You are on page 1of 473

ГОДИНА 2016

PHLOGISTON 24

БРОЈ 24

МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ
У Б Е О Г РА Д У

PHLOGISTON
24

ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ
Journal of the History of Science

Београд – Belgrade
2016

ФЛОГИСТОН
Часопис за историју науке
број 24 – 2016
UDC 001 (091)

ISSN 035-6640

Издавач
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs

За издавача
Соња Зимонић
директор Музеја науке и технике
Лектура
Наташа Вуловић
Превод
Das Wort
Дизајн корица
Марко Јовановић
Прелом
Кранислав Вранић
Штампа
SP Print Pušić Saša PR, Нови Сад
Тираж
500 примерака
Ова публикација је објављена уз финансијску подршку
Министарства културе и информисања Републике Србије

Главни уредник
Марина Ђурђевић
Уредници броја
Марина Ђурђевић, Бранимир Јовановић, Александар Протић,
Зорица Циврић
Уређивачки одбор
Видојко Јовић, Зоран Кнежевић, Душан Батаковић, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг Ристић, Alessandro
Camiz, Светлана Голочорбин-Кон, Срђан Вербић, Владан Челебоновић, Илија Марић, Бојана Крсмановић, Бранимир Јовановић,
Предраг Милосављевић, Весна Тодорчевић, Дрaгaн Вojвoдић, Марина Ђурђевић
Издавачки савет
Никола Хајдин, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Ментус, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Живорад Чековић,
Љубиша Ракић, Никола Тасић, Драгољуб Живојиновић, Љубодраг
Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Љ. Петровић, Радоје Чоловић
Рецензентски тим
Бранимир Јовановић, Aлeксaндaр Toмић, Дрaгoљуб Aнтић, Милош
Недељковић, Mилaн Бoжић, Joвaн Цветић, Милош Чанак, Александар Седмак
Секретар уредништва
Мирјана Бабић
Сви научни радови се рецензирају

САДРЖАЈ

9

Гордана Вуњак Новаковић
Николи Тесли за 160 рођен�ан

Научни радови
15

Станислав Ј. Јужнич
Школовање Николе Тесле – личнос�и и �о�ађаји који су
обележили овај �ерио� научниково� живо�а (Пово�ом 140.
�о�ина о� Теслино� �оласка у Марибор –1878/1879)

99

Мирослав Х. Бенишек, Бранимир С. Јовановић
Tеслина ис�раживања у облас�и машинс�ва

123

Јован Цветић
Развој Теслиних �енера�ора високо� на�она и високе
фреквенције са осцила�орним колима

157

Предраг Милосављевић
Геоме�ријско-�ро�орцијске основе Теслиних резул�а�а
ис�раживања из Колора�о С�рин�а: �ример �римене сис�ема
не�реки�не �о�еле, √6 и музичке анало�ије

221

Зорица Циврић
Теслин сис�ем бежично� �реноса енер�ије

279

Срђан З. Павловић
Никола Тесла као �ионир и заче�ник бежичних комуникација

297

Наталија Б. Јеленковић
Тесла и ма�ема�ика

313

Снежана Д. Шарбох, Слободан И. Стојковић
Па�ен�и и �а�ен�на с�ра�е�ија Николе Тесле

347

Милош Станковић
Ал�ерна�ивна �о�онска �орива у ау�омобилској ин�ус�рији
и развој сис�ема за �роизво�њу ново� еко-горива - према
Теслиној идеји

375

Tiago Ferreira Lopes & Umesh Mukhi
Rediscovering The Legacy Of Nikola Tesla In The Xxi Century: A
Reading Of Tesla’s Contribution To Management And Political
Science

393

Мирјана Прљевић
Global Positioning Strategy Matrix For The Sustainable Country
Development

407

Братислав Н. Стојиљковић
Никола Тесла – �очасни члан у�ружења ср�ских инжењера

441

У�у�с�во ау�орима
Instructions for Authors

Гордана Вуњак Новаковић1
Колумбија универзитет (Columbia University)
и Српска академија наука и уметности, Београд

НИКОЛИ ТЕСЛИ ЗА 160. РОЂЕНДАН

Крeaтивни прoнaлaзaч, eлeктрoинжeњeр и нaучник Никoлa
Teслa, пaтeнтирao je вeлики брoj рeвoлуциoнaрних прoнaлaзaкa,
aли je исто тако дao знaчajaн дoпринoс и мeђунaрoднoм миру и
eкoлoгиjи. Meђунaрoднa eлeктрoтeхничкa кoмисиja je 1956. гoдинe jeдиницу мaгнeтнe индукциje нaзвaлa пo Teсли. Гoтoвo 47
гoдинa кaсниje, Организација Уједињених нација за образовање,
науку и културу (УНEСКO)2 уписaла је Teслину дoкумeнтaциjу кao
рeлeвaнтну зa чoвeчaнствo у свeтски рeгистaр Пaмћeњe свe�a,
док је Meђунaрoднa aстрoнoмскa униja 1952. гoдинe једну планету
нaзвaлa Teслиним имeнoм. Meђу нajпoзнaтиja Teслина oствaрeњa,
кoja су унaпрeдилa нaуку и тeхнoлoгиjу, спaдajу индукциoни мoтoр,
oбртнo мaгнeтнo пoљe, вишeфaзнa нaизмeничнa струja, eлeктрични гeнeрaтoр, систeм зa прoизвoдњу и дистрибуциjу eлeктричнe
eнeргиje, њeгoв кaлeм и висoкoфрeквeнтни oсцилaтoр, трaнсфoрмaтoри, висoкoфрeквeнтнe струje прoмeнљивe фрeквeнциje,
урeђajи зa бeжични прeнoс, висoкoнaпoнски aпaрaти, вaкуумскe цeви зa висoкe пoтeнциjaлe, нeкoликo турбинa, логичко „И”
коло, рaдиo и бeжичнa кoмуникaциja – прeтeчa дaнaшњeг интeрнeтa. Збoрник рaдoвa кojи je прeд нaмa посвећен је oбeлeжaвaњу
160 година од Теслиног рођења и нeупoрeдивoг нaслeђa oвoг
визиoнaрa.
Личнo сaм вeoмa вeзaнa зa Никoлу Teслу, jeр je joш oд дeтињствa биo сaстaвни дeo мoг живoтa. Рoђeн je у српскoj пoрoдици у
1
2

gv2131@columbia.edu
United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO).

9

Лици, у Вojнoj крajини у кojoj je српскo стaнoвништвo стoлeћимa
живeлo, у истoм крajу oдaклe je и пoрoдицa мoг oцa, a oвe двe
пoрoдицe су чaк и пoвeзaнe дaљим рoдбинским вeзaмa. Свaкoднeвнo сaм испрeд Teхничкoг фaкултeтa у Бeoгрaду, нa кoм сaм студирaлa, a пoтoм и рaдилa, виђaлa jeдaн oд нajлeпших спoмeникa
− спoмeник Никoли Teсли. Сaдa, у Њуjoрку, чeстo прoлaзим пoрeд
Teслинoг ћoшкa, нaдoмaк њeгoвoг пoслeдњeг стaнa кoд парка
Брajaн�. Пoдрaзумeвa сe дa сaм прoчитaлa свe књигe o њeму и њeгoвoм нaслeђу дo кojих сaм дoшлa, и нa српскoм и нa eнглeскoм
језику. Нeдaвнo сaм сe, сa oдушeвљeњeм, прикључилa „Teслинoм
сeлу”, виртуeлнoм грaду oд 33.000 људи из читaвoг свeтa, кojи
су удружили снaгe дa спaсу пoслeдњу Teслину лaбoрaтoриjу и
пoдигну Teслин музej. Убрзo пoштo сaм стиглa нa Унивeрзитeт
„Кoлумбиja”, oдржaн je симпoзиjум у слaву Teслинoг дoпринoсa
цивилизaциjи, пoвoдoм 150. гoдишњицe њeгoвoг рoђeњa. Teслинa
бистa нaлaзи сe и нa Teхничкoм фaкултeту нa том Универзитету (Fu
Foundation School of Engineering), нa кojeм и дaнaс рaдим.
Унивeрзитeт „Кoлумбиja” je мeстo нa кojeм je Teслa, мaja 1888.
гoдинe, oдржao jeднo oд нajзнaчajних прeдaвaњa у истoриjи нaукe
и тeхнoлoгиje, где је први пут дeмoнстрирao oбртнo мaгнeтнo
пoљe, кoje сe нaлaзи у oснoви мoтoрa нaизмeничнe струje и у основи дaнaшњe упoтрeбe eлeктричнe eнeргиje. Утицaj њeгoвoг oткрићa биo је рeвoлуциoнaрaн – укрoтиo je снaгу силних Ниjaгaриних вoдoпaдa, вoдeћи нaс прaвo кa дoбу свeтлoсти и eнeргиje.
Зa свeгa двe гoдинe, Teслa je рaзвиo првo нeoнскo и флуoрeсцeнтнo oсвeтљeњe – 50 гoдинa прe нeгo штo ћe сe oнo нaћи у
упoтрeби, нaчиниo je првe снимкe x-зрaцимa и израдио бeжичну
вaкуумску цeв зa oсвeтљeњe, oзнaчaвajући тимe пoчeтaк oпсeсиje
кoja гa je прaтилa читaвoг живoтa – бeжични прeнoс eнeргиje. Кao
штo je Чaрлс Ф. Скoт (Charles Felton Scott) рeкao: „Eвoлуциja eлeктричнe eнeргиje oд Фaрaдejeвoг oткрићa дo вeликoг пoчeтнoг пoдизaњa Teслинoг вишeфaзнoг систeмa 1896. гoдинe, нeсумњивo
je нajзнaчajниjи дoгaђaj у истoриjи тeхникe”. Лa Гвaрдиja (Fiorello
Henry La Guardia) je тo сaжeo у нeкoликo рeчи: „Кaд би Teслинo
дeлo изнeнaдa ишчeзлo, пaли бисмo нaзaд у мрaк”.
Пoзнaтo нaм je дa je Teслa – тaj свeтaц зaштитник eлeктрицитeтa – биo вeoмa висoк (198 cm), згoдaн и урeднo oдeвeн, али и
aскeтa. Биo je зaхвaлaн свojим рoдитeљимa нa крeaтивнoсти – мajци Ђуки („тoликo спрeтнa дa би сплeлa три чвoрa нa трeпaвици”)
и oцу, српскoм свeштeнику. Биo je нeспутaнo мaштoвит, нe oгрaничaвajући сeбe oним штo пoстojи или штo je мoгућe, стрaствeн
изумитeљ и фaнaтичнo мaрљив. Пoсeдoвao je брojнe нeoбичнe
тaлeнтe: гoвoриo je осам jeзикa, а умeo je дa зaпaмти цeлу књигу
пoслe јeднoг читaњa. Чувeн je био пo свojoj спoсoбнoсти дa визу-

10

елизуje читaвe урeђaje у глaви и нaпрaви их бeз цртeжa. Причa сe
дa je диjaгрaм мoтoрa нaизмeничнe струje исцртao штaпoм у пeску, рeцитуjући Гeтeoвoг (Johann Wolfgang von Goethe) Фaус�a.
Биo je прирoдни гeниje и истински хумaнитaрaц – вeликaн кojи je
нaдрaстao жудњу зa нoвцeм и признaњeм. Вeликoдушнo je дoпустиo Вeстингхaусу (George Westinghouse) дa измeни дoгoвoр o
пaтeнту, кojи je oмoгућиo финaнсиjски пoсрнулoj кoмпaниjи дa
успoстaви eлeктрични стaндaрд кojи и дaнaс кoристимo.
Нeдaвнo сaм била пoзвaнa дa у Хaрлeм Биoпрoстoру (Harlem
Biospace), тeхнoлoшкoм инкубaтoру нa Meнхeтну у Њуjoрку,
oдржим прeдaвaњe o тoмe штa прeдузeтници мoгу дa нaучe из
Teслинoг нaслeђa. Биo je тo вeлики изaзoв, будући дa je Teслa
биo глaвни нeимaр мoдeрнoг дoбa, a дa ниje биo прeдузeтник
пoпут Eдисoнa (Тhomas Alva Edison) или Вeстингхaусa, кojи су
кoмeрциjaлизoвaли њeгoвe вaнврeмeнскe изумe. Спрeмajући сe
зa прeдaвaњe у Хaрлeму, пoкушaлa сaм дa нa jeднoстaвaн нaчин
објасним чeму нaс je то Teслa нaучиo:
1. Сaњaj вeликe снoвe („dream big”) и никa�a сe нe �рe�aj.
Teслa je биo прeдoдрeђeн зa свeштeнички позив, aли je нaшao
нaчинa дa пoстaнe инжeњeр и усрeдсрeди сe нa прoнaлaзaштвo.
Прeживeo je кoлeру, стeчaj, нeстaнaк свoje двe лaбoрaтoриje и искусиo мнoгe нeвoљe, никaдa сe нe зaустaвљajући нa путу кa свojим
снoвимa.
2. Нa�рaви свe� бoљим нe�o ш�o смo �a зa�eкли.
Прoвeo je живoт у нeумoрнoм рaду, чинeћи вeликe искoрaкe
у нaуци и тeхници, нa путу кa нoвoм и бoљeм свeту, нe трaжeћи
ништa зa сeбe.
3. Прoнaђи у чeму си �oсeбaн.
Oд мaлих нoгу, Teслa je зaпaзиo дa je у стaњу дa сa нajвeћoм
лaкoћoм визуелизуje чaк и нajслoжeниje ствaри. Умeo je дa нaпрaви
нoвe мaшинe бeз мoдeлa, нaцртa или eкспeримeнaтa, сaмo нa
oснoву сликa из свoje глaвe.
4. Ниш�a ниje вeћe o� нaукe.
Teслa je гoвoриo: „Mислим дa нeмa ниjeднoг дубљeг испуњeњa
кoje мoжe oбузeти људскo срцe кao oсeћaj изумитeљa кaдa види
дa сe њeгoвe идeje oствaруjу. Taкви oсeћajи нaвeду чoвeкa дa
зaбoрaви нa хрaну, спaвaњe, приjaтeљe, љубaв, свe”.
5. Рeзул�a�и су вaжни, нe нoвaц.
Teслa je пoкaзao дa бити вeлики прeдузeтник – oнaj кojи je
кoмeрциjaлизoвao критичaн стaндaрд кojи 125 гoдинa кaсниje пoдстичe инoвaтивнoст – нe нoси нужнo сa сoбoм и oбузeтoст нoвцeм.

11

Дeлoвao je суштински кao инжeњeр и хумaнистa, прoнaлaзeћи нaчинe дa упoтрeби рeсурсe плaнeтe зa дoбрoбит чoвeчaнствa.
Иaкo ћe члaнци oвe публикaциje нa oригинaлaн нaчин прeдстaвити нeкoликo рaзличитих пoглeдa нa Teслу, нaш зaдaтaк тeк
прeдстojи: дa Teслу бoљe схвaтимo, углeдaмo сe нa њeгoв примeр
и да нaстaвимo њeгoву плeмeниту мисиjу.

12

НАУЧНИ РАДОВИ

оригиналан научни рад

УДК 62:929 Тесла Н.

Станислав Ј. Јужнич1
Слoвeнaчкa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти,
Нaучни истрaживaчки цeнтaр, Словенија

ШКОЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
– ЛИЧНОСТИ И ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ
ОВАЈ ПЕРИОД НАУЧНИКОВОГ ЖИВОТА
Пово�ом 140 �о�ина о� Теслино�
�оласка у Марибор 1878/1879

Апстракт
Електротехничка и друга истраживања и достигнућа Теслиних
најутицајнијих професора Мартина Секулића и Јакова Пешла
налазе се у центру пажње овог рада. Разматрана је њихова са­
радња са колегама, као и научни и стручни радови колега и са­
радника, али и других професора и научника у Аустроугарској
монархији тог доба. Описано је школовање Николе Тесле, а у
оквиру тога и његов краткотрајни боравак у Марибору у пери­
оду од 1878. до 1879. године. Након 140 година корисно је сети­
ти се још једном тог периода Теслиног живота и рада у граду на
северу данашње Словеније. Мариборски период представља
доба стасавања научника Тесле, па су зато представљени науч­
ници и техничари који су се у то време налазили у Марибору.
Кључне речи: Никола Тесла, Раковац, Грац, Марибор, Праг, Исто­
рија електротехнике и вакуумске опреме, Историја образовања

1. Увод
Никола Тесла (1856–1943), српско-амерички научник, инжењер и
проналазач, највише је допринео науци и технолошком напретку
човечанства као проналазач обртног магнетног поља, индукционог
1

juznic@hotmail.com

15

мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног
система производње, дистрибуције и коришћења електричне
енергије. Конструисао је генератор струја високе фреквенције
и напона, данас познат као Теслин калем. Остварио је бројне
изуме и открића у области светлосне технике, радио-технике,
бежичног управљања, затим многе примене високофреквентних
струја у индустрији, медицини, па до необичних, али оригиналних
проналазака у области машинства и ваздухопловства. По њему
је јединица међународног SI система добила назив – мера за
магнетну индукцију �есла –[Т].
Школовао се у Смиљану, Госпићу, Раковцу (данас делу Карлов­
ца), Грацу и Прагу. Пре одласка у Америку, 1884. године, радио је
у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. Живео је и радио у
Њујорку, где је остварио већину својих изума и проналаска. Своју
младалачку визију електрицитета развио је још док је похађао
електротехнику на Великој реалци у Раковцу крај Карловца, код
учитеља Мартина Секулића (1833, St Michael, данас Ловинац у
Лици - 1905, Загреб), у периоду од 1870. до 1873. године. Ко је био
Мартин Секулић, чиме је инспирисао младог Теслу и тако заслу­
жио његово поштовање?

2. Мартин Секулић, Теслин учитељ и његове колеге у Мађарској
Мартин Секулић рођен је у Ловинцу, у залеђу јужног Велебита.
Школовање је започео у Војној Крајини. Упркос уверењу многих
истраживача,2 данас нам је познато да Секулић није студирао
на Универзитетима у Бечу или Грацу. После завршених студија,
запослио се као један од двојице асистената у Државној реалци
у Пешти3 1859/1860. године. Помагао је професору Дионису
Поспишилу (Dionis Pospischil) на предмету геометријског цртања
(Geometrisches Zeichnen), који се учио у првом разреду. С друге
стране, професор Поспишил је почео да предаје геометријско
цртање у градској државној Реалци у Пешти (Städtische Ober-Real­
schule in Pest) 1855/1856. године. Пре тога радио је као асистент на

Maриja Шeшић, „Maртин Сeкулић, први Teслин прoфeсoр физикe“,
Флo�ис�oн 4 (1996): 57; информација добијена на основу Hauptmatrikel,
Archiv der Universität Wien, љубазношћу Маг. Мартина Г. Енеја (Martina
G. Enneja), Archiv der Universität Wien, Postgasse 9, A-1010 Wien, порука
датирана 17. 3. 2013, а на основу истраживања Бруна Бесера (Bruno Bes­
ser) у Грацу.
3 Информација добијена на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu
Pest (1860): 91.
2

16

истом предмету у Реалци (k.k.
Schottenfelder Oberrealschule)
у седмом округу града Беча.4
У то доба Будимпешта је
била подељена на град Пеш­
ту, на источној обали Дунава,
и град Буде на његовој запад­
ној обали. До њиховог уједи­
њења дошло је 1873. године.
У Пешти је поред градске др­
жавне радила и јавна школа
(Öffentliche Oberrealschule).
Секулић је рано остао удовац
и морао самостално подизати
сина Рудолфа (Rudolf, 1860,
Пешта – 1917). Други пут се
оженио 1877. године и добио
Слика 1. Портрет Мартина
је још једног сина и две кћери.5
Секулића, Теслиног професора
Током службовања у Пе­
и земљака
шти, најбољи пријатељ и са­
радник био му је три године
старији Симон Шубиц (Si­
mon Schubitz, 1830, Пољанска долина крај Шкофје Локе – 1903,
Грац). Шубиц је брзо и успешно завршио студије математике и
физике на Филозофском факултету Универзитета у Бечу, у пе­
риоду од 1852. до 1856. године. Нажалост, није одмах могао
добити запослење у Бечу или у близини завичаја у Крањској, па
је прешао у Мађарску. Запослио се 1. октобра 1856. године као
приправник у Државној католичкој гимназији у Буди6. Крајем
истог месеца (26. 10. 1856) почео је да држи предавања за која
је убрзо добио бројне похвале и признања. Почетком наред­
не школске године прелази на Вишу реалну школу у Пешти,

Прeузeтo 17. 1. 2012, http://wwwu.uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/
schulchroniken/gppest_1_1855.PDF.
5 Vladimir Muljević, „Martin Sekulić (1833–1905)”, Elektrotehnika: znanstveno
-stručan časopis Hrvatskoga elektroinženjerskog saveza i udruženih izdavača, 5
(1973): 335, 337.
6 Кao пoчeтaк Шубицовe нaстaвe у Буди забележeн je дaтум 25. септембар
1856. гoдинe, Alois Vaniček, ed., Schematismus der österreichische Gymnasien
und Realschulen für das Schuljahr 1859-60 , I (Prag : F. Tempsky, 1860), 139,
иaкo ћe кao суплeнт зaмeнити oбoлeлoг прoфeсoрa физикe тeк 4. октобра
1856. гoдинe, прeузeтo 12. 12. 2012, http://wwwu.uniklu.ac.at/elechner/
schulmuseum/schulchroniken/gofen1856.PDF.
4

17

Слика 2. Бурњак за мерење
брзине ветра изум је професора
Секулића. Намена му је била да
путовање тадашњим возовима
учини безбеднијим. Може се
претпоставити да га је Секулић
замислио и конструисао у време
Теслиног школовања у Раковцу.7
Најбољи ученик у Теслином
разреду био је Мојо Медић,
суплент физике у Нижој реалци у
Госпићу 1878/1879. године.8

78

по одлуци Министарства број
15.783.9 Ту је радио као професор
физике у периоду од 31. октобра
1857. до 1861. године. Током школске 1858/1859. године паралел­
но предаје и на управо установљеној Државној гимназији у Пешти.
За свој рад и залагање у овој институцији примио је два признања
и то: једно за „одговоран рад” и друго за „темељне педагошко-на­
учне квалитете”.10 Шубиц се првенствено бавио механиком. Из те
области објавио је 1860. године и први научни рад у публикацији
Реалне средње школе у Пешти. Рад је био посвећен деловању ро­
тационог уређаја Фридриха Фесела (Friedrich Fessel). Исти уређај
заинтересовао је Мартина Секулића11 и Луку Лавтара (Luka Lavtar,

7 Martin Sekulić, „Burnjak (Бурњак). Izumio i preračunao M. S.” Rad, 27
(1874): 225.
8 Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und
Unterricht. Jahrgang 1880 (Wien: Staatsdruckerei, 1880), 336.
9 „Schulnachrichten”, Programm der städtischen Ober-Realschule in Pest für
das Schuljahr, 2 (1855/56):6, (1859/60), прeузeтo 17. 1. 2012, http://wwwu.
uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/schulchroniken/gppest1857. PDF.
10 Прeузeтo 20. 2. 2013, http://wwwu.uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/
schulchroniken/gpest1858.PDF; K. K. Jahres-Bericht der Staats-Gymnasium
in Pest 1858/59; Аустријски државни архив (Osterreichisches Staatsar­
chiv), Архив за општу управу (Allgemeines Verwaltungsarchiv, AVA) Мини­
старство за богослужење и образовање (Ministerium für Cultus und Unterricht Akt Nr. 31226 ex 1902), 15, 16.
11 Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula”, Rad 26 (1874): 114.

18

1846–1915), суплента у Љубљанској гимназији 1872/1873. године.12
Лавтар је изучавао тај уређај с геометријског становишта.
Важну улогу у формирању Секулићевих научних опредељења,
па самим тим и Теслиних, имала је експериментална опрема за
физику којом је он располагао на почетку своје професорске ка­
ријере. Државна реалка у Пешти је у школској 1855/1856. години
за истраживање гасова и вакуума набавила аерометар францу­
ског хемичара и фармацеута Антоана Бомеа (Antoine Baumé,
1728–1804), барометар, вакуумску пумпу, Херонову куглу, коју је
вртела сила бризгајуће паре, сифон и термометре. За проучавање
електромагнетних појава купили су електрични уређај, Волтину
батерију, магнет и магнетну иглу.13 У наредној школској години,
за истраживање гасова и вакуума набавили су: компресорску
пумпу, додатну Херонову куглу и вакуум-пумпу са два цилиндра
за пражњење истовремено купљених магдебуршких полукугли.
За област електромагнетних истраживања прибавили су: турма­
лин под притиском, вретено Карла Винтера (Кarl Winter) за тор­
ну електрику израђено у Бечу14 1847. године, као и постројење за
производњу муња. Ово постројење било је веома значајно и за
Секулићева, али и за каснија Теслина истраживања. Феномен ства­
рања муња био је фасцинантан и више него инспиративан, како
за самог професора тако и за његовог ученика. Већ набављеној
опреми придодати су још електроскоп и две плоче од смоле за
приказивање фигура, названи по Георгу Кристофу Лихтенбергу
(Georg Christoph Lichtenberg, 1742–1799), о којима ће десет годи­
на касније и Секулић објавити научне радове. Шубиц је набавио
и електрометар у боци лондонског апотекара Тимотија Лејна
(Timothy Lane, 1743–1807) за мерење набоја лајденске боце. Лај­
денска боца је први пут конструисана у касним шeздeсeтим годи­
нама 18. века, а Лејн је употребио електрометар због мера пре­
дострожности, како би се избегло пуштање прејаких електричних
токова кроз тела пацијената.15 На основу Лејнових и сличних екс­
перимената, Тесла је много година касније фасцинирао гледаоце
пропуштањем електрицитета кроз властито тело. Овај наизглед
храбри подухват могао је приуштити себи, јер је био упознат са
12 Luka Lavtar, „Vse prikazni v naravi so nasledek ene same preproste stvari z
eno samo bistveno močjo (s privlačnostjo)”, Letopis Slovenske Matice (1873):
73–74, 87.
13 Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest
(1856): 50.
14 Karl Winter, „Ein neuer Electrophor-Apparat“, Berichte über die Mittheilungen von Freunde der Naturwissenschaften in Wien, 2 (1847): 49.
15 Timothy Lane, „Description of an electrometer invented by Mr Lane”, Philosophical Transactions of the Royal Society , 57 (1767): 451.

19

специфичним кожним ефектом наизменичне струје. Ефекат је био
познат још од Максвелових (James Clerk Maxwell) предвиђања из
1873. године, а које је Јожеф Стефан (Jožef Stefan) допунио 1887.
године у својој расправи под називом О �роменљивим елек�ричним с�рујама у �ебелим �рово�ницима. Може се претпоставити
да се са овим ефектом Тесла упознао још за време школовања.
Такође, Шубиц је искористио прилику и набавио лајденску боцу,
индукцијски уређај, две батерије бенедиктинског калуђера – де­
кана Филозофског факултета Универзитета у Пешти (Universität
Pest) – Аниоса Иштвана Једлика (Ányos István Jedlik, 1800–1895) са
електродама од угљена, електрогалванско појачало – трансфор­
матор са 400 омота, кондензатор површине 12 квадратних палаца
и Морзеов (Samuel Finley Breese Morse) телеграф,16 патентиран
четврт века раније.
У школској 1857/1858. години, по Шубицовом налогу, купљен
је инструмент за демонстрацију аеростатичког парадокса за ис­
траживања у области гасова и вакуума. Електромагнетна истра­
живања унапређена су куповином бројне експерименталне опре­
ме, од које треба истаћи: магнет у облику потковице, компас са
диоптером, као и електрично јаје у облику катодне цеви за по­
нављање пражњења са вакуумском пумпом. Можда је Секулић
очарао младог Теслу у Раковцу, демонстрирајући петнаестак го­
дина касније рад сличног уређаја. Такође, набављени су и: елек­
тромагнет израђен по Амперовој (André-Marie Ampère) шеми,
уређај за добијање електрогалванске струје, коју је Огист Артур
де ла Рив (Auguste Arthur de la Rive, 1801–1873) изумео у Женеви
1820/1821. године, као и једнополарни мотор без комутатора у
облику точка, направљен по изуму Петера Барлова (Peter Barlow,
1776–1862). Барлов мотор поседовао је магнет у облику потко­
вице и био је израђен у Краљевској војничкој академији у Вулви­
чу (Woolwich) 1822. године, неколико месеци после Фарадејевог
(Michael Faraday) открића магнетне индукције. Он је употребио
један једини калем који се код ниских напона и малих обртних
сила окретао око фиксиране осе услед одсутности комутатора
Хиполита Пиксија (Hippolyte Pixi), израђеног тек 1832. године
по Амперовој идеји. Можда је због тога Барлов изум био, у неку
руку, претеча Теслиног електромотора на наизменичну струју,
патентираног у периоду 1887/1888. годинe. Набављена су и два
магнета у облику палице-квадра, 4 фунте изолираних жица омо­
таних вуном, као и један модел претече модерних турбина, којег
је заједно са повезујућим цевима израдио 1750. године Јанош Ан­
дрош Сегнер (Johann Andreas Zegner , 1704, Братислава – 1777).17
16 Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1857): 42.

Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1858):
73–74.

