You are on page 1of 473
БРОЈ 24 ГОДИНА 2016
БРОЈ 24
ГОДИНА 2016
БРОЈ 24 ГОДИНА 2016 МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ У БЕОГРА ДУ
БРОЈ 24 ГОДИНА 2016 МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ У БЕОГРА ДУ

МУЗЕЈ

НАУКЕ

И

ТЕХНИКЕ

У БЕОГРА ДУ

PHLOGISTON 24 ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ Journal of the History of Science Београд –

PHLOGISTON

24

ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ Journal of the History of Science

24 ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ Journal of the History of Science Београд – Belgrade 2016

Београд – Belgrade

2016

ФЛОГИСТОН Часопис за историју науке

број 24 – 2016 UDC 001 (091)

ISSN 035-6640

Издавач Музеј науке и технике – Београд

Скендер-бегова 51 тел: 30 37 962; факс: 32 81 479 е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs

За издавача Соња Зимонић директор Музеја науке и технике

Лектура

Наташа Вуловић

Превод

Das Wort

Дизајн корица

Марко Јовановић

Прелом

Кранислав Вранић

Штампа SP Print Pušić Saša PR, Нови Сад

Тираж

500 примерака

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Главни уредник Марина Ђурђевић Уредници броја Марина Ђурђевић, Бранимир Јовановић, Александар Протић, Зорица Циврић

Уређивачки одбор Видојко Јовић, Зоран Кнежевић, Душан Батаковић, Снежана Бојо- вић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг Ристић, Alessandro Camiz, Светлана Голочорбин-Кон, Срђан Вербић, Владан Челебо- новић, Илија Марић, Бојана Крсмановић, Бранимир Јовановић, Предраг Милосављевић, Весна Тодорчевић, Дрaгaн Вojвoдић, Ма- рина Ђурђевић

Издавачки савет Никола Хајдин, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Мен- тус, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Живорад Чековић, Љубиша Ракић, Никола Тасић, Драгољуб Живојиновић, Љубодраг Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Љ. Петровић, Радоје Чоловић

Рецензентски тим Бранимир Јовановић, Aлeксaндaр Toмић, Дрaгoљуб Aнтић, Милош Недељковић, Mилaн Бoжић, Joвaн Цветић, Милош Чанак, Алексан- дар Седмак

Секретар уредништва Мирјана Бабић

Сви научни радови се рецензирају

САДРЖАЈ

9 Гордана Вуњак Новаковић

Николи Тесли за 160 рођен�ан

Научни радови

15

Станислав Ј. Јужнич Школовање Николе Тесле – личнос�и и �о�ађаји који су обележили овај �ерио� научниково� живо�а (Пово�ом 140. �о�ина о� Теслино� �оласка у Марибор –1878/1879)

99

Мирослав Х. Бенишек, Бранимир С. Јовановић Tеслина ис�раживања у облас�и машинс�ва

123

Јован Цветић Развој Теслиних �енера�ора високо� на�она и високе фреквенције са осцила�орним колима

157

Предраг Милосављевић Геоме�ријско-�ро�орцијске основе Теслиних резул�а�а ис�раживања из Колора�о С�рин�а: �ример �римене сис�ема не�реки�не �о�еле, √6 и музичке анало�ије

221

Зорица Циврић Теслин сис�ем бежично� �реноса енер�ије

279

Срђан З. Павловић Никола Тесла као �ионир и заче�ник бежичних комуникација

297

Наталија Б. Јеленковић Тесла и ма�ема�ика

313

Снежана Д. Шарбох, Слободан И. Стојковић Па�ен�и и �а�ен�на с�ра�е�ија Николе Тесле

347

Милош Станковић Ал�ерна�ивна �о�онска �орива у ау�омобилској ин�ус�рији и развој сис�ема за �роизво�њу ново� еко-горива - према Теслиној идеји

393

Мирјана Прљевић Global Positioning Strategy Matrix For The Sustainable Country Development

407

Братислав Н. Стојиљковић Никола Тесла – �очасни члан у�ружења ср�ских инжењера

441

У�у�с�во ау�орима Instructions for Authors

Гордана Вуњак Новаковић 1

Колумбија универзитет (Columbia University) и Српска академија наука и уметности, Београд

НИКОЛИ ТЕСЛИ ЗА 160. РОЂЕНДАН

Крeaтивни прoнaлaзaч, eлeктрoинжeњeр и нaучник Никoлa Teслa, пaтeнтирao je вeлики брoj рeвoлуциoнaрних прoнaлaзaкa, aли je исто тако дao знaчajaн дoпринoс и мeђунaрoднoм миру и eкoлoгиjи. Meђунaрoднa eлeктрoтeхничкa кoмисиja je 1956. гo- динe jeдиницу мaгнeтнe индукциje нaзвaлa пo Teсли. Гoтoвo 47 гoдинa кaсниje, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНEСКO) 2 уписaла је Teслину дoкумeнтaциjу кao рeлeвaнтну зa чoвeчaнствo у свeтски рeгистaр Пaмћeњe свe�a, док је Meђунaрoднa aстрoнoмскa униja 1952. гoдинe једну планету нaзвaлa Teслиним имeнoм. Meђу нajпoзнaтиja Teслина oствaрeњa, кoja су унaпрeдилa нaуку и тeхнoлoгиjу, спaдajу индукциoни мoтoр, oбртнo мaгнeтнo пoљe, вишeфaзнa нaизмeничнa струja, eлeктрич - ни гeнeрaтoр, систeм зa прoизвoдњу и дистрибуциjу eлeктричнe eнeргиje, њeгoв кaлeм и висoкoфрeквeнтни oсцилaтoр, трaнсфoр- мaтoри, висoкoфрeквeнтнe струje прoмeнљивe фрeквeнциje, урeђajи зa бeжични прeнoс, висoкoнaпoнски aпaрaти, вaкуум- скe цeви зa висoкe пoтeнциjaлe, нeкoликo турбинa, логичко „И” коло, рaдиo и бeжичнa кoмуникaциja – прeтeчa дaнaшњeг интeр - нeтa. Збoрник рaдoвa кojи je прeд нaмa посвећен је oбeлeжaвaњу 160 година од Теслиног рођења и нeупoрeдивoг нaслeђa oвoг визиoнaрa. Личнo сaм вeoмa вeзaнa зa Никoлу Teслу, jeр je joш oд дeтињ - ствa биo сaстaвни дeo мoг живoтa. Рoђeн je у српскoj пoрoдици у

1 gv2131@columbia.edu

2 United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO).

9

Лици, у Вojнoj крajини у кojoj je српскo стaнoвништвo стoлeћимa живeлo, у истoм крajу oдaклe je и пoрoдицa мoг oцa, a oвe двe пoрoдицe су чaк и пoвeзaнe дaљим рoдбинским вeзaмa. Свaкoд - нeвнo сaм испрeд Teхничкoг фaкултeтa у Бeoгрaду, нa кoм сaм сту - дирaлa, a пoтoм и рaдилa, виђaлa jeдaн oд нajлeпших спoмeникa − спoмeник Никoли Teсли. Сaдa, у Њуjoрку, чeстo прoлaзим пoрeд Teслинoг ћoшкa, нaдoмaк њeгoвoг пoслeдњeг стaнa кoд парка Брajaн�. Пoдрaзумeвa сe дa сaм прoчитaлa свe књигe o њeму и њe - гoвoм нaслeђу дo кojих сaм дoшлa, и нa српскoм и нa eнглeскoм језику. Нeдaвнo сaм сe, сa oдушeвљeњeм, прикључилa „Teслинoм сeлу”, виртуeлнoм грaду oд 33.000 људи из читaвoг свeтa, кojи су удружили снaгe дa спaсу пoслeдњу Teслину лaбoрaтoриjу и пoдигну Teслин музej. Убрзo пoштo сaм стиглa нa Унивeрзитeт „Кoлумбиja”, oдржaн je симпoзиjум у слaву Teслинoг дoпринoсa цивилизaциjи, пoвoдoм 150. гoдишњицe њeгoвoг рoђeњa. Teслинa бистa нaлaзи сe и нa Teхничкoм фaкултeту нa том Универзитету (Fu Foundation School of Engineering), нa кojeм и дaнaс рaдим. Унивeрзитeт „Кoлумбиja” je мeстo нa кojeм je Teслa, мaja 1888. гoдинe, oдржao jeднo oд нajзнaчajних прeдaвaњa у истoриjи нaукe

и тeхнoлoгиje, где је први пут дeмoнстрирao oбртнo мaгнeтнo

пoљe, кoje сe нaлaзи у oснoви мoтoрa нaизмeничнe струje и у ос - нови дaнaшњe упoтрeбe eлeктричнe eнeргиje. Утицaj њeгoвoг oт -

крићa биo је рeвoлуциoнaрaн – укрoтиo je снaгу силних Ниjaгaри- них вoдoпaдa, вoдeћи нaс прaвo кa дoбу свeтлoсти и eнeргиje.

Зa свeгa двe гoдинe, Teслa je рaзвиo првo нeoнскo и флуoрeс- цeнтнo oсвeтљeњe – 50 гoдинa прe нeгo штo ћe сe oнo нaћи у упoтрeби, нaчиниo je првe снимкe x-зрaцимa и израдио бeжичну вaкуумску цeв зa oсвeтљeњe, oзнaчaвajући тимe пoчeтaк oпсeсиje кoja гa je прaтилa читaвoг живoтa – бeжични прeнoс eнeргиje. Кao штo je Чaрлс Ф. Скoт (Charles Felton Scott) рeкao: „Eвoлуциja eлeк - тричнe eнeргиje oд Фaрaдejeвoг oткрићa дo вeликoг пoчeтнoг пo- дизaњa Teслинoг вишeфaзнoг систeмa 1896. гoдинe, нeсумњивo je нajзнaчajниjи дoгaђaj у истoриjи тeхникe”. Лa Гвaрдиja (Fiorello Henry La Guardia) je тo сaжeo у нeкoликo рeчи: „Кaд би Teслинo дeлo изнeнaдa ишчeзлo, пaли бисмo нaзaд у мрaк”. Пoзнaтo нaм je дa je Teслa – тaj свeтaц зaштитник eлeктри- цитeтa – биo вeoмa висoк (198 cm), згoдaн и урeднo oдeвeн, али и aскeтa. Биo je зaхвaлaн свojим рoдитeљимa нa крeaтивнoсти – мaj - ци Ђуки („тoликo спрeтнa дa би сплeлa три чвoрa нa трeпaвици”)

и oцу, српскoм свeштeнику. Биo je нeспутaнo мaштoвит, нe oгрa-

ничaвajући сeбe oним штo пoстojи или штo je мoгућe, стрaствeн изумитeљ и фaнaтичнo мaрљив. Пoсeдoвao je брojнe нeoбичнe тaлeнтe: гoвoриo je осам jeзикa, а умeo je дa зaпaмти цeлу књигу пoслe јeднoг читaњa. Чувeн je био пo свojoj спoсoбнoсти дa визу -

10

елизуje читaвe урeђaje у глaви и нaпрaви их бeз цртeжa. Причa сe дa je диjaгрaм мoтoрa нaизмeничнe струje исцртao штaпoм у пe - ску, рeцитуjући Гeтeoвoг (Johann Wolfgang von Goethe) Фaус�a. Биo je прирoдни гeниje и истински хумaнитaрaц – вeликaн кojи je нaдрaстao жудњу зa нoвцeм и признaњeм. Вeликoдушнo je дoпу- стиo Вeстингхaусу (George Westinghouse) дa измeни дoгoвoр o пaтeнту, кojи je oмoгућиo финaнсиjски пoсрнулoj кoмпaниjи дa успoстaви eлeктрични стaндaрд кojи и дaнaс кoристимo. Нeдaвнo сaм била пoзвaнa дa у Хaрлeм Биoпрoстoру (Harlem Biospace), тeхнoлoшкoм инкубaтoру нa Meнхeтну у Њуjoрку, oдржим прeдaвaњe o тoмe штa прeдузeтници мoгу дa нaучe из Teслинoг нaслeђa. Биo je тo вeлики изaзoв, будући дa je Teслa биo глaвни нeимaр мoдeрнoг дoбa, a дa ниje биo прeдузeтник пoпут Eдисoнa (Тhomas Alva Edison) или Вeстингхaусa, кojи су кoмeрциjaлизoвaли њeгoвe вaнврeмeнскe изумe. Спрeмajући сe зa прeдaвaњe у Хaрлeму, пoкушaлa сaм дa нa jeднoстaвaн нaчин објасним чeму нaс je то Teслa нaучиo:

1. Сaњaj вeликe снoвe („dream big”) и никa�a сe нe �рe�aj.

Teслa je биo прeдoдрeђeн зa свeштeнички позив, aли je нaшao нaчинa дa пoстaнe инжeњeр и усрeдсрeди сe нa прoнaлaзaштвo. Прeживeo je кoлeру, стeчaj, нeстaнaк свoje двe лaбoрaтoриje и ис- кусиo мнoгe нeвoљe, никaдa сe нe зaустaвљajући нa путу кa свojим снoвимa.

2. Нa�рaви свe� бoљим нe�o ш�o смo �a зa�eкли.

Прoвeo je живoт у нeумoрнoм рaду, чинeћи вeликe искoрaкe у нaуци и тeхници, нa путу кa нoвoм и бoљeм свeту, нe трaжeћи ништa зa сeбe.

3. Прoнaђи у чeму си �oсeбaн.

Oд мaлих нoгу, Teслa je зaпaзиo дa je у стaњу дa сa нajвeћoм лaкoћoм визуелизуje чaк и нajслoжeниje ствaри. Умeo je дa нaпрaви нoвe мaшинe бeз мoдeлa, нaцртa или eкспeримeнaтa, сaмo нa

oснoву сликa из свoje глaвe.

4. Ниш�a ниje вeћe o� нaукe.

Teслa je гoвoриo: „Mислим дa нeмa ниjeднoг дубљeг испуњeњa кoje мoжe oбузeти људскo срцe кao oсeћaj изумитeљa кaдa види

дa сe њeгoвe идeje oствaруjу. Taкви oсeћajи нaвeду чoвeкa дa зaбoрaви нa хрaну, спaвaњe, приjaтeљe, љубaв, свe”.

5. Рeзул�a�и су вaжни, нe нoвaц.

Teслa je пoкaзao дa бити вeлики прeдузeтник – oнaj кojи je кoмeрциjaлизoвao критичaн стaндaрд кojи 125 гoдинa кaсниje пoд- стичe инoвaтивнoст – нe нoси нужнo сa сoбoм и oбузeтoст нoвцeм.

11

Дeлoвao je суштински кao инжeњeр и хумaнистa, прoнaлaзeћи нa - чинe дa упoтрeби рeсурсe плaнeтe зa дoбрoбит чoвeчaнствa.

Иaкo ћe члaнци oвe публикaциje нa oригинaлaн нaчин прeд- стaвити нeкoликo рaзличитих пoглeдa нa Teслу, нaш зaдaтaк тeк прeдстojи: дa Teслу бoљe схвaтимo, углeдaмo сe нa њeгoв примeр и да нaстaвимo њeгoву плeмeниту мисиjу.

12

НАУЧНИ РАДОВИ

оригиналан научни рад

УДК 62:929 Тесла Н.

