister. Spinoza kaže da je razum nemoćan pred strašću i da je stoga neophodno razum pretvoriti u strast. koja je bar za sada i Frojdu izmakla. sadista. i nesiguran..” „Možda sam naivan. vaši terapijski ciljevi su onda.. u mnogo manjoj meri pošto nikada niste bili bliski sa njim. Viđanje sa Alfredom Rozenbergom ne može da razreši vaše unutrašnje konflikte. pa u četvrtom odeljku Etike . Kako nameravate to da uradite?” „Nemam na umu neki poseban metod. Ne verujem da je psihopata. zanimljivo.” „Jeste li dobar krijumčar?” „Samo početnik. Moraću da prokrijumčarim sve što je iole uzvišenije od toga..” „Hmm. ili nasilna osoba.A šta je njegov cilj? Šta on želi?” „Njegov eksplicitni cilj je da se bliže i delotvornije poveže sa Hitlerom i drugim članovima partije.” „Da. Roditelji su vam mrtvi. viđanje sa Alfredom ne može da razreši moje unutrašnje konflikte. u svakom slučaju. i nemate druge kontakte sa svojim ranijim životom . D a.... Nadam se da se bavite time u ličnoj analizi?” „Ne još. Teško ostvaruje odnose sa ljudima i celim bićem se nada ljubavi svog vode Hitlera.” „Dakle.U ovom trenutku ne . Ali vaši komentari mi po mažu. Ostao je samo taj vaš dobar prijatelj. tragajući za nečim neprolaznim. Je li tako?” Fridrih je pomireno klimnuo glavom. Imate li ideju kako da pristupite tome?” . taj brat.

Očiju uprtih u Hitlerovo lice. u Vanfridu.” Dr Abraham se osmehnuo svom mladom studentu. „Visoko cenim ono što ste napisali u svojoj veličanstvenoj knjizi. Čim su ušli. Vagnerovoj ogromnoj staroj kući. polovina lica iskrivljena u grču. Trenutno znamo da je njegov cilj bitno drugačiji od vašeg: on želi da postane omiljeniji među svojim dragim nacistima. udaljenog nekih dvestačetrdeset kilometara od Minhena. pogled prazan. Ko zna? Možda ćete uspeti u tome. Raduje me vaš entuzijazam. sasvim suprotan cilj da shvati i umanji svoju očajničku i iracionalnu potrebu za Hitlerovom ljubavlju. primakao usta Čemberlenovom uhu i rekao. i netremice gledao kroz veliki prozor okrenut ka unutrašnjem dvorištu. Većina drugih ljudi ne deli našu strastvenu zainteresovanost za dušu. onda ćete ga samo učiniti efikasnijim u zlu. osamdesetšesto godišnjom Vagnerovom udovicom. s plavozelenim kariranim ćebetom preko nogu. Fridrih. Terapeuti se razlikuju. sa svojom ženom Evom (Vagnerovom ćerkom) i Kozimom.” „Jasno mi je.” Bajrojt . Moj zadatak je da mu pomognem da prihvati drugi. Alfred nije odustao od plana da poseti Hjustona Stjuarta Čmberlena i lako je ubedio Hitlera da mu se pridruži. kao da razume šta ovaj govori. Pitam se samo. Hitler se nagnuo.zdls svako da sazna sve o sebi? Znam da ja želim.Oktobar 1923 * * * I pored obaveza na poslu. postoji li neka pukotina u vašem argumentu. Osnove devetnaestog veka: ‘Germanska rasa ulazi u odlučujuću borbu sa Jevrejima. Alfred je uživao u vožnji do Bajrota. Čemberlen je u svojih sedamdeset godina izgledao daleko stariji: koža mu je bila u krastama.” „Šta bi to bilo?” „Preterano uopštavanje. Zato imajte na umu i opasnost da terapija može da pogorša stvari za sve nas! Biću konkretniji. borbu koja nije samo kanonska. Nadajmo se da će on sarađivati.” „Zanimljiv način uobličavanja terapije. Ako uspete da pomognete Rozenbergu da se promeni tako da ga Hitler više voli. Hajde da vidimo ima li nekih profesional nih skupova u Minhenu na koje biste mogli da odete ujedno s njim održite nekoliko seansi. „Tačno tako. Rozenberga nije ni pogledao. Čudna smo mi sprta. a ja ću učiniti sve što mogu da budem od pomoći u superviziji. već mora da se vodi svim oružjem kojim raspolaže čovek i Bosnaunited 158 . s vremena na vreme j e klimao glavom. Pokušaću da pobudim kod Alfreda tu vrstu zainteresovanosti. Originalan. gde je Čemberlen sedeo u kolicima. Oboleo od neke misteriozne neurološke bolesti koja ga je delimično paralizovala i donekle mu oduzela moć govora. Čemberlen je živeo u Bajrojtu. Bilo je to njegovo prvo putovanje Hitlerovim blještavim mercedesom i prva prilika da na nekoliko sati uživa u punoj Hitlerovoj pažnji. I Hitler je bio oduševljen Čemberlenovim Osnovama devetnaestog veka i do kraja života će tvrditi da je Čemberlen (zajedno sa Ditrihom Ekartom i Rihardom Vagnerom) bio jedan od njegovih prvih intelektualnih uzora. Sluga ih je dočekao i odveo na sprat. dr Pfister.

„Spirala inflacije izmiče kontroli. Alfred je nastavio. „Her Čemberlen. „Nemačku zahvata haos”. ja”. „Ja. Morate da krenete u akciju. „Dragi učitelju. potrebna mi je vaša pomoć u jednoj stvari.lice mu je bilo toliko izobličeno da je to bilo teško proceniti. Rozenberg je ostao sam sa Čemberlenom i pričao mu kako je i on.” Možda se Čemberlen osmehnuo . obećavam vam da ću ja biti taj koji će u vaše ime voditi ovu borbu”. „Komunistički puč u Saksoniji. primakavši se bliže njegovom uhu onako kako je to Hitler učinio. da”.” Čemberlen je krkljao. kako je taj Jevrejin iz Amsterdama mogao da napiše dela koja su najveći nemački mislioci. Biće to posao za narednih pet godina . jer je Alfred imao drugi plan: ubediti Hitlera da j e došlo vreme da partija krene u akciju. Kapov puč u Berlinu. biti nastavak vašeg dela za sledeći vek. „Da. poverio. Rozenberg. „Došlo je vaše vreme. Ovo je naše vreme! Ja sam podbunjivao mase sa svakim tekstom u našim novinama. i kako mu i sam. upravo sam napisao jedan odeljak za kraj: “Sveto doba Germana ponovo će nastupiti kad simbol buđenja . Sve mu je to Afred već više puta govorio. bio opčinjen Osnovama devetnaestog veka. U pitanju je problem Spinoza.postane jedina važeća vera u Rajhu. nadam se. i zatim počeo naširoko da priča o svom partijskom programu u dvadesetpet tačaka i svojoj apsolutno nepokolebljivoj rešenosti da Evropu očisti od Jevreja.” Hitler je umorno klimao glavom. kad je Hitler otišao da porazgovara sa Kozimom Vagner. Ali Minhen i cela Bavarska su istinsko bure baruta spremno da eksplodira.” Nekoliko dana kasnije došao je u Alfredovu kancelariju i sa širokim osmehom na licu. takođe. Možda je rekao. Alfred je pritiskao. „Mnogo je stvari o kojima treba razmisliti. A zasigurno znam da će štamparija državnog trezora uskoro izbaciti novčanice od billion maraka. Kasnije. naglas pročitao neke delove: Bosnaunited 159 . a juče 150 miliona. kad mu je bilo svega šesnaest godina. Kažite mi. „Počeo sam da pišem knjigu koja će. osvrćući se oko sebe. ali smo mi daleko jači od svih njih. nastavio je Alfred.I pogedajte te pobuni što izbijaju na sve strane”. Minhen je prepun raznih desnih partija suprotstavljenih vladi u Berlinu. kao i Hitler. pobuna rajnskih separatista. uključujući i besmrtnog Getea. najmoćniji smo i najbolje organizovani. znakom vaskrslog života . . a Hitler nastavio.mnogo je toga što treba uraditi. „Da. toliko cenili. rekao je. Juče je moj piljar za trista grama krompira tražio 90 miliona maraka. Tek sam na početku.’” Čemberlen je klimnuo glavom. Ponovo se nagnuvši ka Čemberlenovom uhu. Hitler je na sve to samo rekao. „Vaše ideje i vaše reči naći će se na svakoj mojoj stranici. ili ćete propustiti svoj trenutak. Čemberlen je energično klimao glavom i s vremena na vreme krkljao. Međutim. pripremajući ih za glavnu akciju partije.zdls ljudsko društvo. Kako je to moguće?” Čemberlen je uzrujano pomerio glavu i ispustio neke nerazgovetne zvukove od kojih se jedino moglo razabrati. Hitlera još nije bilo na pomolu. Pre četiri meseca. rekao je. da”. mnogo duguje. Podsetio ga je na osnovne činjenice. U povratku su malo govorili o Cernberlenu.” Kad su stigli do redakcije Felkišer beobahtera. napad na rezerve Rajhsvera u Istočnoj Pruskoj. Alfred se zavalio u stolicu. A onda mu je. Ubrzo potom pao je u dubok san..zastava sa svastikom. dolar je vredeo 75 hiljada nemačkih maraka.” Hitler i dalje nije izgledao uveren. mašući pismom koje je upravo dobio od Hjustona Stjuarta Čemberlena.

Ove partije nikada ranije nisu održavale zajedničke sastanke i skup je izmakao kontroli tako da je u jednom trenutku Bosnaunited 160 . Više ništa ne ugrožava moj san. po uzoru na Musolinijev marš na Rim. Ludendorf je. Navikao je da ovaj prisvaja njegove ideje a da mu za to ne odaje nikakvo priznanje. Činjenica da je Nemačka. vi koji ste tako nenadmašni u buđenju ljudi iz sna i ustaljene rutine. kidnapujemo nekoliko zvaničnika bavarske vlade i pod pretnjom oružja ih primoramo da mene prihvate za svog vođu. budući da ste i sami videli koliko mi je teško da govorim. novembar. bio ekscentrik. nastavio je Hitler. Neka vas Bog čuva! Hjuston Stjuart Čemberlen „Mora da je povratio moć govora i diktirao ga . novembra. one su tako izražajne u svojim kretnjama da konkurišu vašim očima. Ali ne mogu da odolim želji da vam uputim nekoliko reči.to veličanstveno pismo”. Sledećeg dana svi ćemo marširati kroz centar grada do ministarstva rala i uz pomoć talaca i ugleda feldmaršala Ludendorfa. i imate jedinstvenu osobinu i moć da u svakom trenutku usmerite svoje reči na jednog određenog slušaoca. Takav čovek donosi oduška jadnoj napaćenoj duši! Posebno kada je posvećen služenju Otadžbini. Jednim potezom vi ste promenili stanje moje duše. dospele na najniže grane. U noći 8. Puč je bio potpuni fijasko. her Hitler. A onda ćemo. preuzeti nemačku armiju. Sad mogu da spavam bezbrižno. vaša dela su dodatni dokaz za to da čovekova ličnost i dela idu zajedno. nedavno uspeli meni da podarite san. sve je krenulo naopako. „Erih Ludendorf nam se pridružio!” „Bravo! Bravo!” uzvratio je Alfred. i da up adnemo na večernji skup zakazan za 8.. „Saglasan je s mojom idejom o puču”. Ali.” „Odlično! Krećemo u akcij u.I sasvim zasluženo.” Alfred se toliko radovao da nije obratio pažnju na Hitlerovo zanemarivanje činjenice da mu je upravo on predložio taj plan.. Moja vera u Germanstvo nikada nije bila ni na trenutak pokolebana. To što ste meni doneli mir ima mnogo veze sa vašim očima i gestikulacijom vaših ruku. Sada verujem i shvatam da je to upravo ono što karakteriše i definiše vaše biće: pravi razbuđivač je u isto vreme čuvar mira. čak i sa monarhističkim grupama i bavarskim separatistima.” „Sada ćeš da čuješ pravu vest”. rekao je Hitler.zdls 23. . Što se tiče vaših ruku. Oči vam rade gotovo isto što i ruke: hvataju i drže čoveka. Hitler i Alfred su zajedno otišli na skup koalicije desnih partija. iako su mi nade. septembar 1923. marširati na crveni Berlin. A onda hitro dodao.. blago rečeno. Vrlo poštovani i dragi gospodine Hitler: Imate puno pravo da budete iznenađeni mojim nametanjem. kada me je ova podmukla bolest oborila. rodila Hitlera potvrda je njene vitalnosti. u vreme kad joj je to najpotrebnije. ali i široko uvažavan i poštovan kao feldmaršal iz svetskog rata. priznajem. „Slaže se da treba da udružimo snage sa drugim partijama desnog krila. i srušiti nemačku demokratsku vladu. duži i lekovitiji nego ijedan koji sam doživeo od tog fatalnog dana u avgustu 1914. Pitao sam se kako to da ste baš vi od svih ljudi na svetu. rekao je Alfred trudeći se da prikrije zavist.

ADOLF HITLER Bosnaunited 161 . Nije se usudio da ode kući ili u redakciju . odvezli do kuće Pucija Hanfštengla.vlada je momentalno zatvorila FB na neodređeno vreme i postavila stražare ispred redakcije. Na prvoj raskrsnici sačekale su ih vojne barikade. no uspeo je da otpuzi na sigurno i odneli su ga kod nekog ljubaznog Jevrejina. lekara koji mu je pružio odličnu negu. misleći da je sama otmica bila dovoljna za nacističku stvar. Ludendorf je bio siguran da se ni armija ni policija neće usuditi da pucaju u njega.uključujući Hitlera i Rozenberga. koju je ovaj smesta zgrabio. gde su mu lečili rame i krili ga na tavanu. Hitler je. kao i Puci Hanfštengl (darodavac koji je omogućio da FB postane dnevni list). novembra 1923. tačno iza Hitlera. Na čelu su bili: Hitler. u pratnji partijskog lekara. koji je Hitlera držao pod ruku. nisu ih dobro čuvali i taoci su pobegli u noć. oni su otvorili vatru i usledila je trominutna paljba tokom koje su se učesnici marša smesta razbežali na sve strane. Gering je ranjen sa dva hica u prepone. Hitler je urlao na vojnike da se predaju. uz jake bolove. pristao da se ujutru zapute u planirani masovni marš. ovaj je ostao nepovređen.zdls Hitler skočio na sto i pucao iz pištolja u plafon kako bi uspostavio red. 9. Rano ujutru. Šesnaest nacista i tri vojnika bili su ubijeni. Nekoliko redova iza njih. puzao nekoliko stopa. Feldmaršal Ludendorf je neustrašivo marširao pravo napred. s nadom da će izazvati opštenarodni ustanak. otvorio. Šojbner Rihter. Rozenberg je bio u drugom redu. VODI POKRET DO DALJEG. nakon čega ga je oficir s poštovanjem pozdravio i izvinio se što mora da ga privede. kolona od dve hiljade ljudi. Bez obzira na to. a noću je lutao Minhenom pokušavajući da sazna sudbinu svojih saboraca. Naposletku je ubedio jednu stariju ženu da mu dozvoli da se na nekoliko dana sakrije u njenoj kući. nažvrljao je poruku adresiranu na Alfreda i zamolio frau Hanfštengl da mu je preda. marširao je Hajnrih Himler noseći zastavu Nacističke partije. ubijen je na licu mesta i prilikom pada ga je povukao za sobom i iščašio mu rame. Herman Gering. Rudolf Hes je marširao iza Rozenberga. Sledećeg dana ona je našla Alfreda i uručila mu cedulju. bacio se preko Hitlera i spasao mu život zadobivši pritom više smrtonosnih hitaca. feldmaršal Ludendorf. Nacisti su potom kidnapovali delegate Bavarske vlade da bi ih držali kao taoce. Iako je čovek koji je stajao tik uz Alfreda bio ubijen. Rozenberg je požurio nazad u kancelariju i pripremio naslove za FB pozivajući na opštu pobunu. od kojih su mnogi bili naoružani . i ubrzo potom bio je proteran iz zemlje. i umakao u gomilu. a onda su ga uvukli u kola koja su ga čekala i. Telohranitelj Ulrih Graf. prošao kroz barikadu odgurnuvši vojnike i njihove puške u stranu. otpuzao do pločnika. slavni pilot iz svetskog rata okićen mnogobrojnim ratnim odlikovanjima i Šojbner Rihter. i na svoje veliko iznenađenje u njoj pročitao: DRAGI ROZENBERG. blistajući u punoj vojnoj uniformi sa švapskim šlemom na glavi. Neposredno pre nego što je uhapšen. daleko od krvoprolića. koji je hodao ruku pod ruku sa bliskim prijateljem Hitlerom. Umesto toga. Hitler je. Međutim. na Ludendorfovo insistiranje. krenula je u marš ka centru Minhena.

na vest o njihovim zvaničnim zarukama. Kako je povratio mir duše? Zar to nije bilo zahvaljujući boljem razumevanju uzroka koji su doveli do napada? Bio je sklon tom objašnjenju . Franko je Benta prenuo iz mučne ljubomore. Bento je ipak ostao još nekoliko meseci. u nj egovom životu više neće biti dodira. Nedeljama posle pokušaja ubistva i Frankove posete. niti može da ima. Bento je znao da ga je Franko posetio u trenutku kad mu je bilo najteže i da se onda vrlo brzo počeo oporavljati. grč u grudima. iz tih oblaka je grunula prava oluja. a i kako su se on i brat Gabrijel često držali za ruke. No. po Frankovom savetu. čak i da prizove napadačevo lice i da. a i zbog njegovih logičkih sposobnosti. Zbog znanja jezika.delovalo je ubedljivo. Pamtio je i kako ga je Franko srdačno zgrabio za ramena. što je možda još važnije. Što je više razmišljao. To je objašnjavalo Frankovu isceliteljsku moć: on mu nije samo pomogao u rasuđivanju nego mu je. znao je šta bi ovaj rekao: „Oduvek je bilo tako . ili njene tetke Marte. a i da je bio u prilici da poveri Franku. Ali. Bentov strah je uminuo. Ipak. kao i nametljive slike napada nasilnika. Klara Marija drži za ruku. razumno. Bento je postepeno povratio smirenost i ubrzo opet uspostavio drugarski odnos sa Klarom Marijom i Dirkom. gleda svoj prosečeni dugi crni kaput obešen na upadljivom mestu na zidu sobe. preispitivao je mehanizme pomoću kojih je savladao užasan strah. bilo mu je jasnije da je od Franka dobio nešto suštinski važno za svoj oporavak. Sve je to. strah je dodatno pojačavao potisnuti bol zbog odvajanja od sopstvenog naroda. Ali i sumnjičav prema svojoj tako snažnoj veri u moć razumevanja. Uostalom. naravno. Noćne žudnje su bile druga stvar: nije bilo vrata koja je mogao da zaključa pred njima i tako spreči da mu uđu u snove. Ali šta je tačno dobio od Franka? Možda je najvažnije bilo to što je Franko raščlanio njegov strah i ukazao mu da ga je posebno uznemirila činjenica da je napadač bio Jevrejin. Drugim rečima. u noći posle napada. koju je takođe smatrao privlačnom. ta zamisao je izbila u prvi plan. mnogi Bosnaunited 162 . Nestali su ubrzani otkucaji srca. ponudio samo svoje prisustvo .” Iako je uviđao mudrost Frankovog saveta da napusti Amsterdam. mračni oblaci su mu nanovo prekrili um onog dana kad se Klara Marija pojavila s bisernom ogrlicom koju joj je poklonio Dirk. koliko god mu telo žudelo za tim. niti je bilo načina da zaustavi noćni tok semena koje mu je često ostavljalo trag na posteljini. Bento je sačuvao ravnotežu i nije dozvolio da mu strasti pokvare odnos sa dvoje dobrih prijatelja. u početku mu nije pomagalo. nije uspevao da odagna gotovo opipljivo sećanje na to kako ga. Ponekad bi mu se u um prikrala maštanja o dodirivanju i grljenju Klare Marije. ovoga puta je razum prevladao. prilično ravnodušno.seksualna žudnja je deo nešeg bića. Uz to. držao u najdubljim trezorima svog ćutanja.prisustvo Jevrejina. Kakvo je blaženo olakšanje bilo ponovo disati lako i osećati se sigurno u sopstvenoj koži! Mogao je. to je sila koja omogućava održanje vrste. tek nakon što se Franko pojavio. ali bi ih lako odagnao. suočavajući ga sa iracionalnošću žudnje za nečim što niti istinski želi. Uprkos tome.zdls Poglavlje 27 REJNSBURG – 1662 U narednih nekoliko dana. Nedugo zatim.

s nestrpljenjem očekujemo objašnjenja težih odeljaka da bismo. vraćao bi se starim navikama. nosio večeru u sobu. živeo je sa ženom u drugom delu kuće . ubrzo su osnovali Filozofski klub koji je vodio njegov prijatelj Simon de Vre. Izvukao je Simonovo poslednje pismo iz torbe i ponovo ga pročitao.sa nestrpljenjem očekujem tvoj dolazak. prijatelj Simon de Vre. već i zato što se nalazio blizu univerziteta u Lajdenu. Na pročelju se mogao pročitati kratak stih koji je izražavao nezadovoljstvo mnogih kolegijanata stanjem u svetu: Avaj! Kad bi svi ljudi mudri bili. Duboko poštovani prijatelju . ujedno mu je okupirao dobar deo vremena i onemogućavao da se potpuno posveti mislima koje su mu bujale u umu. napravljena od grubog kamena. uz pomoć još nekih članova Filozofskog kluba. njegovu sve veću biblioteku i krevet sa baldahinom. što živi pod istim krovom sa tobom. hirurg. redovno se sastajali i često diskutovali o Bentovim idejama. šetnji da razgovara s tobom o najvažnijim stvarima. u koju je smestio opremu za brušenje sočiva. iako smo telom udaljeni. bilo je zgodno ne samo zato što je tu bio centar pokreta kolegijanata. i druge. Kuća. ali kada bi bio posebno zaokupljen nekom idejom. i može za ručkom. Ali ovaj sve učeniji krug poznanika. rukovodeći se tvojim preporukama. da. do koje su vodile strme stepenice. Međutim. Osim toga. Dr Homan. najsrećniji doktor Homan. Pored toga. Ipak je odlučio da se drži plana i otputuje u Amsterdam kako bi mušteriji isporučio specijalna sočiva za teleskop. zbog čega smo i započeli novu seriju sastanaka. gde će Bento. posle dugih dana usamljeničkog pisanja i brušenja sočiva. upriličio mu je sastanak na kojem je trebalo da se diskutuje o prvom odeljku njegovog novog dela. i pisao i razmišljao zagledan u plodna jabukova stabla. u Rejnsburgu pronašao kuću u kojoj je mogao da živi. radovao njihovom društvu. jedne za učenje. mogli Bosnaunited 163 . manje. Rejnsburg. sekretar Filozofskog kluba kolegijanata.gde je bila velika kuhinja povezana s dnevnim boravkom i jedna spavaća soba na spratu. Bento je doplatio neznatnu sumu za večeru i obično je obedovao zajedno sa dr Homanom i njegovom izuzetno dragom ženom. večerom ili tokom. trom i sa bolovima. vrlo si često prisutan u mom umu. i više dobra činili ovaj svet bi raj postao a sada je mahom pakao Bentov stan se sastojao od dve sobe u prizemlju. koji su tako blagotvorno delovali na njegovo samopouzdanje. Rejnsburg je umnogome bio po Bentovom ukusu. posebno dok čitam i prelistavam tvoje spise. Ali kako oni nisu do kraja jasni članovima našeg kluba. Ponekad sam kivan na sudbinu koja nas je razdvojila i tebe odvela tako daleko. Srećan je. Bila je to prilično dobra godina. Pričao je Simonu de Vreu o želji za mirnijim životom pa mu je ovaj ubrzo. imala je nekoliko malih prozora s pogledom na dobro negovan drvored jabuka. četrdesetak kilometara udaljeno od Amsterdama. sobe za rad. Ponekad se. moći da pohađa časove filozofije i uživa u društvu drugih učenih ljudi.zdls kolegijanti su ga često molili za pomoć u prevođenju hebrejskih i latinskih tekstova. mestašce na obali reke Vlit. sada sa odličnim znanjem latinskog. Jednog septembarskog jutra Bento se probudio mrzovoljan.

činilo mu se. zatim. prema tome. ali bio je divan sunčan dan. Započeo ga je opisom svog ličnog traganja za srećom. Beograd 1956. 47 Isto 45 Bosnaunited 164 . tada nastaje najveća žalost. S. odbacujući sve ostalo. gde se za 21 peni 44 ukrcao na jutarnju trekshojt. i to. Kultura. da li postoji nešto. Za nekoliko dodatnih penija mogao je uzeti sedište u kabini. Pošto me je iskustvo naučilo da je sve ono što se u svakodnevnom životu često sreće tašto i ništavno. sve nas više i više podstiče da ih oboje uvećavamo. pa je sedeo na palubi i ponovo čitao sam početak svog teksta. (hol. čime je u najvećoj meri sprečena da misli na nešto drugo. obuzelo dušu. 47 44 peni ili peninngen (hol. ali podozrivost zbog vlastite žudnje za divljenjem drugih. nema sumnje.zdls bolje da branimo istinu od svih koji su opterećeni religijskim predrasudama i odupremo se napadu celog sveta. najzad. Slavoljublje još više razbija duh. jer se često pretpostavlja da je ono dobro po sebi. nisu zdrava za čoveka. Težnja za slavom i bogatstvom ne razbija duh ništa manje. moglo biti odseliti se još dalje od Amsterdama. više im se radujemo i. o kojem je sutra trebalo da se razgovara u Simonovom filozofskom klubu. što se tiče požude.DE VRE Sklapajući pismo. bila mudra odluka.) . da bi se zadovoljilo. mogu večito uživati neprekidnu i najvišu radost. A mudrije bi. 46 Zatim je opisivao kako je bio nesposoban da ostvari taj cilj sve dok se čvrsto držao uverenja vlastite kulture da se najviše dobro sastoji od bogatstva. ali i u kome bi se moglo učestvovati. i krajnji cilj prema kome se sve upravlja. da ispitam da li ima kakvog istinskog dobra.) trekschuit 46 Baruh De Spinoza. „Rasprava o poboljšanju razuma”. smiruje. i kada sam video da sve ono čega sam se plašio i što me je plašilo ima u sebi samo onoliko dobra ili zla koliko pokreće dušu. Rasprava o poboljšanju razuma (prevod Radmila Šajković). izbegavajući ono što ljudi obično izbegavaju i tražeći ono što oni obično traže. Zatim. u čemu. najzad. zbog toga što je. jer se tada pretpostavlja da su oni najviše dobro. ona tako obuzima dušu da se ova u njoj kao u nekom dobru. veku (šesnaesti deo guldena). ali ako nas ponekad prevari nada.J. ipak ga remeti i onesposobljava. odlučio sam. Preseljenje u Rejnsburg je. a posle uživanja u njoj sledi najveća žalost. kada ga otkrijem i dostignem. Ova dobra. Prošetao je do obližnjeg Uhsthejsta. već što više i jedno i drugo posedujemo. i koja je prevozila putnike do malog trekvarta. Tvoj najodaniji.45 deregliju koju su vukli konji. koja. Pažljivo je pročitao šta je napisao o nedostacima ta tri ovozemaljska dobra. naročito ako se traže radi njih samih. slave i čulnih užitaka. naglašavao je.kovani novac koji se koristio u Holandiji u 17.radost zbog Simonovih lepih reči. nužno podesiti život prema shvatanjima ljudi. nedavno prokopanog kanala što je vodio pravo do Amsterdama. Bento je osetio i radost i nelagodnost . u njima nema kajanja kao u požudi. i koje bi samo. Jer. Slavoljublje. ako i ne uništava duh. predstavlja najveću prepreku.

ni straha. jednom reči. Šta sam to uradio? Ovo je samo dokaz strasti koji treba da pobudi emocije. ugledom i zadovoljenjem požude. U glavi je počelo da mu bubnja . iskočio sa dereglije i krenuo nazad.” Klimao je glavom dok je dalje iščitavao pasaže u kojima je opisivao kako ljudi žrtvuju sve. Previše je lično. Moje pisanje je laž ako ne mogu čitaoce do kraja da ubedim razumskim argumentima. Bento se primicao sve bliže ne bi li čuo njegove reči. (1) Izgledalo je.zdls Bento je klimao glavom. upravo kao bolesnik od neizlečive bolesti. Grupa se zaustavila na platou pored kanala i okupila oko vođe. dat u nekoliko kratkih snažnih crta. ni mržnje. Ubrzo im se približio dovoljno da uoči da su svi muškarci. a ne po svojoj prirodi. Odlučio sam. koji ga neće prepoznati. ljubav prema večitoj i beskrajnoj stvari ispunjava dušu čistom radošću i oslobođena je svake žalosti. koji su na sebi imali prepoznatljiva odela holandskih radnika.. zavisti ako ga neko drugi poseduje. nalazi u jednom i jedinom. posebno zadovoljan svojim obrazloženjem problema slavoljublja. nečim nepromenljivim. koji je započeo pevanje nadomak vode. radi onoga što se ne voli i nikada neće nastati svađa. ka njima. u potrazi za bogatstvima. ali Jevreji Aškenazi.. gledala ga je neko vreme a onda mu lagano 48 49 Isto Isto Bosnaunited 165 . i da je ono bilo neizvesno u smislu dostignuća. nosili jarmulke. bez sumnje su to bili Jevreji. jer u njemu leži sva njegova nada. neće biti žalosti ako propadne.sklopio je oči i sledećih četvrt sada proveo dremajući. Jedna starija žena. i. Zatim je odmah pojasnio tu misao rekavši da je on tragao za trajnim dobrom.. naime. koji predviđa sigurnu smrt ako ne upotrebi lek. nju treba iznad svega želeti. dok je čitao dalje. postajalo mu je sve nelagodnije. 48 Zajapurio se dok je čitao i počeo da mrmlja za sebe. Bento Spinoza i njegovo traganje. prvo što je video bila je gusto zbijena grupa od oko dvadesetak ili tridesetak ljudi koja se okupljala kraj kanala. A sada je na redu lek: predstavio je teškoće koje je sam imao u pokušaju da se zarad neizvesne stvari odrekne one izvesne i uobičajene. na sopstveno iznenađenje. Ko su bili oni? Kuda su išli? Nije mogao da otrgne pogled s tih ljudi dok im se dereglija približavala i ostavljala ih za sobom. (3) Jer sve se ovo događa zbog ljubavi prema takvim stvarima koje mogu propasti. biti nevidljivi. I opet je tu bio lek. zgrabio je torbu. a kakve su sve one o kojima smo upravo govorili. I mada je smatrao da je valjano razvijao argumentaciju. Da. Kad se razbudio. da će. (2) Jer.danas se zaista nije osećao dobro . ubuduće. dalje. to jest u kvalitetu objekta koji volimo. Na sledećoj stanici. da je poreklo ovih zala u tome što se sva sreća. Možda je u sledećim pasažima rekao i otkrio previše o sebi: Video sam. koji on svim silama mora tražiti. ogrnuta teškim crnim šalom. gde će prenoćiti. niska i debeljuškasta. pa čak ako je i neizvestan. da se nalazim u najvećoj opasnosti.. i njoj svim silama težiti.ne. više nego odlučio. nikakvog uzbuđenja duše. još uvek najmanje sat hoda udaljenoj od kuće Simona de Vrea u Amsterdamu. ja se zavetujem. Prišao je bliže. „Ovo nije filozofija. nesumnjivo svog rabina. (4) Međutim. 49 A onda. ili nesreća. i da sam primoran da svim silama potražim leka. više nije mogao da čita. njegovi strahovi i nade. čak i svoje živote.

. baš kao što sada bacaju taj hleb. koliko su mu nedostajali. sve u svemu. odnosno. Spokojne i naklonjene jedne drugima. Vekovima su jevrejske zajednice pored obala tekuće vode održavale službu Roš Ašane. i rekao im da ih odbace. svojim zavistima i gordostima i krivici. 52 Knjiga proroka Miheja 7:19 50 51 Bosnaunited 166 . Ova žena bi mogla biti u dobi njene majke. Starica mu je prišla i upitala ga. voće. „Gut Yontef” („Srećan praznik”). Dopadala su mu se njihova lica. njegova majka je. da sve nedostojne misli bace. bacićeš u dubine morske sve grijehe njihove. pružila mu ga i pokazala na kanal. „Gut Yontef dir” („Srećan praznik i vama”). „Bist an undzeriker?” („Jesi li ti naš?”) Iako je iz svojih trgovačkih poslova sa Aškenazima pokupio samo deliće jidiša.. Jasnije nego ikada ranije. ipak su ličili na ljude koje je poznavao kao dete. Evo. i kad se udaljila. ona boji sadašnjost i snažno utiče na osećanja i dela. odmahujući glavom. u prevodu „glava godine”) . koja se završava bacanjem hleba u vodu. grickajući Rifkin hleb. koji je sedmi mesec u jevrejskom kalendaru. Slavi se prvog dana meseca tišri. tako srdačno i brižno. Toliko toga je razumeo: isceliteljsku moć kojom je nadahnuo Franka. Zapanjujuće. Roš Ašana je Nova godina za ljude. bila mlađa nego on sada. Ot iz a matone fun Rifke. koji je pozivao svoju kongregaciju. a Bento je nehotično mrmljao reči sa njim. u spoljnom krugu. ne može se ukloniti. Jednostavne ali obzirne. Nije voleo da učestvuje ni u kakvom obredu. delovali su kao dobri ljudi. ali je odmah zatim odustao.. Premda su se po izgledu razlikovali od članova njegove sefardske zajednice. Tradicionalno predstavlja jedno od četiri „označavanja nove godine” koja su određivala različite godine u različite svrhe (u zavisnosti od toga da li se odnose na ljude. On im je uz osmeh uzvraćao. „Ah. životinje i pravne poslove. ali i dan koji određuje početak računanja kalendarske godine i simbolično predstavlja dan nastanka sveta. Oh. univerzuma. shvatio je da su nesvesne misli i osećanja deo ukupnog uzročnog lanca. Dok je išao ka Simonovoj kući.”) Izvadila je iz džepa pregače pozamašan komad svežeg hleba. snažno slatko ushićenje Tašlih obredom.. muškarce što su ga okruživali i žene koje su stajale iza njih. Rabin je bacio svoj komad hleba u vodu. Reči svetih knjiga vratile su mu se u sećanje: „Opet će se [. kao da je hteo da oseti slast svake Jevrejski praznik čišćenja prvog dana Nove godine (hebr. Bento je odmah pomislio na svoju maj ku.” („Onda si ipak naš.zdls prišla.jevrejski praznik koji označava početak „nove jevrejske godine”. kad je umrla. On je klimnuo u znak zahvalnosti. Bila je to. Njen žig je neizbrisiv.kako sam mogao da zaboravim?” Dobro je poznavao obred Tašliha. Očigledno je bio potcenio moć prošlosti. schalach) Roš Ašana (ili Roš Hašana. prošaptao je. pogaziće naša bezakonja. osim toga. Konačno. to je Roš Ašana 51 ..).] smilovati na nas.” 52 Prišao je da čuje rabina. ir zayt an undzeriker. Bento je savršeno razumeo njeno pitanje a ipak nije bio u stanju da joj odgovori. Ali ne.Gospod. prijatna i najrazumnija ceremonija. Bento je u trenutku krenuo rukom ka džepu u koji je stavio hleb. „Tašlih 50. svim svojim bezobzirnim delima i nečasnim mislima. da razmisle o svim svojim pokajanjima iz protekle godine. mnogi su mu klimnuli glavom i rekli. Nedostajali su mu. ovo ti je dar od Rifke. lupio se po čelu i promrmljao za sebe. čak i izuzetan ukus Rifkinog hleba koji je žvakao lagano. ovde je bio samo posmatrač i stajao je predaleko od kanala. Spazivši njeno izborano lice. Bento je razmišljao o onome što je doživeo. a odmah za njim i svi ostali. . žitarice. i kad se gomila okrenula nazad i pošla ka svojoj sinagogi. „Sefard”.. životinje. Rabin je pevao molitve na hebrejskom.

nekim delićem svesti setio se da današnji dan označava početak nove godine. Ubrzao je korak i nastavio ka Amsterdamu. Štaviše. Bosnaunited 167 . nestali su njegovi bolovi i utučenost. bio je uveren da u njegovom umu nesumnjivo postoji neki nevidljivi kalendar: iako je bio zaboravio na Roš Ašanu. S tom mišlju. Možda je baš to skriveno znanje izazivalo slabost koja ga je mučila čitavog dana. gde ga Je čekao Simon de Vre.zdls mrvice.

pogledaj svojim očima. Obuka u analizi ga je učinila strpljivijim. završne reči na suđenju u Minhenu 1924. Fridrih. „Ja.. jer ona će nas osloboditi. „Mnogo je emocija u tvom glasu.Rozenberg. BERLIN – 1925 Jer niste vi.Adolf Hitler. Sad je držim u koverti . Vođe. ili izvan zemlje kao Gering. . .Ernst (Puci) Hanfštengl „Hitlerova poruka me je potpuno zapanjila. FB su se ponovo pojavile kao dnevne novine. Ponovo je pokrenut tek pre nekoliko meseci.počela je da se raspada” Fridrih je obazrivo uzeo kovertu. koji je. Proglasite nas krivima po hiljadu puta: boginja večnog suda istorije će se nasmejati i na komadiće iscepati optužnicu državnog tužioca i sudsku presudu. Šta ti se onda desilo?” „Sve se raspalo posle tog puča. VODI POKRET DO DALJEG. Znao je da će se sve otkriti na vreme.niti je to ikada posle toga pomenuo!” Hitler nikada nije govorio o tome ni pre ni posle. Važno je da ih pratimo.” Zagrcnuo se na trenutak a onda se pribrao i iz njega je pokuljalo: „Bio sam šokiran. uskogrudi. uprkos svim mojim zalaganjima i argumentima? . godine Na dan 1.zdls Poglavlje 28 FRIDRIHOVA KANCELARIJA OLIVER PLAC 3. Partija je bila razbijena. Evo. Napisano je 10..” Alfred je zavrteo glavom. Ništa mi nije nagoveštavalo da bi mogao mene da izabere za naslednika. Alfrede. nikada nije govorio o tome da ja rukovodim partijom . naneo više štete pokretu nego bilo ko drugi. novembra 1923.” Bosnaunited 168 . izuzev Gebelsa.pre dve godine?” „Dan posle puča.” „Pričaj mi više o svojoj reakciji. Zbunjen. Tu presudu izriče večni sud istorije. Vlada je zabranila partiju i trajno zatvorila Felkišer beobahter.” „Nastavi. Kako je to moguće? Pre ove poruke. DRAGI ROZENBERG.. bio sam zapanjen. gospodo.” „Rekao sam ti. ili u zatvoru kao Hitler. aprila 1925. nepodnošljivi. i dan danas tako mislim. Nosim je u novčanku sve vreme. ti koji nama sudite. Fridrih je pokušao da svari tu nejasnu misao usredsređujući se i dalje na Alfredove emocije. otvorio je i izvukao poruku. polujevrejin antisemita. lažni mitolog. ADOLF HITLER „Znači ovo si dobio odmah posle propalog puča . ili su se krili kao ja. A ko je ponovo postavljen za urednika. i opet sam na starom poslu..