17

20

У школској 1858/1859. години за хемијски кабинет набављен
је плиномер (гасометар). За кабинет физике купљени су само
физички сат и тангентни компас-галванометар, којег је први
описао Клод Серве Матијас Пуje (Claude Servais Mathias Pouillet,
1791–1868) на Сорбони (Sorbonnе) 1837. године. Те године, Шу­
биц је уз Секулићеву помоћ набавио више различитих уџбеника
из физике: Фрaнц Joзeф Писков (Franz Josef Piskov), Lehrbuch der
Physik für Unter-Realschulen (Брно 1859), објављен и са словенач­
ким преводима стручних израза, Адолф Ганотов (Adolphe Ganot,
1884–1887), Élements de Physique, у немачком преводу, и рад Хен­
риха Буфа (Heinrich Buff, 1805–1878), студента-сарадника хеми­
чара Јустуса Либига (Јustus Freiherr von Liebig, 1803–1873) и Ро­
берта Бунсена (Robert Wilhelm Bunsen, 1811–1899). Набављен је
и нови преглед електротехнике лекара Луја Денија Жила Гаваре­
та (Louis Denis Jules Gavarret, 1809–1890), тада професора физи­
ке на Медицинском факултету у Паризу (La Faculté de Médecine
Paris), у преводу Рудолфа Арента (Rudolf Arendt, 1828–1902),
као и три свеске Lehrbuch der Ingenieur – und Maschinen Mechanik,
Лудвига Јулијуса Вајзбаха (Ludwig Julius Weisbach, 1806–1871)
са Рударско-металуршке академије у Фрајбургу (Bergakademie
Freiberg).18
Шубиц и Секулић су у школској 1859/1860. години наручили мо­
дерну збирку електротехничке опреме, која је садржала: извор
галванске струје за електромоторно окретање покретних тела,
више Гајслерових (Heinrich Geissler, 1814–1879) катодних цеви,
које су први пут произведене у Бону две године раније, електрич­
ни пиштољ израђен према Волтовом еудиометру за мерење ква­
литета ваздуха са азотовим оксидом, цеви машине за електрично
пражњење, трансмисију галванског импулса, Витстонов (Charles
Wheatstone, 1802–1875) мост, велику Смијеву (Alfred Smee) бате­
рију, више колодијум-балона (collodium) у облику танких, лаганих
шупљих слојева нитроцелулозе за просматрање привлачне силе
електрицитета, а заснованих на открићу Луја-Николаса Менарда
(Louis-Nicolas Ménard) из 1846. године, направу за галванопласти­
ку, велики Шварцов (Јohn H. Schwarz) мотор, као и електромо­
тор са дуплим калемовима и магнетима са комутатором по идеји
Чарлса Графтона Пејџа (Charles Grafton Page, 1812–1868) из кас­
них тридесетих година 19. века. Исти електромотор је професор
Никола Влаховић (Niccolò Vlahović) набавио за гимназију у Копру

Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1859):
17–18; Jules Louis Denis Gavarret, Lehrbuch der Elektricität (Leipzig: Brockha­
us, 1859), 22.
18

21

пре 1864. године.19 Такође, набавили су и Готлибову (Gottlieb
Daimler) справу, вакуумски реципијент за магнетно усмеривање
галванске светлости (катодних зрака-електрона), направу са
калемовима за приказивање индукционог закона електричне
струје, познату Кулонову (Charles-Augustin de Coulomb) торзиону
вагу, четири магнетна индуктора, калемове са 12 магнета у обли­
ку палица и електромагнетну справу. За експерименте са гасови­
ма употребљавани су: Сосиров (Horace Bénédict Saussure, 1740–
1799) хигрометар, психрометар, сензор и уређај за израду Тори­
челијевог (Evangelista Torricelli) вакуума. Купљен је инструмент
Шарла Николаса (Charles Nicolas Alexandre Haldat du Lys, 1770–
1852) за мерење притиска течности из тридесетих година 19.
века, као и центрифуга (Schwungmaschine, Rotazionsmaschine)20
коју су 1852/1853. године саставили некадашњи средњошколски
професор Фридрих Фесел (Friedrich Fessel, 1821–1860) и пионир
вакуумске технике, математичар Јулиус Пликер (Julius Plücker,
1801–1868) из Бона. Исти такав уређај Шубиц је набавио три годи­
не касније и за физички кабинет Реалке у бечком кварту Россау.
Гимназија у Љубљани је инструмент тог типа купила у школској
1866/1867. години по цени од 4,15 форинти, док га је Гимназија у
Целовцу набавила тек 1874/1875. У годишњим извештајима Реалке
у Пешти Шубиц је цитирао уџбеник (Lehrbuch der reinen Mechanik)
сорбонског професора математике Жана Марија Константа Духа­
мела (Jean Marie Constant Duhamel, 1797–1872) у немачком пре­
воду Вилхелма Вагнера (Wilhelm Wagner), публикованом у Бра­
уншвајгу 1853. и 1858. године.21 Шубиц је у школској 1861/1862.
години набавио Духамелов уџбеник за библиотеку Реалке у Беч­
ком кварту Росау. У докторској дисертацији, одбрањеној 1861.
године, Шубиц није истраживао деловање Феселове центрифуге,
али ће наредне године о томе писати у проширеној верзији свог
19 Loredana Sabaz-Deranja, Vecchi mezzi didattici del laboratorio di scienze: un
museo scolastico (Kopar: Ginnasio Gian-Rinaldo Carli , 1994/1995), 5.
20 Информација добијена на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu
Pest (1860): 69.
21 Simon Šubic, „Physikalische Abhandlung uber die Zusammensetzung fort­
schreitender und drehender Bewegungen und ihre Anwendung zur Erklä­
rung der Aberration des Lichtes, des Foucault‘schen Pendelversuches, des
Erscheinung des Freischwebens der rotirenden Scheibe n Fessel‘s Rotations­
maschine und am Kriesel”, Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (1860):
17; Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlungen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhandenen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme enthalten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl
Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz (Czernowitz: Josef Buchowiecki
& Comp,1869), 203.

22

научног рада, представљеног у школским извештајима. У школ­
ској 1859/1860. години за Реалку у Пешти набављено је Фукоово
(Jean Bernard Léon Foucault, 1819–1868) клатно, кога је Гимназија
у Љубљани употребљавала већ четири године. Међутим, Реалка
у Пешти је Гајслерове вакуумске цеви набавила три године пре
Гимназије у Љубљани. Набављена апаратура је омогућила Шубицу
и Секулићу успешна истраживања у области вакуумске технике.
То ће вероватно, десет година касније, пресудно утицати на мла­
дог Теслу, не само током школовања у Раковцу, него и за време
његовог рада у телефонској компанији браће Пушкаш (Puškaš).
Браћа Пушкаш, Ференц (Ferenc, 1848–1884) и Тивадар (Tivadar,
1844–1893), основали су 1. маја 1881. године компанију у Пешти.22
Табела 1.

Преглед истраживачке опреме по областима,
набављене у Државној реалки у Пешти, у периоду од 1855. до 1857.
године, пре Шубицовог и Секулићевог доласка, као и у раздобљу од
1857. до 1860. године, када је Шубиц, радећи као кустос кабинета
физике, одлучивао о куповини нових инструмената.

1855/57
1857/58
1858/59
1859/60
1857/60

АкуМеха- Теку- Гасостика
ћинe ви,
ника
метеотврдих
рологија
тела
7
2
10
1
6
1
2
5
1
0
0
0
4
2
8
5
11
3
10
10

Електрицитет,
магнетизам
17
11
1
18
30

Опти- Тока
плота
9
21
0
14
35

7
2
0
3
5

Заједно

53
48
2
54
104

Упоређивањем резултата представљених за два трогодишња
периода у табели 1, и то пре Шубицовог и Секулићевог доласка,
односно за време њиховог рада, може се јасно уочити да је у пе­
риоду од 1857. до 1860. године купљено два пута више експери­
менталне опреме. Под Шубицовим руковођењем набављено је
много више инструмената за истраживање и мерење у области
звука, светлости и електрицитета, а то ће касније постати експери­

Брaћa Пушкаш су сe шкoлoвaлa нa eлитнoм Teрeзијaнуму (Theresianum)
у Бeчу. Tивaдaр сe шкoлoвao и нa Пoлитeхници у Бeчу. Нaжaлoст, нису
пoхaђaли Сeкулићeвa или Шубицовa прeдaвaњa нa Држaвнoj рeaлци у
Пeшти. Teхнички унивeрзитeт у Maђaрскoj oтвoрeн je тeк 1872. гoдинe;
прeузeтo 18. јануара 2013, http://www.omikk.bme.hu/archivum/angol/htm/
puskas_t.htm; http://www.rubicon.hu/magyar/nyomtathato_verzio/1893_ma­
rcius_16_puskas_tivadar_halala; Грaнт Кoнстaнтинoвич Цвeрaвa, Никoлa
Teслa 1856–1943 (Бeoгрaд: Клуб Никoлe Teслe, 2006), 27.

22

23

ментално и радно подручје Мартина Секулића и његовог ученика
Николе Тесле.
За проучавање топлоте Шубиц је набавио следеће инструмен­
те: термометре са различитим скалама, термочланак којим је
Македонио Мелони (Macedonio Melloni, 1798–1854) истрaживao
ширeњe у Нaпуљу 1850. године, одбој, лом и поларизацију то­
плотног зрака, термофон за производњу звука са инфрацрвеним
зрацима, куглу са обручем за посматрање топлотног растезања
материје и криофор (Cryophorus) у коме се вода замрзавала на­
кон брзог испарења и због Џул-Томсонових (James Prescott Joule
– William Thomson) појава (Throttling) приликом експанзије већи­
не гасова у вакууму. Четири деценије пре њих, Вилијам Хајд Вула­
стон (William Hyde Wollaston, 1766–1828) описао је сличан уређај
за водену пару,23 позивајући се на истраживања Словенца Тобије
Грубера (Tobija Gruber) у Прагу.24 За истраживања у областима ме­
ханике крутих тела, гасова и метеорологије купљен је приближно
исти број инструмената као и у периоду од 1855. до 1857. године.
У каснијем периоду, Шубиц се посветио тим научним подручјима
и ту наставио истраживачки рад. За Реалку у Бечком округу Ро­
сау није набављао много инструмената за истраживање топлот­
них појава, за разлику од онога што су чинили други руководиоци
средњошколских кабинета физике.
После пада Баховог (Alexander Freiherr von Bach) апсолутизма
1859. године, политичка ситуација у Мађарској потпуно се изме­
нила. То је утицало и на бројне промене у Хрватској, која је била
у саставу тадашње мађарске државе. Од 1860. године мађарски
језик је постао званични службени језик, па су због тога службени­
ци „туђег рода” морали напустити Мађарску.25 Иста судбина за­
десила је професоре других националности и у Хрватској. Симон
Шубиц и Мартин Секулић су заједно са осталим „туђинцима не­
мачког језика” морали напустили Пешту. Шубиц је отишао у Беч,
где је заједно са другим прогнаним професорима из Реалке осно­

William Hyde Wollaston, „On a Method of Freezing at a Distance”,
Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 103 (1813): 71–74;
прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.wikipatents.com/GB-Patent-359171/imp­
rovements-in-refrigerating-apparatus (пaтeнт je пoтписaн дaнa 22. октобра
1931).
24 Stanislav Južnič, Zgodovina raziskovanja vakuumskih tehnik,2 (Ljubljana:
DVTS, 2010), 249–251.
25 Fran Zwitter, Nacionalni problemi v Habsburški monarhiji (Ljubljana: SM,
1962), 126.
23

24

вао Нижу реалку (Kommunal-Realschule) у бечком деветом округу
Росау. За редовног професора изабран је у јесен 1861. године.26
Током његовог трогодишњег службовања, у периоду од
1861/1862. до 1863/1864. године, Реалка Росау имала је само три
нижа разреда. После Шубицовог преласка у Грац, Реалка Росау је
у школској 1864/1865. години добила четврти разред, а наредне
године и пети разред. Када је оснивана, Реалка је имала укупно
девет професора, од којих су петорица дошли из Пеште. Дирек­
тор је био Едуард Валзер (Eduard Walser), ранији директор и Реал­
ке у Пешти. Он је предавао геометрију и конструкцију (Baukunst).
Професор математике, др Дионис Поспишил, предавао је геоме­
трију, професор Штефан Штерн (Stefan Stern) немачки језик, а
члан многих научних и педагошких друштава лекар Лудвиг Маyр
(Ludwig Mayr, 1830, Беч – 1908, Беч) је држао хемију и природ­
не науке. Маyр је радио на одељењу за колеру у Бечкој болници
(Allgemeinen Krankenhause), у периоду од 1854. до 1855. године.
Од 1856. до 1861. године предавао је природне науке на Реалци у
Пешти, да би у периоду од 1863. до 1892. године радио на Вишој
реалној гимназији Росау у Бечу. Објавио је бројне научне радове о
полукрилатим инсектима у склопу хемингерологије. Своја испити­
вања заснивао је на претходно урађеним истраживањима профе­
сора Јозефа Сапеца (Joseph Sapeca) из Раковца.27

3. Секулић и Тесла у Раковцу
Никола Тесла je започео шкoлoвaњe у Нижој основној школи у
родном Смиљану, где му је учитељ био Николаус Крековић, а
учитељ Матијас Секулић, вероватно рођак Мартина Секулића. Оба
учитеља радила су у Смиљану и током школске 1869/1870. године.28
Средином 1863. годинe, пoрoдицa Teслa прeсeлилa сe у Гoспић,
где јe oн нaстaвио шкoлoвaњe и најпре зaвршио вишу основну
шкoлу (Hauptschule). У пeриoду од 1867/1868. до 1869/1870.
године, шкoлoвao сe у Нижoj рeaлци у Гoспићу. Toкoм шкoлскe
1869/1870. гoдинe прeдaвaли су му нaдучитeљ Aнтoн Кнeжeвић,
учитeљи Стeфaн Рaткoвић и Фрaнц Дубрaвчић, кao и нижи учитeљи

26 Симон Шубицово (Simon Šubic) писмо Карлу Гласеру (Karl Glaser) 1. 7.
1899, 2 (архива писцa).
27 Преузето 18. 1. 2012, http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/
VZBG_SH_0535-0600, pdf.
28 Преузето 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015062
383578; seq=871;view=1up;num=867.

25

Пaул Oрeшкoвић и Eлиaс Jaнић (Elias Janić).29 Учили су га и каснији
директор Иван Балашко (Ivan Balaško), Јозеф Витасек (Joseph Wit­
tassek), метеоролог Јохан Јамнички (Johann Jamnicky, умро 1881)
и Јозеф Буквић (Joseph Bukvić). Професор граматике Јосип Велко
(Josip Welko, 1825–1896) управљао је нижом реалком, од њеног
оснивања 1860, па до 1871. године.30
Мартин Секулић и Симон Шубиц напустили су Пешту 1861. го­
дине, јер им је падом Баховог апсолутизма онемогућен даљи про­
светни рад у Мађарској. Секулићу су се отворила врата да уђе у
хрватску просвету, док Шубиц није имао ту могућност. Он није
могао да постане професор у својој земљи, јер употреба слове­
начког језика у средњим школама није још била шире заступљена.
Од школске 1861/1862. године Секулић ради у Реалци у Раковцу у
Војној Крајини. Данас се школа налази у јужном делу града Кар­
ловца, изван тврђаве на левој обали реке Коране. Нижа реалка у
Раковцу установљена је 1851/1852. године, да би царском уред­
бом од 28. јануара 1863. године била подигнута на ниво средње
школе. За време Теслиног школовања у Карловцу, радила је и
Гимназија којом су управљали фрањевци до 1865. године. Фрањев­
ци су управљали и Гимназијом у Новом месту до 1870. године. У
карловачкој гимназији предавао је словеначки историчар Иван
Стекласа (Ivan Steklasa, 1846–1921), у периоду од 11. новембра
1871. до 1876. године. Заменио је болесног професора Валентина
Манделца (Valentin Mandelca, 1837–1872). После демилитариза­
ције спроведене 1871. године и укидања Војне Крајине, 15. августа
1881. године, као и због смaњeњa финaнсиjских трoшкoвa, дoшлo
je до спajaњa Рeaлкe и Гимнaзиje у Крaљeвску вeлику рeaлну гим­
нaзиjу 1882/1883. гoдинe.
Mинистaрствo вojскe дoнeлo je oдлуку 23. aвгустa 1863. гoдинe
o имeнoвaњу дeвeт прoфeсoрa Вeликe рeaлкe у Рaкoвцу. Meђу
њимa је биo и прoфeсoр мaтeмaтикe и физикe Maртин Сeкулић,
кojи je имeнoвaн зa библиoтeкaрa и прeдaвaчa нa прeдмeтимa
мaшинствa, српскo-хрвaтскoг jeзикa и aритмeтикe. Нa пoчeтку
Teслинoг шкoлoвaњa, Сeкулић je пoстaвљeн зa кустoсa кaбинeтa
зa физику, сa oвлaшћeњeм дa изaбeрe и нaбaви eлeктричнe ин­
струменте,31 кao и зa нaдзoрникa шкoлскe мeтeoрoлoшкe стaни­
29 Преузето 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.3901506
2383578;seq=875;view=1up;num=871.
30 Преузето 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.390150
62383578; seq=877;view=1up;num=873; http://www.novosti.rs/dodatni_sa­
dr-zaj/clanci.119.html:280070-Nikola-nece-mantiju; http://www.cro-eu.com/
forum/index.php?topic=35.0.
31 Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 57; Muljević, Martin Sekulić, 331.

26

цe. Истa зaдужeњa зaдржaћe и пoслe удруживaњa Рeaлкe сa Кaр­
лoвaчкoм гимнaзиjoм. Зa врeмe изгрaдњe нoвe згрaдe Рeaлкe,
1863. гoдинe, прoстoр испрeд њe урeђeн је кao бoтaнички врт, a
уз нoвoизгрaђeни oбjeкaт пoстaвљeни су инструмeнти зa Сeку­
лићeвa мeтeoрoлoшкa мeрeњa. Нa крoву згрaдe нaпрaвљeнa je
aстрoнoмскa oпсeрвaтoриja. Зa мeрeњe брзинe вeтрa нaбaвљeн je
aнeмoмeтaр у Mилaну. Њeгoвa нaбaвнa цeнa билa je 300 фoринти,
штo je у тo врeмe билa вeликa сумa нoвцa. Збoг тoгa je Сeкулић
изрaдиo и aнeмoмeтaр помоћу сoпствeнe кoнструкциje.
У другoм пoлугoдишту шкoлскe 1863/1864. године Секулић је
био постављен за привременог директора управо установљене
Велике реалке. Математичар Фердинанд Пече (Ferdinand Peche,
1820–1898) био је директор у периоду од 1864. до 1868. године,
а после њега ту дужност је обављао некадашњи професор еконо­
мије и природних наука у Ријеци Сигисмунд Шоштарић (Sigismund
Šoštarić), пл. Летованићки (Шишман), у периоду од 1868. до 1875.
године.32
У школској 1869/1870. години предавања су држали: Мартин
Секулић, доктор филозофије Кристијан Лехлајтнер (Christian
Lechleitner), Мориц Антолић (Moriz Antolić, умро 1870), Франц Зер
(Franz Sehr), Кристијан Нипер (Christian Nieper), Франц Кремингер
(Franz Kreminger), Емануел Крегез (Emanuel Kregez), Јозеф Вита­
новић (Joseph Vitanović), Карл Паласман (Carl Pallasmann), који
је дошао из Бељака,33 Адолф Валдау (Adolph Waldau), Јохан Хин­
тервалднер (Johann Hinterwaldner), Аугустин Лефлер (Augustin
J. Löffler), католички катехета Јозеф Јагунић (Joseph Jagunić,
1831–1891) и православни катехета Николаус Живковић (Nikolaus
Živković, рођен 1839).34 Током 1871. године предавали су профе­
сори: Секулић, Антолић, Зер, Кремингер, Крегез, Лефлер, Алојз
Мoстл (Alois Möstl), Јозеф Палм (Joseph Palm), Јагунић и Живко­
вић.35 Наредне године, професорски колегијум остао је скоро

Син Joсипa (Josip) и oтaц зooлoгa Дрaгутинa Људeвитa Шoштaрићa
(рођен 1861, Ријека, умро 1890), прeузeтo 19. 1. 2013, http://archive.org/
stream/glasnikhrvatskog1891hrva/glasnikhrvatskog1891hrva_djvu.txt.
33 Информација на основу Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K.
Ministeriums für Kultus und Unterricht (Wien: Staatsdruckerei, 1870), 528.
34 Прeузeтo 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015062
383578;seq=878;view=1up;num=874.
35 Прeузeтo 19. 1. 2013, http:// babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.3901506
2383560;seq=887;view=1up;num=881; Информација на основу Kais. Königl. Militär-Schematismus für 1872. Wien: Stratsdruckerei, Касније је име
промењено у Schematismus für das kaiserliche und königliche Heer und für die
kaiserliche und königliche Kriegsmarine), прeузeтo 19. 1. 2013, http://www.
32

27

исти. Недостајали су Антолић и Зер.36 Зер је прешао на место про­
фесора у Поморској нижој реалци у Пули.37 У друштву 12 профе­
сора, Секулић је предавао машинство и аритметику у школској
1871/1872. години.38
За време Теслиног школовања формиран је и седми разред
–1871. године. На крају школске 1871/1872. године, први пут
је полагана матура у Реалци. То ће касније Теслу, као и друге
ученике, ослободити полагања пријемних испита за упис на Више
техничке школе и Универзитете. На крају школовања, Тесла је био
похваљен из историје, али истовремено и упозорен због слабог
знања математике исказаног код професора Лефлера. Тешкоће с
математиком убрзо је превазишао, јер су највећим делом настале
као последица његове тадашње болести. У својим успоменама
много мање је помињао професора Лефлера, вероватно због
његових војнички настројених фискултурних вежби, које су се
морале изводити с моткама уместо пушака.39 Положену матуру
Николе Тесле и седам његових вршњака потписима су оверили
зоолог Живко Вукасовић (Živko Vukasović, 1829–1874), школски
надзорник у Крајини и члан Југославенске академије знаности
и умјетности (ЈАЗУ) од њеног оснивања, као и директор. Својим
потписима матурска сведочанства оверили су и професори:
Секулић, Лефлер, Живковић, предавач историје и земљописа др
Петар Томић (1839, Забок у Загорју – 1918),40 Фридрих Јагунић,
историчар Мијо Брашнић (Mijo Brašnić, 1849–1868) и метеоролог
Јохан Јамнички (Johann Jamnicky).41 Записе Јохана Јамничког
о Секулићевим метеоролошким мерењима касније је допунио
професор геометрије и геометријског цртања Марко Микшић,
рођен 1847.42 Петар Томић је следеће године докторирао на
archive.org/stream/gradkarlovacopi00strogoog/gradkarlovacopi00strogo­
og_djvu.txt.
36 Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.archive.org/stream/kaiskniglmilitr01krie­
goog#page/n681/mode/2up str. 689.
37 Прeузeтo 19. 1. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id= mdp. 390150
62383552;seq=718;view=1up;num=714.
38 Muljević, Martin Sekulić, 332; Информација на основу Siebente Jahresbe­
richte der k.k. Ober­Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen
Militär-Grenze 1871/1782.
39 Прeузeтo 18. 1. 2013, hrcak.srce.hr/file/75578.
40 Прeузeтo 1. 3. 2013, http://rhzk.hr/vremeplov-travanj.
41 Johann Jamnicky, „Meteorologijska opažanja na c. kr. velikoj realci u Ra­
kovcu”, Jahresber. der k. k. Ober-Realschule in Rakovac 1879–1880 (1880):
25–32, 99–114.
42 Marko Mikšić, „Meteorologička opažanja”, Godišnje izvješće kralj. velike
realne gymnasije u Rakovcu (1883): 17, прeузeтo 18. 1. 2013, http://recall.

28

Универзитету у Грацу, али је због политичких смицалица морао
прерано да се пензионише и на неко време склони у Русију. Он и
други историчар –Брашнић –нису били у војној служби, као други
Теслини професори. Матурски испит потписали су катехети обе
хришћанске цркве. Тесла је био оцењен из владања, веронауке,
хрватског језика, немачког језика, географије са историјом,
математике, геометрије, природних наука, физике, хемије и
цртања.43
Изван школске наставе, Секулић је активно био укључен у та­
дашњи политички живот. Може се претпоставити да су његови
политички ставови могли утицати и на ученике, па тако и на Теслу,
који је иначе био православне вере и свештеников син. Секулић
је радио у управи Поку�ско� сокола, основаног у Карловцу 5. јула
1885. године..44 Био је њихов председник 1888. године. Пензио­
нисао се 18. септембра 1882. године, а 1895.45 године ушао је и у
високу политику. То му је омогућило да 19. маја 1897. године по­
беди на петим изборима одржаним у месту Перушићу, северно од
Госпића. Од 60 бирача уписаних у бирачки списак, тог дана је на
изборе изашло њих 38. Сви бирачи били су на неки начин везани
за послове владе, па су због тога морали гласати за пензиониса­
ног професора Мартина Секулића, кандидата мађарске Наро�не
с�ранке. Он је поново био изабран за делегата у Земаљском сабору Краљевине Хрва�ске, Славоније и Далмације, на изборима
одржаним 9. новембра 1901. године. Тада је његов политички
конкурент био Марко Дошен, трговац из Госпића, члан С�ранке
�рава. Од 62 уписана бирача гласало је њих 55. Секулић је добио 36
гласова, што му је омогућило да остане делегат до краја живота.
Такође, био је и представник хрватских педагога на конгресима
славенских педагога одржаним у Прагу46 и Бечу.47
За време Теслиног школовања у Раковцу, предмете физике,
математике и гимнастике предавао је Аугустин Лефлер, а за прија­
archive.org/stream/radjugoslavensk07umjegoog/radjugoslavensk07umjego­
og_djvu.txt; Прeузeтo 19. 1. 2013, http://www.archive.org/stream/gradkarlo­
vacopi00strogoog/gradkarlovacopi00strogoog_djvu.txt.
43 Прeузeтo 19. 1. 2013, http:// www. gimnazija-karlovac.hr/ucenici/niko ­
la tesla.
44 Прeузeтo 21. 1. 2013, http: // gimnastika-karlovac.com / o-klubu/povijest
-kluba/.
45 Žarko Dadić, Povijest egzaktnih znanosti u Hrvata 2 (Zagreb: Sveučilišna na­
klada Liber, 1982), 253.
46 Rudolf Horvat, Lika i Krbava. Povijesne slike, crtice i bilješke. II (Zagreb: Tipo­
grafija, 1941), 54; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 57.
47 Muljević, Martin Sekulić, 338.

29

теље је био познатији као Анте. Историчар Мијо Брашнић је преда­
вао само у периоду од 1872. до 1874. године. Као почетник преда­
вао је математику, па је у годишњем извештају раковачке Реалке
за 1872. годину остало уписано да је професору Лефлеру помагао
у објављивању чланка Нове науке о �еоме�рији.48 Лефлер је поред
предмета фискултуре у Реалци активно водио и часове фискулту­
ре за чланове Ватрогасног друштва49 у Карловцу. Свој систем веж­
бања засновао је на чешком моделу. Био је први професор који је
заговарао и објављивао стручне радове о значају фискултуре на
хрватском језику.50 Може се претпоставити да је био син Јохана
Зигфрида Лефлера (Johann Siegfrid Löffler), који је 1822. године
постао први управник Карловачког шумског равнатељства (GränzWald-Direction) с центром у Турњу.51
Професор физикe и математикe Мориц Антолић вероватно
је био син Имбра Антолића (Imbrо Mirko Antolić, 1801, Невинац
– 1854), управника Више основне школе (нормалке) у Раковцу и
апсолвента школе за геометре у Бјеловару.52 Мориц је у годишњем
извештају раковачке реалке за 1864. годину објавио текст од
десет страница, који је био посвећен његовим размишљањима о
дијамагнетизму.53 Појам дијамагнетизма био је познат већ скоро

48 Информација на основу Jahresbericht der k.k. Ober­Realschule zu Rako­
vac; Прeузeтo 18. 1. 2012, https://vufind.mzk.cz/Record/MZK01-000796619;
http://www.worldcat.org/title/novi-nauk-o-geometriji/oclc/7615289
66&referer=brief_results.
49 Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.archive.org/stream/gradkarlovacopi00s­
trogoog/gradkarlovacopi00strogoog_djvu.txt. str. 78.
50 Augustin Löffler, „Tjelovježba u pučkoj školi”, u II. Obća hrvatska učiteljska skupština u Petrinji 25.–27. kolovoza 1874, ur. Ivan Filipović (Zagreb:
Centralni odbor obćih hrvatskih učiteljskih skupština, 1874), 223–237; Au­
gustin Löffler, Gimnastika za učitelje pučkih učiona i učitelje pripravnike (Za­
greb: Troškom i nakladom Kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vlade, 1879), 174;
Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.gimnazija-karlovac.hr/povijest-nase-skole/
kraljevska-velika-realka.
51 Прeузeтo 18. 1. 2013, hrcak.srce.hr/file/19641 str. 187.
52 Прeузeтo 18. 1. 2013, http://www.muzej-koprivnica.hr/wp-content/uplo­
ads/2012/11/PZ10.pdf.
53 Прeузeтo 18. 1. 2013, Moriz Antolić, „Der Diamagnetismus und seine wich­
tigsten Beziehung zum Magnetismus”, Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (1864): 1–10;
Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlungen,
Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhandenen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme enthalten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl
Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz (Czernowitz: Josef Buchowiecki
& Comp, 1869), 209.

30

читаво столеће, али га је Мајкл Фарадеј описао као опште својство
материје тек 1845. године.
Професор природних наука Јохан Макс Хинтервалднер (Jo­
hann Max Hinterwaldner, 1844–1912) је објављивао стручне радо­
ве о животињама у околини Карловца у извештајима раковачке
реалке за 1869/1870, 1876/1877, 1879/1880 и 1880/1881. годину. Он
је најпре радио као суплент у Гимназији у Инзбруку, а у периоду
од 1868. до 1870. године предавао је у Раковцу. Након тога, по­
ново се вратио у Инзбрук. Иван Штркљевић (умро 4. маја 1896. у
Винковцима) је у извештају за 1877. годину објавио истраживачки
рад о инерцији код судара међу телима на основу кинетичкe те­
оријe топлотe Јожефa Стефанa.54 Теслин друг из разреда, који је
награђен на матури, Никола Прица (1853, Кореница – 1903, Кар­
ловац) писао је за годишњи извештај Реалке 1883. године о пове­
заности густине гасова са тежином његових молекула на основу
Клаузијусове (Rudolf Julius Emanuel Clausius, 1822–1888) кине­
тичкe теоријe топлотe.55 Пре тога, предавао је у војним средњим
школама у Петрињи и Земуну. Са чешког језика превео је књигу о
зоологији.
И пре Тесле било је неколико талентованих ђака који су се
школовали у Раковцу. Свакако треба поменути саветника владе
и администратора сарајевског котара Франа Плентаја (умро 24.
новембра 1901), ученика 5. разреда Реалке, чији је истраживачки
рад о коренима прочитан на Академији у Бечу 27. јуна 1867. годи­
не. Ова реномирана институција је мало пре тога почела да шаље
своја објављена дела за школску библиотеку у Раковац.56
Теслину имагинацију привукла је Секулићева брзоротирајућа
кугла-балон, обавијена станиолом и повезана са електростати­

Johann Štrkljević, ,,Nešto o uztrajnih momentih i razu”, Jahresberichte der
k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (1876/1877): 27.
55 Nikola Prica, „O odnošaju izmedju molekularne težine i gustoće plinova
(para)”, Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu (1883): 4, 16,
прeузeтo 18. 1. 2013, http://archive.org/stream/radjugoslavensk07umjego­
og/radjugoslavensk07umjegoog_djvu.txt.
56 Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im
Besonderen”, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (1867): 169, 107; Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und
Wurzelziehen im Besonderen”, Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 18 (1867): 154; Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen
und Wurzelziehen im Besonderen”, Denkschriften der Kaiserliche Akademie
der Wissenschaften, mat-nat.Klasse 4/7 (1867): 54.
54

31

чном машином,57 јер је доказивала експанзију таласа кроз вакуум.
Професор је задивљеног Теслу неформално поставио за свог по­
моћника приликом извођења експеримената58 са индуктором
Хајнриха Данијела Румкорфа (Heinrich Daniel Ruhmkorff, 1803–
1877) за светлуцање металног праха у вакуумским епруветама.
На тај начин, Секулић је изучавао спектралне разлике за различи­
те степене вакуума.59 Јаков Пешл (Jakob Pöschl, 1828, Беч – 1907,
Грац), Теслин професор из Граца, представио је 28. фебруара
1863. године, пред Штајерским природњачким друштвом, управо
набављени Румкорфов индуктор и извео експерименте са Гајсле­
ровим цевима различитих пуњења, које су приказивале разноврс­
не боје уз ултраљубичасте и фосфоресцентне појаве.60 Румкорфов
индуктор настао је у Паризу 1851. године.
Током школске 1880/1881. године, Секулић се старао о 277 ин­
струмената набављних за предавања из области физике. Дарежљи­
ве Војне власти омогућиле су боље награђивање професора у Вој­
ној Крајини, као и набавку савремене, скупље опреме за школске
кабинете него било где у Монархији.61 У таквом окружењу, Тесла је
могао стећи солидна знања из техничких и других предмета, што
би му вероватно помогло да пронађе сигуран посао у време де­
милитаризације Војне Крајине, уз коју је наишло и осиромашење
блиских рођака, вековима навикнутих на сигурну војничку служ­
бу. Размишљања професора Секулића о узроцима електрицитета
дуго су утицала и на самог Теслу.62 Током средњошколског обра­
зовања био је вредан и узоран ђак, којег су професори поштовали.
Сличан животни пут имао је нешто раније и Јуриј Вега (Jurij Vega)
у Љубљани. Можемо рећи да је Карл Фридрих Гаус (Carl Friedrich
Gauss), већ као младић, препознао мане свог учитеља Абрахама
Готхелфа Кестнера (Abraham Gotthelf Kästner). То ће учинити и
Никола Тесла током студирања на Политехници у Грацу или, неш­
то касније, Алберт Ајнштајн у Цириху.
Секулић је изабран за дописног члана математичко-природњач­
ког одељења ЈАЗУ у Загребу63 24. новембра 1873. године. Симон

57 Vladimir Pištalo, Tesla, portret među maskama (Novi Sad: Budućnost, 2009),
194; Шешић, Мар�ин Секулић, 56.
58 Pištalo, Tesla, portret među maskama, 44–45.
59 Шешић, Мар�ин Секулић, 59.
60 Jakob Pöschl, „Ueber einen Ruhmkorffschen Induktionsapparat”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 1 (1863): 51–52.
61 Muljević, Martin Sekulić, 336.
62 Sekulić, Uzrok munjotvornoj sili, 172.
63 Muljević, Martin Sekulić, 331, 334.