Станислав Ј. Јужнич 1

Слoвeнaчкa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти, Нaучни истрaживaчки цeнтaр, Словенија

ШКОЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ – ЛИЧНОСТИ И ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ ОВАЈ ПЕРИОД НАУЧНИКОВОГ ЖИВОТА

Пово�ом 140 �о�ина о� Теслино� �оласка у Марибор 1878/1879

Апстракт

Електротехничка и друга истраживања и достигнућа Теслиних најутицајнијих професора Мартина Секулића и Јакова Пешла налазе се у центру пажње овог рада. Разматрана је њихова са ­ радња са колегама, као и научни и стручни радови колега и са­ радника, али и других професора и научника у Аустроугарској монархији тог доба. Описано је школовање Николе Тесле, а у оквиру тога и његов краткотрајни боравак у Марибору у пери ­ оду од 1878. до 1879. године. Након 140 година корисно је сети­ ти се још једном тог периода Теслиног живота и рада у граду на северу данашње Словеније. Мариборски период представља доба стасавања научника Тесле, па су зато представљени науч ­ ници и техничари који су се у то време налазили у Марибору.

Кључне речи: Никола Тесла, Раковац, Грац, Марибор, Праг, Исто­ рија електротехнике и вакуумске опреме, Историја образовања

1.Увод

Никола Тесла (1856–1943), српско-амерички научник, инжењер и проналазач, највише је допринео науци и технолошком напретку човечанства као проналазач обртног магнетног поља, индукционог

1 juznic@hotmail.com

15

мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње, дистрибуције и коришћења електричне енергије. Конструисао је генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као Теслин калем. Остварио је бројне изуме и открића у области светлосне технике, радио-технике, бежичног управљања, затим многе примене високофреквентних струја у индустрији, медицини, па до необичних, али оригиналних проналазака у области машинства и ваздухопловства. По њему је јединица међународног SI система добила назив – мера за магнетну индукцију �есла –[Т]. Школовао се у Смиљану, Госпићу, Раковцу (данас делу Карлов­ ца), Грацу и Прагу. Пре одласка у Америку, 1884. године, радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. Живео је и радио у Њујорку, где је остварио већину својих изума и проналаска. Своју младалачку визију електрицитета развио је још док је похађао електротехнику на Великој реалци у Раковцу крај Карловца, код учитеља Мартина Секулића (1833, St Michael, данас Ловинац у Лици - 1905, Загреб), у периоду од 1870. до 1873. године. Ко је био Мартин Секулић, чиме је инспирисао младог Теслу и тако заслу ­ жио његово поштовање?

2.Мартин Секулић, Теслин учитељ и његове колеге у Мађарској

Мартин Секулић рођен је у Ловинцу, у залеђу јужног Велебита. Школовање је започео у Војној Крајини. Упркос уверењу многих истраживача, 2 данас нам је познато да Секулић није студирао на Универзитетима у Бечу или Грацу. После завршених студија, запослио се као један од двојице асистената у Државној реалци у Пешти 3 1859/1860. године. Помагао је професору Дионису Поспишилу (Dionis Pospischil) на предмету геометријског цртања (Geometrisches Zeichnen), који се учио у првом разреду. С друге стране, професор Поспишил је почео да предаје геометријско цртање у градској државној Реалци у Пешти (Städtische Ober-Real ­ schule in Pest) 1855/1856. године. Пре тога радио је као асистент на

2 Maриja Шeшић, „Maртин Сeкулић, први Teслин прoфeсoр физикe“, Флo�ис�oн 4 (1996): 57; информација добијена на основу Hauptmatrikel, Archiv der Universität Wien, љубазношћу Маг. Мартина Г. Енеја (Martina G. Enneja), Archiv der Universität Wien, Postgasse 9, A-1010 Wien, порука датирана 17. 3. 2013, а на основу истраживања Бруна Бесера (Bruno Bes ­ ser) у Грацу.

3 Информација добијена на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1860): 91.

16

Слика 1. Портрет Мартина Секулића, Теслиног професора и земљака

Слика 1. Портрет Мартина Секулића, Теслиног професора и земљака

истом предмету у Реалци (k.k. Schottenfelder Oberrealschule) у седмом округу града Беча. 4 У то доба Будимпешта је била подељена на град Пеш ­ ту, на источној обали Дунава,

и град Буде на његовој запад ­

ној обали. До њиховог уједи ­

њења дошло је 1873. године. У Пешти је поред градске др­ жавне радила и јавна школа

(Öffentliche Oberrealschule). Секулић је рано остао удовац

и морао самостално подизати

сина Рудолфа (Rudolf, 1860, Пешта – 1917). Други пут се оженио 1877. године и добио је још једног сина и две кћери. 5

Током службовања у Пе ­

шти, најбољи пријатељ и са­ радник био му је три године старији Симон Шубиц (Si­ mon Schubitz, 1830, Пољанска долина крај Шкофје Локе – 1903, Грац). Шубиц је брзо и успешно завршио студије математике и физике на Филозофском факултету Универзитета у Бечу, у пе ­ риоду од 1852. до 1856. године. Нажалост, није одмах могао добити запослење у Бечу или у близини завичаја у Крањској, па је прешао у Мађарску. Запослио се 1. октобра 1856. године као приправник у Државној католичкој гимназији у Буди 6 . Крајем истог месеца (26. 10. 1856) почео је да држи предавања за која је убрзо добио бројне похвале и признања. Почетком наред ­ не школске године прелази на Вишу реалну школу у Пешти,

4 Прeузeтo 17. 1. 2012, http://wwwu.uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/

schulchroniken/gppest_1_1855.PDF.

5 Vladimir Muljević, „Martin Sekulić (1833–1905)”, Elektrotehnika: znanstveno -stručan časopis Hrvatskoga elektroinženjerskog saveza i udruženih izdavača, 5 (1973): 335, 337.

6 Кao пoчeтaк Шубицовe нaстaвe у Буди забележeн je дaтум 25. септембар 1856. гoдинe, Alois Vaniček, ed., Schematismus der österreichische Gymnasien und Realschulen für das Schuljahr 1859-60 , I (Prag : F. Tempsky, 1860), 139, иaкo ћe кao суплeнт зaмeнити oбoлeлoг прoфeсoрa физикe тeк 4. октобра 1856. гoдинe, прeузeтo 12. 12. 2012, http://wwwu.uniklu.ac.at/elechner/

schulmuseum/schulchroniken/gofen1856.PDF.

17

Слика 2. Бурњак за мерење брзине ветра изум је професора Секулића.

Слика 2. Бурњак за мерење брзине ветра изум је професора Секулића. Намена му је била да путовање тадашњим возовима учини безбеднијим. Може се претпоставити да га је Секулић замислио и конструисао у време Теслиног школовања у Раковцу. 7 Најбољи ученик у Теслином разреду био је Мојо Медић, суплент физике у Нижој реалци у Госпићу 1878/1879. године. 8

78

по одлуци Министарства број 15.783. 9 Ту је радио као професор физике у периоду од 31. октобра 1857. до 1861. године. Током школске 1858/1859. године паралел­ но предаје и на управо установљеној Државној гимназији у Пешти. За свој рад и залагање у овој институцији примио је два признања и то: једно за „одговоран рад” и друго за „темељне педагошко-на­ учне квалитете”. 10 Шубиц се првенствено бавио механиком. Из те области објавио је 1860. године и први научни рад у публикацији Реалне средње школе у Пешти. Рад је био посвећен деловању ро ­ тационог уређаја Фридриха Фесела (Friedrich Fessel). Исти уређај заинтересовао је Мартина Секулића 11 и Луку Лавтара (Luka Lavtar,

7 Martin Sekulić, „Burnjak (Бурњак). Izumio i preračunao M. S.” Rad, 27 (1874): 225.

8 Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und Unterricht. Jahrgang 1880 (Wien: Staatsdruckerei, 1880), 336.

9 „Schulnachrichten”, Programm der städtischen Ober-Realschule in Pest für das Schuljahr, 2 (1855/56):6, (1859/60), прeузeтo 17. 1. 2012, http://wwwu. uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/schulchroniken/gppest1857. PDF. 10 Прeузeтo 20. 2. 2013, http://wwwu.uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/ schulchroniken/gpest1858.PDF; K. K. Jahres-Bericht der Staats-Gymnasium in Pest 1858/59; Аустријски државни архив (Osterreichisches Staatsar­ chiv), Архив за општу управу (Allgemeines Verwaltungsarchiv, AVA) Мини­ старство за богослужење и образовање (Ministerium für Cultus und Unter- richt Akt Nr. 31226 ex 1902), 15, 16.

11 Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula”, Rad 26 (1874): 114.

18

1846–1915), суплента у Љубљанској гимназији 1872/1873. године. 12 Лавтар је изучавао тај уређај с геометријског становишта. Важну улогу у формирању Секулићевих научних опредељења, па самим тим и Теслиних, имала је експериментална опрема за физику којом је он располагао на почетку своје професорске ка ­ ријере. Државна реалка у Пешти је у школској 1855/1856. години за истраживање гасова и вакуума набавила аерометар францу­ ског хемичара и фармацеута Антоана Бомеа (Antoine Baumé, 1728–1804), барометар, вакуумску пумпу, Херонову куглу, коју је вртела сила бризгајуће паре, сифон и термометре. За проучавање електромагнетних појава купили су електрични уређај, Волтину батерију, магнет и магнетну иглу. 13 У наредној школској години, за истраживање гасова и вакуума набавили су: компресорску пумпу, додатну Херонову куглу и вакуум-пумпу са два цилиндра за пражњење истовремено купљених магдебуршких полукугли. За област електромагнетних истраживања прибавили су: турма ­ лин под притиском, вретено Карла Винтера (Кarl Winter) за тор ­ ну електрику израђено у Бечу 14 1847. године, као и постројење за производњу муња. Ово постројење било је веома значајно и за Секулићева, али и за каснија Теслина истраживања. Феномен ства­ рања муња био је фасцинантан и више него инспиративан, како за самог професора тако и за његовог ученика. Већ набављеној опреми придодати су још електроскоп и две плоче од смоле за приказивање фигура, названи по Георгу Кристофу Лихтенбергу (Georg Christoph Lichtenberg, 1742–1799), о којима ће десет годи­ на касније и Секулић објавити научне радове. Шубиц је набавио и електрометар у боци лондонског апотекара Тимотија Лејна (Timothy Lane, 1743–1807) за мерење набоја лајденске боце. Лај ­ денска боца је први пут конструисана у касним шeздeсeтим годи­ нама 18. века, а Лејн је употребио електрометар због мера пре­ дострожности, како би се избегло пуштање прејаких електричних токова кроз тела пацијената. 15 На основу Лејнових и сличних екс ­ перимената, Тесла је много година касније фасцинирао гледаоце пропуштањем електрицитета кроз властито тело. Овај наизглед храбри подухват могао је приуштити себи, јер је био упознат са

12 Luka Lavtar, „Vse prikazni v naravi so nasledek ene same preproste stvari z eno samo bistveno močjo (s privlačnostjo)”, Letopis Slovenske Matice (1873):

73–74, 87.

Pest

(1856): 50.

14 Karl Winter, „Ein neuer Electrophor-Apparat“, Berichte über die Mittheilun - gen von Freunde der Naturwissenschaften in Wien, 2 (1847): 49.

15 Timothy Lane, „Description of an electrometer invented by Mr Lane”, Philo- sophical Transactions of the Royal Society , 57 (1767): 451.

Jahres-Bericht

13

Информација

на

основу

der

Ober-Realschule

zu

19

специфичним кожним ефектом наизменичне струје. Ефекат је био познат још од Максвелових (James Clerk Maxwell) предвиђања из 1873. године, а које је Јожеф Стефан (Jožef Stefan) допунио 1887. године у својој расправи под називом О �роменљивим елек�рич- ним с�рујама у �ебелим �рово�ницима. Може се претпоставити да се са овим ефектом Тесла упознао још за време школовања. Такође, Шубиц је искористио прилику и набавио лајденску боцу, индукцијски уређај, две батерије бенедиктинског калуђера – де ­ кана Филозофског факултета Универзитета у Пешти (Universität Pest) – Аниоса Иштвана Једлика (Ányos István Jedlik, 1800–1895) са електродама од угљена, електрогалванско појачало – трансфор­ матор са 400 омота, кондензатор површине 12 квадратних палаца и Морзеов (Samuel Finley Breese Morse) телеграф, 16 патентиран четврт века раније. У школској 1857/1858. години, по Шубицовом налогу, купљен је инструмент за демонстрацију аеростатичког парадокса за ис­ траживања у области гасова и вакуума. Електромагнетна истра ­ живања унапређена су куповином бројне експерименталне опре ­ ме, од које треба истаћи: магнет у облику потковице, компас са диоптером, као и електрично јаје у облику катодне цеви за по ­ нављање пражњења са вакуумском пумпом. Можда је Секулић очарао младог Теслу у Раковцу, демонстрирајући петнаестак го­ дина касније рад сличног уређаја. Такође, набављени су и: елек ­ тромагнет израђен по Амперовој (André-Marie Ampère) шеми, уређај за добијање електрогалванске струје, коју је Огист Артур де ла Рив (Auguste Arthur de la Rive, 1801–1873) изумео у Женеви 1820/1821. године, као и једнополарни мотор без комутатора у облику точка, направљен по изуму Петера Барлова (Peter Barlow, 1776–1862). Барлов мотор поседовао је магнет у облику потко ­ вице и био је израђен у Краљевској војничкој академији у Вулви ­ чу (Woolwich) 1822. године, неколико месеци после Фарадејевог (Michael Faraday) открића магнетне индукције. Он је употребио један једини калем који се код ниских напона и малих обртних сила окретао око фиксиране осе услед одсутности комутатора Хиполита Пиксија (Hippolyte Pixi), израђеног тек 1832. године по Амперовој идеји. Можда је због тога Барлов изум био, у неку руку, претеча Теслиног електромотора на наизменичну струју, патентираног у периоду 1887/1888. годинe. Набављена су и два магнета у облику палице-квадра, 4 фунте изолираних жица омо ­ таних вуном, као и један модел претече модерних турбина, којег је заједно са повезујућим цевима израдио 1750. године Јанош Ан ­ дрош Сегнер (Johann Andreas Zegner , 1704, Братислава – 1777). 17

16 Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1857): 42.

17 Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1858):

73–74.