Po opštem mišljenju. Bio je gotov .. to jeste bio trenutak kad sam bio najponosniji. A onda. ta poruka mi je postavila nemoguć zadatak.. najbolj e je da o svemu tome čujem iz tvog ugla. i Hitler je pomahnitao i mašući pištoljem vikao da će se pre ubiti nego što će dozvoliti tim svinjama da ga odvedu. Svi su mislili da je njegova karijera završena. od kojih je svako imao svoje lične planove i bio spreman da me uništi.” „Od radosti do pošasti.” „A Hitler? On je tražio da vodiš partiju. Toliko sam ga voleo zbog toga. i onda ispričaj sve što ti padne na pamet. koj i smo organizovali po uzoru na Musolinijev marš na Rim.” „Onda se sve to pretvorilo u jedno obično sranje! Ta poruka. Hitler se krio na tavanu kuće Pucija Hanfštengla.. I pritom potpuni ignoranti kad su u pitanju principi za koje se partija zalaže. Svi do jednog površni i glupi. Bio je loše planiran i loše izveden. nije mogao proći gore. mene pre svih ostalih . Kad mi je donela poruku.” „Šta je onda bilo. ali vratimo se na trenutak na tvoja osećanja u vezi sa porukom. ali nisam baš u toku sa političkim događajima. Ali naš puč je bio potpuni fijasko. Sve! Moja najveća radost pretvorila se u najveću. Uradi ono što smo i ranije radili: zamisli scenu kad si je prvi put video.” Alfred se nakratko zagledao u visoki plafon Fridrihove prostrane kancelarije i sabrao misli. Hitler je pokorno otišao u zatvor.. i pretila je neposredna opasnost da bude uhapšen i možda deportovan. najveću pošast mog života. Troje policijskih kola je došlo pred kuću. I pošto je na brzinu nažvrljao poruku za mene. Zar nisi imao njegovu podršku?” „Hitler? On je bio potpuno izgubljen i samo mi je otežao život. i raspao se na prvi znak otpora. godine pokušali smo da ubedim o čelne ljude Bavarske da nam se pridruže u maršu na Berlin. svi u strahu od moje superiorne inteligencije i potpuno nesposobni da shvate šta govorim. Od mene se zahtevalo da vodim žalosnu grupu otrovnih ljudi željnih vlasti.meni je poverio svoje žezlo. nju je muž učio džiudžicu. frau Hanfštengl mi je ispričala šta se desilo. „Znam da ne možeš da mi ispričaš baš sve što se dogodilo u poslednje tri godine. Bosnaunited 169 .” „Pa. Alfrede? Nemoj da prekidaš.postao je predmet podsmeha u celoj zemlji. Veliki ponos . Zato je nosim sa sobom. Nisam imao predstavu da mi toliko veruje i da me toliko ceni. Srećom. I dalje sam preokupiran novim dostignućima u mojoj oblasti i pacijentima kojima sam potreban .uglavnom bivšim vojnicima. Ta poruka je značila sve. a i zbog tog povređenog ramena lako ga je savladala. Objasni mi taj preobražaj. „Potrošio bih sve vreme koje mi je danas na raspolaganju ako bih ti detaljno odgovorio na to. ali da bih zaista razumeo tvoju uznemirenost potreban mi je barem kratak osvrt. 1923.. Alfred je goreo od želje da priča. Ne. ne verovatno. Otela mu je pištolj i bacila ga u ogromno bure za brašno od dvesta kila.on je izabrao mene.zdls „Želim da čujem više o svemu tome.” Fridrih je znao da su njegovi komentari izlišni.” Alfred je pogledao na sat. Kao što verovatno znaš.” Alfred je sklopio oči i pokušao da se koncentriše. U trenutku kad mi j e napisao tu poruku. To mi je verovatno bio trenutak najvećeg ponosa u životu. Ti nisi pratio dramu kroz koju je prolazila naša partija?” „Žao mi je. da sažmem priču. Šta još? Veliko zadovoljstvo. Osim toga.. „Ponos. onda. „Kako to da izrazim? U suštini. svašta se desilo.

ali nisu mogli: sam je insistirao na tome da je kriv za izdaju. Od partije su ostali samo dronjci i u suprotnom bi potpuno nestala. onda ja jesam kriv. Biću iskren: mene je tretirao kao govno. Razorilo me je to što mi je uradio. kad je dospeo na najniže grane. čestitali su mu.pravi razlog zbog kojeg sam ovde . iz novopečenog političara i predmeta ismejavanja iznenada izrastao u nacionalnog junaka kome se svi dive. nelojalnost i sve moguće zločine redom.je to što me je javno ponizio. Ali upravo tada. i želeli su da ga oslobode. Imao je jedan od svojih strašnih izliva besa. da on jeste spasitelj. on je neprekidno priznavao krivicu. O tome sam nadugačko diskutovao sa Hitlerom tokom jedne od mojih brojnih poseta Landsberg zatvoru. Ja sam odlučio da podržim neke kandidate na parlamentarnim izborima 1924. Na kraju su ga osudili na pet godina. Hitler je javno osudio moju odluku i objavio da niko ne može da govori u njegovo ime . rukovali se s njim. za samo jedno neverovatno poslepodne. Ne pitaj me za detalje. Neki su.” „Čas njegovog iskupljenja nastupio je na suđenju. ali trenutno sam ubeđen. pojavio se njegov istinski genije. Propali puč je dokazao da nemamo drugog izbora osim da uđemo u parlamentarni sistem. Pretvorio je taj fijasko u čisto zlato. Ima nešto što mi je zagolicalo pažnju i na šta bih voleo da se vratim . više nego ikad. godine. A šta je izazvalo njegov bes?” „Partijska politika.” „Vidim koliko si potresen. ali u Landsbergu. Ako je želja za obnovom časti nemačke armije veleizdaja. Nedeljama je odbijao da donese odluku i na kraju je mene ovlastio da odlučim.’ Sudije su bile duboko dirnute. kasnije. izveštače svih važnih novina u Nemačkoj. ali nikad nisam pročitao sam taj govor. Pošto je NS DAP bila stavljena van zakona. To je bio njegov najsvetliji trenutak . I tako je. ‘nasilno svrgavanje ove vlade novembarskih kriminalca koja je hrabroj nemačkoj vojsci zarila nož u leđa veleizdaja. kao što se čovek ujutru seća prohujale noćne more. Izbrisao sam to i sećam se samo fragmenata. onda ja jesam kriv. oslobođeni krivice i odmah pušteni. Tamo su se svi drugi učesnici puča ponizno izjašnjavali da nisu krivi po optužbi za izdaju. primetio sam da sad svi znaju za njega. Međutim. i uveravali ga da će uskoro biti pomilovan. To liči na njega . Ako je želja za obnovom veličanstvene uzvišenosti naše nemačke nacije veleizdaja. ‘Ako je’ rekao je. kao nedodirljivi feldmaršal Ludendorf.trenutak koji ga je načinio herojem u očima svih Nemaca. zatvoru sa minimalnim obezbeđenjem.oduzimajući mi time sva ovlašćenja. predložio sam da naši članovi udruže snage sa partijom feldmaršala Ludendorfa.tvoj snažan izraz ‘pošast’. onda ja jesam kriv.” „Da.” Bosnaunited 170 . Neki su dobili blage kazne . Jasno je da partija treba da deluje u tom pravcu.retko kad će doneti političku odluku. Ali Hitler je sam insistirao na izjašnjavanju da je kriv za izdaju i na suđenju je svojim četvorosatnim čudesnim govorom opčinio sudije. i u tom besu me je žestoko optužio za nekompetentnost. kad je Ludendorf pokušao da ga potpuno potisne. Hes je dobio sedam meseci. čovek sudbine.” „Objasni mi to. Ja sam odlučio i dobro smo prošli na izborima. posmatrače. Sve novine su izveštavale sa suđenja.zdls „Ili je barem tako izgledalo. Šta se to desilo između tebe i Adolfa Hitlera?” „Šta se nije desilo? Najnovija stvar .na primer.” „Za razliku od onih slabića koji su izjavljivali da nisu krivi. Bilo je to pre dve nedelje i još se nisam oporavio. Alfrede. Hvala ti na ovom objašnjenju. Sigurno znaš za to?” „Da. radije prepušta potčinjenima da se izbore s tim.

Hitler je sada preokupiran jednom jedinom stvari . A i taj glupak Gering je dobrim delom problem. Moram da čujem od tebe. Fridrih mu je. Ta poniženja koja trpiš. U javnosti se drži daleko od svih. Dođe mi da iskočim iz sopstvene kože. naročito ne naša osnovna načela. evo o čemu sam mislio slušajući te. Tačno tako. nisam čuo da ti je s bilo koje strane došlo nekakvo priznanje. I sada apsolutno insistira da ga svi zovu ‘firer’ .” Alfred je pogledao u plafon i zavalio se u stolicu.zdls „Zvuči kao da je njegov bes prema tebi potisnuta ljutnja .” Alfred je glasno uzdahnuo. i koliko te je rastuživalo kad bi video da je sa drugima prisniji . „Ne mogu. tačno.” „Sećam se da si mi.odnosno. ponudio podršku. baš nikad nisam čuo pohvalu. Ali to je sada još izraženije. Ništa drugo mu nije toliko važno. Fridrih. jer je uvek vodio u dublje ispitivanje odnosa pacijent-terapeut.nikako drugačije. već je i njegova otvorena zavisnost od droge prava sramota.” „Imam jedno pitanje. U stvari. Reci mi. Dobio je neki izraz kao da vidi budućnost. poslednji put kad smo se videli. „Sve si shvatio. „Alferede. šta bi bilo najbolje da kažem?” Ovo je bio jedan od Fridrihovih omiljenih trikova.nedavno sam se ponovo oženio . pre svega sa pomisli da bi on mogao da izgubi vlast. Drugim rečima. Niko ne ceni ništa što ja uradim.zašto podnosiš sve to? Šta te tu drži zaključanog i tera da tražiš još? Zašto ne vodiš više računa 0 sebi?” Bosnaunited 171 .” „Šta ja kažem ili radim u tim tvojim zamišljanjima?” „To ostaje prazno. „Potrebna mi je tvoja pomoć. Prvo. Stalno zamišljam kako razgovaram s tobom. Ne znam šta da radim. Pokušao sam da ga izbacim iz partije. Neopisivo se udaljio od mene. Ne samo da je ljigav.” Shvativši da je Alfred previše uznemiren da bi još mogao i da razmišlja. ta ljutnja je preusmerena sa drugih izvora. kao da samo on vidi ono što drugi ne mogu. ne mogu ja to da radim. pričao kako osećaš da se prema tebi drži na distanci. Računa se samo ono što Hitler kaže. Alfrede. Čuo sam da na javnim skupovima svaki čas vadi svoju teglicu i guta čitavu šaku pilula. najbolje što je umeo. Ali nikad.” „Pokušaj da zamisliš da ti govorim nešto što će ublažiti tvoj bol. da unosi razdor i da me neprekidno vređa.” „Ni od koga u životu? „Dobijam pohvale od svoje žene. I mada sam te pažljivo pratio. da. Hitlerove tirade omalovažavanja. Ali ne i danas. Nikad ne stignem dotle. Gering je drugi važan razlog zbog kojeg sam danas ovde.” „Da. Doneo sam ispravnu odluku u vezi sa izborima i firer sada ide tačno onim putem koji sam ja predložio. ali se Hitler nikad nije složio s tim. potpuno odsustvo zahvalnosti . Hedvige . ja ću biti toliko nesposoban da Hitlerova pozicija i moć neće biti ugroženi. čuo sam iz pouzdanih izvora da širi gnusne glasine kako je Hitler namerno mene odredio da vodim partiju u njegovom odsustvu jer je znao da sam najnepodesniji kandidat koji se može zamisliti.ali njene pohvale nisu bitne. Ovo je stravična priča. Ti kao da si u zmijskom leglu i od svih doživljavaš samo nepravdu i zlobu. te zlobne glasine. Iako je još uvek van zemlje. osećam težinu tvog tereta.čini mi se da si pominjao Geringa?” „Da.svojom pozicijom vođe. Promenio se otkako je pomilovan posle trinaest meseci u Landsbergu. Znao sam da hoćeš. kao da je iznad i izvan ovozemaljskih stvari.

U Landsbergu je bio u ćeliji do njegove i svakodnevno su se viđali. zavideo sam Hesu. Mislim da je povezano s promenom njegovog držanja. On ima novi uski krug miljenika i svi mi koji smo izvan tog kruga moramo silno da se trudimo da bismo privukli njegovu pažnju. onda moram da ostanem sa Hitlerom. pristati na toliko poniženje. pre nego što je on otišao u zatvor.onaj sumanuti deo o sifilisu. „Alfrede. sa zauzimanjem tog vizionarskog stava.” Fridrih je bacio pogled na sat. Čini se da on pokušava da redefiniše sebe. i dozvoliti da ti celokupno samopoštovanje potone ili se uzdigne u zavisnosti od njegovog raspoloženja . Ali mislim da i u tome ima dosta istine. Priznajem. Samo s njim to mogu da ostvarim. da bude veći od života. I rekao bih da želi da se distancira od svih koji su ga poznavali kad je bio tek običan čovek. Ako želim da se Nemačka ponovo uzdigne. Sigurno bih izbacio nekoliko pasusa zbog kojih sad i sam otvoreno žali što ih j e napisao . Moj raison d’etre je pročišćenje rase. Bilo je još dovoljno vremena. ubeđen sam. Ali. Pre svega. Profesionalna znanja iz arhitekture mi neće doneti zaposlenje. jer su se dogovorili da danas održe dvostruku seansu. Jesam li ti ikada rekao da je moj diplomski rad bio projekat krematorijuma?” Pošto je Fridrih odrično odmahnuo glavom. Možda je to razlog što se udaljava od tebe. Alfred je nastavio. a ni on mene. nemam druge šanse za posao. ako želim Nemačku očišćenu od Jevreja i Evropu bez Jevreja. Treba mi novac.to nije recept za uravnoteženost ili dobrobit. vežbao je stenografiju i Hitler mu je diktirao Mein Kampf. Zašto ti njegova ljubav baš toliko znači?” „Ja ne gledam tako na to. „Pa. ja ne bih bio nepristrasari urednik. a i za sutra planirali isto. Tu je i jedan naročito poguban novajlija. Ne. Jedini izuzetak je Gering. svejedno je ušao u Hitlerov život mnogo posle mene. Shvataš. koji će.” „Ali tako se podrediti Hitleru. To ga je Bosnaunited 172 . Ne tražim ja samo njegovu ljubav. vodećeg partijskog intelektualca i daleko najboljeg pisca . Pošto je nameravao da preuzme očev posao. Njega ne mogu da podnesem. Jozef Gebels. komandovao je SA jedinicom tokom puča. palo mi je na pamet nešto u vezi sa promenom Hitlerovog ponašanja prema tebi. U stvari neke levičarske novine su redovno objavljivale tvrdnje poput: ‘Hitler je Rozenbergov glasnik’ ili ‘Hitler komanduje ono što Rozenberg želi’. Pored mene živog. mislim da je znao da zbog svih ideja koje je pokrao od mene.uglavnom vrlo loše. „Ne bih ja rekao baš tako.zdls Alfred je odmahnuo glavom kao da je očekivao ova pitanja. ja sam bio zvanični partijski filozof. Svim srcem znam da je to moj životni zadatak. Ali nikada to nije tražio od mene. Završili su tamo prvi tom i verujem da je Hes obavio dosta posla na uređivanju teksta .” „Zašto nije tražio?” „Imam jedan snažan predosećaj o kojem ne mogu da razgovaram ni sa kim drugim osim sa tobom.” Alfred se malo zamislio. Trenutno je Gebels urednik nacističkog dnevnog lista u Berlinu.čovek bi pomislio da će mene zamoliti da mu redigujem tekst. Mogao sam toliko da ga poboljšam. tražim podršku. Šta bih drugo mogao da radim? Poznat sam kao radikalni novinar i nemam drugih šansi za posao. Taj se već neko vreme muva naokolo. svakako. bojim se da se u katoličkoj Bavarskoj niko neće utrkivati da izgradi još krematorijuma. biti Mefisto našeg nekad časnog pokreta. i uskoro će voditi sve izborne aktivnosti nacista. samo za njega od čitave stare garde to ne važi. I postoji još jedan miljenik: Rudolf Hes. „Ne bih hteo da zvučim banalno ali moram od nečega da živim. Ja bih rado otišao u zatvor ako bih tako mogao svakodnevno da se viđam s Hitlerom.

Niko to ne bi želeo. „Izgledaš opuštenije.zdls beskrajno nerviralo. recimo da je to 90 odsto. samo želim da čujem tvoju najgrublju procenu. nastavio je Fridrih.” „Naravno.I meni je drago zbog toga. Ja sam okružen potpunim mediokritetima. onda meni ne preostaje nijedno pomoćno terapijsko sredstvo. 50. Ako kažeš da su za tvoje probleme u potpunosti odgovorni drugi. Olakšanje je razgovarati sa nekim ko je takođe inteligentno ljudsko biće. ti nećeš želeti da žrtvuješ makar i delić svog superiornog uma. Učini mi to. Kako ti ja pomažem?” „Nudiš mi nove načine sagledavanja onoga što mi se desilo. Alfrede.” „Ne. Moje pitanje je: kakva je tvoja uloga u tome?” „Već sam odgovorio. osim da te jednostavno tešim i pomažem ti da naučiš da tolerišeš poniženja ili da ti sugerišem da nađeš druge saradnike.” „Ja sam potpuno za to.” „Hajde da ispitamo to.” „Po meni. „Evo. U Mein Kampfu to sasvim jasno i kaže. po prirodi stvari. „Da”. Pitam se da li postoji neki način na koji bih mogao da ti pružim nešto značajnije od olakšanja.” Alfred je utonuo u stolicu i na trenutak zatvorio oči. ali ljude to zastrašuje.” . 70. nisam na to mislio. ovaj način razgovora donosi izvestan predah od te tvoje izolovanosti. Fridrih. Ali kako? “ „Hajde da pokušamo.. Alfrede.” „Pomaže mi razgovor s tobom.” „Izgubljen sam. ali ne očekujem da budeš precizan. Odgovor koji si mi dao.” „Čini se da ti ovo mesto. Nešto dublje i trajnije.” Fridrih je pokušao s drugom taktikom koja je gotovo uvek bila plodonosna. To nije moja greška. Ali to nije dovoljno. I uvek ću ponoviti. Pošto nisu kadri da shvate moje ideje. . i zato pokušavam da ti pomognem da utvrdiš šta želiš da promeniš u sebi. Um mi je kompleksan i većina ljudi nije u stanju da prati moju složenu misao. terapija se sastoji od promene.U redu. Počeću s jednim pitanjem. mnogi se osećaju glupim i onda me napadaju kao da sam ja za to kriv.koji procenat problema sa kojima se suočavaš uzrokuju drugi? Da li je to 20. da problem proističe iz tvog superiornog uma. Je li tako?” Alfred je potvrdno klimnuo glavom.pomažem svojim pacijentima da se promene. i sad hoće jasno da stavi do znanja da je on jedini tvorac partijske ideologije i da ja u tome nisam imao nikakvu ulogu.’ Hoće da njega smatraju tom retkom vrstom vođe. da kažem to ovako . ili 90 procenata?” „Ne može to tako da se meri. svi me oni preziru zbog moje superiorne inteligencije.. Hteo bih u stvari da mi odgovoriš na pitanje ‘Šta ti želiš da promeniš kod sebe?’ Jer to je ono što pokušavam da radim .” Bosnaunited 173 . Puno je negativnih osećanja koja ti upućuju i Hitler i mnogi drugi. Zapamtio sam taj deo od reči do reči: ‘Tokom dugog perioda ljudskog napretka povremeno se dešava da političar praktičar i politički filozof budu jedno. vodi nas u ćorsokak jer.

zdls

„Dobro. Znači da si ti odgovoran za 10 odsto tih neprijatnih događaja koji te toliko
uznemiravaju. To može da nam bude izvestan pravac. Ti i ja treba sad da istražimo tih
10 procenata i da vidimo možemo li to da razumemo, a onda i promenimo. Pratiš li me
Alfrede?”
„Obuzima me taj neprijatan osećaj kao da mi se muti u glavi, koji imam svaki put kad
razgovaram s tobom.”
„To nije nužno loše. Proces promene često se doživljava kao destabilizacija. Vratimo se
zato poslu. Hajde da ispitamo tih 10 procenata. Želeo bih da znam kakva je tvoja uloga u
tome što te drugi toliko ponižavaju.”
„To sam već objasnio. Rekao sam ti da je u pitanju zavist prosečnih ljudi prema čoveku
uzvišene imaginacije i intelekta.”
„Rekli smo da to da se ljudi prema tebi loše ponašaju zbog tvoje superiornosti, pripada
kategoriji od 90 procenata. Usredsredimo se na onih 10 odsto - tvoj udeo u tome. Kažeš da
si isključen, omražen, žrtva glasina. Kako ti tome doprinosiš?”
„Ja sam uradio sve što sam mogao da ubedim Hitlera da se oslobodi kukolja, sitnih duša
- svih tih Geringa, Štrajhera, Himlera, Rema - ali nisam uspeo.”
„Ali Alfrede, govoriš o superiornosti arijevske krvi, a upravo ti ljudi će, ako Hitler
pobedi, vladati Arijevcima. Kako je moguće da su takvi, ako su deo arijevske loze? Sigurno i
oni imaju neke kvalitete, neke vrline?”
„Njima je potrebno obrazovanje i prosvetljenje. Knjiga na kojoj radim pružiće našim
budućim arijevskim vođama odgovarajuće obrazovanje. Samo kad bi me Hitler podržao,
mogao bih da poboljšam i pročistim njihovo razmišljanje.”
Fridrih je bio ošamućen. Kako je mogao toliko da potceni snagu Alfredovog otpora?
Pokušao j e ponovo. „Kad smo se poslednji put sreli, Alfrede, pričao si kako te na poslu
porede sa ‘sfingom’, i kako su te kritike Ditriha Ekarta ubedile da treba značajno da
promeniš neke stvari u sebi. Sećaš li se?”
„To je davno prošlo vreme. Ta priča i uticaj Ditriha Ekarta su prošlost. On je umro pre
nekoliko meseci.”
„Žao mi je što to čujem. Veliki gubitak za tebe?” „To je neodređeno. Mnogo mu dugujem,
ali naš odnos se pogoršao kad je Hitler konstatovao da je Ekart previše bolestan i previše
slab da bi nastavio da radi kao glavni urednik FB-a, i odlučio mene da postavi na njegovo
mesto. Ja nisam bio kriv za to, ali Ekart me je optuživao. I mada sam se trudio koliko sam
znao i umeo, nisam uspeo da ga ubedim da mu nisam radio iza leđa. Tek kad se primakao
smrti, ublažio mu se gnev prema meni. Poslednji put kad sam ga posetio dao mi je znak da
priđem bliže njegovoj postelji i šapnuo mi na uvo, ‘Sledi Hitlera. On će igrati. Ali ne zaboravi
da sam ja naručio muziku.’ Kad je umro, Hitler ga je nazvao ‘zvezdom vodiljom’ nacističkog
pokreta. Ali, ako mene pitaš, nikada mu nije odao priznanje da ga je bilo čemu naučio.”
Fridrihova energija je čilela, ali je nastavio s pokušajima. „Vratimo se na ono što sam
hteo da naglasim. U vreme dok si radio za Ekarta, govorio si da želiš da promeniš nešto u
sebi, da manje ličiš na sfingu, da se družiš... “
„To je bilo onda. Sad nemam nameru da slabim sebe da bih učinio ustupak inferiornim
umovima. U stvari, ta misao mi je sad odvratna. Sama ta ideja je zapravo slika u malom
ogromnog problema s kojim kao nacija moramo da se suočimo: slabi nisu jednaki jakima.
Bosnaunited

174

zdls

Ako jaki oslabe svoju volju i moć, ako odustanu od vlastite sudbine da vladaju, ili zagade
svoju lozu mešovitim brakom, onda i sami podrivaju istinsku veličinu Volka 53.”
„Alfrede, posmatraš svet samo kroz prizmu slabosti i snage. Sigurno postoje i druge
mogućnosti sagledavanja...”
„Celokupna istorija je”, prekinuo ga je Alfred, govoreći sve glasnije, „priča o jakima i
slabima. Evo kako ja na to gledam: jaki ljudi poput Hitlera, mene, i tebe Fridrih, imaju
zadatak da potpomognu procvat superiorne arijevske rase.
Ti predlažeš sagledavanje istorije na ‘druge načine’. Sigurno misliš na načine na koje to
radi crkva, koja nastoji da nas oslobodi krvnih veza i da stvori suverenog pojedinca, koji nije
ništa drugo do obična apstrakcija bez uporišta i snage? Sve priče o jednakosti su fantazije i
kose se s prirodom.”
Fridrih se danas suočavao sa drugačijim Alferdom - bio je to Alfred Rozenberg
nacistički ideolog, propagandista, govornik na masovnim nacističkim skupovima. Nije mu se
dopadalo ono što vidi, ali je, kao po inerciji, istrajavao u svojoj ulozi. „Sećam se da si onda
kad smo prvi put razogavarali kao odrasle osobe, rekao da uživaš u filozofskim
razgovorima. Kazao si da godinama nisi imao priliku za to.”
„To je svakako istina. I još uvek je tako.”
„Mogu li onda da ti postavim jedno filozofsko pitanje u vezi sa ovim što si rekao?”
„Slobodno.”
„Sve što si jutros tvrdio počiva na j ednoj osnovnoj pretpostavci: da je arijevska rasa
superiorna i da treba uložiti velike napore i sprovesti drastične mere kako bi se uvećala
čistota rase. Je li tako?”
„Nastavi.”
„Moje pitanje je, jednostavno - šta je tvoj dokaz? Ne sumnjam da bi svaka druga rasa,
ako bi došlo do toga, proklamovala vlastitu superiornost.”
„Dokaz? Osvrni se, pogledaj sve one velike Nemce. Upotrebi sopstvene oči i uši, slušaj
Betovena, Baha, Bramsa, Vagnera. Čitaj Getea, Šilera, Šopenhauera, Ničea. Pogledaj naše
gradove, našu arhitekturu, i pogledaj velike civilizacije koje su naši arijevski preci osnovali i
koje su na kraju propale pošto su bile zagađene inferiornom semitskom krvlju.”
„Verujem da citiraš Hjustona Stjuarta Čemberlena. Pročitao sam nešto od onoga što je
napisao i, iskreno rečeno, nisam impresioniran nj egovim dokazom, koji jedva da sadrži išta
više od tvrdnje da j e tu i tamo, na portretima egipatskih, indijskih ili rimskih dvorjana viđao
plavooke, plavokose arijevce. To nije dokaz. Istoričari s kojima sam razgovarao kažu da
Čemberlen naprosto izmišlja istoriju koja će podržati njegove početne tvrdnje. Molim te,
Alfrede, daj mi neki suštinski dokaz za svoje premise. Daj mi dokaz koji bi uvažio Kant ili
Hegel ili Šopenhauer.”
„Dokaz, kažeš? Osećanja koja nosim u svojoj krvi su moj dokaz. Mi pravi Arijevci
verujemo svojim strastima i znamo kako da ih upregnemo da bismo povratili mesto vladara,
koje nam s pravom pripada.”
„Čujem strast, ali još nisam čuo nijedan dokaz. U mojoj profesiji se traga za uzrocima
snažnih strasti. Reći ću ti nešto o teoriji u psihijatriji koja je, čini mi se, najvažnija za naš
53

(nem.) Volk - narod

Bosnaunited

175

zdls

razgovor. Alfred Adler, bečki lekar, mnogo je pisao o univerzalnim osećanjima inferiornosti
koja nastaju jednostavno kao rezultat odrastanja i produžavanja perioda u kojem se
osećamo bespomoćnima, slabima i zavisnima. Mnogo je onih koji taj osećaj inferiornosti
smatraju nepodnošljivim i kompenzuju ga razvojem kompleksa superiornosti, što je samo
druga strana iste medalje. Čini mi se, Alfrede, da se u tebi možda odvija taj proces. Pričali
smo o tome da kao dete nisi bio srećan, o tome da se nigde nisi osećao kao kod kuće, da nisi
bio omiljen i da si nastojao da postigneš uspeh delimično i zato da bi ‘njima pokazao’ - sećaš
li se?”
Alfred nije odgovorio, samo je sedeo zureći u njega. Fridrih je nastavio, „Verujem da
praviš istu grešku kao Jevreji, koji su tokom dva milenijuma sebe smatrali superiornim
narodom, Božjim izabranicima. Složili smo se da je Spinoza srušio taj argument, i ne
sumnjam da bi on, da je živ, snagom svoje logike isto tako srušio i tvoj arijevski argument.”
„Upozorio sam te da ne zalaziš u tu jevrejsku oblast. Šta psihoanaliza zna o rasi i krvi i
duhu? Upozorio sam te, a bojim se da si već zatrovan.”
,,A ja sam tebi rekao da su to znanje i taj metod isuviše dobri i moćni da bi bili isključivo
vlasništvo Jevreja. Moje kolege i ja smo koristeći upravo načela tog učenja značajno pomogli
mnogim ranjenim Arijevacima. I ti si ranjen, Alfrede, ali, uprkos sopstvenim željama, ne
dozvoljavaš mi da ti pomognem.”
„A ja sam mislio da imam posla s jednim Übermenschom 54. Koliko sam se samo
prevario!” Alfred je ustao, izvukao iz džepa kovertu s novcem, spustio je vrlo precizno na
sam ugao Fridrihovog radnog stola, i krenuo prema vratima.
„Videćemo se sutra u isto vreme”, dobacio je Fridrih za njim.
„Ni sutra”, doviknuo j e Alfred iz predvorja, „niti ikad više! A ja ću se pobrinuti da te
jevrejske misli napuste Evropu zajedno sa Jevrejima.”