32

Шубиц је постао члан ЈАЗУ шест година раније.64 Никола Тесла је
изабран за почасног члана ЈАЗУ 1896. године, а Диплома почас­
ног доктората Универзитета у Загребу додељена му је 1926. го­
дине, поводом његовог седамдесетог рођендана. У часопису Ра�
Ју�ославенске ака�емије знанос�и и умје�нос�и Секулић је обја­
вио осам научних радова у периоду од 1872. до 1882. године. У јед­
ном од њих цитирао је и критику етера свога пријатеља Шубица.65
У одељењу математичко-природњачких наука ЈАЗУ било је шест
редовних и исто толико дописних чланова. Уједно са оснивањем
Академије, маја 1866. године, њен редовни члан постао је љубљан­
ски ветеринар-уредник Јанез Блајвајс (Janez Bleiweis, 1808–1881).
Редовни члан био је и Јосип Торбар (Josip Torbar, 1824–1900), про­
фесор физике и природних наука на Вишој реалци у Загребу. Тор­
бар је био уредник академијиног Ра�а за природњачке науке, а од
1890. године па до смрти и председник ЈАЗУ. Шубицов пријатељ,
словеначки зоолог-писац Фран Ерјавец (Fran Erjavec, 1834–1887)
постао је дописни члан математичко-природњачког одељења 23.
новембра 1875. године.

4. Теорија капиларности
Шубицов пријатељ, Аугуст Теплер (August Joseph Ignaz Toepler,
1836–1912) био је професор експерименталне физике и дирек­
тор новог института на Универзитету у Грацу (Universität Graz),
у периоду од августа 1868. године до 21. јула 1876. године. Он
је 10. априла 1875. године, пред Штајерским природњачким
друштвом, одржао предавање о капиларности. Лебдење ка­
пљица изнад површине Јохана Готлоба Лајденфроста (Johann
Gottlob Leidenfrost, 1715–1794) чија је температура знатно изнад
тачке кључања течности, откривено је 1756. године, а приказао
га је под јаким светлом ужареног кречњака, по систему шкотског
инжењера Томаса Драмонда (Thomas Drummond, 1797–1840).
Помоћу система огледала и објектива пројектовао је слику екс­
перимента, на велико задовољство присутних гледалаца. Криву
површину воде или живог сребра приказао је помоћу посебно
конструисане справе Луја Жила Дибускоа (Louis Jules Duboscq,
1817–1886). За квалитетно осветљавање и праћење експери­
мента у предаваоници у атмосфери гаса праскавца употребио

Симон Шубицово писмо Карлу Гласеру, 7. 1. 1899, 3 (непагинирано);
Lavo Čermelj, „Simon Šubic”, SBL (1971): 713.
65 Sekulić, Fizika atoma, 111.
64

33

је и ужарени кречњак нове врсте.66 У време Теслиног доласка у
Грац завршио је новоосновани Физички институт Универзитета
(Institut für Physik Universität Graz). Нажалост, на католички Бо­
жић, исте године, Теплер је пао са другог спрата и озбиљно се
повредио.67 Убрзо после тога одлази да предаје на Политехници
у Дрездену (Königlich-Sächsisches Polytechnikum), а на његово
место долази Лудвиг Болцман (Ludwig Boltzmann, 1844–1906).
Теплерово предавање о појави капиларности имало је јаког одје­
ка у стручним круговима у Грацу. Нажалост, Тесла није био у при­
лици да и лично присуствује предавању, јер је у Грац допутовао
у јесен 1875. године. Јануара 1876. године, након неколико ме­
сеци студирања, Тесла је за чланове Друштва српских студената
Срба�ија одржао стручно предавање под називом О ка�иларним
цевима. Може се претпоставити да је тему за тај рад пронашао у
већ познатом Тeплеровом предавању, одржаном непуних годину
дана раније. Други члан друштва говорио је о модерним теорија­
ма настанка и развоја Земље.68 У Алманаху ср�ско� �руш�ва, од­
штампаном 1884. године у Новом Саду, средишту српске мањине
у Аустоугарској монархији, забележени су подаци о ауторима и
темама њихових предавања. Можда су и предавања професора
Секулића имала одређеног утицаја на Теслу, у смислу да прве
кораке у физици начини у области кинетичке теорије и капилар­
ности. У то време, о кинетичкој теорији објављена су два рада у
хрватским средњошколским извештајима, док је Секулић резул­
тате својих истраживања публиковао у часопису Рад Ју�ославенске ака�емије знанос�и и умје�нос�и 1874. године. Чех Антун
Ласка (Antun Laska) је своје радове о сличним питањима објавио
у Ра�у 1876. године, па и наредне године у извештају. Значајно
је истаћи да су се на почетку својих каријера и други познати на­
учници интересовали за ове области физике. Михајло Пупин је
докторирао с темом из те области 1889. године у Берлину. Ал­
берт Ајнштајн је своја истраживања у физици започео радом о
капиларности 1901. године, док је млади Нилс Бор (Niels Bohr)
исти проблем проучавао 1906. године.

66 August Toepler, „Experimental-Vorlesung über die Erscheinungen der Ca­
pillarität”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark
(1875): L-LI.
67 Wolfgang Stiller, Ludwig Boltzmann (Frankfurt am Main: Thun, 1989), 18, 53.
68 Дaн Mркић, Никoлa Teслa –eврo�скe �o�инe (Бeoгрaд: Mузej Никoлe Teслe,
2004), 23; Кoстa Кулишић, Никoлa Teслa. Њe�oв ђaчки живo� и нaучни рa�
[у крa�ким цр�aмa] (Сaрajeвo: Босанска Пошта, 1936), 9; Цвeрaвa, Никoлa
Teслa, 34–36.

34

Табела 2.
Истраживачи кинетичке теорије гасова и вакуума у аустријском делу
Аустроугарске монархије у периоду 1856–1875. године.
(Ознака ЗА‚ или ПРотив представља опредељење научника о питању
основа кинетичке теорије. Скраћене ознаке публикација у којима су
истраживачи објављивали своје радове: Sitzungsberichte der Kaiserlichen
Akademie der Wissenschaften (Wien.Ber.), Zeitschrift für Mathematik und
Physik (Z.Math.Phys.), Archiv der Mathematik und Physik (Archiv.Math.),
Poggendorff’s Annalen der Physik (Pogg.Ann.), Rad JAZU, Dinglers Poly­
technic Journal, Philosophical Mahazione (Phil.Mag.), Izvešća srednjih škola,
Österreichischen Ingenieur und Architekten Vereines Zeitschrift, Letopis
Slovenske Matice i Knjiga).
Год.
рођења/
смрти
1793–1865

Име и презиме

Андреас фон
Баумгартнер
(Andreas von
Baumgartner)
1804–1877 Карел Робида
(Karel Robida)
1809–1863 Фердинанд
Редтенбахер
(Ferdinand
Redtenbacher)
1812–
Јозеф Полак
(Joseph
Polák)
1821–1895 Јохан Јозеф
Лошмит
(Johann Josef
Loschmidt)
1826–1883 Густав Шмит
(Gustav J.
Schmidt)
1827–1888 Франц Ј. Писко
(Franz J . P isko )
1829–1912 Карел Пушл
(Karel Puschl)
1830–1903

Симон
Шубиц

1833–

Аугуст Шварцер
(August
Schwarzer)

Радови о КТ
1857 AM, 1860 WB,
1864 AM

Опредељење
ЗА или
ПРотив
ПР

1860 K, 1864 ZMF,
1865 ZMP
1857, 1861 К

ПР

1867 Iz

?

ПР

1865,1866,1867,1869,1870 ЗА
WB
1857 PA 1860 WB,1861
K+Iz, 1865 WB,1871 DP

ПР

1875 Iz

ЗА

1869 K, 1861, 1862 Iz, 1862 ПР
,1863,1870(2),1874(3),187
5(4) WB
ПР
1862 K+WB,1963
WB,1864 Iz, 1872 PA*2,
1872,1873,1874 R
1859 Iz
ЗА

35

1833–1905
1835–1883

Мартин Секулић
Јожеф
Стефан
1836–1927 Густав Чермак
(Gustav
Tschermak)
1837–
Хaјнрих Шрам
(Heinrich
Schramm)
1837–1915 Алојз Хандл
(Aloiz Handl)
1838–1924 Сили Калман фон
Наги Сигет (Szily
Kálmán von Nagy
Szigeth)
1838–1916 Ернст Мах (Ernst
Mach)
1838–1913 Фердинанд
Липич (Ferdinand
Lippich, 1838–
1913)
1838–1921 Виктор Е. фон
Ланг (Victor E.
von Lang)
1839–1920 Леополд фон
Пфаундлер
(Leopold von
Pfaundler)
1840–1925 Емил Херман
(Emil Herrmann)
1842–
Карл Клеклер
(Karl Klekler,
1842– после 1901)
1843–
Јулијус Ајбел
(Julius Eibel)
1844–1906 Лудвиг Болцман
(Ludwig
Boltzmann)
1844–1908 Антун Ласка
1845–1920 Иван Бенигар
(Ivan Benigar)
1845–1918 Јулијус Пулуј
(Julius Puluj,
1845–1918)
1846–
Андреј Вречко
(Andrej
Wretschko, 1846)
1846–1916 Лука Лавтар
(Luka Lavtar)

1874 R
ПР
1858 WB, 1863 WB*2, 1863 ЗА
PA, 1871 WB, 1872 WB
1860,1861,1862 WB, 1863 K ПР
1872 K, 1873 Iz

ПР

1865,1872(2),1874,1875
WB
1872, 1873, 1875 PA

ПР

1862 WB, 1872 K

ЗА+ ПР

1870 PA

ЗА

1871, 1871 WB

ЗА

1869 WB, 1871 WB

ЗА

1871 WB, 1875 In

ЗА

1869 Iz

ЗА

1865 ZMF

ЗА

ЗА

1866,1867,1868(2),1871(3) ЗА
WB, 1871 PM,1871
PA,1872(2) WB,1875(2) WB
1874 Iz
ПР
1870 WB
ЗА
1874, 1875 WB

ЗА

1870 WB

ЗА

1873 LM

ПР

36

Јохан Планк
(Johann Plank)

1873 Iz

ЗА

1852–1915

Оскар Симони
(Oskar Simony)

1873, 1874, 1875 ZMF

ПР

185?–

Венцел Гринерт 1873 Iz
(Wenzel Grünert)
Јохан
1872 K
Хамершмит
(Johann
Hammerschmied)

ЗА
ПР

У аустријске истраживаче убројали смо Словенца Ивана Бе­
нигара (Ivan Benigar) и рођеног Аустријанца Фердинанда Редтен­
бахера (1809–1863), који се по завршетку студија и трогодишњег
рада на бечком Универзитету, преселио прво у Швајцарску 1834.
године, а затим у Карлсруе 1841. године. Упркос одласку, његов
снажан утицај остао је у аустријским крајевима због његових рођа­
ка, бечког хемичара Јозефа Редтенбахера (Joseph Redtenbacher,
1810–1870) и лекара-зоолога у Прагу Лудвига Редтенбахера
(Ludwig Redtenbacher, 1814–1876). Емил Херман (1840, Догнецеа
у Угарској, у данашњој Румунији – 1925) такође је у периоду од
1863. до 1867. године радио у Аустроугарској монархији, а касније
у Немачкој. Студирао је технику у Бечу (1856–1858), Пешти и у Бан­
ској Штијавници у Словачкој, у периоду од 1859. до 1863. године.
Више истраживача кинетичке теорије радило је или студирало са
обе стране аустроугарске граничне реке Литве, у периоду од 1855.
до 1875. године. Међу њима су: Симон Шубиц, доктор филозофије
свештеник Грегор Тушар (Gregor Tuschar, 816, Идрија – 1891,
Горица),69 Јозеф Полак, Карл Клеклер, Јулијус Пулуј, као и Чеси:
Фрањо Матон (Franjo Mathon) и Антун Ласка. У референтне радове
убројали смо средњошколске извештаје из угарског дела Монар­
хије, уколико су у њима објављивали истраживачи из аустријског

69 Словенац, у периоду од 1840. до 1842. године привремени предавач
(адјункт) на Лицеју у Љубљани (Jože Ciperle, Podoba velikega učilišča lјublјanskega: Licej v Ljublјani: 1800–1848 (Ljublјana: Slovenska matica, 2001),
308–309), од 1850. до 1853. године професор историје и географије у
Љубљанској гимназији (Živka Črnivec, Ljublјanski klasiki 1563–1965 (Ljublјa­
na: Maturanti klasične gimnazije, 1999), 427), и од 1853. до 1856. године
професор латинског и немачког језика у Братислави. (Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis, 205, преузето 17. 1. 2013, http://www.bmj.
sk/2003/10401-01.pdf, 4-5; преузето 2. 2. 2013, http://www.arzenal.si/files/
knjiznica/knjige/1184/pdf, 153, 186.

37

дела: Клеклер у Вишој реалци у Панчеву,70 Матон и Пулуј у Ријеци,
Тушар у Братислави и Полак у Католичкој гимназији свештеника
пијаристе у граду Кечкемету, југоисточно од Будимпеште. Такође
смо набројали и радове професора из Војне Крајине (Панчево, Ра­
ковац), јер је била под непосредном аустријском влашћу. Нажа­
лост, нисмо узели у обзир научне радове мађарских истраживача,
јер су објављивани у другом делу Аустроугарске монархије. На
пример, прворазредна достигнућа Сзили Калмана објављена су и
у часописима Annalen der Physik и Philosophical Magazine.
Статистичком обрадом нисмо укључили Андреаса Фрајхера
фон Етингхаусена (Andreas Freiherr von Ettingshausen, 1796–1878),
физиолога Карла Лудвига (Carl Friedrich Wilhelm Ludwig, 1816–
1895) и Јозефа Вилхелма Грајлиха (Joseph Wilhelm Grailich, 1829–
1859). Иако су сва тројица успешно организовала истраживање ки­
нетичке теорије у Бечу, њихови научни радови не могу се убројати
у ту област.71
Табела 3.
Научни радови о топлоти, теорији молекула и вакуума у
средњошколским извештајима аустријског дела Аустроугарске
монархије, у периоду од 1850. до 1875. године (Радови о кинетичкој
теорији гасова означени су скраћеницом КТ. Поред места у којима су
радили, назначене су још и врсте школа: Велика или Нижа Гимназија,
Велика или Нижа Реалка).
Година

Научник

Тематика

1855
1855

Фрањо Матон
Грегор Тушар

топлота
атоми

1859

Аугуст
Шварцер
(August
Schwartzer)

топлота

Место и школа Однос до
кинетичке
теорије
Ријека Г.
КТ
Братислава
кат.Г.
Праг Немачка
КТ
ВР

70 Преузето 2. 2. 2013, http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015062
383578;seq=878;view=1up;num=874; http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=m­
dp. 39015062383560;seq=887;view=1up;num=881.
71 Karl Ludwig, „Diffusion zwichen ungleich erwärmten Orten gleich zusam­
mengesetzer Lössungen”, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der
Wissenschaften, 20 (1856): 539; Andreas Ettingshausen, Die Principien der
heutigen Physik bei der freier der Übernahme der ehemaligen Universitätgebäudes von der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften am XXIX october
MDCCCLVII (Wien: Akademie der Wissenschaften,1857), 9.

38

1860

1861,
1862
1863

Кризостомус
филозофија
Амон
атома
(Chrysostomus
Amon)
Карел Пушл
сила молекула

1864
1867

Игнац Вајнер
(Ignatz
Weiner, 1831)
Симон Шубиц
Јозеф Полак

1869

Карл Клеклер

1873

Иван
Бенигар72
Венцел
Гринерт
(Wenzel
Grünert)
Хајнрих Шрам
(Heinrich
Schramm)
Драгутин
Кеслер
(Dragutin
Kössler, 1842)
Антун Ласка

1873

1873
1874

1874
1875

Франц Јозеф
Писко (Franz
Joseph Pisko,
1827–1888)

Винер Нојштат
ВГ

не КТ

Мелк Г

КТ

топлота

Брно НР

не КТ

температура
топлота,
метеорологија
термодинамика
превођење
топлоте
топлота

Беч, Росау НР
Кечкемет G

КТ
не КТ

Панчево ВР

КТ

Винковци Г.

не КТ

Брно,
Немачка Г.

КТ

привлачна
сила

Винер
Нојштат ВР

КТ

превођење
топлоте

Ријека Г

теорија
молекула
топлота

Пожега ВГ
Беч, Sechshaus
ВР

не КТ

КТ

У периоду од 1856. до 1875. године 32 аустријска истраживача
објавила су 48 научних радова уз прихватање кинетичке теорије.
Приближно толико научника писало је и против ње. Упоређивањем
добијених резултата закључујемо да је нову теорију подржало три
истраживача више од броја оних који су јој се противили. У наред­
ним годинама, током Теслиних студија у Грацу и Прагу, преовла­
дали су Стефанови сарадници који су преузели све најистакнутије
академске положаје у Аустроугарској монархији. Једино се разли­
ковала Махова катедра у Прагу. У периоду од 1850 до 1875. године
девет аустријских професора је својим радовима подржало кине­
тичку теорију у средњошколским извештајима, док су само чет­
ворица била против ње. На тај начин, средњошколски професори
значајно су подржавали научне новости, јер су у том духу били од­
72

Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis га не помиње.

39

гајани за време својих студија у Бечу код Андреаса фон Етингхау­
сена и његовог наследника Joжeфa Стeфaнa. Подршка кинетичкој
теорији није зависила од удаљености истраживача од средишта у
Бечу. У периоду Теслиног школовања у Раковцу још увек су била
могућа супротстављања кинетичкој теорији и Болцмановој стати­
стичкој механици. Убрзо после тога противљења ће престати, јер
нова теорија постаје део обавезног изучавања на Универзитети­
ма. После два века, пажња младих истраживача, па тако и Тесле,
поново се фокусирала на вакуумску технику, као темељ модерне
електротехнике. Електромагнетизам је као истраживачка тема
доминирао у научним радовима објављеним у средњошколским
извештајима у Немачкој и Аустоугарској монархији.73 На студија­
ма у Грацу, Тесла се упознао са Болцмановом теоријом ентро­
пије, јер је положио испит из статистике код професора Јохана
Рогнера (Johann Baptist Rogner, 1823–1886). Попут Болцмана или
Ајнштајна, и Тесла због класичног школовања код Секулића ника­
да није прихватио статистички опис невидљивих тела у вакууму
квантне механике.74 Шубиц и Секулић75 су уместо Редтенбахеро­
ве Dynamide радије користили Клаузијусов кинетички опис атома
у којем, по њиховом мишљењу, етар није био толико важан. Ред­
тенбахерова Dynamida је у Европи имала сличну улогу, као што је
у Британији Бошковићева алтернирајућа сила модернизована у
облик Максвелове одбојне силе, која се смањује са петом потен­
цијом удаљености.
Шубиц је 27. јуна 1871. године критиковао Редтенбахерову те­
орију у корист Клаузијусовог кинетичког описа топлоте, иако Клау­
зијус није понудио неки посебан модел атома.76 Слично мишљење
заступао је и Секулић, 9. јула 1873. године,77 када је за разлику од
Шубица оштро критиковао концепт етра. Том приликом цитирао
је један Шубицов раније објављени текст из 1862. године.78 Шубиц
није писао о Редтенбахеровом поменутом делу, а постојање етра
представио је у својим научним радовима и у објављеном уџбе­
нику.79 О прихватању теорије атома сведочи његово објашњење
73

Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis, 208–210.

74 Преузето 14. 5. 2014, http://sfgirl-thealiennextdoor.blogspot.com/2010/10/

nikola-tesla-and-resonating-earth.htm.
75 Antun Laska, „Edlundova teorija munjevitih pojava”, Izviešće o kralj. Velikoj
gimnaziji u Osijeku (1877): 6–7; Simon Šubic, Lehrbuch der Physik für Unter
-Realschulen (Pest: Gustav Heckenast, 1871), 20; Sekulić, Fizika atoma, 110;
Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 67–68.
76 Simon Šubic, „Mehanična teorija o toploti 1. Deo”, Rad,19 (1872): 20.
77 Sekulić, Fizika atoma, 110; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 65.
78 Sekulić, Fizika atoma, 111.
79 Simon Šubic, „Dinamična teorija o plinih”, Rad , 29 (1874): 1–2.

40

капиларне силе помоћу међумолеку­
ларних сила,80 које су заправо кохези­
оне силе.81

5. Етар
Секулић се истакао оштрим критика­
ма због употребе етра у физици 1874.
године. Још жешћи противник ко­
ришћења појма етра био је Ернст Мах
(Ernst Mach). Статистичка атомска ме­
ханика Јожефа Стефана и Болцмана
дубоко се разликовала од мишљења
Шубица, Секулића или Тесле. Под Сте­
фановим техничким руковођењем
Слика 3. Прва скупина
отворена је 11. августа 1883. године
Секулићевих модела
Трећа међународна електрична из­
молекула
ложба у Бечу. Тесла је тада живео и
радио у Стразбуру. Две деценије ста­
ријег Стефана могао је евентуално
упознати током своје посете Бечу, априла 1892. године. Јожеф Сте­
фан, као и већина других ученика Андреаса Етингсхаусна, заједно
са Болцманом, користили су етар састављен од непрестано по­
кретних молекула, сличних (већим) молекулима обичне материје.
Такав модел етра Шубиц је критиковао још током свог рада у Пеш­
ти.82 У првим радовима није прихватио физичке теорије о мате­
ријама без тежине, у које су, по тадашњим схватањима, убрајали
и етар.83 Хипотезу о етру за описивање светлости користио је у
првом издању свог уџбеника за више разреде, датирајући његов
увод – „године 1860”.84 У наредним издањима уџбеника,85 као и у
другим научним радовима, очигледно је да је прихватио хипотезу
80 Simon Šubic, Lehrbuch der Physik, 3. izdanje (Budimpešta: Heckenast,1874),

208–215.
Ibid., 27.
82 Sekulić, Fizika atoma, 111.
83 Simon Šubic, Grundzüge einer Molekular-Physik und einer mechanischen
Theorie der Elektricität und des Magnetismus (Wien: Braumuller, 1862), 1; Si­
mon Šubic and Karl Robida, „Erklärung der Lichterscheinungen”, Zeitschrift
für die österreichischen Gymnasien, 13 (1862): 320–321; Simon Šubic, „Th.
Gerding, Schule der Physik für Lehranstallten und zum Privatgebrauch”, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 15 (1864): 528.
84 Šubic, Lehrbuch 1861, 345.
85 Šubic, Lehrbuch 1867, 17; Šubic, Lehrbuch 1874, 26.
81

41

о етру, иако она није играла неку
пресудну улогу у његовим истра­
живањима. Своје мишљење проме­
нио је у периоду од 1864. до 1867.
године. Карл Робида подржавао је
Шубицову критику етра. То је иста­
као у коментару Шубицове књиге,
објављене 1862. године, где са одо­
бравањем говори о „одбацивању”
(Verwerfung) етра од материје86 у
његовом раду. За разлику од њих,
Секулић је имао далеко критичнији
став према етру, проглашавајући
га за „измишљено средство ... с
којим природњаци беже из кише
у олују … измишљено средство за
потискивање несрећа”87. По том
питању делимично се ослањао на
Шубица.88
Слика 4. Шеста скупина
Шубиц је с резервом критико­
Секулићевих слика за
вао постојање електричне мате­
субмикроскопски опис
рије без тежине, али је зато одлуч­
магнета
но одбацивао постојање сличне
материје у оптици и термодинами­
ци.89 Овакав став га не дефинише као неког ко се први од етра у
својим радовима еманципирао, као што је то тврдио Секулић.90
Секулић није разумео важну разлику између етра у Фреснеловој
(Augustin-Jean Fresnel) теорији таласа и других материја без тежи­
не, које су се употребљавале у 18. веку или у првим деценијама 19.
века. У почетку је критиковао описивање етра као материје без те­
жине,91 јер је имао утисак да је то начин враћања на већ одбачене
теорије. Упркос свему, касније је признао постојање етра без те­
жине за пренос светлосних таласа,92 па и топлотних таласа.93 Тако
Karl Robida, „Grundzüge Einer Molekularphysik und einer mechanischen
Theorie der Elektricität und des Magnetismus. Von Dr. S. Šubic”, Zeitschrift
für die österreichischen Gymnasien, 14 (1863): 463.
87 Sekulić, Fizika atoma, 110.
88 Секулић је у Шубицовом раду Grundzüge грешком навео 1861. уместо
1862. годину, (Sekulić, Fizika atoma, 111).
89 Šubic, K. Robida, 321.
90 Sekulić, Fizika atoma, 111; Muljević, Martin Sekulić, 334.
91 Imponderable (немерљив) (Šubic, Grundzüge, 230).
92 Šubic, Lehrbuch 1874, 26, 460, 524, 540, 541.
93 Šubic, Dinamična teorija o plinih, 1–2.
86

42

се супротставио Секулићевим тв­
рдњама.94 Треба истаћи да су у
часопису Ра�, у размаку од осам
месеци, своје радове објавили и
Секулић и Шубиц. Први поменути
учинио је то 9. јула 1873. године,
а други 26. марта 1874. године.
Заступање различитих научних
принципа довешће до тога да
више не буду у контакту, иако ће
Секулић некадашњег сарадника
из Пеште и даље описивати као
пријатеља.95
Секулић је заступао хипоте­
зу96 да његов пријатељ није био
наклоњен етру (1862), првен­
ствено у теорији топлоте. За то­
плоту је етар био најмање неоп­
ходан, јер су га користили само
приликом описивања радијације. Слика 5. Седма скупина слика
Двојност описивања исте појаве
са Секулићевим скицама
у различитим околностима омо­
магнета
гућила је касније (1900) Планко­
ву квантизацију електромагнет­
ног поља. Планкова квантизација је све до Ајнштајновог рада,
објављеног 1905. године, обухватала само радијацију, али не и
апсорпцију. Овакви дупли аршини чине корене модерног дуализ­
ма квантне механике, која повезује особине својстава честица и
таласа у материји.
Развој хипотеза о етру био је сложен. Секулић се трудио да
се одрекне етра у свом раду из 1874. године. Међутим, врхунски
истраживачи Болцмановог кова нису имали озбиљних сумњи у
нужност постојања етра. Недоумице везане за постојање атома и
етра, створене код научника на преласку из 19. у 20. век, утица­
ле су на то да се Болцман у последњој деценији живота удаљи од
модерне физике. На својим предавањима у Бечу није цитирао ни
Планкову (1900) ни Ајнштајнову теорију (1905). Огрнуо се оклопом
класичне физике, чијем је рушењу сам највише допринео! Тесла је
био ближи Болцмановом размишљању него Секулићевом, јер је
1891. године тврдио да се етар повезан са материјом може назва­
Sekulić, Fizika atoma, 111.
Ibid.
96 Ibid.
94
95

43

ти електрицитетом, иако нису потпуно једнаки. Наелектрисање
је описивао као стање напетости етра, слично ливерпулском пи­
ониру радија Оливеру Лоџу (Oliver Joseph Lodge, 1851–1940). Лоџ
ће 14. августа 1894. године, годину дана после Тесле, пренети ра­
дио-таласе у Оксфорд, доказујући њихове комуникацијске могућ­
ности. Због тога се Тесла супротставио Ајнштајновом избацивању
етра из теорије релативности.97

6. Северна зора и флуоресценција
Истраживање искри и муња навело је Секулића да изучава и област
флуоресценције. Џорџ Габријел Стоукс (George Gabriel Stokes,
1819–1903) претпоставио је да је сила у једноставном односу са
честицама материје помереним из равнотежног положаја, затим
да је независна од састава етра и раздаљине између молекула
материје, као и да је амплитуда осциловања бесконачно мала у
поређењу с величином молекула.98 Андерс Јонас Ангстром (An­
ders Jonas Ångström, 1814–1874), независно од Стоукса, изучавао
је сличне експерименте и дошао до сасвим супротних закључака
1853. године. Према Ангстрому, атоми етра морали би осциловати
чак једну октаву више, и тако би флуоресцентна светлост добила
вишу фреквенцију од апсорбоване.99
Јосип Торбар је у раду Северна зора прихватио Олмстедову
(Charles M. Olmsted, 1881–1948) теорију о извору северне зоре у
васиони, али је и критиковао теорију Огиста де ла Риве (Auguste
de la Rivа, 1801–1873) о електрицитету као узроку исте појаве.100
Секулић је 1872. године објавио научни рад о електричној супстан­
ци северне зоре под називом Поларна зора као учинак земаљске
муњине.101 Супротставио се Торбару, па је и конструисао посебан
уређај за лабораторијску производњу северне зоре и спектрал­

Dadić, Povijest 2, 310–311.
Martin Sekulić, „Fluorescencija i calcescencija”, Rad 15 (1871): 80; Шeшић,
Maр�ин Сeкулић, 58.
99 Sekulić, Fluorescencija, 80; Heinrich Kayser, Handbuch der Spectroscopie. 4,
Natürliche farbstoffe der Pflantzen. Die Farbstoffe von Blut, harn, galle. Thierische Farbstoffe. Dispersion. Fluorescenz (Leipzig: Hirzel, 1908), 866.
100 Josip Torbar, „Josip, Sjeverna zora”, Rad , 17 (1871): 90–111.
101 Martin Sekulić, „Polarna zora kao učinak zemaljske munjine”, Rad , 20
(1872): 39–60; Martin Sekulić, Elementarni nauk o harmoničnom titranju. Pri­
redio za više razrede srednjih škola profesor M. Sekulić.“ Izvjeišće c. k. vel realke u Rakovcu za g. 1877/8 (1878): 23; Martin Sekulić, „Ultraviolette Strahlen
sind unmittelbar sichtbar”, Chemisches Central-Blatt, 43, 3 (1872): 417–418.
97
98

44

ну анализу њене светлости.102 Може се претпоставити да је исти
уређај користио и Тесла, као његов неформални асистент, однос­
но и да је професорову идеју у многоме разрадио, производећи
муње у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу. У публикованим
радовима Секулић ће представити и врло старе теорије о елек­
тричној особини временских појава, пренети опис црвене кише од
Едмунда Хејлија (Edmond Halley, 1656–1742) из 1731. године, као и
идеје Бенџамина Френклина (Benjamin Franklin, 1707–1790), које су
му биле посебно интересантне.103
Према Де ла Ривовој и сличним теоријама северна зора мора­
ла је имати облик електричног пражњења, слично као и муња. Ту
идеју Секулић је доказивао 1872. године помоћу једнаких резулта­
та спектралне анализе за обе појаве. Његово истраживање север­
не зоре и љубичасте светлости Сунца заинтересовало је и астро­
физичара, кристалографа, електротехничара, геолога и спек­
троскописту Вилијама Гароу Летсома (William Garrow Lettsom,
1805, Фулхам – 1887).104 Летсом се прославио 1858. године, када
је заједно са Грегом Робертсом Филипсом (Greg Roberts Philips,
1826–1906) објавио изврсно документовану историју енглеске
геологије. Радио је и као дипломата у Европи и Јужној Америци,
све до пензионисања 1869. године. За члана Краљевог астроном­
ског друштва у Лондону изабран је 1849. године. Седамдесетих
година 19. века првенствено је истраживао оптичке особине ми­
нерала, док је реп комета запазио 1882. године. Летсомово писмо
у којем он исказује интересовање за Секулићева истраживања,
прочитао је Јосип Торбар, секретар ЈАЗУ на почасном заседању
ЈАЗУ. На истом заседању, промовисано је и Секулићево откриће
ултраљубичастих зрака у спектру Сунца.105 Превод Секулићеве
теорије интерференције106 описао је 15. августа 1873. године Фри­
дрих Вилхелм Фојснер (Friedrich Wilhelm Feussner, 1843–1928),
Кирхофов ученик (Gustav Robert Kirchhoff), у тада најзначајнијем
немачком журналу посвећеном физици.107 Фојснер је био профе­
сор кинетичке теорије гасова на Универзитету у Марбургу, у пери­
оду од 1887. до 1901/1902. године. Иако је тврдио да је Секулиће­
ву интерференцију и сам раније запазио, није желео да себи даје
Dadić, Povijest 2, 257–258; Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 62.
Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 61, 76.
104 Погрешно записано презиме у облику Lettson (Dadić, Povijest 2, 258).
105 Josip Torbar, „Izvještaj sa Svećane sjednice”, Rad, 25 (1873): 252; Шeшић,
Maр�ин Сeкулић, 64; Muljević, Martin Sekulić, 333.
106 Martin Sekulić, „Eine merkwürdige Interferenzerscheinung”, Poggendoff
Annalen der Physik, 5, 225 (1873): 126–128.
107 Wilhelm Feussner, „Ueber die von Herrn Sekulic beschriebene Interferen­
zerscheinung”, Annalen der Physik und Chemie 8, 225 (1873): 561–564.
102
103

45

приоритет, већ се трудио да допуни
постављену теорију.108 Залагао се за
таласну теорију светлости, па је зато
цитирао и рад Бошковићевог ученика
Карла Бенвенутија (Carlo Benvenuti,
1716–1789).109
Секулић је прешао на подручје
фундаменталне теорије, уз тврдњу да
је електромоторна сила или енергија
Волтове батерије пропорционална
произведеној топлоти. Донети закљу­
чак био је усклађен са размишљањи­
ма његовог пријатеља Јулијуса Томсе­
на (Hans Petеr Jørgen Julius Thomsen,
1826–1909) са Универзитета у Копeн­
Слика 6. Портрет
хaгeну. С друге стране, супротставио
Мартина Секулића
се појединим реализованим експери­
с његовим потписом
ментима бившег директора Политех­
нике у Минхену (Königlich Bayerische
Technische Hochschule München) Вилхелма фон Беца (Wilhelm von
Beetz, 1822–1886) и бечког професора – руководиоца физичког
института Франца Серафина Екснера (Franz Serafin Exner, 1849–
1926).110 Секулићева тврдња представљала је проширење Томсен–
Бертелоовог принципа, којег је Томсен поставио 1854. године, а
Марселин Бертело (Marcellin Bertelot, 1827–1907) допунио тер­
мичком теоријом афинитета 1864. године. Откриће је било пре­
велико и важно да би га међународна јавност признала Секулићу.
Иако је то објављивано у Загребу, часописи у Бечу и у Lајпцигу пре­
нели су само апстракте његовог рада.111 Убрзо после загребачке
промоције, Херман Хелмхолц (Herman Helmholc, 1821–1894) дока­
зао је у Берлину 1882. године да афинитет не дефинише топлота
хемијске реакције него максималан рад код реверзибилно изве­
дене реакције. После таквог развоја догађаја, Секулић престаје са
објављивањем радова у научним часописима и посвећује се поли­
тичком раду.