20

У школској 1858/1859. години за хемијски кабинет набављен је плиномер (гасометар). За кабинет физике купљени су само физички сат и тангентни компас-галванометар, којег је први описао Клод Серве Матијас Пуje (Claude Servais Mathias Pouillet, 1791–1868) на Сорбони (Sorbonnе) 1837. године. Те године, Шу ­ биц је уз Секулићеву помоћ набавио више различитих уџбеника из физике: Фрaнц Joзeф Писков (Franz Josef Piskov), Lehrbuch der Physik für Unter-Realschulen (Брно 1859), објављен и са словенач ­ ким преводима стручних израза, Адолф Ганотов (Adolphe Ganot, 1884–1887), Élements de Physique, у немачком преводу, и рад Хен ­ риха Буфа (Heinrich Buff, 1805–1878), студента-сарадника хеми ­ чара Јустуса Либига (Јustus Freiherr von Liebig, 1803–1873) и Ро ­ берта Бунсена (Robert Wilhelm Bunsen, 1811–1899). Набављен је и нови преглед електротехнике лекара Луја Денија Жила Гаваре ­ та (Louis Denis Jules Gavarret, 1809–1890), тада професора физи ­ ке на Медицинском факултету у Паризу (La Faculté de Médecine Paris), у преводу Рудолфа Арента (Rudolf Arendt, 1828–1902), као и три свеске Lehrbuch der Ingenieur – und Maschinen Mechanik, Лудвига Јулијуса Вајзбаха (Ludwig Julius Weisbach, 1806–1871) са Рударско-металуршке академије у Фрајбургу (Bergakademie Freiberg). 18 Шубиц и Секулић су у школској 1859/1860. години наручили мо ­ дерну збирку електротехничке опреме, која је садржала: извор галванске струје за електромоторно окретање покретних тела, више Гајслерових (Heinrich Geissler, 1814–1879) катодних цеви, које су први пут произведене у Бону две године раније, електрич ­ ни пиштољ израђен према Волтовом еудиометру за мерење ква ­ литета ваздуха са азотовим оксидом, цеви машине за електрично пражњење, трансмисију галванског импулса, Витстонов (Charles Wheatstone, 1802–1875) мост, велику Смијеву (Alfred Smee) бате ­ рију, више колодијум-балона (collodium) у облику танких, лаганих шупљих слојева нитроцелулозе за просматрање привлачне силе електрицитета, а заснованих на открићу Луја-Николаса Менарда (Louis-Nicolas Ménard) из 1846. године, направу за галванопласти ­ ку, велики Шварцов (Јohn H. Schwarz) мотор, као и електромо ­ тор са дуплим калемовима и магнетима са комутатором по идеји Чарлса Графтона Пејџа (Charles Grafton Page, 1812–1868) из кас ­ них тридесетих година 19. века. Исти електромотор је професор Никола Влаховић (Niccolò Vlahović) набавио за гимназију у Копру

18 Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1859):

17–18; Jules Louis Denis Gavarret, Lehrbuch der Elektricität (Leipzig: Brockha­ us, 1859), 22.

21

пре 1864. године. 19 Такође, набавили су и Готлибову (Gottlieb Daimler) справу, вакуумски реципијент за магнетно усмеривање галванске светлости (катодних зрака-електрона), направу са калемовима за приказивање индукционог закона електричне струје, познату Кулонову (Charles-Augustin de Coulomb) торзиону вагу, четири магнетна индуктора, калемове са 12 магнета у обли ­ ку палица и електромагнетну справу. За експерименте са гасови­ ма употребљавани су: Сосиров (Horace Bénédict Saussure, 1740– 1799) хигрометар, психрометар, сензор и уређај за израду Тори­ челијевог (Evangelista Torricelli) вакуума. Купљен је инструмент Шарла Николаса (Charles Nicolas Alexandre Haldat du Lys, 1770– 1852) за мерење притиска течности из тридесетих година 19. века, као и центрифуга (Schwungmaschine, Rotazionsmaschine) 20 коју су 1852/1853. године саставили некадашњи средњошколски професор Фридрих Фесел (Friedrich Fessel, 1821–1860) и пионир вакуумске технике, математичар Јулиус Пликер (Julius Plücker, 1801–1868) из Бона. Исти такав уређај Шубиц је набавио три годи ­ не касније и за физички кабинет Реалке у бечком кварту Россау. Гимназија у Љубљани је инструмент тог типа купила у школској 1866/1867. години по цени од 4,15 форинти, док га је Гимназија у Целовцу набавила тек 1874/1875. У годишњим извештајима Реалке у Пешти Шубиц је цитирао уџбеник (Lehrbuch der reinen Mechanik) сорбонског професора математике Жана Марија Константа Духа­ мела (Jean Marie Constant Duhamel, 1797–1872) у немачком пре ­ воду Вилхелма Вагнера (Wilhelm Wagner), публикованом у Бра ­ уншвајгу 1853. и 1858. године. 21 Шубиц је у школској 1861/1862. години набавио Духамелов уџбеник за библиотеку Реалке у Беч ­ ком кварту Росау. У докторској дисертацији, одбрањеној 1861. године, Шубиц није истраживао деловање Феселове центрифуге, али ће наредне године о томе писати у проширеној верзији свог

19 Loredana Sabaz-Deranja, Vecchi mezzi didattici del laboratorio di scienze: un museo scolastico (Kopar: Ginnasio Gian-Rinaldo Carli , 1994/1995), 5.

20 Информација добијена на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1860): 69.

21 Simon Šubic, „Physikalische Abhandlung uber die Zusammensetzung fort ­ schreitender und drehender Bewegungen und ihre Anwendung zur Erklä­ rung der Aberration des Lichtes, des Foucault‘schen Pendelversuches, des Erscheinung des Freischwebens der rotirenden Scheibe n Fessel‘s Rotations­ maschine und am Kriesel”, Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1860):

17; Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlun - gen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhan - denen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme ent - halten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz (Czernowitz: Josef Buchowiecki & Comp,1869), 203.

22

научног рада, представљеног у школским извештајима. У школ ­ ској 1859/1860. години за Реалку у Пешти набављено је Фукоово

(Jean Bernard Léon Foucault, 1819–1868) клатно, кога је Гимназија

у Љубљани употребљавала већ четири године. Међутим, Реалка

у Пешти је Гајслерове вакуумске цеви набавила три године пре

Гимназије у Љубљани. Набављена апаратура је омогућила Шубицу и Секулићу успешна истраживања у области вакуумске технике. То ће вероватно, десет година касније, пресудно утицати на мла ­ дог Теслу, не само током школовања у Раковцу, него и за време његовог рада у телефонској компанији браће Пушкаш (Puškaš). Браћа Пушкаш, Ференц (Ferenc, 1848–1884) и Тивадар (Tivadar, 1844–1893), основали су 1. маја 1881. године компанију у Пешти. 22

Табела 1.

Преглед истраживачке опреме по областима, набављене у Државној реалки у Пешти, у периоду од 1855. до 1857. године, пре Шубицовог и Секулићевог доласка, као и у раздобљу од 1857. до 1860. године, када је Шубиц, радећи као кустос кабинета физике, одлучивао о куповини нових инструмената.

 

Меха-

Теку-

Гасо-

Аку-

Електри-

Опти-

То-

Заје-

ника

ћинe

ви,

стика

цитет,

ка

пло-

дно

тврдих

метео-

магне-

та

тела

рологија

тизам

1855

/ 57

7

2

10

1

17

9

7

53

1857/58

6

1

2

5

11

21

2

48

1858/59

1

0

0

0

1

0

0

2

1859/60

4

2

8

5

18

14

3

54

1857

/ 60

11

3

10

10

30

35

5

104

Упоређивањем резултата представљених за два трогодишња периода у табели 1, и то пре Шубицовог и Секулићевог доласка, односно за време њиховог рада, може се јасно уочити да је у пе ­ риоду од 1857. до 1860. године купљено два пута више експери­ менталне опреме. Под Шубицовим руковођењем набављено је много више инструмената за истраживање и мерење у области звука, светлости и електрицитета, а то ће касније постати експери­

22 Брaћa Пушкаш су сe шкoлoвaлa нa eлитнoм Teрeзијaнуму (Theresianum) у Бeчу. Tивaдaр сe шкoлoвao и нa Пoлитeхници у Бeчу. Нaжaлoст, нису пoхaђaли Сeкулићeвa или Шубицовa прeдaвaњa нa Држaвнoj рeaлци у Пeшти. Teхнички унивeрзитeт у Maђaрскoj oтвoрeн je тeк 1872. гoдинe; прeузeтo 18. јануара 2013, http://www.omikk.bme.hu/archivum/angol/htm/ puskas_t.htm; http://www.rubicon.hu/magyar/nyomtathato_verzio/1893_ma­ rcius_16_puskas_tivadar_halala; Грaнт Кoнстaнтинoвич Цвeрaвa, Никoлa Teслa 1856–1943 (Бeoгрaд: Клуб Никoлe Teслe, 2006), 27.

23

ментално и радно подручје Мартина Секулића и његовог ученика Николе Тесле. За проучавање топлоте Шубиц је набавио следеће инструмен­ те: термометре са различитим скалама, термочланак којим је Македонио Мелони (Macedonio Melloni, 1798–1854) истрaживao ширeњe у Нaпуљу 1850. године, одбој, лом и поларизацију то ­ плотног зрака, термофон за производњу звука са инфрацрвеним зрацима, куглу са обручем за посматрање топлотног растезања материје и криофор (Cryophorus) у коме се вода замрзавала на­ кон брзог испарења и због Џул-Томсонових (James Prescott Joule – William Thomson) појава (Throttling) приликом експанзије већи ­ не гасова у вакууму. Четири деценије пре њих, Вилијам Хајд Вула­ стон (William Hyde Wollaston, 1766–1828) описао је сличан уређај за водену пару, 23 позивајући се на истраживања Словенца Тобије Грубера (Tobija Gruber) у Прагу. 24 За истраживања у областима ме­ ханике крутих тела, гасова и метеорологије купљен је приближно исти број инструмената као и у периоду од 1855. до 1857. године. У каснијем периоду, Шубиц се посветио тим научним подручјима и ту наставио истраживачки рад. За Реалку у Бечком округу Ро­ сау није набављао много инструмената за истраживање топлот­ них појава, за разлику од онога што су чинили други руководиоци средњошколских кабинета физике. После пада Баховог (Alexander Freiherr von Bach) апсолутизма 1859. године, политичка ситуација у Мађарској потпуно се изме­ нила. То је утицало и на бројне промене у Хрватској, која је била у саставу тадашње мађарске државе. Од 1860. године мађарски језик је постао званични службени језик, па су због тога службени­ ци „туђег рода” морали напустити Мађарску. 25 Иста судбина за ­ десила је професоре других националности и у Хрватској. Симон Шубиц и Мартин Секулић су заједно са осталим „туђинцима не­ мачког језика” морали напустили Пешту. Шубиц је отишао у Беч, где је заједно са другим прогнаним професорима из Реалке осно­

23 William Hyde Wollaston, „On a Method of Freezing at a Distance”, Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 103 (1813): 71–74; прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.wikipatents.com/GB-Patent-359171/imp ­ rovements-in-refrigerating-apparatus (пaтeнт je пoтписaн дaнa 22. октобра

1931).

24 Stanislav Južnič, Zgodovina raziskovanja vakuumskih tehnik,2 (Ljubljana:

DVTS, 2010), 249–251.

25 Fran Zwitter, Nacionalni problemi v Habsburški monarhiji (Ljubljana: SM, 1962), 126.

24

вао Нижу реалку (Kommunal-Realschule) у бечком деветом округу Росау. За редовног професора изабран је у јесен 1861. године. 26 Током његовог трогодишњег службовања, у периоду од 1861/1862. до 1863/1864. године, Реалка Росау имала је само три нижа разреда. После Шубицовог преласка у Грац, Реалка Росау је у школској 1864/1865. години добила четврти разред, а наредне године и пети разред. Када је оснивана, Реалка је имала укупно девет професора, од којих су петорица дошли из Пеште. Дирек­ тор је био Едуард Валзер (Eduard Walser), ранији директор и Реал­ ке у Пешти. Он је предавао геометрију и конструкцију (Baukunst). Професор математике, др Дионис Поспишил, предавао је геоме ­ трију, професор Штефан Штерн (Stefan Stern) немачки језик, а члан многих научних и педагошких друштава лекар Лудвиг Маyр (Ludwig Mayr, 1830, Беч – 1908, Беч) је држао хемију и природ­ не науке. Маyр је радио на одељењу за колеру у Бечкој болници (Allgemeinen Krankenhause), у периоду од 1854. до 1855. године. Од 1856. до 1861. године предавао је природне науке на Реалци у Пешти, да би у периоду од 1863. до 1892. године радио на Вишој реалној гимназији Росау у Бечу. Објавио је бројне научне радове о полукрилатим инсектима у склопу хемингерологије. Своја испити­ вања заснивао је на претходно урађеним истраживањима профе­ сора Јозефа Сапеца (Joseph Sapeca) из Раковца. 27

3.Секулић и Тесла у Раковцу

Никола Тесла je започео шкoлoвaњe у Нижој основној школи у родном Смиљану, где му је учитељ био Николаус Крековић, а учитељ Матијас Секулић, вероватно рођак Мартина Секулића. Оба учитеља радила су у Смиљану и током школске 1869/1870. године. 28 Средином 1863. годинe, пoрoдицa Teслa прeсeлилa сe у Гoспић, где јe oн нaстaвио шкoлoвaњe и најпре зaвршио вишу основну шкoлу (Hauptschule). У пeриoду од 1867/1868. до 1869/1870. године, шкoлoвao сe у Нижoj рeaлци у Гoспићу. Toкoм шкoлскe 1869/1870. гoдинe прeдaвaли су му нaдучитeљ Aнтoн Кнeжeвић, учитeљи Стeфaн Рaткoвић и Фрaнц Дубрaвчић, кao и нижи учитeљи

26 Симон Шубицово (Simon Šubic) писмо Карлу Гласеру (Karl Glaser) 1. 7. 1899, 2 (архива писцa).

http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/

VZBG_SH_0535-0600, pdf.

28 Преузето 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015062 383578; seq=871;view=1up;num=867.

27

Преузето

18.

1.

2012,

25

Пaул Oрeшкoвић и Eлиaс Jaнић (Elias Janić). 29 Учили су га и каснији директор Иван Балашко (Ivan Balaško), Јозеф Витасек (Joseph Wit ­ tassek), метеоролог Јохан Јамнички (Johann Jamnicky, умро 1881) и Јозеф Буквић (Joseph Bukvić). Професор граматике Јосип Велко (Josip Welko, 1825–1896) управљао је нижом реалком, од њеног оснивања 1860, па до 1871. године. 30 Мартин Секулић и Симон Шубиц напустили су Пешту 1861. го ­ дине, јер им је падом Баховог апсолутизма онемогућен даљи про ­ светни рад у Мађарској. Секулићу су се отворила врата да уђе у хрватску просвету, док Шубиц није имао ту могућност. Он није могао да постане професор у својој земљи, јер употреба слове­ начког језика у средњим школама није још била шире заступљена. Од школске 1861/1862. године Секулић ради у Реалци у Раковцу у Војној Крајини. Данас се школа налази у јужном делу града Кар ­ ловца, изван тврђаве на левој обали реке Коране. Нижа реалка у Раковцу установљена је 1851/1852. године, да би царском уред ­ бом од 28. јануара 1863. године била подигнута на ниво средње школе. За време Теслиног школовања у Карловцу, радила је и Гимназија којом су управљали фрањевци до 1865. године. Фрањев ­ ци су управљали и Гимназијом у Новом месту до 1870. године. У карловачкој гимназији предавао је словеначки историчар Иван Стекласа (Ivan Steklasa, 1846–1921), у периоду од 11. новембра

1871. до 1876. године. Заменио је болесног професора Валентина

Манделца (Valentin Mandelca, 1837–1872). После демилитариза ­

ције спроведене 1871. године и укидања Војне Крајине, 15. августа

1881. године, као и због смaњeњa финaнсиjских трoшкoвa, дoшлo

je до спajaњa Рeaлкe и Гимнaзиje у Крaљeвску вeлику рeaлну гим ­

нaзиjу 1882/1883. гoдинe. Mинистaрствo вojскe дoнeлo je oдлуку 23. aвгустa 1863. гoдинe

o имeнoвaњу дeвeт прoфeсoрa Вeликe рeaлкe у Рaкoвцу. Meђу

њимa је биo и прoфeсoр мaтeмaтикe и физикe Maртин Сeкулић, кojи je имeнoвaн зa библиoтeкaрa и прeдaвaчa нa прeдмeтимa мaшинствa, српскo-хрвaтскoг jeзикa и aритмeтикe. Нa пoчeтку Teслинoг шкoлoвaњa, Сeкулић je пoстaвљeн зa кустoсa кaбинeтa зa физику, сa oвлaшћeњeм дa изaбeрe и нaбaви eлeктричнe ин ­ струменте, 31 кao и зa нaдзoрникa шкoлскe мeтeoрoлoшкe стaни ­

29 Преузето 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.3901506

2383578;seq=875;view=1up;num=871.

