You are on page 1of 34

PRILOG

PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

1.5

Plan upravljanja otpadom

SADRAJ

1.
1.1.

UVOD ................................................................................................................................... 4
Metodoloki pristup ............................................................................................................... 4

2.

CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM .......................................................................... 6

3.
3.1.
3.1.1
3.1.2.

ZAKONSKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM ....................................................... 8


Naela, termini, i definicije upravljanja otpadom.......................................................... 12
Opta naela upravljanja otpadom....................................................................................... 12
Termini i definicije o upravljanju otpadom ......................................................................... 12

4.
3.1.
3.2.
3.3.

KRATAK OPIS LOKACIJE POSTROJENJA ............................................................. 13


Opis makrolokacije .............................................................................................................. 13
Opis mikrolokacije .............................................................................................................. 15
Usklaenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom ............................ 16

5.

TEHNIKO-TEHNOLOKI OPIS POSTROJENJA .................................................. 17

6.
6.1.
6.2.
6.2.1.
5.2.2.
5.2.3.
5.2.4.
5.2.5.

ANALIZA POSTOJEE PRAKSE UPRAVLJANJA OTPADOM ............................ 20


Identifikacija nastajanja otpada u postrojenju ..................................................................... 21
Postupanje sa otpadom u postrojenju .................................................................................. 23
Karakterizacija otpada ........................................................................................................ 23
Ispitivanje otpada ................................................................................................................ 23
Klasifikacija otpada............................................................................................................. 24
Sakupljanje, odlaganje i privremeno skladitenje otpada ................................................... 25
Otprema otpada ................................................................................................................... 25

7.

TEHNIKO TEHNOLOKE MERE KOJE SE PREDUZIMAJU NA


POBOLJANJE SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM ......................................... 27
Izbor sirovina i repromaterijala ........................................................................................... 27
Upravljanje tehnolokim procesom ..................................................................................... 27
Plan lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada ...................... 27
Identifikacija, obeleavanje i uvanje otpada ...................................................................... 29

7.1.
7.2.
7.3.
7.4.

2/34

Plan upravljanja otpadom

8.
8.1.
8.2.
8.2.1.
8.2.2.
8.3.
8.3.1.
8.3.2.
8.4.
8.5.
8.6.
8.7.
8.8.

ORGANIZACIONE MERE KOJESE PREDUZIMAJU NA


POBOLJANJU SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM ......................................... 30
Imenovanje lica odgovornog za upravljanje otpadom......................................................... 30
Izvetavanje o kretanjima otpada ........................................................................................ 30
Interno izvetavanje o kretanju otpada ............................................................................... 30
Eksterno izvetavanje o kretanjima otpada ......................................................................... 30
Primena najboljih dostupnih tehnika ................................................................................... 31
Prikaz usaglaenosti Keramika Kanjia sa BAT zahtevima koji se odnose na
otpad .................................................................................................................................... 31
Program mera za prilagoavanje BAT zahtevima .............................................................. 31
Mere zatite zdravlja i bezbednosti na radu ........................................................................ 32
Mere zatite od poara ......................................................................................................... 32
Mere za ureenje privremenog skladita za opasan otpad .................................................. 32
Mere za ureenje privremenih skladita otpadne ambalae i komunalnog otpada ............ 33
Predlog mera za uspostavljanje integrisanih sistema upravljanja kvalitetom i
zatitom ivotne sredine i bezbednosti na radu ................................................................... 33

PRILOZI ............................................................................................................................ 34

9.1.

Dokumentacija koja prati otpad ...................................................................................... 34

Model Ugovora o zbrinjavanju opasnog i neopasnog otpada

Model ugovora o preuzimanju ambalanog otpada

Obrazac DEO 1-Dnevna evidencija o otpadu proizvoaa otpada

Obrazac GIO 1 - Godinji izvetaj o otpadu proizvoaa otpada

Dokument o kretanju otpada - uputstvo za popunjavanje

Dokument o kretanju opasnog otpada - uputstvo za popunjavanje

3/34

Plan upravljanja otpadom

1.

UVOD

Upravljanje otpadom u okviru sistema zatite ivotne sredine podrazumeva kontrolisani nastanak,
prikupljanje, skladitenje, transport, tretman, reciklau, korienje i odlaganje otpada. Projektovanje
sistema upravljanja otpadom u preduzeu Keramika Kanjia d.o.o zavisi od vie faktora, a pre
svega od njegovih osobina i na osnovu toga moe se predvideti reenje redukcije, sakupljanja,
reciklae, transporta i odlaganja.

Efikasnim sistemom upravljanja neopasnim i opasnim industrijskim otpadom, od samog mesta


njegovog nastanka pa do konanog odlaganja, smanjuju se rizici zagaenja ivotne sredine.
Uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja otpadom u Keramika Kanjia zahteva poznavanje
procesa nastajanja, procedura rukovanja, skladitenja, transporta, tretiranja i odlaganja otpada.
Izuavanje tih aspekata upravljanja otpadom zahteva visoku strunost, vremena i resursa. Meutim,
trokovi uspostavljanja sistema upravljanja otpadom su mali u poreenju sa potencijalnim
finansijskim posledicama u sluaju neodgovornog odnosa prema ivotnoj sredini.
Saglasno Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS br.36/09 i 36/09), pravno i fiziko
lice duno je da pri obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zatitu ivotne sredine, i to:
1)

primenom i sprovoenjem propisa o zatiti ivotne sredine;

2)

odrivim korienjem prirodnih resursa, dobara i energije;

3)

uvoenjem energetski efikasnijih tehnologija i korienjem obnovljivih prirodnih resursa;

4)

upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu;

5)

preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugroavanja i tete po ivotnu


sredinu;

6)

voenjem evidencije na propisani nain o potronji sirovina i energije, isputanju zagaujuih


materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim
podacima i njihovo dostavljanje nadlenim organima;

7)

kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati
opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;

8)

drugim merama u skladu sa zakonom.

Proizvo otpd je dun d: izrdi pln uprvljnj otpdom ko godinje proizvodi vie od 100t
neopsnog otpd ili vie od 200 kg opsnog otpd, pribvi izvetj o ispitivnju otpd,
4/34

Plan upravljanja otpadom

primenjuje nelo hijerrhije u uprvljnju otpdom, ko i propisne mere postupnj s otpdom


prilikom skupljnj, sklditenj ili predje otpd i dr. Keramika Kanjia a.d. spada u ovu
kategoriju pa shodno tome pristupa izradi Plana upravljanja otpadom.
1.1. Metodoloki pristup

Osnovni metodoloki pristup i sadraj Plana upravljanja otpadom odreen je Zakonom o


integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/04), i l.
15 Zakona o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) za operatere postrojenja za
koja se izdaje integrisana dozvola, priprema i donosi plan upravljanja otpadom.

Polazei od toga da je Plana upravljanja otpadom upravljaki instrument kojim se obezbeuje


preduzimanje preventivnih mera usmerenih na spreavanje zagaenja ivotne sredine otpadom i
da je jedan od uslova za izdavaje integrisane dozvole i sam metodoloki postupak je uslovljen tom
injenicom.

Pored obaveza iz Zakona o upravljanju otpadom i Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli


zagadjenja ivotne sredine uzeti su u obzir i drugi zakonski i podzakonski zahtevi koji se odnose na
upravljanje otpadom.

Plan upravljanja otpadom sainjen je na osnovu:

istraivanja raspoloive tehnike dokumentacije;

naunih i tehniko-tehnolokih saznanja o vrstama otpada koji se generiu;

iskustva na ranije primenjivanoj praksi upravljanja otpadom;

uvaavanja zahteva standarda za upravljanje sistemom zatite ivotne sredine;

analize raspoloivih studija monitoringa osnovnih inilaca ivotne sredine;

analize raspoloivih podataka o karakterizaciji i kategorizaciji otpada koji se generie i

uvida na licu mesta.

5/34

Plan upravljanja otpadom

2.

CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM

Cilj upravljanja industrijskim otpadom je na da se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina.