54

(nem.) Übermensch - natčovek

Bosnaunited

176

zdls

Poglavlje 29
REJNSBURG I AMSTERDAM – 1662
Dok je pešačio put Amsterdama, Bento se trudio da odagna misli o prošlosti i
nostalgična sećanja na Roš Ašane provedene sa porodicom, koja su mu pobudili prizori
eškenaskog Tašliha, i da se okrene onome što ga je čekalo. Za nekih sat vremena ponovo će
videti Simona, dragog velikodušnog Simona, svog najvatrenijeg pristalicu. Bilo je dobro što
je Simon živeo dovoljno blizu pa je povremeneo mogao da ga posećuje, ali i što nije živeo
bliže, jer je u više navrata pokazao znake želje za prevelikom bliskošću. Jedna scena iz
Simonove poslednje posete Rejnsburgu isplivala mu je u svesti.
„Bento”, kaže Simon, Jako smo bliski, i dalje mi se činiš nedostižnim. Učini mi to, prijatelju
moj, i ispričaj mi podrobno kako provodiš dane. Na primer, šta si juče radio?”
„Jučerašnji dan je bio kao i svaki drugi. Započeo sam ga sabirajući i ispisujući misli koje su
mi se tokom noći rojile u umu, a onda sam naredna četiri sata proveo bruseći sočiva.”
„Šta ti u stvari radiš? Pričaj mi o tom procesu, korak po korak.”
„Bolje je da ti pokažem nego da ti pričam o tome. Ali to bi potrajalo.”
„Više od svega želim da budem upućen u tvoj život.” „Hajdemo onda u drugu sobu.”
U laboratoriji Bento - pokazuje na veliku staklenu ploču. „Ovde počinjem. Preuzeo sam
juče tu ploču iz staklare samo kilometer udaljene odavde.” Onda uzima testeru. „Oštra je, ali ne
dovoljno. Sada je premazujem uljem i dijamantskim prahom.”Bento zatim seče kružni komad
staklaprečnika tri centimetra. „Sledeći korak je da se ovaj komad stakla pod određenim uglom
izbrusi do odgovarajuče obline. Prvo ću ga pričvrstiti stegom - evo, ovako.” Bento vrlo pažljivo
stavlja crnu smolu da bi fiksirao komad stakla gde treba. ,,A sada ćemo upotrebiti strug za
grubo brušenje sa feldspatom i kvarcom.” Posle deset minuta brušenja, Bento stavlja staklo u
kalup na brzo rotirajućem drvenom disku. ,,I konačno završavamo sa delikatnim finim
brušenjem. Za to koristim blagu smešu korunda i oksida kalaja. Samo ću početi, da te ne bih
gnjavio, to je dugotrajan i zamoran proces.”
Okreće se ka Simonu. „Eto, sad znaš kako provodim jutra i kako nastaju naočari.”
Simon odgovara, „Dok te gledam, Bento, muče me dve stvari. S jedne strane, želim da znaš
koliko poštujem tvoju veštinu i prefinjenu tehniku, ali sa druge, veći deo mog uma, glasno
negoduje, ‘Prepusti to zanatlijama. Svaka zajednica u Evropi ima svoje zanatlije. Mnoštvo
neverovatnih majstora, ali gde na svetu postoji drugi Bento Spinoza?’ Radi ono što samo ti
možeš da radiš, Bento. Završi filozofsko delo koje iščekuje ceo svet. Sva ova buka, prašina,
zagušljiv vazduh, ovi mirisi, sve to dragoceno vreme potrošeno. Molim te, još jednom te
preklinjem, dozvoli mi da te oslobodim bremena ovog zanata. Dozvoli da ti obezedim
doživotna godišnja primanja - u kojem god hoćeš izn osu - kako bi mogao sve svoje sate da
posvetiš filozofiji. Ja to mogu sebi da dozvolim i takva pomoć bi mi pričinila veliku radost.”
„Simone, velikodušan si čovek. I znaj da cenim tvoju velikodušnost. Ali moje potrebe su
skromne i lako ih je zadovoljiti, a prekomerni novac bi pre poremetio moju koncentraciju
nego što bi joj pomogao. Štaviše - tebi, Simone, ovo možda neće zvučati verodostojno, ali veruj

Bosnaunited

177

koji će pročitati onih deset stranica što si mi poslao poštom. A ja neću odustati od pokušaja da ti olakšam rad.” Da. kao da nije ni potreban. uživajući u dodiru i osećaju koji je imao dok je dlanovima prelazio preko raznolikih poveza. ali dok to radim. Očekujem dvanaest članova. ili prosto po abecedi. Bio je sin bogatog trgovca i živeo nekoliko ulica dalje od Van den Endena. oči su mu zasjale. Ja. A za popodne sam planirao jedan poklon od Filozofskog kluba. Bento je imao slabu tačku koju je Simon otkrio. na klupi kraj Singela. već i njihovim posedovanjem. tog momenta na dohvat ruke postoje nova rešenja za problematične filozofske argumente. siguran sam. Ugledavši napokon u daljini Benta kako dolazi.ne samo čitanjem. naprotiv. optička nauka me opčinjava. negde u pozadini moje misli klijaju tako ubrzano da često kad završim sočivo otkrijem kako. „Hvala.” To je bio momenat kad je Bento pomislio da je dobro što Simon nije živeo bliže. sir i sveže ispečen mirisan audevejvenkuk 55.zdls mi . kad nije mogao da spava. Euklida. pa su mu Simon i mnogi drugi kolegij anti postepeno sastavljali lepu biblioteku koja je gotovo ispunila veliku policu na bočnom zidu njegove dnevne sobe u Rejnsburgu. poveo je gosta do stola na kojem su bili servirani ražani hleb. Dok je sunce zalazilo i užareno narandžasto nebo lagano postajalo ugljeno sivo. Cicerona. Bio je očaran knjigama . Simon mu je mahnuo i požurio u susret. u ogromnoj četvorospratnoj kući dvostruko široj od susednih.” Bento nije odbio ovu ponudu. na ugao i prečnik sočiva. Hobsa. kasno noću.krhke građe. Stvarno si velikodušan. Dereglija je trebalo da stigne pre sat vremena. „Nećeš moći da pobegneš od mene. o čemu su govorili mnogi drevni narodi. Simone. I mada je sve druge poklone ljubazno i uporno odbijao. ne samo da je obožavao Benta. ja se duboko koncentrišem na brušenje. „Filozofski klub će se sastati ovde oko sedam uveče. Pripremajući kafu. a ponekad bi udisao njihov miris ili ih milovao. Ponekad.„bakin kolač” Bosnaunited 178 . mirabile dictu. nećeš odbiti. s vrednom knjigom to nikada ne bi bio slučaj. predstavljati veliki napredak. To je slično fenomenu rešavanja problema u snovima. ili bar onaj svesni deo mene. Baš tako.brušenje sočiva pomaže razmišljanju. U Amsterdamu. Čim su ušli u kuću. U ovom momentu razvijam potpuno novi metod brušenja finih teleskopskih sočiva koji će. Našao sam zanimljive tomove kod dvojice knjižara Abrahama de Vesa i Luberta Meinderca . Simon je nestrpljivo Hodao pred svojom kućom i sve uznemirenije se pitao gde je više taj njegov prijatelj. a onda navalio da on nosi tešku torbu sa sveskama i novim izbrušenim sočivima.i otići ćemo tamo da po svom ukusu izabereš neku od primamljivih knjiga Vergilija. Katkad bi ih preuređivao i slagao po veličini ili tematski. Znaj da će moja ponuda ostati otvorena dok sam živ.) oudewijvenkoek . sa lepim. A nezavisno od toga. Bento bi otišao do svojih polica i smešio se gledajući u knjige. delikatnim crtama lica i vrlo dostojanstvenim držanjem. 55 (hol. Simon je predstavio Bentu planove za sledeći dan. na delikatno glačanje. koji. okrenutoj prema kanalu. sitnih kostiju. Simon Josten de Vre čekao je prijatelja. Prepisao sam ih u dva primerka i zamolio da se pročitaju za dan i onda proslede drugima. severnoholandski specijalitet sa anisom. već je svojom pojavom i ličio na njega .” Razgovor je okončan tako što je Simon obema rukama zgrabio Benta za ruku i dugo je ne ispuštajući rekao. verujem. Simon.

” Na tom mestu. Bento. ali da će učiniti sve što može da stigne ovde nešto pre podneva.a sada polako postaje i obrazovana srodna duša.sećaš se da ekskomunikacija izričito zabranjuje svakom Jevrejinu da razgovara sa mnom. Ona je srodna duša kojoj sam se nadao .zdls „Ali pre kupovine knjiga”. prošlo je previše vremena. „Ah. i živim upravo onako kako želim . Hoću da kažem. Mnogo rizikuje . koji je čekao u prednjem salonu okrenutom ka kanalu. Skini ogrtač i daj da te pogledam. Žarko želim da ga vidim. Ali ta brada i crna odeća . Simon ti je možda rekao. moja odeća i brada?” Franko je pogladio Bosnaunited 179 . Prvo. „Dragi moj prijatelju.” „Dobro je. Život mi se uglavnom promenio na bolje.sam i malo mi toga odvraća pažnju. Sav ozaren. Odmah mi je predao pismo. A ti. Simon ga je odveo do Benta. zove se Franko. i diskretno ih ostavio same. „Mnogo je stvari o kojima bih hteo da porazgovaram s tobom.” Bento je otvorio pismo čvrsto urolano i uvezano kanapom. Simone?” „Pre nekih nedelju dana.” Sledećeg jutra. lice ti je punije. živim u Rejnsburgu. On mi je jedina veza sa prošlošću. Prvi red bio je napisan na portugalskom. Nije ostavio svoje ime ali je rekao da si ga uputio da preko mene može stupiti u vezu s tobom. pročitaj ovo pismo.” „Hvala ti. Promenio si se: ugojio. predložio sam mu da svrati ovde sutra ujutru ako želi da se sretne s tobom.” „Za mene takođe. ali čak i to mora ostati tajna. a onda odškrinuo vrata. „Dobro je. na Bentovo veliko iznenađenje. pišem. Koliko je za tebe opasno što si ovde? I kako je biti oženjen? Biti otac? Jesi li zadovoljan?” „Koliko pitanja!” nasmejao se Franko. i zajedno učimo holandski. Šta si još pitao? Ah. i pošto su mu oči neverovatno zasjale. srdačrnije. mirnom mestu. kućom je odjeknulo snažno lupanje na vratima.” . Franko. Podučavam je da čita portugalski i hebrejski. Pretpostavljam da je to onaj čovek koji ti je pomogao posle pokušaja ubistva?” „Da. „čeka te iznenađenje.I šta je odgovorio?” „Rekao je da ima nekih prepreka. Iz opreza ne bih previše pisao i nadam se samo da će tvoj prijatelj uspeti da nam organizuje susret. malom. Zar ne bi i tvoj prijatelj Epikur smatrao da je ono najvažnije? Da. Posetilac! Nadam se da ćeš mu se obradovati. ja sam sada ozbiljan student i otac. Kad je Simon otvorio. Čovek koji ga je doneo bio je smešno tajnovit pošto je uleteo unutra čim sam otvorio..” Bento je kružio oko njega. Može li biti bolje? A ostalo što sam te pitao?” „Moja žena i sin su istinski blagoslovi. Franko je. Bio sam slobodan da mu kažem da ćeš danas biti u Amsterdamu. „Na koje prvo da odgovorim? Možda na poslednje. i hitro šmugnuo napolje. u ogrtaču sa kapuljačom koja mu je pokrivala glavu i dobar deo lica. blaženstvo je videti te opet. i odmah je prepoznao Frankov rukopis. Franko je prešao na odličan hebrejski.izgledaš kao student Talmuda. Bento? Jesi li ti zadovoljan?” „I ja sam zadovoljniji nego ikada. Evo. dobro. i niko ne pokušava da me probode nožem. nastavio je Simon. a ti si mi jedina veza s njim. Franko je zgrabio Benta za ramena. stiglo je prošle nedelje. Simone. vrlo sam zadovoljan.” „Kad je ovo stiglo. pažljivo provirio levo i desno niz ulicu ne bi li se uverio da ga niko neće videti. skliznuo unutra.

ali postao sam student u tvojoj staroj školi.. Bento Spinoza. uživao sam u miru. kao i ugled dugog niza njegovih predaka rabina. blagosloveno bilo ime njegovo”. Pereira Ješiva. A onda su obojica istovremeno zaustili nešto da kažu pa stali. To je bio odličan savet. pa. zbog tebe sam postao žedan znanja i. slegnuo ramenima. radosno sam prionuo na proučavanje Talmuda i Tore...” „A šta je s brigom zbog siline tvoje strasti?” „Ah. „Verovatno ćeš se zapanjiti.. „Primećuješ da je danas nešto drugačije među nama. zadovoljan sam sobom i. Uh. Ranije nikad nismo ćutali. ali ona je predana katolkinja i on prelazi u katoličanstvo. „uvek je govorio da onda kad se prećutkuje nešto važno.. Živim potpuno u svom umu. Hebrejski u tvojoj poruci je izvrstan.. ništa od onoga o čemu se govori zapravo nije bitno. „Moj otac. Znaš. „Na šta misliš?” „Mislim na ovo ćutanje. Rekao je da je to način na koji on i jevrejska zajednica žele da odaju počast mom ocu.A ona mlada žena što me je dovela do tvoje sobe? Ona zbog koje si toliko patio?” „Ona i moj prijatelj Dirk planiraju da se venčaju. Franko je upitao. „Bento. Možda sam tako nagrađen za to što sam te izdao. a ostatak vremena čitam i pišem.” Ponovo je nastupila tišina koju je na kraju prekinuo Franko.” „To je retkost. .” Bento je oklevao. Ali je dodao i da sam nadaren student koji jednoga dana može da krene stopama svoga oca.. mnogo veći nego što ja mogu i da zamislim. Rabi Mortera mi je obezbedio tako velikodušnu stipendiju od sinagoge da više ne moram da radim kod ujaka niti bilo gde. ne malom udelu. čiji je ugled.I? Reci mi više o tome. „Šta je bio tvoj odgovor rabinu?” „Zahvalnost.” „Priča se da je i tebi jednom bila ponuđena takva stipendija. „Da. Franko je upitao. Mislim da će naše prijateljstvo biti dovedeno u pitanje kad objavim svoja gledišta o religiji.. bio si u teškom stanju kad sam te poslednji put video. Možda je nekom igrom sudbine onda preusmerena ka meni. nastavio je Franko.Bento je duboko udahnuo. na zadovoljstvo rabina.” „Pričaj mi još o tome kako živiš. dosta si postigao. zahvaljući i tvom.” .” . iz dana u dan.” Bento je klimao glavom.” Kratko ćutanje. sve više uživam u učenju. Brzo si se oporavio?” Bento je klimnuo glavom.” „Shvatam.” „Ostali smo prijatelji.” „Da. Posle još jedne kratke pauze. Slažeš li se s tim Bento?” Bosnaunited 180 . čak i sada u Rejnsburgu držim svoj stari prosečeni kaput obešen na vidnom mestu.zdls bradu. Uvek je bilo mnogo toga da se kaže ćaskali smo bez prekida. Mimo toga skoro da nema ničega za priču.” Bento je.. otkako sam te poslednji put video.I” . Nije bilo ni trenutka tišine.” „Koji razlog ti je Rabi Mortera naveo?” „Kad sam ga pitao ‘Čime sam to zaslužio?’ iznenadio me je. zbunjen. posle napada.” „Ah. šta tu ima da se priča? Pola dana brusim sočiva i razmišljam.” Usledilo je kratko ćutanje. „Pa.

” Bento se.” „Molim te. Pretpostavljam da te je to uznemirilo i da ne znaš šta da kažeš.. ima istine u tome što govoriš.” Ponovo je nastupila tišina.. Ja nisam uspeo da nađem prave reči. čak i kad te u tome ne bi sprečavala porodica. a u isto vreme svim srcem ti je stalo do mene. pokušaj da mi kažeš kako ti je do sada izgledao naš današnji susret.” „Zato što sam ja počeo proučavanje Tore i Talmuda?” Bento je odmahnuo glavom: „To je više od proučavanja: rekao si ‘radosno proučavanje’. „Hvala.zdls „Otac ti je bio mudar čovek. U tome se potpuno slažem s tobom. sada uživaš u proučavanju praznovernih tekstova?” „Ne.” „Ranije sam ja bio učitelj a ti učenik koji se slagao sa mojim gledištima i želeo čak da provede sa mnom život u izgnanstvu. Bento. Bento. Ali. i nastavio. naravno. da postoji razlika između te dve stvari.” „Evo. Jasno ti je da si neobično dobar u tome.” „Najbolje je da naprosto popričamo o tome kako smo se promenili. Zadovoljstvo mi je da učim hebrejski i uživam u tome što se preda mnom Bosnaunited 181 . Slažem se.” Franko se blago naklonio. ne uvek u sadržaju koji proučavam.” „Dobro zboriš. naši putevi nisu odvojeni. želiš da poštuješ moju odluku i da ne kažeš ništa što bi me povredilo. pokušaću. Promenili smo se. Uživam u procesu proučavanja. i ja se vrlo nespretno suočavam s tim. učitelju. Ako mogu da kažem umesto tebe. Sad se sve to promenilo. Ali uprkos tome.” „Tome?” „Mislim u razumevanju nijansi onoga što ljudi kažu i onoga što prećute..” „Bento. to ima veze sa mojim izgledom i mojim entuzijazmom za jevrejsko obrazovanje.” „Kako je to moguće? Objasni mi. Mislim da ne bih išao tvojim putem u životu. uh. Učio sam u njegovom krilu. mojim putem?” Franko je oklevao i dugo razmišljao pre nego što je odgovorio. to nije tačno.. nisam siguran šta da. nisam navikao da čujem da se ti mučiš s rečima. mislim da je nešto važno’ to što ne odobravaš moje studiranje. Nešto važno? Na šta misliš?” „Bez sumnje. „Kad sam rekao proces’ mislio sam na to da volim učenje koje me podstiče na razmišljanje.” „Da. Ti znaš. Zapanjuješ me svojom pronicljivošću.. Franko.” „Ja i dalje potpuno prihvatam sve kritike religijskog praznoverja koje si izrekao u onim razgovorima sa mnom i Jakobom. I dobro si rekao ono o mom srcu. da li bi i sada. nešto jeste drugačije danas. Zaista se plašim da ću te uvrediti ili umanjiti tvoju radost. sada mnogo opušteniji. zastao na trenutak uživajući u Bentovom dodiru.” „Misliš li da se naši putevi razilaze?” „Zar se ne razilaze? Doista. učitelju. široko osmehnuo i pogladio Frankovu razbarušenu kosu. „Molim te. Franko mu je uzvratio osmeh..” „Pa ipak. objasni mi je. Moraš mi pomoći da to resim. izabrao da kreneš sa mnom. „Moj odgovor je da i ne. To mi je dar od pokojnog oca. Iz tvog ugla.

” „Mogao sam da pretpostavim kako ćeš odgovoriti na ovo. Ako poenta izgleda isuviše očigledno. privilegija je. a onda njemu.” „Euklid? Osnivač geometrije?” Bosnaunited 182 . cilja pravo u metu i ne muti vodu zagonetnim i često kontradiktornim pričama. ‘Ne. možda i dosadno. Euklid. ni nagradu koju donose’.. u posetu došao drugi rabin i pitao ga ‘Prihvataš li rado te patnje?’ A Rabi Johanan mu odgovorio. Baš juče smo raspravljali o priči o Rabi Johananu. Ako je neko mesto nevažno. da i u tome ima zasluge. kad se i sam razboleo.Rabi Jeuda Hanasi. uči nas da pitamo zašto je pisac uopšte to rekao . drugi se ne slože. Ukratko. . onda nas podučavaju otkrivanju osnovnog opšteg načela. Ali i pored toga. znam tu priču. racionalniji put. Gledano iz ove perspektive. „Prošle nedelje smo raspravljali o priči o poznatom rabinu koji je bio na samrti. Franko.” „Da.možda postoji neki dublji razlog koji se krije iza njegovih reči.U raspravi smo postavili mnoga pitanja. Učitelj nas ohrabruje da ispitujemo svaki.. takve rasprave su podsticajne..” „Kojoj priči o njemu?” Kad je on izlečio jednog rabina dajući mu ruku. I po čemu je tebi zanimljiva?” . i uživanje. I upravo u tom trenutku. naravno.” „Da. nastavio je Franko. a verujem da je tako bilo i sa tobom.zdls otvara ceo drevni svet. Na primer. radije bih se opredelio za manje zaobilazan. I onda je taj rabin izlečio Rabi Johanana tako što mu je dao ruku.” Bento je klimnuo glavom. i najsitniji detalj u tekstu. učimo da se pitamo zašto ga je autor uopšte uvrstio. diskutovali ste o tome kako zatvorenik ne može da oslobodi samog sebe i kako nagrada za patnje dolazi na onom svetu. satima sedeti s nekim i raspravljati o tako važnim temama. rabin je umro. Kad potpuno savladamo tekst. kroz proučavanje Talmuda učim kako da mislim.A navešću ti još jedan primer”. ni njih. Njegova sluškinja se sažalila i s krova bacila krčag koj i se razbio uz takvu buku da su se ovi prenuli i prestali da se mole.” „Ah. slažem se..” „Tačno. na primer. Osnovna pretpostavka o onom svetu je pogrešna. ali za nekoga kao što sam ja.” „Da. „Ne mogu da poreknem. Gde bih drugde imao priliku za takva preispitivanja duše? Neko iz mog razreda kaže jedno. Vrlo dobro se sećam tvog stava prema verovanju u zagrobni život. u strašnoj agoniji. i da li su drugi rabini pokazali da nemaju dovoljno samilosti jer su ga održavali u životu i odlagali njegov radosni odlazak na onaj svet. Bento. Bento. I učitelj nas upućuje kako da vodimo raspravu. znam da je tebi to dobro poznato. i u životu su ga održavale još samo molitve učenika i drugih rabina. da . tvoj razred nije bio toliko otvoren da dovede u pitanje tu pretpostavku. I siguran sam da ste raspravljali o tome da li je sluškinja učinila dobru stvar ili je bila kriva za rabinovu smrt. neki se pitaju zašto su upotrebljene određene reči kad bi druge bile mnogo jasnije. Časovi Talmuda su mi zanimljiviji nego što sam zamišljao da će biti. Možda su upravo proučavanja Talmuda tako snažno izoštrila tvoj um. Pa ipak. postoje ograničenja. zašto Rabi Johanan nije prosto izlečio samog sebe?” I.

” „Ah. ‘Zašto je doba čuda prošlo.zdls Bento je potvrdio. A pritom kažeš da i dalje potpuno prihvataš moju kritiku praznoverja.’a kad postadoh čovjek. „Euklid će doći na red u mom sledećem. ustreptalog i buntovnog mladića koji se tako snažno odupirao Jakobovoj ortodoksiji. zaboravio sam na to.” „Da. Korinćanima poslanica prva sv. tako univerzalno? Koja to kultura nema priče?” „Sećam se jednog mladića koji je negodovao zbog priča o čudima i proročanstvima. Sećam se uznemirenog.. previše si strog prema sebi. odbacio sam ono što je djetinjsko. Franko. neobrazovanog mladića. Bavim se moralnošću. Pavla 13:11-12 Isto. Samo nekoliko redova pre ovoga.” . . Ali ne zaboravi da smo mi preobraćenici imali prinudno. Sadržaj ne shvatam suviše ozbiljno.I gde su sad sva ta osećanja. Mnogo drugačiji od onog razbarušenog. Bento . Nesavršeno. ti si već započeo neku vrstu svog drugog obrazovanja.. čini se nije bio baš uravnotežen. onda će prestati ono što je djelomično’.” „Da. pratio je portugalski prevod Tore i bio ljutit zbog priča u njoj. „Delimično?” „Savršeno?” „‘Savršeno’ je”. Zašto Bog nije izveo čudo i spasio mog oca?’ Isti taj mladić je očajavao što je njegov otac dao život za Toru punu praznoverica. toliko kritičan prema svim ovozemaljskim zadovoljstvima.” „Nisam siguran da bih prihvatio Pavla kao uzor. ali ih ne smatram istorijskim istinama.’” Franko ga je prekinuo i nastavio istim tonom. Kako je to moguće?” „Odgovor je isti. I mada nije znao hebrejski. Svi vole priče. verovanja u čuda i proročanstava. tek pristiglog s broda iz Portugala. „moralna istina.. zadovoljstva koje je tako bezopasno. To je neopravdan zaključak za koji lično znam da je pogrešan..”‘56 „Zapanjujuće! Sad si tako brz. ali sveobuhvatno katoličko obrazovanje.proces učenja je ono što mi donosi radost. Pre svega zato što volim priče. rekao je tačno ono što i ja mislim o pričama: ‘a kad dođe savršeno. Pročitao sam svaku reč Novog zaveta. kako nas uče. Franko? Sad govoriš samo o svom uživanju u proučavanjima Tore i Talmuda. Ali za sada mi je dovoljan Talmud. kao dijete mišljah. 56 57 Knjige Novog zaveta. ne svi! Razmisli o svojim dokazima za tu tvrdnju. ukazivao na ludilo i besmislenost i jevrejske i katoličke službe. svetovnom obrazovanju. tako samouveren. više nije neophodna.” „Ne. ponavljajući za sebe. kazao je Bento. Sećam se. To je dobro. fanatičan. Sećam ga se kako pita. Sećam se njegove reakcije na službu u sinagogi. tek puki omot. Zar ih ni kao dete nisi voleo?” Bento je sklopio oči i izdeklamovao. Ja volim priče. „‘Kad bijah malo dijete kao dijete govorah. Tako žestok. Bento.” „Neobrazovanog u jevrejskim pitanjima. Ima više mudrosti kad se pročitaju i Stari i Novi zavet. u ovom slučaju priča koja. Posebno je ima kod Pavla. Franko. 13:10 Bosnaunited 183 . One unose život i dubinu u naše časove. sve je to tačno. Zašto se odričeš zadovoljstva koje donosi dobra priča. Znači. ili to ‘delimično’ j e. tužan. ti ne voliš priče. kao dijete razmišljah. jednom kad je istina otkrivena. 57 Franko se zamislio. Njegov život.

Sećaš li se?” „Sećam se. Rekao si. daleko delotvornije od puke geometrije. dobroti. Dao si mi neke važne savete o tome kako da se odnosim prema njemu.” „Shvatam na šta cilj aš. govorio sam ti da ne kažeš policiji gde se krije. Rabi Menaše i Rabi Mortera su dobri učitelji i možda bi ti to dopustili. i pogodi ko je jedan od mojih učenika. i nema sumnje da ti studije izoštravaju um. ne čini svom bližnjem. setio sam se nečega što sam žarko želeo da ti ispričam! Počinjem da držim nastavu o elementima hebrejskog.tvoj nesuđeni ubica!” „Ah! Moj ubica! To je stvarno iznenađenje! Ti. Neke od onih koje govore o čudima su. a ne samo priče i čuda.da treba da pokažem razumevanje i saosećanje i praštanje. To je suština Tore . Na kom jeziku pišeš? Moje znanje holandskog napreduje. a bojim se da će i Rabi Mortera ubrzo. Je li tako?” Bento je ćutke potvrdio.” „Da. Za mnoge. Upravo me je to što je njegova priča tako slična mojoj navelo da se ponudim da ga podučavam. Postaješ nesavladiv protivnik u raspravi. ‘Ono što je mrsko tebi. ili barem jednu. Idi i uči. i za sada nam dobro ide.” „Rabi Menaše je umro prošle godine. milosrđu. Očito je zašto te je Rabi Mortera izabrao. „Tako sam i shvatio .sve ostalo su komentari. ili te čak podržali. Spremi se za veliko iznenađenje . A Hilel mu je odgovorio. i tvoja pretpostavka o njegovim prilikama je bila potpuno tačna. “ Bento je zaustio da odgovori ali se Franko brzo ispravio: „.” Bosnaunited 184 . Više bih voleo da čujem tvoje kritike nego bilo čije.” „Na katoličkoj obuci sam učio osnove latinskog. Priče mogu da posluže kao sredstvo za prizivanje sećanja.” „Nema sumnje da je tako. članovima Filozofskog kluba i voleo bih kad bi svet bio tako ustrojen da i ti možeš da prisustvuješ.. dok stoji na jednoj nozi.zdls porukama svetih spisa o ljubavi. Porodicu mu je proganjala inkvizicija. i bio je lud od tuge. ipak voliš priče.učenici će uvek biti zainteresovani za priče. jer sumnjam da će te stvari ikad ugledati prevod na holandski. moralni kodeks ponašanja. avaj. a nikada neće biti mnogo onih željnih da uče o Euklidu i geometriji.. Osim toga.” „Možda nisam bio jasan. ali mrzim praznoverje. ali si onda kazao još nešto. Nadajmo se da će to biti deo sledeće etape tvog obrazovanja..’” „Vidiš. kao što kažeš. „Dakle Tora sadrži i to. roditelji su mu ubijeni. koje nikada nisam zaboravio.” „Čast bi mi bila da pročitam neki tvoj rukopis. Franko. o etičkom ponašanju. Moja omiljena priča iz Talmuda je ona o neznabošcu koji je došao kod učenjaka Hilela i tražio od njega da ga na brzinu. ‘izaberi put vere’.” „Na latinskom.” „Potrudi se da dobiješ potpuno obrazovanje na latinskom. ima svakakvih priča. Franko. I ne obraćam pažnju na ostalo. neprijatelji razuma. učitelj mog ubice! Šta znaš o njemu?” „Zove se Isak Ramirez. kad sam već pomenuo podučavanje. poduči i objasni mu Toru. Jedno sigurno znam . a ja to smatram korisnim i za moje učenje i za nastavu koju počinjem da držim. Ja volim veru. Ali druge privlače pažnju učenika.” Franko je klimnuo glavom. I da. Večeras ću raspravljati o nekim svojim tekstovima sa kolegijantima. Sećaš li se? To me je zbunilo.

ne mislim na ljubav koju ti osećaš prema svojoj ženi ili detetu. Bento . znam da Bog nije biće nalik nama. ja koristim pojam ‘Priroda’ na poseban način. možda će Simon moći da mi pozajmi tvoje radove. sve što mogu da imam je tvoja usmena reč.zbog nje sam te zavoleo. Uskoro ću morati da krenem. Bento. To je rizik koji preuzimam samo zbog tebe i ni zbog koga drugog na zemaljskoj kugli. dozvoli mi da volim Boga na svoj vlastiti način. To je važno: latinski ti otvara jedan novi. Reci mi. bez izuzetka. možda Petera Dajka. o intelektualnoj ljubavi. a šta tu treba da odgonetneš?” „Zahvaljujući tebi. poduči me. Mislim na sve što postoji: apsolutnu nužnost. „Rizik je ogoman .zdls „Ah. travu. Ali pre nego što odem.da je Bog isto što i Priroda.” „Da. Franko. Još se trudim da odgonetnem ono što si govorio meni i Jakobu. niti na bilo šta od toga što nije stvorila ljudska ruka. Kako možeš da voliš Prirodu? Kako možeš da voliš nešto što nije biće?” „Prvo. I sve što postoji. molim te.A sećam se i jedne opaske koju si uputio Jakobu . ili more. Kad naučim latinski. Na latinskom to označavam kao amor dei intellectualis. Bolje je da kažeš ime nekog drugog koga si mogao da sretneš ovde. možda ćeš ipak naći nekoga ko će te podržati.” Franko je uzdahnuo. „Prvi put kad smo se sreli rekao si da je Bog celovit. Moje veze s njim su poznate. Nemam razlog kojim bih pred ženom ili rabinima mogao da opravdam ovako dugo odsustvo. ta ljubav je najveće moguće razumevanje Prirode. to je moje mišljenje i to su moje reči.” .” Franko je iznenada ustao i hitro prišao prozoru da bolje pogleda siluete trojice muškaraca koji su prošli. To je teren u koji nisam zalazio otkako sam te izdao. racionalno i logično. kad govorim o ljubavi prema Prirodi. „Tužno je ukoračiti u zemlju laži. Ali reci mi.. savršeno. i ja sam razmišljao o tome. savršenu celinu. barem u nejevrejskom svetu.” Bento je upitno podigao bradu. ako me neko vidi. Razumevanje mesta svake konačne stvari u njenom odnosu prema Bosnaunited 185 . reci mi. nešto o svom napretku u filozofiji. Ne mogu da joj kažem da stavljam na kocku sve što smo se namučili da izgradimo u ovom novom svetu.” „Da. Rekao si. Govorim o drugačijoj vrsti ljubavi. Ona je imanentni uzrok svega. Niti nalik bilo kojem drugom biću. Vratio se nazad.toliko veliki da je to jedina stvar o kojoj ne mogu da razgovaram sa svojom ženom. koliko je ovo opasno za tebe.i to je bio konačan udarac za Jakoba . Smislio sam da bih. člana Filozofskog kluba. Ali. da mu ne nedostaje ništa i da mu nije potrebno naše slavljenje. Prilično me je strah da me ne vide ovde. danas. Ne mislim pod tim na drveće. ili Boga. dela prema zakonima Prirode.. ‘Molim te. Ti si nedvosmisleno rekao . mogao da slažem da je Simon od mene tražio časove hebrejskog.” „Intelektualna ljubav prema Bogu?” „Da. nikada nismo stigli do mog pitanja o riziku. „Izvini.” „Da..učinilo mi se da je prošao neko iz kongregacije.’” „Da. to su tužne vesti. ‘Priroda’ je ono što je beskonačno. Verovatno postoji način da provedeš jednu godinu u venecijanskoj Ješivi. Zato. Ali nemoj da koristiš Simonovo ime. savršen. ujedinjeno. Zanimaju me tvoje misli. Franko?” Franko je oborio glavu. šume. Ali za sada.

To je razumevanje univerzalnih zakona Prirode. ti zapravo misliš na razumevanje zakona Prirode. To takođe znači. Ne možemo ništa da očekujemo zauzvrat. Ali imam još jedno pitanje: zanima me da li ti deifikuješ Prirodu ili naturalizuješ Boga?” „Dobro rečeno. Bog ili Priroda poseduje neogračničeni broj atributa koji će zauvek izmicati mom sveobuhvatnom razumevanju. od ograničenog razumevanja ogromnog. Treba mi vremena.” Bosnaunited 186 .” Franko je ustao. u meri u kojoj je ono uopšte moguće. Nama osećanje radosnog strahopoštovanja dolazi od nekog letimičnog intuitivnog uvida. to onda znači i da ne smemo da očekujemo uzvratnu ljubav. A voleti nešto što je večno i beskonačno znači da nisi potčinjen hirovima duha ili prevrtljivosti ili konačnosti voljene osobe. ako sam te dobro shvatio. da ne pokušavamo da zaokružimo sebe u drugoj osobi.” „Znači. zakoni prirode su samo drugo.zdls konačnim uzrocima. mnogo vremena da sročim odgovor. Ali i to ograničeno shvatanje mi već donosi veliko strahopoštovanje i radost. povremeno čak ekstatičnu radost. beskrajno složenog plana Prirode. Franko. ako to može da se nazove religijom. iako sam i dalje zbunjen.” „Još jedan doživotni posao?” „Da. racionalnije ime za večne Božje zakone. „Moram da te napustim.” „Dakle to se razlikuje od obične ljudske ljubavi po tome što ona uključuje samo jednu osobu?” „Tačno tako. kad govoriš o ljubavi prema Bogu.” „Da.” „Bento.” „Upravo tako.” „Čudna religija.

zdls

Poglavlje 30
BERLIN – 1936
Mit dvadesetog veka - tu stvar koju niko nije u stanju da shvati napisao je ograničeni
Estonac koji razmišlja zastrašujuće komplikovano.
- Adolf Hitler

Među čitaocima Rozenbergove knjige ima i nekoliko starijih članova partije. Što se
mene tiče, samo sam bacio letimičan pregled na nju. U svakom slučaju, po mom mišljenju,
napisana je previše nejasnim stilom.
- Adolf Hitler

„Zigmund Frojd dobio Geteovu nagradu”

Geteova nagrada, najveće naučno (u akademskom smislu) i književno priznanje u
Nemačkoj, dodeljena je Frojdu, 28. avgusta 1930, na dan Geteovog rođendana, u Frankfurtu,
uz velike počasti. Časopis Izraelitiše gemajndecajtung 58 je to proslavio na sva zvona.
Novčana nagrada iznosi 10.000 maraka. .. Poznato je da ugledni naučnici u potpunosti
odbacuju tu psihoanalizu Jevrejina Zigmunda Frojda. Veliki antisemita Gete prevrnuo bi se u
grobu kad bi saznao da je jedan Jevrejin dobio nagradu koja nosi njegovo ime.
- Alfred Rozenberg u Felkišer beobahteru

„Moj fireru, molim vas pogledajte ovo pismo o rajhslajteru Rozenbergu od dr Gebharta,
glavnog lekara u Klinici Hoenlihen.”
Hitler je uzeo pismo iz ruku Rudolfa Hesa i letimično ga pregledao, obrativši pažnju
samo na delove koje je Hes podvukao.