Ibid., 561.
Ibid., 323.
110 Martin Sekulić, „Uzrok munjotvornoj sili”, Rad, 58 (1881): 171–172;
Шeшић, Maр�ин Сeкулић, 72.
111 Sekulić, Uzrok munjotvornoj sili, 190; Martin Sekulić, „Beziehung zwischen
der elektrmotorischen Kraft und der chemischen Wärmetönung”, Anzeiger
der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 16 (21. 6. 1878): 129.
108
109

46

Слика 7. Почетак Липичевог
истраживања о катодним цевима
у Грацу, објављен у водећем
физичком журналу, уз објашњења
експеримената Пликера и
Хиторфа у Бону

Слика 8.
Фердинанд
Липич,
професор
теоријске и
примењене
механике

7. Тесла у Грацу
У јесен 1875. године Тесла се уписао на Хемијско-технолошки
факултет Политехничке школе у Грацу (Technische Hochschule am
Joanneum zu Graz). Годину дана раније, Политехничка школа је
добила прерогативе Императорско-краљевске високе техничке
школе, са четири факултета: грађевинским, машинским, хемијскотехнолошким и шумарским.
Фердинанд Липич, пореклом Словенац, био је син љубљанског
лекара Виљема (Fran Viljem Lippich, 1799, Иглава у Словачкој —
1845, Беч). Он је непосредно пре Теслиног доласка у Грац, прешао
на Универзитет у Прагу на место професора математичке физике.
Могуће је да се током његових студија у Прагу сусрео са Теслом.
Фердинанд Липич112 студирао је у Прагу. По завршеним студија­
ма, постао је професор графичке статике, теоријске и примењене
механике на Високој техничкој школи у Грацу, у периоду од 1865.
до 1874. године. Био је ректор у периоду од 1. октобра 1870. до 30.
августа 1871. године, али и декан машинске школе од 1. октобра
1869. до 30. септембра 1870. године. По узору на свог пријатеља
Ернста Маха, прво је хвалио победнички смер кинетичке теорије,
Преузето 12. 12. 2013, http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/
Lotos_62_0013-0018.pdf.

112

47

уз цитирање експеримената са катод­
ним цевима Јулијуса Пликера и Хиторфа
(Johann Wilhelm Hittorf, 1824–1914). На
основу Клаузију-Кеинигове (Carl August
König, 1822–1879) кинетичке теорије
проучавао је спектар кисеоника у
Гејслеровој цеви.113 У исто време, сличне
спектралне анализе објављивио је и
Секулић. Липич је истраживања наставио
и десет година касније у Прагу.114 У
електродинамици је користио теорију
Слика 9. Мориц
Франца Нојмана (Franz Ernst Neumann,
Але, професор
1877), као и експерименте лајпцишког
математике
професора астрофизике Зелнера (Johann
Karl Friedrich Zöllner, 1874).115 Зелнер
је након открића радиометра посетио Крукса (William Crookes,
1832–1919) због заједничког интересовања за спиритуализам. По
Липичевом пензионисању 1910. године, катедру је преузео Алберт
Ајнштајн.116
Тесла је завршио прву годину студија са изванредним успехом,
као и највећи део друге године. На трећој години, до јануара 1878.
године, није положио ни један испит. Његови најважнији професо­
ри на Политехници у Грацу били су: Јаков Пешл за теоријску и екс­
перименталну физику, Мориц Але (Moritz Allé, 1837, Брно – 1913)117
за вишу математику, као и Јохан Рогнер за диференцијални и ин­
тегрални рачун, математику, запремину и примењену аритметику.
Захваљујући на додељеном почасном докторату (Грaц-Лeoбeн)
Техничког и рударског универзитета у Грацу (Technischen und
Montanistischen Hochschule Graz-Leoben), у телеграму упућеном
Ректору –23. јануара 1937. године, Тесла се с пијететом сетио про­
фесора Алеа, али и пријатељског подучавања Рогнера и Пешла.118

113 Ferdinand Lippich, „Ueber die Breite der Spectrallinien”, Annalen der
Physik, 139(215) (1870): 465, 467, 477–478.
114 Ibid.
115 Ibid., 473, 478.
116 Преузето14. 5. 2013, http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/Lo­
tos_62_0013-0018.pdf.
117 Mркић, Никoлa Teслa, 22; Брaнимир Joвaнoвић, Teслa: �ух, �eлo, визиja
(Бeoгрaд: Freemental, 2001), 48–49; Кулишић, Никoлa Teслa, 11; Josef W.
Wohinz, „Nikola Tesla – ein genialer ‘Elektriker’”, in Kunst und Wissenschaft
aus Graz 1. Naturwissenschaft, Medizin und Technik aus Graz, ed. Karl Acham
(Wien: Böhlau, 2007), 172–175; Цверава, Никола Тесла, 28.
118 Wohinz, Nikola Tesla, 181-182; Цверава, Никола Тесла, 32.

48

Слика 10. Хајнрих
Шварц, професор
хемије и ректор
Политехничке школе
у Грацу

Слика 11. Хајнрих Шварц је
одржао 20. децембра 1879. године
предавање о филозофији технике
пред Штајерским природњачким
друштвом119

На првој години студија машинства120 на Хемијско-техно­
лошком факултету 1875/1876. године, Тесла је положио испите из
предмета органске и неорганске хемије код пионира физиолош­
ке хемије Ричарда Малија (Richard Maly, 1839–1891), зоологије
код Витуса Грабера (Vitus Graber, 1844–1892), опште ботанике
са демонстрацијама код Хуберта Лајтгеба (Hubert Leitgeb, 1835–
1888) и основе машина код Јозефа Бартла (Joseph Bartl). Истакао
се и на испиту из француског језика код Aугустa Плиснира (August
Plisnier). То је било двоструко више од онога што су изучавали
остали студенти. Декан Хемијско-технолошког факултета (1.
октобра 1874 – 30. септембра 1876) и ректор (1. октобар 1876
–30. септембар 1877), Јустус Либигов (Justus Freiherr von Liebig,
1803–1873). Хемичар Хајнрих Карл Леонард Шварц (Heinrich Karl
Leonhard Schwarz, 1824–1890), био је један од професора који су
писали Теслином оцу. У писму је младог Теслу величао и уздизао до
звезда, истичући његове изузетне квалитете у експерименталној,
теоријској и лингвистичкој области.121 С друге стране, изражавао
Henrih Schwarz, „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen des natur­
wissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1879): LXV.
120 Александар Маринчић, Никола Тесла – с�варалаш�во �енија / Nikola
Tesla –The Works of a Genius (Бeoгрaд: Српскa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти
и Oдбoр зa oбeлeжaвaњe 150 гoдинa рoђeњa Никoлe Teслe, 2006), 35.
121 Цверава, Никола Тесла, 30.
119

49

је и своју забринутост због његових превеликих напора. Међутим,
Тесла није полагао испите код Шварца, већ код Ричарда Малија,
који ће Шварца наследити на положају декана у периоду од 1876.
до 1878. године.
На другу годину студија Тесла долази са мање одушевљења.
Одлични резултати и успех који је остварио на првој години нису
наишли на одобравање и похвалу његовог оца. Те године пријавио
је 11 предмета и положио је трећи део математикe код Алеа, тех­
ничку механику код Штарка (Franz Xaver Stark, 1840, Праг – после
1900) и код Пешла техничку физику. Такође, код Рогнера је дао
испит из теорије бројева и изабрана поглавља из политичке арит­
метике (данас је то статистика). Планирао је да полаже аналитич­
ку механику, али се није појавио на испиту,122 што је касније могло
узрокавати гнев ректора Штарка. Намеравао је да слуша и основе
теорије таласа код Пешла, као и Јохан Румпфову (Johann Rumpf)123
минералогију и слично, али није стигао до испита. На трећој годи­
ни студија, током 1877/1878. године, планирао је да слуша бројне
предмете из области математике и инжењерства, уз француски и
енглески језик, али се није појавио ни на једном полагању испита.
Током боравка у Грацу, Тесла је могао да види и Симона Шу­
бица, ванредног професора метеорологије и термодинамике на
суседном Универзитету, пријатеља свог средњошколског профе­
сора Мартина Секулића. Такође, могао је да упозна и Игнација
Клеменчича (Ignac Klemenčič), који је од 1888. године безуспеш­
но покушавао да наследи пензионисаног професора Пешла. Кле­
менчич је као студент радио занимљива мерења брзине електро­
магнетних таласа –1871/1872. и 1875/1876. године, а које ће кас­
није наставити и као Болцманов демонстратор, током 1877/1878.
школске године. На почетку Теслиних студија, Лудвиг Болцман се
вратио у Грац као водећи стручњак за нову Максвелову теорију
електромагнетизма, која ће постати темељ Теслиних изума. Од
1871. године међу најславнијим грађанима Граца био је пензио­
нисани математичар и главни школски инспектор Франц Мочник
(Franc vitez Močnik). Као студент, Тесла је могао читати радове
Крукса о севању у катодној цеви, као и о претпостављеном четвр­
том агрегатном стању материје. Двадесетак година касније, Тесла
је посетио старог Крукса у Лондону, са којим је разговарао првен­
ствено о спиритуализму.
Јаков Пешл, пореклом из Тирола, међу својим студентима био
је познат и по томе што је исто одело носио две деценије. Сличну
славу стећи ће и његов вршњак са Универзитета Симон Шубиц. У
122
123

Маринчић, Никола Тесла, 36.
Mitteilungen des Naturwissenschaftlichen Vereins für Steiermark, 1882, XII.

50

периоду од 1865. до 1867. године, Пешл је био први декан Машин­
ске школе (Maschinenbauschule), затим декан општих разреда
(1870/1871), као и ректор 1871/1872. године. Биран је више пута за
декана Хемијско-техничког факултета (Fachschule für Chemische
Technologie, Kaiserlich-königliche Technische Hochschule in Graz) у
периоду од 1878. до 1888. године. Био је и на функцији царевог
саветника. У браку са супругом Магдаленом Немајер (Magdalenа
Nömayer, 1849) имао је два сина, Виктора (Viktor, 1884–1948), про­
фесора хемије и благознанства (немачки: Warenkunde), ректо­
ра Високе трговачке школе у Манхајму (Staatliche Handelsschule
Mannheim), и Теодора Михаела Фридриха Пешла (Theodor Mi­
chael Friedrich Pešl, 1882–1955), математичара и инжењера са
Универзитета у Кaрлсруeу (Universität Karlsruhe). Јаковљев унук,
Виктор Пешл (Viktor Pöschl, 1910–1997), био је класични филолог.124
Пешл је 28. фебруара 1870. године одржао предавање о „пе­
вајућем пламену” у Штајерском природњачком друштву. Ефекат
је под називом хемијска хармоника описао Брајан Хигинс (Bryan
Higgins, 1741–1818/1820), 1777. године, после студија у Лајдену код
наследника Питерa ван Мушенбрукa (Pieter van Musschenbroek,
1692–1761) и то непосредно пре посете Русији. Фарадеј је изучавао
слојевитост пламена ког је осветлио светлошћу Сунца и пројектовао
као сенку на бели папир. Он је 1818. године објавио први рад у физи­
ци „о певајућем пламену” различитих гасова у цеви и тако започео
бројна даља истраживања. Од 1845. године изучавао је „магнетне
особине гасова”, а његова открића допуниће пионир катодних цеви
Пликер. Дијамагнетизам пламена открио је професор физике Уни­
верзитета у Ђенови (Università di Genova) пијарист Михеле Алберто
Банкалари (Michele Alberto Bancalari, рођен 1805, Кјавари код Ђено­
ве). Своје откриће објаснио је у раду о универзалности магнетизма
и представио га пред групом физичара на 9. састанку италијанских
природњака 21. јула 1847. године. Три месеца касније, Банкала­
ријеве експерименте допунио је Франческо Зантедеши (Francesco
Zantedeschi, 1797–1873), професор физике и математике на Лицеју
Св. Катарине у Млецима и члан тамошњег Института. Дијамагнети­
зем пламена описао је по узору на Кеплерову теорију магнета-Сун­
ца које привлачи планете, али том идејом никако није могао убеди­
ти Погендорфа (Јohann Christian Poggendorff, 1796–1877), уредника
немачког превода свога рада. Такође, појам пламена заинтересо­
вао је и младог Карла Фердинанда Брауна (Karl Ferdinand Braun,
1850–1918). Он је у периоду од децембра 1877. до 1878. године ра­
дио на Универзитету у Марбургу (Universuität Marburg), где је успео
да прошири Хиторфова (Johann Wilhelm Hittorf) истраживања по­
124

Преузето 20. 1. 2013, http://www.deutsche-biographie.de/sfz96586.pdf.

51

Слика 12.
Професор Јаков
Пешл

Слика 13. Пешлов текст о „певајућем
пламену”, објављен 1870. године у Зборнику
Ш�ајерско� �риро�њачко� �руш�ва. У то
време, Пешл је био секретар друштва.125

већане преводљивости пламена, запаженог у једном смеру Гајсле­
рове цеви, из 1869. године.
Предавања Јакова Пешла из предмета техничке физике, одр­
жана током 1878/1879. школске године, записао је његов асистент
електроинжењер Јозеф Шашл (Josef Schaschl, умро 1908/1909).126
Шашл је био пореклом из славне фамилије пушкара у Боровљама
(Ferlach) код Целовца. Касније, он је објављивао научне радове
из електротехнике у месечнику Хидрографског завода у Пули.127
Писао је о танким слојевима метала накалемљеним помоћу гал­
ванског тока, као и о двоцилиндарској парној машини високог
притиска Џорџа Вестингхауса (George Westinghouse, 1846–1914).
Као поморски електроинжењер, он је свој изум наменио паро­
125 Jakob Pöschl, „Ueber ‘singende Flammen’”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark 7, 2 (1870): 91.
126 Franz Pichler, „On the University Studies of Nikola Tesla in Graz and
Prague” (Paper presented in Symposium History of Cybernetics, Information
Technology and Systems Research, Vienna, April 13–16, 2004).
127 Josef Schaschl, „Die Galvanostegie, mit besonderer Berücksichtigung der
fabriksmässigen Herstellung dicker Metallüberzüge auf Metallen mittelst der
galvanischen Stromes”, Elektro-technische Bibliothek, 30 (1886): 1–224; Josef
Schaschl, „Der Westinghouse-Motor”, Mittheilungen aus dem Gebiete des
Seewesens, Beilage 4-5, 21 (1893): 3.

52

бродима без употребе електромотора, па зато и није цитирао
достигнућа свог некадашњег студента. Није био члан Штајерског
природњачког друштва. После пензионисања 1889. године, радио
је као асистент на предмету електротехнике у Пули. Инжењер
другог разреда постао је 27. октобра 1890. године. Четири године
касније, тачније 1. новембра 1894. године, постаје инжењер првог
разреда,128 да би 1. новембра 1906. године био именован за вишег
инжењера.
Такође, професор Пешл је предавао о У�о�реби елек�рици�е�а и о У�о�реби �ермо�инамике, па му за предвиђену
У�о�ребу о��ике није остало довољно времена. Вероватно да
је истраживања у области светлости представио на својим преда­
вањима о Теорији осциловања, а њих Тесла није слушао на другој
години студија.
Табела 4.
Подручја употребе електрицитета, која је професор Пешл представио на
својим предавањима
Електрична телеграфија
Електрични сатови
Електромагнетне машине
Галванопластика
Израда проводника за громобране
Поступци електричног активирања подводних мина

Пешл је 25. јануара 1868. године пред Штајерским природњач­
ким друштвом одржао предавање о поморском каблу, поставље­
ном између обала Ирске и Њуфаундленда. Предавање је употпу­
нио интересантним експериментима како би појаснио пројекат
Њујорчанина Сајруса Филда (Cyrus West Field, 1819–1892), по коме
су Европа и Америка 1. септембра 1866. године повезане преко
океана каблом дужине преко 2.000 миља. Филдов пројекат реали­
зован је уз помоћ Вилијама Томсона, који је понудио решење са
нижим напонима.

Rang- und Einteilungsliste der k. u. k. Kriegsmarine (Wien: Staatsdruckerei,
1892), 37, 92; Rang- und Einteilungsliste der k. u. k. Kriegsmarine (Wien: Staats­
druckerei, 1908), 106.

128

53

Табела 5.
Подручја употребе термодинамике, која је професор Пешл представио
на својим предавањима.
Наука о горивима
Динамика гасова у цевима
Теорија тунела и димњака
Штедњаци и огњишта, производња гасова
Динамика топлоте, зрачење и трансмисија
Котлови и генератори паре
Инструменти за сушење и упаривање
Грејање и проветравање кућа

Пешл је крајем 1875. године или можда тек јануара/фебру­
ара 1877. године својим студентима приказао нови динамо на
једносмерну струју Зенобеа Грамеа (Zénobe Théophile Gramme,
1826–1901) и предузетника Хиполита Фонтејна (Hippolyte
Fontaine, 1833–1910), а који је по први пут састављен 1873. годи­
не. Те године, Едисонова (Thomas Alva Edison, 1847–1931) лабо­
раторија у Паризу послала је сличан уређај за осветљење Светске
изложбе у Бечу. Током предавања, професор је одлучно одба­
цио Теслине идеје о употреби Грамовог изума за наизменичну
струју.129 Он је 11. новембра 1875. године представио Грамову
машину пред члановима Штајерског природњачког друштва.
Грамов електромотор био је употребљен за осветљење Хајлма­
нове фабрике у граду Милхаузену, на тромеђи Француске, Не­
мачке и Швајцарске.130 Фабрику је основао Јохан Хајлман (Johan
Heilmann, 1771–1834), а наследио ју је његов старији син Џошуа
Хајлман (Josua Heilmann, 1796–1848). Поред тога, наследио је и
изум –машину за везење. Први већи профит овај изум донео је
тек Џошуином сину, фотографу Јохану Жаку Хајлману (Johann
Jacques, 1822–1859), а много више његовом унуку Жан-Жаку Хајл­
ману (Jean-Jacques, 1853, Милхаузен – 1922), француском про­
налазачу модерне електричне локомотиве и парноелектричног
аутомобила. Више је него сигурно да је Пешл имао одличне међу­
народне везе у време преласка са парних погонских машина на
Маринчић, Никола Тесла, 38; Цверава, Никола Тесла, 32; Daniel Mayer,
„Nikola Tesla in Prague in 1880 – some details from Tesla’s life, until now
unpublished”, u Tesla III Millennium. Fifth International Conference, ur. Petar
Miljanić (Beograd: Institut Nikola Tesla/VIZARTIS, 1996), VI, 67.
130 Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme‘s
System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark
(1875): 70.
129

54

електромоторе. Одмах је приступио израчунавању могућих уште­
да при употреби угља у парној машини, скупог третмана галван­
ских батерија с киселинама или стеаринских свећа. Заговарао је
производњу наизменичне струје помоћу четкица, чију је употребу
Тесла критиковао, и то због губитака уз појаву варница. Такође,
Пешл је предвидео дистрибуцију електрицитета преко телеграф­
ских каблова, која је убрзо изашла из употребе. Предвидео је
употребу хидроцентрала знајући за велике трошкове приликом
зидања затворница у Порт а Л’Англеу код Париза (Port-à-l’Anglais
de Paris), изграђених 1864. године и поправљених 1869. године.
Рад би се много јефтиније обавио електромотором који се напаја
преко електричних жица недалеко од Париза. Свакако, било му
је познато да је Аристид Бержес (Aristide Bergès, 1833–1904) 28.
септембра 1869. године изградио прву хидроцентралу за погон
фабрике папира у Лансеy, 15 km североисточно од Гренобла. Све
су то били темељи каснијег Теслиног успеха на Нијагари.
На предавањима о електромагнетним машинама професор
Пешл је приказивао Гајслерове и Круксове вакуумске цеви. После
пензионисања и престанка чланства у Штајерском природњач­
ком друштву, на његово место дошао је 1888. године дотадашњи
Теплеров и Болцманов асистент, Андреасов нећак Алберт фон
Етингсхаусен (Albert fon Etingshausen). Вероватно је Етингхаусен
био бољи кандидат од Клеменчича, али у то време Словенци су
тешко долазили до високих академских положаја у Грацу. Упоредо
с његовим именовањем, дошла су и нова времена, јер је он ускоро
преузео нови, модернији предмет – електротехнику. Карл Пихел­
мајер (Karl Pichelmayer, 1868–1914) је по завршетку инжењерских
студија постао Етингхаусенов асистент на овом предмету.131 Да ли
је својевремено то могла бити и Теслина судбина? Да ли је у то вре­
ме Европа била мање „гостољубива” од Америке за Теслине нове
и скупе пројекте. Етингхаусен је 1893. године, у својој приступној
ректорској беседи на Политехници у Грацу, с поносом подсетио
на Теслино некадашње школовање у овој институцији. Крајем на­
редне године, 11. новембра 1894, он ће на седници Штајерског
природњачког друштва приказати Теслине слике високонапонске
наизменичне струје, уз опште одобравање присутних чланова.132
Ова два догађаја јасно говоре о Теслиној слави на његовом нека­
дашњем месту студија у Грацу. Нажалост, слава и поштовање до­
шли су тек деценију и по после његових студија.
131 Цверава, Никола Тесла, 28; Dieter Flamm, ed., Hochgeehrter Herr Professor

Innig geliebter Loyis: Ludwig Boltzmann, Henriette von Aigentler, Briefwechsel
(Wien, Кöln, Weimar: Böhlay, 1995), 101, 290–291.
132 Ettingshausen, Die Principien,LI.

55

Слика 14. Пешл
пише о Грамовом
електромотору.
Грешком га
је прогласио
Французом.133

Пешл је научне радове најчешће објављивао у Зборнику
Ш�ајерско� �риро�њачко� �руш�ва. У исто време, професор Мо­
риц Але је своје радове публиковао у издањима Бечке академије
(Kaiserliche Akademie der Wissenschaften in Wien) и Прашког ма­
тематичког друштва. Студије је започео 1854. године у Бечу, а
докторирао на Универзитету у Килу 1860. године. Прва запослења
била су му у астрономским опсерваторијима: у Бечу, у периоду од
1856. до 1859. године, у Кракову, од 1859. до 1862. године и у Прагу
1862/1863. године. Управљање катедром математике на Политех­
ници у Грацу добио је 1867. године. За ректора ове високошкол­
ске институције изабран је 1875/1876. године. Затим је 1882. го­
дине постао професор математике на немачком Универзитету у
Прагу, да би 1896. године прешао на Политехнику у Бечу. Јохан Ро­
гнер завршио је бечку Политехнику 1845. године, где је почео да
ради као асистент за математику. Исти предмет предавао је и на
Вишој реалци у Грацу, да би 1851. године постао први доцент ма­
тематике на Политехници у Грацу. Петнаест година касније, добио
је руковођење Катедром за основе математике. Професор више
математике постао је 1874. године. Био је и директор испитне ко­
мисије за Реалке и трговачке школе у Грацу. Као члан Штајерског
природњачког друштва, критиковао је калкулатор који је 1869. го­
дине направио фабрикант Петр Хлубек (Petr Hlubek) из Вилингена,
у држави Баден.134 Вероватно је исти аутор 1875. године патенти­
рао и клипну пумпу у Бечу.135 Рогнер је објављивао научне радове
133 Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme’s
System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark
(1875): 68.
134 Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1882):
XII.
135 Flamm, Hocheehrter Herr Professor, 301; Johann Rogner, „Ueber Rechnen­
maschinen”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steier-

56

из математике, а славу је стекао
публиковањем Кеплерове био­
графије под насловом О живо�у
и ра�у Јохана Ке�лера. Одржао је
пригодан говор 15. октобра 1871.
године, на прослави тристоте го­
дишњице Кеплеровог рођења у
граду Mихлeк крај Граца (Ueber
Johann Kepler’s Leben und Wirken.
Festrede den 15. October 1871 bei der
Vorfeier des 300jährigen Geburtstages
Kepler’s zu Schloss Mühleck nächst
Graz gehalten). Јохан Кеплер је био
најславнији научник у Грацу, те је
могуће да је својим примером ути­
цао на Теслу.
Слика 15. Јозеф Бартл,
Професор Јозеф Бартл (Josef
професор
на Политехници
Bartl, 1850, Фризах, северно од Це­
у
Грацу
ловца – 1925, Грац) студирао је на
Политехници у Грацу у периоду од
1866. до 1870. године. Ту је почео да
ради као привремени предавач (адјункт) од 1875. године. Докто­
рирао је 1878. године, у време када је Тесла већ напустио студије
и отишао из Граца. У периоду од 1886. до 1890. године предавао
је на Политехници у Брну, да би се поново вратио у Грац и ту 1900.
године публиковао рад под насловом Рачуни о цен�рифу�алним
ре�ула�орима (Die Berechnung der Zentrifugal-Regulatoren).
Франц Штарк је студирао на Политехници у Прагу у периоду
од 1858. до 1862. године. Као конструктор машина радио је код
професора Леополда Шмита (Gustav Johann Leopold Schmidt,
1826–1883) у школској 1869/1870. години. Професор Шмит се у
својим радовима, заједно са Ернстом Махом, супротстављао
кинетичкој теорији. Био је професор на катедрама за механи­
ку, машине и архитектуру на Политехници у Грацу, у периоду од
1872. до 1886. године. Такође, био је декан Машинске школе од
1. октобра 1874. до 30. септембра 1876. године, а затим у пери­
оду од 1. октобра 1877. до 30. септембра 1878. године и ректор
Политехнике у Грацу. Док је обављао функцију ректора, морао је
донети одлуку о Теслином удаљавању са студија у Грацу. У Праг се
mark (1869): XLIII; preuzeto 3. 3. 2013,
http:// rechnerlexikon.de/fr/artikel/Patent:US30264; https:// www2.landesar­
chiv-bw.de/ofs21/olf/struktur.php?bestand=17506&sprungId=329261&letzte
sLimit=suchen .

57

вратио 1886. године. Због различитих административних обавеза,
Штарк је имао мало времена за припрему и објављивање научних
радова. Публиковао је своје предавање под називом Друш�вени
и јавни �оложај инжењерских о�ељења (Die sociale und staatliche
Stellung des Technikers Referat gehalten i der Wochenversammlung
des Polytechnischen Clubs i Graz am 10. Marz, 1877), одржано 10. мар­
та 1877. године, на недељном састан­
ку Политехничког клуба у Грацу.
Тесла је у Грацу током школске
1875/1876. године најпре живео у ви­
соком приземљу зграде (Attemsga­
sse, број 8). Становао је заједно са Ко­
стом Кулишићем, тадашњим студен­
том историје и географије. Много
година касније, Кулишић је радио и
као гимназијски професор у Сараје­
ву. Због лоше материјалне ситуације,
живео је на више локација у Грацу
(Hans-Sach Gasse, Jahngasse бр. 5;
Слика 16. Франц Штарк,
Heinrichstrasse бр. 11). Две зграде још
професор и ректор на
увек постоје, док су друге две поруше­
Политехници
не и на њиховим местима подигнути
у Грацу
су нови објекти.136

8. Тесла у Марибору
Тесла је морао да напусти Грац, јер је остао без сталних прихода.
Није имао довољно новца да настави студије, а с друге стране,
покушао је да се ослободи војне обавезе. Војна обавеза висила
му је о врату због стипендије Војне Крајине, која му је додељена
одлуком од 22. септембра 1876. године. На одлуку о додељивању
стипендије, знатан утицај имао је пуковник Дане Бранковић,
муж Теслине тетке. Тесла је живео у њиховом дому за време
школовања у Раковцу. Стипендија је износила 420 форинти
годишње и требало је да покрије три године студија. Исплаћивала
би се у две једнаке полугодишње рате, при крају сваког семестра,
након доношења потврде о положеним испитима. Свакако да је
будућа осмогодишња војна обавеза, по основу стипендирања,

Mркић, Никoлa Teслa, 32; Кулишић, Никола Тесла, 9; Коста Кулишић,
„Седамдесетпетогодишњица Николе Тесле – Буран студентски живот и
прва стварања”, Поли�ика, 19. 7. 1931, 10; Цверава, Никола Тесла, 34.