Upravljanje otpadom se zasniva na vie razliitih naela, od kojih naelo hijerarhije upravljanja
otpadom daje redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom. Prema zakonu o upravljanju
otpadom (Sl. Glasnik RS, br. 36/09,88/10) proizvoa otpada je duan da obezbedi primenu
naela hijerarhije upravljanja otpadom.
Za uspostavljanja sistema upravljanja otpadom u preduzeu Keramika Kanjia potrebno je prvo
identifikovati tokove otpada i njihove izvore, kao i analizirati postojeu praksu u upravljanju
otpadom. Razlog za identifikaciju tokova otpada i analizu trenutnog postupanja otpadom je kako bi
se odabrale i primenile najadekvatnije tehnike upravljanja otpadom i unapredila postojea praksa
upravljanja industrijskim otpadom.
Ciljevi sistema upravljanja otpadom u Keramika Kanjia su da se obezbede i osiguraju uslovi za:
1)

upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina;

2)

prevenciju nastajanja otpada;

3)

ponovno iskorienje i reciklau otpada;

4)

razvoj postupaka tretmana i ponovnog korienja otpada;

5)

praenje stanja otpada;

6)

razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Plan upravljanja otpadom obezbeuje uslove za racionalno i odrivo upravljanje otpadom.


Odrivo upravljanje otpadom predstavlja efikasno korienje materijalnih resursa, smanjenje
koliina otpada koji se proizvodi, a kada je otpad proizveden, postupanje sa njim na nain koji
aktivno doprinosi odrivom razvoju kroz realizaciju ciljeva:

ekonomskih,

socijalnih i

zatite ivotne sredine.

Implementacijom osnovnih principa upravljanja otpadom u Keramika Kanjia, tj. reavanjem


problema otpada na mestu njegovog nastajanja, delovanjem na principu prevencije, odvojenom
sakupljanju i njegovom ponovnom iskorienju u najveoj moguoj meri, kao i reavanjem pitanja
6/34

Plan upravljanja otpadom

odlaganja otpada na adekvatan nain, implementiraju se osnovni principi upravljanja otpadom i


spreavaju rizici zagaenja ivotne sredine.
Polazna taka prilikom izrade Plana upravljanja otpadom je utvrivanje potreba i zahteva za
poveanjem iskorienja otpada kao sekundarne sirovine, jaanje kapaciteta za tretman otpada,
unapreenje organizacije i kadrovsko osposobljavanja kroz stalnu edukaciju zaposlenih, podizanje
svesti u upravljanju otpadom na nivou postrojenja Keramika Kanjia.
Planom za upravljanje otpadom Keramika Kanjia se definie postupanje sa otpadom koji se moe
koristiti kao sekundarna sirovina, nain njegovog prikupljanja, uslovi prerade i skladitenja;
postupanje sa otpadom koji ima svojsva opasnih materija, kao i sa otpadom koji nema upotrebnu
vrednost i ne moe se koristiti kao sekundarna sirovina.
Planom za upravljanje otpadom obezbeuje se sprovoenje aktivnosti upravljanja otpadnim
materijama na kontrolisan nain, u skladu sa postupcima kontrole neophodnih operacija radi
spreavanja njihovih tetnih uticaja na ivotnu sredinu.
Planom za upravljanje otpadom keramika Kanjiu obezbeuje se ispunjenje obaveze spreavanja
zagaenja i identifikuju mogunosti recikliranja otpada i smanjenja njihovog tetnog dejstva na
ivotnu sredinu.
Kljune faze u upravljanju otpadom na nivou Keramika Kanjia definiu se u okviru Plana
upravljanja otpadom a to su:

identifikacija nastajanja otpada;

karakterizacija i kategorizacija otpada;

razvrstavanje otpada;

privremeno odlaganje i skladitenje otpada;

tretman otpada;

prodaja i transport otpada.

7/34

Plan upravljanja otpadom

3.

ZAKONSKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM

Postupak upravljanja otpadom koji je Keramika Kanjia duna da potuje u svom radu je ureen
zakonima, pravilnicima i uredbama koji se odnose na zatitu ivotne sredine i koji direktno ureuju
pitanje upravljanja otpadom kaoto su:

Zakon o ztiti ivtn srdin (Slubeni glasnik RS br.135/2004, 36/2009, 36/2009 (dr.
zkn), 72/2009 (dr. zkn), 43/2011 US)

Odluka o utvrivnju Ncinlng prgrm ztit ivtn srdin: (Slubeni glasnik RS


br.12/2010)

Prvilnik Ncinln listi indiktr ztit ivtn srdin: (Slubeni glasnik RS


br.37/2011)

Uredba vrstm zgivnj, kritriumim z brun nknd z zgivnj ivtn


srdin i bvznicim, visini i ninu brunvnj i plnj nknd: (Slubeni glasnik RS
br.113/2005, 6/2007, 8/2010, 102/2010, 15/2012, 91/2012)

Prvilnik visini trkv ddl prv n krinj klkg znk: (Slubeni glasnik RS
br.81/2010)

Prvilnik bliim uslvim i pstupku z dbinj prv n krinj klkg znk,


lmntim, izgldu i ninu uptrb klkg znk z prizvd, prcs i uslug:
(Slubeni glasnik RS br. 3/2009)

Prvilnik visini trkv z dstvlnj infrmci k s dns n ztitu ivtn


srdin: (Slubeni glasnik RS br.35/2010)

Zakon prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 135/2004, 36/2009)

Uredba utvrivnju List prkt z k bvzn prcn utic i List prkt z


k s m zhtvti prcn utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 114/2008)

Prvilnik sdrini zhtv ptrbi prcn utic i sdrini zhtv z drivnj bim
i sdr studi prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 69/2005)

Prvilnik sdrini izgldu i ninu vnj vn knjig sprvdnim pstupcim i


dntim dlukm prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br.59/2005)

Prvilnik sdrini studi prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br.
69/2005)

Prvilnik rdu thnik kmisi z cnu studi prcni utic n ivtnu srdinu:
(Slubeni glasnik RS br. 69/2005)

Prvilnik pstupku vng uvid, przntcii i vn rsprvi studii prcni utic n


ivtnu srdinu: (Slubeni glasnik RS br.69/2005)

Zakon intgrisnm sprvnju i kntrli zgivnj ivtn srdin (Slubeni


glasnik RS br. 135/2004)

Uredba utvrivnju Prgrm dinmik pdnnj zhtv z izdvnj intgrisn


dzvl: (Slubeni glasnik RS br.108/2008)

8/34

Plan upravljanja otpadom

Uredba sdrini prgrm mr prilgvnj rd pstg pstrnj ili ktivnsti


prpisnim uslvim (Slubeni glasnik RS br. 84/2005)

Uredba kritriumim z drivnj nbilih dstupnih thnik z primnu stndrd


kvlitt, k i z drivnj grninih vrdnsti misi u intgrisn dzvli: (Slubeni
glasnik RS br. 84/2005)

Uredba vrstm ktivnsti i pstrnj z k s izd intgrisn dzvl: (Slubeni


glasnik RS br. 84/2005)

Prvilnik sdrini, izgldu i ninu ppunjvnj zhtv z izdvnj intgrisn dzvl


(Slubeni glasnik RS br. 30/2006)

Prvilnik sdrini i izgldu intgrisn dzvl: (Slubeni glasnik RS br. 30/2006)

Prvilnik sdrini i ninu vnj rgistr izdtih intgrisnih dzvl: (Slubeni glasnik
RS br. 69/2005)

Zakon ztiti d buk u ivtn srdini (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010)

Uredba indiktrim buk, grninim vrdnstim, mtdm z cnjivnj indiktr


buk, uznmirvnj i ttnih fkt buk u ivtn srdini (Slubeni glasnik RS br.
75/2010)

Prvilnik sdrini i mtdm izrd strtkih krt buk i ninu njihvg prikzivnj
vnsti (Slubeni glasnik RS br. 80/2010)

Prvilnik uslvim k mr d ispunjv strun rgnizci z mrnj buk, k i


dkumntcii k s pdnsi uz zhtv z dbinj vlnj z mrnj buk (Slubeni
glasnik RS br. 72/2010)

Prvilnik mtdlgii z izrdu kcinih plnv: (Slubeni glasnik RS br. 72/2010)

Prvilnik mtdm mrnj buk, sdrini i bimu izvt mrnju buk: (Slubeni
glasnik RS br. 72/2010)

Prvilnik mtdlgii z drivnj kustikih zn: (Slubeni glasnik RS br. 72/2010)

Zakon uprvlnju tpdm (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010)

Uredba vrstam tpd z k s vri trmiki trtmn, uslvim i kritriumim z


drivnj lkci, thnikim i thnlkim uslvim z prktvnj, izgrdnju,
prmnj i rd pstrnj z trmiki trtmn tpd, pstupnju s sttkm nkn
splivnj: (Slubeni glasnik RS br. 102/2010, 50/2012)

Uredba o Listi npsng tpd z ki s n izd dzvl, s dkumntcim k prti


prkgrnin krtnj: (Slubeni glasnik RS br. 102/2010)