30 Преузето 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.390150 62383578; seq=877;view=1up;num=873; http://www.novosti.rs/dodatni_sa­ dr-zaj/clanci.119.html:280070-Nikola-nece-mantiju; http://www.cro-eu.com/

forum/index.php?topic=35.0.

31 Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 57; Muljević, Martin Sekulić, 331.

26

цe. Истa зaдужeњa зaдржaћe и пoслe удруживaњa Рeaлкe сa Кaр­ лoвaчкoм гимнaзиjoм. Зa врeмe изгрaдњe нoвe згрaдe Рeaлкe, 1863. гoдинe, прoстoр испрeд њe урeђeн је кao бoтaнички врт, a уз нoвoизгрaђeни oбjeкaт пoстaвљeни су инструмeнти зa Сeку ­ лићeвa мeтeoрoлoшкa мeрeњa. Нa крoву згрaдe нaпрaвљeнa je aстрoнoмскa oпсeрвaтoриja. Зa мeрeњe брзинe вeтрa нaбaвљeн je aнeмoмeтaр у Mилaну. Њeгoвa нaбaвнa цeнa билa je 300 фoринти, штo je у тo врeмe билa вeликa сумa нoвцa. Збoг тoгa je Сeкулић изрaдиo и aнeмoмeтaр помоћу сoпствeнe кoнструкциje.

У другoм пoлугoдишту шкoлскe 1863/1864. године Секулић је

био постављен за привременог директора управо установљене Велике реалке. Математичар Фердинанд Пече (Ferdinand Peche, 1820–1898) био је директор у периоду од 1864. до 1868. године, а после њега ту дужност је обављао некадашњи професор еконо­ мије и природних наука у Ријеци Сигисмунд Шоштарић (Sigismund Šoštarić), пл. Летованићки (Шишман), у периоду од 1868. до 1875.

године. 32

У школској 1869/1870. години предавања су држали: Мартин

Секулић, доктор филозофије Кристијан Лехлајтнер (Christian Lechleitner), Мориц Антолић (Moriz Antolić, умро 1870), Франц Зер (Franz Sehr), Кристијан Нипер (Christian Nieper), Франц Кремингер

(Franz Kreminger), Емануел Крегез (Emanuel Kregez), Јозеф Вита ­ новић (Joseph Vitanović), Карл Паласман (Carl Pallasmann), који је дошао из Бељака, 33 Адолф Валдау (Adolph Waldau), Јохан Хин ­ тервалднер (Johann Hinterwaldner), Аугустин Лефлер (Augustin J. Löffler), католички катехета Јозеф Јагунић (Joseph Jagunić, 1831–1891) и православни катехета Николаус Живковић (Nikolaus Živković, рођен 1839). 34 Током 1871. године предавали су профе ­ сори: Секулић, Антолић, Зер, Кремингер, Крегез, Лефлер, Алојз Мoстл (Alois Möstl), Јозеф Палм (Joseph Palm), Јагунић и Живко ­ вић. 35 Наредне године, професорски колегијум остао је скоро

32 Син Joсипa (Josip) и oтaц зooлoгa Дрaгутинa Људeвитa Шoштaрићa (рођен 1861, Ријека, умро 1890), прeузeтo 19. 1. 2013, http://archive.org/

stream/glasnikhrvatskog1891hrva/glasnikhrvatskog1891hrva_djvu.txt.

33 Информација на основу Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und Unterricht (Wien: Staatsdruckerei, 1870), 528.

34 Прeузeтo 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015062

383578;seq=878;view=1up;num=874.

35 Прeузeтo 19. 1. 2013, http:// babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.3901506 2383560;seq=887;view=1up;num=881; Информација на основу Kais. Köni - gl. Militär-Schematismus für 1872. Wien: Stratsdruckerei, Касније је име промењено у Schematismus für das kaiserliche und königliche Heer und für die kaiserliche und königliche Kriegsmarine), прeузeтo 19. 1. 2013, http://www.

27

исти. Недостајали су Антолић и Зер. 36 Зер је прешао на место про ­ фесора у Поморској нижој реалци у Пули. 37 У друштву 12 профе ­ сора, Секулић је предавао машинство и аритметику у школској 1871/1872. години. 38 За време Теслиног школовања формиран је и седми разред –1871. године. На крају школске 1871/1872. године, први пут је полагана матура у Реалци. То ће касније Теслу, као и друге ученике, ослободити полагања пријемних испита за упис на Више техничке школе и Универзитете. На крају школовања, Тесла је био похваљен из историје, али истовремено и упозорен због слабог знања математике исказаног код професора Лефлера. Тешкоће с математиком убрзо је превазишао, јер су највећим делом настале као последица његове тадашње болести. У својим успоменама много мање је помињао професора Лефлера, вероватно због његових војнички настројених фискултурних вежби, које су се морале изводити с моткама уместо пушака. 39 Положену матуру Николе Тесле и седам његових вршњака потписима су оверили зоолог Живко Вукасовић (Živko Vukasović, 1829–1874), школски надзорник у Крајини и члан Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) од њеног оснивања, као и директор. Својим потписима матурска сведочанства оверили су и професори:

Секулић, Лефлер, Живковић, предавач историје и земљописа др Петар Томић (1839, Забок у Загорју – 1918), 40 Фридрих Јагунић, историчар Мијо Брашнић (Mijo Brašnić, 1849–1868) и метеоролог Јохан Јамнички (Johann Jamnicky). 41 Записе Јохана Јамничког о Секулићевим метеоролошким мерењима касније је допунио професор геометрије и геометријског цртања Марко Микшић, рођен 1847. 42 Петар Томић је следеће године докторирао на

archive.org/stream/gradkarlovacopi00strogoog/gradkarlovacopi00strogo

og_djvu.txt.

36 Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.archive.org/stream/kaiskniglmilitr01krie ­ goog#page/n681/mode/2up str. 689.

37 Прeузeтo 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id= mdp. 390150

62383552;seq=718;view=1up;num=714.

38 Muljević, Martin Sekulić, 332; Информација на основу Siebente Jahresbe ­ richte der k.k. Ober ­Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze 1871/1782.

39 Прeузeтo 18. 1. 2013, hrcak.srce.hr/file/75578.

40 Прeузeтo 1. 3. 2013, http://rhzk.hr/vremeplov-travanj.

41 Johann Jamnicky, „Meteorologijska opažanja na c. kr. velikoj realci u Ra­ kovcu”, Jahresber. der k. k. Ober-Realschule in Rakovac 1879–1880 (1880):

25–32, 99–114.

­

42 Marko Mikšić, „Meteorologička opažanja”, Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu (1883): 17, прeузeтo 18. 1. 2013, http://recall.

28

Универзитету у Грацу, али је због политичких смицалица морао прерано да се пензионише и на неко време склони у Русију. Он и други историчар –Брашнић –нису били у војној служби, као други Теслини професори. Матурски испит потписали су катехети обе хришћанске цркве. Тесла је био оцењен из владања, веронауке, хрватског језика, немачког језика, географије са историјом, математике, геометрије, природних наука, физике, хемије и цртања. 43 Изван школске наставе, Секулић је активно био укључен у та ­

дашњи политички живот. Може се претпоставити да су његови политички ставови могли утицати и на ученике, па тако и на Теслу, који је иначе био православне вере и свештеников син. Секулић је радио у управи Поку�ско� сокола, основаног у Карловцу 5. јула

.44 Био је њихов председник 1888. године. Пензио ­

нисао се 18. септембра 1882. године, а 1895. 45 године ушао је и у високу политику. То му је омогућило да 19. маја 1897. године по­ беди на петим изборима одржаним у месту Перушићу, северно од Госпића. Од 60 бирача уписаних у бирачки списак, тог дана је на изборе изашло њих 38. Сви бирачи били су на неки начин везани за послове владе, па су због тога морали гласати за пензиониса ­ ног професора Мартина Секулића, кандидата мађарске Наро�не с�ранке. Он је поново био изабран за делегата у Земаљском са- бору Краљевине Хрва�ске, Славоније и Далмације, на изборима одржаним 9. новембра 1901. године. Тада је његов политички конкурент био Марко Дошен, трговац из Госпића, члан С�ранке �рава. Од 62 уписана бирача гласало је њих 55. Секулић је добио 36 гласова, што му је омогућило да остане делегат до краја живота. Такође, био је и представник хрватских педагога на конгресима славенских педагога одржаним у Прагу 46 и Бечу. 47

1885. године.

За време Теслиног школовања у Раковцу, предмете физике, математике и гимнастике предавао је Аугустин Лефлер, а за прија ­

archive.org/stream/radjugoslavensk07umjegoog/radjugoslavensk07umjego ­ og_djvu.txt; Прeузeтo 19. 1. 2013, http://www.archive.org/stream/gradkarlo­

vacopi00strogoog/gradkarlovacopi00strogoog_djvu.txt.

43 Прeузeтo 19. 1. 2013, http:// www. gimnazija-karlovac.hr/ucenici/niko ­ la tesla.

44 Прeузeтo 21. 1. 2013, http: // gimnastika-karlovac.com / o-klubu/povijest -kluba/.

45 Žarko Dadić, Povijest egzaktnih znanosti u Hrvata 2 (Zagreb: Sveučilišna na­ klada Liber, 1982), 253.

46 Rudolf Horvat, Lika i Krbava. Povijesne slike, crtice i bilješke. II (Zagreb: Tipo­ grafija, 1941), 54; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 57.

47 Muljević, Martin Sekulić, 338.

29

теље је био познатији као Анте. Историчар Мијо Брашнић је преда ­ вао само у периоду од 1872. до 1874. године. Као почетник преда ­ вао је математику, па је у годишњем извештају раковачке Реалке за 1872. годину остало уписано да је професору Лефлеру помагао у објављивању чланка Нове науке о �еоме�рији. 48 Лефлер је поред предмета фискултуре у Реалци активно водио и часове фискулту­ ре за чланове Ватрогасног друштва 49 у Карловцу. Свој систем веж ­ бања засновао је на чешком моделу. Био је први професор који је заговарао и објављивао стручне радове о значају фискултуре на хрватском језику. 50 Може се претпоставити да је био син Јохана Зигфрида Лефлера (Johann Siegfrid Löffler), који је 1822. године постао први управник Карловачког шумског равнатељства (Gränz- Wald-Direction) с центром у Турњу. 51 Професор физикe и математикe Мориц Антолић вероватно је био син Имбра Антолића (Imbrо Mirko Antolić, 1801, Невинац – 1854), управника Више основне школе (нормалке) у Раковцу и апсолвента школе за геометре у Бјеловару. 52 Мориц је у годишњем извештају раковачке реалке за 1864. годину објавио текст од десет страница, који је био посвећен његовим размишљањима о дијамагнетизму. 53 Појам дијамагнетизма био је познат већ скоро

48 Информација на основу Jahresbericht der k.k. Ober ­ Realschule zu Rako­ vac; Прeузeтo 18. 1. 2012, https://vufind.mzk.cz/Record/MZK01-000796619;

http://www.worldcat.org/title/novi-nauk-o-geometriji/oclc/7615289

66&referer=brief_results.

49 Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.archive.org/stream/gradkarlovacopi00s ­ trogoog/gradkarlovacopi00strogoog_djvu.txt. str. 78.

50 Augustin Löffler, „Tjelovježba u pučkoj školi”, u II. Obća hrvatska učitelj - ska skupština u Petrinji 25.–27. kolovoza 1874, ur. Ivan Filipović (Zagreb:

Centralni odbor obćih hrvatskih učiteljskih skupština, 1874), 223–237; Au­ gustin Löffler, Gimnastika za učitelje pučkih učiona i učitelje pripravnike (Za ­ greb: Troškom i nakladom Kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vlade, 1879), 174; Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.gimnazija-karlovac.hr/povijest-nase-skole/ kraljevska-velika-realka.

51 Прeузeтo 18. 1. 2013, hrcak.srce.hr/file/19641 str. 187.

52 Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.muzej-koprivnica.hr/wp-content/uplo­

ads/2012/11/PZ10.pdf.

53 Прeузeтo 18. 1. 2013, Moriz Antolić, „Der Diamagnetismus und seine wich ­ tigsten Beziehung zum Magnetismus”, Jahresberichte der k . k . Ober- Realschu- le zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (1864): 1–10; Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlungen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhan - denen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme ent - halten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz (Czernowitz: Josef Buchowiecki & Comp, 1869), 209.

30

читаво столеће, али га је Мајкл Фарадеј описао као опште својство материје тек 1845. године. Професор природних наука Јохан Макс Хинтервалднер (Jo ­ hann Max Hinterwaldner, 1844–1912) је објављивао стручне радо ­ ве о животињама у околини Карловца у извештајима раковачке реалке за 1869/1870, 1876/1877, 1879/1880 и 1880/1881. годину. Он је најпре радио као суплент у Гимназији у Инзбруку, а у периоду од 1868. до 1870. године предавао је у Раковцу. Након тога, по ­ ново се вратио у Инзбрук. Иван Штркљевић (умро 4. маја 1896. у Винковцима) је у извештају за 1877. годину објавио истраживачки рад о инерцији код судара међу телима на основу кинетичкe те­ оријe топлотe Јожефa Стефанa. 54 Теслин друг из разреда, који је награђен на матури, Никола Прица (1853, Кореница – 1903, Кар ­ ловац) писао је за годишњи извештај Реалке 1883. године о пове ­ заности густине гасова са тежином његових молекула на основу Клаузијусове (Rudolf Julius Emanuel Clausius, 1822–1888) кине ­ тичкe теоријe топлотe. 55 Пре тога, предавао је у војним средњим школама у Петрињи и Земуну. Са чешког језика превео је књигу о зоологији. И пре Тесле било је неколико талентованих ђака који су се школовали у Раковцу. Свакако треба поменути саветника владе и администратора сарајевског котара Франа Плентаја (умро 24. новембра 1901), ученика 5. разреда Реалке, чији је истраживачки рад о коренима прочитан на Академији у Бечу 27. јуна 1867. годи­ не. Ова реномирана институција је мало пре тога почела да шаље своја објављена дела за школску библиотеку у Раковац. 56 Теслину имагинацију привукла је Секулићева брзоротирајућа кугла-балон, обавијена станиолом и повезана са електростати­

54 Johann Štrkljević, ,,Nešto o uztrajnih momentih i razu”, Jahresberichte der k. k. Ober -Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Gren- ze (1876/1877): 27.

55 Nikola Prica, „O odnošaju izmedju molekularne težine i gustoće plinova (para)”, Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu (1883): 4, 16, прeузeтo 18. 1. 2013, http://archive.org/stream/radjugoslavensk07umjego­

og/radjugoslavensk07umjegoog_djvu.txt.

56 Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaf- ten (1867): 169, 107; Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”, Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wis - senschaften 18 (1867): 154; Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”, Denkschriften der Kaiserliche Akademie der Wissenschaften, mat-nat.Klasse 4/7 (1867): 54.