136

58

Слика 17. Југословенске и америчке
поштанске марке с Теслиним ликом

мучила Николу Теслу.137 Као рођени
Крајишник, одмах је био распоређен
у одговарајућу војну јединицу. Ме­
ђутим, у то време власти у Бечу
полако су расформиравале Војну
Крајину, јер им је постала сувишна
у новим политичким односима на
том простору. Да би се ослободио
војне обавезе, Тесла је два пута
безуспешно молио Матицу српску
у Новом Саду да му одобри стипендију. Први пут, као студент
прве године Хемијско-технолошког факултета, 14. октобра 1876.
године и други пут –новембра 1878. године.138 Штaрк, је као ректор
Политехнике у Грацу писмом од 12. марта 1878. године обавестио
Војне власти у Загребу да Никола Тесла није више студент ове
институције. Војне власти су затражиле од ректора да им достави
датум до када је била исплаћивана Теслина школарина. Одговор
је упућен 31. марта 1878. године. Да ли је Тесла стварно лежао
болестан у болници, као што је тврдио његов отац? Он је имао
стипендију до јануара 1878. године, што је ректор и потврдио
у писму упућеном 15. априла 1878. године. Није веровао да је
некадашњи студент Тесла могао бити у болници или било где у
Грацу. Војне власти су наредиле ректору да се прекине Теслино
школовање на Политехници у Грацу и да га о тој одлуци обавести.
Писмо је упућено ректору 4. маја 1878. године.139
Тесла је нестао из Граца у пролеће или најкасније у новембру
1878. године. Стипендија му је била укинута, јер није положио ни
један испит у школској 1877/1878. години. Такође, и отац је пре­
стао да му шаље финансијску потпору. Задужили су блиског рођа­
ка Ђуру Бањанина, студента права у Грацу, да пронађе Теслу. Прет­
поставља се да је у највећој тајности отишао на југ. Наставио је да

Маринчић, Никола Тесла, 40; Цверава, Никола Тесла, 29.
Цверава, Никола Тесла, 36–38.
139 Pichler, On the University Studies, 4.
137
138

59

живи у Марибору, у другом по величини штајерском граду.140 У то
доба, био је то град који се убрзано развијао и модернизовао.
Табела 6.
Угледни физичари и математичари који су предавали у мариборским
школама тога доба (слово ф означава физичаре,
а слово м математичаре).
Андреј Вречко
Јозеф Есл (Josef Essl,
рођ. 1830, Пeрнeк на
југу Чешке, умро 19. 4.
1874, Марибор)
Хајнрих Јетмар (Hein­
rich vitez Jettmar, 1849
Лавoв)
Франц Хорак (Franz
Horak)
Антон Франц
Рајбеншуе (Anton Franz
Reibenschuh)142
Јозеф Јонаш (Josef
Jonasch)

1871–1873

Гимназија ф

14. 11. 1856–1870 Гимназија
м, 20. 10. 1870–1874
директор Реалке

Реалка м141

1879–1883

Гимназија ф

–1882–

Гимназија ф

20. 10. 1870–1871–1878–

Реалка ф

20. 10. 1870–1879– дошао из
православне Велике реалке
у Чернивцима
Јозеф Навратил (Josef 1871– Гимназија м,
географија, природне науке;
Nawratil)143
1874. директор еалке
Рoбeрт Спиллeр (Robert –1877–
Spiller)
Гастон Брито (Gaston
11. 9. 1874–31. 5. 1900144
vitez pl. Britto)
Густав Кноблох (Gustav 11. 9. 1874–1907
Knobloch)

Реалка м,
геометријско
цртање
Реалка м
Реалка ф
Реалка м, ф
Реалка м,
описна
геометрија

Мркић, Никола Тесла, 34–35; Јовановић, Тесла, 51.
Ferdinand Auchmann, „Nachruf”, Marburger Zeitung, 13, 48 (22. 4. 1874): 1;
Anton Šantel, Zgodbe moje pokrajine (Ljubljana: Nova revija, 2006), 157, 159;
Andrej Vovko, „Gimnazijska leta dr. Pavla Turnerja”, Studia Historica Slovenica
1,1 (2001): 40.
142 Eduard Janshitz, ur., „Marburger- und Provinzial-Nachrichten: Ennennun­
gen”, Tagesbote für Untersteiermark Organ der liberalen Partei, 9, 159 (20. 10.
1870): страница 1, колона 3.
143 Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 22 (1871): 639.
144 Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 25 (1874): 587, 637; Janez
Evangelist Krejk, ur., „Novice”, Slovenec, 28, 124 (31. 5. 1900): 4.
140
141

60

Јозеф Франк (Josef
Frank)145

1878–1895

Лукa Лaвтaр

1875–1915

1880–1897
Јаков Хиршлер146
(Jakov Hirschler, рођ.
1852, Братислава)
Карл Залбрукер (Karl
1897–
Zahlbrucker, рођ. 1858,
Братислава, умро 1931,
Марибор)

Реалка ф,
равнатељ
и вођа
професорске
библиотеке
Учитељска
школа м
Гимназија ф, м

Гимназија ф, м

Школе у Марибору могле су бити привлачне за младог Теслу.
Андреј Вречко је после својих студентских мерења дифузије гасо­
ва у вакууму изучавао математику и Вегаову (Jurij Bartolomej Vega)
биографију. За помоћника је изабрао свог гимназијског ученика
Карла Хајдера (Karl Heider), који је касније постао славни зоолог.
Хајдер и његови школски другови су крајем новембра 1872. године
с великим одушевљењем израђивали галванске батерије.147 Мари­
борски професори објављивали су квалитетне радове из оптике,
електрике, механике, али и из других научних области. Јетмар је
писао о одбијању и преламању светлости, да би касније као про­
фесор у Бечу те радове објављивао у врхунским математичким
часописима. Шпилер је размишљао о галванском електриците­
ту и теорији хемије.148 Брито је писао о механици, док је Лавтар
објављивао радове из педагогије у Марибору. Хиршлер, пореклом
145 Bruno Hartman, „Knjižnica mariborske realke (realne Gimnazije) (1870–
1941)”, Časopis za zgodovino in narodopisje 56, 2 (1985): 144; Zeitschrift für
die österreichischen Gymnasien (Wien: C. Gerold), 21 (1870): 488; Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und Unterricht.
Jahrgang 1869 (Wien: Staatsdruckerei, 1869), 140, 154; Преузето 28. 2. 2013,
http://www.pgmb.si/historija-prve-gimnazije-maribor/.
146 Matija Prelog, ur., „Novice”, Slovenski gospodar, 7, 15 (17. 2. 1881), 20, 16
(27. 7. 1882); Etbin Bojc, „Šole in učiteljstvo na slovenskem Štajerskem pred
sto leti (prispevek za šolsko zgodovino ob 200-letnici terezijanskih šol)”, Časopis za zgodovino in narodopisje, 42, 7 (1971): 115–118.
147 Andreas Golob, „Mladostna leta v Mariboru. Dnevnik zoologa Karla Hei­
derja 1870–1873“, Zgodovina za vse, 19, 1-2 (2012): 96.
148 Heinrich Jettmar, „Bestimmung der Bildorte und Wellenform de an Ebenen
Fläschen reflectiren und gebrochenen Lichtstrahle, auf elementare Wege”, in
Programm Marburg Gymnasium (Maribior: Kaiserlich-Königliches Staats-Gym­
nasium, 1879), 3-26; Robert Spiller, „Ueber Beziehungen des Galvanismus zur
teoretischen Chemie”, Programm der Realschule zu Marburg (1877): 3–28.

61

Јеврејин, дошао је у Марибор крајем седамдесетих година 19.
века. Десетак година касније у Извеш�ајима ће објавити радове
са пописом експерименталних метода за изучавање особина и ве­
личине молекула заснованих на основама кинетичке теорије. Ње­
гова истраживања рађена су на много вишем нивоу и са јаснијом
визијом физике од Лавтаровог рада. Критиковао је и изречену Ро­
бидову подршку, у то време већ застарелој таласној теорији топло­
те. Хиршлера ће заменити Карл, старији брат Александра Цалбру­
кера (Alexander Zahlbrucker, 1860–1938), управника ботаничког
одељења Природњачког музеја у Бечу. У одлично опремљеној гим­
назијској лабораторији, приказивао је својим ученицима експери­
менте са Теслиним зрацима.149 У извођењу експеримената помагао
му је др Адолф Печовник (Adolf Pečovnik, рођен 1883, Св. Ленарт).
Печовник је докторски рад одбранио 23. новембра 1906. године и
тиме завршио своје студије математике, физике и филозофије на
Универзитету у Бечу.150 Касније је био инспектор за образовање у
тадашњој мариборској власти, а од другог полугодишта 1939/1940.
године и управник Гимназије Бежиград у Љубљани.
Антон Франц Рајбеншуе, минералог-хемичар, био је пре до­
ласка у Марибор асистент на Техничкој високој школи у Грацу.
Професор на Вишој реалци у Грацу постао је 1875. године, али је
истовремено и радио у хемијској лабораторији Ричарда Малyја.151
На место директора Велике реалке у Грацу постављен је 1896. го­
дине. Своја истраживања о пећини Пекел код Жалеца (Sachsenfeld)
објавио је 1868. године. Пећину Пекел упоређивао је са Постојн­
ском јамом.152 На предавању уз експерименте, одржаном пред
Штајерским природњачким друштвом 1878. године, разјаснио је
теорију ватре по идејама Eдвaрдa Фрaнклaндa (Edward Frankland,
1825–1899). Такође, описао је и Дејвијеву (Humphry Davy, 1778–
1829) сигурносну лампу, као и Кнапове експерименте (Friedrich
Ludwig Knapp, 1814–1904) са гасовима из 1870. годинe, допуњене
теоријом Карла Хојмана (Karl Heumann, 1850–1894).153
Марибор је био први град у овом делу Европе са електричном
јавном расветом. Прво осветљење градских улица реализовано је
Bojc, Šole in učiteljstvo, 145.
Vekoslav Spindler, ur., „Osebna vest”, Narodni list: glasilo Narodne stranke
za Štajersku, 1, 5, 23. 11. 1906.
151 Anton Franz Reibenschuh, „Über das Methylbiguanid und seine Verbin­
dungen”, Monatshefte für Chemie und verwandte Teile anderer Wissenschaften, 4, 1 (1883): 388.
152 Anton Franz Reibenschuh, „Die Grotte bei Sachsenfeld”, Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 5 (1868): 76.
153 Anton Franz Reibenschuh, „Ueber die Theorie der Flamme”, Mittheilungen
des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1878): XXVII, XXXVI.
149
150

62

априла 1883. године помоћу 36 сијали­
ца. Електрична струја добијала се из
парног млина Карла Шербаума (Karl
Scherbaum), изграђеног 1872. годи­
не. Шербаумово предузеће имало је
своје млинове у Марибору, Фраму и
у Бистрици. Пред крај 19. века, млин
у Бистрици имао је властиту електра­
ну са турбинама. Као први у Аустрији,
Шербаум је 1883. године мариборско
предузеће опремио са Вигхорстовим
(Wieghorst) пећима. Неколико дана
после Шербаума, и мајстор Јожеф
Мартини (Jožef Martini) користио је
електрично осветљење на својој из­
ложби у Ветрињској улици у Марибо­
ру. Такође, припремио је сличну елек­
тричну расвету и за изложбу трговца Слика 18. Прва страница
Јожефа Мартинца (Jožef Martinz) у
текста Пешловог
Господској улици у Марибору. Треба
предавања одржаног
истаћи и то да је Марибор 1847. годи­
9. фебруара. 1879.
не добио већу телеграфску постају године пред Штајерским
за државне и војне потребе. Јавна природњачким друштвом.
употреба телеграфа била је на рас­
полагању Мариборчанима од 1850.
године. Коришћењем постојећих телеграфских жица,154 10. де­
цембра 1877. године, покушано је успостављање телефонског са­
обраћаја између главних телеграфских постаја у Грацу, Целовцу и
Марибору155. Нажалост, покушај је био неуспешан. На предавањи­
ма код професора Пешла Тесла је могао да чује и да се упозна са
телефоном Александра Бела (Alexander Graham Bell, 1847–1922).
Предавање о телефонима тог доба, Пешл је одржао 9. фебруара
1879. године пред Штајерским природњачким друштвом. Најпре
је представио телефон Филипа Раjса (Philipp Reis, 1834–1874) из
Velimir Sokol, Stogodišnjica telefonije u Hrvatskoj (Zagreb: PTT Muzej,
1981), 174; „Vijesti”, Narodne novine, 20. 12. 1877, 291.
155 Andrej Studen, „Maribor na poti v moderno mesto”, u Mesto in gospodarstvo : mariborsko gospodarstvo v 20. Stoletju, ur. Željko Oset, Aleksandra
Berberih Slana i Žarko Lazarević (Ljubljana/Maribor: Inštitut za novejšo zgo­
dovino/Muzej narodne osvoboditve, 2010), 50”51; Franc Rozman, Socialistično delavsko gibanje na slovenskem Štajerskem (Maribor: Obzorja, 1979), 19;
Antoša Leskovec, „Gospodarstvo v Mariboru od srede 19. stoletja do prve
svetovne vojne”, u Od Maribora do Trsta: 1850–1914: zbornik referatov, ur.
Darko Friš i Franc Rozman (Maribor: Pedagoška fakulteta, 1998), 121.
154

63

1861. године. С обзиром на то да назив �елефон још увек није
био прихваћен у то време, предавач га је обележио наводницима.
Затим је описао индукцијски телефон Aлeксaндрa Бела и приказао
га публици, користећи се изванредним експериментима.
Предавање је завршио презентацијом разговора користећи два
пара телефона.156 Свакако да је неколико година раније сличне
експерименте приказивао и пред усхићеним студентима. Пре
признавања Беловог патента, Симон Шубиц је 1875. године
изражавао сумњу у будућност телефона.157
Од 1867. до 1870. године Шубиц је био редовни члан Штајерског
удружења за природне науке (Naturwissenschaftlicher Verein für
Steiermark), основаног 4. марта 1862. године у Грацу.158 Друштво
је напустио због штедње, али и због нескривене мржње колеге,
хемичара Леополда фон Пебала (Leopold von Pebal, 1826–1887).
Штајерско удружење је 1871. године имало 509 редовних и 20 до­
писних чланова. Међу дописним члановима били су, од 1870. го­
дине па до краја живота, Карл Дежман (Karel Dežman, 1821–1889)
и физичар Јохан Претнер (Johann Prettner, 1812–1875). Физичар
Претнер био је директор фабрике у Целовцу, али и истраживач
корушке метеорологије, о којој је писао и у часопису Друштва.159
Редован члан Друштва од 1872. године био је и Словенац Вин­
ко Борштнер (Vinko Borštner), професор физике у Целовцу, а кас­
није и у Љубљани. Такође, редовни чланови били су и Шубицеви
сарадници на Катедри за физику Универзитета у Грацу (Universität
Graz): Теплер од 1869. године, Болцман од 1871. године, с паузом у
периоду од 1874. до 1876. године, као и Алберт фон Етингсхаусен.
Етингхаусен је 1877. године постао члан управе. Теплер је био име­
нован за потпредседника Друштва 27. маја 1871. године, као и три
године касније, заједно са Пешлом. По одласку из Граца, постао је
почасни члан Друштва 1880. године. Исте године, за потпредсед­
ника постављен је Болцман. Пешл је најпре био секретар, да би
1875. године постао члан управе Друштва. Након пензионисања,
није продужио своје чланство.

Jakob Pöschl, „Ueber das ‚Telephon‘”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1878): 41.
157 Simon Šubic, „Telegrafija, zgodovina njena in današnji stan”, Letopis slovenske matice (1875): 36–37.
158 O хистoриjи друштвa писao je Фeрдинaнд Грaф у Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875): I-XV. O пoчeцимa друштвa
видети страну II; Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1870): LVIII.
159 Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1873):
1-15.
156

64

Рад Друштва финансирали су само редовни чланови и то
уплатом годишње чланарине у износу од две форинте. Науч­
на предавања и експерименти представљани су на састанцима
Друштва, која су се одржавала током целе школске године, с па­
узом у време летњег распуста. Издавали су годишње извештаје
(Mittheilungen der naturwissenschaftlichen Vereines), које су од 1874.
године објављивали с једногодишњим закашњењем. Извештаји су
садржали научне радове, апстракте научних предавања одржаних
на састанцима Друштва, списак чланова, као и списак часописа
који су стизали у размени са другим друштвима. Од 1871. године,
примали су и Ра� Ју�ославенске ака�емије знанос�и и умје�нос�и
из Загреба.
Већина научних радова, објављена у извештајима Штајерског природњачког друштва, припадала је области биологије. До
1875. године објављена су само два научна рада из физике. Били
су то радови двојице професора Универзитета у Грацу, Болцма­
на и астрофизичара Кaрлa Фрajсaха (Karl Friesach, 1821–1891).
Публиковани су и радови из астрономије (1), метеорологије (8)
и математике (9).160 На крају Извештаја били су презентовани
измерени метеоролошки подаци. Професор Пешл је заједно са
инжењером Мареком из Граца учествовао у метеоролошким ме­
рењима. Метеоролошке резултате добијене са 11 мерних стани­
ца систематизовали су и представили 1865. и 1867. године пред
Штајерским природњачким друштвом. Резултате својих мерења
слали су Јожеф Есл (Jožef Essl) из Марибора, од 1. јуна 1863. годи­
не, Рајтхамер (Anton Emil Reithammer) из Птуја и Иван Кастелић
(Ivan Kastelic) из Лисце (Leisberg) код Цеља. Костелић је уз помоћ
Конрада Паша (Konrad Pasch) достављао податке из Цеља, где су
мерења обављана барометром Еулогијуса Дирмхирна (Eulogius
Dirmhirn, 1823, Шердинг – 1887). У Лисци и Птују нису употребља­
вали барометар и психрометар. Некадашњи бенедиктинац Дир­
мхирн је студирао технику у Бечу, да би после Пролећа наро�а,
1848. године, радио за телеграфску службу у Цељу. Он је 1854. го­
дине полагао техничке испите који ће му омогућити да у периоду
од 1870. до 1884. године буде директор нове Грађанске школе у
Цељу.161
Палеонтолог Бунцел (Emanuel Bunzel, 1828, Праг–1895) завр­
шио је студије медицине 1881. године у Бечу. Заједно са Керном
(Wilhelm Kern) слао је од јула 1864. године временске податке из
Римских Топлица код Лашког. Бунцел је објавио књигу о гостима
Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875):
XV.
161 „Novice”, Deutsche Wacht, 12, 68 (25. 8. 1887): 4.
160

65

Слика 19. Насловна
страна Марековог
и Пешловог
научног рада из
1864. године

Слика 20. Прва
страница
Марековог и
Пешловог научног
рада за 1864.
годину, с пописом
сарадника из Доње
Штајерске

Слика 21.
Прва страница
Марековог и
Пешловог научног
рада за 1865.
годину с пописом
сарадника

Римских Топлица 1866. године. Славу је стекао објављивањем ре­
зултата истраживања дела лобање диносауруса нађеног у рудни­
ку угља код бечког Новог Места, 30. маја 1871. године.
Поред података о временским приликама достављаних Цен­
тралном уреду у Бечу, Кастелић, Есл и Рајтхамер су резултате ме­
рења објављивали и самостално у Извештајима друштва 27. де­
цембра 1862, 25. јула 1863 и 27. фебруара 1864. године.162 Рајтха­
мер је 10. децембра 1865. године представио рад о озону. Непу­
них годину дана касније, тачније 6. септембра 1866. године, опи­
сао је вечерњу лоптасту муњу која се појавила код миноритског
самостана у Птују.163 Своје записе из 1865. године допунили су
резултатима које је измерио Јожеф Ратбергер (Jožef Rathberger)
из Лашког, систематизованим упоређењем временских прилика
Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1863):
5-6, 43; (1864): 27, 41, 174; (1868): 13, 16.
163 Anton Emil Reithammer, „Ueber den Ozongehalt der atmosphaerischen
Luft”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark
(1867): 76–80.
162

66

у периоду од 1863. до 1865. године, као и описима земљотреса
и невремена који су 12. јула 1865. године погодили Словенску
Бистрицу.164
Табела 7.
Наслови значајних предавања и научних радова професора са
Политехнике и са Катедре за физику Универзитета у Грацу, која су
објављена комплетна или као апстракти у Извештајима Штајерског
природњачког друштва. Међу побројаним професорима, једино Мах
није био члан истог друштва.
Писац
Мах

Мах
Шварц
Теплер

Теплер
Етингсхаусен

Датум и страна
Тема
Предавање
објаве у
или
Извештајима
Расправа
28.10.1865.
Платеаујеве фигуре
П
1867: XXXII–XXXIV тешко топљивих
течности, деловање
молекулских сила
23. 2. 1867. 1868:
Хелмхолцов
П
XXXI
вибрацијски микроскоп
23. 2. 1867. 1868:
Џонсон-Матyјева
П
XXXI
топионица платине у
Лондону
29. 1. 1870.
Индуцирани
П
електрицитет и
Сименсов динамо из
1870. године
1872: 64–116
Физикално тумачење
Р
развоја у бесконачне
серије
1873.
Фосфоресценција и
П
флуоресценција

Теплер

1873.

Северна зора

П

Болцман

1873: 25–36

О Мексвеловој теорији
електрицитета

Р

Теплер

10.4.1875: XLIX–LI

Капиларност

П

Етингсхаусен

1877/1878: 46–51

Р

Етингсхаусен

12. 5. 1877/1878:
46–51

Магнетне појаве у
Грацу 1877. године
Електродинамичкаелектромагнетна
ротација, Пажов мотор

164

Marek i Pöschl, Jahres-Uebersicht, 124, 149–150.

67

П

Болцман

17. 11. /1878: LI–LII

Болцман

28. 12. 1878: XVII,
LXIX–LXX

Етингсхаусен

1878.

Садашње стање
механичке теорије
топлоте, експерименти
Стефана и Лошмита
Физикална теорија
висине тона и боје
звука с употребом
Фуријерове анализе

П

Електрична индукција

Р

П

Након студирања у Прагу, Тесла се преселио у Будимпешту,
где је почео да ради за локалну телефонску компанију. Можда
је током свог боравка у Марибору 1878/1879. године радио на
увођењу телефона, јер се телефонија интензивно развијала у
словеначким крајевима у то доба. Резултат развоја било је оства­
рење најдуже европске телефонске линије Беч –Грац –Марибор
–Цеље –Љубљана –Трст, 1892. године. Телефонска линија била је
постављена уз трасу јужне железничке пруге и пуштена је у рад 1.
октобра 1892. године. Нажалост, веза је била директна. Градови
кроз које је пролазила телефонска линија нису били прикључени
на њу. Између Граца и Трста ни један град није добио прикљу­
чење. И поред тога, била је понос аустријске државе, јер је том
дужином од 505 километара представљала најдужу телефонску
везу у Европи.165
Љубљански електромеханичар Јосип Геба (Josip Geba) иско­
ристио је Сименсов (Ernst Werner von Siemens) систем са трубом
и 14. јануара 1882. године телефонски повезао ватрогасну стани­
цу на љубљанском замку са канцеларијом ватрогасног друштва.
Веза је успостављена у циљу бржег обавештавања у случају по­
жара.166 Геба је 1877. године отворио своју радњу за поправку
сатова.167
Тесла је у зиму 1878/1879. године наводно радио у техничком
бироу код индустријског инжењера Друшка (Drushko). Зарађивао
је месечну плату од 60 форинти, али је добијао и додатке за квали­
тетан рад. Можда је у Марибору био најпре машински инжењер,
Žarko Lazarević, „Začetki uvajanja telefonije v Ljubljani”, Kronika, 35, 1-2
(1987): 97–100; Sokol, Stogodišnjica, 75, 81, 114.
166 Lazarević, Začetki, 97; „Novice”, Slovenski Narod, 20. 1. 1882, 16; „Novice”,
Slovenski narod, 1. 10. 1881, 14, 223; „Novice”, Laibacher Zeitung , 22. 9. 1881,
2 i 16. 3. 1882, 3; „Novice”, Laibacher Wochenblatt , 28. 2. 1882, 2; Primož
Kuret, Mahler in Laibach, Ljubljana 1881–1882 (Beč: Böhlau, 2001), 21.
167 Zgodovinski Arhiv Ljubljana (ZAL), Slobodni zanati, Cod. XX-, Nr. 45; Laibacher Zeitung, 154, 1883., 1344; Vera Bučić, „Ljubljanski urarji v 19. in začetku
20. stoletja”, Kronika 38, 3 (Ljubljana, 1990): 116–127.
165

68

да би тек касније постао електроинжењер преко океана? Вероват­
но се млади Тесла у свом мариборском раздобљу живота прихва­
тао хазардних игара и вина, али о томе касније није радо говорио.
Ко је могао бити мариборски мајстор Друшко, о коме је Тесла
похвално причао свом пријатељу Кости Кулишићу? Можда је чак и
измислио мајстор Друшка, знајући да ће Коста о свему брзо оба­
вестити његове родитеље. Мајстор Друшко би могао бити неко ко
се презивао Дружкович или Друскович (Druskowitsch), јер су сва
три облика ових презимена и данас присутна у Словенији, иако у
не тако великом броју. Чињеница је да Тесла током школовања
у Раковцу није волео цртање, али је у Марибору наводно радио
баш као технички цртач у предузећу за израду алата и у ливници
мајстора Друшка.168
Антон Друскович (Anton Druskowitsch) није био занатлија и
становао је на адреси Ливада бр. 11, на левој обали Драве, изван
тадашњег центра Марибора. Обућар Јозеф Дружкович (Josef
Družkovič) становао је на адреси Корушки друм бр. 12, на левој
обали Драве, у тадашњем Трећем мариборском кварту. Он би
могао бити веродостојнији кандидат за Теслиног газду, јер се ње­
гово име налазило на списку занатлија 17. јула 1879. и 1884. годи­
не.169 Четрдесет година пре Теслиног доласка у Марибор, кућа на
адреси Корушки друм бр. 12 припадала је сликару Винћенцу Лу­
бицу (Vincenzо Lubiz). Неколицина обућара радила је у његовом
комшилуку на адреси Корушки друм бр. 7, где се налазила кућа
у власништву постолара Лубица, његовог рођака. У истој улици,
али у броју 1, налазила се лепа нова кућа у власништву обућара
Клеменчића (Klementschitsch). Мало даље, живели су угледни
мариборски грађани: окружни хирург Јозеф Фердерек (Josef
Förderek), власник куће на адреси Корушки друм бр. 25 и произ­
вођач ликера Јаков Фелбер (Jakov Felber), власник елегантне куће
са прочељем од осам прозора, која се простирала на два улична
броја –35 и 36. Кућа у улици Корушки друм бр. 12 била је од 1892.
године градски Ватрогасни дом. Од доба Пуфовог (Rudolf Gustav
Puff) писања о мариборским улицама до каснијег Цурковог (Jože
Curk) писања на исту тему, кућни бројеви су се донекле изменили.
Тако је кућа млинара Сенековича (Senekowitsch) или његове
удовице Јожефе (Jožefа) у улици Корушки друм носила бр. 20 у
Mркић, Никoлa Teслa, 35–36 (наводи Теслин рад у ала�ничарској и
ливничкој ра�ионици у Марибору), 38; Кулишић, Никoлa Teслa, 14.
169 Josefine Jurik, Jurik‘s Adress-buch der Stadt Marburg: mit einem ausführlichen Wohnungs-Anzeiger, Schematismus der Behörden, des Handels-, Fabriksund Gewerbewesens und geschichtlichen, topografischen und statistischen Daten (Maribor: Jurik&Leon, 1884), 55.
168

69

Слика 22. Документи о Теслином изгнанству из Марибора,
уписани под бројевима 2160 и 2675

Слика 23. Документ о Теслином прогону из Марибора,
уписан под бројем 2675

70

Слика 24. Документ о Теслином прогону из Марибора, заведен
у Регистру казни под бројем 2160. Име Николе Тесле налази
се после имена Антона Клауса. Удовица Александра Таубе
(Aleksandra Taube, 1870, Тбилиси), кћи Александра и Марије,
могућа је рођака Олдриха Таубеа (Oldrich Taube), службеника
мариборског уреда, који је потписао документ за Теслину
депортацију. Александра Таубе, која је живела у Татенбаховој
улици број 16 у Марибору, преселила се у Суботицу у периоду од
30. марта до 15. јула 1929. године.170

Слика 25. Насловна страница
Пословног протокола
мариборске градске власти

Слика 26 . Пословање постоларског мајстора Јозефа
Друшковича уписано под бројем 6504 у Регистру
занатлија града Марибора

170Једино

Владимир Пиштало говори о Таубеy (Tesla, Portret među
maskama, 77; Пиштало, приватна порукa 25. 3. 2013).

71

Слика 27. Пословање градског постолара Јозефа Друшковича
у улици Лајтнерхофгасе (Leitnerhofgasse) број 234, формално
уписана под бројем 1125 тек 17. 7. 1879. године, с бројем 6504,
у регистру занатлија града Марибора, дакле неколико месеци
после Теслиног прогона

Слика 28. Пословање Јозефа Друшковича према фотографији
из Зана�лијско� ре�ис�ра, број 6504. Поседовао је радњу
регистровану у садашњој Војашнишкој улици број 16-16а, уз
Жички прелаз, која није далеко испод Корушког друма број 12,
где је држао локал. Друшкович је био власник куће, која се сада
налази на Титовој цести број 35 (пре тога, био је власник куће на
Тржашкој цести број 65) на десној обали Драве и у којој је данас
смештен Аутосервис Кавчич.

Пуфово време, а касније је добила број 13. У модерно доба та је
кућа добила адресу Војашнишки трг бр. 7.171 Јозеф Дружкович
наводи се као власник куће на адреси Тржашка цеста бр. 65, у
време кад је ватрогасна станица већ радила у улици Корушки друм.
У то време, Тесла је имао и друге могућности да нађе запо­
слење у Марибору, јер се индустрија у Доњој Штајерској нагло
развијала. Мариборска плинара је основана 1869. године, што је
Rudolf Gustav Puff and Jože Curk, Maribor: njegova okolica, prebivalci in
zgodovina (Maribor: Obzorja, 1999), 83–84, 355, 356.

