You are on page 1of 13

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija

u Prokuplju

Duboke i površinske piodermije kod pasa i mačaka
Seminarski rad

Mentor:

Student:

Prokuplje, Maj, 2014
1

...........Sadržaj: 1........................ Literatura………………………………………………..........5   2............ Duboke bakterijske infekcije kože (duboke piodermije).....5 2............... Zaključak………………………………………………......1.............................................10 3. Uvod........ Teorijski deo................................... Površinske piodermije ............13 2 ....12 4................2...3 2..........................

Primarna pioderma nastaje kada se bakterijska infekcija kože razvije u zdrave životinje. naročito u pasa s izraženim pruritusom. endokrinopatije (hipotireoidizam). 2009. parazitske bolesti 3 . Površinska pioderma zahvata epidermis i dlačne folikule. alergija na hranu ili ugriz buve). upalom i/ili neoplazmom. Naravno. Sekundarna pioderma nastaje nakon primarnih bolesti koje smanjuju zaštitnu ulogu kože poput: alergija (atopijski dermatitis. 2001. dok duboka pioderma zahvaća dermis (korij) ili prouzrokuje furunkulozu.). Psi s atopijskim dermatitisom obično imaju manjak antimikrobnog peptida u koži (katecilidin.). Zbog relativno visokog pH kože. 1989.). male količine intercelularnih lipida u stratum corneumu i zbog tankog stratum corneum-a psi su naročito osjetljivi na bakterijske kožne infekcije (Vericelli. autoimunih bolesti. a naročito Staphylococcus (S. 2009. najčešći uzrok razvoja pioderme je bakterijska infekcija.). beta-defenzin) što olakšava bakterijsku kolonizaciju (van Damme i sur. prema etiologiji i prema tome je li primarna ili sekundarna.) pseudintermedius brojniji su i lakše se prihvaćaju na kožu kod atopijskog dermatitisa (Mason i Lloyd. Uvod: Reč pioderma značila bi „gnoj na koži“ i može biti prouzrokovana infekcijom. Stafilokoki često. Za pojavu ili recidiv pioderme često su odgovorne i druge bolesti ili patološka stanja kože poput: alergijskih i parazitarnih bolesti. Bakterijske se pioderme pasa mogu podeliti prema dubini infekcije (na površinsku i duboku piodermu).1. imunodeficijencija i dr.). seboreje. Kod atopijskog dermatitisa razvoj infekcije stafilokokima ili gljivicom Malassezia pachydermatis olakšana je zbog nekoliko razloga (DeBoer i Marsella. Pioderma se najčešće javlja u pasa.. Svako stanje koje rezultira nakupljanjem neutrofilnog eksudata na koži naziva se pioderma. 2010. seboreja. a ređe u mačaka (Anonymus.

imunodeficijencije. Anonymus. . i drugi se pripadnici roda Staphylococcus mogu izdvojiti iz pasa Gram-negativne s piodermom. schleiferi. 4 2000. U praksi. Psi mogu postati preosjetljivi na bakterijske antigene stafilokoka. bakterije poput I to najpre S. i E. 2009. Najčešći uzročnik pioderme pasa je bakterija S. 2009. Ova se bakterija i u zdravih jedinki nalazi na sluznici usta i anusa te na perinealnoj regiji.. i dr. autoimune bolesti. Pseudomonas aeruginosa. 2010. pseudintermedius. 2009. pa se u atopičnih pasa s piodermom u krvnom serumu mogu naći i IgE antitela za stafilokokne antigene (Vericelli.). Iako retko.(demodikoza). Psi s naborima kože češće mogu oboljeti od pioderme (Vericelli. neoplazme. pripadnika aureus i S.. Pseudomonas i vrste Escherichia coli mogu biti sekundarni infekti kod dubokih piodermi. roda Proteus.). gljivične bolesti kože (dermatofitoze).). coli mogu biti i primarni uzročnici pioderme u pasa (Rosser. Proteus spp. Vercelli.