Ustanovio sam da je izuzetno teško uspostaviti kontakt sa rajhslajterom Rozenbergom...
Kao lekar, pre svega imam utisak da njegov usporeni oporavak... je u velikoj meri posledica
njegove psihičke izolacije... Uprkos mojim, ako tako mogu da kažem, obazrivim naporima da
izgradim most, ovo nije dalo rezultata... zahvaljujući duhovnoj konstituciji rajhslajtera i
njegovoj posebnoj poziciji u političkom životu... On bi se mogao osloboditi ograničenja samo
ukoliko bi uspeo da se otvori prema onima koji su u najmanju ruku ovlašćeni da s njim
58

(nem.) Israelitische Gemeindezeitung

Bosnaunited

187

zdls

razgovaraju ravnopravno, i koji su sličnih intelektualnih sposobnosti, što bi mu pomoglo da
ponovo nađe mir i odlučnost, neophodne za delanje, i naravno, za svakodnevni život.
Prošle nedelje sam pokušao da saznam da li je ikada s nekim u potpunosti delio svoje
najintimnije misli. Prilično neočekivano, odgovorio mi je pomenuvši ime izvesnog Fridriha
Pfitsera, prijatelja iz detinjstva u Estoniji. Nakon toga sam saznao da je taj Fridrih Pfister sada
her oberlajtnant Pfister, visoko cenjen lekar Vermahta stacioniran u Berlinu. Mogu li da
zamolim da on smesta bude prekomandovan na dužnost lekara rajhslajtera Rozenberga?
Hitler je pružio pismo Hesu. „Ovde nema ničeg iznenađujućeg za nas, ali se svejedno
pobrini da ovo niko ne vidi. I smesta naloži da se her oberlajtnant Pfister premesti.
Rozenberg je nepodnošljiv. Oduvek je bio. Svi to znamo. Ali je lojalan, i partija još može da
iskoristi nj egovu sposobnost.”
Kliniku Hoenlihen, koja se nalazila sto kilometara severno od Berlina, osnovao je
Himler za lečenje obolelih nacističkih funkcionera i visoko rangiranih SS oficira. Alfred je
zbog manične depresije 1935. u njoj već proveo tri meseca. Sada, 1936, onesposobljavali su
ga isti simptomi: iscrpljenost, uznemirenost i depresija. Nije bio sposoban da se koncentriše
na urednički posao u Beobahteru, potpuno se povukao u sebe i već nekoliko nedelja j edva
da je razgovarao i sa svojom ženom i ćerkom.
Čim je primljen u bolnicu, dr Gebhart ga je podvrgnuo ispitivanjima, ali on je uporno
odbijao da odgovara na pitanja o svom mentalnom stanju ili privatnom životu. Karl Gebhart
je bio Himlerov lični lekar i dobar prijatelj, a lečio je i druge nacističke vođe (osim Hitlera,
koji je svog privatnog lekara, Teodora Morela, uvek držao na dohvat ruke). Alfred je bio
uveren da će svaka reč koju izgovori pred Gebhartom biti smesta preneta čitavom leglu
njegovih nacističkih neprijatelja. Iz istog razloga, nije pričao ni sa psihijatrom. Zakovan u
mestu i sit sedenja u tišini uz Alfredov prezrivi pogled, dr Gebhart je čeznuo za tim da ovog
iritantnog pacijenta prosledi nekom drugom lekaru, i uložio je velike napore da brižljivo
sroči pismo Hitleru, koji je, iz njemu neshvatljivih razloga, cenio Rozenberga i s vremena na
vreme se raspitivao o njegovom zdravlju.
Dr Gebhart nije imao psihološko obrazovanje, niti je razmišljao kao psiholog, ali je Lako
uočio znake velikog razdora među vođama - neprekidno rivalstvo, uzajamnu netrpeljivost,
nemilosrdno spletkarenje, nadmetanje za vlast i Hitlerovu naklonost. Nisu se slagali ni u
čemu, ali je otkrio jednu stvar koja im je bila zajednička: svi su mrzeli Alfreda Rozenberga. A
nakon nekoliko nedelja svakodnevnih poseta Alfredu, shvatio je i zašto.
Ovaj je to naslućivao, nastavljao da ćuti i provodio nedelje u Hoenlihen klinici čitajući
nemačke i ruske klasike i odbijajući da se uključi u razgovor sa osobljem ili bilo kojim
drugim pacijentom, nacistom. Jednog jutra, u petoj nedelji boravka na klinici, izuzetno
uznemiren, odlučio je da malo prošeta bolničkim krugom. Kad je shvatio da je iscrpljen
toliko da nema snage ni pertle da veže, prokleo je samog sebe i snažno se ošamario po oba
obraza ne bi li se prenuo. Klizio je u nepovratni očaj i morao da učini nešto kako bi se
zaustavio.
U svom beznađu, prizivao je u svest Fridrihov lik. Fridrih bi znao šta da učini. Šta bi on
predložio? Nema sumnje da bi pokušao da shvati uzrok ove proklete depresije. Alfred je
zamišljao šta bi mu ovaj rekao: „Kada je sve to počelo? Pusti da ti se um slobodno kreće i
vrati se na početak svog pada. Samo posmatraj ideje, slike koje ti prolaze kroz glavu. Obrati
pažnju na njih. Zabeleži ih u kratkim crtama ako možeš.”
Bosnaunited

188

zdls

Alfred je pokušao. Zatvorio je oči i pratio misli koje su mu defilovale kroz glavu. Vratio
se u prošlost i pred očima mu se materijalizovala jedna scena.
Bilo je to pre nekoliko godina, on je u svojoj kancelariji u FB-u, sedi za stolom koji mu je
Hitler kupio. Radi završnu redakturu poslednje stranice svog remek-dela, Der Mythus des 20.
Jahrhunderts (Mit dvadesetog veka), odlaže crvenu olovku, trijumfalno se smesi, slaže sedam
stotina stranica rukopisa u urednu gomilu koju uvezuje s dve gumene trake, i s ljubavlju je
prislanja na grudi.
Da, prisećanje na te najbolje trenutke mami, čak i sada, suzu, možda dve, na njegovo
lice. Alfred se s toplinom prisećao tog mlađeg sebe, mladića koji je znao da će Mit zapaliti
svet. Rađanje knjige bilo je dugo i mukotrpno - nedelja za nedeljom, punih deset godina,
plus svaki slobodan sat u sedmici za koji bi uspeo da se izbori - ali vredelo je truda. Da, da znao je da je zanemarivao ženu i ćerku, ali šta je to u poređenju sa pisanjem knjige koj a će
uzburkati ceo svet, knjige koja će ponuditi novu filozofiju istorij e zasnovanu na krvi, rasi i
duhu, novo shvatanje Naroda, narodne umetnosti, arhitekture, književnosti, muzike i, što je
najvažnije, nove temeljne vrednosti za budući Rajh.
Dohvatio je sa stočića pored kreveta svoj primerak Mita i nasumice ga prelistavao.
Pojedini pasusi su mu odmah prizvali u sećanje mesta koja su ga inspirisala da ih napiše. Bio
je u katedrali u Kelnu i posmatrao vitraž sa Hristovim raspećem i gomilom izgladnelih
mučenika, kad je dobio inspiraciju za ideju - Rimokatolička crkva nije suprotstavljena
judaizmu. Iako se deklarisala kao antijevrejska, bila je zapravo glavni kanal kojim su jevrej
ske ideje inficirale zdravo telo germanske misli. Sa uživanjem je čitao vlastite reči:
Veliki Nemci su živeli u skladu sa prirodom i cenili svoju dobro razvijenu telesnu gradu
i muževnu lepotu. Ali su to podrili hrišćanski antagonizam prema telu i sentimentalne ideje
o očuvanju života hendikepirane dece, i dopuštanju kriminalcima i onima sa naslednim
bolestima da prenose svoje nedostatke na sledeću generaciju. Takvo zagađivanje rasne
čistote dovodi do fragmentacije karaktera, gubitka osećaja za upravljanje i mišljenje, i do
unutrašnje nesigurnosti. Nemački čovek nije rođen u grehu već u plemenitosti... Sa Starim
zavetom kao knjigom verskih pouka moramo se obračunati jednom za svagda. Time će se
okončati i neuspeli jednoipomilenijumski pokušaj da nas sve učine duhovnim Jevrejima...
Duh vatre - herojski duh mora da zauzme mesto raspeća.
Da, mislio je, ovakvi pasusi doveli su do toga da Mit 1934. dospe na katolički indeks
zabranjenih knjiga. Ali nije to bila zla sreća - naprotiv, bio je to božji dar koji je uvećao
prodaju.
Više od trista hiljada prodatih primeraka, i sada je moj Mit na drugom mestu, odmah iza
Mein Kampfa, a ja sam tu gde sam - psihički uništen.
Alfred je odložio knjigu, naslonio glavu na jastuk i utonuo u misli. Moj Mit mi je doneo
toliko radosti ali i mnogo muka! Usrani književni kritičari - svi do jednog koriste izraz
unbegreiflich (nerazumljivo). Zašto im nisam odgovorio? Zašto ih nisam javno preko novina
upitao da li su ikad pomislili da moje pisanje može biti previše suptilno i kompleksno za
mozgove insekata? Zašto ih nisam podsetio na večni ishod kolizije između osrednjih umova i
velikuh dela: da inferiorni uvek napadaju superiorne mislioce. Šta javnost želi? Ona vapi za
glupavim vulgarnostima Juliusa Štrajhera. Čak i Hitler više voli Štrajherovo pisanje. Zabada mi

Bosnaunited

189

zdls

nož sve dublje svaki put kad me podseti da se ona Štrajherova krpa od novina, Der štirmer
zvanično bolje prodaje nego moj Beobahter.
I kad samo pomislim da nijedan od tolikih nacističkih vođa nije pročitao moj Mit! Samo je
Hes bio iskren i pravdao mi se, rekavši da je uporno pokušavao, ali nije mogao da se nosi s
težinom teksta. Ostali mi nikad nisu ni pomenuli knjigu. Zamisli to - veliki bestseler, a ti
zavidni gadovi me ignorišu. Ali zašto bi me to mučilo? Šta sam drugo mogao da očekujem od te
bande? Problem je Hitler, uvek Hitler. Što više mislim o tome, sve sam više uveren da je moj
pad počeo onog dana kad sam čuo da je Gebels svima rekao kako je Hitler, nakon što je
pročitao samo nekoliko stranica, bacio Mit i uzviknuo, „Ko ovo može da shvati?” Da, bila je to
smrtna rana. Na kraju krajeva, važan je samo Hitlerov sud. Ali ako mu se knjiga nije dopala,
zašto je onda naredio da joj se nađe mesto u svakoj biblioteci i uvrstio je kao osnovno štivo na
zvanični spisak partijske literature? Čak i Hitlerjugenda. Zašto to radi, a u isto vreme odbija da
joj se sam posveti?
Mogu da razumem njegov javni stav. Znam da katolička podrška još uvek ima presudan
značaj za njegovu poziciju firera, i da, naravno, ne može javno da pohvali delo tako očigledno
antihrišćansko. Kad smo bili mladi, u dvadesetim, svesrdno se slagao sa mojim antireligioznim
stavom. Znam da se još uvek slaže. U privatnim razgovorima ide i dalje od mene - koliko puta
sam ga samo čuo kako kaže da će povešati sveštenike zajedno sa rabinima? Razumem njegova
javna istupanja. Ali zašto mi privatno ne kaže nešto afirmativno, bilo šta? Zašto me nekad ne
pozove na ručak i privatan razgovor? Hes mi je pričao da je nadbiskupu u Kelnu, kad mu je
ovaj prigovorio zbog Mita, Hitler uzvratio, „Ja ne vidim ništa u toj knjizi. Rozenberg to zna.
Rekao sam mu. Ne zanimaju me te neznabožačke stvari kao što je kult Odina i slično.” A pošto
nadbiskup nije odustajao, Hitler je izjavio, „Rozenberg je naš partijski dogmatičar”; i onda
izgrdio nadbiskupa što napadajući knjigu tako žestoko, u stvari podstiče njenu prodaju. I kad
sam ponudio da istupim iz partije ako mu moj Mit stvara probleme, samo je odbacio tu ideju n i tada mi nije ponudio susret u četiri oka. A sve vreme se viđa sa Himlerom koji je mnogo
otvoreniji i agresivniji antikatolik od mene.
Znam da me sigurno, bar malo poštuje. Nudio mi je jednu za drugom važne dužnosti:
diplomatske zadatke u Londonu, pa u Norveškoj, onda mesto načelnika ideološkog
obrazovanja u NSDAP i Nemačkom radničkom frontu, i u svim organizacijama povezanim sa
partijom. To su važna mesta. Ali zašto sam o svojim postavljenjima obaveštavan isključivo
pismeno? Zašto me nije pozvao u svoju kancelariju, rukovao se sa mnom, seo i razgovarao? Zar
sam toliko odbojan?
Da, nema sumnje: Hitler je problem. Više nego išta na svetu, želim njegovu pažnju. Više od
bilo čega drugog, plašim se njegovog besa. Ja vodim najuticaj nije novine u Nemačkoj; zadužen
sam za duhovno i filozofsko obrazovanje svih nacista. Ali, pišem li ja neophodne članke? Držim
li neophodna predavanja? Da li planiram nastavni program? Da li nadgledam obrazovanje
svih mladih Nemaca? Ne, rajhsiajter Rozenberg je previše zauzet jadikovanjem zbog toga što
nije dobio ljubazni osmeh ili klimoglav, ili, bože sakloni, poziv na ručak od Adolfa Hitlera!
Gadim se samog sebe. Ovo mora da prestane!
Alfred je ustao i otišao do stola. Uzeo je torbu i iz nje izvukao svoju „Ne” fasciklu. (Imao
je dve fascikle, jednu sa oznakom „Da”, koja je sadržala pozititivne prikaze, novinske članke
i pisma obožavalaca, i drugu, „Ne” fasciklu, u kojoj su bila samo suprotna mišljenja.) „Da”
fascikla bila je potpuno pohabana. Nekoliko puta nedeljno prelistavao je pohvalne kritike i
Bosnaunited

190

što mu je služilo kao okrepljenje . Rane koje Hitler nanese svojim rečima nikad ne zarastu.zdls pisma obožavalaca. strana 1. članak pod naslovom „Da li Virt namerava da odstupi”? Tendencija članka je da spreči dalje urušavanje sadašnjeg oblika vladavine. Izvukao je nasumično jedan list . ali mi je pokazao da je bio u pravu što je krenuo na njega: znao je da Hindenburga niko nije mogao da porazi. pristao je na Bosnaunited 191 . Hrabar čovek prisiljava sebe da čita bolne stvari svakoga dana. Adolf Hitler Preplavio ga je očaj. broj 235/236. Bio sam svedok kad je po izlasku iz zatvora skupljao odbegle članove partije. Nekoliko meseci kasnije.veoma je cenio svoj neobični smisao za humor. i kako se trudi da ih poboljša sve do 1930. Razmisli o tom čoveku po imenu Hitler.bilo je vreme da prevaziđe ovu glupost. Ukazao sam mu na neizmernu jevrejsku počast. velike naslove o tome da su nacisti sa 38 odsto osvojenih glasova postali najveća partija. Mogu li stoga da zamolim da mi moje vlastite novine ne zabadaju nož u leda sa taktički glupim člancima? Uz nemački pozdrav. međutim. Usne su mu se razvukle u osmeh. Izveštavao sam za Beobahter o svakom koraku na tom putu. prvi posle mnogo nedelja . Gledao sam kako u prvih nekoliko godina postiže slabe rezultate i osvaja manje od pet odsto glasova. Ja lično putujem svuda po Nemačkoj kako bih postigao upravo suprotno. Sada mogu samo da ga gledam zaprepašćeno. Neki kažu da je za sve bio zaslužan Gebels. njegovo ime je postalo svima poznato. kao što kokoška gleda jastreba. ali zahvaljujući izborima. Divio sam se njegovoj neustrašivosti kad je namerno organizovao mitinge u najopasnijim kvartovima koje su kontrolisali komunisti i komandovao svojim jurišnicima da se biju sa boljševicima po ulicama.mašineriju koja je izumela direktno obraćanje i radila neprekidno. Izbrusio sam njegove ideje o rasi i krvi. sposoban da svuda bude istovremeno. kada je njegova partija sa 18 odsto osvojenih glasova. ustaje protiv Hindenburga. Sklopivši oči. Ali toga više nema. Ali sada je to okrepljenje gubilo moć. da bi narod ubedio kako je on Übermensch. Dok je posezao za tom retko posećivanom fasciklom.pećina u koju je retko zalazio. Uveo sam Hitlera u dubinu i širinu nemačke kulture. ali ja znam da je to bio Hitler. Pismo je bilo staro pet godina ali je još uvek ostavljalo moćan. bolan utisak. rekao je sebi. Alfred je energično protresao glavu ne bi li mu se svest razbistrila. kratko ostajali negde na površini i brzo isparavali. Video sam kako odbacuje moj savet i 1932. gledao sam kako je gradio propagandnu mašineriju kakvu svet do tada nije video . on je samo čovek. prepustio se mislima. avgusta 1931: Dragi moj her Rosenberg: Upravo čitam u Felkišer beobahteru. zamišljao je kako iznenađena pisma i članci beže u zaklon. jednom čak i crtali zajedno. Osvojio je samo 37 odsto glasova. svedok njegovog učešća na parlamentarnim izborima. „Ne” fascikla je. Danas! Današnji dan će označiti preokret! Suočiće se sa svojim demonima. čak i kad nije bila izbora. sve dok ne prestanu da ga povređuju. sedeli u istim kafeima. On i ja smo hodali istim ulicama. Pogledao je šta je izvukao Hitlerovo pismo od 24. Na kraju krajeva. I objavio sam 1932. neprekidno razgovarali. Video sam kako leti iz grada u grad i nastupa po čitavoj zemlji u jednom istom danu. bila nepoznata teritorija . Svi „Da” komentari jedva da su dopirali do njega. On je stajao iza svega. postala druga najveća partija u Njemačkoj.poput uzimanja jutarnjih vitamina. radili zajedno na tekstovima za Beobahter.

Ostaviću vas nasamo da porazgovarate. osim da žalite što ostavljate mnogo pacijenata kojima ste potrebni. zovi me Alfred. ali ne i da sam pomenuo njegovo ime.. zamolio sam firera da naloži njegov premeštaj u Hoenlihen kliniku. Sačekaću vas u ambulanti. Pratio sam svaki njegov i najmanji politički korak i još uvek mi nije jasno kako mu je to uspelo. Sećam se kako se u pet popodne pojavio u mojoj kancelariji s divljim pogledom. Ja i dalje mislim da komunisti nisu imali ništa sa tom paljevinom. Fridrih je rekao. Nikada nije osvojio većinu glasova. dr Fridrih Pfister. ali nije bitno . kad sam vas pitao da li ste ikad s nekim bili potpuno otvoreni? Vaše reči su doslovce bile. misleći da bi njegova poseta možda mogla biti blagotvorna. sklopio oči.” . našeg razgovora od pre tri ili četiri nedelje. kako sada da razgovaram s tobom? Ti si u Vermahtu i obavezan si da im podnosiš izveštaj.I još. kad se vaša depresija pogoršala i kad ste odbijali svaki razgovor sa mnom. Nekoliko minuta kasnije. pre nego što napustite odeljenje. „Maglovito se sećam tog razgovora. sada živi ovde.” Kad su se vrata zatvorila. i pokušao da uspori disanje. koji je kazao. rajhslajter Rozenberg. ali da ništa nij e preče od izvršavanja firerovog naređenja.” Fridrih se gotovo smesta okrenuo i bez reči ili pogleda upućenog Alfredu izašao iz sobe. Alfred se sručio na krevet. Alfrede? On čeka..” .” Alfred je zurio u Fridriha.” „Naravno da jeste. Fridrih se vratio sa dr Gebhartom.. Ja sam Alfred. rajhslajteru Rozenberg?” „Molim te Fridrih.” „Da li biste mogli”. „Izdao si me. Kad sam saznao da je u Vermahtu. „Dr Pfister me je zamolio da vam objasnim kako sam odlučio da ga pozovem. “S jednim prijateljem iz Estonije.zdls koalicionu vladu Hitler-Papen i uskoro postao kancelar. „Imam iznenađenje za vas. Još neko pitanje. nikada više od 38 odsto.. Prekršio si zavet o poverljivosti. upitao j e Fridrih. da porazgovaram nasamo sa rajhslajterom Rozenbergom?” „Svakako.” Bosnaunited 192 . Uspaničen. I požar u Rajhstagu...” „Ti ćeš biti moj lekar? Veruj mi da bih pod nekadašnjim uslovima to jedva dočekao.tim genijalnim potezom iskoristio je požar da zabrani Komunističku partiju i uspostavi apsolutnu diktaturu. a dokle je dogurao apsolutni gospodar! Kako je to izveo? I dalje ne razumem! Alfredova razmišljanja prekinulo je kucanje na vratima i ulazak dr Gebharta u pratnji Fridriha Pfistera. Dovodim vam starog prijatelja koji može biti od pomoći u vašem lečenju.” „Mogu li. Kako bih mogao da znam za njega? I da je u Nemačkoj? Prošle nedelje. Zar se ne sećate.. a onda rekao.. rajhslajteru Rozenberg. „da kažete rajhslateru Rozenbergu šta sam odgovorio?”“ „Rekli ste samo da ste ga nekad poznavali kao dečaka u Estoniji. odlučio sam da pokušam da nađem vašeg prijatelja. Zovi me Alfred. Kako bi inače on znao da smo ti i ja.. Ali. urlajući „Gde su svi?” i zahtevao veliki članak o tome kako su komunisti spalili Rajhstag.’” Alfred je lagano vrteo glavom. „Još neko pitanje. „Ništa više.U redu.” podsticao ga je Fridrih.

. Kažem neobično’ zato što. ali molim vas da mi dozvolite da unosim samo one koje se odnose na njegovo medicinsko stanje. I ja.” Salutirao je obojici i otišao. Uprkos tome što se naš poslednji susret neprijatno završio i dalje imam neobično poverenje u tebe. Ti si mi jedini prijatelj. dr Pfister. ja praktično ne verujem nikome.” Fridrih je pokušao da svari ove reči. Cenim tvoju iskrenost.” Fridrih je na trenutak sklopio oči i počeo da govori. obratio se dr Gebhartu.” Fridrih je seo na stolicu pored kreveta i promislio nekoliko trenutaka. Sve . kao i ti.” . imam neke brige. da počinem. bio je ganut.kao u dubokoj crnoj rupi. ključno je da nas dvojica imamo potpunu privatnost. Niko drugi sa mnom ne razgovara tako neposredno. On i ja smo stari znanci. to su samo moji nervi. Fridrih.” „Bio bih ti večno zahvalan. jesu li to bila sva pitanja?” „Zadovoljan sam. može biti koristan za tebe. Nisam mogao da spavam.ceo moj život . ali mogu da shvatim neophodnost privatnosti u ovom slučaju. razumem tvoju dilemu.” „Tvoje stanje . Moram biti u stanju da mu garantujem apsolutnu poverljivost. Znanje o svim pojedinostima otklanja konflikte i podstiče ozdravljenje. „Jeste. Zato se pitam da li ja. Bio sam iscrpljen a ipak nisam mogao da sedim s mirom.” „Pređimo na posao. da otkrijem skrivene korene teškoća . Moram da razmislim. da sam na tvom mestu. Alfrede?” Ovaj je klimnuo glavom.” „Ja nisam psihijatar. Mogu da ti pomognem da skratimo taj period.to je osnovni princip psihoanalitičkog metoda. „naređeno mi je da vodim računa o rajhslajteru Rozenbergu i ja ću. „Biće najbolje da raščistim situacij u tako što ću prosto reći ono što mi je na umu. I potrebna mi je tvoja pomoć. opet u pratnji dr Gebharta. I ja bih se osećao tako. „Tu sam za minut”. ali ništa nije važnije od oporavka i povratka rajhslajtera Rozenberga njegovom važnom poslu. onda ustao. Nisam mogao da se iščupam. To nije standardna procedura. izašao iz sobe rekavši.gotovo uvek se razrešava za oko tri do šest meseci. Ja težim da razumem. Prošle godine sam ovde proveo tri meseca u sličnom stanju .je na kocki.I. i da li uopšte moj pristup. razgnevio si se. „Da li te uznemirava ova iskrenost?” „Ne. Previše smo različiti. zauzeo odbrambeni stav i ljutito izleteo iz moje kancelarije. kad sam pokušao da objasnim izvore tvojih problema. Da bih mu pomogao.” Alfred je ustao i počeo da seta po sobi. Ali postoji jedna prepreka. i dugo smo jedan drugome poveravali najintimnije misli.zdls „Da. „Gospodine”. Ali i besan zato što je bez ikakvog prethodnog obaveštenja prekomandovan u Hoenlihen kliniku. Muče me neke sumnje u vezi sa tim zajedničkim radom. „Da li je ovo odagnalo tvoje sumnje. istinu govoreći. i ubrzo se vratio. Znam da su dnevne beleške u medicinskom kartonu obavezne. bojim se da sa tobom ne mogu tako da radim. Prihvatam vaš zahtev. izvršiti to naređenje najbolje što umem. Zbog tog iznenadnog premeštaja napustio je veliki broj pacijenata usred tretmana. Poslednji put.zovemo ga ‘manična depresija’ . Ipak. svakako. Poznat ti je moj pristup i verovatno se nećeš iznenaditi ako ti kažem da nam je prvi zadatak da uklonimo sve prepreke našem zajedničkom radu. bez ikakvih Bosnaunited 193 . Ne mogu da sedim predugo. Mislio sam da mi je došao kraj. Uprkos svemu.

Zarad sopstvene karijere (i zbog dobrobiti svoje žene i dva mala sina). dozvoli da tako kažem. Dakle. A što se tiče našeg zajedničkog rada. Dajem ti reč da će svi tvoji komentari ostati među nama. pokušao je da čita Mit dvadesetog veka. Ono malo što je pročitao uznemirilo ga je. reći ću ti šta me još brine. Meni su potrebne iste garancije.izleteo si iz moje kancelarije. kao i svi drugi.to je sad izgledalo kao deo mladalačkog zanosa.” „Tačno tako. A ti. „Dirnut sam onim što si rekao o našem prijateljstvu”.šest.zdls mogućnosti da im kaže datum svog povratka. Znaš i sam da j e dovođenje u pitanje bilo kog stava partije sada krivično delo. Bio je to jedan od onih bestselera koji svi kupuju a niko ne čita. I ja. svakom Jevrejinu među svojim pacijentima savetovao da što pre napusti zemlju.” Obojica su sedeli ćuteći neko vreme. Ali onda je. rekao bih . žalostivo saopštava da sam mu jedini prijatelj. I toliko preteče da je i sam počeo da razmišlja o odlasku iz zemlje i već pisao Karlu Jungu i Eugenu Blojleru. Prvi korak mu je bio da uspostavi jasan okvir za terapiju. Sad postajem isuviše brbljiv. ali on je opasan čovek opasan za Nemačku. I shvatam da ne možeš da se osećaš sigurnim ako ja opet izgubim kontrolu nad sobom. Morao je da pokopa sopstveni prezir prema pacijentu i da se ponaša profesionalno. zaključio da je nerazumljiv. kazao je. shvatio kakva se kataklizma sprema. Ali je. ovde i ostati. S obzirom na to. a onda se vratiti u Berlin. dobro znaš da Hitler nikada nije osvojio većinu glasova. Ideje iznete u Mitu i Mein Kampfu bile su slične . naravno. naš rad mora biti neometan i moramo se potruditi da se obojica osećam o bezbedno?” Bosnaunited 194 . ja se ne slažem sa svim postavkama NSDAP. Treba da se pozabavimo tvojom izolacijom: nema sumnje da ona igra važnu ulogu u ovoj bolesti. stigla zlosrećna depeša o njegovom imenovanju za oberlajtnanta u Vermahtu. za svakoga. koji je pre nekoliko godina.tako gnusne. uz čestitke. svojoj porodici i pacijentima. A nije se radovao ni što će ponovo videti Alfreda Rozenberga. Poslednji put kad smo se videli ima tome mnogo godina . i od tada.sećao se Alfredove priče kako mu je Hitler pokrao ideje. van sebe od besa. U roku od mesec dana i sam je emigrirao u London. a onda je Alfred rekao. Svačija reč se prati i nema sumnje da će s vremenom nadzor biti čak i pojačan. ali je vrlo važno da kažem. Svakome su potrebni prijatelji i ljudi od poverenja. Na to ga je upozorio njegov analitičar Hans Mejer. Kao i većina Nemaca. „Da. Dakle. Tako je oduvek bilo u autoritarnim režimima. gledao mu je u leđa dok je ovaj besno napuštao njegovu kancelariju mrmljajući zlokobne pretnje u vezi sa jevrejskim poreklom njegove profesije. Šest godina ranije. Alfred možda pati. Obe knjige su mu se gadile . „Ali zabrinjava me ta izjava da sam ti jedini prijatelj. Bez obzira na to. imam problem u vezi sa privatnošću. ne mogu imati poverenje da ćeš poštovati moju privatnost. nečasne. jednog vikenda pročitao Mein Kampf. imao je samo jednu valjanu mogućnost: izvršiti naređenje i dati sve od sebe da Alfred što je moguće pre izađe iz bolnice. I zbog toga ću osećati da sam ograničen i manje delotvoran u radu sa tobom. ali mislim da si shvatio moju poentu: poverenje mora da bude obostrano. Trebalo je ranije da preduzme nešto. Ti imaš moju ličnu i profesionalnu reč da će ono što ovde kažeš. raspitujući se za mesto u Ciriškoj bolnici u kojoj se obučavao. i laknulo mu je pri pomisli da ga vidi poslednji put. razumem. To nije jednostavno izraziti. šta da radi? Fridrih je odustao od naivne zamisli da Alfredu može pomoći da postane bolji čovek . takođe.

Hajde da se vidimo sutra u isto vreme. da sam ih dobro zapamtio.” Bosnaunited 195 .” „Odlično. Čak i sad bih mogao da ti izdeklamujem. Izlio je sve iz sebe. Želim ono što je Gete dobio od Spinoze. šta je naš cilj? Hoću da ti pomognem.” .. Vrlo dobro. Bilo bi dobro za obojicu da se vratimo Spinozi. da. koji mu je omogućio da veruje u vlastite zaključke i oslobodi se uticaja drugih. takođe. Tamni kolutovi ispod očiju sve dočili su o besanim noćima. Meni je sve to potrebno. a njegov izgled očajnika pobudio je Fridrihove lekarske instinkte. Kažu da je Gete Etiku nosio u džepu čitavih godinu dana. Poslednjih nedelja sam mnogo čitao. Alfred je bio neobrijan.” Alfred je ponovio samoanalizu koju je sproveo ranije tog dana. Dok je pisao. njegovo najveće postignuće. Fridrih je sad ponovo seo. „Reci mi. morao sam da naučim napamet neke odlomke iz Geteove autobiografije. Moram to da prevaziđem. Pokušaću da nađem delove i ideje koje su pomogle Geteu a možda i tebi mogu da pomognu. Sećaš li se da sam ti pričao o problemima koje sam neposredno pred maturu imao sa tadašnjim direktorom škole. disciplinovani način razmišljanja.” „Bio sam toliko uplašen mogućnošću da ne maturiram. To su ti zadali jer je Gete izuzetno poštovao Spinozu.. i zapisao „sedativ za afekte”. Možda će nas to. I završio rekavši: „Više nego ikada.. da . Alfrede. sklonom filozofiji. Ja nisam. godinama je nisam uzimao u ruke.” Fridrih je uzeo penkalo. doneo mnogo muka. Stanimo na trenutak.?” „Pa. Pričao si mi kako on uvek radije bira društvo drugih i nikada te ne uključuje u najuži krug. “ „Ovo je dobro. možda bi pokušaj da primenimo njegove ideje dobro odgovarao umu poput tvog. a ja ću se do tada dati na posao i pročitati neke stvari. Alfrede.” „Dobro rečeno. to je ono što želim od tebe.” „Sećam se da si se s tim problemom borio i kad smo se poslednji put sreli. Epštajnom?” „Podseti me?” „Zbog jednog antisemitskog govora koji sam održao kao predsednik odeljenja. držati podalje od spornih oblasti. isključio je vlastitu antipatiju i dao se na posao. A ipak.zdls Fridrih je pažljivije pogledao pacijenta. ali ću ih sažeti na najvažnije tačke kako bismo uštedeli vreme: Gete je pisao da je bio uznemiren i da je čitanje Spinoze predstavljalo izvanredan sedativ za njegove afekte. To ću da zapišem. Alfrede..sad se sećam svega. Ravnoteža. Ja sam rob želje za njegovim odobravanjem. Smiren. sad shvatam da način na koji doživljavam samog sebe u potpunosti zavisi od Hitlerovog mišljenja o meni. Želim. „Da pokušamo ovako. Šta bi ti želeo da dobiješ od mene?” Alfred je oklevao nekoliko trenut aka a onda rekao. U stvari. poklon od njegovog supervizora. posebno Geteu.” Iako je pre samo nekoliko minuta j edva čekao da ode.A.” Pokazao je na gomilu knjiga razbacanih po sobi. Ispričao je Fridrihu o odsustvu zadovoljstva sopstvenim uspehom i kako mu je Mit. „Shvatio sam svoj zadatak. a posebno to kako svaki problem neumitno vodi do Hitlera. ne mogu se naterati da je se otarasim. Alfred je nastavio: „Sloboda od tuđeg uticaja. „Vraćam se klasicima. Ali mislim da treba da znam Više o tome šta je izavalo ovaj sadašnji napad očajanja. Možeš li mi pozajmiti Geteovu autobiografiju? I imaš li još svoj primerak Etike?” „Isti onaj koji sam kupio kad mi je bilo dvadeset godina. Spinozin matematički pristup uneo je fantastičnu ravnotežu u njegove uznemirujuće misli i doveo ga do spokojstva i disciplinovanijeg načina razmišljanja.. A u odnosu na tebe i mene. Štaviše. Hoću sedative za svoje afekte. Neke odlomke o Spinozi.