Prvilnik uslvim k mru d ispunjvu strun rgnizci z ispitivnj tpd:


(Slubeni glasnik RS br. 53/2006)

Uredba dlgnju tpd n dpni: (Slubeni glasnik RS br. 92/2010)

Uredba prizvdim ki psl uptrb pstu psbni tkvi tpd, brscu dnvn
vidnci kliini i vrsti prizvdnih i uvznih prizvd i gdinjg izvt, ninu i
rkvim dstvlnj gdinjg izvt, bvznicim plnj nknd, kritriumim z
brun, visinu i nin brunvnj i plnj nknd (Slubeni glasnik RS br. 54/2010,
86/2011, 15/2012, 3/2014)
9/34

Plan upravljanja otpadom

Prvilnik usklnim iznsim nknd z uprvlnj psbnim tkvim tpd:


(Slubeni glasnik RS br. 81/2014)

Uredba listm tpd z prkgrnin krtnj, sdrini i izgldu dkumnt ki prt


prkgrnin krtnj tpd s uputstvim z njihv ppunjvnj (Slubeni glasnik RS
br. 60/2009)

Uredba drivnju pdinih vrst psng tpd k s mgu uvziti k skundrn


sirvin (Slubeni glasnik RS br. 60/2009)

Odluka drivnju lkci z izgrdnju rginln snitrn dpni z grd Subticu i


ptin Snt, Knji, Bk pl, li I i k (Slubeni glasnik RS br. 47/2010)

Prvilnik brscu Dkumnt krtnju psng tpd i uputstvu z njgv


ppunjvnj (Slubeni glasnik RS br. 114/2013)

Prvilnik brscu Dkumnt krtnju tpd i uputstvu z njgv ppunjvnj


(Slubeni glasnik RS br. 114/2013)

Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj tpdm d titn-diksid, mrm ndzr i


mnitring ivtn srdin n lkcii: Slubeni glasnik RS br. 1/2012

Prvilnik listi POPs mtri, ninu i pstupku z uprvlnj POPs tpdm i grninim
vrdnstim kncntrci POPs mtri k s dns n dlgnj tpd ki sdri ili
kntminirn POPs mtrim (Slubeni glasnik RS br. 65/2011)

Prvilnik pstupnju s urim i tpdm ki sdri RSV (Slubeni glasnik RS br.


37/2011)

Prvilnik listi lktrinih i lktrnskih prizvd, mrm zbrn i grninj krinj


lktrin i lktrnsk prm k sdri psn mtri, ninu i pstupku uprvlnj
tpdm d lktrinih i lktrnskih prizvd (Slubeni glasnik RS br. 99/2010)

Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj tpdnim vzilim (Slubeni glasnik RS br.98/2010)

Prvilnik uslvim i ninu skuplnj, trnsprt, sklditnj i trtmn tpd ki s


kristi k skundrn sirvin ili z dbinj nrgi (Slubeni glasnik RS br. 98/2010)

Prvilnik ninu i pstupku z uprvlnj tpdnim flurscntnim cvim k sdr


ivu (Slubeni glasnik RS br. 97/2010)

Prvilnik brscu dnvn vidnci i gdinjg izvt tpdu s uputstvm z njgv


ppunjvnj (Slubeni glasnik RS br. 95/2010)

Prvilnik sdrini, ninu vnj i izgldu Rgistr izdtih dzvl z uprvlnj tpdm
(Slubeni glasnik RS br. 95/2010)

Prvilnik ninu sklditnj, pkvnj i blvnj psng tpd (Slubeni glasnik


RS br. 92/2010)

Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj istrnim btrim i kumultrim: (Slubeni


glasnik RS br. 86/2010)

Prvilnik uprvlnju mdicinskim tpdm (Slubeni glasnik RS br. 78/2010)

Prvilnik pstupnju s tpdm ki sdri zbst (Slubeni glasnik RS br.75/2010)

Prvilnik o sdrini ptvrd izuzimnju d bvz pribvlnj dzvl z sklditnj


inrtng i npsng tpd (Slubeni glasnik RS br. 73/2010)
10/34

Plan upravljanja otpadom

Prvilnik uslvim, ninu i pstupku uprvlnj tpdnim ulim (Slubeni glasnik RS br.
71/2010)

Prvilnik mtdlgii z prikuplnj pdtk sstvu i kliinm kmunlng tpd


na tritrii dinic lkln smuprv (Slubeni glasnik RS br. 61/2010)

Prvilnik ktgrim, ispitivnju i klsifikcii tpd (Slubeni glasnik RS br. 56/2010)

Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj tpdnim gumm (Slubeni glasnik RS br.


104/2009, 81/2010)

Prvilnik sdrini i izgldu dzvl z sklditnj, trtmn i dlgnj tpd (Slubeni


glasnik RS br. 96/2009)

Prvilnik brscu zthv z izdvnj dzvl z sklditnj, trtmn i dlgnj tpd


(Slubeni glasnik RS br. 72/2009)

Strategija uprvlnj tpdm z prid 20102019. Gdin (Slubeni glasnik RS br.


29/2010)

Zakon mbli i mblnm tpdu (Slubeni glasnik RS br. 36/2009)

Uredba o kritriumim z brun nknd z mblu ili upkvn prizvd i slbnj


d plnj nknd, bvznicim plnj, visini nknd, k i ninu brunvnj i
plnj nknd (Slubeni glasnik RS br.8/2010)

Uredba o utvrivnju Pln smnjnj mblng tpd z prid 2010. d 2014. gdin
(Slubeni glasnik RS br.88/2009)

Prvilnik brscim izvt uprvlnju mblm i mblnim tpdm: Slubeni


glasnik RS br. 21/2010, 10/2013

Prvilnik sdrini i ninu vnj Rgistr izdtih dzvl z uprvlnj mblnim


tpdm (Slubeni glasnik RS br. 76/2009)

Prvilnik grnin vrdnsti ukupng niv kncntrci lv, kdmium, iv i


stvlntng hrm u mbli ili njnim kmpnntm, izuzcim d primn i rku z
primnu grnin vrdnsti (Slubeni glasnik RS br.70/2009)

Prvilnik vrsti i gdinj kliini mbl krin z upkvnu rbu stvlnu u


prmt z ku prizv, uvznik, pkr/punilc i ispruilc ni dun d bzbdi
uprvlnj mblnim tpdm (Slubeni glasnik RS br. 70/2009)

Prvilnik ninu numrisnj, skrnicm i simblim n kim s zsniv sistm


idntifikci i znvnj mblnih mtril (Slubeni glasnik RS br. 70/2009)

Prvilnik gdinj kliini mblng tpd p vrstm z k s bvzn bzbu


prstr z pruzimnj, skuplnj, rzvrstvnj i privrmn sklditnj (Slubeni glasnik
RS br. 70/2009)

Prvilnik kritriumim z drivnj t m biti mbl, s primrim z primnu


kritrium i listi srpskih stndrd ki s dns n snvn zhtv k mbl mr d
ispunjv z stvlnj u prmt (Slubeni glasnik RS br. 70/2009)

Prvilnik vrstm mbl s dugim vkm trnj (Slubeni glasnik RS br.70/2009)

11/34

Plan upravljanja otpadom

3.1. Naela, termini, i definicije upravljanja otpadom


3.1.1 Opta naela upravljanja otpadom
Keramika Kanjia e se u postupku implementacije Plana upravljanja otpadom pridravati optih
naela u upravljanju otpadom kao to su:
naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu;
naelo hijerarhije upravljanja otpadom;
naelo odgovornosti;
naelo zagaiva plaa;
naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom.
3.1.2. Termini i definicije o upravljanju otpadom
U Planu upravljanja otpadom Keramika Kanjia koriste se sledei termini i definicije koje su
preuzete iz Zakona o upravljanju otpadom i to:
1)

otpad jeste svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom;

2)

komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog
svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva;

3)

neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;

4)

opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija
moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od
opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan
otpad bio ili jeste upakovan;

5)

operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem
ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog
funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;

6)

deponija jeste mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad
odlae ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni
otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno
skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog
iskorienja (period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period krai od
jedne godine);

7)

industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija,
osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;

8)

inertni otpad jeste otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim
promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije
bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na
nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno
izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju
biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili
podzemnih voda;

12/34

Plan upravljanja otpadom

9)

karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske,


hemijske i bioloke osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri
jednu ili vie opasnih karakteristika;

10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili vie lista otpada koje su
utvrene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama
koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom,
rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada;
12) odlaganje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti
regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih
izvora energije u skladu sa D listom;
13) ponovno iskorienje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda kojom se obezbeuje
ponovno iskorienje otpada u skladu sa R listom;
14) posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja,
otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog
otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na
deponiju;
15) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnika jedinica za skladitenje,
tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu;
16) proizvoa otpada jeste privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno
preduzetnik, ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana,
meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;
17) reciklaa jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili
drugu namenu, osim u energetske svrhe;
18) sakupljanje otpada jeste aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili meanja
otpada radi transporta;
19) sakuplja otpada jeste fiziko ili pravno lice koje sakuplja otpad;
30) skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika
otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno
uvanje otpada;
21) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i
pretovar) i istovar otpada;
22) tretman otpada obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i
razvrstavanje otpada pre tretmana, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja
zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae
i ukljuuje ponovno iskorienje i reciklau otpada;
23) upravljanje otpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;
24) vlasnik otpada jeste proizvoa otpada, lice koje uestvuje u prometu otpada kao posredni
dralac otpada ili pravno ili fiziko lice koje poseduje otpad.
13/34

Plan upravljanja otpadom

4.