2.dlačne folikule. Uzročnici oboljenja kod pasa su najčešće stafilokoke (Staphylococus intermedius). interdigitalni prostori i brada. superficijalne bakterijske infekcije. furunkuloza i celulitis. nehigijena i dr. Proteus sp. folikularna hiperkeratoza (kalus i komedoni). Proces može da se širi ka površini i dovede do formiranja većeg broja fistula ili da ide u dubinu i dovede do celulitisa ili upale potkožnog masnog tkiva. Najčešće područja zahvaćena infekcijom su dorzum nosa. Mogu biti zahvaćena i druga područja na koži naročito ako su na tim mestima na koži prisutni paraziti ili drugi poremećaji. Duboki folikulitis.infekcija dermisa i supkutisa. Duboke piodermije pasa i mačaka nikada ne nastaju spontano već su potrebni predisponirajući faktori za nastanak oboljenja kao što su imunosupresija. koža na koštanim izbočinama. Duboke infekcije dovode do sistemskih infekcija i zahtevaju dugotrajno lečenje. Razaranjem zida folikula nastaje furunkuloza tj.1. Pasteurella sp. Teorijski deo: 2. Češće se javljaju kod pasa nego kod mačaka. preko oštećene kože dejstvom parazita itd. preko povreda na koži. Infekcija dlačnih folikula može biti površinska ili da prodre dublje u folikul razori njegov zid i zahvati područje ispod folikula. Corynebacterium pseudotuberculosis. Simptomi bolesti zavise od broja inficiranih folikula. a uglavnom su lokalizovane na glavi i duž leđa. dubine infekcije i otpornosti organizma. Pseudomonas sp i Escherrichia coli. ozlede kože usled dejstva parazita ili trauma. Osim stafilokoka duboke piodermije mogu izazvati i druge bakterije kao što su Streptococus sp. Duboke bakterijske infekcije kože (duboke piodermije) Duboke piodermije su ozbiljnije bakterijske infekcije koje se šire do dermisa i često dopiru do potkožnog tkiva. Bakterije ulaze u kožu kroz pore odn. Kod infekcija gde je zahvaćen manji broj dlačnih folikula teže se zapažaju papule raznih veličina. a ako je zahvaćen veći broj folikula zapažaju se slabo ograničena 5 . Najčešći uzročnik dubokih piodermija pasa je Staphilococus intermedius. Kod mačaka se ove vrte infekcije ređe javljaju. Bakterije dospevaju i do limfnih čvorova koji dreniraju zahvaćeno područje.

labradori. 6 . bernardinci i njufaundlenderi su rase pasa koje su predisponirane za nastanak oboljenja.Staphylococus intermedius je čest uzročnik ovog stanja pa se primenjuju antibiotici koji deluju na njega. Promene su najčešće na obrazima i vratu ali mogu biti i na drugim delovima tela. Izbor antibiotika je na osnovu rezulta antibiograma ili se daju cefaleksin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom. Piotraumatski folikulitis. Terapija se sastoji u sistemskoj primeni antibiotika koji se daju dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. najčešće cefaleksin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom. dok male rozikasto-crvenkaste promene znače da proces nije toliko uzeo maha. Piotraumatski folikulitis najčešće nastaje kao komplikacija piotraumatskog dermatitisa ali može da se javi i primarno kao posledica povreda nastalih češanjem životinje. Penicilini se takođe koriste u terapiji ali ako su uzročnici infekcije stafilokoke terapija penicilinima može biti manje uspešna Najbolje je da se terapija antibioticima sprovodi još dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Promene na koži su u vidu plitkih lezija oblika plakova okružene papulama i pustulama.bezdlačna mesta. a nekada i više. otok kože i crvenilo. Terapija se sprovodi visokim dozama antibiotika u trajanju 4 do 6 nedelja. Duboke piodermije mogu dovesti do bakterijemije i sepse zbog čega se što pre mora pristupiti lečenju. Ukoliko su lezije velike i tamno-crvene do ljubičaste boje proces je veoma ozbiljan i ide u dubinu. Zlatni retriveri.