31

чном машином, 57 јер је доказивала експанзију таласа кроз вакуум. Професор је задивљеног Теслу неформално поставио за свог по ­ моћника приликом извођења експеримената 58 са индуктором Хајнриха Данијела Румкорфа (Heinrich Daniel Ruhmkorff, 1803– 1877) за светлуцање металног праха у вакуумским епруветама. На тај начин, Секулић је изучавао спектралне разлике за различи­ те степене вакуума. 59 Јаков Пешл (Jakob Pöschl, 1828, Беч – 1907, Грац), Теслин професор из Граца, представио је 28. фебруара 1863. године, пред Штајерским природњачким друштвом, управо набављени Румкорфов индуктор и извео експерименте са Гајсле­ ровим цевима различитих пуњења, које су приказивале разноврс ­ не боје уз ултраљубичасте и фосфоресцентне појаве. 60 Румкорфов индуктор настао је у Паризу 1851. године. Током школске 1880/1881. године, Секулић се старао о 277 ин­ струмената набављних за предавања из области физике. Дарежљи­ ве Војне власти омогућиле су боље награђивање професора у Вој ­ ној Крајини, као и набавку савремене, скупље опреме за школске кабинете него било где у Монархији. 61 У таквом окружењу, Тесла је могао стећи солидна знања из техничких и других предмета, што би му вероватно помогло да пронађе сигуран посао у време де ­ милитаризације Војне Крајине, уз коју је наишло и осиромашење блиских рођака, вековима навикнутих на сигурну војничку служ­ бу. Размишљања професора Секулића о узроцима електрицитета дуго су утицала и на самог Теслу. 62 Током средњошколског обра­ зовања био је вредан и узоран ђак, којег су професори поштовали. Сличан животни пут имао је нешто раније и Јуриј Вега (Jurij Vega) у Љубљани. Можемо рећи да је Карл Фридрих Гаус (Carl Friedrich Gauss), већ као младић, препознао мане свог учитеља Абрахама Готхелфа Кестнера (Abraham Gotthelf Kästner). То ће учинити и Никола Тесла током студирања на Политехници у Грацу или, неш ­ то касније, Алберт Ајнштајн у Цириху. Секулић је изабран за дописног члана математичко-природњач­ ког одељења ЈАЗУ у Загребу 63 24. новембра 1873. године. Симон

57 Vladimir Pištalo, Tesla, portret među maskama (Novi Sad: Budućnost, 2009), 194; Шешић, Мар�ин Секулић, 56.

58 Pištalo, Tesla, portret među maskama, 44–45.

59 Шешић, Мар�ин Секулић, 59. 60 Jakob Pöschl, „Ueber einen Ruhmkorffschen Induktionsapparat”, Mitt- heilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 1 (1863): 51–52.

61 Muljević, Martin Sekulić, 336.

62 Sekulić, Uzrok munjotvornoj sili, 172.

63 Muljević, Martin Sekulić, 331, 334.

32

Шубиц је постао члан ЈАЗУ шест година раније. 64 Никола Тесла је изабран за почасног члана ЈАЗУ 1896. године, а Диплома почас­ ног доктората Универзитета у Загребу додељена му је 1926. го ­ дине, поводом његовог седамдесетог рођендана. У часопису Ра� Ју�ославенске ака�емије знанос�и и умје�нос�и Секулић је обја­ вио осам научних радова у периоду од 1872. до 1882. године. У јед ­ ном од њих цитирао је и критику етера свога пријатеља Шубица. 65 У одељењу математичко-природњачких наука ЈАЗУ било је шест редовних и исто толико дописних чланова. Уједно са оснивањем Академије, маја 1866. године, њен редовни члан постао је љубљан­ ски ветеринар-уредник Јанез Блајвајс (Janez Bleiweis, 1808–1881). Редовни члан био је и Јосип Торбар (Josip Torbar, 1824–1900), про­ фесор физике и природних наука на Вишој реалци у Загребу. Тор­ бар је био уредник академијиног Ра�а за природњачке науке, а од 1890. године па до смрти и председник ЈАЗУ. Шубицов пријатељ, словеначки зоолог-писац Фран Ерјавец (Fran Erjavec, 1834–1887) постао је дописни члан математичко-природњачког одељења 23. новембра 1875. године.

4.Теорија капиларности

Шубицов пријатељ, Аугуст Теплер (August Joseph Ignaz Toepler, 1836–1912) био је професор експерименталне физике и дирек ­ тор новог института на Универзитету у Грацу (Universität Graz), у периоду од августа 1868. године до 21. јула 1876. године. Он је 10. априла 1875. године, пред Штајерским природњачким друштвом, одржао предавање о капиларности. Лебдење ка ­ пљица изнад површине Јохана Готлоба Лајденфроста (Johann Gottlob Leidenfrost, 1715–1794) чија је температура знатно изнад тачке кључања течности, откривено је 1756. године, а приказао га је под јаким светлом ужареног кречњака, по систему шкотског инжењера Томаса Драмонда (Thomas Drummond, 1797–1840). Помоћу система огледала и објектива пројектовао је слику екс ­ перимента, на велико задовољство присутних гледалаца. Криву површину воде или живог сребра приказао је помоћу посебно конструисане справе Луја Жила Дибускоа (Louis Jules Duboscq, 1817–1886). За квалитетно осветљавање и праћење експери ­ мента у предаваоници у атмосфери гаса праскавца употребио

64 Симон Шубицово писмо Карлу Гласеру, 7. 1. 1899, 3 (непагинирано); Lavo Čermelj, „Simon Šubic”, SBL (1971): 713.

65 Sekulić, Fizika atoma, 111.

33

је и ужарени кречњак нове врсте. 66 У време Теслиног доласка у Грац завршио је новоосновани Физички институт Универзитета

(Institut für Physik Universität Graz). Нажалост, на католички Бо ­ жић, исте године, Теплер је пао са другог спрата и озбиљно се повредио. 67 Убрзо после тога одлази да предаје на Политехници

у Дрездену (Königlich-Sächsisches Polytechnikum), а на његово

место долази Лудвиг Болцман (Ludwig Boltzmann, 1844–1906). Теплерово предавање о појави капиларности имало је јаког одје ­

ка у стручним круговима у Грацу. Нажалост, Тесла није био у при ­ лици да и лично присуствује предавању, јер је у Грац допутовао

у јесен 1875. године. Јануара 1876. године, након неколико ме ­

сеци студирања, Тесла је за чланове Друштва српских студената Срба�ија одржао стручно предавање под називом О ка�иларним цевима. Може се претпоставити да је тему за тај рад пронашао у већ познатом Тeплеровом предавању, одржаном непуних годину дана раније. Други члан друштва говорио је о модерним теорија ­

ма настанка и развоја Земље. 68 У Алманаху ср�ско� �руш�ва, од ­ штампаном 1884. године у Новом Саду, средишту српске мањине

у Аустоугарској монархији, забележени су подаци о ауторима и

темама њихових предавања. Можда су и предавања професора Секулића имала одређеног утицаја на Теслу, у смислу да прве кораке у физици начини у области кинетичке теорије и капилар ­

ности. У то време, о кинетичкој теорији објављена су два рада у хрватским средњошколским извештајима, док је Секулић резул ­ тате својих истраживања публиковао у часопису Рад Ју�ославен - ске ака�емије знанос�и и умје�нос�и 1874. године. Чех Антун Ласка (Antun Laska) је своје радове о сличним питањима објавио

у Ра�у 1876. године, па и наредне године у извештају. Значајно

је истаћи да су се на почетку својих каријера и други познати на­ учници интересовали за ове области физике. Михајло Пупин је докторирао с темом из те области 1889. године у Берлину. Ал ­ берт Ајнштајн је своја истраживања у физици започео радом о капиларности 1901. године, док је млади Нилс Бор (Niels Bohr)

исти проблем проучавао 1906. године.

66 August Toepler, „Experimental-Vorlesung über die Erscheinungen der Ca ­ pillarität”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875): L-LI.

67 Wolfgang Stiller, Ludwig Boltzmann (Frankfurt am Main: Thun, 1989), 18, 53.

68 Дaн Mркић, Никoлa Teслa –eврo�скe �o�инe (Бeoгрaд: Mузej Никoлe Teслe, 2004), 23; Кoстa Кулишић, Никoлa Teслa. Њe�oв ђaчки живo� и нaучни рa� [у крa�ким цр�aмa] (Сaрajeвo: Босанска Пошта, 1936), 9; Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 34–36.

34

Табела 2.

Истраживачи кинетичке теорије гасова и вакуума у аустријском делу Аустроугарске монархије у периоду 1856–1875. године. (Ознака ЗА‚ или ПРотив представља опредељење научника о питању основа кинетичке теорије. Скраћене ознаке публикација у којима су истраживачи објављивали своје радове: Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften ( Wien.Ber.), Zeitschrift für Mathematik und Physik (Z .M ath.P hys.), Archiv der Mathematik und Physik (Archiv. M ath.), Poggendorff’s Annalen der Physik (P ogg.A nn.), R ad JAZU, D inglers P oly­ technic Journal, Philosophical Mahazione (P hil.M ag.), Izvešća srednjih škola, Österreichischen Ingenieur und Architekten Vereines Zeitschrift, L etopis Slovenske M atice i K njiga).

Год.

Име и презиме

Радови о КТ

Опредељење

рођења/

ЗА или

смрти

ПРотив

1793–1865

Андреас фон

1857

AM, 1860 WB,

ПР

Баумгартнер

1864

AM

(Andreas von

 

Baumgartner)

1804–1877

Карел Робида

1860

K, 1864 ZMF,

ПР

(Karel Robida)

1865

ZMP

1809–1863

Фердинанд

1857, 1861 К

ПР

Редтенбахер

(Ferdinand

Redtenbacher)

1812–

Јозеф Полак

1867

Iz

?

(Joseph

 

Polák)

1821–1895

Јохан Јозеф

1865,1866,1867,1869,1870

ЗА

Лошмит

WB

(Johann Josef

Loschmidt)

1826–1883

Густав Шмит

1857

PA 1860 WB,1861

ПР

(Gustav J.

K+Iz, 1865 WB,1871 DP

Schmidt)

1827–1888

Франц Ј. Писко (Franz J .P isko)

1875

Iz

ЗА

1829–1912

Карел Пушл

1869

K, 1861, 1862 Iz, 1862

ПР

(Karel Puschl)

,1863,1870(2),1874(3),187

5(4) WB

1830–1903

Симон

1862

K+WB,1963

ПР

Шубиц

WB,1864 Iz, 1872 PA*2, 1872,1873,1874 R

1833–

Аугуст Шварцер

1859

Iz

ЗА

(August

 

Schwarzer)

35

1833–1905

Мартин Секулић

1874

R

ПР

1835–1883

Јожеф

1858

WB, 1863 WB*2, 1863

ЗА

Стефан

PA, 1871 WB, 1872 WB

1836–1927

Густав Чермак

1860,1861,1862 WB, 1863 K

ПР

(Gustav

Tschermak)

1837–

Хaјнрих Шрам

1872

K, 1873 Iz

ПР

(Heinrich

 

Schramm)

1837–1915

Алојз Хандл

1865,1872(2),1874,1875

ПР

(Aloiz Handl)

WB

1838–1924

Сили Калман фон Наги Сигет (Szily Kálmán von Nagy Szigeth)

1872, 1873, 1875 PA

ЗА

1838–1916

Ернст Мах (Ernst Mach)

1862

WB, 1872 K

ЗА + ПР

1838–1913

Фердинанд

1870

PA

ЗА

Липич (Ferdinand

 

Lippich, 1838–

1913)

1838–1921

Виктор Е. фон Ланг (Victor E. von Lang)

1871, 1871 WB

ЗА

1839–1920

Леополд фон

1869

WB, 1871 WB

ЗА

Пфаундлер

 

(Leopold von

Pfaundler)

1840–1925

Емил Херман

1871 WB, 1875 In

ЗА

(Emil Herrmann)

1842–

Карл Клеклер (Karl Klekler, 1842– после 1901)

1869

Iz

ЗА

1843–

Јулијус Ајбел

1865

ZMF

ЗА

(Julius Eibel)

 

1844–1906

Лудвиг Болцман

1866,1867,1868(2),1871(3)

ЗА

(Ludwig

WB, 1871 PM,1871 PA,1872(2) WB,1875(2) WB

Boltzmann)

1844–1908

Антун Ласка

1874

Iz

ПР

1845–1920

Иван Бенигар

1870

WB

ЗА

(Ivan Benigar)

 

1845–1918

Јулијус Пулуј

1874, 1875 WB

ЗА

(Julius Puluj,

1845–1918)

1846–

Андреј Вречко

1870

WB

ЗА

(Andrej

 

Wretschko, 1846)

1846–1916

Лука Лавтар

1873

LM

ПР

(Luka Lavtar)

 

36

 

Јохан Планк

1873

Iz

ЗА

(Johann Plank)

 

1852–1915

Оскар Симони

1873, 1874, 1875 ZMF

ПР

(Oskar Simony)

185?–

Венцел Гринерт

1873

Iz

ЗА

(Wenzel Grünert)

 
 

Јохан

1872

K

ПР

Хамершмит

 

(Johann

Hammerschmied)

У аустријске истраживаче убројали смо Словенца Ивана Бе ­ нигара (Ivan Benigar) и рођеног Аустријанца Фердинанда Редтен ­ бахера (1809–1863), који се по завршетку студија и трогодишњег рада на бечком Универзитету, преселио прво у Швајцарску 1834.

године, а затим у Карлсруе 1841. године. Упркос одласку, његов снажан утицај остао је у аустријским крајевима због његових рођа­ ка, бечког хемичара Јозефа Редтенбахера (Joseph Redtenbacher, 1810–1870) и лекара-зоолога у Прагу Лудвига Редтенбахера (Ludwig Redtenbacher, 1814–1876). Емил Херман (1840, Догнецеа

у Угарској, у данашњој Румунији – 1925) такође је у периоду од

1863. до 1867. године радио у Аустроугарској монархији, а касније

у Немачкој. Студирао је технику у Бечу (1856–1858), Пешти и у Бан­

ској Штијавници у Словачкој, у периоду од 1859. до 1863. године. Више истраживача кинетичке теорије радило је или студирало са обе стране аустроугарске граничне реке Литве, у периоду од 1855. до 1875. године. Међу њима су: Симон Шубиц, доктор филозофије свештеник Грегор Тушар (Gregor Tuschar, 816, Идрија – 1891, Горица), 69 Јозеф Полак, Карл Клеклер, Јулијус Пулуј, као и Чеси:

Фрањо Матон (Franjo Mathon) и Антун Ласка. У референтне радове убројали смо средњошколске извештаје из угарског дела Монар­ хије, уколико су у њима објављивали истраживачи из аустријског

69 Словенац, у периоду од 1840. до 1842. године привремени предавач (адјункт) на Лицеју у Љубљани (Jože Ciperle, Podoba velikega učilišča lјu - blјanskega: Licej v Ljublјani: 1800–1848 (Ljublјana: Slovenska matica, 2001), 308–309), од 1850. до 1853. године професор историје и географије у Љубљанској гимназији (Živka Črnivec, Ljublјanski klasiki 1563–1965 (Ljublјa­ na: Maturanti klasične gimnazije, 1999), 427), и од 1853. до 1856. године професор латинског и немачког језика у Братислави. (Franz Hübl, Syste - matisch-geordnetes Verzeichnis, 205, преузето 17. 1. 2013, http://www.bmj. sk/2003/10401-01.pdf, 4-5; преузето 2. 2. 2013, http://www.arzenal.si/files/ knjiznica/knjige/1184/pdf, 153, 186.