171

72

омогућило да се већ следеће године уведе и модерно гасно ос­
ветљење града. Кагерова (Kager) металска радња и ливница осно­
ване су 1737. године, а модернизоване су век касније. Увођењем
моторног погона 1889. године, она прераста у модерно предузеће
након укидања еснафа 1859. године.172 Као најстарије предузеће у
Марибору, Кагер ће касније постати и један од оснивача марибор­
ске ливнице. Денцлова (Denzlova) звонара, основана 1868. године,
чини темељ индустријске традиције у овом граду,173 уз Херичково
(Heričko) грнчарство које је прво употребљавало плинске моторе.
Почетком 20. века, мотори који су били на гасни погон Ота (Otto)
или Леноира (Lenoir) замењени су бензинским моторима, јер су се
показали као нерентабилни и скупи. Бензински мотори набављени
су за Синковичеву (Sinkovič) фабрику, у којој су пре почетка Пр­
вог светског рата почели израђивати и електромоторе. Употреба
електричне енергије била је све популарнија последњих година
19. века, у време када се мариборска Фрохмова (Frohmov) ко­
вачка радња развијала у индустријску ливницу. Због развијености
железничког транспорта индустријалци и занатлије често се нису
ослањали само на једну врсту производње. Оснивали су допунска
предузећа, у којима су реализовали и друге различите производе.
Фрохм је уз ливницу водио и фабрику уља, дестилерију, произво­
дио сирће и ракију и држао трговину вином. Пенгоова (Pengo) фа­
брика звона наследила је Денцлову и касније Бехлову (Bühlovu)
звонару и ливницу. Такође, од 1902. године уз Мељску улицу, бли­
зу пристаништа, радиле су фабрика алата и ливница гвожђа на ма­
шински погон, власника Антона Бендла (Anton Bendl) из Граца. У
периоду од 1908. до 1910. године, купио их је Јежек (Ježek) из Мо­
равске, као једно од малобројних јаких словеначких предузећа у
Марибору. Можда би Бенделова компанија могла бити место где
је Тесла радио у то доба? Њене карактеристике одговарају позна­
тим описима за области научниковог рада у Марибору.174 Хемичар
Свати (Swaty) основао је 1894. године мариборску фабрику брусе­
ва,175 а значајно је поменути и предузеће Ковина у Тезну.
Пухов (Janez Puch, 1862–1914) шурак Фрaнц Нeгeр (Franc
Neger, 1859–1944), из Бисовшега код Ивника, основао је 1889.
године фабрику бицикала и шиваћих машина у Марибору. Пух и
Podgoršek, Zgodovina uprave, 366; Franjo Baš, Mariborske slike (Maribor:
Ljudska tiskarna, 1934), 34.
173 „Fabrika zvona i livnica g. Janeza Dencelna i sinova u Mariboru”, Slovenski
gospodar, 13, 44, 30. 10. 1879, 2; „Novice”, Slovenski gospodar, 25. 12. 1879, 2.
174 Mркић, Никoлa Teслa, 35–36.
175 Antoša Leskovec, „Razvoj gospodarstva v Mariboru: 1752–1941”, u Maribor skozi stoletja, Razprave I, ur. Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec
(Maribor: Obzorja, 1991), 345, 347; Baš, Mariborske slike, 33.
172

73

поред тога што је браварски занат завршио у Ротману (1874–21.
фебруара 1877), близу домаћих села Јуршинци и Облачек, па и у
Радгони (1877/1878), основао је своју фабрику бицикала у Грацу
1889. године.176
Током боравка у Марибору, Тесла је могао становати у кућама
изграђеним за службенике нових радионица јужне жељезничар­
ске колоније код железничке станице, у предграђу Студенци на
десној обали Драве. Највеће мариборско предузеће у то доба биле
су радионице Јужне железнице, смештене у градском предграђу.
Од свог оснивања, 1863. године, предузеће је запошљавало више
од хиљаду радника. Међутим, међу њиховим запосленим радни­
цима није било ни Тесле ни Друшковича.177 Брзи развој радничког
насеља омогућавао је да се Тесла карта, игра шах или билијар за
новац. Насеље је временом постало и центар модерног раднич­
ког отпора. Под вођством Франца Вистхалера (Franz Wiesthaler,
1825–1890) мариборски радници основали су септембра 1868. го­
дине сопствено образовно друштво. Вистхалер је следеће године
постао и уредник Мариборских новина (Marburg Zeitung). Уредник
је био и у периоду од 1882. до 1887. године.178
Може се претпоставити да је Тесла могао радити и у неком од
малих предузећа, као што су била Дезлова звонара или Кагеро­
ва ливница. Такође, могао се запослити и у радионицама Јужне
железнице у градском предграђу, крај којих се налазила његова
омиљена гостионица.179 За становање железничких радника из­
грађено је 1863. и 1868. године 40 нових објеката са 724 стана. То
је био највећи урбани комплекс саграђен у Марибору и околини,
на десној обали Драве. Комплекс је имао вртић, школу, дућан и
два купалишта.180 У то време, постојала је и велика фабрика стак­
ла. У граду на Драви 1884. године живело је 13 инжењера.181

Kristina Šamperl Purg, „Oris nacionalne podobe tehniške inteligence v av­
stroogrski monarhiji ob prelomu stoletja na primeru Janeza Puha”, u Melikov
zbornik , ur. Vincenc Rajšp (Ljubljana: ZRC SAZU, 2001), 656–658.
177 Rozman, Socialistično delavsko gibanje, 20, 27; PAM/0973, Matične knjige
radnika 1860–1990.
178 Rozman, Socialistično delavsko gibanje, 29, 84–85.
179 У задње три деценије постојања Аустроугарске монархије, мариборски
Магистрат је састављао пописе мануфактура на свом подручју (Leskovec,
Razvoj gospodarstva, 332).
180 Sonja Ifko, „Zgrade radionica Südbahn željeznica u Mariboru i njihov utje­
caj na urbanistički razvoj grada”, u 5th Pro Torpedo Annual Conference 25 to
26 May in Rijeka, Croatia. Collection of Summaries, ur. Miljenko Smokvina (Rije­
ka: Pro Torpedo, 2012), 66–67.
181 Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 40; Jurik, Jurik's Adress-buch der Stadt Marburg, 85.
176

74

Тесла је из Марибора прогнан као бескућник, јер је вероватно
непријављен становао у предграђу, у неком од радничких домова.
Ако је означен као бескућник, онда није могао имати ни стално
запослење. Могуће је да се издржавао играњем карата или би­
лијара, све док га неко од поражених супарника није пријавио вла­
стима, или је то директно учинио његов отац. У град, а поготово у
његова предграђа, пристизали су бројни квалификовани радници
са севера што је искусном играчу ајнца била одлична прилика за
остварење профита.
Није сасвим јасно зашто је Тесла изабрао Марибор после не­
станка из Граца. Можда ни тада није променио своју касније слав­
ну навику перфектног облачења. Наиме, његов кројач у Грацу био
је Јожеф Мурко (Jožef Murko) који је био мариборског порекла и
1879. године становао у улици Bergergase бр. 18 у Грацу. Теслу је
упознао преко једног другог студента, каснијег војног попа. Он је
уз високе зеленашке камате позајмљивао новац бројним студен­
тима у Грацу. Тако је и Теслу, који је и сам био његов клијент, до­
вео до банкрота. Пет година касније, Јаков, Мурков син, живео је
у улици Majfredigase у Грацу.182
Могуће да је Тесла становао и у мариборском предграђу у бли­
зини железничке станице (на адреси Tegetofstrasse). До 1866. го­
дине, то је била друга улица (Grazergasse). У периоду између два
светска рата, добила је назив Александрова улица,183 а после 1945.
године – Партизанска улица. Током боравка у Марибору, Тесла је
слободно време проводио играјући карте у кафани Весели кме�.
То може бити иста она кафана коју у својим сећањима наводи Ко­
ста Кулишић, научников колега са студија у Грацу. Он је назива „Те­
гетоф”, по имену улице у којој се налазила. Улица је добила име по
познатом адмиралу рођеном у Марибору. У њој се јануара 1879.
године случајно сусрео с Теслом, док је ишао на железничку ста­
ницу. Кулишић је дошао у Марибор да би конкурисао за радно ме­
сто професора географије и италијанског језика у Нижој приватној
трговачкој школи. Директор школе, Петар Реш (Petar Resch, умро
после 1909), дао је оглас за потребним професорима у часопису
Tagespost. У то време, у учионицама мариборских средњих школа
још увек се радило под светлошћу плинских лампи.184 Касније, Реш
је 1903. године постао директор Јавне трговачке школе у Болца­
Pištalo, Tesla, portret među maskama, 173; Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 37.
Leskovec, Razvoj gospodarstva, 365.
184 Franz Wiesthaler, „Marburger Berichte. Sitzung des Gemeinderathes vom
2. Nov.”, Marburger Zeitung, 133, 15, 8. 11. 1876, 2, колона 3; Peter Resch,
Das Moderne Kriegsrecht Der Civilisierten Staatenwelt (Grac/Leipzig: U. Moser,
2012), 23.
182
183

75

ну. Такође, био је признат као писац књига о правним наукама, а
радио је и у лиги против двобоја.185 Иако се нису договорили, Реш
је Кулишићу платио путне трошкове и испратио га на железнич­
ку станицу следећег јутра. Пошто су имали слободног времена,
свратили су у кафану Весели сељак, или, како су је тада сви зва­
ли, „Влаховић”. Кафана се налазила на углу улица Партизанске и
Млинске (каснији називи), а преко пута друге кафане –Ја�ран, где
се касније сместило предузеће Јекло�ехна. Кафана Весели сељак
срушена је 1985. године због изградње нове аутобуске станице.186
Била је смештена у малој згради на углу Мељске и Партизанске
улице. Непосредно уз њу налазила се Влаховићева кућа, у којој су
биле смештене трговинска радња и апотека. Мало даље, у истој
Мељској улици налазила се још једна кафана, која се звала Прлек.
Почетком марта 1879. године, после дугог тражења, Теслин
отац Милутин дошао је у Марибор како би наговорио сина да се
врати кући и да настави студије у Прагу. Син није прихватио очев
захтев, иако га је Милутин посетио на радном месту и лично се
уверио о синовљевом стеченом угледу.187 Неко је, можда и сам
Милутин, након заједничког сусрета, пријавио Теслу градским вла­
стима. У то време градоначелник Марибора био је Матеј Рајзер
(Matej Reiser, 1830, Вајлербас у Бадну – 1895) либерални нотар и
нећак некадашњег градоначелника Отмара Рајзера (Otmar Reiser).
Матеј Рајзер био је члан Штајерског природњачког друштва, у пе­
риоду од 1870. до 1882. године.188 Заменик градоначелника био
је адвокат Фердинанд Духач (Ferdinand Duchach, умро 1887), који
ће га касније наследити на том положају. Фердинанда Духача на
месту градоначелника наследио је инжењер Александер Неги
(Aleksander Nagy). Општинске рачуне прегледао је окружни гувер­
нер Јулијус Зедер (Julius Seeder).
Од 1850. године, мариборска градска управа (Магистрат) има­
ла је дужности политичког округа. Градска управа је 1869. године
бројала укупно 29 службеника, заједно са шефом уреда, вођом
страже и 11 полицајаца, од којих је један био и надзорник затвора.
Већ 1875. године, градски уред сачињавали су градоначелник, ње­
гов заменик, четворица градских саветника изабраних из редова
185 Прeузeтo 20. 2. 2012, http://forum.ahnenforschung.net/archive/index.php
/t-19011.html.
186 Mркић, Никoлa Teслa, 35–36, 38; Кулишић, Никoлa Teслa, 14; Маринчић,
Никoлa Teслa, 40; Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 40.
187 Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 41.
188 Podgoršek, Zgodovina uprave, 366–367; Antoša Leskovec, „Zgodovina
uprave v Mariboru 1752–1941”, u Maribor skozi stoletja, Razprave I, ur. Jože
Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec (Maribor: Obzorja, 1991), 271.

76

општинских одборника, вођа уреда, 18 службеника и њихових по­
моћника, литограф, слуга и његов помоћник. Двадесет пет година
касније, почетком 20. века, Марибор је имао укупно 55 полицаја­
ца.189 По добијању полицијског извештаја, 8. марта 1879. године,
градски службеник потписује наредбу да се Тесла депортује из
Марибора. Заједно са Теслом притворске дане провео је и Aнтoн
Клaус (Anton Klaus), рођен јужно од Љубљане или у Шкофја Локи.
Интересантно је да у то доба у Љубљани није било никога ко се
презивао Клаус. Нешто касније, налазимо бројне раднике са пре­
зименима Клавсе (Klavse) и Клаус, рођене у близини Беле Церкев,
Рибнице, Великих Лашча или Турјака, са изузетком архитекте Кар­
ла Клауса (Karl Klaus), рођеног 27. јануара 1889. године у Бечу.190
Оба младића приведена су због сличних прекршаја, да би затим
појединачно били депортовани у Госпић и Љубљану. Одлуку о
њиховом депортовању донела је Управа, уз учешће мариборског
уреда основаног три године раније.191 Због управо примљених но­
вих дужности, мариборски Магистрат био је веома строг у доно­
шењу одлука. Тесла је стражарно спроведен до Госпића. Управа у
Госпићу известила је мариборске колеге да је Тесла доведен 17.
марта 1879. године. Допис је заведен под бројем 7019. Комплетна
процедура депортовања завршена је 24. марта 1879. године.
У депортационом документу број 2160, није била уписана ма­
риборска адреса на којој је непријављено боравио будући славни
изумитељ. Нажалост, данас се у Покрајинском архиву града Ма­
рибора чувају само изводи докумената под бројевима 2660, са
ознаком „p”, 2675 са ознаком „H” и 7019, који се односе на Теслу,
и документ број 2659 који се тиче Антона Клауса. Оригинална до­
кумента нису сачувана. Штајерски покрајински архив у Грацу не
поседује полицијска документа о депортацијама из Марибора из
Bruno Hartman, „Slavjanofil Ivan Sergejevič Aksakov v Mariboru leta
1860”, Časopis za zgodovino in narodopisje 54-19, 1-2 (1983): 128; Antoša Le­
skovec, „Upravni in gospodarski razvoj Maribora v 19. stoletju”, Kronika 31,
2-3 (1983): 169, 175; Leskovec, Zgodovina uprave v Mariboru, 259, 267; Po­
krajinski Arhiv Maribor, SI_PAM/0005, Градске књиге рачуна књиге, 1869. и
1900. године.
190 Историјски Архив Љубљане (Zgodovinski Arhiv Ljubljana, SI LJU 500),
Отаџбинско одељење микрофилмови (mikrofilmovi), 403 и 567.
191 Покрајински Архив Марибор, Записник о депортацији Тесле (Pokrajinski
Arhiv Maribor: Tesla Nicolaus / preseljenje // 2160, 2675// (Pod deportacijskim
dokumentom je opis radova na cesti Tagetthofstrasse) // 2160 / p / 8/3 /
Povodom Nikolausa Tesle zbog rada deportiranog / je prisilno u Gospić
transportiran gde su posao preuzeli žandari ureda Gospić // (sledeći dopis
broj 2161) // 2575 / H/ 24. III // Gospić Pomoćni sudski ured) / 17. 4. / broj 7019
// Prisilno vraćanje pod brojem 2160 za Nikolu Teslu // (sledeći dopis broj 1331:
24. 3. 1879 i 21. 3. 1879)); Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 41.
189

77

тог доба. Било како било, Теслин отац Милутин се разболео исте
зиме, после напорног пута у Марибор. Напрасно је умро месец
дана након Теслиног протеривања – 30. априла 1879. године. Пре­
ма сведочењу Моја Медића (1855, Личко Добросело – 1939, Зе­
мун), који је био Теслин друг из разреда награђен на матури и који
је држао посмртно слово на протиној сахрани, Никола није био уз
оца кад је умирао, јер није могао да стигне на време. Није познато
где се тада налазио.192

9. Никола Тесла у Прагу
Након понижавајуће депортације из Марибора, Тесла је неко
време помагао на предавањима на Нижој реалци у Госпићу, коју
је завршио девет година раније. У Нижој реалци на место суплента
за природне науке и физику на немачком или српско-хрватском
језику постављен је Мојо Медић, Теслин школски друг. После
завршених студија природе и хемије на Високој техничкој школи у
Бечу, именован је одлуком комисије у Грацу за суплента у школској
1878/1879. години . У јесен 1879. године одлази из Госпића,те 1921.
године бива постављен за директора Реалке у Руми.193 Занимљиво
је истаћи да су се Мојо Медић и Никола Тесла срели у Београду,
2. јуна 1892. године, приликом научникове краткотрајне посете
престоници Краљевине Србије.
С обзиром на то да није завршио студије, Тесла није ни могао
бити званично запослен. Он је преузео предавања из веронауке
после изненадне смрти свога оца, априла 1879. године. Кад је на­
ставио да студира на Политехници у Прагу у летњем семестру, ја­
нуара 1880. године, вероватно је испунио обећање или бар жељу
свога оца.194 Да ли је док је радио у Марибору уштедео новац за
Mркић, Никoлa Teслa, 36–37, 39; Покрајински Архив Марибор (Pokra­
jinski Arhiv Maribor, PAM/0005 A.138 Občine, Mestna občina Maribor Gesc­
haefts Protokoll 1879 broj 2160 dana 8. 3. 1879 i broj 2675 dana 24. 3. 1879);
Joвaнoвић, Teслa, 51–52; Pištalo, Tesla, portret među maskama, 77; Pištalo,
Tesla, portret med maskami, 83; Andrej Detela, „Nikola Tesla: globina ni do­
volj, potrebna je jasnina”, u Nikola Tesla. Moji izumi, ur. Rok Zavrtanik (Ljubl­
jana: Sanje, 2013), 130.
193 Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und
Unterricht. Jahrgang 1880, (Wien: Staatsdruckerei, 1880), 336;Преузето 26.
2. 2013, http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280070-Ni­
kola-nece-mantiju; http://gimnazija-gospic.skole.hr/upload/gimnazija-gospic/
newsattach/32/Skolski_plan_-_2011_12.pdf str. 2; http://www.novosti.rs/do­
datni_sadrzaj/clanci.119.html:280072-Tumac-i-cuvar-vere .
194 Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 43–45.
192

78

наставак школовања? Може се претпоставити да је нешто пара до­
био од мајке, али и да су га Дане Бранковић и два ујака значајније
финансијски помогли. Одређени новац зарадио је и од предавања
у Госпићу, а много више одличним играњем билијара у Прагу,
чиме ће се касније похвалити у интервјуима забележеним у аме­
ричкој штампи.
Табела 8.
Словенци повезани с члановима Штајерског природњачког
друштва
Име и презиме
Кaрл Дeжмaн
(Karl Dežman)
Иван Претнар
(Ivan Prettnar)
Јожеф Д. Банкалари
(Jožef D. Bancalari)
Јожеф Бирнбахер
(Jožef Birnbacher)
Винко Бoрштнeр
Емануел Бунцел (Emanuel
Bunzеl)
Фридрих Билоф
(Friedrich Byloff)
Бартоломео витез
Каренери
(Barthilomäus vitez
Careneri)
Карл Формахер
(Karl pl. Formacher)

Годишњак
Град и запослење
и страница
цитирања
1870 XLVI
Љубљана, кустос
изванредни члан
1870 XLVI
Клaгeнфурт (Целовец),
изванредни члан творничар
1882 III
Марибор, апотекар,
бициклист,
градоначелник 1867–
1870195
1882 III
Марибор, финансијски
саветник
1873; 1882 III
Целовец, професор
Гимназије
1870 XLVIII
Римске Топлице, лекар
у купалишту
1875, 1882 IV,
Марибор, к. к.
1885
инжењер, син цељског
градског инжењера
1882 IV
Град Вајлдхаус над
Селницом уз реку
Драву, велепоседник,
делегат државног
збора
1882 V
Словенска Бистрица,
велепоседник

195 Nataša Podgoršek, „Zgodovina uprave v Mariboru 1750-1918. Občinske
volitve v mestu Maribor 1861–1912”, Studia historica Slovenica, 6, 2-3 (2006):
365; Eman Pertl, „Zgodovina mariborskega zdravstva”, u Maribor skozi
stoletja, Razprave I (Maribor: Obzorja, 1991), 580.

79

Ивaн Кaстeлић
Антон Eлшниг
(Anton Elschnigg)

1870 XLVIII
1870 XLIX

Eдвaрд Фeрлинц
(Edvard Ferlinz, 1817–1874)

1863, 12; 1870
XLIX
1870 L
1870 LI, 1882 VI

Карл Хаусер
(Karl Hauser)
Јосеф Хajниш
(Josef Heinisch)
Јожеф Хубер
(Jožef Huber)
Хајнрих Калман
(Heinrich Kalmann)
Игнац Клеменчић
(Ignac Klemenčič)
Клепфер
(Klöpfer)
Јожеф Кочбек
(Jožef Koczbek)
Magister farmacije Венцел
Кениг
(Wenzel König, Venčeslav,
1836–1901)

Франц Краус
(Franc Krause)
Фердинанд Липич

1882 VI
1870 LI
1882 VII

1882 VIII
1882 VIII
1870 LII
1882 VIII

1870 LII
1870 LIII

Јозеф Купфeршмид
(Josef Kupferschmied)

1882 VIII

Александер Мел
(Aleksander Mell, 1850,
Прaг – 1931, Бeч)

1882 IX

Франц Мочник

1870 LIV

Цеље, службеник суда
Марибор, професор
Велике реалке, зоологботаничар
Марибор, продавац
књига
Цеље, Гимназија
Марибор, водећи
прокуратор
Оберхаг (Осек), виши
учитељ
Цеље, гимназијски
професор
Марибор, директор
виноградске школе
установљене 1872.
године
Грац, доцент
Ебисвалд (Ивник),
лекар
Радгона, доктор
Марибор, апотекар,
на Светској изложби
у Паризу 1877. године
изложио кормило
за балон,196 члан
мариборcкoг друштва
(Schlarafia Marpurgia)
Птуј, железнички лекар
Грац, професор
Политехнике
Цеље, апотекар
Марибор, професор
Учитељске школе,
студирао природне
науке у Грацу, од 1886.
године водио Завод за
слепе у Бечу
Грац, школски саветник

196 Преузето 4. 3. 2013, http://www.pokarh-mb.si/fileadmin/www.pokarh-mb.

si/pdf_datoteke/vodnik2010/Redakcija_vodnik-celota_STRANI_0971-1068.
pdf, 999-1000 ; Pertl, Zgodovina mariborskega zdravstva, 581.

80

Карл Јулијус Потпешниг
(Karl Julius Potpeschnigg)

1870 LV

Јулијус Пфример
(Julius Pfrimer)
Флоријан Пуштраузер
(Florian Puschtrauser)
Матеј Рајзер
(Matej Reiser)
Антон Емил Рaјтхaмeр
(Anton Emil Reithammer)
Емануел Ридл
(Emanuel Riedl)
Рудолф Садник
(Rudolf Sadnik)
Карл Шаумбург
(Karl Schaumburg)
Мах Јожеф Шилер (Max
Jožef Schüler)

1882 XI
1882 XI
1895, 1896
1870 LV
1882 XII
1882 XII
1870 LVI
1870 LVI

Конрад Зajдл
(Konrad Seidl, 1830–1879)

1870 LVI

Иван Сернец
(Ivan Sernec, 1834–1909)
Симон Шубиц
Сигмунд Важулик
(Sigmund Vaczulik)
Гундакер Вурмбранд
(grof Gundaker
Wurmbrand)

1882 XIII
1870 LVIII
1870 LVIII
1882 XV

Фелдбах (Врбна),
окружни комесар 1882.
године у Грацу
Марибор, трговац
вином
Храстник, лекар
градоначелник
Марибора
Птуј, апотекар
Цеље, виши комесар
рудника
Птуј, санитарни
асистент
Љубљана, грађевински
саветник
Рохиш (Рогатец),
царски саветник,
директор
Марибор, државни
делегат мариборског
округа, у периоду од
1870. до 1873. године
Марибор, дворски и
судски адвокат
Виндиш Ландзберг
(Подчетртек), апотекар
Анкенштајн (замак
Борл), пуковник, виши
дворски службеник,
делегат државног
збора

Табела 9.
Предавања за која се Тесла пријавио у Прагу, али није
полагао испите.197
Предавање
Analytische Geometrie des
Raumes
Cviceni u experimentálni
fysike

197

Број часова
у недељи

Професор
Хајнрих Дуреж (Heinrich
Durège, 1821–1893)
Карл Домалип (Karl Domalip,
1846–1909)

2
2

Pichler, On the University Studies, 4; Маринчић, Никoлa Teслa, 41.

81

Zahlenlotterie

2

Über David Hume`s
„Untersuchung des
menschlichen Verstandes”

1

Антон Пуста (Anton Puchta,
1851–1903)
Карл Штумф (Carl Stumpf,
1848–1936)

У Прагу је 1881. године почело увођење електричне јавне
расвете, а паралелно с тим и инсталирање првих телефона,198
што је Тесли сигурно било интересантно. Он никада није платио
трошкове уписа на Универзиет у Прагу, па није могао ни полагати
испите. Уписао је два предавања из математике на немачком језику,
као и филозофска предавања о Дејвиду Хјуму (David Hume, 1711–
1776) код професора Штумфа. Код професора Карла Домалипа
намеравао је да слуша предавања из експерименталне физике
на чешком језику. Прашки универзитет се 1882. године поделио
на немачки и чешки део. Слична судбина задесила је још 1869.
године Политехнику у Прагу. Домалип је прву годину студирао
код Ернста Маха, 1867/1868. године, након Маховог преласка из
Граца у Праг. Његов школски друг био је Винћенц Дворак (Vincenz
Čeněk Dvořak), касније професор у Загребу. Захваљујући Маховој
помоћи, Домалип је постао приватни доцент 1877. године, а
касније и први асистент Карла Валтенхофена (Adalberta Karla Wal­
tenhofena, 1828–1914) на немачком Техничком универзитету у
Прагу. Током зимског семестра 1879/1880 године, Домалип као
приватни доцент није предавао само експерименталну физику
(Electricitatslehre) и држао вежбе (Ubungen и der Experimentalphysik), него је по узору на свог професора Маха предавао и
историју електрицитета под немачким насловом (Electricitatlehre
in ihrer historischen Entwicklung). Нажалост, Тесла није уписао тај
курс. У то време, Мах је први пут постао ректор. Тесла није уписао
свакодневна једносатна Махова предавања (Experimentalphysik),
као ни његова јавна предавања (Theoretische Erganzungen zur Experimentalphysik), која су се одржавала једном седмично. Можда
је присуствовао Маховом предавању под називом О �еорији
ра�иоме�ра и са ра�иоме�ром �овезаних екс�еримена�а (Über
die Theorie des Radiometers und ein an die Radiometeranordnung
anknüpfender Versuch), одржаном 17. фебруара 1880. године у
учионици за физику, у склопу организације Lotus Union,199 а које
му је могло користити при каснијим експериментима с Круксовим
радиометром. Домалип је као професор почео предавати
електротехнику тек после поделе Универзитета, током школске
Цвeрaвa, Никoлa Teслa, 46.
Emilie Těšínská and Ernst Mach, his Prague physics students and their careers, преузето 20. 1. 2013, http://www.muni.cz/press/books/files/mach75.pdf.

198
199

82

1884/1885 године. Нову катедру за електротехнику на чешком
Техничком универзитету у Прагу (Česká škola technická, Pra­
ha) преузео је 1893. године. Јануара 1896. године, Домалип је
први пут експериментисао са управо откривеним рендгенским
(Wilhelm Conrad Röntgen) зрацима, а које је и Тесла истраживао.
Своје научне радове првенствено је објављивао у Журналу за
ма�ема�ику и физику, који је излазио у Прагу. Написао је више
књига, као и уџбеник из електротехнике, уз извесну помоћ
Франтишека Колачека (František Koláček, 1851–1913).
Хајнрих Дуреге дошао је у Праг из Цириха 1864. године. Најпре
је радио на Политехничком институту, а од 1869. године на Уни­
верзитету. У зимском семестру 1879/1880. године предавао је
диференцијални и интегрални рачун, криве у простору, криве по­
вршине и држао математичке вежбе. У летњем семестру 1880.
године предавао је други степен диференцијалног и интегралног
рачуна, као и аналитичку геометрију простора, коју је Тесла треба­
ло да похађа два сата недељно.
Приватни доцент Пуста држао је предавања о елиптичним
функцијама током зимског семестра школске 1879/1880, а
после тога и о теорији бројева и функцијама једне комплексне
променљиве. Тесла је намеравао да његово прво предавање
слуша два сата недељно. Пусти је 1887. године понуђено место
на Катедри за математику на Универзитету у Чернивцима (данас
град у Украјини), чиме му је указана почаст као изванредном
професору из иностранства. Развијао је поступке за рачунање
кривих површина. Био је професор на украјинском Универзитету
све до смрти. На месту професора наследио га је Роберт Стернек
(Robert Sterneck, 1871–1928). Стернека је заменио Јосип Племељ
(Josip Plemelј, 1873–1967), који је студије у Бечу започео код
Болцмана Гегенбауера (Leopold Bernhard Gegenbauer) и Ешериха
(Theodor Escherich).
Карл Штумф био је немачки филозоф и психолог. Узоре је имао
у филозофима Францу Брентану (Franz Clemens Honoratus Her­
mann Brentano, 1838–1917) и Рудолфу Херману Лоцу (Rudolf Her­
mann Lotze, 1817–1881). Заједно са Едмундом Хусерлом (Edmund
Gustav Albrecht Husserl, 1859–1938) утицао је на феноменологију
20. века, а његове радове користили су Макс Вертхајмер (Max
Wertheimer), Волфганг Келер (Wolfgang Köhler) и Курт Кофка
(Kurt Koffka, 1886–1941). У периоду од 1879. до 1884. године пре­
давао је на Универзитету у Прагу, да би после његовог раздвајања
био и декан немачког Филозофског факултета – 1883. и 1884. го­
дине. Основао је физиологију тонова,200 упоређивање фолклора и
200

Mayer, Nikola Tesla, VI–68.

83

етномузикологију. Штумф је присуствовао презентацији уређаја у
Прагу, када је један инжењер тврдио да је пронашао поступак за
фотографисање звука и претварање фотографија звучних таласа у
њихов првобитни звук. С обзиром на то да га презентација уређаја
није одушевила, написао је негативну критику о том чудном прет­
ку Едисоновог грамофона. Да ли су сазнања тог типа утицала на
то да се Тесла определи за слушање његових предавања? Касније,
Штумф је предавао филозофију на Универзитетима у Гетингену,
Вирзбургу, Минхену и Халеу, све док није добио место професора
у Берлину.

10. Никола Тесла и Руђер Бошковић
Позната нам је Теслина фотографија из Колорадо Спрингса, на
којој мирно седи поред централног калема и чита књигу, док око
њега севају бројне муње. У другим сличним случајевима волео
је да чита Теорију филозофије �риро�е од Руђера Бошковића.201
Може се претпоставити да је Мартин Секулић утицао на то да
Тесла изучава Бошковићево стваралаштво, јер је он прихватао
физику сличну Бошковићевој, са једном једином свеобухватном
силом, која је опет имала сличности са Франклиновом теоријом
једног електричног флуида.
Свакако да је било познато постојање две супротне силе у мо­
лекулу после објављивања виријалне теореме Рудолфа Клаузијуса
1870. године. Упркос тој чињеници, многи појединци, а међу њима
Лавтар (1873) и Секулић (1874), још увек су покушавали да опишу
силу одбијања уз помоћ привлачења. „Силе двојке” биле су те­
мељни принцип на којем је Секулић изградио своју физику атома и
молекула,202 и коју је представио својим ученицима, па самим тим
и Тесли. Мислио је да све ефекте транслације једног тела може
описати резултантном силом која на то тело делује. Ако би се тело
ротирало, онда би његову ротацију описивао ефектима „сила
двојки“.

Ивана Зорић, Фо�о�рафије из Теслино� албума (Београд: Музеј Николе
Тесле, 2010), 10; Зорица Циврић и Бранислав Стојиљковић, Теслин чу�есни
све� елек�рици�е�а (Београд: Музеј Николе Тесле, 2011), 51.
202 Sekulić, Fizika atoma, 112.
201

84

11. Никола Тесла и Михајло Пупин
Тесла и две године старији Михајло Пупин (1854–1935) кренули су
из различитих области Војне Крајине, из скоро исте православне
средине. У том периоду Војна Крајина је губила свој значај у Ау­
строугарској монархији и полако је бивала укидана. Тесла је имао
пуну подршку у словенски оријентисаној Великој реалци у Раков­
цу. Нажалост, Пупин је имао далеко већих проблема с немачким
професорима у Великој реалци у Панчеву. Њему су помагали, пре
свих, професор физике Симон Кос (Simon Kos, рођен 1828, Костр­
вица код Рогашке Слатине у Штајерској), као и православни кате­
хета Басил Живковић, вероватно рођак катехете Николауса Жив­
ковића, који је предавао Тесли. Пупинов професор математике,
Карл Клеклер, судећи по његовим објављеним научним радовима,
био је изузетно образован, баш као и професор Мартин Секулић.

12. Закључак
После мариборских и других недаћа, Тесла је одбацио ђачку
торбу. Није више желео подучавање, а осим тога уистину је и
знао више од учитеља. Свакако није био самоук, јер је модерну
електротехнику изучавао у Грацу. Визија окретања Секулићеве
кугле с Бошковићевом силом формирала је његове визије за цео
живот.
Много година касније, 24. маја 1892. године, за време посете
Загребу, Тесла је лично саветовао загребачког градоначелника и
његове сараднике око увођења јавне електричне расвете у том
граду.203 Фрањо Ханаман (Franjo Hanaman, 1878–1941) био је у то
време ђак Реалне гимназије у Земуну, до матуре 1895. године. Ин­
спирисан Теслиним истраживањима, он је осам година касније ра­
дио на изумима сијалица у Бечу. Приликом посете Загребу, Тесла
је сигурно добро познавао и стање у суседном Марибору, али га
том приликом није посетио.
Тесла је постао почасни доктор Техничког факултета у Бечу
1908. године, а касније и Свеучилишта у Загребу, Универзитета у
Београду, Универзитета у Грацу и других институција. Слично је и
Едисон без икаквих школа долазио до часних доктората. Едисон
је писање новинара боље познавао од Тесле, али је његова ин­
жењерска метода барем у почетку била само експеримент и ис­
Žarko Dadić, „Nikola Tesla – Akademijin počasni član”, u Zbornik radova
posvećenih 60. obljetnici smrti Nikole Tesle 1856–1943, ur. Dragutin Fleš i Sibe
Mardešić (Zagreb: HAZU, 2004), 12.

203

85

правка грешке, док је Тесла употребљавао мисаоне експеримен­
те. Јула 1904. године Џон Пирпонт Морган (John Pierpont Morgan,
1837–1913) прекинуо је финансирање Теслиног животног пројек­
та Wardenclyffe Tower, јер му се чинило да изумитељ има намеру
да амерички електрицитет бесплатно извози у цели свет. После
тога, поражени Тесла почиње да гради легенду везану за своју
личност и достигнућа, иако је до тада био скроман и изванредно
успешан.204 Упоредо са смањивањем броја електротехничких па­
тената, Теслина слава постајала је све већа и траје све до дана­
шњих дана. Упркос свему, не треба заборавити и чињеницу да је
пре својих великих успеха и Тесла био само младић, који је у тим
годинама знао учинити и понеку грешку. Овим радом покушали
смо да осветлимо до сада мање познати део научниковог живота
проведеног у Марибору, у периоду 1878. до 1879. године. То није
славан период његовог живота, али ипак у себи носи неке детаље
значајне за његов даљи рад. Наиме, он ће у Марибору, после свађе
са оцем и свакојаких животних искушења од вагабунда израсти у
озбиљног научника, који ће у времену које следи донети тако мно­
го добробити за целокупно човечанство.
Захвалнос�
Захваљујем се на �омоћи
Лео�ол�у Микцу Авбершку, Дејану Кацу,
Бруну Бесеру и Бра�иславу С�ојиљковићу,
Mузej Никoлe Teслe –Бeo�рa�.

