UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA

SEMINARSKI RAD
IZ PREDUZETNIŠTVA

Mentor: Prof. Dr Marin Gužalić

Student: Ljiljana Dragić 002/07

Bijeljina, april, 2010. godine

SADRŽAJ:
1. Osnovne karakteristike teorija do pojave Šumptera i njihovi predstavnici.................................3
2. Sistem preduzetništva............................................................................................................................4

3. Karakteristike realnosti vremena.................................................................................................5 4. Uspeh u preduzetništvu................................................................................................................6 5. Zašto je potrebno spoznati pojam etike u preduzetništvu............................................................7 Literatura..........................................................................................................................................8

2

1. Osnovne karakteristike teorija do pojave Šumptera i njihovi predstavnici
Pojam preduzetništva u ekonomsku teoriju uveo je R.Cantillon 1755. Godine u delu Opšta rasprava o prirodi trgovine. On povezuje preduzetnika sa kapitalom, neizvesnošću i rizikom. J.B.Say definiše preduzetnika kao posrednika između vlasnika kapitala i najamnog radnika. On ukazuje na mogućnost odvajanja funkcije preduzetništva od funkcije vlasništva. J.S.Mill definiše preduzetništvo I preduzetnika preko funkcija upravljanja, kontrole, odgovornosti i rizika u preduzeću. A.Smith preduzetništvo sagledava kroz preduzetnicku funkciju u kontekstu teorije „nevidljive ruke“. On polazi od pretpostavke da su osnovna svojstva preduzetnika urodjena, razvijena uticajem okoline u doba mladosti. Preduzetnika izjednačava sa kapitalistom, pri čemu razlikuje tri vrste ljudi koji stiču kapital: • • • Marljovošću i štednjom Poslovnim špekulacijama Poslovnim inovacijama

Karl Marx definiše preduzetnika kao vlasnika kapitala – kapitalistu koji je usmeren na stvaranje što većeg profita ili preduzetničke dobiti. A. Marshall definiše preduzetnika kao vlasnika i jedinog koji snosi rizik poslovnih aktivnosti. H. Walras definiše preduzetnika kao osobu koja uspostavlja vezu između tržišta, roba, usluga i kapitala.

3

2. Sistem preduzetništva
Savremeni uslovi poslovanja su afirmisali preduzetništvo kao bitan faktor za ostvarenje poslovnog uspjeha. Postoje brojni pristupi u teoriji i praksi preduzetništva. Neki polaze od posmatranja preduzetništva sa stanovišta. Individualnog, korporativnog i unutrašnjeg i sistemskog. Ako preduzetnistvo definišemo kao filozofiju, metod, stav i funkciju tržišnog poslovanja koje doktrinarnim pristupom sopstvenog potvrđivanja ostvaruje rezultate u praksi, i takve ih sopštava teoriji i široj javnosti. Kao sistem, predstavlja lice i naličje poslovnih i ekonomskih procesa koji se potvrđuju u biznisu, a uspešnost primene obezbeđuje menadzment. Zajednička preokupacija im je potrošač i vreme. Njih posmatra kroz prizmu : • Promena • Primena • Posao • Projekcija • Praksa • Progres Preduzetništvo je prepoznatljivo preko promena. Promene su danas konstanta. Ono što se ne dokaže u praksi, silom ekonomskih zakonitosti traži promenu. Ono što se dokaže u u praksi, zahteva promenu kao usavršavanje, poboljšanje, čime ose obezbeđuje dugoročna efektivnost.