37

дела: Клеклер у Вишој реалци у Панчеву, 70 Матон и Пулуј у Ријеци, Тушар у Братислави и Полак у Католичкој гимназији свештеника пијаристе у граду Кечкемету, југоисточно од Будимпеште. Такође смо набројали и радове професора из Војне Крајине (Панчево, Ра­ ковац), јер је била под непосредном аустријском влашћу. Нажа­ лост, нисмо узели у обзир научне радове мађарских истраживача, јер су објављивани у другом делу Аустроугарске монархије. На пример, прворазредна достигнућа Сзили Калмана објављена су и

у часописима Annalen der Physik и Philosophical Magazine. Статистичком обрадом нисмо укључили Андреаса Фрајхера

фон Етингхаусена (Andreas Freiherr von Ettingshausen, 1796–1878), физиолога Карла Лудвига (Carl Friedrich Wilhelm Ludwig, 1816– 1895) и Јозефа Вилхелма Грајлиха (Joseph Wilhelm Grailich, 1829– 1859). Иако су сва тројица успешно организовала истраживање ки­ нетичке теорије у Бечу, њихови научни радови не могу се убројати

у ту област. 71

Табела 3.

Научни радови о топлоти, теорији молекула и вакуума у средњошколским извештајима аустријског дела Аустроугарске монархије, у периоду од 1850. до 1875. године (Радови о кинетичкој теорији гасова означени су скраћеницом КТ. Поред места у којима су радили, назначене су још и врсте школа: Велика или Нижа Гимназија, Велика или Нижа Реалка).

Година

Научник

Тематика

Место и школа

Однос до

кинетичке

теорије

1855

Фрањо Матон

топлота

Ријека Г.

КТ

1855

Грегор Тушар

атоми

Братислава

 

кат.Г.

1859

Аугуст

топлота

Праг Немачка

КТ

Шварцер

ВР

(August

Schwartzer)

70 Преузето 2. 2. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015062 383578;seq=878;view=1up;num=874; http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=m­ dp. 39015062383560;seq=887;view=1up;num=881.

71 Karl Ludwig, „Diffusion zwichen ungleich erwärmten Orten gleich zusam ­ mengesetzer Lössungen”, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 20 (1856): 539; Andreas Ettingshausen, Die Principien der heutigen Physik bei der freier der Übernahme der ehemaligen Universitätge- bäudes von der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften am XXIX october MDCCCLVII (Wien: Akademie der Wissenschaften,1857), 9.

38

1860

Кризостомус

филозофија

Винер Нојштат

не КТ

Амон

атома

ВГ

(Chrysostomus

Amon)

1861,

Карел Пушл

сила молекула

Мелк Г

КТ

1862

1863

Игнац Вајнер

топлота

Брно НР

не КТ

(Ignatz

Weiner, 1831)

1864

Симон Шубиц

температура

Беч, Росау НР

КТ

1867

Јозеф Полак

топлота,

Кечкемет G

не КТ

метеоро-

логија

1869

Карл Клеклер

термодина-

Панчево ВР

КТ

мика

1873

Иван

превођење

Винковци Г.

не КТ

Бенигар 72

топлоте

1873

Венцел

топлота

Брно,

КТ

Гринерт

Немачка Г.

(Wenzel

Grünert)

1873

Хајнрих Шрам

привлачна

Винер

КТ

(Heinrich

сила

Нојштат ВР

Schramm)

1874

Драгутин

превођење

Ријека Г

не КТ

Кеслер

топлоте

(Dragutin

Kössler, 1842)

1874

Антун Ласка

теорија

Пожега ВГ

 

молекула

1875

Франц Јозеф

топлота

Беч, Sechshaus

КТ

Писко (Franz

ВР

Joseph Pisko,

1827–1888)

У периоду од 1856. до 1875. године 32 аустријска истраживача објавила су 48 научних радова уз прихватање кинетичке теорије. Приближно толико научника писало је и против ње. Упоређивањем добијених резултата закључујемо да је нову теорију подржало три истраживача више од броја оних који су јој се противили. У наред ­ ним годинама, током Теслиних студија у Грацу и Прагу, преовла ­ дали су Стефанови сарадници који су преузели све најистакнутије академске положаје у Аустроугарској монархији. Једино се разли ­ ковала Махова катедра у Прагу. У периоду од 1850 до 1875. године девет аустријских професора је својим радовима подржало кине ­ тичку теорију у средњошколским извештајима, док су само чет ­ ворица била против ње. На тај начин, средњошколски професори значајно су подржавали научне новости, јер су у том духу били од ­

72 Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis га не помиње.

39

гајани за време својих студија у Бечу код Андреаса фон Етингхау ­ сена и његовог наследника Joжeфa Стeфaнa. Подршка кинетичкој теорији није зависила од удаљености истраживача од средишта у Бечу. У периоду Теслиног школовања у Раковцу још увек су била могућа супротстављања кинетичкој теорији и Болцмановој стати­ стичкој механици. Убрзо после тога противљења ће престати, јер нова теорија постаје део обавезног изучавања на Универзитети ­ ма. После два века, пажња младих истраживача, па тако и Тесле, поново се фокусирала на вакуумску технику, као темељ модерне електротехнике. Електромагнетизам је као истраживачка тема доминирао у научним радовима објављеним у средњошколским извештајима у Немачкој и Аустоугарској монархији. 73 На студија­ ма у Грацу, Тесла се упознао са Болцмановом теоријом ентро ­ пије, јер је положио испит из статистике код професора Јохана Рогнера (Johann Baptist Rogner, 1823–1886). Попут Болцмана или Ајнштајна, и Тесла због класичног школовања код Секулића ника­ да није прихватио статистички опис невидљивих тела у вакууму квантне механике. 74 Шубиц и Секулић 75 су уместо Редтенбахеро ­ ве Dynamide радије користили Клаузијусов кинетички опис атома

у којем, по њиховом мишљењу, етар није био толико важан. Ред­

тенбахерова Dynamida је у Европи имала сличну улогу, као што је

у Британији Бошковићева алтернирајућа сила модернизована у

облик Максвелове одбојне силе, која се смањује са петом потен­ цијом удаљености. Шубиц је 27. јуна 1871. године критиковао Редтенбахерову те ­ орију у корист Клаузијусовог кинетичког описа топлоте, иако Клау­ зијус није понудио неки посебан модел атома. 76 Слично мишљење заступао је и Секулић, 9. јула 1873. године, 77 када је за разлику од Шубица оштро критиковао концепт етра. Том приликом цитирао је један Шубицов раније објављени текст из 1862. године. 78 Шубиц није писао о Редтенбахеровом поменутом делу, а постојање етра представио је у својим научним радовима и у објављеном уџбе ­ нику. 79 О прихватању теорије атома сведочи његово објашњење

73 Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis, 208–210.

74 Преузето 14. 5. 2014, http://sfgirl-thealiennextdoor.blogspot.com/2010/10/ nikola-tesla-and-resonating-earth.htm.

75 Antun Laska, „Edlundova teorija munjevitih pojava”, Izviešće o kralj. Velikoj gimnaziji u Osijeku (1877): 6–7; Simon Šubic, Lehrbuch der Physik für Unter -Realschulen (Pest: Gustav Heckenast, 1871), 20; Sekulić, Fizika atoma, 110; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 67–68.

76 Simon Šubic, „Mehanična teorija o toploti 1. Deo”, Rad,19 (1872): 20.

77 Sekulić, Fizika atoma, 110; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 65.

78 Sekulić, Fizika atoma, 111.

79 Simon Šubic, „Dinamična teorija o plinih”, Rad , 29 (1874): 1–2.

40

капиларне силе помоћу међумолеку­ ларних сила, 80 које су заправо кохези ­ оне силе. 81

су заправо кохези ­ оне силе. 8 1 Слика 3. Прва скупина Секулићевих

Слика 3. Прва скупина Секулићевих модела молекула

5.Етар

Секулић се истакао оштрим критика ­ ма због употребе етра у физици 1874. године. Још жешћи противник ко­ ришћења појма етра био је Ернст Мах (Ernst Mach). Статистичка атомска ме­ ханика Јожефа Стефана и Болцмана дубоко се разликовала од мишљења Шубица, Секулића или Тесле. Под Сте ­ фановим техничким руковођењем отворена је 11. августа 1883. године Трећа међународна електрична из ­ ложба у Бечу. Тесла је тада живео и

радио у Стразбуру. Две деценије ста ­ ријег Стефана могао је евентуално упознати током своје посете Бечу, априла 1892. године. Јожеф Сте ­ фан, као и већина других ученика Андреаса Етингсхаусна, заједно са Болцманом, користили су етар састављен од непрестано по­ кретних молекула, сличних (већим) молекулима обичне материје. Такав модел етра Шубиц је критиковао још током свог рада у Пеш ­ ти. 82 У првим радовима није прихватио физичке теорије о мате ­ ријама без тежине, у које су, по тадашњим схватањима, убрајали и етар. 83 Хипотезу о етру за описивање светлости користио је у првом издању свог уџбеника за више разреде, датирајући његов увод – „године 1860”. 84 У наредним издањима уџбеника, 85 као и у другим научним радовима, очигледно је да је прихватио хипотезу

80 Simon Šubic, Lehrbuch der Physik, 3. izdanje (Budimpešta: Heckenast,1874),

208–215.

81 Ibid., 27.

82 Sekulić, Fizika atoma, 111. 83 Simon Šubic, Grundzüge einer Molekular-Physik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus (Wien: Braumuller, 1862), 1; Si ­ mon Šubic and Karl Robida, „Erklärung der Lichterscheinungen”, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 13 (1862): 320–321; Simon Šubic, „Th. Gerding, Schule der Physik für Lehranstallten und zum Privatgebrauch”, Ze - itschrift für die österreichischen Gymnasien, 15 (1864): 528.

84 Šubic, Lehrbuch 1861, 345.

85 Šubic, Lehrbuch 1867, 17; Šubic, Lehrbuch 1874, 26.

41

Слика 4. Шеста скупина Секулићевих слика за субмикроскопски опис

Слика 4. Шеста скупина Секулићевих слика за субмикроскопски опис магнета

о етру, иако она није играла неку пресудну улогу у његовим истра ­ живањима. Своје мишљење проме ­ нио је у периоду од 1864. до 1867. године. Карл Робида подржавао је Шубицову критику етра. То је иста ­

као у коментару Шубицове књиге, објављене 1862. године, где са одо­ бравањем говори о „одбацивању” (Verwerfung) етра од материје 86 у његовом раду. За разлику од њих, Секулић је имао далеко критичнији став према етру, проглашавајући

с

којим природњаци беже из кише у олују … измишљено средство за потискивање несрећа” 87 . По том питању делимично се ослањао на Шубица. 88 Шубиц је с резервом критико ­ вао постојање електричне мате ­ рије без тежине, али је зато одлуч­

но одбацивао постојање сличне материје у оптици и термодинами­ ци. 89 Овакав став га не дефинише као неког ко се први од етра у својим радовима еманципирао, као што је то тврдио Секулић. 90 Секулић није разумео важну разлику између етра у Фреснеловој (Augustin-Jean Fresnel) теорији таласа и других материја без тежи ­ не, које су се употребљавале у 18. веку или у првим деценијама 19. века. У почетку је критиковао описивање етра као материје без те ­ жине, 91 јер је имао утисак да је то начин враћања на већ одбачене теорије. Упркос свему, касније је признао постојање етра без те ­ жине за пренос светлосних таласа, 92 па и топлотних таласа. 93 Тако

га за „измишљено средство

86 Karl Robida, „Grundzüge Einer Molekularphysik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus. Von Dr. S. Šubic”, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 14 (1863): 463.

87 Sekulić, Fizika atoma, 110.

88 Секулић је у Шубицовом раду Grundzüge грешком навео 1861. уместо 1862. годину, (Sekulić, Fizika atoma, 111).

89 Šubic, K. Robida, 321.

90 Sekulić, Fizika atoma, 111; Muljević, Martin Sekulić, 334.

91 Imponderable (немерљив) (Šubic, Grundzüge, 230).

92 Šubic, Lehrbuch 1874, 26, 460, 524, 540, 541.

93 Šubic, Dinamična teorija o plinih, 1–2.

42

се супротставио Секулићевим тв­ рдњама. 94 Треба истаћи да су у часопису Ра�, у размаку од осам месеци, своје радове објавили и Секулић и Шубиц. Први поменути учинио је то 9. јула 1873. године, а други 26. марта 1874. године. Заступање различитих научних принципа довешће до тога да више не буду у контакту, иако ће Секулић некадашњег сарадника из Пеште и даље описивати као пријатеља. 95 Секулић је заступао хипоте ­ зу 96 да његов пријатељ није био наклоњен етру (1862), првен­ ствено у теорији топлоте. За то ­ плоту је етар био најмање неоп­ ходан, јер су га користили само приликом описивања радијације. Двојност описивања исте појаве у различитим околностима омо ­

гућила је касније (1900) Планко ­ ву квантизацију електромагнет ­ ног поља. Планкова квантизација је све до Ајнштајновог рада, објављеног 1905. године, обухватала само радијацију, али не и апсорпцију. Овакви дупли аршини чине корене модерног дуализ ­ ма квантне механике, која повезује особине својстава честица и таласа у материји. Развој хипотеза о етру био је сложен. Секулић се трудио да се одрекне етра у свом раду из 1874. године. Међутим, врхунски истраживачи Болцмановог кова нису имали озбиљних сумњи у нужност постојања етра. Недоумице везане за постојање атома и етра, створене код научника на преласку из 19. у 20. век, утица ­ ле су на то да се Болцман у последњој деценији живота удаљи од модерне физике. На својим предавањима у Бечу није цитирао ни Планкову (1900) ни Ајнштајнову теорију (1905). Огрнуо се оклопом класичне физике, чијем је рушењу сам највише допринео! Тесла је био ближи Болцмановом размишљању него Секулићевом, јер је 1891. године тврдио да се етар повезан са материјом може назва ­

са материјом може назва ­ Слика 5. Седма скупина слика са

Слика 5. Седма скупина слика са Секулићевим скицама магнета

94 Sekulić, Fizika atoma, 111.

95 Ibid.

96 Ibid.

43

ти електрицитетом, иако нису потпуно једнаки. Наелектрисање је описивао као стање напетости етра, слично ливерпулском пи ­ ониру радија Оливеру Лоџу (Oliver Joseph Lodge, 1851–1940). Лоџ ће 14. августа 1894. године, годину дана после Тесле, пренети ра ­ дио-таласе у Оксфорд, доказујући њихове комуникацијске могућ­ ности. Због тога се Тесла супротставио Ајнштајновом избацивању етра из теорије релативности. 97

6.Северна зора и флуоресценција

Истраживање искри и муња навело је Секулића да изучава и област флуоресценције. Џорџ Габријел Стоукс (George Gabriel Stokes, 1819–1903) претпоставио је да је сила у једноставном односу са честицама материје помереним из равнотежног положаја, затим да је независна од састава етра и раздаљине између молекула материје, као и да је амплитуда осциловања бесконачно мала у поређењу с величином молекула. 98 Андерс Јонас Ангстром (An ­ ders Jonas Ångström, 1814–1874), независно од Стоукса, изучавао је сличне експерименте и дошао до сасвим супротних закључака 1853. године. Према Ангстрому, атоми етра морали би осциловати чак једну октаву више, и тако би флуоресцентна светлост добила вишу фреквенцију од апсорбоване. 99 Јосип Торбар је у раду Северна зора прихватио Олмстедову (Charles M. Olmsted, 1881–1948) теорију о извору северне зоре у васиони, али је и критиковао теорију Огиста де ла Риве (Auguste de la Rivа, 1801–1873) о електрицитету као узроку исте појаве. 100 Секулић је 1872. године објавио научни рад о електричној супстан­ ци северне зоре под називом Поларна зора као учинак земаљске муњине. 101 Супротставио се Торбару, па је и конструисао посебан уређај за лабораторијску производњу северне зоре и спектрал­

97 Dadić, Povijest 2, 310–311.

98 Martin Sekulić, „Fluorescencija i calcescencija”, Rad 15 (1871): 80; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 58.