Interdigitalna piodermija je česta u pasa i to najčešće kod mladih mužijaka kratkodlakih rasa pasa dok se kod mačaka mnogo ređe javlja. a zatim se ubrzo razvija duboki folikulitis i furunkuloza. Bolest nastaje nakon povreda. Lokalno se mogu stavljati Burove obloge tri puta dnevno u trajanju od deset minuta. a na šapama nastaju ekskorijacije. Ovo oboljenje karakteriše bolnaa i duboka bakterijska infekcija kože nosnog dorzuma i oko nosnih otvora. Dijagnoza bolesti se postavlja pregledom skarifikata na bakterije i gljivice. najčešće kratkodlakih pasa. Zbog prisutnog bola i sprečavanja autotraume psima se daju analgetici. Usled bola životinja često šepa. autoimunih bolesti. Kod blagih infekcija koža između prstiju je crvena i vlažna. Smatra se da lokalne povrede i genetska predispozicija imaju ulogu u nastanku inicijalnih lezija. Mogu da nastanu ulceracije usled samopovređivanja pa na tim mestima ostaju ožiljci. Životinja se intezivno liže usled čega dolazi do gubitka dlake. Ako je infekcija ozbiljnija sprovodi se sistemska terapija antibioticima koja traje i do 12 nedelja. Uzrok ovog poremećaja nije poznat.Interdigitalna piodermija (Pododermatitis). Terapija se sprovodi lokalnim nanošenjem antibiotika i kortikosteroida (masti ili solucije koje sadrže mešavinu antibiotika i kortikosteroida). a proces može biti lokalizovan i na jastučićima. a poremećaj folikularnog orožavanja još nije u potpunosti pojašnjen. Akne pasa (muzzle folikulitis i furunkuloza). nazalna piodermija). oštećenja izazvanih raznim hemikalijama itd. Kod jačih infekcija javlja se crvenilo. kod alergija. a kasnije se formiraju furunkuli sa fistulama i seropurulentnim eksudatom. Folikulitis i furunkuloza kože nosa (nazalni folikulitis i furunkuloza. Akne pasa su hronični poremećaj koji se uočava na koži brade i usana mladih pasa. parazitskih ili gljivičnih infekcija. Razni inicijalni uzroci dovode do nastanka ovog oboljenja. Terapija se sprovodi sistemskom primenom antibiotika. otok i vlažni dermatitis. Nastaje kao posledica povreda ovih područja. Bolest se manifestuje pojavom papula i pustula. Trljanjem površine kože 7 .

Dijagnoza se lako postavlja na osnovu simptoma. Kod hroničnih i težih slučajeva sprovodi se sistemska terapija antibioticima u trajanju od 4 do 6 nedelja. U toj fazi prisutan je folikulitis i furunkuloza.kortikosteroidi za lokalnu primenu). kukova. Antibiotska terapija kod kalusne piodermije podrazumeva sistemsku upotrebu 8 . furunkuloza i ulceracije. Terapija podrazumeva sprečavanje nadražaja kože kako bi se proces zaustavio i ne bi došlo do stvaranja gnoja. Iscedak se serozan ili gnojan ili mešavina jednog i drugog. vitamini. Kao komplikacije . Terapija podrazumeva najpre sprečavanje dalje povrede ovih mesta i omogućavanje regeneracije tkiva. Najčešće se javljaju kod velikih rasa pasa. Kožu je potrebno čistiti i omekšati (voda.ispod grudnog koša). Stafilokoke su često prisutne u lezijama. a u nejasnim slučajevima postavlja se analizom bioptata. A. vazelin. Lezije se sastoje od bezdlačnih folikularnih papula koje vremenom narastu i mogu ulcerisati i cediti se. Kalus predstavlja uzdignut i zadebljao deo kože koji se razvija usled češtih trauma i pritisaka na kožu na delovima iznad koštanih izbočina (iznad laktova. Time se sprečava stalni pritisak na kožu iznad izbočina i povrede. na koži gde je formiran kalus mogu nastati folikulitis.dolazi do upale folikula. Kalusna piodermija. d. a dlačni kanal je otvoren za ulazak bakterija i nastanak infekcije. Životinji treba obezbediti da leži na mekanim ležajima ili joj se stavljaju štitnici na delove tela gde se stvara kalus. a samim tim i nastanak kalusa i infekcija.