4

3. Karakteristike realnosti vremena
Sadasnja praksa menadzmenta je reaktivna, protivdelna pošto zahteva samo umeće, a ne i znanje iz oblasti teorije menadzmenta. Za bolju praksu nužan je uslov poznacanje teorije menadzmenta. Sadašnja praksa ima sledeće karakteristike : • Nema postojanosti svrhe • Kratkoročno razmišljanje uz naglasak na neposrednim rezultatima • Rzmišlja se usadašnjem vremenu, nema budućeg vremena • Zahteva se održavanje cene akcija prduzeća • Popust da se tokom vremena prilazi optimumima • Stara se o kratkoročnim efektima Bolja praksa se obezbeđuje ako se: • Usvoji i objvi postojanost određene svrhe • Obavi nesšto dugoročnog planiranja • Neprekidno postavlja pitanja i belezi odgovore Bilo bi bolje organizaciju postaviti u okviru koje se poslovnom politikom definišu oročeni ciljevi koji se moraju realizovati. Sadašnja praksa problem motivacije različito rešava.

5

4. Uspeh u preduzetništvu
Preduzetništvo predstavlja složen proces uspešnog ovladavanja promenama koje će se dešavati u sagledivoj budućnosti. To je uvek autentičan, neponovljiv put izgradnje biznisa koji je analogan veličini Dedalovog dvorca Lavirinta. U biznis se ulazi na mnogo načina. Uspeh se ostvaruje autentično, neponovljivo. Kad se ostvari, ne gleda se kako se ostvario, kojim putem, kojim metodom, nego kako će se uvećati. Uspeh u preduzetništvu grandiozan veličinom, funkcionalnošću zamršenih puteva i tajnovitošću pravog puta je san svakog preduzetnika. Kvalitet je podloga uspeha. Učenje – znanje, podloga promena. Promena u znanjima pokreće promene u kvalitetu namenjenu potrošaču, čijom realizacijom se ostvaruje poslovni uspeh. I proces repetitivnosti se pokreće. Do uspeha koji će trajati, može se samo stići sa pravim vrednostima. Poslovni uspeh se ostvaruje sa jasnim ciljevima, i angažovanom strašću za ostvarenje tih ciljeva. Ciljevi se pretvaraju u model kojim je potrebno određene, bitne elemente pokrenuti menadzerskim aktivnostima. Uspešno pregovaranje je univerzalan proces kojim se razume proces komunikacije, razumeju vazni faktroi u procesu pregovaranja, model pregovaranja, primenjuje smernice, strategija i principi., vrši ralizacija procesa pregovaranja i njegova ocena uspešnosti, i uvodi saznanje o tržišnoj realnosti u organizaciji.

6

5. Zašto je potrebno spoznati pojam etike u preduzetništvu ?
Etika proučava uticaj odluka koje donosi organizacija na druge ljude, o ljudskim pravima i obavezama, o moralnim načelima primenjenim kod donošenja odluka i suštini odnosa između ljudi. Takvim okvirom definisanog pojma etike se sagledavaju odnosi tokom vremena u okviru društvene odgovornosti za koncept društvenog razvoja. Razvoj u sebi nosi višedimenzijalnost. Zavisi od istorijskih okolnosti i dostignutog nivoa društvenog razvoja. Mora u sebi nositi odgovornost za uloženi kapital, socijalnu komponentu i odnos prema društvenoj i prirodnoj sredini. Često se afirmišu lični interesi, ineresi organizacije ili vlasnika kapitala na štetu društvene sredine. Etička kriza ogleda se u afirmisanju samo jednog interesa, u procesima funkcionisanja organizacije. Menadzeri pokušavaju primeniti ekonomske, pravne i etičke principe u procesima – preduzetničke principe, pravo javnosti na bezbedno radno mestom i jednaku mogućnost za zapošljavanje; društvene odgovornosti i procesima odlučivanja o poslovnoj politici organizacije. Stoner ukazuje da u „poslovanju mnoga etička pitanja spadaju u jednu ili više od ove četiri kategorije: • Društvena kategorija • Kategorija svih interesnih grupa • Kategorija unutrašnje politike • Kategorija ličnog nivoa

7

Literatura
1. Prof. dr Marin Gužalić, Sistemi preduzetništva, Ekonomski fakultet, Brčko, 2005.

8