99 Sekulić, Fluorescencija, 80; Heinrich Kayser, Handbuch der Spectroscopie. 4, Natürliche farbstoffe der Pflantzen. Die Farbstoffe von Blut, harn, galle. Thieri - sche Farbstoffe. Dispersion. Fluorescenz (Leipzig: Hirzel, 1908), 866.

100 Josip Torbar, „Josip, Sjeverna zora”, Rad , 17 (1871): 90–111.

101 Martin Sekulić, „Polarna zora kao učinak zemaljske munjine”, Rad , 20 (1872): 39–60; Martin Sekulić, Elementarni nauk o harmoničnom titranju. Pri­ redio za više razrede srednjih škola profesor M. Sekulić.“ Izvjeišće c. k. vel re - alke u Rakovcu za g. 1877/8 (1878): 23; Martin Sekulić, „Ultraviolette Strahlen sind unmittelbar sichtbar”, Chemisches Central-Blatt, 43, 3 (1872): 417–418.

44

ну анализу њене светлости. 102 Може се претпоставити да је исти уређај користио и Тесла, као његов неформални асистент, однос­ но и да је професорову идеју у многоме разрадио, производећи муње у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу. У публикованим радовима Секулић ће представити и врло старе теорије о елек ­ тричној особини временских појава, пренети опис црвене кише од Едмунда Хејлија (Edmond Halley, 1656–1742) из 1731. године, као и идеје Бенџамина Френклина (Benjamin Franklin, 1707–1790), које су му биле посебно интересантне. 103 Према Де ла Ривовој и сличним теоријама северна зора мора­ ла је имати облик електричног пражњења, слично као и муња. Ту идеју Секулић је доказивао 1872. године помоћу једнаких резулта ­ та спектралне анализе за обе појаве. Његово истраживање север ­ не зоре и љубичасте светлости Сунца заинтересовало је и астро­ физичара, кристалографа, електротехничара, геолога и спек ­ троскописту Вилијама Гароу Летсома (William Garrow Lettsom, 1805, Фулхам – 1887). 104 Летсом се прославио 1858. године, када је заједно са Грегом Робертсом Филипсом (Greg Roberts Philips, 1826–1906) објавио изврсно документовану историју енглеске геологије. Радио је и као дипломата у Европи и Јужној Америци, све до пензионисања 1869. године. За члана Краљевог астроном ­ ског друштва у Лондону изабран је 1849. године. Седамдесетих година 19. века првенствено је истраживао оптичке особине ми ­ нерала, док је реп комета запазио 1882. године. Летсомово писмо у којем он исказује интересовање за Секулићева истраживања, прочитао је Јосип Торбар, секретар ЈАЗУ на почасном заседању ЈАЗУ. На истом заседању, промовисано је и Секулићево откриће ултраљубичастих зрака у спектру Сунца. 105 Превод Секулићеве теорије интерференције 106 описао је 15. августа 1873. године Фри­ дрих Вилхелм Фојснер (Friedrich Wilhelm Feussner, 1843–1928), Кирхофов ученик (Gustav Robert Kirchhoff), у тада најзначајнијем немачком журналу посвећеном физици. 107 Фојснер је био профе­ сор кинетичке теорије гасова на Универзитету у Марбургу, у пери ­ оду од 1887. до 1901/1902. године. Иако је тврдио да је Секулиће ­ ву интерференцију и сам раније запазио, није желео да себи даје

102 Dadić, Povijest 2, 257–258; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 62.

103 Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 61, 76.

104 Погрешно записано презиме у облику Lettson (Dadić, Povijest 2, 258).

105 Josip Torbar, „Izvještaj sa Svećane sjednice”, Rad, 25 (1873): 252; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 64; Muljević, Martin Sekulić, 333.

106 Martin Sekulić, „Eine merkwürdige Interferenzerscheinung”, Poggendoff Annalen der Physik, 5, 225 (1873): 126–128.

107 Wilhelm Feussner, „Ueber die von Herrn Sekulic beschriebene Interferen ­ zerscheinung”, Annalen der Physik und Chemie 8, 225 (1873): 561–564.

45

приоритет, већ се трудио да допуни постављену теорију. 108 Залагао се за таласну теорију светлости, па је зато цитирао и рад Бошковићевог ученика Карла Бенвенутија (Carlo Benvenuti, 1716–1789). 109 Секулић је прешао на подручје фундаменталне теорије, уз тврдњу да је електромоторна сила или енергија Волтове батерије пропорционална произведеној топлоти. Донети закљу­ чак био је усклађен са размишљањи­ ма његовог пријатеља Јулијуса Томсе ­ на (Hans Petеr Jørgen Julius Thomsen, 1826–1909) са Универзитета у Копeн ­ хaгeну. С друге стране, супротставио се појединим реализованим експери­

ментима бившег директора Политех­ нике у Минхену (Königlich Bayerische Technische Hochschule München) Вилхелма фон Беца (Wilhelm von Beetz, 1822–1886) и бечког професора – руководиоца физичког института Франца Серафина Екснера (Franz Serafin Exner, 1849– 1926). 110 Секулићева тврдња представљала је проширење Томсен– Бертелоовог принципа, којег је Томсен поставио 1854. године, а Марселин Бертело (Marcellin Bertelot, 1827–1907) допунио тер ­ мичком теоријом афинитета 1864. године. Откриће је било пре ­ велико и важно да би га међународна јавност признала Секулићу. Иако је то објављивано у Загребу, часописи у Бечу и у Lајпцигу пре ­ нели су само апстракте његовог рада. 111 Убрзо после загребачке промоције, Херман Хелмхолц (Herman Helmholc, 1821–1894) дока­ зао је у Берлину 1882. године да афинитет не дефинише топлота хемијске реакције него максималан рад код реверзибилно изве ­ дене реакције. После таквог развоја догађаја, Секулић престаје са објављивањем радова у научним часописима и посвећује се поли ­ тичком раду.

посвећује се поли ­ тичком раду. Слика 6. Портрет Мартина Секулића

Слика 6. Портрет Мартина Секулића с његовим потписом

108 Ibid., 561.

109 Ibid., 323. 110 Martin Sekulić, „Uzrok munjotvornoj sili”, Rad, 58 (1881): 171–172; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 72.

111 Sekulić, Uzrok munjotvornoj sili, 190; Martin Sekulić, „Beziehung zwischen der elektrmotorischen Kraft und der chemischen Wärmetönung”, Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 16 (21. 6. 1878): 129.

46

7.Тесла у Грацу Слика 7. Почетак Липичевог истраживања о катодним

7.Тесла у Грацу

Слика 7. Почетак Липичевог истраживања о катодним цевима у Грацу, објављен у водећем физичком журналу, уз објашњења експеримената Пликера и Хиторфа у Бону

Пликера и Хиторфа у Бону Слика 8. Фердинанд Липич,

Слика 8.

Фердинанд

Липич,

професор

теоријске и

примењене

механике

У јесен 1875. године Тесла се уписао на Хемијско-технолошки факултет Политехничке школе у Грацу (Technische Hochschule am Joanneum zu Graz). Годину дана раније, Политехничка школа је добила прерогативе Императорско-краљевске високе техничке школе, са четири факултета: грађевинским, машинским, хемијско- технолошким и шумарским. Фердинанд Липич, пореклом Словенац, био је син љубљанског лекара Виљема (Fran Viljem Lippich, 1799, Иглава у Словачкој — 1845, Беч). Он је непосредно пре Теслиног доласка у Грац, прешао на Универзитет у Прагу на место професора математичке физике. Могуће је да се током његових студија у Прагу сусрео са Теслом. Фердинанд Липич 112 студирао је у Прагу. По завршеним студија­ ма, постао је професор графичке статике, теоријске и примењене механике на Високој техничкој школи у Грацу, у периоду од 1865. до 1874. године. Био је ректор у периоду од 1. октобра 1870. до 30. августа 1871. године, али и декан машинске школе од 1. октобра 1869. до 30. септембра 1870. године. По узору на свог пријатеља Ернста Маха, прво је хвалио победнички смер кинетичке теорије,

112 Преузето 12. 12. 2013, http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/

Lotos_62_0013-0018.pdf.

47

уз цитирање експеримената са катод­ ним цевима Јулијуса Пликера и Хиторфа (Johann Wilhelm Hittorf, 1824–1914). На основу Клаузију-Кеинигове (Carl August König, 1822–1879) кинетичке теорије проучавао је спектар кисеоника у Гејслеровој цеви. 113 У исто време, сличне спектралне анализе објављивио је и Секулић. Липич је истраживања наставио и десет година касније у Прагу. 114 У електродинамици је користио теорију Франца Нојмана (Franz Ernst Neumann, 1877), као и експерименте лајпцишког професора астрофизике Зелнера (Johann

Karl Friedrich Zöllner, 1874). 115 Зелнер је након открића радиометра посетио Крукса (William Crookes, 1832–1919) због заједничког интересовања за спиритуализам. По Липичевом пензионисању 1910. године, катедру је преузео Алберт Ајнштајн. 116 Тесла је завршио прву годину студија са изванредним успехом, као и највећи део друге године. На трећој години, до јануара 1878. године, није положио ни један испит. Његови најважнији професо­ ри на Политехници у Грацу били су: Јаков Пешл за теоријску и екс ­ перименталну физику, Мориц Але (Moritz Allé, 1837, Брно – 1913) 117 за вишу математику, као и Јохан Рогнер за диференцијални и ин ­ тегрални рачун, математику, запремину и примењену аритметику. Захваљујући на додељеном почасном докторату (Грaц-Лeoбeн) Техничког и рударског универзитета у Грацу (Technischen und Montanistischen Hochschule Graz-Leoben), у телеграму упућеном Ректору –23. јануара 1937. године, Тесла се с пијететом сетио про ­ фесора Алеа, али и пријатељског подучавања Рогнера и Пешла. 118

подучавања Рогнера и Пешла. 1 1 8 Слика 9. Мориц Але, професор

Слика 9. Мориц Але, професор математике

113 Ferdinand Lippich, „Ueber die Breite der Spectrallinien”, Annalen der Physik, 139(215) (1870): 465, 467, 477–478.

114 Ibid.

115 Ibid., 473, 478.

116 Преузето14. 5. 2013, http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/Lo ­

tos_62_0013-0018.pdf.

117 Mркић, Никoлa Teслa, 22; Брaнимир Joвaнoвић, Teслa: �ух, �eлo, визиja (Бeoгрaд: Freemental, 2001), 48–49; Кулишић, Никoлa Teслa, 11; Josef W. Wohinz, „Nikola Tesla – ein genialer ‘Elektriker’”, in Kunst und Wissenschaft aus Graz 1. Naturwissenschaft, Medizin und Technik aus Graz, ed. Karl Acham (Wien: Böhlau, 2007), 172–175; Цверава, Никола Тесла, 28.

118 Wohinz, Nikola Tesla, 181-182; Цверава, Никола Тесла, 32.

48

Слика 10. Хајнрих Шварц, професор хемије и ректор Политехничке

Слика 10. Хајнрих Шварц, професор хемије и ректор Политехничке школе у Грацу

Политехничке школе у Грацу Слика 11. Хајнрих Шварц је одржао

Слика 11. Хајнрих Шварц је одржао 20. децембра 1879. године предавање о филозофији технике пред Штајерским природњачким друштвом 119

На првој години студија машинства 120 на Хемијско-техно­ лошком факултету 1875/1876. године, Тесла је положио испите из предмета органске и неорганске хемије код пионира физиолош­ ке хемије Ричарда Малија (Richard Maly, 1839–1891), зоологије код Витуса Грабера (Vitus Graber, 1844–1892), опште ботанике са демонстрацијама код Хуберта Лајтгеба (Hubert Leitgeb, 1835– 1888) и основе машина код Јозефа Бартла (Joseph Bartl). Истакао се и на испиту из француског језика код Aугустa Плиснира (August Plisnier). То је било двоструко више од онога што су изучавали остали студенти. Декан Хемијско-технолошког факултета (1. октобра 1874 – 30. септембра 1876) и ректор (1. октобар 1876 –30. септембар 1877), Јустус Либигов (Justus Freiherr von Liebig, 1803–1873). Хемичар Хајнрих Карл Леонард Шварц (Heinrich Karl Leonhard Schwarz, 1824–1890), био је један од професора који су писали Теслином оцу. У писму је младог Теслу величао и уздизао до звезда, истичући његове изузетне квалитете у експерименталној, теоријској и лингвистичкој области. 121 С друге стране, изражавао

119 Henrih Schwarz, „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen des natur ­ wissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1879): LXV.

120 Александар Маринчић, Никола Тесла – с�варалаш�во �енија / Nikola Tesla –The Works of a Genius (Бeoгрaд: Српскa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти и Oдбoр зa oбeлeжaвaњe 150 гoдинa рoђeњa Никoлe Teслe, 2006), 35.

121 Цверава, Никола Тесла, 30.

49

је и своју забринутост због његових превеликих напора. Међутим, Тесла није полагао испите код Шварца, већ код Ричарда Малија, који ће Шварца наследити на положају декана у периоду од 1876. до 1878. године. На другу годину студија Тесла долази са мање одушевљења. Одлични резултати и успех који је остварио на првој години нису наишли на одобравање и похвалу његовог оца. Те године пријавио је 11 предмета и положио је трећи део математикe код Алеа, тех ­ ничку механику код Штарка (Franz Xaver Stark, 1840, Праг – после 1900) и код Пешла техничку физику. Такође, код Рогнера је дао испит из теорије бројева и изабрана поглавља из политичке арит­ метике (данас је то статистика). Планирао је да полаже аналитич­ ку механику, али се није појавио на испиту, 122 што је касније могло узрокавати гнев ректора Штарка. Намеравао је да слуша и основе теорије таласа код Пешла, као и Јохан Румпфову (Johann Rumpf) 123 минералогију и слично, али није стигао до испита. На трећој годи ­ ни студија, током 1877/1878. године, планирао је да слуша бројне предмете из области математике и инжењерства, уз француски и енглески језик, али се није појавио ни на једном полагању испита. Током боравка у Грацу, Тесла је могао да види и Симона Шу ­ бица, ванредног професора метеорологије и термодинамике на суседном Универзитету, пријатеља свог средњошколског профе­ сора Мартина Секулића. Такође, могао је да упозна и Игнација Клеменчича (Ignac Klemenčič), који је од 1888. године безуспеш ­ но покушавао да наследи пензионисаног професора Пешла. Кле­ менчич је као студент радио занимљива мерења брзине електро ­ магнетних таласа –1871/1872. и 1875/1876. године, а које ће кас­ није наставити и као Болцманов демонстратор, током 1877/1878. школске године. На почетку Теслиних студија, Лудвиг Болцман се вратио у Грац као водећи стручњак за нову Максвелову теорију електромагнетизма, која ће постати темељ Теслиних изума. Од 1871. године међу најславнијим грађанима Граца био је пензио­ нисани математичар и главни школски инспектор Франц Мочник (Franc vitez Močnik). Као студент, Тесла је могао читати радове Крукса о севању у катодној цеви, као и о претпостављеном четвр­ том агрегатном стању материје. Двадесетак година касније, Тесла је посетио старог Крукса у Лондону, са којим је разговарао првен ­ ствено о спиритуализму. Јаков Пешл, пореклом из Тирола, међу својим студентима био је познат и по томе што је исто одело носио две деценије. Сличну славу стећи ће и његов вршњак са Универзитета Симон Шубиц. У

122 Маринчић, Никола Тесла, 36.