204

Pištalo, Tesla, portret među maskama, 348.

86

Архивски извори
1. Аустријски државни архив, Архив за општу управу (АВА)
Министарство за богослужје и образовање (Osterreichisches Sta­
atsarchiv, Allgemeines Verwaltungsarchiv (AVA, Min CU) Ministerium
für Cultus und Unterricht Akt Nr. 31226 ex 1902, str. 15, 16).
2. Библиотека Техничког универзитета у Грацу (ТУ) (Technische Universität Graz, TU).
3. Schaschl, Josef. Technische Physik nach den Vorträgen des Herrn J.
Pöschl k.k. ö.o Professor and der k.k. technischen Hochschule in Graz
1878/79. Universitätsbibliothek der TU Graz, 1878/79.
4. Покрајински архив Марибор (ПАМ) фонд Градске општине Мари­
бор 1528 – 1941сигнатура СИ_ПАМ/0005 (Pokrajinski Arhiv Maribor
SI_PAM)
К 22 (књига) – Индекс 1879 (општа регистратура)
К 101 – Деловодник 1879 (општа регистратура, Geschaefts Protokoll
1879 број 2160, 8. 3. 1879 и број 2675, 24. 3. 1879)
К 531 – Занатски регистри вођени на темељу занатског законодав­
ства 1859–1907: регистар за слободне и мануалне занате 1866–
1883; Индекси за занатске регистре: индекс I, слободни и мануал­
ни занати
Техничка јединица 642 Збирке микрофилмова господињске карто­
теке општине Марибор сигнатура СИ_ПАМ/0973 (Pokrajinski Arhiv
Maribor SI_PAM).
5. Матичне књиге радника 1860–1990 у радионицама јужне желез­
нице, каснијој Творници возила и технике грејања (Tovarni vozil in
toplotne tehnike) Борис Ки�рич, Марибор.
6. Историјски архив Љубљане
7. Слободни занати (Прости обрти), Кодекс XX, број 45.500, Отаџбин­
ско одељење, микрофилмови бројеви 403 и 567 (Zgodovinski Arhiv
Ljubljana, SI LJU 500).

Извори преузетих илустрација
Слика 3. Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula“, Rad, 26 (1874):152.
Слика 4. Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula“.
Слика 5. Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula“.
Слика 7. Ferdinand Lippich, „Ueber die Breite der Spectrallinien”, Annalen
der Physik, 139 (215) (1870): 465.
Слика 11. Henrih Schwarz, „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen
des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1879): LXV.
Слика 13. Jakob Pöschl, „Ueber »singende Flammen«”, Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark 7, 2 (1870): 91.

87

Слика 14. Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere
Gramme’s System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875).
Слика 17. Лична збирка аутора текста.
Слика 18. Jakob Pöschl, „Ueber das ’Telephon‘”, Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1878): 39.
Слика 19. Bernhard Marek i Jakob Pöschl, „Jahres-Uebersicht der mete­
orologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von 11
(10) Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”, Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark 3 (1864, штампано
1865): 51.
Слика 20. Bernhard Marek i Jakob Pöschl, „Jahres-Uebersicht der mete­
orologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von 11
(10) Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”, Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark 3 (1864, штампано
1865): 52.
Слика 21. Bernhard Marek i Jakob Pöschl, „Jahres-Uebersicht der mete­
orologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von 11
(10) Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”, Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark 3 (1864, штампано
1865): 124.
Слика 22. Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/0005 PAM, фонд
Градске општине Марибор, (књига) K 22 – Индекс 1879 (општа
регистратура)).
Слика 23. Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/0005 PAM, фонд
Градске општине Марибор, K 101 – Деловодник 1879 (општа
регистратура)).
Слика 24. Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/0005 PAM, фонд
Градске општине Марибор, (књига) K 22 – Индекс 1879 (општа
регистратура)); Покрајински Архив Марибор, Техничкa јединица
642, колекција микрофилмoва: Кућанства. (SI_PAM/0005).
Слика 25. Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/0005 PAM, фонд Град­
ске општине Марибор, Деловодник 1879 (општа регистратура)).
Слика 26. Покрајински Архив Марибор (SI PAM/0005, K 531 ‒ Индекси
за регистре занатлијa: Индекс I, слободни и мануални занати).

Слика 27. Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/0005, K 531 – Пoпис
зaнaтлиja вoђeн нa oснoву зaнaтлиjских зaкoнa 1859‒1907: рe­
гистaр зa слoбoднe и мaнуaлнe зaнaтe 1866‒1883).
Слика 28. Покрајински Архив Марибор (SI PAM/0005, K 531 ‒ Ин­
дeкси зa рeгистрe зaнaтлиja: индeкс И, слoбoдни и мaнуaлни
зaнaти).

88

Литература
1. Antolić, Moriz. „Der Diamagnetismus und seine wichtigsten Bezie­
hung zum Magnetismus”. Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu
Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (1864): 1–10.
2. Baš, Franjo. Mariborske slike / poročila in slike zbral ter uredil F. J.
Mrčenik; slike posnel Ivan Kovačič. Maribor: Ljudska tiskarna, 1934.
3. Bojc, Etbin. „Šole in učitelјstvo na slovenskem Štajerskem pred sto
leti (prispevek za šolsko zgodovino ob 200-letnici terezijanskih šol)”.
Časopis za zgodovino in narodopisje, 7, 42 (1971): 85–150.
4. Bučić, Vera. „Ljublјanski urarji v 19. in začetku 20. Stoletja”. Kronika,
3, 38 (1990): 116–127.
5. Циврић, Зорица и Стојиљковић, Братислав. Теслин чу�есни све�
елек�рици�е�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2011.
6. Ciperle, Jože. Podoba velikega učilišča lјublјanskega: Licej v Ljublјani:
1800–1848. Ljublјana: Slovenska matica, 2001.
7. Цверава, Грант Константинович. Никола Тесла 1856–1943. Београд:
Клуб Николе Тесле, 2006.
8. Čermelј, Lavo. „Simon Šubic”. SBL (1971): 713–715.
9. Črnivec, Živka. Ljublјanski klasiki 1563–1965. Ljublјana: Maturanti
klasične gimnazije, 1999.
10. Dadić, Žarko. Povijest egzaktnih znanosti u Hrvata. Zagreb: Sveučilišna
naklada Liber, 1982.
11. Dadić, Žarko. „Nikola Tesla – Akademijin počasni član”. U Zbornik radova posvećenih 60. oblјetnici smrti Nikole Tesle 1856.–1943, urednici
Dragutin Fleš i Sibe Mardešić, 11–18. Zagreb: HAZU, 2004.
12. Detela, Andrej. „Nikola Tesla: globina ni dovolј, potrebna je jasnina”.
U Nikola Tesla. Moji izumi, urednik Rok Zavrtanik, 120–147. Ljublјana:
Sanje, 2013.
13. Ettingshausen, Albert. „Über hochgespannte Wechselströme”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1895):
LI.
14. Ettingshausen, Albert. Die Principien der heutigen Physik bei der freier
der Übernahme der ehemaligen Universitätgebäudes von der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften am XXIX october MDCCCLVII. Wien:
Akademie der Wissenschaften, 1857.
15. Feussner, Friedrich Wilhelm. „Ueber die von Herrn Sekulic beschrie­
bene Interferenzerscheinung”. Annalen der Physik, 8, 225 (1873):
561–564.
16. Feussner, Friedrich Wilhelm. „Neuer Beweis der Unrichtigkeit der
Emissionstheorie des Lichts”. Annalen der Physik, 2, 236 (1877):
317–332.

89

17. Flamm, Dieter, ur. Hochgeehrter Herr Professor, Innig geliebter Louis:
Ludwig Boltzmann, Henriette von Aigentler, Briefwechsel. Wien, Köln,
Weimar: Böhlau, 1995.
18. Gavarret, Jules Louis Denis. Lehrbuch der Elektricität. Leipzig: Brock­
haus, 1859.
19. Golob, Andreas. „Mladostna leta v Mariboru. Dnevnik zoologa Karla
Heiderja 1870–1873”. Zgodovina za vse, 1-2, 19 (2012): 82–100.
20. Graf, Ferdinand. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines
für Steiermark. Grac: Naturwissenschaftlichen Vereines für Steier­
mark, 1875, I–XV.
21. Hartman, Bruno. „Slavjanofil Ivan Sergejevič Aksakov v Mariboru leta
1860”. Časopis za zgodovino in narodopisje, 1-2, 54-19 (1983): 125–144.
22. Hartman, Bruno. „Knjižnica mariborske realke (realne Gimnazije)
(1870–1941)”. Časopis za zgodovino in narodopisje, 2, 56 (1985):
139–162.
23. Horvat, Rudolf. Lika i Krbava. Povijesne slike, crtice i bilјeške. Svezak II.
Zagreb: Tipografija, 1941.
24. Hübl, Franz. Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlungen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhandenen österreichischen, preussischen und baierischen
Schulprogramme enthalten, mit einem Vorworte und einem Anhange,
zusammengestellt von Hübl Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz. Czernowitz: Josef Buchowiecki & Comp, 1869. Преузето 18.
1. 2012.
http://books.google.si/books?id=shJMAAAAcAAJ&printsec=frontcov
er&hl=sl#v=onepage&q&f=false.
25. Ifko, Sonja. „Zgrade radionica Südbahn želјeznica u Mariboru i njihov
utjecaj na urbanistički razvoj grada”. U 5th Pro Torpedo Annual Conference 25 to 26 May in Rijeka, Croatia. Collection of Summaries, urednik
Miljenko Smokvina, 66-67. Rijeka: Pro Torpedo, 2012.
26. Jamnicky, Johann. „Meteorologijska opažanja na c. kr. velikoj realci
u Rakovcu”. Jahresber. der k. k. Ober-Realschule in Rakovac 1879-80
(1880): 25–32, 99–114.
27. Jettmar, Heinrich. „Bestimmung der Bildorte und Wellenform de an
Ebenen Fläschen reflectiren und gebrochenen Lichtstrahle, auf ele­
mentare Wege”. Programm Marburg Gymnasium (1879): 3–26.
28. Jettmar, Heinrich. „Studien über die Strahlen-brechung im Prisma”.
Programm Marburg Gymnasium (1883): 3–39.
29. Joвaнoвић, Брaнимир. Teслa: �ух, �eлo, визиja. Бeoгрaд: Freemental,
2001.
30. Jurik, Josefine. Jurik‘s Adress-buch der Stadt Marburg: mit einem ausführlichen Wohnungs-Anzeiger, Schematismus der Behörden, des Handels-, Fabriks- und Gewerbewesens und geschichtlichen, topografischen
und statistischen Daten. Maribor: Jurik&Leon, 1884.

90

31. Južnič, Stanislav. Zgodovina raziskovanja vakuumskih tehnik 2.
Ljublјana: DVTS, 2010.
32. Kayser, Heinrich. Handbuch der Spectroscopie. 4, Natürliche farbstoffe
der Pflantzen. Die Farbstoffe von Blut, harn, galle. Thierische Farbstoffe.
Dispersion. Fluorescenz. Leipzig: Hirzel, 1908.
33. Kuret, Primož. Mahler in Laibach, Ljublјana 1881–1882. Wien: Böhlau,
2001.
34. Krönig, August Karl. „Ueber die Concentration der Luftarten”.
Annallen der Physik 2, 123 (1864): 299–332.
35. Кулишић, Коста. Никола Тесла. Ње�ов ђачки живо� и научни ра� [у
кра�ким цр�ама]. Сарајево: Босанска Пошта, 1936.
36. Кулишић, Коста. „Седамдесетпетогодишњица Николе Тесле – Бу­
ран студентски живот и прва стварања”. Поли�ика, 19. 7. 1931, 10,
са фотографијом.
37. Lane, Timothy. „Description of an electrometer invented by Mr Lane”.
Philosophical Transactions of the Royal Society, 57 (1767): 451–460.
38. Laska, Antun. „Edlundova teorija munjevitih pojava”. Izviešće o kralј.
Velikoj gimnaziji u Osijeku (1877): 3–45.
39. Lavtar, Luka. „Vse prikazni v naravi so nasledek ene same preproste
stvari z eno samo bistveno močjo (s privlačnostjo)”. Letopis Slovenske
Matice (1873): 71–88.
40. Lazarević, Žarko. „Začetki uvajanja telefonije v Ljublјani”. Kronika, 1-2,
35 (1987): 97–100.
41. Leskovec, Antoša. „Upravni in gospodarski razvoj Maribora v 19.
Stoletju”. Kronika, 2-3, 31 (1983): 167–175.
42. Leskovec, Antoša. „Zgodovina uprave v Mariboru 1752–1941”. U Maribor skozi stoletja, Razprave I, urednici Jože Curk, Bruno Hartman i
Jože Koropec, 229–311. Maribor: Obzorja, 1991.
43. Leskovec, Antoša. „Razvoj gospodarstva v Mariboru: 1752–1941”. U
Maribor skozi stoletja, Razprave I, urednici Jože Curk, Bruno Hartman i
Jože Koropec, 313–414. Maribor: Obzorja, 1991.
44. Leskovec, Antoša. „Gospodarstvo v Mariboru od srede 19. stoletja
do prve svetovne vojne”. U Od Maribora do Trsta: 1850–1914: zbornik
referatov, urednici Darko Friš i Franc Rozman, 105–125. Maribor : Pe­
dagoška fakulteta, 1998.
45. Lippich, Ferdinand. „Ueber die Breite der Spectrallinien”. Annalen der
Physik, 139 (215) (1870): 465–479.
46. Lippich, Ferdinand. „Untersuchungen über die Spectra gasförmiger
Körper”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. 82, 2 (1880): 15–33.
47. Löffler, Augustin. „Novi nauk o geometriji”. U Siebente Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavoni-

91

schen Militär-Grenze, urednik Sigismund Šoštarić pl. Letovanićki, 3–17,
додате 33 слике на два бакрореза на крају. Zagreb: Carl Albrecht,
1872.
48. Löffler, Augustin. „Tjelovježba u pučkoj školi. II”. U Obća hrvatska
učitelјska skupština u Petrinji 25.–27. kolovoza 1874 , urednik Ivan Fi­
lipović, 223–237. Zagreb: Centralni odbor obćih hrvatskih učitelјskih
skupština, 1974.
49. Löffler, Augustin. Gimnastika za učitelјe pučkih učiona i učitelјe pripravnike. Zagreb: Troškom i nakladom Kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vla­
de, 1879.
50. Ludwig, Karl. „Diffusion zwichen ungleich erwärmten Orten gleich
zusammengesetzer Lössungen”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen
Akademie der Wissenschaften, 20 (1856): 539.
51. Marek, Bernhard i Jakob Pöschl. „Jahres-Uebersicht der meteorolo­
gischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von 11 (10)
Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 3 (1864 tiskano 1865):
151–175; 4 (1865 tiskano 1867): 123–150.
52. Marinčić, Aleksandar. Nikola Tesla –stvaralaštvo genija / Nikola Tesla –
The Works of a Genius. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti i
Odbor za obeležavanje 150 godina rođenja Nikole Tesle, 2006.
53. Mayer, Daniel. „Nikola Tesla in Prague in 1880 – some details from
Tesla’s life, until now unpublished”. U Tesla III Millennium. Fifth
International Conference, urednik Petar Miljanić, VI deo, 67–69.
Beograd: Institut Nikola Tesla/VIZARTIS, 1996.
54. Микшић, Марко. „Метеорологичка опажања”. Про�рам реалне
�имназије у Раковцу. Karlovac: Prettner, 1883.
55. Мркић, Дан. Никола Тесла –евро�ске �о�ине. Београд: Музеј Нико­
ле Тесле, 2004.
56. Муљевић, Владимир. „Мартин Секулић (1833–1905)”. Елек�ро�ехника: знанс�вено-с�ручан часо�ис Хрва�ско�а елек�роинжењерско� савеза и у�ружених из�авача, 5 (1973): 331–338.
57. Pertl, Eman. „Zgodovina mariborskega zdravstva”. U Maribor skozi
stoletja, Razprave I, urednici Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec,
565–583. Maribor: Obzorja, 1991.
58. Pichler, Franz. „On the University Studies of Nikola Tesla in Graz and
Prague”. Рaд прeдстaвљeн нa EMCSR 2004, Vienna, April 13-16, 2004,
Symposium „History of Cybernetics, Information Technology and Systems Research”, 2004.
59. Pichler, Franz and Augustinus Asenbaum. „Zum Studium von Niko­
laus Tesla in Graz und Prag”. Plus Lucius 2, 96, (1996): 9–13.
60. Pištalo, Vladimir. Tesla, portret među maskama. Novi Sad: Budućnost,
2009.

92

61. Pištalo, Vladimir. Tesla, portret med maskami. Ljublјana: Modrijan,
2012.
62. Plentaj, Fran. „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen
im Besonderen”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (1867): 169, 107; Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der
Wissenschaften, 18 (1867): 154; Denkschriften der Kaiserliche Akademie der Wissenschaften, mat-nat.Klasse, 4, 7 (1867): 54.
63. Podgoršek, Nataša. „Zgodovina uprave v Mariboru 1750–1918.
Občinske volitve v mestu Maribor 1861–1912”. Studia historica
Slovenica, 6, 2-3 (2006): 361–379.
64. Pöschl, Jakob. „Ueber einen Ruhmkorffschen Induktionsapparat”.
Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 1
(1863): 51–52.
65. Pöschl, Jakob. „Über den neuesten Typendruck-Telegrafen von
Hughes”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 5 (1868): XXXI.
66. Pöschl, Jakob. „Ueber das transatlantische Kabel und seine Sprech­
methode”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für
Steiermark, 6 (1869): XXXVII–XXXVIII.
67. Pöschl, Jakob. „Ueber »singende Flammen«”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, 7, 2 (1870): LXXXXI.
68. Pöschl, Jakob. „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere
Gramme‘s System”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1875): LXVIII–LXXI.
69. Pöschl, Jakob. „Ueber das »Telephon«”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1878): XXXIX–XLI.
70. Prica, Nikola. „O odnošaju izmedju molekularne težine i gustoće pli­
nova (para)”. Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu
(1883): 1–16.
71. Puff, Rudolf Gustav and Jože Curk. Maribor: njegova okolica, prebivalci
in zgodovina. Maribor: Obzorja, 1999.
72. Reithammer, Anton Emil. „Feuerkugel am 6. September 1866 in
Pettau”. Zeitschrift der österreichischen Gesellschaft für Meteorologie
(1866): 250.
73. Reithammer, Anton Emil. „Ueber den Ozongehalt der atmosphaeri­
schen Luft”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für
Steiermark (1867): 76–80.
74. Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber die Algen”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark,4 (1867): XXXV.
75. Reibenschuh, Anton Franz. „Die Grotte bei Sachsenfeld”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark,5 (1868):
76–84.

93

76. Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber Grubengas und neuere Beleuch­
tungsstoffe”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für
Steiermark (1871): CXLII–CXLV.
77. Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber die Theorie der Flamme”.
Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark
(1878): XXVII–XXXVI.
78. Reibenschuh, Anton Franz. „Die neueren chemischen Theorien:
Einleitung in das Studium der modernen Chemie”. Programm Marburg
k.k. Staats-Oberrealschule Erster Jahresbericht. Veröff. am Schlusse d.
Studienjahres 1871 (1871): 1–75.
79. Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber die Harze mit besonderer Berüc­
ksichtigung der fossilen Harze Steiermarks”. Fünfter Jahresbericht der
K.K. Staats-Oberrealschule in Graz (1877): 1–50.
80. Reibenschuh, Anton Franz. „Über das Methylbiguanid und seine
Verbindungen”. Monatshefte für Chemie und verwandte Teile anderer
Wissenschaften 1, 4 (1883): 388–394.
81. Resch, Peter. Das Moderne Kriegsrecht Der Civilisierten Staatenwelt.
Grac/Leipzig: U. Moser, 1890, прештампано 2012.
82. Robida, Karl. „Grundzüge Einer Molekularphysik und einer
mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus. Von
Dr. S. Šubic”. Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 14 (1863):
463–465.
83. Rogner, Johann. „Ueber Rechnenmaschinen”. Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark XLIII (1869): XLIII.
84. Rozman, Franc. Socialistično delavsko gibanje na slovenskem Štajerskem. Maribor: Obzorja, 1979.
85. Sabaz-Deranja, Loredana. Vecchi mezzi didattici del laboratorio di scienze: un museo scolastico. Kopar: Ginnasio Gian-Rinaldo Carli, 1994/1995.
86. Schaschl, Josef. „Die Galvanostegie, mit besonderer Berücksichti­
gung der fabriksmässigen Herstellung dicker Metallüberzüge auf Me­
tallen mittelst der galvanischen Stromes”. Elektro-technische Bibliothek, 30 (1886): 1–224.
87. Schaschl, Josef. „Der Westinghouse-Motor”. Mittheilungen aus dem
Gebiete des Seewesens. Beilage 4-5, 21 (1893): 1–20.
88. Schwarz, Heinrich. „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen des
naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (1879): LXV–LXX.
89. Sekulić, Martin. „Fluorescencija i calcescencija”. Rad, 15 (1871): 77–86.
90. Sekulić, Martin. „Polarna zora kao učinak zemaljske munjine”. Rad, 20
(1872): 39–60.
91. Sekulić, Martin. „Ultraviolette Strahlen sind unmittelbar sichtbar”.
Chemisches Central-Blatt, 3, 43 (1872): 417–418.

94

92. Sekulić, Martin. „Eine merkwürdige Interferenzerscheinung”. Annalen der Physik, 5, 225 (1873): 126–128.
93. Sekulić, Martin. „Fizika atoma i molekula”. Rad, 26 (1874): 109–152.
94. Sekulić, Martin. „Burnjak. Izumio i preračunao M. S.” Rad, 27 (1874):
69–76, 225, 226.
95. Sekulić, Martin. „Ueber die an bestäubten und unreinen Spiegeln
sichtbare Interferenzerscheinung”. Annalen der Physik, 2, 230 (1875):
308–316.
96. Sekulić, Martin, „Uzrok munjotvornoj sili”. Rad, 41 (1877): 105–121;
50 (1879): 1–31; 58 (1881): 171–190.
97. Sekulić, Martin. „Elementarni nauk o harmoničnom titranju. Priredio
za više razrede srednjih škola profesor M. Sekulić”. Izvjeišće c. k. vel
realke u Rakovcu za g. 1877/8 (1878): 12–30.
98. Sekulić, Martin. „Beziehung zwischen der elektromotorischen Kraft
und der chemischen Wärmetönung”. Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 16, 15 (1878): 129. (Прочитао секретар
класе математичких и природних наука Академије наука у Бечу
(Sekretär der mathematisch-naturwissenschaftlichen Klasse) Јожеф
Стефан 21. 6. 1878).
99. Sokol, Velimir. Stogodišnjica telefonije u Hrvatskoj. Zagreb: PTT Muzej,
1981.
100. Spiller, Robert. „Ueber Beziehungen des Galvanismus zur teoreti­
schen Chemie”. Programm Marburg Realschule (1877): 3–28.
101. Stiller, Wolfgang. Ludwig Boltzmann. Frankfurt am Main: Thun, 1989.
102. Studen, Andrej. „Maribor na poti v moderno mesto”. U Mesto in gospodarstvo: mariborsko gospodarstvo v 20. stoletju, urednici Željko
Oset, Aleksandra Berberih Slana i Žarko Lazarević, 35–56. Ljubljana/
Maribor: Inštitut za novejšo zgodovino/Muzej narodne osvoboditve,
2010.
103. Šamperl Purg, Kristina. „Oris nacionalne podobe tehniške inteligen­
ce v avstroogrski monarhiji ob prelomu stoletja na primeru Janeza
Puha”. U Melikov zbornik, urednik Vincenc Rajšp, 655–666. Ljubljana:
ZRC SAZU, 2001.
104. Шeшић, Maриja. „Maртин Сeкулић, први Teслин прoфeсoр фи­
зикe”. Флo�ис�oн, 4 (1996): 54–82.
105. Štrkljević, Johann. „Nešto o uztrajnih momentih i razu”. Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (1876/1877): 23–28.
106. Šubic, Simon. „Physikalische Abhandlung uber die Zusammenset­
zung fortschreitender und drehender Bewegungen und ihre Anwen­
dung zur Erklärung der Aberration des Lichtes, des Foucault‘schen
Pendelversuches, des Erscheinung des Freischwebens der rotiren­

95

den Scheibe n Fessel‘s Rotationsmaschine und am Kriesel”. JahresBericht der Ober-Realschule zu Pest (1860): 1–56.
107. Šubic, Simon. Lehrbuch der Physik für Ober-Gymnasium und OberRealschulen. Pešta: Gustav Heckenast, 1861; 2. izdanje Pešta: Gustav
Heckenast, 1867; 3. izdanje Budimpešta: Gustav Heckenast, 1874.
108. Šubic, Simon. „Der Hebel und die Kräftenpaare nebst ihrer Anwen­
dung in der Mechanik”. Erster Jahres-Bericht der Wiener KommunalRealschule in der Vorstadt Rossau (1862): 3–44.
109. Šubic, Simon. „K. Robida, Erklärung der Lichterscheinungen”. Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 13 (1862): 320–322.
110. Šubic, Simon. Grundzüge einer Molekular-Physik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus. Wien: Braumul­
ler, 1862.
111. Šubic, Simon. „Th. Gerding, Schule der Physik für Lehranstallten
und zum Privatgebrauch”. Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 15 (1864): 526–529.
112. Šubic, Simon. Lehrbuch der Physik für Unter-Realschulen. Pest: Gu­
stav Heckenast,1871.
113. Šubic, Simon. „Mehanična teorija o toploti, 1. Deo”. Rad, 19 (1872):
12–61.
114. Šubic, Simon. „Dinamična teorija o plinih”. Rad , 29 (1874): 1–144.
115. Šubic, Simon. „Telegrafija, zgodovina njena in današnji stan”. Letopis slovenske matice (1875): 1–57.
116. Шубицово писмо Карлу Гласеру 1. 7. 1899 (непагинирано Šubic,
Simon, pismo Karlu Glaseru 1. 7. 1899) (Архива писцa).
117. Šantel, Anton. Zgodbe moje pokrajine. Ljublјana: Nova revija, 2006.
118. Tesla, Nikola. „O kapilarnim cevima”. Srbadija: Almanah Srp. akad.
liter. Društva „Srbadije” u Gracu. Uređuje ured. Odbor na stranicama,
1, 236 (1876): 1.
119. Těšínská, Emilie. „Ernst Mach, his Prague physics students and their
careers”. Preuzeto 23. 1. 2013. http://www.muni.cz/press/books/
files/mach75.pdf.
120. Toepler, August. „Experimental-Vorlesung über die Erscheinungen
der Capillarität”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines
für Steiermark (1875): XLIX–LI.
121. Torbar, Josip. „Sjeverna zora”. Rad, 17 (1871): 90–111.
122. Torbar, Josip. „Izvještaj sa Svećane sjednice”. Rad, 25 (1873): 252
123. Tuschar, Gregor. „Ueber die Construktion der Materie nach der ato­
mistischen Ansicht; Aphoristisches für Philologen über das Unter­
richtsverhältniss der Muttersprache zu jenem in den classischen”.
Programm des k.k. Katholischen Gymnasiums zu Preßburg am Schlusse des Schulјahres (1855): 1–24.

96

124. Vaniček, Alois, ed. Schematismus der österreichische Gymnasien und
Realschulen für das Schulјahr 1859–1860 I. Prag: F. Tempsky, 1860.
125. Vovko, Andrej. „Gimnazijska leta dr. Pavla Turnerja”. Studia Historica Slovenica, 1,1 (2001): 33–52.
126. Winter, Karl. „Ein neuer Electrophor-Apparat”. Berichte über die
Mittheilungen von Freunde der Naturwissenschaften in Wien, 2
(1847): 49–50.
127. Wohinz, Josef W. „Nikola Tesla – ein genialer ‚Elektriker‘”. U Kunst
und Wissenschaft aus Graz 1. Naturwissenschaft, Medizin und Technik
aus Graz, urednik Acham Karl, 167–184. Vienna: Böhlau, 2007.
128. Wollaston, William Hyde. „On a Method of Freezing at a Distance”.
Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 103 (1813):
71–74.
129. Зoрић, Ивaнa. Фo�o�рaфиje из Teслинo� aлбумa. Бeoгрaд: Mузej
Никoлe Teслe, 2010.
130. Zwitter, Fran. Nacionalni problemi v Habsburški monarhiji. Ljublјana:
Slovenska Matica, 1962.

97

Stanislav J. Južnič
Slovenian Academy of Arts and Sciences, Center for Scientific Research,
Slovenia

NIKOLA TESLA’S EDUCATION - PERSONALITIES AND EVENTS THAT
MARKED THIS PERIOD OF THE SCIENTIST’S LIFE
(On the occasion of the 140th anniversary of Tesla’s
arrival in Maribor - 1878/79).

Electrical and other research and achievements of Tesla’s most
influential professors Martin Sekulić and Jacob Pešl have been put
under the spotlight. Sekulić’s papers were not unknown to previous
researchers, but here, for the first time, the connection has been
established with Tesla’s occupations. Pešl’s published studies, however,
have until now largely escaped the attention of science historians, and on
this occasion they are presented in their entirety, for the first time. Sekulić
and Pešl’s collaboration with their colleagues has been examined, as well
as scientific and technical papers of their colleagues and associates, but
also of other professors and scientists in the Austro-Hungarian Empire at
the time.

Nikola Tesla’s education has been described, and within it, his
short stay in Maribor in between 1878 and 1879. After 140 years, it is
useful to recall once again this period of Tesla’s life and work in the
north of present-day Slovenia. The Maribor period represents the time
of Tesla’s coming of age as a scientist, and therefore, the scientists
and technicians who were actively working in Maribor at the time
have been studied. Research was conducted into the technical and
especially electrical capabilities of Maribor, which in Tesla’s time was
a rapidly growing industrial city. The Maribor technical professors
were listed along with their papers published in Tesla’s time.
Keywords: Nikola Tesla, Rakovac, Graz, Maribor, Prague, history
of electrical engineering and vacuum equipment, history of education
Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 7. 10. 2016.

98

критичко издање историјско-архивске научне грађе
УДК 621:929 Тесла Н.