KRATAK OPIS LOKACIJE POSTROJENJA

4.1. Opis makrolokacije


Industrijsko postrojenje Keramika Kanjia nalazi se u Severno banaskom upravnom okrugu u
optini Kanjia.
Gradsko naselje Kanjia nalazi se na desnoj obali reke Tise, na najsevernijem delu Srbije. Ova
teritorijalno-upravna jedinica se granii na istoku rekom Tisom, to jest optinom Novi Kneevac, na
jugu Sentom, na zapadu Suboticom, sa severa srpsko-maarskom granicom. Optina Kanjia se
prostire na 399 kvadratnih kilometara.
Gradsko naselje Kanjia kao centar optine sa vie od 12.000 stanovnika se sve vie istie kao
sredite regionalnog znaaja emu doprinese blizina reke Tise i granini prelaz Horgo. Bogato
zemljite, glina, nafta, zemni gas i termalne vode su prirodna blaga na kojima se zasnivaju
dominantne privredne grane optine Kanjia kao to su:

poljoprivreda sa proizvodnjom hrane,

industrija graevinskog materijala,

rehabilitacioni i rekreacioni turizam.


Naselja optine Kanjia se nalaze delom pored Tise, delom na lesnoj terasi, a delom na lesnoj
zaravni. Poto ovo podruje predstavlja jako istureni deo dravne teritorije, u meunarodnom
saobraaju i robnom prometu kanjiki prostor ima specifinu funkciju kao pogranina optina i
jedna je od najprometnijih izlazno-ulaznih vrata prema srednjoevropskim zemljama. Na teritoriji
optine se nalazi i drumski i elezniki prelaz na srpsko-maarskoj dravnoj granici kod Horgoa.
Ovaj drumski prelaz spada meu najprometnije granine prelaze. Posredstvom horgokog prelaza
kopnene veze su veoma dobre i sa zapadnim i sa severozapadnim zemljama naroito izgradnjom
novog meunarodnog puta.
Posle izgradnje mosta na Tisi, drumski i saobraajni tranzitni karakter kanjikog prostora je jo jae
izraen. Robni i putniki saobraaj izmeu severnog Banata i severne Bake odvijaju se preko ovog
mosta.

Slika 1. Severno Banatski okrug

Slika 2. Poloaj grada Kanjia

14/34

Plan upravljanja otpadom

4.2. Opis mikrolokacije


Industrijski kompleks Keramika Kanjia d.o.o. nalazi se u severnom delu gradskog naselja Kanjie
odnosno 3 km od gradskskog centra sa desne strane puta prema Horgou i Subotici.
Na slici 3., prikazan je poloaj Fabrike Keramika Kanjia.

Slika 3 Ortofoto snimak Kanjie

Slika 4. Plan grada

Fabrika Keramika Kanjia je smetena severozapadno od naselja Kanjia neposredno uz regionalni


put R119 prema Horgou i nalazi se na katastarskoj parceli na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2;
5087/2; 5088; 5099 KO Kanjia. Kompleks je sa june, severne i zapadne strane okruen obradivim
povrinama, a istono se nalaze proizvodni pogoni Fabrike POTISJE. Udaljenost proizvodnih
pogona Keramika Kanjia od prvih stambenih objekata, juno od kompleksa, iznosi vie do 300 m.
Fabrika Keramika Kanjia se nalazi na 46 04' 10" severne geografske irine i 20 02' 26" istone
geografske duine, na nadmorskoj visini od 81 m.
U urbanistikom planu grada Kanjia, Fabrika Keramika Kanjia se nalazi u zoni predvienoj za
privredno poslovne objekte.

Slika 5. Snikak fabrike Keramika Kanjia d.o.o

15/34

Plan upravljanja otpadom

U sklopu kompleksa fabrike nalaze se sledee organizacione celine i to:

sirova proizvodnja (priprema gline, privremena skladita gline, mlinovi, bazeni, atomizeri i
skladita granulata);

priprema glazura i pasta (mlinovi, rezervoari sa mealicama za skladitenje glazura);

prese sa suarama;

linije za glaziranje (podne i zidne);

termike jedinice pei;

linije za sortiranje gotovih ploica (podne i zidne)

radionice (mainska, elektro);

laboratorija za ispitivanje kvaliteta keramikih ploica;

upravna zgrada;

restoran drutvene ishrane;

skladita gotovih proizvoda.

4.3. Usklaenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom


Lokacija na kojoj se nalazi Fabrika Keramika Kanjia je usklaena sa Prostornim planom optine
Kanjia. Prema prepisu Lista nepokretnosti broj 4222 K.O. Kanjia od 13.08.2010. godine,
preduzee Keramika Kanjia ima pravo svojine, sa udelom 1/1, na povrini zemljita od 12 h 54 ari
i 20 m2, od ega se 2 h 55 ari i 12 m2 vodi kao zemljite pod objektima. Celokupno zemljite u
vlasnitvu Keramika Kanjia nalazi se u graevinskom podruju.
Zemljite Keramika Kanjia je u potpunosti infrastrukturno opremljeno, izvedeni su kolski prilazi
sa javnih saobraajnica i prikljueno je na sve znaajnije komunalne prikljuke: vodovod i
kanalizaciju, elektromreu, gasovod, telefon i dr.

16/34

Plan upravljanja otpadom

5.

TEHNIKO-TEHNOLOKI OPIS POSTROJENJA

Keramike ploice su tanke ploe izraene od meavine gline, silicijum dioksida i drugih
mineralnih sirovina koje se dobijaju postupkom mlevenja, meanja, presovanja, suenja, glaziranja i
peenja.
Ploice mogu biti glazirane, neglazirane, otporne na razne agense i svetlost. Klasifikacija
keramikih ploica obavlja se prema vaeem medjunarodnom standardu EN 14411.
Osnova standarda je zasnovana na rezultatima ispitivanja ploica prema sledeim karakteristikama:
vrstoa, otpornost povrine na trenje, otpornost na abraziju, termostabilnost, otpornost na kiseline,
otpornost na baze, otpornost na vodu, i otpornost na svetlost.
Osnovni asortiman proizvoda preduzea Keramika Kanjia ine:

zidne glazirane keramike ploice,

podne glazirane keramike ploice, i

galanterija / listele i bordure.


Osnovne sirovine za masu su glina i feldspat, a za glazuru frite, kaolin i keramike boje. Kao
energent za suenje i peenje keramikih ploica koristi se zemni gas sa potronjom od oko 25.000
Nm3 na dan.

Slika 6. Otvoreno skladite gline

Slika 7. Mlevenje gline

Slika 8. Boks sa mlevenom glinom

Keramika Kanjia koristi tehnologiju jednokratnog kontinualnog peenja, a redosled tehnolokog


procesa se odvija prema sledeoj emi:

Prijem i skladitenje sirovina,

Priprema keramiarske smese /liker/,

Atomiziranje keramiarske mase,

Presovanje,

Suenje,

Glaziranje,

Peenje,

Sortiranje i pakovanje gotovih ploica.

17/34

Plan upravljanja otpadom

Slika 9. Blok shema tehnolokog procesa proizvodnje keramikih ploica

18/34

Plan upravljanja otpadom

Slika 10. Shema tehnolokog procesa proizvodnje podnih keramikih ploica

19/34

Plan upravljanja otpadom

Slika 11. Shema tehnolokog procesa proizvodnje zidnih keramikih ploica

20/34

Plan upravljanja otpadom

6.