123 Mitteilungen des Naturwissenschaftlichen Vereins für Steiermark, 1882, XII.

50

периоду од 1865. до 1867. године, Пешл је био први декан Машин ­ ске школе (Maschinenbauschule), затим декан општих разреда (1870/1871), као и ректор 1871/1872. године. Биран је више пута за декана Хемијско-техничког факултета (Fachschule für Chemische Technologie, Kaiserlich-königliche Technische Hochschule in Graz) у периоду од 1878. до 1888. године. Био је и на функцији царевог саветника. У браку са супругом Магдаленом Немајер (Magdalenа Nömayer, 1849) имао је два сина, Виктора (Viktor, 1884–1948), про­ фесора хемије и благознанства (немачки: Warenkunde), ректо ­ ра Високе трговачке школе у Манхајму (Staatliche Handelsschule Mannheim), и Теодора Михаела Фридриха Пешла (Theodor Mi­ chael Friedrich Pešl, 1882–1955), математичара и инжењера са Универзитета у Кaрлсруeу (Universität Karlsruhe). Јаковљев унук, Виктор Пешл (Viktor Pöschl, 1910–1997), био је класични филолог. 124 Пешл је 28. фебруара 1870. године одржао предавање о „пе­ вајућем пламену” у Штајерском природњачком друштву. Ефекат је под називом хемијска хармоника описао Брајан Хигинс (Bryan Higgins, 1741–1818/1820), 1777. године, после студија у Лајдену код наследника Питерa ван Мушенбрукa (Pieter van Musschenbroek, 1692–1761) и то непосредно пре посете Русији. Фарадеј је изучавао слојевитост пламена ког је осветлио светлошћу Сунца и пројектовао као сенку на бели папир. Он је 1818. године објавио први рад у физи­ ци „о певајућем пламену” различитих гасова у цеви и тако започео бројна даља истраживања. Од 1845. године изучавао је „магнетне особине гасова”, а његова открића допуниће пионир катодних цеви Пликер. Дијамагнетизам пламена открио је професор физике Уни­ верзитета у Ђенови (Università di Genova) пијарист Михеле Алберто Банкалари (Michele Alberto Bancalari, рођен 1805, Кјавари код Ђено­ ве). Своје откриће објаснио је у раду о универзалности магнетизма и представио га пред групом физичара на 9. састанку италијанских природњака 21. јула 1847. године. Три месеца касније, Банкала­ ријеве експерименте допунио је Франческо Зантедеши (Francesco Zantedeschi, 1797–1873), професор физике и математике на Лицеју Св. Катарине у Млецима и члан тамошњег Института. Дијамагнети­ зем пламена описао је по узору на Кеплерову теорију магнета-Сун­ ца које привлачи планете, али том идејом никако није могао убеди­ ти Погендорфа (Јohann Christian Poggendorff, 1796–1877), уредника немачког превода свога рада. Такође, појам пламена заинтересо­ вао је и младог Карла Фердинанда Брауна (Karl Ferdinand Braun, 1850–1918). Он је у периоду од децембра 1877. до 1878. године ра­ дио на Универзитету у Марбургу (Universuität Marburg), где је успео да прошири Хиторфова (Johann Wilhelm Hittorf) истраживања по­

124 Преузето 20. 1. 2013, http://www.deutsche-biographie.de/sfz96586.pdf.

51

Слика 12. Професор Јаков Пешл Слика 13. Пешлов текст о „певајућем

Слика 12.

Професор Јаков

Пешл

Слика 12. Професор Јаков Пешл Слика 13. Пешлов текст о „певајућем

Слика 13. Пешлов текст о „певајућем пламену”, објављен 1870. године у Зборнику Ш�ајерско� �риро�њачко� �руш�ва. У то време, Пешл је био секретар друштва. 125

већане преводљивости пламена, запаженог у једном смеру Гајсле­ рове цеви, из 1869. године. Предавања Јакова Пешла из предмета техничке физике, одр­ жана током 1878/1879. школске године, записао је његов асистент електроинжењер Јозеф Шашл (Josef Schaschl, умро 1908/1909). 126 Шашл је био пореклом из славне фамилије пушкара у Боровљама (Ferlach) код Целовца. Касније, он је објављивао научне радове из електротехнике у месечнику Хидрографског завода у Пули. 127 Писао је о танким слојевима метала накалемљеним помоћу гал­ ванског тока, као и о двоцилиндарској парној машини високог притиска Џорџа Вестингхауса (George Westinghouse, 1846–1914). Као поморски електроинжењер, он је свој изум наменио паро­

125 Jakob Pöschl, „Ueber ‘singende Flammen’”, Mittheilungen des naturwis- senschaftlichen Vereines für Steiermark 7, 2 (1870): 91.

126 Franz Pichler, „On the University Studies of Nikola Tesla in Graz and Prague” (Paper presented in Symposium History of Cybernetics, Information Technology and Systems Research, Vienna, April 13–16, 2004).

127 Josef Schaschl, „Die Galvanostegie, mit besonderer Berücksichtigung der fabriksmässigen Herstellung dicker Metallüberzüge auf Metallen mittelst der galvanischen Stromes”, Elektro-technische Bibliothek, 30 (1886): 1–224; Josef Schaschl, „Der Westinghouse-Motor”, Mittheilungen aus dem Gebiete des Seewesens, Beilage 4-5, 21 (1893): 3.

52

бродима без употребе електромотора, па зато и није цитирао достигнућа свог некадашњег студента. Није био члан Штајерског природњачког друштва. После пензионисања 1889. године, радио је као асистент на предмету електротехнике у Пули. Инжењер другог разреда постао је 27. октобра 1890. године. Четири године касније, тачније 1. новембра 1894. године, постаје инжењер првог разреда, 128 да би 1. новембра 1906. године био именован за вишег инжењера. Такође, професор Пешл је предавао о У�о�реби елек�ри- ци�е�а и о У�о�реби �ермо�инамике, па му за предвиђену У�о�ребу о��ике није остало довољно времена. Вероватно да је истраживања у области светлости представио на својим преда ­ вањима о Теорији осциловања, а њих Тесла није слушао на другој години студија.

Табела 4.

Подручја употребе електрицитета, која је професор Пешл представио на својим предавањима

Електрична телеграфија

Електрични сатови

Електромагнетне машине

Галванопластика

Израда проводника за громобране

Поступци електричног активирања подводних мина

Пешл је 25. јануара 1868. године пред Штајерским природњач­ ким друштвом одржао предавање о поморском каблу, поставље ­ ном између обала Ирске и Њуфаундленда. Предавање је употпу ­ нио интересантним експериментима како би појаснио пројекат Њујорчанина Сајруса Филда (Cyrus West Field, 1819–1892), по коме су Европа и Америка 1. септембра 1866. године повезане преко океана каблом дужине преко 2.000 миља. Филдов пројекат реали ­ зован је уз помоћ Вилијама Томсона, који је понудио решење са нижим напонима.

128 Rang- und Einteilungsliste der k. u. k. Kriegsmarine (Wien: Staatsdruckerei, 1892), 37, 92; Rang- und Einteilungsliste der k. u. k. Kriegsmarine (Wien: Staats­ druckerei, 1908), 106.

53

Табела 5.

Подручја употребе термодинамике, која је професор Пешл представио на својим предавањима.

Наука о горивима

Динамика гасова у цевима

Теорија тунела и димњака

Штедњаци и огњишта, производња гасова

Динамика топлоте, зрачење и трансмисија

Котлови и генератори паре

Инструменти за сушење и упаривање

Грејање и проветравање кућа

Пешл је крајем 1875. године или можда тек јануара/фебру ­ ара 1877. године својим студентима приказао нови динамо на једносмерну струју Зенобеа Грамеа (Zénobe Théophile Gramme, 1826–1901) и предузетника Хиполита Фонтејна (Hippolyte Fontaine, 1833–1910), а који је по први пут састављен 1873. годи ­ не. Те године, Едисонова (Thomas Alva Edison, 1847–1931) лабо ­ раторија у Паризу послала је сличан уређај за осветљење Светске изложбе у Бечу. Током предавања, професор је одлучно одба ­ цио Теслине идеје о употреби Грамовог изума за наизменичну струју. 129 Он је 11. новембра 1875. године представио Грамову машину пред члановима Штајерског природњачког друштва. Грамов електромотор био је употребљен за осветљење Хајлма ­ нове фабрике у граду Милхаузену, на тромеђи Француске, Не ­ мачке и Швајцарске. 130 Фабрику је основао Јохан Хајлман (Johan Heilmann, 1771–1834), а наследио ју је његов старији син Џошуа Хајлман (Josua Heilmann, 1796–1848). Поред тога, наследио је и изум –машину за везење. Први већи профит овај изум донео је тек Џошуином сину, фотографу Јохану Жаку Хајлману (Johann Jacques, 1822–1859), а много више његовом унуку Жан-Жаку Хајл ­ ману (Jean-Jacques, 1853, Милхаузен – 1922), француском про ­ налазачу модерне електричне локомотиве и парноелектричног аутомобила. Више је него сигурно да је Пешл имао одличне међу ­ народне везе у време преласка са парних погонских машина на

129 Маринчић, Никола Тесла, 38; Цверава, Никола Тесла, 32; Daniel Mayer, „Nikola Tesla in Prague in 1880 – some details from Tesla’s life, until now unpublished”, u Tesla III Millennium. Fifth International Conference, ur. Petar Miljanić (Beograd: Institut Nikola Tesla/VIZARTIS, 1996), VI, 67.

130 Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme‘s System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875): 70.

54

електромоторе. Одмах је приступио израчунавању могућих уште­ да при употреби угља у парној машини, скупог третмана галван­ ских батерија с киселинама или стеаринских свећа. Заговарао је производњу наизменичне струје помоћу четкица, чију је употребу Тесла критиковао, и то због губитака уз појаву варница. Такође, Пешл је предвидео дистрибуцију електрицитета преко телеграф ­ ских каблова, која је убрзо изашла из употребе. Предвидео је употребу хидроцентрала знајући за велике трошкове приликом зидања затворница у Порт а Л’Англеу код Париза (Port-à-l’Anglais de Paris), изграђених 1864. године и поправљених 1869. године. Рад би се много јефтиније обавио електромотором који се напаја преко електричних жица недалеко од Париза. Свакако, било му је познато да је Аристид Бержес (Aristide Bergès, 1833–1904) 28. септембра 1869. године изградио прву хидроцентралу за погон фабрике папира у Лансеy, 15 km североисточно од Гренобла. Све су то били темељи каснијег Теслиног успеха на Нијагари. На предавањима о електромагнетним машинама професор Пешл је приказивао Гајслерове и Круксове вакуумске цеви. После пензионисања и престанка чланства у Штајерском природњач­ ком друштву, на његово место дошао је 1888. године дотадашњи Теплеров и Болцманов асистент, Андреасов нећак Алберт фон Етингсхаусен (Albert fon Etingshausen). Вероватно је Етингхаусен био бољи кандидат од Клеменчича, али у то време Словенци су тешко долазили до високих академских положаја у Грацу. Упоредо с његовим именовањем, дошла су и нова времена, јер је он ускоро преузео нови, модернији предмет – електротехнику. Карл Пихел­ мајер (Karl Pichelmayer, 1868–1914) је по завршетку инжењерских студија постао Етингхаусенов асистент на овом предмету. 131 Да ли је својевремено то могла бити и Теслина судбина? Да ли је у то вре ­ ме Европа била мање „гостољубива” од Америке за Теслине нове и скупе пројекте. Етингхаусен је 1893. године, у својој приступној ректорској беседи на Политехници у Грацу, с поносом подсетио на Теслино некадашње школовање у овој институцији. Крајем на ­ редне године, 11. новембра 1894, он ће на седници Штајерског природњачког друштва приказати Теслине слике високонапонске наизменичне струје, уз опште одобравање присутних чланова. 132 Ова два догађаја јасно говоре о Теслиној слави на његовом нека ­ дашњем месту студија у Грацу. Нажалост, слава и поштовање до ­ шли су тек деценију и по после његових студија.

131 Цверава, Никола Тесла, 28; Dieter Flamm, ed., Hochgeehrter Herr Professor Innig geliebter Loyis: Ludwig Boltzmann, Henriette von Aigentler, Briefwechsel (Wien, Кöln, Weimar: Böhlay, 1995), 101, 290–291.

132 Ettingshausen, Die Principien,LI.

55

Слика 14. Пешл пише о Грамовом електромотору. Грешком га је

Слика 14. Пешл пише о Грамовом електромотору. Грешком га је прогласио Французом. 133

Пешл је научне радове најчешће објављивао у Зборнику Ш�ајерско� �риро�њачко� �руш�ва. У исто време, професор Мо­ риц Але је своје радове публиковао у издањима Бечке академије (Kaiserliche Akademie der Wissenschaften in Wien) и Прашког ма ­ тематичког друштва. Студије је започео 1854. године у Бечу, а докторирао на Универзитету у Килу 1860. године. Прва запослења била су му у астрономским опсерваторијима: у Бечу, у периоду од 1856. до 1859. године, у Кракову, од 1859. до 1862. године и у Прагу 1862/1863. године. Управљање катедром математике на Политех ­ ници у Грацу добио је 1867. године. За ректора ове високошкол­ ске институције изабран је 1875/1876. године. Затим је 1882. го­ дине постао професор математике на немачком Универзитету у Прагу, да би 1896. године прешао на Политехнику у Бечу. Јохан Ро ­ гнер завршио је бечку Политехнику 1845. године, где је почео да ради као асистент за математику. Исти предмет предавао је и на Вишој реалци у Грацу, да би 1851. године постао први доцент ма ­ тематике на Политехници у Грацу. Петнаест година касније, добио је руковођење Катедром за основе математике. Професор више математике постао је 1874. године. Био је и директор испитне ко ­ мисије за Реалке и трговачке школе у Грацу. Као члан Штајерског природњачког друштва, критиковао је калкулатор који је 1869. го ­ дине направио фабрикант Петр Хлубек (Petr Hlubek) из Вилингена, у држави Баден. 134 Вероватно је исти аутор 1875. године патенти ­ рао и клипну пумпу у Бечу. 135 Рогнер је објављивао научне радове

133 Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme’s System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875): 68.

134 Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1882):

XII.