” „Izgledaš vedrije. ali drago mi je da si rekao ‘u izvesnoj meri’.” „Dobar deo života proveo sam istražujući tu oblast i našao mnogo dokaza u prilog Spinozinom postulatu. Kako to objasniti? Samo pomoću pretpostavke da postoje različiti unutrašnji načini sagledavanja jedne iste stvari.važno je. Da počnemo sa sledeće dve rečenice. Moja poenta je jednostavna. jer svi su pod uticajem Hitlera. Poslednja dvadeset i četiri sata nisam mislio ni na šta drugo osim na naš današnji sastanak.Ali kako to može da se primeni na moju situaciju?’” „Dobro kažeš.” Sledećeg popodneva. Hajde da i to stavimo na dnevni red . Recimo. Fridrih. Izdvojio sam nekoliko Spinozinih pasusa koji mi se čine značajnim. Čak mi je i Gering. a jedan i isti čovek može od jednoga i istoga predmeta u raznim vremenima na razne načine da bude aficiran. drugi mi odmah pristupaju s poverenjem.” „Učiniću sve što mogu. Ali ja nemam načina da saznam kako ga drugi doživljavaju.” „Verujem da je u pitanju tvoja potpuno ljudska potreba za pažnjom i povezivanjem. „Ah. Drugi mogu da ga vole i uvažavaju kao i ti.. Tvoja reakcija na Hitlera može biti potpuno drugačija od reakcije drugih ljudi.” . To je prokletstvo. A ja sam uveren da se prema svima odnosim na isti način. Ali ima još nešto.” Otvorio je svoj primerak Etike i pročitao: Razni ljudi mogu od jednoga i istoga predmeta na razne načine da budu aficirani.” „Tako se i osećam. jedva čekam da počnemo. sa sto. Kako je to moguće? Iako su se naši susreti već dva puta loše završili. Zar nije tako?” „Možda. a da ipak njihova ukupna dobrobit i samopoštovanje ne zavise u toj meri od toga kako ga doživljavaju. pošto su svi koji su mu se usprotivili šest stopa pod zemljom.S tim se slažem. Spinoza jednostavno kaže da ista spoljašnja stvar na svakoga od nas može uticati različito. Hajde da vidimo šta Benedikt Spinoza ima da nam ponudi. a ne da pokušavamo da promenimo Hitlerovo ponašanje. Fridrih?” „Možda donosim nadu?” „To sigurno. Hoću samo da naglasim da je tvoj odnos prema Hitleru u izvesnoj meri plod tvog vlastitog uma. „Citirao sam ovo samo kao polaznu tačku za naš rad. Moramo početi od toga što će nam cilj biti da promenimo tvoje. 59 Primetivši Alfredov zbunjeni izraz lica. Etika Bosnaunited 196 . Kako to postižeš. Ne dozvoli mi da odlutam. . uvuklo se u svaki ćošak mog uma. Bolje mi je nego nedeljama unazad.zdls „Sad pomnoži osećanje koje sam tada imao sa deset.” Alfred je klimnuo glavom. Ali usredsredimo se za sada na naš plan. čak i prilikom prvih susreta. pacijenti različito reaguju na mene. u trenutku neuobičajene iskrenosti rekao da su ‘oni koji su oko Hitlera poslušnici. Fridrih se obradovao kad je ušao u Alfredovu sobu a tu ga dočekao obrijan i uredno odeven pacijent koji je žustro ustao i rekao.’” 59 Spinoza. ali ima i onih koji strahuju da bih mogao da ih povredim. Moram to da isteram iz sebe. viđanje s tobom mi i dalje koristi. Fridrih je objasnio.. Neki su nepoverljivi.

usavršimo intelekt ili razum . Ako volimo Boga. „Evo šta si rekao da hoćeš: ‘spokojstvo.. onda ćeš uvek strepeti jer je takva ljubav nepouzdana.’” On kaže da je ludost voleti Boga u očekivanju da ćemo zauzvrat dobiti njegovu ljubav.. koji je potpuni ekvivalent Prirodi.” . ravnotežu. nezavisnost od uticaja drugih. ako se tvoje samopoštovanje zasniva na ljubavi drugih. Čini li ti se da je to tačno?” Alfred je klimnuo glavom.i hoću da mi pomogneš da to promenim. rekao je Fridrih.’” Fridrih je bacio pogled na svoje beleške.’ 60. nije svoj gospodar.” „Kao suprotnost čemu? Šta je puno samopoštovanje?” .jer čovek. Ima li Spinoza neki predlog kako to izvesti?” „Da vidimo šta kaže o tome kako se osloboditi uticaja drugih”. ovde je jedan važan pasus u Poglavlju 4. ili Spinozina verzija Boga. On to naziva ‘prazno samopoštovanje’. Evo. „Ali ti si me uverio da sam previše pod njegovim uticajem”. Vratimo se tvom prvobitnom zahtevu: ‘Hoću isto ono što je Gete dobio od Spinoze. Fridrih. To opisuje ono što se tebi događa Alfrede.A šta bi to bilo?” „To bi bio Bog. blaženstvo nije ništa drugo nego samo zadovoljenje [mirnoća] duše. . Naprotiv.” „Izgleda da nisam dobar vodič. nego je potčinjen sudbini. Seti se njegove rečenice koja je toliko uticala na Getea: ‘Onaj ko istinski voli Boga ne sme želeti da i Bog njega zauzvart voli. Spinozin Bog nije osećajno biće. samoprezira.. koliko možemo. „Spinoza dalje kaže da. straha. nastavio je Fridrih. nastavio je Alfred. ne možemo zauzvrat dobiti ljubav. prelistavaj ući svoje beleške. podložan afektima.amor dei intellectualis.zdls Fridrih je klimnuo glavom.” „Koja druga dobra?” „Nešto o čemu nam Spinoza govori kao o najvišem stanju blaženstva . nošen naletima strepnje. slušaj šta on kaže u Etici: Otuda je u životu pre svega korisno da. 61 „Vidiš”. koje proizilazi iz intuitivnoga saznanja Boga. disciplinovan način razmišljanja koji vodi do jasnog sagledavanja sveta. pamćenje ti je odlično.’ Uzgred. „To je jedna od stvari koju je Gete naučio od Spinoze. i smiren.. Spinoza nas poziva da volimo ono što je postojano i večno. ali dobijamo neka druga dobra..I Gete i Spinoza naglašavaju da svoju sudbinu nikada ne treba da vezujemo za nešto trošno ili promenljivo.” „Pokušavam da te pratim. „Spinozino religijsko osećanje izgleda da je stanje strahopoštovanja koje doživljavamo kada se divimo veličanstvenom poretku zakona Prirode. u odeljku pod naslovom ‘O ljudskom ropstvu’: ‘. Potčinjen si svojim emocijama.i u tome jedinom sastoji se čovekova najveća sreća ili blaženstvo. nešto što ja mogu da primenim.. ali treba mi nešto opipljivo. Gete je u potpunosti prihvatio tu ideju. Evo. jer. 60 61 Isto Isto Bosnaunited 197 .

O tome smo delom pričali i ranije. i pre nego što se susreo sa Spinozom.” . Upravo to stanovište... afektima vođenim neadekvatnim idejama.A ja i Hitler?” „Siguran sam da bi rekao da si potčinjen strastima. Plaši me ta prirodna pravilnost. posmatraću ljudske radnje i prohteve na isti način. i što se više budemo posvetili razumevanju tog uzročnog lanca.A kako čovek da se otarasi tih neadekvatnih ideja?” 62 Isto Bosnaunited 198 .” „Mene muči Hitler. a ne idejama koje proizilaze iz istinskog zahteva za razumevanjem prirode realnosti. Čovek mora da ga sledi korak po korak da bi došao do njegovog sveobuhvatnog pogleda na svet. Za sve to. o jednom uređenom univerzumu. Mada za Spinozu kaže da je plemenita. na žalost. Ne postoji neka određena tehnika u Spinozinom delu. Prvo. Gete je našao mnogo potvrda čitajući Spinozu. bilo je ono što je Geteu donelo osećaj spokojstva. Shvatio je beskrajnji lanac uzročnosti u ovom svetu.. On ne govori o hrišćanskom ili jevrejskom Bogu. sa zakonima koj i se mogu predvideti i matematički izvesti. muslimana ili hinduista. ponašanje i moralnost.’” 62 .” „Hmmm. bićemo slobodniji. Ponudiću ti neke osnovane pretpostavke o tome kako je Spinoza uticao na njega. Interesantno. On toliko snažno veruje u to da kaže” . Zvuči zastrašujuće. A sećaš se da je za Spinozu Bog isto što i Priroda. koje bi nama koristile.” „Samo sam nastojao da odgovorim na tvoje pitanje kako je Spinoza pomogao Geteu i tvoju želju da i sam izvučeš istu korist. nisam shvatio da je on želeo da eliminiše sve religije. ideju da priroda samu sebe ureduje i da ništa ne postoji izvan ili iznad nje. Kako bi Spinoza predložio da se oslobodim toga?” „Spinoza je smatrao da ono što nas muči. konkretne pojedinosti o tome kako mu je zapravo Spinoza pomogao. kao da su u pitanju linije.. i odaje mu zahvalnost što mu je promenio život. I ništa se ne događa slučajno.I kuda nas onda ovo vodi?” „Evo šta predlažem. ili katarze ili psihoanalize.o povezanosti svega u Prirodi. Spinoza je bio vrhunski racionalista. Obojicu je ushićivalo saznanje o toj povezanosti svega u Prirodi. i sve ljudske strasti uopšte. taj svet beskrajne objašnjavalačke moći. Očekivao je da konvencionalne religije iščeznu kako se bude uvećavao broj ljudi koji se posvećuju traganju za potpunijim razumevanjem univerzuma.” „Bio je univerzalista.” . Fridrih. već formulisao izvesne ideje nalik njegovim . judaista. Sve je uzrokovano nečim što mu je prethodilo.. Za njega ne postoji entitet kao što je volja ili snaga volje. površine ili tela. On ne nudi nikakav postupak poput ispovesti..zdls Sinoć sam ponovo čitao Geteove komentare o Spinozi. već o univerzalnoj religiji razuma u kojoj više neće biti hrišćana.Fridrih je prelistao stranice -„‘. imaj na umu da je Gete. izuzetna i uzorna duša.” „Dosta je bilo. i citirao si ga vrlo precizno. možemo da prevaziđemo ako dopremo do razumevanja sveta kao satkanog od logike. ne navodi. zavrtelo mi se u glavi.

Jevreji su ga prognali. Kao i Albert Ajnštajn.u Rusiju.čast..to jest. kakve posledice tvoja zalaganja imaju po ljude.. Upozorio sam te da si u velikoj opasnosti..” „Postoje stvari koje su iznad razuma . Slutio je da je besmisleno nastavljati s tim pokušajem. odbijaš da posvetiš više od usputnog po gleda na naslove njegovih poglavlja. na suprotnom stanovištu.zdls „On eksplicitno tvrdi da strast prestaje da bude strast čim formiramo jasniju i razgovetniju ideju o njoj . teoremu po teoremu..” „Ja sam te odavno upozorio zbog tvog bavljenja tim stvarima s Jevrejima. On zastupa čist razum. stvarno sagledaš. Strast je srce i duša Naroda.poput Tomasa Mana i još dvesta pedeset naših najboljih pisaca.” Fridrih se nadao da će Alfreda naterati da sagleda posledice svojih želja. Skrenuo sam ti pažnju da ne ulaziš u tu jevrejsku oblast. On negira volju i strasti smatra inferiornim. Ja im ne želim nikakvo zlo. Mislim da počinjem da prepoznajem Jevrejina u Spinozi .” „Upotrebi svoj razum! Sebe smatraš filozofom. hrabrost. na Madagaskar.” „Veruješ li da takva mržnja. Za Nemačku. bledo. Siguran sam da si pišući svoj Mit mnoge godine proveo u istorijskim istraživanjima. “ „Ne radi se o mržnji.” „Alfrede. moramo da poznajemo njegov jezik i da korak po korak. I veliki nemački nejevrejski pisci .” „Ali vidi koje su posledice toga za šta se zalažeš. Učen si čovek.” Bosnaunited 199 . pratimo nastanak njegovog pogleda na svet. Vrlo uznemirujuće. Radi se o očuvanju rase. Pozivam te da skupiš hrabrost i sagledaš. Samo želim da odu negde drugde. Alfrede. a na licu mu se pojavio izraz gađenja.” „Ne predstavlja on Jevreje. čije je trojstvo hrabrost. A Spinozi..nešto mlitavo.. krv. Svi Jevreji iz Psihoanalitičkog instituta su otišli iz zemlje. i antigermansko. jednom od najvećih umova u istoriji. Da.” „Ti uvek braniš Jevreje. kao da je progutao žabu. Seti se kako si odbacio Etiku zato što je prvih nekoliko stranica bilo prepuno neshvatljivih aksioma i definicija? Da bismo razumeli Spinozu kao što ga je Gete razumeo. dok smo mi. prebrzo izvodiš zaključke. ali nije mogao da se obuzda: „Zar ne vidiš nikakvo zlo u iskorenjivanju miliona ljudi i .” Alfred je ućutao i zavalio se u stolicu. o lancu uzroka koji joj se nalaze u osnovi. „Ima nešto uznemirujuće u vezi sa tim. Strast i volja nisu nešto što treba eliminisati. lojalnost i fizička snaga. Da li stvarno misliš da to našu zemlju čini jačom?” „Nemačka postaje sve snažnija i čistija kad god neki Jevrejin ili ljubitelj Jevreja ode iz nje.šta onda s njima?” „Oni moraju negde da odu . jevrejsko pitanje će biti rešeno samo onda kad i poslednji Jevrejin napusti svetu nemačku zemlju. Posveti mu vreme koje zaslužuje. Veliki nemački intelektualci poniru duboko u njegov rad. I drugi ugledni Jevreji među nemačkim naučnicima. Opasnost je prošla. A možda si ih i svestan na nekom nivou. bilo gde.” „Možeš biti spokojan. Možda sva ta tvoja uznemirenot potiče iz dela tvoje svesti koji zna sav užas. slabo. nesumnjivo: ima nešto antigermansko kod Spinoze. moderni Germani.

danas ti nisam došao u posetu samo da bih se raspitivao za tvoje zdravlje i izrazio ti najbolje želje. rajhslajteru Rozenberg. Već sam pokrenuo akciju i formirao izbornu komisiju koja će da razmotri kandidate za Nemačku nacionalnu nagradu za umetnost i nauku. što nagradu za mir dodeljuje građaninu koji je u sopstvenoj zemlji u zatvoru. „Dobro izgledaš. i naručio sam da Miler-Erfurt izradi jednu medalju optočenu dijamantima. „Her oberlajtnant Pfister. Treba da ga držimo na oku. pripremi čitulju za Osječkog. Hvala moj fireru. nego i da ti saopštim novosti.” „Sutra.” „Taj novi doktor. uzvratio na njegovo salutiranje. i to pod optužbom za izdaju. Rozenberg.I. Sad krećem na posao. Onda se uspravio. jedva otvarajući usta. izvukao iz njega svoju nacističku uniformu i okrenuo se prema Fridrihu . „No. Daleko bolji od bledih tekstova koji se u tvom odsustvu objavljuju u našim novinama. „Hvala.” . Hitler je ustao da pozdravi Alfreda. Sad sam sasvim dobro.zdls Začulo se kucanje. usplahiren Hitlerovom ljubaznošću. Rozenberg. Alfred je ustao. Heil. Veoma mi se dopala tvoja sugestija iz tog članka da Nemačka više ne treba da toleriše drskost Stokholma.” „Ne. kad se vraćaš na posao? Potreban si novinama. Možda će mu biti potrebna izvesna rehabilitacija. Pravi ton dostojanstva i gneva prema Nobelovom komitetu. Ja sam pokušao.000 rajhsmaraka. Ćutke su otišli do sale u kojoj je Hitler čekao. Biću ispred dok se spremiš i otpratiću te.” Alfred se na trenutak sledio. i da treba da ustanovimo sopstveni. mein Führer!” Bosnaunited 200 . ali mislim da nisam uspeo da izbacim Jevrejina iz njega.” Alfred se. Firer je došao da te poseti..” Alfred je uzeo papir i žudno čitao: Nacionalsocijalistički pokret.” Hitro je navukao uniformu. Potpuno se slažem sa tvojim stanovištem. U stvari. Ne podnosi baš dobro koncentracioni logor i možda ćemo uskoro imati sreću da izvestimo o njegovoj smrti. Treba da ga pohavlimo i unapredimo. Ima vesti za tebe i čeka te u sali za sastanke. Hvala za ovaj najponosniji trenutak u mom životu. Ovde je kopija izjave za javnost koju ću uskoro objaviti. i pridružio se Hesu. Nimalo ne ličiš na bolničkog pacijenta.oporavio sam se pre nego što je došao. Odličan primer žurnalizma.gotovo iznenađen što ga još uvek vidi tu. dao mu znak da sedne a Hesu pokazao da sačeka napolju. ne . Sad mi je laknulo. To je zaista uvreda i direktan napad na suverenitet Rajha. otvorio ih i potpuno se zapanjio ugledavši Rudolfa Hesa. Biće tu i novčani deo od 100. tvoj prijatelj. duboko je zahvalan što je firer odabrao Alfreda Rozenberga. Želim da pre svih saznaš da sam te nominovao za prvu Nemačku nacionalnu nagradu. obuo čizme. mora da je čudotvorac. „Dobar dan. nemački ekvivalent smrdljive Nobelove nagrade. jednog od svojih najstarijih i najvernijih saboraca za dobitnika Nemačke nacionalne nagrade. Ne zaslužuje on nikakvo priznanje. idite u svoju sobu. Sačekajte me tamo. Molim te. krenuo prema vratima. obučavao se u tom Frojdovom institutu u Berlinu koji su vodili Jevreji i suze roni što su svi jevrejski psihijatri morali da napuste zemlju. „Upravo sam ponovo pročitao tvoj prošlogodišnji tekst u Felkišer beobahteru o dodeli Nobelove nagrade Karlu fon Osječkom. zahvalio. a time i čitav nemački narod. dugim koracima odmarširao do ormana.

Fridrih mu je pokucao na vrata.” Bosnaunited 201 .zdls Alfred je žustro odmarširao do svoje sobe i počeo ubrzano da se pakuje. na svoj posao. odlazim.” „Šta se desilo?” „Desilo se to da mi vaše usluge više nisu potrebne. Alfrede?” „Da. „Ti to odlaziš. Smesta se vratite u Berlin. Posle nekoliko minuta. her oberlajtnant Pfister.

Ova u kojoj je sada živeo. Svuda se pričalo o Šabetaju Cviju. sa vetrenjačama i tucetom finih holandskih pejsaža. bila je znatno prostranija od sobe u Rejnsburgu. sa popločanim podom. a nekoliko nedelja kasnije i tvoj zet Rabi Samuel Kaseres. radova lokalnih slikara koje je sakupio njegov stanodavac Danijel Tajdeman. i ukoliko mu ne kažeš drugačije. na drugom je. Bento se šetkao po sobi. već ispunjene sa više od šezdeset velikih tomova zauzimale su ceo jedan zid. Šabetaja Cvija.zdls Poglavlje 31 VORBURG . Utonuo u misli. ali mnogi priželjkuju. Rebeka. i uskoro ćeš saznati sve. Nestrpljiv sam da čujem šta Jevreji u Amsterdamu znaju o tome i kako reaguju na ovako važnu objavu. Bento je primio pismo o dolasku Mesije od čoveka s kojim se redovno dopisivao. to više nije važno. postao je uspešan trgovac i često poslom putuje na Barbados. kojem je šesnaest godina i priprema se za rabinat. Mnogo si mi nedostajao! Bio sam pod strahovitim nadzorom i nisam se usudio čak ni da odem do Simona i po njemu ti pošaljem pismo. a preostali zidovi bili su ukrašeni bordurama od pločica iz Delfta. Franko (poznat i kao Rabi Beniteš) Bento je čitao Frankovo pismo po drugi. spremaju za povratak u svoju postojbinu. Sigurno si doznao da je Rabi Mortera umro nedugo posle našegposlednjegsusreta. rab in! I do nedavno sam bio pomoćnik Rabi Aboaba. Upravo na Danijelov predlog Bento je pre tri godine napustio Rejnsburg i iznajmio sobu u Bosnaunited 202 . koji je imenovan za glavnog rabina. i niko ne govori ni o čemu osim o dolasku Mesije. visio njegov prosečeni dugi kaput. Uzeo je Oldenburgovo pismo i ponovo pročitao deo koji se odnosio na to: Ovde se mnogo priča o tome da se Izraeliti. upravo to ludilo mi omogućava da te posetim. Mrštio se na zloslutnu rečenicu ‘više nije važno’? Šta to znači? A mrštio se i na pomen novog Mesije.. Tvoj brat Gabrijel. Amsterdam je trenutno zahvatilo svojevrsno ludilo.. Začudo. Grlim te. Baš juče. Imam toliko toga da ti pričam i toliko da saznam o tvom životu. živi sa sinom Danijelom. kolegijant i poštovalac Spinozine filozofije. Premda Rabi Aboab i dalje pomno nadgleda svaki moj pokret. Simon obećava da će ti predati ovo pismo u narednih nedelju dana. doći ću kod tebe u Vorburg oko podneva 20. Dve police. koji su bili rasejani više od dve hiljade godina. sada poznat pod imenom Abraham. sekretara za korespondenciju Britanskog kraljevskog naučnog društva. a onda i treći put. Ja sam postao rabin! Da.DECEMBAR 1666 Dragi moj Bento. Henrija Oldenburga. Malo je onih koji veruju u to. pored dva mala prozora. a ovo ću ti naknadno objasniti. decembra. koji mu je držao posmrtnu besedu. znaj da si svih ovih godina bio u mom srcu. lako se nismo viđali. Ne prođe ni dan a da ne ugledam tvoje ozareno lice i ne začujem tvoj glas.

pumparice i duge čarape. a 1666. Čudio se tome . Vorburg je bio i dom cenjenog poznanika. odmaknuo se da ga bolje osmotri. Pospremio je sobu. „Šabetaj Cvi! Dolazak Mesije! Kakvo ludilo! Da li će ikada doći kraj toj budalastoj lakovernosti?” Neke stvari ljutile su ga više nego iracionalna numerološka verovanja. šest desetica i šest” . samo tridesetak metara udaljene od njegove sobe. sklopio knjigu i vratio je na policu. radosno je pohitao da ga zagrli i uvede u sobu.Otkrivenje Jovanovo 13:18 (hol. samo tri kilometra udaljenom od sedišta vlade u Hagu. Ložite? Ne osećate se dobro?” „Ne ložim zbog sebe. Mnogi praznoverni hrišćani dugo su smatrali da se veliki potop dogodio 1656 godina posle Postanja i da će se sledeći potop. jednog dana umreću na ovom krevetu. gazdarica Bosnaunited 203 . koji će okupiti sve raseljene Jevreje i vratiti ih u Svetu zemlju. Obojica su seli na Bentov krevet ćuteći i osmehujući se jedan drugome. Koraknuo je unazad da bi se divio obavljenom poslu i pomislio. Bentu je neuobičajeno smetala vreva sa Vorburške pijace. samo su preneli očekivanja na 1666. sako zakopčan do guše. Željno je iščekivao Frankov dolazak i pitao se da li je soba dovoljno topla. Kada je ta godina prošla a da se ništa nije dogodilo.obično je. uprkos buci i svemu što se događalo napolju. godinu koja je postala važna jer je u Otkrovenju broj zveri označen kao 666 63. Mesijanisti. Posle pola sata ponovnog iščitavanja jedne iste Epiktetove stranice. ljupkom seocetu. Reći ću da hajshoudster 64 pripremi malo kafe i dodatnu večeru. koji se zbio samo tri meseca ranije. dugi kaput. ili neki drugi događaj koji će promeniti svet. uglednog astronoma. „Dobro jutro. Kad su ušli. četvrtastu belu kragnu. odustao je.ali sada mu se Frankov lik neprekidno vrzmao po glavi. Bento se lupio po čelu mrmljajući. posebno među maranima.) huishoudster. Danijel Tajdeman mu je lagano pokucao na vrata. koji je često hvalio Bentova sočiva. uspevao da se koncentriše na svoj filozofski rad .” „Iz Amsterdama? Biće gladan. a kratka brada uredno oblikovana. godine. Očekujem gosta iz Amsterdama. Kristijana Hajgensa. Kosa mu je bila začešljana. Uz to. noviji proroci su pomerili sudbonosni dan jedan milenijum unapred. Zato je uzeo dva naramka cepanica sa gomile iza kuće. desiti 1656. strepeo je da bi Franko mogao da promrzne na putu. ali se sapleo dok je ulazio i drva su se uz veliku buku rasula po podu. spazivši Franka. odneo u svoju sobu i sagnuo se nad kamin da potpali vatru. Franko je sada bio obučen kao svaki pristojan holandski građanin.” Veći deo tog jutra Bento je proveo gledajući kroz prozor.zdls njegovoj kući u Vorburgu. namestio jastuke i zategao prekrivače na svom krevetu sa baldahinom. godina bila je prepuna fantastičnih predviđanja. Pošto je čuo larmu. bili su potp uno uvereni u neizbežan dolazak Spasitelja. Pokupio ih je. Ovog jutra je dozvolio sebi da se prepusti sanjarenj u.a to verovanje steklo je dodatni kredibilitet zahvaljujući velikom požaru u Londonu. Danijele. Jevreji nisu bili ništa manje lakoverni. Otuda je za mnoge dolazak Šabetaja Cvija zapravo bio odgovor na njihove molitve. 63 64 „Šest stotina. U petak. Mada sam nije bio osedjiv na hladnoću. Otuda su svojevremeno mnogi proricali dolazak Antihrista 666. Pošto je i to proročanstvo ostalo neostvareno. na dan kad je Franko najavio svoju posetu. nosio je visoki cilindar. U podne. domaćica. na 1666 .

I velika radost često uguši reči”. imamo vremena do dva popodne.zdls „Ćutljiv si danas”.’” Bento je prasnuo u smeh. „ali ovog puta znam zašto. Šlajm koji je ispljunuo u maramicu bio je prošaran braon i žutim tragovima.’ Šta se to desilo Franko”? „Desilo se ono što je nužno moralo da se desi . Ovog puta ne žurimo.. zahvalan sam za svoju samoću. Mislim da više voli da bude jedini Jevrejin u zajednici sa dugom bradom. ili bi trebalo da kažem Rabi Franko Beniteš. ali sad mi treba samo jedno . „Ah. to više nije važno. A gle ovo!” Pokazao je na jednu policu.u nama ima mudrosti. Franko. tako.. ustao i zagrlio prijatelja. Rabi Aboab.” Bosnaunited 204 . ali priče treba pričati od početka a ne od kraja.” . divne su. „Kašalj i krkljanje nastanili su se u mojim grudima i nikad ne odlaze daleko od kuće..” „Ali šta?” „Ne uzbuđuj se. mnogo si mi nedostajao. Nisi dobro?” Bento je odmahnuo rukom da odagna brigu prijatelja. Bento. i sve će biti kako valja.” Bento je prišao radnom stolu i uzeo Frankovo pismo. „Šta ja to vidim? Zar to nisu najveći od svih pripovedača? Ovidije. ipak traži da se oblačim kao Holanđanin i čak insistira na tome da potkresujem bradu. Homer.” „Da. Izgnanstvo mi prija i izuzimajući današnji dan. u smislu da nije moglo biti drugačije. Bento.. Ugodnu tišinu prekinuo je Bentov kratki napad kašlja.. sećam se tvoje čudne primedbe kako ja potajno uživam u pričama. rekao je Bento na portugalskom koji im je davnih godina bio uobičajen. ‘Molimo te. Hoću da znam šta si novo pisao i o čemu si razmišljao.i verujem da sam ispravno upotrebio tvoj termin ‘nužno’. koliko god bio kabalista ili predan onostranom. A ti Franko.” „Biće mi lakše da razgovaram s tobom ako prvo rasteretim dušu. tako doteran.I kako si uspeo da stigneš tako rano iz Amsterdama?” „Došao sam juče.” „Da. „Evo ovo: ‘Premda Rabi Aboab i dalje pomno nadgleda svaki moj pokret. Vergilije? Zapravo ih čujem kako mi šapuću. i dalje volim priče i ne odustajem od namere da i tebe navedem da ih više poštuješ. ti izgledaš nekako drugačije.” „Jesi li žedan? Hoćeš kafu?” „Možda kasnije. „Opet taj kašalj. Sve će biti rečeno. molimo te. Ali u svakom drugom smislu život mi je dobar. gde treba da posetim nekoliko jevrejskih porodica.. ukrcao se u Amsterdamu na konjsku deregliju za Hag i tamo prenoćio kod jedne jevrejske porodice. a naš nezainteresovani gospodar nas potpuno zanemaruje. Tad mi polazi trekshojt za Lajden. primetio je Franko. kazao rukom prema polici s knjigama. pravi si Holandez. Dovoljno je vremena da pročešljamo i tvoju i moju životnu priču. Svi drugi su tako smerni prema Mudracu iz Vorburga. Jedna rečenica iz tvog pisma me je veoma zabrinula. Bento. „Ah. „Oni preklinju. Voleo bih da mogu da provedem mesece ovde čitajući tvoje knjige i razgovarajući s tobom o njima. Ali tu ih nećeš naći mnogo” .” Franko se nagnuo prema knjigama i naćulio uho.razgovor sa tobom.Bento je po-. naravno. čitaj nas .” . Naprosto ima mnogo toga da se kaže. Samo ti tako razgovaraš sa mnom. Franko je prišao biblioteci i ovlaš pregledao naslove na policama. Kao što vidiš.

” „Zbog dolaska Šabetaja Cvija? Sećam se da je Rabi Aboab bio vatreni mesijanac. naravno. stvarno sam se radovao učenju.tvrdio je da govori o istoriji. suštoj istini. Prve tri godine sve je bilo u redu. Ali vratimo se ovom pismu. ne. ali je moja lakovernost već bila nategnuta do pucanja. Trudio sam se koliko sam mogao.” .” „To si nazvao ‘radosnim proučavanjem’.” Franko je seo do Benta i započeo. blagoslovio i odredio za svog pomoćnika.” Bento se još jednom glasno nasmejao. Bosnaunited 205 .” Bento je podigao obrve i blago se osmehnuo u znak razumevanja. U stvari. „Baš taj izraz sam koristio . ‘Baruh Dešpinjoza ništa ne zaboravlja. Stvari su pošle naopako kad je počeo da me uvodi u Kabalu. A ti i ja znamo da Mudrac nema ništa s tim što se oni tako ophode prema njemu. „Mislim da razumeš. I. Budemo li previše skretali s teme. ali me je zbunilo. Ali zlatno doba. „Kako se usuđuješ da puštaš Mudraca da čeka? Pređi na svoju priču. o njegovim sećanjima na tebe a on mi je odgovorio.. Pre tri ili četiri godine. nećemo stići do tvog objašnjenja zašto nadzor Rabi Aboaba više nije važan.” „Čak i pre toga. o reči Božjoj. da. da. Pokušao sam sebe da ubedim da je taj tekst važan istorijski dokument koji treba pažljivo da proučim. i bio sam potpuno svestan nedoslednosti i neosnovanosti premisa na kojima počiva kabalističko učenje. vreme kada smo u sinagogu ulazili ruku pod ruku. tek sam počinjao da proučavam Talmud i Toru i bio očaran procesom sticanja znanja. „Primio sam ga. kao otac i sin. nastavio je Franko. naglo je prestalo. „Rabi Aboab me je uveo u službu. bolešljivog i već jedva živog. Pisao sam ti o tome. ona nam je zajednička. Bento.ali nisam od tebe ni očekivao da ga zaboraviš. kad sam završio studije”.’ Jeste. Bio sam uz njega na svim dnevnim službama i rasteretio ga preuzimajući mnoge bar micve i venčanja. s obzirom na svoj a jasna osećanja u vezi sa opasnostima. iracionalnošću religije. Moj cilj nije da promenim judaizam. Bento.” „Dakle.” Franko se osmehnuo. pitao sam starog čuvara sinagoge Abrihima. kao i drugih kultura? Ali.A. Jesi li primio to pismo?” Bento je klimnuo glavom. Rabi Aboab je naglašavao kako me ne podučava mitologiji . Na horizontu su se pojavili mračni oblaci.zdls „O. tvoj kristalno jasan glas i britka kritika Tore odzvanjali su mi u ušima. kada si prestao da budeš radosni učenik. Zaprepastilo me je što si.razumem je. I ti i ja želimo da promenimo judaizam . a on će iskoreniti sve religije i uspostaviti univerzalnu religiju u kojoj će svaki čovek težiti da dostigne blaženstvo kroz spoznaju i razumevanje Prirode.” „Tačno tako. Naravno. odlučio da postaneš rabin? Zašto si se pridružio neprijateljima razuma?” „Pridružio sam im se iz istog razloga iz kojeg si ih ti napustio. „Kad smo se poslednji put sreli u Simonovoj kući.ti spolja. Ubrzo je stekao toliko poverenja u mene da mi je slao sve vi še onih iz kongregacije kojima su bile potrebne preporuke i saveti. nipošto se ne slažem. bio sam zaprepašćen. Zar teolog ne treba da poznaje mitologiju svoje vlastite kulture. a moje sklonosti i sposobnosti bile su toliko očigledne da me je Rabi Aboab ubrzo smatrao svojim najboljim učenikom i produžio mi stipendiju kako bih mogao da nastavim rabinske studije. Taj sve pamti. Moj cilj je radikalni univerzalizam. Ne zbog tvoje ljubavi prema učenju . ograničenjima. I pretpostavljam. a ja iznutra!” „Ne. činjenicama.

Gde god je putovao činilo se kao da je sve radio ne bi li naljutio i doveo u pitanje utvrđene rabinske autoritete. Lagano. nego su i neki od naših znamenitih građana bili opčinjeni . lep.. Uskoro su vesti o dolasku Mesije kao uragan protutnjale jevrejskim svetom. Da je upražnjavao duge postove i svojim melodičnim glasom pevao psalme po čitavu noć. I ne samo neobrazovani. Mnogo se priča o čudima. a sad ću nastaviti sa svojom ličnom hronologijom .” . A Rabi Aboab. udaljavao se od mene i njegovo razočaranje je raslo. visok kao kedar. javno me je ukorio i ograničio moja zaduženja. A onda.zdls Koliko god sam se trudio da se pretvaram.” „Sad razumem zašto nisi mogao da stupiš u vezu sa Simonom i da mi pišeš. ali ne sumnjam da se sećaš predviđanja o dolasku Mesije.” „Zapamti gde si stao. Imali smo neprijatnu raspravu o tome kad sam ga upitao. zbog čega je neophodno da dospemo do najvećeg očaja pre nego što Mesija dođe?’ A kad sam rekao da su ljudi izgleda izmislili ideju o Mesiji kako bi se izborili sa sopstvenim beznađem. Ali njega kao da nije mnogo pogađao gnev rabina..” „Da. gle čuda.” „Da. i mnogi su prodali ili razdelili sva svoja ovozemaljska dobra i isplovili da mu se pridruže u Svetoj zemlji. Verujem da je tada poslao doušnike u svaki moj razred i odredio posmatrače koji su ga obaveštavali o svemu što radim. Bosnaunited 206 . i da ga je za Mesiju prošle godine proglasio Natan. bio je povod za ozbiljno razmimoilaženje sa Rabi Aboabom. Brzo ćemo se vratiti na to. i nastavio je da luta Svetom zemljom okupljajući sve veći broj sledbenika. neke koincidencije su samo povećale njegov zanos. nisam mogao da sakrijem svoju nevericu.. O Cviju se govori da je harizmatičan. a Tora njegova mlada. Međutim. pobožan i asketa.” „Bento.” „Pričaj mi o njemu?” „Pretpostavljam da je prošlo mnogo vremena otkako si čitao Zohar. koji je postao njegov zaštitnik. Rabini iz Smirne su ga proterali. iako je nedavno moja žena preuzela od Simona dvanaest stranica njegovog prevoda na holandski nekih od tvojih razmišljanja o prevazilaženju afekata. nestajao je njegov ljubazni osmeh. možeš li da veruješ da ja zapravo čeznem za dobrim vremenima Rabi Mortere? Rabi Aboab ide toliko daleko u svojim mesijanskim uverenjima da Rabi Mortera u poređenju s njim izgleda prosvećeno. pobesneo je što sam se usudio da dovodim u pitanje božansku reč. Sećaš li se proročanstva iz Zohara o datumu rođenja Mesije?” „Sećam se devet pet . izveštava se da je Šabetaj Cvi rođen devetog dana meseca Ava u Smirni u Turskoj 1626.čak je i uvek oprezni Isak Pereira napustio čitavo svoje bogatstvo i otišao da mu se pridruži. više me nije hvatao pod ruku za vreme šetnje.deveti dan petog rneseca. a proterali su ga i rabini Soluna zato što je organizovao obred venčanja na kojem je on bio mladoženja. umesto da pokuša da povrati razum.I. Strpi se. sećam se i svog poslednjeg razgovora sa Rabi Morterom koji je bio uveren da Sveto pismo najavljuje dolazak Mesije onda kad Jevrejima bude najpotrebniji. navodni mesija Šabetaj Cvi. Svojim očima sam video amsterdamske Jevreje kako igraju po ulicama kad je ta vest stigla. kad mu je jedan od mojih učenika kazao da sam upotrebio izraz „metafora” govoreći o Lurijinom opisu kabalističkog kosmičkog stvaranja.” „Tvoja žena? Mislio sam da s njom ne možeš da razgovaraš o. Štaviše. kabalista iz Gaze. jer se usudio da sa bime u sinagogi izgovori ime Božje.moji problemi sa Kabalom su sami po sebi bili dovoljno zabrinjavajući. ‘Ako smo zaista izabrani. dan za danom.

i obe će nam se najverovatnije pridružiti. Otkud ta bezbrižnost?” „Dobro si to uočio Bento. Bento. dok sam se vozio dereglijom maštao sam. mada ne bih bio tako bezbrižan da smo pričali pre samo mesec dana.” „Sačekaj.” Sklopivši oči. Juče. možda hiljade. gde ćemo osnovati sopstvenu sinagogu i uspostaviti vlastiti način religijskog života. i stotine.” . isploviće za tri nedelje sa mnom u Novi svet.Rabi Aboab te je javno ukorio. i to ne prvi put. uprkos činjenici da mnogi rabini u Svetoj zemlji Šabetaju Cviju prete heremom.” „Moje reči i moj ton?” „Opisuješ tako zloslutne događaje . Jevreja su ga sledile i u preobraćenju u islam. Juče sam posetio dve porodice u Hagu koje su pre dve godine napustile kongregaciju Rabi Aboaba. „Tvoje reči i ton kojim govoriš nisu u saglasnosti... nema straha u tvojim rečima. I to. ograničava tvoju slobodu. i na kraju preti heremom. pozvao sam ljude da prestanu da prodaju kuće i imovinu. Gotovo je s ludilom Mesije?” „Čovek bi pomislio da će se s tim okončati! Pomislio bi da će svi Mesijini sledbenici shvatiti da su bili prevareni. tvoje prisustvo u mom životu mnogo mi znači. Najgore tek dolazi. Ni slučajno .A to je?” Franko je u iščekivanju pogledao u Benta. Zapravo. pre nego što se isele u Svetu zemlju. „Toliko sam očajan da ne mogu s mirom ni da sedim.kako? Gotovo poletno. Bosnaunited 207 .” Bento je ustao i počeo da hoda po sobi. Iako se silom prilika retko srećemo. „Tek tako.zdls slavi i uzdiže zanesenost ovim čovekom do grozničave pomame. I šta je ovaj izabrao? Mesija je smesta odlučio da postane musliman!” „Preobratio se u islam! Znači tako?” Bento se iznenadio. ujedno sam i veoma tužan kad pomislim da se ti i ja možda više nikada nećemo videti. Odlučio sam da se iselim! Najmanje dvadeset i pet jevrejskih porodica koje veruju u jevrejstvo kakvo ja zastupam.umesto toga. Taj kašalj i krkljanje u grudima govore mi da ne možeš na put. Bento se obema rukama uhvatio za glavu i zajaukao. Ali nedavno sam našao rešenje. kako dolaziš u Novi svet da nas posetiš i onda odlučuješ da ostaneš kao naš mudrac i teolog. da je hitno pozvao Šabetaja Cvija u svoju palatu i ponudio mu da bira smrt u mukama ili prelazak u islam.” „Heremom? Heremom? Franko. „Budale. izgledaš . ka holandskom ostrvu Kurasao.” . i da sačekaju. bar godinu dana da sačekaju. moram da ti uputim jednu primedbu ‘a la Franko’ nešto što sam naučio od tebe. Pre tri nedelje došao je putnik sa istoka i saopštio da je otomanski sultan bio toliko ljut zbog hordi Jevreja koje su se slivale na istok kako bi se pridružile Mesiji. a tvoje zadovoljstvo vlastitim životom da to ne bi ni pokušao. sada ti na licu ne vidim očajanje. Natan i ostali su ih uverili da je njegovo preobraćenje deo božanskog plana. uskraćuje ti naklonost. iako polažem mnogo nade u budućnost u Novom svetu.A šta je bilo s tobom i Rabi Aboabom?” „Više nisam mogao da se uzdržim i javno sam pozvao kongregaciju da se urazumi. Rabi Aboab se razbesneo i sada me je suspendovao i preti mi heremom.” „Kurasao? Na drugoj strani sveta?” „Veruj mi. I mada si onda kad si prisustvovao mom heremu bio užasnut. Nadam se da ću večeras pridobiti još dve. Ali znam da je to san. šalje uhode. kakve budale.