ANALIZA POSTOJEE PRAKSE UPRAVLJANJA OTPADOM

6.1. Identifikacija nastajanja otpada


Nastajanje (generisanje) otpada obuhvata aktivnosti prilikom kojih sirovine i repromaterijali dolaze
u takvo stanje da su iskljueni iz uea u gotov proizvod i neophodno je njihovo sakupljanje radi
njihovog daljeg tretmana ili krajnjeg odlaganja.
Prijem i skladitenje osnovnih sirovina odvija se na otvorenom prostoru ispred skladinih
prijemnih bunkera. U tabeli 1. su prikazane sirovine koje se skladite na otvorenom prostoru:
Tabela. 1 Sirovine uskladitene na otvorenom prostoru

Red. broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Naziv sirovine
uta glina
KG 4
KG1
D2
PKG2S
Feldpat

Prosene koliine (t)


11.000
9.000
400
8.000
2.300
150

Maksimalne koliine (t)


12.000
10.000
500
9.000
2.500
200

Od sirovina navedenih u tabeli 1, stvara se otpad u vidu vrstih estica i praine. Koliine je jako
teko tano identifikovati. Iste se sakupljaju i vraaju u proces odnosnu u fazu pripreme
keramiarske smese.
Priprema keramiarske mase - likera je faza u kojoj se za poboljanje karakteristika
keramiarske smese koristi Fluidax. Fluidax se doprema u ambalai - polipropilenskom kontejneru
zapremine od 1 m3. Nakon iskorienja napred navedenog sredstva generie se:

otpadana plastina ambalaa - kontejner od 1 m3.


Presovanje, suenje i glaziranje su faze u tehnolokom procesu proizvodnje keramikih ploica, u
kojima nastaju otpadne sirove ploice. Sirove otpadne ploice se vraaju u proizvodnju, u fazu
pripreme keramiarske smee, bez obzira da li se radi o zidnim ili podnim otpadnim ploicama.
Sirove podne otpadne ploice, odnosno ploice koje nisu prole proces peenja ine 3,4 % ukupne
mase sirovina koje predstavljaju aru (100 kg sirovih keramikih ploica na 2.936 kg are).
Sirove otpadne zidne ploice se takoe dodaju u koliini od 100 kg po ari, ali zajedno sa peenim
otpadnih zidnim ploicama 79 kg po ari.
U fazi suenja i presovanja generie se:

otpadna praina od keramiarske mase;

otpadne sirove ploice;

otpadno hidraulino ulje (u sluaju kvarova, havarija ili pri redovnoj zameni).

Slika 12 Sakupljanje otpada

Slika 13 sakupljanje otpada

Slika 14 sakupljanje otpada

U fazi priprema glazura i pasti generie se:

otpadna plastina ambalaa - otpadna PP burad i kante.


21/34

Plan upravljanja otpadom

Peenje/arenje i sortiranje su faze u tehnolokom procesu proizvodnje keramikih ploica, u


kojoj nastaju otpadne peene keramike ploice i jo neke vrste otpada.
U fazi peenja i sortiranja generiu se:

otpadno reduktorsko ulje koje se koristi kod transmisionih ureaja pei za peenje
ploica;

otpadne keramike cevi koje su bile koriene u pei za peenje keramikih ploica;

otpadne peene keramike ploice - zidne i podne.

Slika 15 sakupljanje otpada

Slika 16 Sakupljanje otpada

Slika 17 Keramiak ploica

Otpadne peene keramike ploice koje se ne mogu vratiti u proces proizvodnje su oteene podne
ploice (zbog prevelike tvrdoe). One ine 3,55% proizvedene koliine podnih ploica, odnosno cca
2.080 kg otpadnih ploica dnevno i predstavljaju inertan industrijski otpad (10 12 08 N).
Peene zidne otpadne keramike ploice predstavljaju inertan industrijski otpad (10 12 08) i vraaju
se u proces proizvodnje uz prethodni tretman mlevenja, u za to posebnom namenskom postrojenju.
Samlevena koliina otpadnih ploica koja se moe ponovo vratiti u proces proizvodnje je do cca
5%. Samlevena koliina otpadnih ploica ini 4,95 % od ukupne mase sirovina koje predstavljaju
aru (100 kg sirovih i 79 kg peenih, na 3.619 kg are).

Slika 17 Mlevanje otpad. ploica

Slika 17 Mlevanje otpad. ploica

Slika 18 Mlevanje otpad. ploica

U procesu arenja nastaje i otpad u vidu oteenih keramikih cevi od kojih su sainjene pokretne
trake u peima za arenje. One spadaju u otpad kategorisan kao 10 12 99, i kao takve koriste se za
posticanje u fazi procesa mlevenja gline.
Pakovanje keramikih ploica je faza u tehnolokom procesu proizvodnje keramikih ploica, u
kojoj se vri pokovanje gotovog proizvoda keramikih ploica.
U fazi pakovanja generie se:

ambalani otpad od PE ambalae pri pakovanju keramikih ploica;

otpadna kartonska ambalae iz faze pakovanje keramikih ploica;

otpadna drvena ambalaa (paleta) iz faze pakovanja keramikih ploica;

komunalni otpad.
22/34

Plan upravljanja otpadom

Pomoni procesi proizvodnje. Iz pomonih procesa proizvodnje keramikih ploica,


administrativno upravnih poslova, mainskog odravanja, elektro odravanja, odravanja
transportnih sredstava, i odravanja industrijske higijene nastaju odreene vrste otpada.
Iz pomonih administrativno upravnih procesa generie se:

komunalni otpad i

elektronski otpad (ketridi, PC raunari, tampai, i tsl).


Iz pomonog procesa odravanja mainskih instalacija za pripremu i proizvodnju keramikih
ploica generiu se:

otpadna maziva i otpadna ulja,

otpadne zauljene krpe, rukavice, odela, pucvol i tsl.;

otpadna reduktorska ulja;

otpadni metali.
Iz pomonog procesa odravanja elektro-energetskih instalacija u tehnolokom procesu
proizvodnje keramikih ploica generiu se:

otpadni metali.
Iz pomonog procesa odravanja transportnih sredstava koja uestvuju u tehnolokom procesu
proizvodnje keramikih ploica generiu se:

otpadna ulja i maziva;

otpadni akumulatori;

otpadne gume od sredstava za unutranji transport

otpadne zauljene i masne krpe, rukavice, pucvol i tsl.;


Iz pomonog procesa odravanja industrijske higijene u proizvodnim i administrativnim
prostorijama generiu se:

komunalni otpad;

otpadni papir;

otpadna PET ambalaa;


6.2. Postupanje sa otpadom
Otpadom se u "Keramika Kanjia", postupa na nain kojim se obezbeuje zatita ivotne sredine.
Spreava se tetan uticaj otpada. Vri se organizovano sakupljanje i privremeno skladitenje za dalji
tretman tamo gde otpad ima upotrebnu vrednost, kao i efikasnim uklanjanjem i predajom
ovlaenim operaterima za upravljanje otpadom.
6.2.1. Karakterizacija otpada
Karakterizacija otpada - jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske, hemijske i
bioloke osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri jednu ili vie
opasnih karakteristika. U postrojenju Keramika Kanjia vrena je karakterizacija otpadnih ulja
(Napomena: Izvetaj u prilogu).
6.2.2. Ispitivanja otpada
U postrojenju Keramika Kanjia na osnovu sagledavanja karakteristika tehnolokog procesa kao i
na osnovu izvrene identifikacije vrsta otpada po ukazanoj potrebi vrie se i dodatna ispitivanja u
smislu karakterizacije i kategorizacije otpada. Za sada ne postoje meavine otpada za koje je
potrebno dodatno ispitivanje opasnih karakteristika otpada. Ukoliko se pojave meavine otpada,
Keramika Kanjia e u te svrhe angaovati: ovlaenu laboratoriju za ispitivanje opasnog otpada i
prbaviti izvetaj o ispitivanju otpada.
23/34

Plan upravljanja otpadom

6.2.3. Klasifikacija otpada


Na osnovu izvrene identifikacije, ispitivanja i karakterizacije otpada u Keramici Kanjia sainjena
je klasifikacija i zbirna lista neopasnog i opasnog otpada.
Tabela. 2. Zbirna lista neopasnog i opasnog otpada
R.br.