Gnoj je okružen (izolovan od okoline) granulacionim tkivom ili zrelim fibrinoznim tkivom (membrana ili kapsula apscesa). Rana koja nastane tom prilikom uglavnom je mala i brzo se zatvori. a prouzrokovana je koagulaza 9 . Nastaje nakon ugriza. opekotina. odstranjivanjem gnoja i membrane apscesa i ispiranjem rane. Bakterijski granulomatozni dermatitis (kožni bakterijski granulomi). oko repa i na ramenima. Na tim mestima koža je devitalizovana. Sistemski se daju penicilini. Subkutani apscesi su lokalizovane nakupine gnoja unutar dermisa i supkutisa. Terapija podrazumeva hirurško uklanjanje nekrotičnog tkiva i drenaža eksudata da bi tkivo moglo da se regeneriše. slabo ograničena gnojna infekcija kože koja ima tendenciju širenja kroz sve slojeve kože. a zatim nastaje lokalna infekcija za par dana. Uzročnici koji dospeju u kožu nakon trauma stimulišu snažan ćelijski imuni odgovor pa su i lezije granulomatozne ili piogranulomatozne. Botriomikoza je primer granulomatoznog dermatitisa. a javljaju se nakon ugriza ili ogreba kada bakterije sa zuba i noktiju dospeju u kožu za vreme okršaja između mačaka. Kožni bakterijski granulomi nastaju traumatskom implantacijom bakterija koje su uglavnom saprofiti ili nastaju kao posledica postojećeg patološkog procesa na mišićima i kostima.antibiotika u toku 6 nedelja. a na dodir može da se čuje šuštanje (krepitacije) ako su prisutni anaerobi koji stvaraju gas. Subkutani apscesi. Rana je neprijatnog mirisa. Anaerobne infekcije mogu da dovedu do toksemije i ugiunuća. usled prisustva stranog tela i nakon hirurških intervencija. Granulom nastaje kada organizam uspe da izluje infekciju ali ne i da je eleminiše. U težim slučajevima izvodi se hirurško uklanjanje kalusa s tim što rana kasnije veoma teško zarasta. Anaerobni celulitis Anaerobni celulitis je duboka. Anaerobni celulitis se razvija iz onih povreda tkiva koji dovode do smanjene perfuzije tkiva i smanjenja koncetracije kiseonika koji pogoduju razvoju anaerobnih bakterija. Izbor antibiotika je penicilin. ujeda. Apscesi se lako uočavaju najčešće na vratu. Sistemski se aplikuju antibiotici i to dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Anaerobne infekcije brzo napreduju i dovode do edema i nekroze tkiva. trošna i tamnije obojena. Potkožni apscesi su češći kod mačaka nego kod pasa. Terapija se sprovodi otvaranjem apscesa.

oko inficiranog uha ili iznad korena repa ako se pas češe zbog prisustva buva. upala analnih vrećica. Psi sa dugom i gustom dlakom su predisponirani za nastanak oboljenja.). grickanja ili lizanja kože.2. Antibiotski tretman se sprovodi nakon uklanjanja granuloma. naročito u toplijim danima. Promene mogu da se lokalizuju i u dubljim slojevima kože. Izgrebana i vlažna koža podložna je infekcijama. One nastaju nakon iritacije kože npr. eritematozne (crvene). kod iritacije hemijskim sredstvima i dr. Terapija podrazumeva najpre šišanje dlake u području infekcije. Površinske piodermje. bezdlačne. Piodermije površina predstavljaju površinske erozije kože sa pojačanom kolonizacijom patogenih bakterija. nakon stalnog češanja kod pasa ili zbog prisustva kožnih nabora koji trenjem izazivaju iritaciju kože. Akutna vlažna piodermija je dosta česta kod pasa. a to je oko analnog otvora zbog problema sa analnim vrećicama. Lezije na koži su ograničene. a zatim čišćenje rane antisepticima. Čvorići su čvrsti. pojedinačni ili multipni sa fistulama iz kojih se cedi gnojav iscedak sa belim granulama koje podsećaju na zrna peska. Lezije se nalaze na mestima gde se psi najčešće češu. kod alergija. 2. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od vlasnika i na osnovu karakterističnih simptoma. a nastaje kao posledica samopovređivanja kože prilikom češanja. vlažne zbog eksudacije. Lezije su u vidu čvorića koji su smešteni u koži ili potkožju. Piodermije površina i nisu prave infekcije kože. Uzroci češanja kod pasa su mnogobrojni. Terapija se sastoji u hirurškom uklanjanju granuloma jer antibiotici ne mogu dopreti do granulomatozne mase. Centar lezije je prekriven koagulisanim eksudatom. javljaju se kod ujeda buve. prisustva ektoparazita. U terapiji se koriste antibiotici i 10 . Površne piodermije se javljaju samo kod pasa i to u vidu dva oboljenja: Piotraumatski dermatitis (Akutna vlažna piodermija. akutni vlažni dermatitis ili “Hot Spots” engl. s okruglastim rubom i vrlo bolne. a oštećenja korijuma su minimalna.pozitivnim stafilokokama. ne pokazuju tendenciju širenja i dlačni folikuli nisu zahvaćeni procesom.