Sećaš li se kritike Biblije o kojoj sam govorio tebi i Jakobu?” „Svake reči. To nam je sad preče.” „Pod određenim uslovima? Može li jevrejska žena da postavlja uslove? Kakvi su to uslovi?’” „Sara je tvrdoglava.” „Naša grupa sve više veruje da za nas nade ima samo u Novom svetu. Jedan od članova koji se bave trgovinom.” „Pričaj mi više o tom novom radu.” „Zamolila me je da porazgovaram s tobom upravo o tome. Verske vode utiču na organe vlasti i sada se već toliko upliću u politiku da ih treba zaustaviti. objavićeš upravo one ideje koje su dovele do tvog herema?” „Razgovaraćemo kasnije o tome. A u isto vreme.” .” „Ne mogu da verujem u ovo što čujem. Bento?” „Naravno da me brine! Toliko da sam ostavio po strani rad na Etici i trenutno pišem knjigu o svojim teološkim i političkim gledištima. na sopstvenoj zemlji. Religija i politika moraju biti odvojene. Bento. ali najverovatnije samo nakratko. Pristaje da ide samo ukoliko ja pristanem da uvažim njena gledišta o promeni načina na koji judaizam posmatra i tretira ženu. ali samo pod određenim uslovima. učićemo kako da je obrađujemo i stvorićemo drugačiju zajednicu. Amsterdam je jedino mesto u starom svetu koje nam je ponudilo neki stepen slobode. Opasnosti! Kako ćeš živeti? Zar nema već Jevreja i sinagoge na Kurasau? Kako će te oni prihvatiti? „Za Jevreje uvek postoji opasnost. Zar tebe to ne brine. Brojni neprijatelji okupljaju snage: rat sa Engleskom je završen. Uvek su nas tlačili . a i mnoge druge koji će u svakom razumnom čoveku pobuditi sumnju u božansko poreklo svetih spisa i na kraju ga nagnati da prihvati misao da se sve dešava prema univerzalnim zakonima Prirode. Ne krijemo ništa jedno od drugoga. I u pravu si: na Kurasau postoji jedna zvanična jevrejska opština. Mi smo se promenili. onda naše vlastite starešine. Luj XIV nam preti.. i naša vlastita liberalna vlada se možda više neće odupirati holandskim oranžistima.” „Pričao si s njom o meni? Mislio sam da si čak i od nje morao da kriješ da si u vezi sa mnom. pristaje da ide. Kako mi posmatramo ženu? Nikad nisam čuo takvu glupost. već je bio tamo i izabrao parče zemlje koju moramo da otkupimo od „Holandske zapadne indijske kompanije”. Sara.zdls Pomisao na trajni rastanak je takav užas. Mogu li da ti prenesem njeno pitanje?” Bento je s oklevanjem klimnuo glavom.” „Ona se promenila. Bosnaunited 208 . toliki gubitak.” „Dobar deo toga i nije nov. ali mnogi predviđaju kraj te slobode. da nema reči kojima bih to opisao. Ali mi ćemo biti na suprotnoj strani ostrva.ako ne hrišćani ili muslimani.A tvoja porodica? Kako oni reaguju na to preseljenje?” „Moja žena. Hajde da se vratimo na tvoje planove. moja ljubav prema tebi pokreće druge misli.” „O tome pišem i uključiću sve one argumente.” „Znači. koji žele da uspostave monarhiju.

..” Franko je odmahnuo glavom. možda i brže nego ja. rekao je Franko i. nema primera žena koje vladaju ravnopravno sa muškarcima. smesta prihvativši svoju ulogu.i tu bih se složio s njom . „Nas žene drže kao zatvorenice u kući i nikada ne naučimo holandski.naravno da morate biti izvan našeg vidokruga! Prisustvo vaših primamljivih očiju i lepršavih marama. dok muškarci najveći deo dana sede i raspravljaju o pitanjima iz Talmuda. žene su krive za to što su muškarci slabi i ne mogu da ostanu usredsredeni. „naravno da vi žene sa vašim požudnim pogledima treba da sedite odvojeno.U tome se slažem sa rabinima.da tvoj dokaz uopšte nije dokaz. prekinuo ga je Bento.” „Da čitaju sa bime? Postanu rabini? To je neverovatno! Da su žene bile sposobne da učestvuju u vlasti.” . „Gospodine Spinoza.” Kucanje na vratima prekinulo je njihov razgovor i domaćica je unela poslužavnik sa hranom. mogu li da vas poslužim?” Bosnaunited 209 . Stoji pred vama.” „Saro”. pošto nismo u stanju da dokučimo njenu složenost. I da će sam pogled na naša lica odagnati njihovu ljubav prema Bogu! Možete li da zamislite kako se mi osećamo zbog toga?” „O. Ona uči i razume isto tako brzo. kažu. A i ti si poznavao ženu nalik njoj. Pitajte ga da li sam učila jednako brzo i s isto onoliko razumevanja kao on?” Bento je pokretom glave pozvao Franka da odgovori.i to onih istih žena pored kojih spavaju svake noći. i nema primera žena koje vladaju muškarcima. sam si je nazvao čudom? Sara čak veruje da žene treba da se računaju u minjan i da budu pozivane da čitaju sa bime.. onda bismo u istoriji mogli da nađemo mnogo takvih primera.zdls Pročistivši grlo. čak i da postanu rabini. Bento.. Ali ne može se naći nijedan. vrteći glavom. da li se slažete s tim što se žena tretira kao niže biće u svakom pogledu? U sinagogi moramo da sedimo odvojeno od muškaraca i na lošijim sedištima i.” „Znači. a ne oni sami? Moj muž kaže da vi tvrdite kako ništa nije samo po sebi dobro ili loše i da um stvari čini takvima. i vaši površni komentari štetni su za duboka religijska promišljanja. Zar iko stvarno veruje da žene i muškarci imaju podjednaku inteligenciju?” „Pitajte mog muža. Nosimo sav teret porodičnih poslova. Možda muškarci treba kao mazge da nose naočnjake. nastavio: „Vi mislite da su muškarci kao životinje. možda je um muškaraca taj koji treba poboljšati. što nam otežava kupovinu i ograničava nas u razgovoru sa drugima. „Sara bi rekla . umesto što traže da žene nose velove! Jesam li bio dovoljno jasan ili da nastavim?” Bento je zaustio da odgovori podrobnije ali je odustao i. Je li to tačno?” Bento je nevoljno klimao glavom. Razlog zbog kojeg ne učestvuju u vlasti je. „Dakle. „Istinu govori.. rekao. „Nastavi”. „Gospodine Spinoza. imitirajući je. Franko je počeo da govori višim tonom. Seti se one mlade devojke koja te je podučavala latinski. uvek spremni da se prepuste požudi i da je samo prisustvo žena dovoljno da ih odvrati od racionalnih misli . Možemo samo da zaključimo da žene imaju jednu urođenu slabost. a ovaj se nasmejao i rekao. Zar je u redu da muškrace nešto odvraća od Boga?” „Tačno znam šta bi odgovorila! “. Rabini se otvoreno protive da nas podučavaju jer. luda ženo . naša inteligencija je inferiorna i zalud bi nas oni učili Toru.

” Zbunjen. Franko ga je pogledao i odgovorio na portugalskom. „Bento. „Pitala je da li smo spremni za ručak. kako si mogao i da pomisliš da bih jeo ovu hranu sa tobom? Zar si zaboravio? Ja sam rabin!” Bosnaunited 210 .zdls Bento je klimnuo glavom i ona je počela da postavlja na sto posuđe sa kuvanim jelom. Okrenuvši se ka Franku. Možemo ovde da jedemo. Bento je rekao.

iz razloga i dalje nejasnih istoričarima. Felkišer beobahter. Neumorno je ponavljao kakva su Jevreji pretnja za Rajh i nikada nije propuštao da naglasi da jevrejsko pitanje mora Bosnaunited 211 . Pitam Ruzvelta. kada se... i samopoštovanje mu je do kraja života snažno osciliralo: nadimalo se ili splašnjavalo. u zavisnosti od toga kako je procenjivao bliskost sa Adolfom Hitlerom. Alfred je imao srdačan odnos sa Hesom i preko njega obezbeđivao pristup Hitleru. nastavio je da ga zatrpava dužnostima. „borbene novine Nacističke partije”. A obavljao je i mnoge dužnosti: pozicija načelnika za ideološko obrazovanje Nacističke partije zahtevala je česte sastanke i javna obraćanja. Mesto zamenika preuzeo je Martin Borman koj i je. jevrejske pretnje. odmah iza Mein Kampfa. ali Beobahter je bio zvanično partijsko glasilo i Hitler i njegov zamenik Rudlof Hes. Alfredu i dalje nije uspevalo da se oseća udobno u vlastitoj koži. pitanja nečistog porekla.zdls Poglavlje 32 BERLIN. prodata je u više od milion primeraka i nalazila se na drugom mestu u Nemačkoj. Hitler je više voleo vulgarne antisemitskse karikature u Štrajherovom Der štirmeru. pitam američki narod: jeste li spremni da u svoju sredinu primite ove trovače nemačkog naroda i univerzalnog duha hrišćanstva? Mi ćemo rado svakome od njih dati kartu za brod i ček na hiljadu maraka za putne troškove da bismo ih se otarasili. njihov dnevni tiraž premašio je million primeraka. neophodnosti Lebensrauma. čistote krvi. i opasnosti koje predstavlja religija. iskočio tamo sa padobranom. kako je Alfred isticao. A Hitler ga nikada nije voleo. Lično. Osim u retkim prilikama. novinar. maja 1941. Jozef Gebels Zašto svet roni krokodilske suze nad dobrano zasluženom sudbinom neznatne jevrejske manjine?. Te dužnosti. odleteo Meseršmitom BF110 u Škotsku. posle dugog ležernog doručka sa Rozenbergom. Ipak. Ali to je naglo okončano 10. postao „diktator predvorja”. . Borman je samo pripadnicima najužeg kruga dozvoljavao pristup fireru . ipak. Alfredu se nije mogao osporiti neverovatan uspeh njegove knjige Mit dvadesetog veka. obavezno su ga čitali svakoga dana. cvetale su pod Alfredovom upravom: do 1940. uveren da su Alfredove sposobnosti korisne za partiju.Adolf Hitler Iako više nije zapadao u iznurujuću depresiju. Govori mu nikada nisu odstupali od katehizisa koji je zacrtao u svojoj knjizi: rasne superiornosti Arijevaca. nakon čega su ga Britanci smesta uhapsili i osudili na doživotnu robiju.ali tek gotovo. uvek su bile dodatak Alfredovom primarnom poslu glavnog urednika partijskih novina. Do 1941. Hes odvezao na aerodrom i.a to nikada nije uključivalo Rozenberga. Rozenberg je gotovo uspeo da postane naučnik. političar . HOLANDIJA 1939-145 On je „gotovo Alfred”.

moj Fireru.” Alfred je uzeo svoju beležnicu. Lično sam odobrio ove redove. koja će biti elitni partijski univerzitet za nacizam. Godine 1939.A danas nameravam da te postavim na mesto kao stvoreno za tebe. zalagao se za preseljenje evropskih Jevreja u rezervat (uz naglasak da to nije država) izvan Evrope .” „Biće to jedan uspešan centar za ideološka i pedagoška istraživanja.zdls biti rešeno uklanjanjem i poslednjeg Jevrejina iz Evrope. postalo jasno da nijedna zemlja neće prihvatiti nemačke. Ti ćeš biti njen vođa. spasio iz poseda jevrejskih umetničkih kolekcija na okupiranim teritorijama. Vrlo brzo. Siguran sam da se sećaš našeg razgovora kad sam ti saopštio da ću te nominovati .” Alfred je bio potpuno ushićen: taj zadatak jeste bio kao stvoren za njega. priredim radost za Vaš rođendan. Kao ustreptalo štene željno pažnje. ‘Rozenbergova neumorna borba da očuva čistotu nacionalsocijalističke filozofije zaslužuje posebne pohvale. „Hoću li da pišem o tome u Beobahteru?” „Da. ali je onda zaključio da bi njena oštra klima za Jevreje mogla biti previše surova. među kojima će bibliotekari izdvajati najbolje za biblioteku Hoešule. moj fireru. Ove fotografije predstavljaju dodatak kolekciji od pedeset i tri najvrednija umetnička predmeta: koja su pre izvesnog vremena uključena u vašu zbirku. „Rozenberg.Hitler je snizio ton . Odmah se bacio na posao. Kada je 1939.a to nije za objavljivanje” . moj Fireru. Molim Vas. Hitler je pozvao Rozenberga na sastanak. Hoću da preuzmeš vođstvo u zapleni knjiga iz svih jevrejskih i masonskih biblioteka na okupiranim teritorijama. dao sam sebi slobodu da vam predstavim fotografije nekih od najvrednijih slika koje je moje specijalno obučeno osoblje. Smesta. u skladu sa Vašim naređenjem. Ubrzo su Rozenbergovi emisari pljačkali jevrejske biblioteke po istočnoj Evropi i slali na hiljade retkih knjiga u Frankfurt. I uradi to brzo. Odlučio sam da zvanično ustanovim Hoešule. poljske i češke Jevreje.„da osnuješ univerzitetsku biblioteku. visoku školu. Alfredova nadležnost je sa knjiga proširena i na sva umetnička dela. Prvi zadatak ti je . Knjige su ti već sad na raspolaganju. Neko vreme je zagovarao Aljasku. mein Führer: U želji da Vam.’” Alfred je rarogačio oči: bio je zapanjen Hitlerovom darežljivošću. da mi tokom moje sledeće audijencije pružite priliku da Vam usmeno podnesem izveštaj o ukupnom obimu i ishodu akcije zaplene umetničkih dela. smestićemo ga u severnu Bavarsku. Ali nisam znao ništa o planovima za Visoku školu. Samo će budućnost moći u potpunosti da proceni dubinu uticaja ovog čoveka na filozofske osnove Nacionalsocijalističkog Rajha.” „Duboko sam počastvovan. Za sada će biti dovoljna kratka najava osnivanja i informacija o tvom imenovanju za direktora. Zamislio sam salu sa tri hiljade sedišta.. . Moj sekretar će ti dati potrebne podatke. na Madagaskaru ili u Gvajani. Molim Bosnaunited 212 . pa je trebalo odabrati i posebno vredne primerke koji će u njemu biti izloženi. ovo što držim u ruci je moja zvanična objava da dobijaš Nemačku nacionalnu nagradu.na primer.nazvao si to najponosnijim danom u svom životu. biblioteku sa petsto hiljada knjiga i posebne ogranke u mnogim gradovima Rajha. Hitler je planirao i muzej izumrlih naroda. pisao je Hitleru na firerov pedeseti rođendan: Heil.

nikada ranije ga nisu videli da se tako široko osmehuje. Alfredova pljačkaška trupa. U redakciji su bili zapanjeni njegovim ponašanjem . žudno je ispisivao uvodnik s trijumfalnim naslovom o napredovanju nacista na Zapadnom frontu. Iako je ta mala zemlja u Prvom svetskom ratu ostala neutralna i nadala se da će joj isto poći za rukom i u novom ratu. Možda je istinsko poreklo tih misli bilo skriveno među stranicama 151 knjige u njegovoj ličnoj biblioteci. i sledećeg dana Holandija je kapitulirala. sanjario je: Moć! Konačno imam moć! Odlučujem o životu i smrti jevrejskih biblioteka i galerija po Evropi.i odbacio ga. moj Fireru. Ja ću biti slobodan da Vam tokom audijencije. Ja sam prvi koji ih bira za firera. uneti zračak lepote i radosti u Vaš poštovani život. Alfred je u ushićenju pripremao naslove za prvu stranu Beobahtera i priču o petodnevnom holandskom ratu. prvo fireru. trubio je Beobahter. koji će biti osnova za taj kasniji usmeni izveštaj. jevrejska dobra od značaja za Nemačku. nemački oficir zadužen za likvidaciju masonerije i sličnih organizacija u 65 (nem. u nadi da će to kratko bavljenje lepim umetničkim predmetima tako bliskim Vašem srcu. Da li je tu bio ključ za rešavanje problema Spinoza? Možda „originalne” ideje Benta Spinoze i nisu bile tako originalne. Kakva pohlepa! Geringa je odavno trebalo ukloniti. i uskoro je došao red i na Holandiju. bila je spremna za akciju u Holandiji u februaru 1941. Ali Ajnštajnove reči su mu se neobjašnjivo danima vraćale u misli. maja 1940. Alfred je nabasao na citat Alberta Ajnštajna: „Tajna kreativnosti je znati kako prikriti svoje izvore. a onda uspomeni na Ditriha Ekarta? Nekoliko nedelja pre toga. taj što otvara boce šampanjca u kancelariji. tipična jevrejska hipokrizija” . koji je iznenada tako dobar prema meni. Dok je sa svojom trupom marširao ulicama Praga i Varšave. Zašto Hitler toleriše takvu izdaju arijevske tradicije i ideologije? Zaplena jevrejskih biblioteka u Poljskoj i Čehoslovačkoj pobudila je Alfredov apetit za najvećim blagom . Hitler j e imao drugačije planove. „Ništa ne može zaustaviti naš blickrig”.„Bestidno nepoštenje. Taj zadatak bio mu je najveća počast. pre nego što Gering uspe da ih otme za svoju zbirku. Alfred je odleteo u Amsterdam i prisustvovao sastanku kolegij uma koji je organizovao Verner Švir. i takođe da prihvatite tri primerka privremenog kataloga slika. predam drugih dvadeset fascikli sa slikama.” U prvi mah frknuo je .bibliotekom muzeja u Rejnsburgu. Alfred je bio oduševljen. ERR. A imam i veća prava od Geringa. uništivši pritom pun kvadratni kilometar gradskog jezgra. Luftvafe je tepihom bombi zasula industrijski grad Roterdam. Rozenberg se tako našao na čelu ogromne organizacije koja je zajedno s vojskom ulazila u okupirane teritorije sa zadatkom da zaštiti i skloni „ničiju” imovinu. Četiri dana kasnije. Ali sada sam ja glavni. Hitler je zvanično obavestio Nacističku partiju o formiranju ERRAjnzacštab rajhslajtera Rozenberga 65 .) Einsatzstab of Reichsleiter Rosenberg Bosnaunited 213 . Imajući na umu upravo Spinozinu biblioteku. napale Holandiju punom snagom. države su se predavale pred Hitlerovim snagama. za koju sam Vas zamolio. koji isto tako prikazuje samo deo kolekcije koju posedujete. sipa piće svima i glasno nazdravlja. On je svuda i u svaku pljačku umetničkih dela umešao svoje gramzive prste.čija je misija bila da za potrebe Rajha konfiskuje sva evropska umetnička dela i knjige u vlasništvu Jevreja. Godine 1940. Nacističke trupe su 10. a napisao je i uvodnik o nepobedivosti nacističke vojske u blickrigu. Da li je moguće da je to Alfred Rozenberg. Jedna za drugom.zdls Vas da prihvatite kratak pisani preliminarni izveštaj o napretku i obimu ove akcije.

” „Vi lično. Sve drugo je odobrio i pohvalio Švira za revnost. vidim da ste na listu stavili Spinozinu kuću u Rejnsburgu. nakit. bilo da su Jevreji ili nejevreji. ali Spinozinu kuću prepustite nama. Izgledala je drugačije nego što ju je pamtio . Nacisti su mrzeli masone bez razlike. domar je slegnuo ramenima. Još nismo otkrili mesta gde se sastaju u Rejnsburgu. Alfred se smešio čitajući. no nije trebalo mnogo vremena da se dovede domar Gerard Egmond i otvori ih. Ćutke je prebrojao knjige. koliko ja znam. dostojanstvenim.” „A ko zna?” Upravo u tom trenutku ušli su njegovi ljudi sa Johanesom Diderikom Birensom de Hanom.” Dva dana kasnije. „Ja sam samo domar. biste. predsednikom Društva Spinoza. Potom je. Vrata muzeja bila su zaključana. predaću vam ga. ne treba. „Preostale osamdeset i tri knjige”..zdls Holandiji. Zašto?” „Celo Društvo Spinoza vrvi od Slobodnih zidara. „Her Švir. rajhslajtere. mogu biti važni za Hoešule.S vašim dopuštenjem. a drugoj dvojid da uhapse predsednika Društva Spinoza. Svi drveni predmeti sa neizbrisivim amblemima moraju se zdrobiti ili spaliti. Trebalo je uništiti sve predmete sa masonskim oznakama: stakla. mistrije.” „Ja vas ovlašćujem da uhapsite sve osumnjičene za masoneriju. Švir je zatražio Alfredovo odobrenje za instrukcije koje je planirao da izda likvidatorima. slike. mašući Bosnaunited 214 . Pre sastanka. viškove. Alfred je odmarširao kroz predvorje do police s knjigama. Kolegij umu je prisustvovala i Švirova grupa od dvanaest „lokalnih likvidatora”. Zaprepašćen i uplašen.napola ispražnjena. upitao.” „Da li održavaju masonske sastanke u Spinozinoj kući?” „Ne. Sve masonske kožne kecelje iseći na četvrtine i konfiskovati. Lično ću otići tamo da konfiskujem biblioteku.” . u 11 sati prepodne. mogu li da pitam zašto je to mesto toliko važno da zaslužuje vaše lično prisustvo?” „Spinozina biblioteka i njegovi radovi uopšte. i uneo je samo jednu ispravku . Ne znam ništa o tome. pogledavši spisak lokacija gde su bile predviđene konfiskacije. Možda će biti izložena u Muzeju izumrlih naroda koji firer planira. šestare. Ta biblioteka zahteva da budem lično prisutan. rajhslajteru? Naravno. doteranim starijim čovekom sa belom kozjom bradicom i naočarima sa čeličnim okvirom. Moji ljudi iz ERR su tu i potpuno smo spremni. rekao je Alfred i izvukao pištolj.” „Hvala. Alfred mu se obratio. Hitler je u Mein Kampfu tvrdio da su Slobodni zidari „podlegli” Jevrejima i da su najzaslužniji za to što je Nemačka izgubila Prvi svetski rat. čekiće. Rozenberg i njegov glavni pomoćnik oberberajhslajter Šimer stigli su u Rejnsburg u luksuznom mercedesu u pratnji još jedne limuzine i malog kamiona koji je dovezao pripadnike ERR i prazne sanduke. i ako nađem bilo kakav masonski materijal. Šezdeset i osam. Alfred je naredio dvojici vojnika da stražare ispred domarove kuće pripojene muzeju. mačeve. od kojih je svaki bio nadležan za određeni deo teritorije. koji j e živeo nedaleko odatle. bedževe. sedmokrake svećnjake i sekstante.kožne kecelje treba pre konfiskacije iseći na šesnaest delova. „Gde su ostale?” upitao je. Treba li vam pomoć? Bilo bi mi drago da vam ustupim nekoliko svojih saradnika.

neočekivano.. Ona će biti od neprocenjive vrednosti za Hoešule. „Zahtevam i pesmu”. . „Mi smo ovde zbog biblioteke. . Baš šteta. Bila je privilegija videti vas na delu.budite sigurni. Isporučite knjige direktno u štab ERR u Berlinu. Ovog momenta počinjemo. obratio Egmondu rekavši. Gde su još osamdeset i tri knjige? Zar mislite da smo mi budale?” Birens de Han je bio vidno potresen.” Birens de Han nije odgovarao.. Naći ćemo te knjige .” Bosnaunited 215 . „Učestvovao sam u mnogo ovakvih operacija. pljačkaši i blago bili su na putu za Amsterdam.. Zavrteo je glavom mrmljajući. što je radio ovde početkom dvadesetih godina. Toliko sam želeo da ga ponovo vidim.” „Onaj čuvar.” Birens de Han je promislio nekoliko trenutaka a onda se. Vojnici su uspešno spakovali biblioteku i sve ostale vredne predmete . Spinozinu bronzanu bistu. pejsaž iz sedamnaestog veka.” „Problema Spinoze?” „Suviše je komplikovano da bih vam sada potanko objasnio. ili nam nećete ništa reći.I gde je. Ponašao se kao vlasnik ovog mesta. Domar ih je odveo u drugi deo kuće do skrivenog plakara u ostavi. rajhslajteru Rozenberg”. Posle i sa vašom. Gde je on?” „Verovatno mislite na Abrahama.A onda ćemo isto to uraditi sa susednom kućom. makar morali da rasturimo ovaj muzej na sastavne delove. Reći ću samo da je u pitanju velika jevrejska podvala u filozofiji.Spinozine portrete. Dva sata kasnije. Lično ću se tome posvetiti. Da je premestimo na sigurno. Nikad u životu nisam video da tu visi neka pesma. Ajnštajnova pesma koja je visila upravo ovde?” . Odavno je mrtav.zdls pištoljem prema polupraznoj polici. Vi imate porodicu. ona masna raspojasana bruka. gospodine predsedniče Spinozine kuće?” Birens de Han je ćutke potvrdio. ali nije rekao ništa. uveravam vas. što će značiti dug period hladnoće pre nego što im se vratite. Tog časa Birens de Han je izgledao potpuno zbunjeno. mali sto za čitanje .upitao je kucnuvši pištoljem po mestu na zidu.” „Srećnik. Naći ćemo mi te knjige. . i prekriven nekakvim izgužvanim platnom. Alfred je koračao po sobi. gde je ostatak knjiga bio nevešto zatrpan posuđem i teglama sa zimnicom. her Predsedniče. dodao je Alfred. odbrusio je na to Birens de Han.Ne znam ništa o svemu tome. rekao je Šimer dok su se vozili nazad. „Imate dve mogućnosti: ili ćete nas odvesti do knjiga i odmah se vratiti svojoj porodici i toploj kuhinji. „ali nijednom od njih nije rukovođeno efikasnije. „Odvedi ih do knjiga”. Pomoći će nam u rešavanju problema Spinoze. Kako ste znali da su knjige nedostajale?” „Znam mnogo o toj biblioteci. dok od njega ne ostane ništa osim gomile drvlja i kamenja.u drvene sanduke i utovarili na kamion. koja traje vekovima. „Nema nikakve pesme”.” „Koliko dugo ste predsednik?” „Petnaest godina.

„Selma”. Jedna im je promakla. Nekoliko porodica u Rejnsburgu se dobrovoljno prijavilo da te krije. ja imam nešto za tebe. Da joj kažem da je gotovo?” Birens de Han je klimnuo glavom. Efikasno. Bili smo čuvari tih knjiga. i ne bi našli samo knjige već i nju.” Bosnaunited 216 . još uvek drhteći. To je potpuna misterija. „Prvo bi srušili muzej a onda i ovu kuću.” Dvojica Holandana sedeli su potišteno u domarovoj kuhinji. Pokažite svoj superiorni um i odlučnost. Selma de Vre-Koen. merdevine su se spustile i sišla je uplašena sredovečna Jevrejka. Ali najiskrenije. Ali ti si u najbezbednijem gradu u Holandiji.” „Nisi imao izbora”. Trakom su zapečatili vrata i prozore muzeja. Dakle.” „Bio je. U međuvremenu treba da instaliram toalet u sobu pre nego što sledećeg meseca dođe i tvoja majka. ja bih te bar na mesec dana preselio na drugo mesto.” . Posle nekoliko minuta kapak se otvorio. Ovde više nema ničeg važnog. igra je završena.zdls „A zadivljen sam i načinom na koji ste postupali sa starcem. Bilo je jasno da govori istinu: niko ko predaje takvu.A šta je s tom pesmom?” „Ona ništa ne vredi u poređenju s knjigama. Ako treba birati između spašavanja vrednih dobara i spašavanja čoveka.” „Jesam li sad bezbedna?” upitala je Selma. Nemam pojma zašto im je toliko važna. upitala je Selma. onda moramo spasiti nju.” „Slažem se. ali drhte pri pomisli na svoje kuće u ruševinama.” „Zašto su ovde dolazili? Šta su hteli?”. rekao je Egmond. da bi bila potpuno bezbedna. koju sam posebno sakrio u kući svog sina.” Alfred ga je potapšao po čelu. No. Tako lako se slomio. „Ne mogu da zamislim da bi izabrao bilo šta osim vrline. „Pokažite svoju snagu.. Čim sam pomenuo da više neće biti tople kuhinje. Mogli su samo da skinu jednu od desetak Rembrantovih slika sa zida u Rejks muzeju u Amsterdamu i ona bi vredela daleko više nego sve te knjige zajedno. Možda će ti biti interesantno da je čitaš . Otišli su. „Celokupnu Spinozinu biblioteku. Birens de Han je jadikovao držeći se za glavu. već ju je tu držao čuvar. Eto zašto ćemo mi lako zavladati ćelom Evropom. otišli su. To je Spinozina Etika u prevodu na holandski. Egmond se popeo na sprat i dugim štapom pokucao tri puta u ugao tavanice u spavaćoj sobi. „Je li bezbedno dovesti moju majku ovde? I koliko ste uopšte vi bezbedni?” „Niko nije sasvim bezbedan pored ovih raspuštenih zveri. Odneli su sve što je vredno i sada će se okrenuti daljem pljačkanju naše zemlje. Najverovatnije nije ni pripadala muzeju.” „Prevod na holandski? Oduvek sam mislila da je on Holanđanin. sumnjam da će se oni vraćati u ovaj prazan muzej. ali u to vreme učeni ljudi su pisali na latinskom. Oni se prave pametni.” Birens de Han je i dalje jadikovao. No. doneću ti je sutra. Imaš mnogo prijatelja u Rejnsburgu. „Izdali smo poverenje. rekao je Egmond. neprocenjivu biblioteku neće dovoditi sebe u opasnost zbog nekih loših stihova naškrabanih na parčetu papira.to je njegovo najvažnije delo. Hladnokrvno. zabranili Društvo Spinoza i nemačka vlada je preuzela prava nad kućom. „Šta bi Spinoza učinio?” upitao je domar. „ne brini. Nisu znali za nju.

na osnovu marginalija ili obeleženih mesta. Kako je Rozenberg nakupio toliko počasti? Ponekad teško razumljiva. Ovo važno zaduženje. surova stvarnost je bila potpuno jasna: nedostajalo mu je znanje da bi iz te biblioteke otkrio bilo šta o Spinozi.Gering. Horacije. Plinije. Petnaest miliona je trebalo deportovati. međutim. . Alfred se ponadao da bi se tu. Aristotel. gde je živelo trideset miliona Rusa. Prebacili su žito i ostale namirnice u Nemačku i pustili da desetine hiljada ukrajinskih ratnih zarobljenika umre u logorima. četiri i po miliona nacističkih vojnika napalo je Rusiju. Ovidije. E.knjiga koje je Spinoza držao u svojim rukama. Jedna za drugom prestižne dužnosti u vladi: načelnik za nacističku ideologiju i obrazovanje. dok mu ovaj na kraju nije odbrusio: „Prestani da se mešaš u vojne stvari. Mogao sam da čitam sve ovo. Bosnaunited 217 . Ciceron. jadikovao je. sledeći korak je morao biti da zatraži pomoć od nekoga ko je znao klasične jezike. Alfredova pozicija državnog ministra za okupirani Istok postala je nevažna i on je ponudio ostavku. u početku Rozenbergov trijumf. Aristotel. Hitler je. kada su Rusi počeli da odbijaju nemačke snage i vraćaju svoje teritorije. Do popodneva. Bio je uveren da Rusiju mogu pobediti samo Rusi i da Nemci treba da nastoje da je rasparčaju i pokušaju da formiraju borbene snage sastavljene od Ukrajinaca koji bi krenuli na boljševike.” Pisac bestselera prodatog u milionskom tiražu. večno omražen i ismejan u najužem krugu nacista. da sam ja išao u gimnaziju.Vergilije. Hitler je postavio Rozenberga za ministra Rajha za okupirane istočne teritorije i zadužio ga da izradi glavni plan za naseljavanje Nemaca u veliku oblast zapadne Rusije. Homer. i ostatak dana je proveo prelistavajući svaku knjigu stranicu po stranicu. Ali uzalud . Josif Flavije i Panjino. Cezar. bile iz oblasti optike (Hajgens. verovatno Stari zavet i biblijski komentari. odneo ja tamo kafu. Očito. i brojni autori za koje nikad nije čuo. Glavni urednik najvažnijih novina. ali je njegovo znanje francuskog bilo tek elementarno. ali vojne vođe . Hitler je bio previše zauzet da bi mu odgovorio.tragedija mog života. Ne znam latinski ni grčki . druge iz anatomije (Riolan) ili matematike. A ipak. Petrarka. seo i zurio u njih. šef ERR. Ubrzo pošto je biblioteka stigla u Rozenbergovu kuću. Alfred je imao veoma jasne stavove u pogledu Rusije. Rozenberg se neprekidno žalio Hitleru. Seneka. Satima ih je milovao i pregledao naslove. Konačno.zdls Kad su knjige stigle u Berlin. i da milioni civila pomru od gladi. nedokučiva proza dovodi do nerealno visoke ocene autorove inteligencije. Sledećg jutra. Longomontan). Možda mu je zato Hitler uporno dodeljivao toliko zahtevnih zadataka.nije bilo ničega. Alfred je sa zaprepašćenjem shvatio da tu nema nijedne jedine knjige koju može da čita: nijedne na nemačkom ili ruskom. Preostalih petnaest miliona bi dobili odobrenje da ostanu. A i većina naslova mu je bila potpuno nepoznata: mnogo hebrejskih tekstova. Alfred je naredio svojim ljudima da mu ih smesta dopreme u radnu sobu u njegovoj kući. nijednog Spinozi nog traga. Himler i Erik Koh . Epiktet. Neki autori su mu bili poznati. I tada. imao druge planove za njega. Našla se tu Dekartova Discours de la methode. Tacit. ministar Rajha za okupirane istočne teritorije. ubrzo se pretvorilo u katastrofu. nejasna. potpuno neočekivano. Podneo je svoj plan Hitleru. ali s tim da budu „germanizovani” u roku od trideset godina. Neke su. mogli naći tragovi koji bi vodili do Spinozinih izvora. Livije. naslađujući se prisustvom i mirisom svih tih dragocenih dela . i Makijaveli i njegovo petotomno delo. sudeći po ilustracijama. kao što su Nizolio. Zbog preokupiranosti ideološkim pitanjima izgubio si vezu sa svakodnevnim poslovima.žestoko su se usprotivili i u potpunosti ignorisali ili podrivali svaki njegov predlog.