Niziv otpada

Indeksni broj iz kataloga otpada

Karakter otpada

Otpadna plastina ambalaa


kontejner od 1m3
Otpadna praina od keramiarske
mase
Otpadne sirove ploice

prema poreklu: 16 01 19

Ne opasan

prema poreklu: 10 12 03

Ne opasan

prema poreklu: 10 12 08

Ne opasan

Otpadno hidraulino ulje iz faze


presovanja (u sluaju kvarova,
havarija ili pri redovnoj zameni)
Otpadna plastina ambalaa otpadna PP burad
Otpadno reduktorsko ulje koje se
koristi kod transmisionih ureaja
pei za peenje ploica
Otpadne keramike cevi koriene u
pei za peenje keramikih ploica
Otpadne peene keramike ploice zidne
Otpadne peene keramike ploice podne
Otpadna plastina ambalaa - PE
folije
Otpadna kartonska ambalae iz faze
pakovanje keramikih ploica
Otpadna drvena ambalaa (paleta) iz
faze pakovanje keramikih ploica
Komunalni otpad

prema poreklu: 13 01 11*

Opasan otpad

prema poreklu: 16 01 19

Ne opasan

prema poreklu: 13 02 06*

Opasan otpad

prema poreklu: 10 12 99

Ne opasan

prema poreklu: 10 12 08

Ne opasan

prema poreklu: 10 12 08

Ne opasan

prema poreklu: 15 01 02

Ne opasan

prema poreklu: 15 01 01

Ne opasan

prema poreklu: 15 01 03

Ne opasan

prema poreklu: 20 03 01

Ne opasan

Elektronski otpad (ketridi, PC


raunari, tampai, i tsl).
Otpadne gume

prema poreklu: 16 02 14

Ne opasan

prema poreklu: 16 01 03*

Opasan otpad

prema poreklu: 15 02 02*

Opasan otpad

17

Otpadne zauljene krpe, rukavice,


odela, pucvol i tsl.;
Otpadni ferozni metal

prema poreklu: 16 01 17

Ne opasan

18

Otpadni akumulatori;

prema poreklu: 20 01 33*

Opasan otpad

19

Otpadni papir

prema poreklu: 15 01 01

Ne opasan

20

Otpadna PET ambalaa

prema poreklu: 19 12 04;


15 01 02

Ne opasan

1
2
3
4

5
6

7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

24/34

Plan upravljanja otpadom

6.2.4. Sakupljanje, odlaganje i privremeno skladitenje otpada


Aktivnosti u vezi sa upravljanjem otpadom koji nastaje tokom procesa rada u Kermika Kanjia,
obavljaju posebno zaduena lica u okviru svog redovnog radnog angaovanja.
Prilikom sakupljanja i skladitenja otpada obraa se panja na zatitu ivotne sredine, tj. tei se da
se prilikom rukovanja, sakupljanja i skladitenja u najmanjoj meri ne utie negativno po radnu i
ivotnu sredinu. Prilikom postupanja sa otpadom posebno se obraa panja da se razliite vrste
otpada ne meaju meusobno ili sa komunalnim otpadom.
Privremene lokacije za odlaganje otpada, kao i samo privremeno skladitenje, je u skladu sa
zahtevima zakonskih i podzakonskih propisa, i ispunjava zahteve sanitarne i zdravstvene atite kao
i tehnike uslove kojima se obezbedjuje zatita od tetnog delovanja otpada na ivotnu sredinu,
bezbednost i zdravlje zaposlenih i zatitu od poara. Keramika Kanjia nema sopstvenu lokaciiju za
trajno odlaganje otpada, ve ima privremeno skladitenje otpada, kao i privremeno skladite
opasnog otpada, to je prikazano na Planu lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno
odlaganje otpada koji je dat u prilogu.
Kada se na privremena skladita sakupi odreena koliina otpada lica zaduena za postupanje sa
otpadom putem odgovarajuih zapisa iz okvira sistema menadmenta kvalitetom u Keramika
Kanjia informiu Lice odgovorno za upravljanje otpadom.
Lice odgovorno za upravljanje otpadom u zavisnosti od vrste, karaktera i koliine otpada pokree
aktivnosti i organizuje upravljanje (privremeno skladitenje, tretman, predaju otpada ovlaenom
operateru i otpremu otpada) u skladu sa propisanom dokumentacijom i to:

Dokument o kretanju otpada i

Dokument o kretanju opasnog otpada.

6.2.5. Otprema otpada


Otpad koji se generie u Keramika Kanjia, unutar pogona i prateih objekata, iskljuivo se
transportuje u krugu fabrike, od mesta nastajanja do privremenog skladita.
Transport otpada generisanog u okviru Keramika Kanjia od privremenog skladita do lokacije na
kojoj e biti tretiran ili trajno deponovan, kao i dalje rukovanje otpadom, obaveza je ovlaene
organizacije koja preuzima otpad prema ugovoru koji sklapa sa Keramika Kanjia.
Za otpremu otpada iz Keramika Kanjia angauju se ovlaene organizacije sa odgovarajuom
dozvolom za upravljanje pojedinim vrstama otpada sa kojima je sklopljen ugovor za odreene
aktivnosti u vezi sa tim.
Prilikom predaje otpada ovlaenom operateru otpada obavezno se popunjava, za neopasan otpad
Dokument o kretanju otpada, a kada se radi o opasnom otpadu Dokument o kretanju opasnog
otpada.
Napred navedeni obrasci/dokumenti o kretanju otpada nalaze se u prilogu ovog Plana upraljanja
otpadom.

25/34

Plan upravljanja otpadom

U tabeli 3. su predstavljene ovlaene organizacije sa kojima Keramika Kanjia ima sklopljene


ugovore o preuzimanju otpada.
Tabela. 3. Zbirna lista ovlaenih operatera kojima se predaje otpad

R.br.

1.

2.

3.

Vrsta otpada
Otpadana ulja
Otpadne gume
Otpadne zauljene
(krpe, rukavice,
odela, pucvol)
Otpadni
akumulatori
Fluorescentne cevi
Elektrini otpad
Toner kasete
(ketridi, PC
raunari, tampai,
i tsl).
Otpadni papir,
Otpadni karton,
Otpadna plastina
ambalaa, dakovi
(PE, PP),
Otpadni metali,
Otpadno staklo,
Otpadno drvopalete

Ovla. operater koji


preuzima otpad od
Keramika Kanjia

SIMETAL d.o.o. Kanjia

Broj dozvole za upravljanje


otpadom i broj ugovora o
preuzimanju otpada

Dozvola: 119-501-2390/2010-04 od
23.2.2011
Ugovor: Januar 2011.

GiGRAFIX Kikinda

Dozvola:
119-501-00969/2010-04 od 23.
09.2010

Dozvola: 006 od 30.12.2013.


Ambalani otpad EKO PAK
SISTEM Novi Sad

Ugovor: broj 703 od 09.09.2014

Dozvola: 119-501-533/2011-04
4.

Komunalni otpad

Bratner otpadna privreda d.o.o,


Novi Beej

Ugovor: sporazum u prilogu

26/34

Plan upravljanja otpadom

7.

TEHNIKO TEHNOLOKE MERE KOJE SE PREDUZIMAJU NA POBOLJANJU


SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM

7.1. Izbor sirovina i repromaterijala


Organizacija Keramika Kanjia vri strogu kontrolu nabavke sirovina i repromaterijala u skladu sa
dokumentacijom sistema menadmenta kvalitetom koja se odnosi na zahtev standarda SRPS ISO
9001: 2008 taaka 7.1 i 7.4.3.
Nabavka sirovina i repromaterijala se vri od poznatog i priznatog dobavljaa. Svaku nabavnu aru
prati odgovarajua dokumentacija o kvalitetu sirovina koje ine meavine gline, silicijum dioksida i
drugih mineralnih sirovina.
Dopremljene koliine sirovina i repromaterijala se skoro u celosti koriste i kao takve odlaze proces
proizvodnje. Otpadi koji nastaju od uticaja atmosferskih padavina su identifikovani i uzeti u obzir
za smanjenje njihovog negativnog uticaja na ivotnu sredinu, odnosno pre svega na zagaenje voda.
7.2. Upravljanje tehnolokim procesom
Organizacija Keramika Kanjia, upravljanje tehnolokim procesa vri u skladu sa definisanom
tehnikom dokumentacijom za ovu vrstu proizvodnje kao i u skladu sa dokumentacijom sistema
upravljanja kvalitetom koja se odnosi na zahtev standarda SRPS ISO 9001: 2008 taaka 7.1.
Planiranje realizacije proizvoda i definisane procedure Proizvodnja br. PR-O-10.
Organizacija Keramika Kanjia poseduje odgovarajue informacione, kadrovske, tehnike,
organizacione i infrastrukturne resurse za kvalitetnu realizaciju procesa.