kortikosteroidi koji se daju lokalno ili sistemski u zavisnosti od težine bolesti. U kasnijim fazama bolesti mogu se javiti pustule. a koža eritematozna (crvena). Terapija se sastoji od čišćenja prostora između kožnih nabora nekim antiseptikom. kod gojaznih pasa. edematozna i vlažna. autotraume i stvaranja povoljnih uslova za nastanak infekcije. Intertrigo (Piodermija kožnih nabora. Ako je koža upaljena koriste se kortikosteroidi lokalno ili sistemski u trajanju od 7 dana.Kod brahiocefaličnih rasa pasa (pekinezeri. 11 . kod hormonskih poremećaja i dr. engleski buldog) kožni nabori mogu oštetiti korneu i izazvati keratitis i ulceracije. “Skin Fold Dermatitis”) Intertrigo je površinski dermatitis koji nastaje na mestima gde su dve površine kože u bliskom kontaktu zbog međusobnog trenja dveju površina. Preventiva nastanka akutne vlažne piodermije je svakako uklanjanje uzroka koji dovodi do češanja . engleski buldozi sa kupiranim repom itd. rase pasa sa naborima na po telu (šar pei). Javlja se kod rasa pasa koji imaju dublje kožne nabore. mops. Intertrigo se može javiti i kod gojaznih starijih ženki koje su sterilisane i kojih vulva nije dovoljno razvijena pa nastaje piodermija kožnih nabora vulve. Vlasnicima pasa se preporučuje hirurško uklanjanje kožnih nabora. ulkusi i kraste. Rase pasa kod kojih se javlja intertrigo su brahiocefalične rase (facijalni nabori). Kod težih slučajeva potrebna je sistemska terapija koja traje 10 do 14 dana. U naborima kože kod intertiga nalazi se prljav i smrdljiv sadržaj. bernandinci (rase sa velikim usnim naborima).

3. Duboke piodermije pasa i mačaka nikada ne nastaju spontano već su potrebni predisponirajući faktori za nastanak oboljenja kao što su imunosupresija. ozlede kože usled dejstva parazita ili trauma. Zaključak: Bakterijske se pioderme pasa mogu podeliti prema dubini infekcije (na površinsku i duboku piodermu). Da bi sprečili nastanak piodermija kao I drugih bolesti. 12 . One nastaju nakon iritacije kože npr. nakon stalnog češanja kod pasa ili zbog prisustva kožnih nabora koji trenjem izazivaju iritaciju kože Najčešći uzročnik pioderme pasa je bakterija S. Piodermije površina predstavljaju površinske erozije kože sa pojačanom kolonizacijom patogenih bakterija. folikularna hiperkeratoza (kalus i komedoni). nehigijena i dr. pseudintermedius. moramo voditi računa o higjeni pasa I mačaka I ukoliko dođe do bolesti na vreme prepoznati simptome pri pregledu I obavestiti veterinara. superficijalne bakterijske infekcije. prema etiologiji i prema tome da li je primarna ili sekundarna.

4.. Literatura: 1. Popović N. Ermakova. 1999. 2. A. Stafilokokoza kod pasa – nov pogled na problem.. obljavjen u ruskom magazinu . 13 . FVM. Dr.Dobermann“.. Beograd. Lazarević M. Bolesti kože malih životinja.