. Glavni nacistički ratni zločinci! Nego šta.U znak zahvalnosti i sećanja na vreme kad nam je bilo omogućeno da se krijemo ovde.” Bosnaunited 218 . No. U međuvremenu. Selma de Vre-Koen i njena stara majka Sofija spustile su se merdevinama iz tesne sobice na tavanu i prvi put posle više godina izašle na svetlost dana. Ali niko nije ni pomišljao na njega. Najzad je sam poslao brižljivo sročeno pismo predaje maršalu Montgomeriju. maja 1945. biti pozvan da se pridruži kabinetu. Ubrzo je stavljen pod američku kontrolu i obavešten da će se njemu i maloj grupi glavnih nacističkih ratnih zločinaca odvojeno suditi u specijalnom Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu. dok je nadiruća ruska armija bila samo nekoliko ulica udaljena od Hitlerovog podzemnog bunkera. Gebels i njegova žena ubili su svoje šestoro dece morfijumom i cijanidom. napisao testament i. Alfred je zajedno sa ostalim preživelim nacističkim vođama pobegao u Flensburg. U jednom od poslednjih izdanja (od 20. gde je admiral Denic. aprila 1945). sa datumom 11. a onda i sami izvršili samoubistvo. Otišle su do ulaza u Spinozin deo kuće i upisale se u knjigu posetilaca . Alfred se nadao da će kao visoki preživeli zvaničnik i rajhslajter. Posle Hitlerove smrti. Deset dana kasnije. Dvadeset i četiri sata kasnije. „borbene novine nacističke Nemačke” nastavile su da se bore do kraja. pucao sebi u glavu. Alfredove usne su se razvukle u osmeh. odajući mu počasti povodom pedeset i šestog rođendana. novi šef države. i on sam nikada nije prestao ropski da veliča Hitlera na njihovim stranicama.zdls Alfredova nada da će temeljno proučiti Spinozinu biblioteku nikada se nije ostvarila. naredio je da biblioteka. Alfredov Felkišer beobahter. u Rejnsburgu na dan pobede. ustoličio svoju vladu.bio je to prvi potpis posle četiri godine: . Uskoro su Saveznici svim snagama bombardovali Berlin. Rozenberg je proglasio Adolfa Hitlera za „čoveka veka”. čak ni Britanci nisu uviđali njegov značaj pa je rajhslajter Rozenberg šest dana nestrpljivo čekao u svojoj hotelskoj sobi pre nego što je britanska vojna policija došla i uhapsila ga. Rusi su našli nekoliko unapred pripremljenih izdanja. firer je na svom venčanju sa Evom Braun podelio kapsule sa cijanidom. u istom bunkeru. Zahvalnost Spinozinoj kući i onima koji su tako dobro brinuli o nama i spasli naše živote od nemačke pretnje. Kad je pogođena i uništena kuća udaljena samo dvesta metara od njegove. Kad su pretresali kancelarije redakcije. maj 1945. Poslednje nedistribuirano. Štamparija Felkišer beobahtera je čak i tada radila i nije se zaustavljala sve do nemačke predaje 8. sadržalo je uputstvo za preživljavanje pod naslovom „Opstanak u nemačkim poljima i šumama”. nakon što je njegova žena progutala cijanid. zbog veće bezbednosti. bude prebačena u Frankfurt.

poštedi me uobičajenog odgovora kako si dužan da čuvaš dve hiljade godina staru tradiciju. Bento.” Franko je posegnuo za svojom torbom i iz nje izvukao zavežljaj. pripremila mi je hranu. ti znaš da rabin mora potpuno da se preda verskom životu zajednice. Bento. mitoloških..” . ponovo te pitam. Bento je nastavio. Hajde da podelimo jevrejski obrok. ljut ili uopšte svestan naših težnji.. I molim te.to jest. „Još jednom te uveravam da kao i ti . Franko. koji je zadovoljan. i dve jabuke. političkih tekstova koje je prikupio Ezra pre dve hiljade godina?” „Sasvim.i ja osuđujem iracionalnosti u našoj religiji.E. ne možeš da ručaš sa mnom?” . Kad je otišla. vodim mnoge službe u sinagogi . Bento? Ja sam rabin. Budući da sam u svojoj zajednici rabin.” Dok je on odmotavao dimljenu haringu.DECEMBAR 1666 Bento je.to je imperativ . uzeo gutljaj vode i zamislio se na trenutak.jednako kao ti Bento . Boli me kad vidim da se čovek takvog uma poslušno povinuje proizvoljnim zakonima. Ti se slažeš da ne postoji natprirodni Bog koji ima želje. U stvari. molitvi.” „I slažeš se da je čitava Tora .A ja sam zbunjeni filozof. postavlja zahteve. zašto se pridržavaš košera? Kako možeš da isključiš razum? Ja ne mogu. i ja želim da promenim našu veru.” ..I govoriš da ćeš stvoriti jedan novi prosvećeni judaizam?” „Tome se nadam.I zato poštuješ i sve druge zakone i obredne rituale?” „Poštujem Šabat. imajući u vidu ono što se tebi dogodilo. molim se pred obroke i.” „Ali zbog zakona za koje znaš da su čista izmišljotina. naravno. Isto kao i ti. zaprepašćeno odmahujući glavom. ali za razliku od tebe mislim da ona mora da se menja iznutra. preklinjem te. do nedavno sam ih vodio. „Ko šer! Ti se pridržavaš koše„Naravno! Šta si mislio. Ne zaboravi da sam se pozivao na razum kad sam kongregaciji govorio o lažnom Mesiji. „Ali. „Porodica koju sam posetio u Hagu.” Bosnaunited 219 . u tome nisi u pravu.da se svaki Jevrejin na svetu u mom domu oseća kao kod kuće i da može da jede kod mene.” .uključujući Levitske zakone Halaha i sva tajanstvena pravila ishrane .. zaključio sam da samo iznutra i može da se promeni. hleb.zbirka teoloških. pravnih. a to podrazumeva i poštovanje košera. sir. prišao domaćici i promrmljao na holandskom da oni ipak neće ručati. Franko.zdls Poglavlje 33 VORBURG .. uzviknuo je. Moraju me smatrati jednim od njih. Ako hoću istinski da menjam judaizam i da promenim stavove svoje kongregacije prema natprirodnom. neophodno je .” Franko je progutao zalogaj haringe. onda prvo moram da pridobijem njeno poverenje. pa i samog našeg postojanja?” „Potpuno se slažem. vezujem tefilin..

„to radiš samo zato da bi pridobio poverenje ljudi?” Franko je na trenutak oklevao. objasni mi: kako možeš. niti bilo šta slično. svoje izdvojenosti. Često se. Slušao sam obred i osećao prijatnu toplinu i neku čudnu pripadnost toj zajednici. dogodi da zanemarim sadržaj reči i prepustim se ritualu i prijatnim osećanjima koja me preplave. iste melodije. Bilo bi nepošteno reći tako. i ne osećam nikakvu potrebu za utapanjem u zajednicu. U to sam uveren. osećam se sigurnim. povezujem se sa prošlošću. „Doživeo sam to. Ali ne sada. Ta misao mi pruža nešto neprocenjivo . Pevanje me inspiriše i prožima zanosom. Pijutim .” „Ali Bento. „Ne samo zbog toga. mislim na svoje pretke koji su dve hiljade godina izgovarali iste stihove. Ali onda. da Bento. Franko.” „Vidiš”. „upravo u tome se suštinski razlikujemo. nikada nisi doživeo tako nešto?” „Siguran sam da jesam.I”. dan pre našeg poslednjeg susreta. usuđujem se to da kažem. sada je konačno bol zbog izopštenja nestao. pevali iste molitve. Zar ti. svih pijutima. čak i da je to samo porodica? Kako drugačije možemo da preživimo? Zar ti nimalo ne uživaš u zajednici? Zar ne osećaš da pripadaš negde?” Bento je počeo da vrti glavom. vrlo čudno. Franko je uhvatio Benta za ruku. pojeo sam ga. dala mi je hleb. i oni su me toplo prozdravili. na primer. Ne znam zašto mi se njeno ime tako urezalo u sećanje. i čim sam odrastao dovoljn o da ispitujem stvarno značenje Tore. dok obavljam obredne dužnosti. prekinuo ga je Bento. Za razliku od tebe. a jedna starija žena po imenu Rifka. strahu. sjedinjenost sa drugima. Meni je to potrebno. kako uspevaš da živiš u takvoj usamljenosti? Ti po prirodi nisi hladan. Nisam već godinama.. pridružio im se. toplo osećanje nostalgije je izbledelo. 66 Bosnaunited 220 .napevi dodati starim tekstovima molitvi kako bi se pomoću njih izrazila snažna osećanja i težnje ka jedinstvu naroda. u čemu je prednost tih osećanja? U čemu je prednost udaljavanja od istinskog razumevanja? Udaljavanja od istinske spoznaje Boga?” „Prednost? Recimo opstanak? Zar ljudi nisu oduvek živeli u nekoj vrsti zajednice. Na putu za Amsterdam video sam grupu eškenaskih Jevreja pri Tašlih obredu. Bio sam na deregliji ali sam brzo iskočio. što je ogromna uteha. Bento. osećam da tu pripadam i da sam na neki način sjedinjen sa svojim narodom. I neobično mi je prijao.zdls . Moj um je uvek na oprezu. Uzmi nostalgiju. U tim trenucima gubim osećaj sopstvene važnosti. Lagano.kako to da opišem? . Umesto da bacim Rifkin hleb u vodu. ja nisam u stanju da ne obraćam pažnju na značenje reči. jer kad god smo zajedno. vrlo mali deo neprekinutog trajanja zajednice. „Ali ima nešto još važnije”. Ima nekih osećanja koja zaslužuju jednak status kao i razum. kao i u uspesima i pobedama. I volim poetiku psalma. kad sam bio mlad. Smatra se da oni otkrivaju jevrejsko srce pred Bogom i sva njegova raspoloženja: u pokajanju. Kad držim molitve. No. moja veza sa zajednicom je počela da bledi. ali se brzo zaustavio. Ja se ne slažem s tim da sva osećanja moraju biti podređena razumu. aliteracije i veoma me potresa patos s kojim se govori o starenju i suočavanju sa smrću. „Kad čitam i pevam hebrejske napeve zajedno sa kongregacijom. i o žudnji za spasenjem. i postajem deo. svojim ocem i dedom i. Pretpostavljam i svima. nastavio je Franko. Saznanje da svi delimo isto očajanje i iste žudnje ispunjava me ljubavlju prema svakom čoveku.” „Ali. ne držiš se na odstojanju.povezanost. kad sam nastavio svojim putem. Čitav taj doživljaj bio je još jedno podsećanje na to da me je herem pogodio više nego što sam mislio. 66 Volim ritam.

sa stanovišta večnosti. Drugim rečima. „da bismo što više razumeli. Postoji vreme kad patim zbog nje. pokreće sva čovekova nastojanja.razlika između ljudi koji se okupljaju da bi zajedno osetili toplinu i sigurnost. ali odakle početi ? Krenuću od onoga što je i meni bila polazna tačka .i da sve posmatram iz apsolutno odgovarajuće i istinske perspektive. jer je stvarno biće Boga misterija iznad i izvan promišljanja. A kad se to dogodi. moramo da prevaziđemo prepreke saznanju. Jesam li jasan?” „Za sada. A ukoliko i drugi dostignu tu perspektivu. težnja da opstane i razvija se. nasuprot onima koji međusobno dele radost prosvećene spoznaje Prirode ili Boga. shvataš li da postoji razlika . Dakle. „Eto. Šta je s tim?” „Strpi se. Kažem ‘nešto’. želimo svima ono što želimo sebi i postupamo visoko moralno. Kao što znaš. „Franko. izgledaš potpuno smeteno. i ja težim da istrajem u svom biću. ko zna . moja esencija? Šta je to što me čini onim što jesam? Šta dovodi do toga da sam upravo ova osoba a ne neka druga? Kad razmišljam o biću.” „Da. ne zamišljam ja čoveka kao usamljeno biće. koju ja smatram najvažnijom?” „Ali. Pitao si o mojoj usamljenosti. I veoma žalim što nemam priliku da s tobom razgovaram o svojim idejama. zajednice.tojest. isto koliko i sa svoje strane.” Franko je zbunjeno odmahnuo glavom. Molim te. koliko iz odsustva odvojenosti. sopstvenu vezanost za sebe samog . voleo bih.” Bento je zastao. Kao što sam rekao. i budući da smo mi samo konačna bića. Znam da među nama postoji ljubav.zdls osećam tako snažnu povezanost . Hteo si da objasniš gubitak odvojenosti.” „Znači. Kad u tome uspem. Zar nisu povezanost i odsustvo odvojenosti isto?” „Postoji jedna suptilna ali suštinska razlika. u samoj osnovi mog razmišljanja je ideja da samo pomoću logike možemo u potpunosti da dokučimo nešto od suštine Prirode ili Boga.” „Stoga”. mi postajemo jedni drugima prijatelji.” „Izgubio sam se. Pokušaću da objasnim. tek si počeo. počeo si od usamlj ene individue a ne od onoga što je na suprotnom polu. Reč je samo o tome da iz drugačij e perspektive gledam na ideju povezivanja. moramo pokušati da sagledamo ovaj svet sub specie aeternitatis .” Bosnaunited 221 . Tragam za iskustvom radosti koje ne proizilazi toliko iz povezanosti.ovo će nam možda biti poslednja prilika za to.” „Bento. koje proističu iz naše vezanosti za vlastito biće. Rekao bih da ovaj conatus. „Usamljenost. Prvo moram da ti objasnim odakle to. nastavio je Bento. Kaži mi barem u kom pravcu razmišljaš. i ja osećam i brižljivo čuvam tu ljubav. da bih sagledao svet sub specie aeternitatis najpre moram da odbacim vlastiti identitet . a ja te već ne razumem.” „Da. nastupa potpuna smirenost i ne postoji događaj koji me brine. uključujući i moju smrt. Bog je beskonačan.šta sam ja? Šta je moja srž. Dok pokušavam da ih razjasnim. a onda skrenuo pogled. naše razumevanje je ograničeno. jedna fundamentalna istina mi se čini sama po sebi očiglednom: kao sve što je živo.” Bento se zagledao u Frankove oči samo na čas. često zamišljam kako raspravljamo o njima.sa tvoje. pričaj mi sad o tim idejama. šta god da je u pitanju. Sad dolazi. To blaženo i radosno iskustvo je stoga posledica odsustva odvojenosti a ne povezivanja. prestajem da doživljavam granice između sebe i drugih.

paradoksalno. i Henri Oldenburg. verovatno si u pravu. Pomuti mi se u glavi na samu pomisao. Mislim da je razlog praznoverja u svim 67 Holandski državni sekretar. Naprotiv. Pa ipak. i dalje zbunjen. koje se nezavisno pojavljuju u različitim delovima sveta. I svaka religija. kasnije i drugima pomoći da to shvate. oni su oštro suprotstavljeni. Bento. koriste obred i muziku i razvijaju mitologiju punu priča o čudima. Ne očekujem da moje ideje čitaju i razumeju nespremni umovi. ali nije lako jer nikad nisam imao takvo iskustvo. liče jedna na drugu?” „Šta hoćeš da kažeš?” „Ako su obred. a ipak. Pošto nam je svima zajednička sposobnost racionalnog mišljenja. više uviđam da sve religije. ne sumnjam da bi naša težnja za razumevanjem bila mnogo veća. Deci trebaju stvari koje odraslima ne trebaju. među onima s kojima se dopisujem. a onda je Bento dodao. bile one religijske. pa i praznoverje tako duboko usađeni u samu prirodu ljudskih bića.tako hladno.” Obojica su uronuli u tišinu. i nadam se samo da će neki od onih koji shvate isto što i ja. Bento. shvataš li sad zašto se protivim čitanju i izgovaranju reči i molitvi bez obaziranja na njihov sadržaj? Taj unutrašnji rascep ne može biti dobar za zdravlje tvog uma. ili bilo ko drugi ko nema um poput tvog i tvoju širinu i dubinu. Što više čitam. Sve izuzetne stvari je onoliko teško dosegnuti koliko se retko javljaju. ja uistinu imam zajednicu kolegijanata i drugih filozofa koji čitaju i razumeju moje reči. „Usamljenički. Bento. ritual. Ne verujem da obred može da koegzistira sa budnim mislećim umom. Na primer. U stvari. Bosnaunited 222 . ubrzo posle Spinozine ekskomunikacije. Ali ako misliš da moji radovi možda nikada neće biti štampani za širu publiku. sekretar Britanskog kraljevskog društva. bojim se da je ta vrsta raja bar hiljadu godina daleko. kulturne ili nacionalne. Ja ne zagovaram. Ostati bez sopstvenog identiteta . bio sposoban da u potpunosti dokuči ove ideje.” „Ja ih ne tražim.” „Bento. i njima bih savetovao da ne čitaju moja dela. Sasvim je moguće da će ove ideje morati da sačekaju tih hiljadu godina. To hoću da kažem. obećava večni život pod uslovom da čovek poštuje propisana pravila. rekao. doneo je dekret na osnovu kojeg je na holandskim univerzitetima filozofija odvojena od teologije. podstiču osećaj zajedništva.zdls Franko je. premda je istina i da mi mnogi od njih često pišu tražeči dodatna razjašnjenja. Prosvećeni egoizam vodi uzajamnoj koristi. ako bismo nas dvojica mogli svakog dana da raspravljamo o tome. ako sam razumeo tvoju misao. jeste tako. „Pokušavam da te razumem. onda je možda opravdano zaključiti da ih mi sami tražimo. Čovek od pre dve hiljade godina je tražio nešto što današnji čovek ne traži. A pitam se i da li bih ja. za filozofske umove.to znači istovremeno biti odvojen od nečega i deo nečega.teško je to zamisliti. sankcionišući time stav o razdvojenosti razuma i vere. I izgleda mi tako usamljenički . Zar nije neverovatno koliko religije. Ali kad su u pitanju ljudi od razuma. s obzirom na sve što sam rekao o tome koliko se oslanjam na razum. ta ideja može povezati ljude . Pišem na latinskom. mnogi će biti zbunjeni ili uzdrmani. naš uvaženi domaćin. Po mom uverenju. trenutno su Johan de Vit 67. Zvuči paradoksalno kad se kaže da su ljudi najkorisniji jedni drugima ukoliko svako od njih sledi ono što je za njega najbolje. bez izuzetka.” „Ne mislim da je obred opasan. bez izuzetka.” „Nema sumnje da to zahteva trud. „Dakle. niti uzdižem samoću. a da sam poslednje dve godine proučavao i islam. Sećaš se da sam bio indoktriniran verovanjima i ritualima i katolicizma i judaizma. istinski ovozemaljski raj će nastati onda kad naša posvećenost spoznaji Prirode ili Boga zameni sve druge veze.

a ipak.čemu služi objašnjenje?” „Objašnjenje umiruje. Drevni čovek je hteo da opstane.” Franko je uzeo poslednji zalogaj jabuke. ne bih rekao da se u tome ne slažemo.takođe si imao više razumevanja za tog jevrejskog zlikovca nego za stanovišta moje žene. ravni i geometrijska tela. Tako je bilo s Rabi Morterom. učitelju.I šta još? Nastavi.” „Bento. Promena vekovnog načina razmišljanja je spor proces.objašnjenja. kontrole. bio je bespomoćan pred mnogim stvarima u svom okruženju. strasno si reagovao na Rabi Aboaba i one koji su odlučili da prihvate novog Mesij u. to je istina. „Da. ukoliko je sve što se dešava uzrokovano natprirodnim. samo nam se metode razlikuju. Zgrozio sam se maločas kad si opisivao kako je potpirivao verovanja u Šabetaja Cvija.. Ne možeš sve odjednom da uradiš. Je V tako?” Usledila je još jedna potvrda. i moramo razumeti da se sve što se događa nužno događa’. ali sam siguran i da veliki deo te sporosti proističe iz upornosti sa kojom se stari rabini i sveštenici drže vlasti.” „Siguran sam da si u pravu.” „Idemo dalje .” „Rekao si da moramo da se oslobodimo robovanja strastima. Franko. „Hajde onda da pokušamo da primenimo upravo to načelo na tvoje prekore upućene Rabi Aboabu i lakovernim sledbenicima Šabetaja Cvija? I mojoj ženi Sari?” Bento je delovao zbunjeno. Čak i kad se sprovodi iznutra. namrštio se i upitao. „Mislim da ću saznati nešto o sebi. bez izuzetka’kazao si. Jesam li u pravu?” „Pamćenje ti je besprekorno.. plašio se smrti. moja poslastica! Nema ničeg boljeg od toga.” Bento se zavalio i podupro leđa jastukom. promena mora biti lagana. „Kuda nas to vodiš. jesi li raspoložen za primedbu ‘a la Franko’?” „Ah. Franko?” „Tražim da svoje razumsko oruđe usmeriš ka sopstvenim osećanjima. ili barem iluziju. Kako Jevreji mogu da veruju u takvu glupost? Čini se da je nemoguće preceniti njihovu sklonost ka iracionalnom. „Bento. Iako si potpuno opros tio čoveku koji je pokušao da te ubije.” Bosnaunited 223 .” Bento je klimnuo glavom. Sećaš li se šta si mi rekao kad sam bio onako razjaren zbog napada.zdls tim kulturama to što je drevnog čoveka užasavala neobjašnjiva ćudljivost postojanja.” „Jednom si mi rekao da ljudska osećanja mogu da se shvate naprosto kao linije. sa svakim treptajem oka rađa se jedna budala. Nedostajalo mu je znanje za ono što mu je bilo najpotrebnije . Ono ublažava agoniju neizvesnosti. ovog puta uzdržanije. Zar nije tako?” Bento je ponovo klimnuo. a objašnjenje mu je pružalo osećaj. tvoje strasti su danas u nekoliko navrata izbile na površinu.natrpirodno . pa ipak me užasava ta pomama za Cvijem. Bento . možda ipak postoji način da se to natprirodno umilostivi. ‘Sve. Čekaj da se namestim. Zaključio je da. Negde u ovom svetu. svaka stvar.. ‘ima svoj uzrok. “ . I u tim drevnim vremenima dograbio je jedinu dostupnu formu objašnjenja . a tako je i danas sa Rabi Aboabom. Čitavu mladost sam proživeo među praznovernima.pomoću molitvi i žrtvovanja i zakona košera i. „Nastavi.

Uzmimo.poput Kleopatre u Egiptu. „Kad bolje razmislim.” „Ja nisam iznenađen ili zbunjen lakovernošću marana. Rabi Aboabu.” „Aha. a da drugačije reagujemo na njih. Nismo li i mi iz prve ruke iskusili prisilno preobraćenje? Štaviše. A ja. Citiraću tvoje reči. Mi marani smo. „Oni nužno veruju u mesiju. Primetio sam da se tvoj bes i zlovoljne optužbe javljaju samo kad je razum ugrožen.” Bento se osmehnuo. zar se nismo u katoličkoj indoktrinaciji neprestano suočavali sa idejom Isusa kao čoveka koji je bio više od običnog čoveka. imam nešto da kažem o izvorima i njihovog i tvog ponašanja. običnih ljudi.zdls „Hvala. naravno. bio je još jedan trenutak u kojem sam video da se u tebi bude strasti: onda kad smo pričali o mestu i pravima žene. Bento. Elizabete u Engleskoj. Mislim da tvojim argumentima u prilog inferiornosti ženske inteligencij e nedostaje uobičajena strogost. na primer. I ta tvoja strastvena kritika.” „Baš tako. Na primer. “ Bosnaunited 224 . tvrdio si da žene nisu učestvovale u vlasti.. Nije moglo biti drugačije. i njihova lakovernost su takode nužne.A zašto je tvoj vid oštriji od njegovog? „Baš kao što si maločas i sam rekao: tvoje vlastito ja ti stoji na putu i ometa uvide. Izabele u Španiji i. pažljivo birajući reči. „Zatvorenik ne može osloboditi samog sebe.” „Tačno. Hajde da primenimo danas istu logiku.” „Pre svega.’ Je li tačno?” „Sasvim. podložni mesijanskoj ideji! Uostalom. Shvataš li koliko će mi nedostaju razgovori s tobom! Pomažeš mi da uočim svoje neoslobođene oblasti. taj da razum pretvorimo u strast. U pravu si: ono što sam rekao o Šabetaju Cviju. mislim da možda znam na šta ciljaš .I razum i sloboda”. i lakovernim budalama nije u skladu s razumom. dodao je Bento. zanimljivo je da smo ti i ja svedoci istih događaja. Hoćeš da kažeš da ja mogu da oslobodim druge ali ne i sebe samog?” „Baš tako. marani nisu ljuti zbog toga što je Šabetaj Cvi pod pritiskom prihvatio drugu veru.” . Sećaš se pouke talmudske priče o Rabi Johananu?” Bento je klimnuo glavom..” „Jednom si mi kazao da je razum nemoćan pred strašću i da je jedini način na koji se možemo osloboditi strasti.. ‘Naš um je zaslužan što je to tako. Mnogo toga još moram da uradim da bih kontrolisao svoje strasti.” „Znaš da ne mogu da odbijem taj poziv kad u isto vreme tvrdim da je posvećenost razumu moj raison d’etre. grube komentare o lakovernim budalama u Amsterdamu obuzetim lažnim mesijom. Franko. naravno. tačno i tačno. i koji je poslat na Zemlju s misijom našeg spasenja? I. mnogi od nas su imali lično iskustvo ponovnog preobraćenja u neke bolje Jevreje.. . Možda ja mogu da uočim neke stvari o Bentu Spinozi koje on sam ne može. Slobodan čovek ne remeti svoj mir takvim osećanjima prezira i ogorčenja. Franko je neko vreme oklevao. i tako zanemario postojanje moćnih kraljica .” „Dobro.” „Je l’? Kaži.” Franko je sada govorio slobodnije i sa više ubeđenja.da sam toliko preobrazio razum da se povremeno ne razlikuje od nerazuma.

A tu je i Klara Marija. da me ne bi pogrešno razumeo. dok planiram budućnost. a ja iznutra. ta iskustva bila turobna: majka ti je umrla kad si bio mali.takođe su umrle. nikada nisam čuo da pominješ bilo kakvo pozitivno iskustvo sa nekom ženom. jedina žena koju si voleo. Franko . zamišljam te kao oca. i pretpostavljam da su tvoji stavovi prema ženama nužno negativni zbog prethodnih iskustava koja si imao sa njima. Ako izuzmemo nju. ponoviću još jednom: moja namera nije da menjam judaizam. „Da. Prvo.” Bosnaunited 225 . a onda kazao. I zar nema ironije u tome da se. A sve će to biti prožeto duhom mog prijatelja Baruha Spinoze.” Bento je obrisao suzu koja mu je klizila niz obraz. pa tako i judaizam. Da li te zanima?” „Trebalo bi. ali ne i da im robujemo. ali u službi povezivanja i moralnog života. kako si mi pričao. a sada i sa ženom i ćerkom.” Bento je pogledao na sat. upravo tako. Cela zajednica zna kako te je druga sestra. i koja te je povredila izabravši drugoga.ali. slažemo se ako veruješ da obrede treba da koristimo onoliko koliko iziskuje onaj deo naše prirode kojem su još uvek potrebni.i dereglija će uskoro biti ovde. Zbog toga što su. „Jasno je da su nam stavovi o ženama vrlo različiti i mislim da imam jedno objašnjenje uzročnog lanca. mi ćemo poštovati jevrejski zakon.skoro je dva sata . I.” „Svejedno ću ti reći . ali vreme nam je danas dragoceno i ne možemo se baviti svim temama. vreme je. „Nadam se da ću stvoriti drugačiji judaizam. „Avaj. iako ti pokušavaš da promeniš judaizam spolja.” „Onda mi dopusti samo još jedan komentar i preći ćemo na te druge teme. a onda i maćeha . i mojim koji nesumnjivo dolazi?” „Slažem se sa drugim delom . Voleo bih i da čujem nešto više o tvojoj viziji novog judaizma koji se nadaš da ćeš izgraditi. Ja se nadam da će suštinska posvećenost razumu iskoreniti sve religije.tvojim koji se već dogodio.” Ne čekajući odgovor Franko je odmah nastavio. grubo odbacila.” Bento je ćutao. „Pređimo sad na druge teme. Čuo sam da je podnosila tužbu sudu i osporavala očev testament kako ti ne bi nasledio njegovo imanje. a i one koje su je zamenjivale . Nisam siguran. Nisam ni najmanje raspoložen da se sada bavim pitanjem žena.vrlo kratko.” Znali su da im vreme ističe i Franko je govorio brzo. Nameravam da zadržim verske službe u kojima se ne poziva na natprirodno i koje počivaju na humanosti koja nam je svima zajednička. ima nešto što sam propustio da ti kažem koliko se divim tvojoj hrabrosti da istupiš pred kongregaciju i pozoveš je na umerenost.zdls „Da.” „Upravo je to moj stav. Mislim da to proističe iz našeg različitog iskustva sa ženama. Rebeka. Ja oduvek imam vrlo nežan odnos sa majkom. i da iz Tore i Talmuda crpem mudrost koja vodi životu okrenutom ljubavi i moralu. ne zato što je to božanski nalog. Čini mi se da sam maločas skrenuo razgovor s te teme. da. San mi je da izgradim sinagogu u koju bi ti rado poslao svog sina.starija sestra.to su ideje vođene razumom. a ne strašću. klimao glavom neko vreme polako pokušavajući da svari Frankove reči. ali nisam baš voljan da slušam o tome.da je ironija što se obojica sučavamo sa heremom . Nekad.” „Hoćeš li makar priznati da je to još jedna oblast kojom treba da se pozabaviš u budućnosti?” „Možda. Hajde da se vratimo razumu i slobodi. obojica suočavamo sa heremom . zasnovan na međusobnoj ljubavi i na zajedničkoj tradiciji. Tvoje javno suprotstvaljanje Rabi Aboabu zasnovano je na onome što ja zovem ‘adekvatnim’ idejama .

Ladar je otkačio vezove. tako je njegov herem postajao jasnij i. konji su zategli užad i trekshojt se udaljio od doka.zdls Dok su išli ka pristaništu. kad više nije bilo ni traga od Franka.” Franko se ukrcao.ta knjiga koju nameravaš da pišeš o svojoj kritici Biblije?” „Da?” „Raduje me što ćeš je napisati. Bento je polako krenuo sa doka. ali molim te prijatelju. ne za našeg života. Bento je dugo gledao za dereglijom. Ne potpisuj je. poslednje što moram da ti kažem . „Ima još jedna stvar. budi oprezan. nazad u zagrljaj samoće. ali ljudi to neće primati razumom. Ja verujem u ono što govoriš. Kako je ona iščezavala na horizontu. Konačno. Bosnaunited 226 . Franko je rekao. Ne sada.

oslobodio se okova uznemirujućih strasti i smireno se suočio sa krajem svog života.to je ono što je Spinoza želeo i našao u Hagu. njegovom ženom i njihovo sedmoro dece. iz godine u godinu. februara 1677. a na kraju u još jeftinijoj . koji je savetovao gospođi Van der Spajk da skuva kokošku i nahrani Spinozu hranljivorn čorbom sa povrćem. Van der Spajk je ispunio Spinozinu želju: čvrsto je uvezao sto. Ipak. Zbog kašlja koji se nikako nije smirivao. njegova Posthumna dela (koja su sadržala Etiku. sa impresumom izmišljenih izdavača iz izmišljenih gradova. ali kad su se posle dva sata vratili. i uz navođenje fiktivnog izdavača i grada. ali verovatnije je da je imao tuberkulozu.samačkoj sobi u kući Henrika van der Spajka. i ovoga puta bez autorovog imena. Uprkos tome. Spinoza je živeo vlastitu filozofiju: postigao je amor dei intellectualis. Bentovi prijatelji su se odmah dali na posao da prirede rukopise i pisma za objavljivanje. uz optužbe za vulgarno bogohuljenje i ateističke stavove. nedovršeni Tractatuspoliticus i De Intellectus Emendatione. osim mnogih koji ga poštuju i pozivaju se na njega. uklonili su sve lično iz pisama. vidno je bio sve slabiji. radeći na Etici i bruseći sočiva. Spinozina sestra Rebeka. a u njegovim zaključanim fiokama bili su Etika i drugi vredni neobjavljeni rukopisi i prepiska. tajno su kružile brojne kopije. Porodica je popodne otišla u crkvu. kad mu je bilo 38 godina. kao i Sažetu gramatiku hebrejskog jezika i Traktat o dugi) objavljena su na holandskom i latinskom. Nedeljom je ponekad išao sa porodicom Spajk da sluša propoved u obližnjoj Nive kerk (Novoj crkvi). bio mrtav. osim kada bi bio isuviše obuzet pisanjem da bi napustio svoju sobu. pojavila se sa sinom Danijelom u svojstvu jedinog zakonitog Bosnaunited 227 . utovario ga na konjsku deregliju i poslao u Amsterdam. koja ga je izbegavala dvadeset i jednu godinu. izabrana Spinozina pisma. Na dan 20. Bento Spinoza je u svojoj 44. gde je proživeo ostatak života. i Bento je sledećeg jutra izgledao bolje. majstora zidnog slikarstva. osećao se toliko slabo da je pozvao doktora. godini. još uvek brojni i oni koji ga odbacuju i oštro kritikuju. taj život i smrt u spokojstvu izazvali su veliku buru koja traje do današnjih dana. Uveče bi pušio lulu i prijateljski ćaskao sa Van der Spajkom. ostavljajući samo filozofsku sadržinu. Kao što se i očekivalo. I civilne i verske vlasti ubrzo su zabranile njegovu prodaju. izazivajući često krvavi ispljuvak.zdls EPILOG Bento je završio Teološko-politički traktat 1670. pa su tako. Sto je stigao bezbedno. kao njegova majka i drugi članovi porodice. Otuda je Traktat objavljen anonimno. Nekoliko meseci kasnije. Tu je provodio dane čitajući velika dela iz svoje biblioteke. Možda mu je udisanje staklene prašine tokom optičarskog rada oštetilo pluća. Sledeći Spinozina uputstva. holandska država je ubrzo zabranila knjigu zvaničnim ukazom. što mu se u poslednjim danima života često događalo. Nekoliko meseci posle Spinozine smrti. Spokojan život . Premda nije napisao testament. najpre u iznajmljenoj skromnoj sobi u potkrovlju kuće udovice Van der Verve. Čim se pročula vest o njegovoj smrti. ostavio je instrukcije stanodavcu da u slučaju njegove smrti otpremi radni sto i sve što je u stolu njegovom izdavaču Riuvercu u Amsterdam. Ona je sledila uputstva. Izdavač je dobro predvideo da će to biti zapaljivo štivo. Spinoza se iz Vorburga preselio u Hag.