7.3. Plan lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada


Postoji vie lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada i to:
a)

privremeno skladite neopasnog otpada - 4 otvorena boksa izvan fabrike hale (na
otvorenom prostoru). Boksevi su betonirani, razdvojeni betonskim pregradama, nenatrkriveni.
U ovim boksevima se privremeno skladite: otpadni metal. U boksu za otpadni metal se
preteno nalaze metalni opiljci i metalna burad. U boksu za otpadnu plastiku su smetena
polipropilenska burad, ambalaa, kontejneri i strugotina od polipropilena.

Slika 19 Otpadni metali

Slika 20 Otpadna plastika

Slika 21 Otpadni metalni pon

27/34

Plan upravljanja otpadom

b)

privremeno skladite otpadne ambalae, se nalazi unutar proizvodne hale. U njemu je


smeteno proseno oko 1.000 kg papira (uglavnom od papirnatih dakova) i 500 kg PE folije.

Slika 22 Otpadna dambo dakovi

c)

Slika 23 Otpadni dambo dekovi

Slika 24 Otpadni PVC folija

privremeno skladite sirovih otpadnih ploica (sekundarnih sirovina) - 2 boksa veliine 6,5 x
3 m, za privremeno skladitenje sirovih otpadnih ploica (zidnih i podnih) sa prese i linije za
glaziranje. Prosena nedeljna koliina iznosi po 12 t, a maksimalna po 24 t zidnih i podnih
ploica.

Slika 25 Otpadne sirove ploice

Slika 26 Otpadne sirove ploice

d)

privremeno skladite praine iz opreme za preiavanje vazduha (vreasti filteri) koja


se vraa u fazu pripremu keramiarske (proseno 1.800 kg - 3 vree po 600 kg).

e)

privremeno skladite zidnih ploica, nalazi se pored mlina u kojem se melju i tako
pripremaju za vraanje u proces proizvodnje. Skladite je locirano na zemljanoj povrini od
cca 2 ar i nenatkriveno je. Na njemu je privremeno smeteno proseno cca 30 t ploica, od
ega se dnevno u proces proizvodnje vraa cca 4 5 t.

Slika 27 Otpadne peene keramike ploice

Slika 28 reciklat od mlevenih ploica

28/34

Plan upravljanja otpadom

f)

privremeno skladite otpadnih ulja i maziva, nalazi se kod pumpne stanice za dizel-D2,
ulja i maziva u nadkrivenom skladitu i ograenom prostoru kojim upravlja magacioner.
Otpadna ulja i maziva se adekvatno pakuju i predaju ovlaenoj organizaciji.

Slika 29 Skladite otpadnog ulja i maziva

g)

Slika 30 Oznake opasnosti od poara

privremeno skladite otpadnih keramikih cevi iz pei za arenje nalazi se unutar


proizvodne hale u blizini mlinova, gde se dodaju kao sredstvo za podsticanje mlevenja gline.

Grafiki prikaz Plan lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada nalazi se
u prilogu ovog Plana upravljanja otpadom.
7.4. Identifikacija, obeleavanje i uvanje otpada
Skladitenje opasnog otpada u Keramika Kanjia se vri na nain kojim se obezbeuje najmanji
rizik po ugroavanje ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine. Opasan otpad se skladiti u
rezervoarima, kontejnerima i drugim posudama u okviru skladita.
Opasan otpad u Keramika Kanjia se skladiti na nain koji
obezbeuje lak i slobodan prilaz uskladitenom opasnom otpadu radi
kontrole, prepakivanja, merenja, uzorkovanja, i otpreme slika 29.
Skladite opasnog otpada je ograeno radi spreavanja pristupa
neovlaenim licima, fiziki obezbeeno, zakljuano i pod stalnim
nadzorom i uredno se vodi evidencija.
Skladitenje opasnog otpada u tenom stanju (otpadna ulja) se vri u
posudi za skladitenje obezbeenom nepropusnom tankvanom koja
moe da primi celokupnu koliinu otpada u sluaju procurivanja.
Nalepnica kojom se obeleava upakovan opasan otpad sadri sledee
podatke - upozorenje: OPASAN OTPAD.
Slika 31 Posuda za otpadno ulje

Slika 32 Posuda za masne krpe

Slika 33 Posude za otpadne filtere

Slika 34 Obeleavanje opasnog otpada

29/34

Plan upravljanja otpadom

8.

ORGANIZACIONE MERE KOJE SE


SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM

PREDUZIMAJU

NA

POBOLJANJU

8.1. Imenovanje lica odgovornog za upravljanje otpadom


Direktor Keramika Kanjia je u skladu sa lanom 31. Zakona o upravljanju otpadom imenovao
Pomonika direktora za proizvodnju Salkai Arpada, dipl.in.tehnologije za Lice odgovorno za
upravljanje otpadom, kao i vei broj lica odgovornih za postupanje sa otpadom, kao i za evidenciju
nastalih otpada. Odluka o imenovanju je sastavni deo ovog Plana upravljanja otpadom i nalazi se u
prilogu ovog plana i ima broj 147 od 02.03.2010 godine.
8.2. Izvetavanje o kretanjima otpada
8.2.1.

Interno izvetavanje o kretanjima otpada

Za interno izvetavanje o kretanju otpada unutar Keramika Kanjia koristi se nekoliko dokumenata
iz okvira QMS i to:
Naziv priloga

ifra

Obrazac: Dnevna Evidencija otpada

OB-0-142

Obrazac: Lista otpada

OB-0-143

Za izvetavanje o otpadu ukljuen je obrazac DEO 1 - Dnevna evidencija o otpadu proizvoaa


otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu sa
uputstvom za njegovo popunjavanje (Sl.glasnik RS broj 95/2010).
8.2.2. Eksterno izvetavanje o kretanjima otpada
Organizacija Keramika Kanjia, Agenciji za zatitu ivotne sredine redovno svake godine do 31.III.
za tekuu godinu dostavljala Izvetaje o upravljanju otpadom na nain kako je to ureeno
Uputstvom Agencije za zatitu ivotne sredine, u elektronskom i po potrebi u papirnom obliku.
U skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo
popunjavanje (Sl. glasnik RS broj 114/2013) odnosno Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju
opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (Sl. glasnik RS broj 114/2014) organizacija se
pridrava popunjavanja, uvanja i izvetavanja o kretanju otpada i o kretanju opasnog otpada.
Keramika Kanjia blagovremeno dostavlja nadlenom ministarstvu za zatitu ivotne sredine
sledeu dokumentaciju i to:
a)
popunjen prvi primerak (deo A i deo B) Dokumenta o kretanju opasnog otpada tri dana pre
zapoinjanja kretanja otpada;
b)
popunjen peti primerak Dokumenta o kretanju opasnog otpada.
Napomena: Godinji izvetaj: nacionalni registar izvora zagaivanja za 2013 godinu broj
81 od 21.02.2013 godine
Obrazac: Dokument o kretanju otpada
Obrazac: Dokument o kretanju opasnog otpada

OB-0-144
OB-0-145
30/34

Plan upravljanja otpadom

8.3. Primena najboljih dostupnih tehnika


Uvidom u Zbirnu listu otpada u Keramici Kanjia vidi se da postoji vei broj razliitih klasa otpada
sa znaajnim koliinama generisanog otpada za koje potrebno primeniti BAT-Najbolje dostupne
tehnike.
Tabela 4. Vrste BAT dokumenata koji se primenjuju za industriju keramike

Referentni BAT dokument


Ceramic Manufacturing Industry, August 2007
Emissions from Storage, Juli 2006

Oblast upravljanja otpadom


Opte upravljanje otpadom
Skladitenje otpada

8.3.1. Prikaz usaglaenosti Keramike Kanjia sa BAT zahtevima koji se odnose na otpad
Za keramiku industriju identifikuju se zahtevi prikazani u sledeoj tabeli 5.
Tabela 5. Vrste BAT dokumenata, zahteva i usglaenosti Keramike Kanjia sa tim zahtevima

BAT zahtevi utvreni referentnim


dokumentima
1. Ponovna upotreba praine
sakupljene u proizvodnom procesu,
gde god je primenljivo
2. Skladitenje otpada treba da bude u
skladu sa principima razdvajanja i
kompatibilnosti
3. Skladitenje otpada na nepropusnim
i otpornim podlogama, sa
kontrolisanim odvodnim sistemom

Referentni dokument

European Commision Integrated Pollution


and Prevention Control Draft of Reference
Documenton Best Avilable Techniques
European Commision Reference Document
on Best Avaliable Techniques in Waste
Treatment Industries, Avgust 2006
European Commision
Integrated Pollution and Prevention
Control Reference Document on Best
Avaliable Techniques on Emissions from
Storage, Juli 2006
4. Procedurom za upravljanje otpadom European Commision Reference Document
definisati vreme zadravanja otpada on Best Avaliable Techniques in Waste
na privremenom skladitu kako bi
Treatment Industries, Avgust 2006
se smanjio rizik procurenja i
zagaenja ivotne sredine
5. Svaku vrstu otpada propisno
European Commision Reference Document
oznaiti i na koje skladite se odlae on Best Avaliable Techniques in Waste
da bi se lako raspoznali
Treatment Industries, Avgust 2006

Usaglaen. sa BAT
zahtevima da/ne
Da

Da
Da, delimino
potrebno je
usaglaavanje

Da

Da

8.3.2. Program mera za prilagoavanje BAT zahtevima koji nisu ispunjeni


Za usaglaavanje sa BAT zahtevima potrebno se sprovesti mere prikazane u sledeoj tabeli 6.
Tabela 6. Program mera za prilagoavanje BAT zahtevima

R.br.
1

Naziv mere koja se treba


preduzeti
Betoniranje povrina
prostora na kome se odlau
otpadne keramike ploice zidne
Betoniranje prostora na
kome se odlau otpadne
keramike ploice - podne

Planirani
trokovi

Godina/ Zavretak
Poetak

2.000 E

2015

2017

2.000 E

2015

2017

Rezultat
mere

Smanjen
rastur
keramikih
otpadnih
ploica

Metod
kontrole
Monitoring
kvaliteta
podzemnih
voda u
neposrednoj
blizini
odlagalita
keramikih
ploica

31/34

Plan upravljanja otpadom

8.4. Mere zatite zdravlja i bezbednosti na radu


Organizacija Keramike Kanjia je identifikovala opasnosti i tetnosti u radnoj sredini i procenila
svoje rizike po bezbednost na radu. U tu svrhu organizacija poseduje Akt o proceni rizika na
radnom mestu i radnoj okolini, koji je uradila ovlaena institucija.
Organizacija je shodno procenjenim rizicima po bezbednost i zdravlja na radu izvrila obuku za
bezbedan rad to se moe videti iz Obrasca br. 6 obavezne evidencije o bezbednosti na radu koja se
nalazi kod Lica za bezbednost i zdravlje na radu. Lice za bezbednost i zdravlje na radu je: Boan
Zoltan, samostalni referent za inovacije, protivpoarnu zatitu i bezbednost na radu.
Organizacija Keramike Kanjia poseduje Pravilnik o bezbednosti i zdravlja na radu u kome su
definisane obaveze, prava i odgovornosti u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu.
Organizacija Keramike Kanjia poseduje mali broj opasnih materija. Za opasne materije postoje
Sigurnosno-bezbednosne liste (MSDS).
Za postupanje sa pojedinim vrstama otpada neophodna je primena odgovarajuih linih zatitnih
sredstva kao sto su: zatitno odelo, zatitne cipele; zatitne rukavice, zatitne kape; zatitne naoare
i tsl. Organizacija Keramika Kanjie je ove mere primenila.
Komponente glazure i paste koje imaju opasne karakteristike prema Sigurnosno-bezbednosnom
listu, treba tretirati sa posebnom panjom. Prilikom rukovanja, uvanja obavezno se treba
pridravati mera koje su predviene u Sigurnosno-bezbednosnom listu (MSDS). Izbegavati
rasipanje i rastur. Prilikom rasipanja u najveoj moguoj meri sakupiti i vratiti u proces
proizvodnje.
Prilikom rada sa napred navedenim materijama koristiti lina zatitna sredstva koja su navedena u
Sigurnosno-bezbednosnom listu. Ambalaa od komponenti se obavezno skladiti na za to odreeno
mesto u skladu sa merama koje su predviene u Sigurnosno-bezbednosnom listu (MSDS) za dati
materijal.
8.5. Mere zatite od poara
Organizacija Keramike Kanjia iz svog procesa rada produkuje otpade koji imaju svojstva
zapaljivih materija pa je shodno tome neophodno i da se preduzimaju odgovarajue mere zatite od
poara. Otpad koji je zapaljiv uva se odvojeno od drugih vrsta zapaljivih materija, i spreava se
nagomilavanje veih koliina zapaljivog otpada tako to se isti blagovremeno otprema i predaje
ovlaenom operateru za upravljanje otpadom. Na taj nain se preduzimaju mere na smamnjenje
poarnog optereenja i izbegavanja poara.
Organizacija posleduje Lice imenovano za zatitu od poara sa poloenim strunim ispitom za tu
vrstu poslova i to je: Boan Zoltan, samostalni referent za inovacije, protivpoarnu zatitu i
bezbednost na radu.
Organizacija periodino vri odgovarajuu obuku i proveru znanja iz oblasti zatite od poara o
emu se vodi uredna evidencija.
Organizacija Keramike Kanjia je u skladu sa noovousvojenim propisima Zatite od poara
pristupila kategorizaciji ugroennosti od poara i shodno tome definisala Plan zatite od poara i
Pravila zatite od poara.
8.6. Mere ureenja privremenog skladita za opasan otpad
Opasan otpad koji je zapaljiv kao to su otpadna ulja i zauljene krpe, uva u posebnim metalnim
posudama na prostoru interne pumpne stanice za D2 gde su obezbeeni uslovi za njihovo bezbedno
uvanje. U cilju poboljanja mera za uvanje opsanog otpada mogu se koristiti i posebne tankvane
ispod posuda u kome se nalaze otpadna ulja kako bi se dodatno osigurala zatita od procurenja ulja.
32/34

Plan upravljanja otpadom

U cilju sprovoenja mera preventive preduzete su sledee mere zatite od poara i to:

zabranjeno je puenje i korienje alata koji varnii i otvorenog plamena;

skladite ima adekvatnu prirodnu ventilaciju radi odstranjivanja eventualnih isparenja;

u neposrenoj blizini na raspolaganju su aparati za gaenje poara tipa S-9.

Slika 35 Opasnost od poara

Slika 36 Aparati za PPZ

8.7. Mere ureenja privremenih skladita otpadne ambalae i komunalnog otpada


Privremeno skladitena otpadna ambalaa PE-folija, PP-vree, drvene palete, itd., su zapaljive
materije, koje u dodiru sa izvorom plamena mogu uzrokovati poar.
Iz tih razloga:

u radnim prostorijama kao i u neposrednoj blizini objekta gde se privremeno skladiti zapaljiv
otpad treba obezbediti protivpoarne aparate,

zabranjeno je izvoenje radova kao to su seenje, zavarivanje sa otvorenim plamenom u


neposrednoj blizini mesta za sakupljanje i privremeno skladitenje zapaljivog otpada;

prilikom sakupljanja u privremenog odlaganja otpada koji moe da gori, posude (kontejneri)
treba da budu odvojene najmanje 6 metara od ostalih objekata;

prilikom rukovanja sa otpadom koji moe da gori zabranjeno je puenje i korienje izvora
otvorenim plamenom.

8.8. Predlog mera za uspostavljanje integrisanih sistema upravljanja kvalitetom i zatitom


ivotne sredine i bezbednosti na radu
Keramika Kanjia poseduje sertifikat br. Q 1053-IR od 06.11.2012 godine o uspostavljenom
sistemu upravljanja kvalitetom u skladu sa standardom SRPS ISO 9001:2008. U okviru ovog
sistema QMS postoji nekoliko sistemskih dokumenata koji se odnose na upravljanje otpadom.
Pored toga organizacija Keramika Kanjia poseduje i pravo na korienje EKO ZNAKA od
17.03.2014 godine koji je odobrilo nadleno ministarstvo za zatitu ivotne sredine.
Organizacija Keramike Kanjia poseduje odgovarajue kadrovske, materijalne i infrastrukturne
resurse za pokretanje projekta uspostavljanje Integrisanih sistema menadmenta kvalitetom,
zatitom ivotne sredine i zatite zdravlja i bezbednosti na radu i na taj nain pribavi sertifikat za
sistem upravljanja zatitom ivotne sredine.

33/34

Plan upravljanja otpadom

PRILOZI

9.1. Dokumentacija koja prati otpad

Model Ugovora o zbrinjavanju opasnog i neopasnog otpada

Model ugovora o preuzimanju ambalanog otpada

Obrazac DEO 1-Dnevna evidencija o otpadu proizvoaa otpada

Obrazac GIO 1 - Godinji izvetaj o otpadu proizvoaa otpada

Dokument o kretanju otpada - uputstvo za popunjavanje

Dokument o kretanju opasnog otpada - uputstvo za popunjavanje

34/34