Georg Rozental je uspeo da prikupi 110 od 151 knjige iz Spinozine originalne zbirke. Spinoza je. Jozef Klausner. Čak su i katolici koji su u protestantskoj Holandiji bili omraženiji od Jevreja. poznati istoričar i kasnije kandidat na prvim izraelskim predsedničkim izborima. održao je govor na Bosnaunited 228 . Na kraju je pristao na mali godišnji prihod od tri stotine guldena. veka. Spinoza je bio sahranjen pod kamenom pločom u okviru Nive kerk. koji je umro deset godina ranije. postavljena spomen ploča. koji su želeli ponovo da istaknu Spinozino jevrejstvo. troškove sahrane. naravno. otprilike u isto vreme kada je otkrivena ova ploča.) Po običaju. Bento je odbio uz obrazloženje da bi to bilo nepravedno prema Simonovoj porodici i da bi mu. Međutim. Komemoraciji je prisustvovala i nekolicina jevrejskih entuzijasta iz Palestine. 1667. holandski industrijalac. međutim. i taj na novčanici bio je zasnovan na šturim opisima iz različitih tekstova. veka. ponudio je Bentu u nasleđe svu svoju imovinu. Godine 1900. štaviše. to nisu bile one iste knjige koje je Spinoza držao u rukama. dobijena suma nije bila dovoljna da pokrije račune. u dvorištu Nive kerke je 1927.) Prodaju Spinozine imovine vodio je Van den Hove. Rebeka se zvanično odrekla svih prava na imovinu i ponovo nestala iz istorije. verovatno nakon deset godina. rekavši da je više nego što mu je potrebno. Uložen je veliki trud da se kupe ista izdanja sa istim datumima i gradovima objavljivanja ali. iskoristio je beležnikov popis kako bi za Spinozin muzej u Rejnsburgu ponovo prikupio filozofovu kolekciju knjiga. održana je licitacija na kojoj je prodato sve što je posedovao (uglavnom njegova biblioteka i oprema za brušenje sočiva) i zaista. Povodom dvestapedesete godišnjice Spinozine smrti.zdls naslednika. njegove kosti su izvađene i rasute po malom crkvenom dvorištu. s obzirom na njegov stav da se „verovanje da je Bog poprimio prirodu čovekovu čini protivrečnim jednako koliko bi bila i tvrdnja da je krug poprimio prirodu kvadrata”. Georg Rozental. (Simon. Uz to. Simonova porodica mu je potom ponudila godišnji prihod od pet stotina guldena. Na spomen-ploči stoji natpis na latinskom: „Ova zemlja pokriva kosti Benedikta Sp inoze nekada sahranjenog u Novoj crkvi”. (U poglavlju 32 izmislio sam scenu u kojoj Alfred Rozenberg ne zna za tu činjenicu. izdavaču i broju stranica svake knjige. Preostala Bentova dugovanja izmirio je zet njegovog prijatelja Simona de Vrea. i kada više nije bilo raspoloživog novca za održavanje. kada joj je Van der Spajk uručio spisak Spinozine imovine i obračun dugova. savestan beležnik koji je ostavio detaljan popis 151 knjige iz Spinozine biblioteke. taj novac predstavljao samo smetnju. Ipak. Da ne bi nasledila dugove. berberina i apotekara. U Palestini. verovatno premašivali vrednost njegove celokupne imovine. U liberalnoj Holandiji 17. Spinozino grobno mesto bilo je iznajmljeno na ograničeni broj godina.) Na kraju. Kao i svi Spinozini portreti. (U sledećem stoleću politika se promenila i tu su sahranjivani samo izuzetno bogati i ugledni građani. S vremenom. Osam meseci kasnije. godine. sahranjivanje neprotestanata unutar crkava nije bilo retkost. preobraćenje izgleda potpuno neuverljivo. kao i radove o Spinozinom životu i filozofiji. povremeno sahranjivani unutar crkava. poklonio je muzeju još 35 drugih knjiga objavljenih pre 17. što je mnoge navelo da pomisle kako je pred smrt prešao u hrišćanstvo. predomislila se: shvatila je da su Bentovi dugovi za prethodne stanarine. nije bilo verodostojnih portreta naslikanih za njegovog života. Holandija ga je sve više priznavala i ugled mu je porastao toliko da je njegov portret stajao na novčanici od hiljadu guldena sve do uvođenja evra 2002. sa preciznim obaveštenjima o datumu. i to odbio.

Oberberajhslajter Šimer. opisao je ovu zaplenu u svom izveštaju iz 1942.Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu . jedan od Spinozinih holandskih poštovalaca. godine konfiskovao Rozenbergov ERR. tokom jedne zvanične posete.. nalazili su se u reljefu izrađen Spinozin portret i samo jedna reč: „Caute” (oprez). Ben-Gurion je zdušno prihvatio da pomogne i kad se to pročulo u Izraelu. pokušao da sakrije biblioteku od nas. mi poručujemo. iz našeg novog svetilišta . i pozvao na odbacivanje ideje da je Spinoza bio jeretik. postavljenoj pored one iz 1927. došao je na ideju da se pored ploče iz 1927. ponudili su da poklone crni bazaltni kamen za deo spomen obeležja. komandant ERR u Holandiji.. Govor je završio rečima. Hebrejski univerzitet je objavio celokupna Spinozina dela na hebrejskom. 1956. i sadržale su izuzetno vredne rane radove od ogromne važnosti za proučavanje problema Spinoze. Neki drugi Jevreji su želeli da Ben-Gurion apeluje na amsterdamski rabinat da povuče odluku o ekskomunikaciji.zdls Hebrejskom univerzitetu u kojem je tvrdio da je jevrejski narod počinio strašan greh ekskomunicirajući Spinozu. H. „Spinozi. Dauglas.. uključujući i predstavnike vlada Holandije i Izraela. Zvaničnom otkrivanju je prisustvovalo mnogo ljudi. a ispod toga crni izraelski bazaltni kamen spojen sa pločom na kojoj stoji hebrejska reč jay (amša). i traumatizovana jevrejska zajednica je morala da brani svoje jedinstvo.” Bosnaunited 229 . Ali danas. Jevrejinu. Znajući da je Ben-Gurion. Neki Izraelci se nisu slagali sa Ben-Gurionovim pokušajem da rehabilituje Spinozu. postavi dodatno spomen obeležje. veku. I zaista. (što će kasnije postati zvanični nirnberški dokument): „Oduzete su i biblioteke Spinozinog društva u Hagu i Kuće Spinoza u Rejnsburgu. Dauglas ga je zamolio za podršku. ti si naš brat. ali je spomenik obišao tri godine kasnije.. pod lažnim izgovorom koji smo razobličili. Ben-Gurion nije bio na samom otkrivanju. što znači „Tvoj narod”.” Spinozinu biblioteku u Rejnsburgu je 1942. ali on je to odbio i napisao: „Nisam tražio da se ekskomunikacija poništi. Nije bez razloga direktor Društva Spinoza. Ortodoksni članovi Kneseta bili su toliko ljuti zbog same pomisli da Izrael odaje počast Spinozi. Njen položaj je bio ranjiv. jevrejski narod nema pravo da zauvek isključi besmrtnog Spinozu iz zajednice Izraela. Bile su zapakovane u 18 sanduka. Ti si naš brat. jer se podrazumeva da je njegova ekskomunikacija ništavna.prokletstvo je skinuto! Nedelo judaizma je time poništeno i bilo kakav da je tvoj greh prema njemu. ubrzo nakon objavljivanja ovog članka. „Teško je kriviti jevrejsku zajednicu Amsterdama u 17. Ranije u jednom članku..K. Na novoj spomen-ploči.. sa vrha planine Skopus.F. koji su Spinozu smatrali začetnikom jevrejskog humanizma. Ben-Gurion je postavio pitanje Spinozine ekskomunikacije. nađena na Spinozinom pečatnom prstenu. da su zahtevali da se Ben-Gurionu i ministarki spoljnih poslova Goldi Meir izrkene strogi ukor zato što su izraelskom ambasadoru u Holandiji naložili da prisustvuje otkrivanju spomenika. Jedna ulica u Tel Avivu nosi Spinozino ime i nema nijedne razumne osobe u ovoj zemlji koja misli da je ta ekskomunikacija još uvek na snazi. biće oprošten. ti si naš brat!” Na tristotu godišnjicu Spinozine ekskomunikacije. članovi humanističke jevrejske organizacije u Haifi. izuzetno cenio Spinozu. premijer Izraela.” Ben-Gurion je naglašavao i da je hebrejski jezik nepotpun bez Spinozinih dela.

Robert Lej. Velike Britanije. U drugom redu bile su takve eminencije kao što su admiral Denic. „diktatoru predvorja” sudilo se u odsustvu. glavni ideolog nacističkog programa ropskog rada. Pod Rozenbergovim vodstvom ERR je pokrala više od tri miliona knjiga iz hiljada biblioteka. jednog američkog vojnog lekara i jednog psihologa. Joahim fon Ribentrop. Alfred je bio u samici nirneberškog zatvora i viđao samo advokata koji je pripremao njegovu odbranu. kad su ih pre glavnog pretresa okupili pred timom tužilaca iz Sjedinjenih Američkih Država. Najzad. ali su posle samoubistva Hitlera. iako se uveliko verovalo da je ubijen kad su Rusi osvojili Berlin. ali su samo dvadeset i dva prisustvovala suđenju. u najveće skladište ratnog plena u svetskoj istoriji. Sa leve strane su bili Hans Frank. gaulajter okupirane Holandije. Alfred je sedeo drugi u prednjoj desnoj klupi. guverner-general okupirane Poljske. sedeli su Valter Funk. Artur Zajs-Inkvart. Tek 20. i feldmaršal Alfred Jodl. Martinu Bormanu. U mesecu koji je prethodio suđenju. činili pravi najuži krug. gde je mala armija knjižara i istoričara tragala za njihovim vlasnicima. voda Hitlerjugenda. Hitlerov bliski prijatelj i arhitekta . Vilhelm Frik. Do njega. Bilo je dvadeset i četiri optuženika. došao do Spinozinih knjiga i čitavu kolekciju (osim šačice primeraka) holandskim brodom Mary Roterdam otpremio u Holandiju. najzad. i Alfred Rozenberg je ušao u najuži krug. U skladu sa Bosnaunited 230 . i bile ponovo izložene u Muzeju Spinoze. Rusije i Francuske. susreo se sa ostalim nacističkim optuženicima. i na kraju klupe Julijus Štrajher. izdavač Der stirmera. zajedno sa hiljadama drugih nekatalogizovanih knjiga. Obojica su zadržali arogantno vojničko držanje. holandski arhivista. obesio se peškirom u svojoj ćelili dve nedelje ranije. izgubio je više od jedanaest kilograma i izgledao živahno i raspoloženo. predsednik Rajha posle Hitlerovog samoubistva. i Baldur fon Širah. Po završetku rata. najviši preživeli SS oficir. Izbor glavnih nacističkih ratnih zločinaca trajao je mesecima. predstavljali najpoznatije naciste. Alfredu je sigurno laknulo što nije morao da sedi pored Štrajhera koji mu je bio naročito odvratan. Dvadeset treći. novembra 1945. Na prednjoj levoj klupi bili su Gering. Optuženici su sedeli na četiri drvene klupe postavljene u dva reda a iza njih je stražarila četa naoružanih vojnika. Spinozina biblioteka je. nacisti su žurno premestili svoj plen u podzemna skladišta. Gering je bio skinut sa droga. komandant ratne mornarice i zapovednik podmorničke flote. Knjige su stigle u Rejnsburg u martu 1946. Druga dva optuženika u zadnjem redu bili su manje poznati nacistički industrijalci. Sa Alfredove desne strane nalazio se Ernst Kaltenbruner.čovek koga je Alfred mrzeo gotovo koliko i Gebelsa. Tokom narednih jedanaest meseci oni će se još 218 puta susretati u istoj prostoriji. Oni svakako nisu. sve blago iz Hungena premešteno je u centralni američki depo u Ofenbahu. Konačno je Dirk Marius Grasvinkel. zastupnik Rajha za Bohemiju i Moravsku. Gebelsa i Himlera. prvog dana suđenja. gde se i danas mogu videti. Hes. bombama zasuli Frankfurt. poslata u rudnik soli u Hungenu pored Minhena. vrhovni komandant vojske. a dvadeset četvrtom. Do njih su bili Fric Zaukel. Kada su Saveznici 1944. a zatim Albert Šper. nacistički ministar spoljnih poslova i feldmaršal Vilhelm Kajtel.zdls Ukradena rejnsburška biblioteka smeštena je u Frankfurt. koji je Rajhsbanku pretvorio u skladište zlatnih zuba i drugih dragocenosti otetih od žrtava koncentracionih logora. U mesecima pritvora koji su prethodili suđenju.

Ponekad je skicirao portrete ljudi u sudnici. Tužilački tim. u svečanoj partijskoj uniformi. smejuljio zbog činjenice da Rozenberg nije svestan da sam zakiva eksere u sopstveni kovčeg. Bosnaunited 231 . pokušao je sugestivim namigivanjem ili pretećim pogledima da preuzme kontrolu nad grupom. Rozenberg je tamo poslao svog pomoćnika Alfreda Mejera da ga zastupa. ponekad bi okretao slušalice na ruski prevod svedočenja i smejuljio se i vrteo glavom na brojne greške. zabrinut zbog Geringovog mogućeg uticaja na svedočenje drugih optuženika. Tokom procesa. Posle filma tvrdio je. ogromnim gomilama predmeta oduzetih od mrtvaca . Da li je to bila istina? Koliko je on stvarno znao o masovnim egzekucijama Jevreja u istočnoj Evropi? Šta je znao o logorima smrti? Rozenberg je tu tajnu odneo u grob. Nije ostavio pisani trag.naočara. ili u došaptavanju tokom suđenja. u njihovo slavno doba. čoveka koji je zacrtao plan razaranja Evrope. Čak je i tokom sopstvenog ispitivanja slušao ruski prevod i javno protestvovao zbog mnogih grešaka u prevođenju. Nekoliko dana u toku procesa. Ništa. odvojio ga je od ostalih. nikakav definitivan dokaz (čak se ni Hiderov potpis nikad nije pojavio na nekom dokumentu koji je povezan sa logorima). Počinjao je scenama iz Trijumfa volje. Nacistički plan. Prvo su naredili da Gering u pauzama za ručak tokom suđenja obeduje sam. Na Rozenbergovom bledom licu video se užas i on je smesta skrenuo pogled. Rozenberga je sud shvatao daleko ozbiljnije nego što su ga sami nacisti ikada shvatali. propisali najstrožije samice za sve optuženike. dok su ostali optuženici sedeli za stolovima po trojica. i tokom koje je Rajnhard Hajndrih živo opisao planove za „Konačno rešenje”. filma Leni Rifenštal u kojem Rozenberg. Alfred je. pošto je nacistička politika jasno zabranjivala bilo kakvu javnu diskusiju o njima. kao i ostali nacistički optuženici. I naravno. kao i uvek. Alfred je delovao odsutno. u sudnici je prikazivan potresan film koji su američke trupe snimile prilikom oslobađanja koncentracionih logora. Rozenberg je u svom svedočenju požurio da naglasi da je odbio da prisustvuje Vanzejskoj konferenciji u januaru 1942. krematorijumskih peći punih polusagorelih tela. dečjih cipelica.zdls svojim karakterom. pompezno drži govor. Mnogo puta sudije su ga opisivale kao vodećeg ideologa nacističke partije. na putu do sudnice. Gering. a Rozenberg niti jednom nije negirao te optužbe. ni najmanji detalj nije ispušten: čitav sud je bio zaprepašćen i revoltiran slikama gasnih komora. kompilaciju raznih nacističkih propagandnih filmova i žurnala. Hitlerov drugokomandujući. tužilaštvo je predstavilo kao dokaz četvorosatni film. odbijao da učestvuje u malo preostalih prilika za di uženj e . s druge strane. ljudske kose. brdima natrulih leševa. Alfred nije pisao o logorima u Beobahteru. da bi dodatno umanjili njegov uticaj. Sedamnaestog dana suđenja. Drugi nisu skrivali svoje antipatije prema njemu i on im je uzvraćao istom merom: te su bili ljudi koje je smatrao odgovornim za propast plemenite ideološke osnove koju su firer i on tako pažljivo oblikovali.za vreme obroka. Ali Mejer je čitav niz godina bio njegov blizak saradnik i nepojmljivo je da njih dvojica nikada nisu razgovarali o ovoj konferenciji. Moglo se pretpostaviti kako će sve Gering reagovati: podsmevao se navodnoj Rozenbergovoj važnosti u Trećem rajhu i. da apsolutno nije imao pojma o postojanju svega toga. Jedan američki kamerman zumirao je lica optuženika dok su gledali film. Dok su drugi optuženici unakrsno ispitivani. čemu su ubrzo mnogi podlegli. Alfred i optuženici su neskriveno uživali u ovom kratkom putovanju kroz vreme. A kasnije su. na kojoj su učestvovali vrhovni nacistički zvaničnici.

još uvek ne mogu da verujem da je postojala i jedna Bosnaunited 232 . Unakrsno sam ispitao Alfreda Rozenberga jutros. da je već pre četvrt veka položio teorijske temelje fašističke hitlerovske države.. glavni izdavač omiljenog Hitlerovog lista je sa 106 poena.to je veliki folirant.” Rozenberg je imao samo jednu mogućnost da se delotvorno brani . jeste tvrdnja da Rozenberg ne bi ni mrava zgazio. sudija američkog Vrhovnog suda Robert Džekson napisao je. (Julius Štrajher. birokratski pedantan.” A poslednje reči završne izjave ruskog glavnog tužioca. „Jedini dokaz koji je podnet. „Nisam video u Hitleru tiranina”. komentarisao je. bile su: „Uprkos Rozenbergovim naporima da žonglira sa istorijskim činjenicama i događajima. Bilo ga je jako teško ispitivati . i njegove naizgled beskrajne rečenice se prepliću i lepe jedna za drugu kao prekuvani špageti.to što ga njegove kolege nacisti nikad nisu uzimali za ozbiljno i što su ignorisali sva rešenja koja je predlagao za okupirane istočne teritorije. i šta god da je partija uradila tokom tih godina. on je imao tako visoko mišljenje o svojim vrednostima da nije mogao javno da prizna sopstvenu beznačajnost. autor doktrine mržnje koja je dala podsticaj uništenju Jevreja. „Upravo je Rozenberg.M. Ali. Njegovo smušeno filozofiranje je dugoj listi nacističkih strahota dodalo i dosadu. Rozenberg je svojom opširnošću.” U svojim sabranim pismima Tomas Dod. Služio sam Adolfu Hitleru lojalno. Kako je rekao jedan posmatrač u Nirnbergu „dokučiti šta je on govorio bilo bi isto kao zahvatiti šaku magle”. glavni britanski tužilac. pedantnim navođenjem detalja i složenim jezikom veoma iritirao tužioce. otkrio je svoja osećanja prema Rozenbergu: „Prošla su još dva dana. Rozenbergovih 124 poena IQ smeštalo ga je u prosek među dvadeset i jednim optuženikom.) Iako je Rozenberg uspeo da zadrži svoj uvežbani superiorni smešak. „ali kao i milioni nacionalsocijalista verovao sam mu na osnovu iskustva koje sam s njim stekao tokom četrnaestogodišnje borbe. možda zato što su advokati u Nirnebrgu imali rezultate IQ testa koji je sproveo američki psiholog. i da nema onih koji bi mogli posvedočiti da je ikada zgazio mrava. Rozenberg je majstor eufemizama. američki istražni sudija (i otac senatora Kristofera Doda). koja je tokom čitavog ovog perioda moralno iskvarila milione Nemaca.. Na kraju je ostao jedini pravi vernik. Gilbert. Zapravo mi je odvratan . Za razliku od drugih optuženika. i neverovatan licemer.” U razgovoru sa jednim drugim optuženikom još strasnije je branio Hitlera: „Ma kako često prebirao po mislima. Glavni američki tužilac. generala Rudenka. i mislim da sam dobro obavio posao. izabrao je da neodređeno vrda iz sata u sat.lažljiva bitanga kakvu nisam video. Umesto toga. rekao je Rozenberg sudu. bio ubedljivo najgori.zdls Za vreme dugog svedočenja u vlastitu odbranu. poručnik G. nije mogao da negira da je bio zvanični ideolog Nacističke partije. Za razliku od Hitlera.. više nikoga nije mogao da prevari i navede na pomisao kako su njegove misli dublje nego što to iko može da shvati. oni nisu bili opčinjeni njegovim pretenzijama na dubokoumnost. ja sam to podržavao.” Ser Dejvid Maksvel. Nikada se nije odrekao Hitlera i njegove rasističke ideologije. ideološki ih pripremajući za monstruozne zločine koje su izvršili hitlerovci. Rozenberg nikada nije uzmicao. pretvorio svoje neznabožačke teorije u praksu protiv okupiranih istočnih teritorija. taj intelektualni prvosveštenik ‘više rase’.

stražar ispred ćelije čuo je Geringa kako krklja i video ga kako se koprca u krevetu.Štrajher je uzviknuo. Ostali su proglašeni krivima po nekim ili svim tačkama optužnice. sve što je ostalo od nacističkih lidera. Treće je bilo tu za svaki slučaj. Podnožja su bila oivičena daskama kako očevici ne bi mogli da vide koprcanje obešenog nakon što bi propao kroz pod. ofarbana u crno. kako bi se otklonila svaka sumnja da su zaista bili mrtvi. u njemu su se nalazila tri drvena postolja sa vešalima. i dok su ga dvojica narednika američke vojske pridržavali sa obe strane. Egzekucije su bile zakazane u rano jutro 16. Stražari su ulazili u jednu po jednu ćeliju. da bi spalile svoje tvorce. leševi su odneti u Dahau. Tog poslepodneva svaki optuženik je saznao svoju sudbinu. Tog 16. Na uoči egzekucij a. da sakrije ovu koja mu je okončala život. ali je ostala tajna kako je Gering uspeo. Na pitanje da li želi još nešto da kaže. oktobar 1946. rasuto je u potok i ubrzo se ulilo u reku Isar koja teče kroz Minhen. prozivali osuđenika po imenu.” Dan presude bio je 1. a preostalih sedmorica na zatvorske kazne u različitom trajanju. Tribunal vas osuđuje na smrt vešanjem.” A nastavljao je da insistira i na ispravnosti svoje ideologije: „Ono što me je motivisalo poslednjih dvadesetpet godina bila je ideja da služim ne samo nemačkom narodu. gde su poslednji put potpaljene peći. u njegovim očima uokvirenim tamnim podočnjacima i zagledanim nakratko u dželata. Šaht. oktobra svakom optuženiku je po redu sedenja izrečena presuda. Kaltenbruner. Ujutro 1. Dvadeset i sedam kilograma pepela. Tihim glasom je odgovorio „Rozenberg”. Troj ica optuženih. Fon Ribentrop. Stotine takvih kapsula za samoubistvo raspodeljeno je nacističkim liderima. Jodl. Svaki od ostalih devetorice nacista dao je poslednju izjavu . i pratili ga do dvorišta u kojem su samo nekoliko dana ranije američki oficiri za bezbednost igrali košarku. Posle izricanja presude.” Deset drugih optuženika čulo je identične reči: Gering. Rozenberg je. na osnovu optužnice koja vam se stavlja na teret. Fon Ribentrop je umesto Geringa prvi prozvan za egzekuciju. uprkos višestrukim pretresima i njega lično i sve njegove imovine. Frik.u stvari. Kao sfinga. Martin Borman osuđen je na smrt u odsustvu. Pod okriljem noći. Alfred je bio šesti po redu u suočavanju sa kaznom: „Optuženi Alfred Rozenberg. ispred svake ćelije je postavljena vojna straža zadužena da kroz mali otvor na vratima iz sata u sat nadgleda zatvorenike. Ali Rozenberg je otišao u smrt ćutke. očitavala se začuđenost i žustro je odmahnuo glavom. U noći pred izvršenje smrtnih presuda. Drugi optuženici nikad nisu saznali za njegovu smrt. popeo se uz trinaest stepenika do samih vešala. Kajtel.zdls jedina slabost u karakteru tog čoveka. „Jednog dana vas će boljševici obesiti”. 15. optuženici su mogli da čuju udarce čekića dok su vešala građena u dvorištu zatvora.” Neposredno pred smrt. izrazio je i nadu da ideja nacionalsocijalizma nikada neće biti zaboravljena i „da će se ponovo roditi u novoj generaciji očeličenoj patnjom. gde je i započela ova najtužnija i najmračnija od svih priča. vezanih ruku doveden na gubilište i upitan za ime. Upravnik zatvora i lekar utrčali su u ćeliju ali je on već bio mrtav. Fon Papen i Friče bili su oslobođeni i odmah pušteni. oktobra 1946. četvrti po redu. Štrajher. Tela Geringa i preostale desetorice pogubljenih smeštena su u kovčege i fotografisana. oktobra. nego celoj Evropi . Zajs-Inkvart i Zaukel. Frank. Dvoja vešala su korišćena naizmenično. Komadići stakla u njegovim ustima bili su dokaz da je zagrizao kapsulu cijanida. Bosnaunited 233 . oktobra u 23 sata. čitavoj beloj rasi. Sud se sastao 218 puta i tokom šestonedeljnog prekida sudije su obavile dodatna većanja.

Spinozina dva stvarna rođaka poštovala su zabranu i prekinula svaki kontakt sa njim. i ja sam verno preneo zvanični tekst objave progonstva. Ništa drugo se ne zna o tim ljudima . Njegova ćerka Klara Marija. po nalogu Luja XIV. on se mogao desiti. fikcija. Franku i Jakobu. Njegov otac.a neki proučavaoci Spinoze sumnjaju u verodostojnost celog tog događaja. U stvari. na kraju pogubljen zbog umešanosti u zaveru za zbacivanje monarhije. Od malobrojnih činjenica koje se znaju o Spinozi. a koji se sudio sa Spinozom. u vreme kada je Bento odrastao. Priča o dvojici jevrejskih posetilaca. Rebeka se. Spinoza je prekinuo kontakt sa njima.što je dobrodošlo piscu romana . i naravno. nije izvesno da se on ikada bavio trgovinom na malo. Pohlepni Duarte Rodrigeš. osnovao je i vodio uspešan uvozno-izvozni posao koji je. kroz čitav roman preuzimao sam mnoge njegove reči iz tog teksta. Posle kraćeg vremena. Franka Beniteša i Fridriha Pfistera. kao preinkarnaciju Mordekaja Kaplana. Rabi Mortera je bio vodeća figura jevrejske zajednice u sedamnaestom veku i mnoga od njegovih brojnih tumačenja svetih spisa sačuvana su do danas. o kojem pišem kao o njihovom ujaku. zaista nakratko ponovo pojavila posle Spinozine smrti. bazirana je na kratkom prilogu u najranijoj Spinozinoj biografiji. Spinozine reči i ideje iskazane u raspravi sa Jakobom i Frankom u najvećoj meri su uzete iz njegovog Teološko-političkog traktata. Bosnaunited 234 . njegovo dalje prijateljstvo sa Jevrejinom Frankom je potpuno fiktivno. Spinozinog školskog druga iz Van den Endenove Akademije. Sve scene u kojima se oni pojavljuju su. energičan. Držao sam se što je moguće više istorijskih događaja. zapao u teškoće. koji su mi poslužili kao kapije za ulazak u psihu glavnih junaka. jeste stvarna istorijska ličnost. kao što sam napisao. Možda zato što je sam odabrao da bude nevidljiv. i na osnovu vlastitih profesionalnih psihijatrijskih znanja nastojao da zamislim unutrašnje svetove svojih protagonista. u pokušaju da dobije imovinu svog brata. Gabrijel se iselio na jedno karipsko ostrvo i tamo umro od žute groznice. naravno. Ipak. Zamislio sam Franka kao čoveka daleko ispred svog vremena. Spinoza kao trgovac je izmišljen. nakon čega su ga oni prijavili Rabi Morteri i jevrejskoj zajednici. najpouzdanija je njegova ekskomunikacija. Spinozin učitelj Franciskus van den Enden bio je vrlo poznat. pionira modernizacije i sekularizacije judaizma iz dvadesetog veka. koju govoto svi Spinozini biografi pominju kao zanosnu i čudesno nadarenu. Benta Spinoze i Alfreda Rozenberga. gde se pominju dva neimenovana mladića koji su naveli Spinozu na razgovor kako bi ga podstakli da otkrije svoj a jeretička gledišta. gde je. Najverovatnije je da Spinoza nikada više nije imao kontakt ni sa jednim Jevrejinom. o Spinozinom životu se vrlo malo pouzdano zna. slobodnomisleći čovek koji se kasnije preselio u Pariz.zdls IZMEĐU STVARNOSTI I FIKCIJE GDE SU ČINJENICE? Pokušao sam da napišem roman o nečemu što se moglo dogoditi. Izmislio sam dva lika. na kraju se udala za Dirka Kerkrinka. iz Etike i iz njegovih pisama. Mihael Spinoza.

U svim ostalim slučajevima. koji je napisao Rozenbergov ERR oficir (oberberajhtslajter Šimer). umetničke aspiracije. uzgred rečeno. stoji da će biblioteka pomoći nacistima da ispitaju „problem Spinoze”. godine. mogao je biti takav. Fridrihovi psihoterapijski pokušaji sa Alfredom Rozenbergom bazirani su na tome kako bih ja lično možda pristupio radu sa čovekom kao što je Rozenberg. pokušaj da se pridruži nemačkoj vojsci. brakovi. koji je konfiskovao Spinozinu biblioteku. po mom sudu. prijateljstvo sa Simonom de Vreom. Gradovi i kuće u kojima je stanovao. Šire pojedinosti potonjeg Rozenbergovog života zasnovane su na istorijskim podacima: njegova porodica. rusko iskustvo. njegov odgovor na radikalnu separaciju od svih koje je ikada upoznao. susret utroje sa Hitlerom i Hjustonom Stjuartom Čemberlenom. Deo romana koji se odnosi na 20. vek daleko je više istorijski zasnovan. Svi opisi njegovih reakcija su potpuno izmišljeni ali. On je stvarno bio dva puta hospitalizovan u Hoenlihen klinici. jer sam mnogo više podataka dobio iz Rozenbergovih govora. Uostalom. put do mesta urednika. kao što je Andre Žid rekao. i šest nedelja 1936. Ta činjenica je inspirisala zamišljeni susret adolescenta Rozenberga sa direktorom Epštajnom i her Šeferom. najzad. Fridrih Pfister je potpuno izmišljen i svi razgovori između njega i Alfreda Rozenberga su plod mašte. Fikcija je istorija koja se mogla dogoditi. veka. „Istorija je fikcija koja se dogodila. 1948. Znamo iz njegovih memoara (koje je napisao u zatvoru tokom Nirnberškog procesa) da je u šesnaestoj godini zaista bio očaran antisemitskim piscem Hjustonom Stjuartom Čemberlenom. Dr Gebhart je. zbog medicinskih eksperimenata koje je sprovodio u koncentracionim logorima. odnos sa kolegijantirna. tekstovi. godine obešen kao ratni zločinac. u dokumentu (17b-PS). zbog. u kome su opisani Rozenbergovi lični problemi (osim izmišljenog završnog pasusa u kojem se pominje Fridrih Pfister). šegrtovanje kod Ditriha Ekarta. brušenje sočiva. Ipak. Nisam mogao da nađem nijedan drugi dokaz koji bi povezivao Rozenberga i Spinozu. u skladu sa mojim razumevanjem strukture Rozenbergove ličnosti i stanja psihoterapije početkom 20. Bosnaunited 235 . obrazovanje. okolnosti njegove smrti i sahrane . psihijatrijskih razloga.zdls O Spinozinom emocionalnom odgovoru na izopštenje iz zajednice doslovno se ništa ne zna. njegovih autobiografskih beleški i opservacija drugih. Više verujem u svoj prikaz Rozenbergovog unutrašnjeg života nego Spinozinog. barem delimično. odnos sa Hitlerom. anonimno objavljivanje radova. Uprkos tome. nastojao sam tačno da opišem glavne pojedinosti iz Rozenbergovog života. njegova Nacionalna nagrada i događaji tokom suđenja u Nirnbergu.” Kako je naznačeno u Prologu. Pismo Čemberlena Hitleru citirano je doslovno.sve je to istorijski zasnovano. tri nedelje 1935. Otuda je svaki pasus koji povezuje Spinozu i Rozenberga izmišljen (uključujući i dve Rozenbergove posete Muzeju Spinoza u Rejnsburgu). Tačno sam preneo pismo dr Gebharta Hitleru. ukazi i govori su verno preneseni. Svi novinski naslovi. ovakvi razgovori Rozenberga i Pfistera mogli su da se dese. Ali to se moglo dogoditi: Rozenberg je umišljao da je filozof i nesumnjivo je znao da su mnogi veliki nemački mislioci cenili Spinozu. uloga u Minhenskom puču. bekstvo iz Estonije u Berlin a zatim u Minhen. različite funkcije u nacističkom režimu. njegova biblioteka i.

među kojima su: Stefan Alder. Imao sam veliku sreću da radim sa Danijelom Menakerom. Simona van Vijngaden-Bota i Stiven Ciperstajn. Posebno sam zahvalan filozofima Rebeki Goldstajn i Stivenu Nadleru na stručnim savetima. izuzetnim urednikom koji mi je omogućio da napišem knjigu kakvu sam želeo. Jozef Frank. Dagfin Folesdal. Veoma sam zahvalan i svojim asistentima istraživačima. koja mi je najzahteviji kritičar i stalni pomagač. Molin Lesc. Valteru Sokelu. Rudolfu Binjonu. Mojoj agentkinji. Razgovori sa Rebekom i njena izvrsna knjiga Betraying Spinoza. Den Džejkobs. koja mi je neumorno pružala podršku i davala preporuke. Danijel Edelstajn. Hans Štajner. Kejt Mek Kvin. Debora Hajden. Hans van Vijngarden. Stivenovi biografski i drugi radovi o Spinozi takođe su bili nezamenljivi. vrhunski urednik. Regina Kamerer. Pesa Lihtemberg. Rutelen Jozelson. Sandi Dijkstra. Lija Hirš. imao sam ogromnu podršku kod kuće: prvi urednik bila je moja žena. Morini Lila. Mirijam van Reijn. Miša de Vre. moj sin. i članovima Pegasus grupe pisaca. Abraham W. Džej Kaplan. Alisi fon Harten. Zahari Bejker. Lazar Flisman. Marselu Odenu. David Špigel.zdls ZAHVALNOST Veliku zahvalnost za mnoge sugestije i primedbe koje su mi uputili nakon čitanja pojedinih delova ili celog ovog teksta dugujem: Stivenu Nadleru. Karlo Štrenger. izuzetno su mi pomogli u razumevanju Spinoze. Merilin. Rebeki Goldstajn. Rabi Patricija KarlinNojman. Teo van der Verf. Aron Rodrig. Danijel Spiro. Mariani Siroker. mnoštvu velikodušnih prijatelja i kolega koji su se ljubazno odazivah na moje brojne zahteve za konsultacijama. koja je uredila prve verzije dva poglavlja. Ben Jalom. Vanu Harviju. Mojri van Dajk. dao je konačan sjaj ovom rukopisu. Kao i uvek. Ori Sokes. Evar Stranga. Rozenberg. Bosnaunited 236 . Robert Berger.