Мирослав Х. Бенишек1
Универзитет у Београду, Машински факултет, Београд

Бранимир С. Јовановић2
Музеј Николе Теслe, Београд

ТЕСЛИНА ИСТРАЖИВАЊА
У ОБЛАСТИ МАШИНСТВА

Апстракт
Истраживања Николе Тесле у области машинства, за познаваоце његовог дела, неоправдано су била у сенци његовог
неоспорно грандиозног дела оствареног у области електротехнике. Међутим, Теслина истраживања у машинству изазивају специјалну пажњу због јединствености и оригиналности
решења, јер пружају велике могућности за примену и за даља
теоријска истраживања. То се посебно односи на машине за
енергетску размену флуида и механичког система. С друге
стране, Тесла је у 20. веку, скоро 30 година искључиво радио у
области машинства и од тих истраживања се финансирао.
У жељи да се Теслина истраживања више осветле, у овом раду
се приказују разлози, хронологија и важнији резултати остварени у области машинства. Посебно се приказују Теслини патенти и на основу њих реализоване машине.
Кључне речи: Никола Тесла, машинство, патенти, пумпе и турбине

1. Увод
Када се помене име Николе Тесле, прва помисао која нас обузима
јесте: електротехника, електрични мотори и генератори, наизме1
2

mbenisek@mas.bg.ac.rs
branimir.jovanovic@gmail.com

99

ничне струје, струје високих напона, високофреквентне струје…,
а никако машинство, пумпе, турбине, компресори… Овакво схватање проистиче из чињенице да су Теслина најчувенија открића
баш из области електротехнике, што се не може порећи, тако
да се о њима и највише пише и зна. Међутим, Теслина истраживања у области машинства значајна су по својој домишљатости у
освајању јединствених и оригиналних решења машина, до тада непознатих по својој конструкцији у техничкој пракси. Може се рећи
да би Тесла био познат у свету науке и технике, чак и да се само
узму у обзир резултати које је остварио у области машинства.
Свеукупни истраживачки резултати у области електротехнике,
машинства, бежичног преноса сигнала, аутоматике, енергетике и
слично сврставају га у ред светских џинова научника и проналазача, који су задужили људску цивилизацију. Треба напоменути и
чињеницу да се Тесла у 20. веку бавио искључиво машинством.
Да би се сагледао Теслин животни и истраживачки пут и његово, на први поглед за многе несхватљиво, окретање истраживању
у области машинства неопходно је овде поменути важније датуме
његовог животног пута:
– 1856. године, 10. јула – рођен у Смиљану (отац – Милутин,
мајка – Георгина).
– 1862–1874. године – Основна и Нижа гимназија у Смиљану и
Госпићу, па Виша у Карловцу.
– 1875–1878. године – Техничка школа у Грацу.
– 1882. године – открива принцип ротационог магнетног поља
у Будимпешти.
– 1883. године – прави први модел индукционог мотора у
Стразбуру.
– 1884. године – одлази у Америку и ради кратко у Едисоновој
(Thomas Alva Edison) лабораторији.
– 1885. године – оснива предузеће Tesla Arc Light Company.
– 1887. године – оснива друго предузеће Tesla Electric Company.
Ова предузећа Тесли омогућавају да оствари финансијска и материјална средства за даља истраживања на реализацији полифазног система преноса снаге и индукционих мотора.
У периоду од 1887. до 1900. године – интензиван рад у области
електротехнике коју су чинили:
– мотори и генератори наизменичне струје – пренос електричне снаге,
– вештачко осветљење,

100

– високофреквентне струје,
– струје високог напона,
– рендгенски зраци,
– резонантни електични осцилатор,
– експерименти у Колораду Спрингсу,
– бежични пренос сигнала. Идеја о светском систему телекомуникација и бежични пренос енергије. Гради антену светске радио-станице на Лонг Ајланду,
– телемеханика. Радио-управљање моделом брода,
– велики број предавања и научно-стручних чланака,
– велики број патената.
Период од 1902. до 1925. године одликује се истраживањима у
области машинства:
– размена енергије флуид ↔ механички систем ↔ електрична
енергија,
– вакуум пумпе,
– мерење фреквенције обртања,
– мерач брзине,
– мерачи протока,
– бродски брзиномер,
– валвуларни проводник (хидраулична диода),
– апарати за ваздушни транспорт – ваздухоплови с вертикалним полетањем,
– фонтана,
– клипне машине.
Умро је 1943. године, 7. јануара у Њујорку.
Како се може видети, најзначајнија открића у области електротехнике Никола Тесла је остварио до краја 19. века. Тада, у четвртој деценији живота, започиње истраживања на више различитих
тема, а посебно га заокупљују открића на пољу високих напона и
високих фреквенција, која су га довела до идеје о светском бежичном преносу сигнала и енергије, ослањајући се на свој проналазак
резонантног електричног осцилатора.
Битне експерименте обавио је у Колорадо Спрингсу и на основу њих је желео да у Лонг Ајланду изгради антену светске радио-станице, користећи помоћ богатог индустријалца Џон Пирпонт
Моргана (Jоhn Piеrpont Morgan).
Радови на изградњи антене, започети 1901. године, прекидају
се крајем исте године. Криза на њујоршкој берзи много је обезвре-

101

дила добијена средства за пројекат и у исто време, Џон Пирпонт
Морган, без икаквих објашњења, отказује даљу помоћ Тесли. Тесла доживљава пар тешких година, када упорно тражи могућности
за остварење своје идеје о светском систему телекомуникација
изградњом антене. Вероватно у жељи да дође до финансијских
средстава, окреће се истраживању у области машинства. С друге
стране, Тесла је искористио прилику да практично разради једну
давнашњу идеју коју је у то време већ био осмислио. Следећих 25
година живота, своја истраживања ће посветити искључиво машинству, користећи и своје проналаске у области наизменичних
струја (моторе и генераторе).
Овде је битно напоменути
да он рад у области машинства
започиње истраживањима на
трансформацији енергије механичког система на флуид и обрнуто. Тесла је дошао до оригиналног решења, до тада непримењеног, да коришћењем адхезивних и вискозних својстава флуида у граничном слоју,
једноставном конструкцијом
помоћу ротирајућих блиско за
вратило учвршћених дискова,
уместо лопатица хидрауличних
турбомашина, изврши пренос
енергије механичког система
(ротирајућих дискова) на флуСлика 1. Никола Тесла у 39.
ид и обрнуто (идеја о флуидној
години
живота, на прагу озбиљпропулзији). Ову своју идеју и
них
истраживања
у области
проналазак касније је користио
машинства
у низу својих патената и реализовао је на многим изведеним
машинама.
У већини биографских приказа Теслиног живота и дела, његово богато дело у области машинства спомиње се само спорадично. У богатој документацији коју је Тесла оставио за собом и која
се чува у Музеју Николе Тесле у Београду, у збирци научних докумената, само у групи турбомашина, постоји 6.671 страница оригиналних Теслиних бележака, цртежа, скица, прорачуна, мерења
и другог научно-истраживачког материјала који се односи на Теслин рад у овој области. Већ први и површан преглед показује да се
ради о вредном материјалу којег Тесла углавном није објавио за
живота, па је научном свету остао непознат прави обим његовог

102

истраживања. У архиви и библиотеци Музеја постоји још вредних
докумената, а поменутој документацији треба додати и богату
преписку с компанијама и појединцима, патенте и патетне пријаве, фотографије, новинске исечке и техничку литературу. Све ово
чини један богати фонд са више од 10.000 докумената, који се временски протеже на период између 1902. и 1925. године. У питању
је дуг временски период, у коме је Тесла истраживао велики број
турбомашина, пумпи, дуваљки, компресора, парних и гасних турбина и других машина и уређаја, тако да постоји велики простор
да се до краја утврди шта је све Тесла радио и колика је вредност
овог дела његовог истраживања, који се тиче научног и инжењерског рада.

2. Хронологија истраживања и открића Николе Тесле
у области машинства
Никола Тесла је започео истраживања у области машинства, како
је већ напоменуто, истраживањима у области турбомашина. Овакво Теслино интересовање није нимало необично, ако се узме у обзир да је то било време интензивног индустријског развоја, када су
машине за трансформацију енергије у циљу производње корисног
рада (турбине) и обрнуто – машине за предају енергије флуиду коришћењем рада (пумпе, компресори, вентилатори и тако даље)
биле у центру пажње. О историјату овог интересовања, као и саме
идеје, постоји Теслино сведочанство3 изнето у једном извештају
под насловом Теслина �арна и �асна �урбина у коме се наводи:
„Аутор користи овај назив са извесним оклевањем и само зато
јер налази да је неопходно за конкретност и прецизност његових
тврдњи. Трагови првих концепција овог погонског мотора воде га
до његовог открића обртног магнетног поља и проналаска индукционог мотора који је омогућио идеално једноставне начине за
електродинамичко трансформисање енергије. Будући да је веома
заинтересован за механику, професионално и на други начин, одмах му се појавила идеја да испита да ли би се термо-динамичко
претварање енергије могло остварити на неки аналоган начин и
тако развити топлотни мотор сведен на најелементарније принципе конструкције. Имајући ово у виду посветио је пажњу ротационим машинама са лопатицама и сличним органима импулзије, али
се ускоро уверио да је успешно решење лежало у другом правцу.
Овај почетни рад иако плодан у извесном смислу, био је формалан
и можда неопходан за еволуцију идеје која се коначно уобличила
3

Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.348 Ф841.

103

у његовом уму и резултирала у плану притисне машине или турбине погоњене на нов начин. Клип или ротор, конструисан као што је
већ приказано, био је обликован да ротира слободно у незнатно
већем кућишту са излазним отворима близу лежајева и тангенцијалним прорезима на периферији. Радни флуид пуштен кроз ове
последње, требало је да ствара вртлог у кућишту и пролазећи кроз
пролазе између плоча, да их за собом вуче трењем”.
Такође из материјала Теслине заоставштине4 може се прецизније видети како је дошло до остварења претходно изнете идеје:
„1. Замислио сам проналазак изложен у изјави о приоритету
још у јануару 1902. и експериментисао сам у развоју исте од тада.
2. Начинио сам прве комплетне цртеже проналаска почетком
1906. у јануару или фебруару.
3. Објаснио сам први пут комплетан проналазак другима око
1. јуна 1906.
4. Применио сам проналазак у пракси током 1907. у току октобра или новембра те године.”
Дакле, прве Теслине идеје везане за рад на турбини, која
би успешно обављала термодинамичко претварање енергије,
враћају нас у најуспешнији и најплоднији период његовог живота,
када је радио на примени полифазног система и свог индукционог мотора, око 1888. године. Конкретно уобличавање принципа
на коме би почивао рад такве машине, настало је 1902. године,
усред рада на бежичном преносу енергије и пројекту Вор�енклиф
(Wardenclyffe). Интересантно је приметити да између ова два
датума постоји период када је принцип, идејно решен поменуте
1902. године, био такорећи „полууобличен”. У писму свом патентном адвокату Паркеру Пејџу (Parker Page), од 1. септембра 1898.
године,5 објашњавајући свој рад на прекидачима кола, Тесла је на
више места спомињао „малу турбину погоњену млазом живе”,
„мали диск погоњен млазом живе”, „коло погоњено флуидом”.
И у судском процесу који је 1916. године водио против проналазача Асквита (Asquith), у вези са приоритетом открића брзиномера,
Тесла доводи у везу рад на прекидачима кола са радом на хидрауличним машинама. Из патента Преки�ач елек�рично� кола (Electric
circuit controler) бр. 609.251, којег је добио 16. августа 1898. године6, са цртежа 2 и 3 (слика 2), јасно је да је мислио на механички
део прекидача, који се састоји из шупљег добоша F кога обрће
електромотор, унутар кога се, причвршћен на полуосовини К и
Ibid., К.346 Ф814.
Ibid., К.348 Ф1729.
6 Ibid., К.451 Ф1699.
4
5

104

Слика 2. Део механизма за прекидач кола у коме је делимично
искоришћена идеја новог принципа преноса енергије

раму L, налази диск М који може слободно да се обрће око осовине и који има зупце N на ободу.
У часопису New York World7, 5. јануара 1908. године, под насловом
Предвиђања Николе Тесле за 1908. годину (Forecasting of Nikola Tesla
for year 1908), Никола Тесла је објавио своја разматрања о различитим проблемима науке и технологије: о бежичном преносу,
радију, радиоактивности, ваздухопловству…, а последњи пасус
чланка посветио је проблемима бродске пропулзије. У чланку се
каже: „Постоји обиље доказа који показују да ће значајна побољшања бити начињена у бродској пропулзији. Бројне теорије указују
да је оно што погони брод реактивни млаз; према томе, пропелер
је осуђен на неефикасност при великим брзинама. Увешће се нов
принцип”.
Свему овоме претходила су теоријска разматрања, дата у белешкама8 од 21. септембра до 14. новембра 1907. године, из којих
се види да је Тесла своју идеју применио за нови погон путничког
брода Лузи�анија (Lusitania), млазом који би стварао његов хиNicola Tesla, „Nicola Tesla’s forecast for 1908”, New York World (1908):
хемеротечка збирка у МНТ.
8 Видети фусноту број 5.
7

105

Слика 3. Оригинална скица Теслиног хидрауличног пропелера
из 1907. године

драулички пропулзор са дисковима. На слици 3. приказана је оригинална скица Теслиног хидрауличког пропелера.
Ако је уопште могуће неким датумом означити почетак Теслиног рада на примени новог принципа механичког преноса енергије
флуида, онда је можда најбоље узети 18. фебруар 1908. године, јер
је тог дана на Теслину адресу у хотел Вал�орф Ас�орија (Waldorf
Astoria) у Њујорку стигло писмо Волтера Најта (Walter Knight),9
главног инжењера Америчко-британске компаније за производњу
оружја, парних машина и противпожарних уређаја (American and
British Manufacturing Company, АВМС), у коме он обавештава Теслу да је успешно обављено тестирање једне Теслине пумпе: „Као
што Вам је познато, Америчко-британска компанија ме је одредила да сведочим и прикупим податке везане за Теслину хидрауличну пумпу која је за Вас произведена у њеној фабрици оружја
у Бриџпорту (Bridgeport), Ја сам свој извештај послао господину
Хедлију са добијеним резултатима и обавештен сам да он са Вама
преговара о производњи и развоју открића. Верујем да Ви знате
како ћете довршити своје преговоре са господином Хедлијем и ја
ћу их подржати са своје стране”.
Затим му 19. фебруара Џозеф Хедли (Joseph Hoadley)10 пише:
„Добио сам извештај из фабрике оружја у Бриџпорту у вези са
трошковима нове Теслине хидрауличне пумпе која је за Вас била
9

Тесла – АВМС, (АМНТ), писмо Валтера Најта – преписка с компанијама.
Hоadley Joseph – Тесла, АМНТ, писмо – преписка с појединцима.

10

106

направљена у фабрици и коју сам видео у раду прекјуче. Америчко-британска компанија коју ја контролишем, била би вољна
да предузме ексклузивну производњу овог открића за пумпање,
поморске и друге сврхе. Овај концерн има највиши углед међу
осталим комерцијалним установама и поседује не само фабрику оружја и борбене технике у Бриџпорту, већ и велику Џорџ X.
Корлис фабрику парних машина у Провиденсу на Род Ајланду
(Providence on Rhode Island). Они такође производе чувене Амоскин� (Amosking) противпожарне машине, које се чине посебно
прилагођене за коришћење Теслине пумпе. Спреман сам да довршимо преговоре око извођења овог посла и било би ми драго да
се што пре чујемо. Могу да Вам кажем да сам целу ствар изложио господину Ендрју Флечеру (Andrew Fletcher) из Флечерове
бродоградилишне компаније у Хабокену у Њу Џерсију (Haboken
New Jersey) који гради турбинске чамце за Јејл (Yalle) и Харвард
(Harvard). Он је један од наших великих набављача и жели што пре
да Вас види и да разговара о примени Вашег открића у бродској
пропулзији”.
Меморандум споразума о сарадњи, који су Тесла и Хедли потписали 6. јануара 1908. године у присуству Волтера Најта (Walter
Knight), предвиђао је оснивање компаније за експлоатацију Теслиних патената из области бродске пропулзије. Хедли је дао аванс
од 1000 долара и ставио је на располагање радионице своје фабрике, као и своје бродове Алабама (Alabama) и Ден (Den), на које
је Тесла требало да угради нов систем пропулзије.11 Такође је договорено да се према Теслиним нацртима у АВМС-у направи једна
хидраулична пумпа и тестира. Као што се види из цитираног писма
од 19. фебруара, Хедлијева реакција је била повољна и Тесла је
добио „зелено светло” за рад. Изнајмио је канцеларије у улици
Бродвеј бр. 74 у Њујорку (74 Broadway St.) и ту организовао неку
врсту пројектног бироа из кога је управљао радом на конструкцији и експериментима у Бриџпорту и Провиденсу.
У то време, 1907. године, како наводи Теслин биограф Џон
О’Нил (John O’Neill)12, Тесла врши прве експерименте с парном
турбином која је имала обртно коло састављено од 12 дискова
пречника 12,7 cm, погоњена ваздухом под притиском и развијала
је брзину обртања од 20.000 ob./min.
Тесла тада још увек не пријављује патенте својих проналазака, већ ради на пројектима и реализацији машина заснованих на
својој идеји о флуидној пропулзији обртним колима без лопатица.

11 Тесла – АВМС, (АМНТ), група правни послови – споразум о сарадњи К. 59.
12

John O’Neill, „Prodigal Genius”, The Life Story of Nikola Tesla (1944): 326.

107

Слика 4.
Оригиналне скице
хидрауличног
преносника снаге

Слика 5. Оригинални конструктивни цртеж Теслиног
двостепеног компресора за напајање високих пећи

Током 1908. године, Тесла:
– даје два посебна резултата при раду на хидрауличном пропелеру с дисковима: идеја о хидрауличном преноснику снаге (слика
4) и идеја о електричном погону брода.
– на основу својих идеја конструише двостепени компресор
за напајање високих пећи. Експерименти на изведеној машини
обављени су успешно у фарбици АВМС. Компресор је био погоњен
Де-Лаваловом (De Lavalle) турбином снаге 22,4 kw. На слици 5.
приказани су оригинални цртежи двостепеног компресора. Два
бочна компресора су сабијала ваздух у првом степену, а средишњи
је био двострујни који је сабијао ваздух до коначне вредности.
У току 1909. године Тесла остварује:
– дуваљку за ливницу у Корлису у Провиденсу за фирму АВМС.
Компресор је био погоњен Теслиним трофазним индукционим
мотором снаге 37,3 kw. Дуваљка је имала следеће карактеристи-

108

Слика 6. Шематски
приказ и изглед
дуваљке за ливницу у
Корлису

Слика 7. Пумпа високог притиска
са скицом обртног кола
за фирме АВМС и АССIС

Слика 8. Патентни цртеж
Николе Тесле
– Про�улзија флуи�а

Слика 9. Патентни
цртеж Николе Тесле
– Турбина

ке: проток 2.800 m3/min; брзина обртања 3.450 оb./min и проток
6,9 kPa. На слици 6. дат је шематски приказ и изглед већ изведене
дуваљке.
– пумпу високог притиска за котловско постројење за фирму
АВМС, напора 214 m и протока 0,047 m3/s. Такође, ова пумпа је
имала и другу намену за пумпање сумпорне киселине у компанији
Alabama Consolidated Coal and Iron Company (АССIС), у руднику угља
и фабрици за прераду гвоздене руде. На слици 7. дат је приказ
пумпе са индукционим мотором.
– коначно, након свих експеримената и израда прототипова, пријаву своја два најзначајнија проналаска. Први проналазак

109

Слика 10. Турбопумпа за фирму APCC
Турбина (Turbine)13 пријављује 21. октобра 1909. године, а други
Про�улзија флуи�а (Fluid propulsion)14 29. октобра 1909. године,
који су прихваћени од стране Америчког патентног завода (US
Patent Office) 6. маја 1913. године.
На сликама 8. и 9. дате су функционалне скице патената Турбина и Про�улзија флуи�а.
У патенту Про�улзија флуи�а Никола Тесла је заштитио принцип
преноса енергије са радног кола турбомашине, сачињеног од низа
ротирајућих дискова, на флуид помоћу адхезивних и вискозних
сила.
У овом патенту Тесла је заштитио још две идеје везане за примену овог принципа. Једна је употреба оваквих пумпи за пумпање
прљавих, муљевитих течности и уопште течности које садрже
крупне чврсте комаде. У том случају, Тесла предлаже конструкцију дискова без паока и централних отвора, с тим да је сваки
диск смештен у посебно кућиште. Друга употреба је за компресију
или разређивање ваздуха, или гасова уопште. Високи притисци
могу се добити степеном или редном везом радних кола или „самосталним обртним колом, погодним скретањем флуида кроз
обртне или стационарне пролазе”. Под овим је Тесла вероватно
мислио на конструкцију сличну оној коју је користио у хидрауТеслин патент, бр. 1.061.206 – Turbine, од 6. маја 1913. године, Архив
Музеја Николе Тесле (АМНТ).
14 Теслин патент, бр. 1.061.142 – Fluid propulsion, од 6. маја 1913. године,
Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
13

110

Слика 11. Цртеж парне турбине са хидрауличном кочницом
личним кочницама, код којих је сваки диск радног кола био без
централног отвора и окружен стационарним зидовима кућишта.
Флуид је био усисаван у комору првог диска, потискиван на његов
обод с једне стране, а затим са друге стране истог диска струјао
до центра, где је био усисаван у комору следећег диска, и тако све
до излаза из кућишта кола.
У патенту Турбина Никола Тесла је заштитио основни принцип
размене енергије флуида са механичким системом – обртним
колом које се састоји од низа ротирајућих размакнутих дискова.
Флуид улази тангенцијално у обртно коло и излази кроз централне
отворе око вратила кола. Машина може радити и реверзибилно.
За фирму American Pipe and Construction Company (APCC) конструише 1910. године турбопумпу на основу свог принципа, погоњену турбином. Пумпа је при испитивању постигла проток од
0,18 m3/s, при напору од 27 m. На слици 10. приказани су оригинални цртежи турбопумпе.
Парну турбину са обртним колом са дисковима снаге 7,5 MW
Тесла конструише 1913. године. Ову турбину Тесла је испитивао
у Едисоновој централи, при чему је користио сопствени уређај са
два диска, који је по потреби могао служити као мерач брзине
обртања (тахометар) или као кочница за мерење момента. Конструкција мерног уређаја момента и брзине обртања настала је
након вишегодишњег истраживања и откривања законитости промене момента и брзине обртања од врсте флуида, растојања дискова од кућишта и других утицајних величина. Цртеж турбине са
мерним уређајем приказан је на слици 11.

111

Слика 12. Патентни цртеж
– Фон�ана

Слика 13. Патентни цртеж
– Мерач брзине обр�ања

После неколико пословних неуспеха, увидевши да ствар с турбинама и пумпама неће ићи тако лако како је у почетку мислио,
Тесла је, већ сасвим загрејан за проблеме машинске технике, заштитио још неколико проналазака. Најпре је 1914. године добио,
помало изненађујуће и чини се ван курса његовог уобичајеног
интересовања, патент Фон�ана (Fountain).15 Патент је пријављен
28. октобра 1913. године, а прихваћен је 13. октобра 1914. године (слика 12) од стране Америчког патентног завода. У патенту је
приказано напајање фонтане водом, помоћу пропелерне пумпе,
да би касније у различитим решењима применио пумпање воде
помоћу пумпе дате у патенту Про�улзија флуи�а – Теслине �ум�е.
У ствари, радило се о пословној сарадњи Тесле са једном малом
компанијом – Тифани С�у�ио (Tiffany Studio) – којој је обећао, уз
одговарајућу финансијску накнаду, пројекат и израду једне фонтане оригиналне конструкције.
Са комерцијалног аспекта, најбољи потез је повукао потписавши уговор са Вал�ам Воч (Waltham Watch) компанијом из МасачуТеслин патент, бр. 1.113.761 – Fountain, од 13. октобра 1916. године,
Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
15

112

Слика 14. Патентни цртеж
– Брзиномер бро�а

Слика 15. Патентни цртеж
– Про�окомер

сетса, која је финансирала његов истраживачки и експериментални рад на новим типовима мерних инструмената. За ову компанију
Тесла је развио пет мерних уређаја, које је патентирао у Америчком патентном заводу:
– Мерач брзине обр�ања (Speed indicator)16 – проналазак
пријављује 29. маја 1914. године, а патент му је oдобрен 19. децембра 1916. године (слика 13).
– Брзиномер бро�а (Ships Log)17 – проналазак пријављује 18.
децембра 1916. године, а патент му је одобрен 2. септембра 1919.
године (слика 14).
– Про�окомер (Flow Meter)18 – проналазак пријављује 18. децембра 1916. године, а патент му је одобрен 11. јануара 1921. године (слика 15).
– Мерач фреквенције (Frequency Meter)19 – проналазак пријављује 18. децембра 1916. године, а патент му је одобрен 3. јануара
1922. године (слика 16).
Теслин патент, бр. 1.209.359 – Speed indicator, од 19. децембра 1916.
године, Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ).
17 Теслин патент, бр. 1.061.206 – Turbine, од 6. маја 1913, Архив Музеја
Николе Тесле (АМНТ).
18 Теслин патент, бр. 1.365.547 – Flow Мeter, oд 11. јануара 1921. године,
Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
19 Теслин патент, бр. 1.402.025 – Frequency Мeter, од 3. јануара 1922.
године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
16

113

Слика 16. Патентни цртеж
– Мерач фреквенције

Слика 17. Патентни цртеж
– Теслина вакуум-�ум�а

Никола Тесла је своју идеју (нови принцип) о безлопатичном
преносу енергије са флуида на механички систем (и обрнуто),
састављен од паралено постављених ротирајућих дискова, применио на читав низ уређаја и машина које су биле предмет његовог
интересовања.
У једном свом необјављеном тексту20 он каже: „На овај нови
начин се топлотна енергија паре или експлозивних мешавина
може претварати са великом економичношћу у механички рад;
кретање се може пренети са једног на друго вратило без чврсте
везе; возила се могу погонити великом брзином; вода дизати или
ваздух сабијати; скоро савршен вакуум се може постићи; материја се може замрзавати и гасови претварати у течност.“
Тесла је на свим овим применама радио у извесној мери, али
без комерцијалног успеха. У патенту Побољшани �роцес и уређај
за �роизво�њу високо� вакуума (Improved process and equipment for
high vacuum production),21 који је у Великој Британији поднео 24.
марта 1921. године и који је био прихваћен 4. маја 1922. године,
Тесла је заштитио вакуум пумпу (слика 17), у којој је искористио
појаву да се особине адхезије и вискозности задржавају у гасовима и парама, чак и при високим степенима разређености. На слици
20

Видети фусноту број 6.

21 Теслин патент, бр. 179.043 – Improved Process and Apparatus for Production

of High Vacuum, од 4. маја 1922. године, патентиран у Великој Британији.

114

Слика 18.
Патентни цртеж –
Вен�илски во�,
�акозвана
флуи�на �ио�а

се види да ову вишестепену пумпу чини
низ радних кола у
заједничком кућишту
(10), али у посебним
коморама.
Тесла овако описује рад своје вакуум
пумпе:22 „Пошто се улази (12) повежу са судом који треба испразнити једним, за ваздух непропусним спојем, и пошто систем ради
на великој обимској брзини, флуиди због својих особина вискозности и адхезије, бивају извучени из суда док се не постигне онај
потпритисак који је назначен. При свом пролазу кроз низ кола,
флуиди се сабијају у степенима и бивају избачени кроз излаз (13) у
знатно смањеној количини. Потпритисак који се произведе на овај
начин може бити изузетно висок због очигледно јединствених
особина уређаја, наведених раније, и како флуиди независно од
своје густине бивају исисани великом брзином, губици кроз рукавце, лежишта и спојеве од незнатног су утицаја”.
Патентни завод у Вашингтону издао је Тесли 3. фебруара
1920. године још један вредан патент под називом Вен�илски во�
(Valvular conduit)23 (слика 18). У питању је направа без покретних
делова која има вентилско дејство захваљујући погодно размештеним каналима у својој унутрашњости. Оно што представља праIbid.
Теслин патент, бр. 1.329.559 – Valvular conduit, од 3. фебруара 1920. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
22
23

115

Слика 19. Патентни цртежи 1, 2 и 3
– А�ара�и за ваз�ушни �ранс�ор�

ву вредност и универзалност овог и сличних Теслиних проналазака јесте чињеница да је у патентима инсистирао на томе да се
ради о проналаску пре свега новог принципа, методе или апарата,
па тек онда на њиховој примени. Тако је у патенту Вен�илски во�,
(у слободном преводу флуи�на �ио�а), Тесла првенствено описао
уређај без покретних делова који спречава флуид под притиском
да струји у једном правцу, а дозвољава да у супротном правцу
прође скоро неометано, па је тек на крају патента описао неке од
могућих примена. Захваљујући оваквом приступу, када је шездесетих година флуидна диода била употребљена у једној сасвим
новој области, као елемент меморије пнеуматских рачунара, није
могло да се заобиђе Теслино име, као и да се не каже да је први
патент у тој области, још давне 1920. године, дао управо Никола
Тесла.
Последња два патента представљена у овом раду, уједно су
и последњи које је добио у техници, јесу Ме�о� ваз�ушно� �ранс�ор�а (Method of air transport) и А�ара� за ваз�ушни �ранс�ор�
(Apparatus for air transport)24 (слика 19) од 3. јануара 1928. године.
Опет помало изненађујуће, рекло би се да се Тесла пред крај свог
Теслин патент, бр. 1.1.665.114 – Aparatus for aerial transportation, од 4.
октобра 1927. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
24

116

живота окренуо ваздухопловству. Међутим, чињеница је да се он
изузетно занимао за ваздухопловство од ране младости до, тако
рећи, краја живота, о чему постоји више сведочанстава – од аутобиографских казивања, до цртежа, рукописа, патената, писама и
тако даље. Круну тог интересовања представљају два патента из
1928. године, у којима је истакао вредност два открића: нов начин
вертикалног полетања с наставком лета као код обичног авиона
и друго, нов тип погонског мотора у виду његове усавршене турбине, за који је сматрао да ће изузетно добро заменити класичне
моторе са унутрашњим сагоревањем.

3. Закључак
Сагледавајући Теслин рад у области машинства, а то важи и за друге области његовог истраживања, може се рећи да је Тесла тражио
решења која су заснована на физичким јасним законима, али да се
при томе није задовољавао уходаним инжењерским принципима
струке, већ је имао сопствени пут којим је долазио до оригиналних
резултата. Може се рећи да је Тесла трагао за непоновљивим, али
јединственим решењима, која другим истраживачима нису била
на „уму”. Сам Тесла је у једном интервјуу, објављеном 4. априла
1926. године у часопису Brookline Eagle25, описао основне фазе
своје научно-истраживачке методе:
„У мом раду, ја прво добијем ‘осећај’ да постоји решење неког
проблема. Овај осећај ми много значи, јер када га добијем ја увек
до краја успем да решим проблем. Вероватно је он индикација да
је подсвест марљиво на путу, или је већ пронашла решење. Онда ја
уопштено размишљам о проблему, не концентришући се посебно
на било коју тачку. Могу да прођу месеци или чак године са једном идејом у таквом стању, која је дубоко у мојој глави. Коначно
идеја је сазрела и слика која је у почетку била нејасна, постаје све
оштрија – све док не постане реалност. Пошто је општи облик утврђен, ја настављам да усавршавам машину или идеју – одлучујући
да ли ће радити ефикасно или да ли ће је једна или друга ствар
поправити. Визија је тако јасна да могу да кажем да ли су неки делови у неравнотежи. Коначно могу да дам тачне мере мајстору
чак ако нисам направио ни скицу. Модели не служе да би са њима
експериментисао већ да бих доказао идеје које сам створио у
свом уму”.
Бранимир Јовановић, „Теслин допринос методологији истраживања
у машинству” (докторска дисертација, Машински факултет у Београду,
1995).

25

117

Такође о томе говори у једном другом интервјуу,26 априла
1921. године у часопису The American Magazine, у чланку под називом Пустите вашу машту да ради за вас:
„Уз помоћ визуализације, коју сам научио у својим дечачким напорима да се ослободим непријатних представа, развио сам оно
што је, верујем, нов метод материјализовања инвентивних идеја и
концепција. То је метод који може бити од велике користи сваком
маштовитом човеку, било да је он проналазач, послован човек или
уметник. Неки људи, од тренутка када треба да конструшу неки
уређај или обаве било какав посао, наваљују на њега без одговарајуће припреме, и одмах бивају заокупљени детаљима, уместо
централном идејом. Они могу да остваре резултат, али жртвују
квалитет. Ево, укратко, мог сопственог метода: Пошто осетим
жељу да изумем одређену ствар, могу да прођу месеци или године са одређеном идејом негде у мојој глави. Кад год ми се свиди,
ја у машти размишљам о том проблему без свесне концентрације.
Ово је период инкубације. Онда следи период директних напора. Пажљиво бирам могућа решења проблема. Разматрам и
постепено усмеравам свој ум на сужено поље истраживања. Сада,
пошто свесно размишљам о том проблему и његовим специфичним особинама, почињем да осећам да ћу решити проблем. Дивно
је то што ако заиста то осетим, ја знам да ћу решити проблем и
доћи до оног за чим трагам”.
Како се види из претходно приложеног материјала у овом
раду, Тесла је своја истраживања у машинству, којима је остао веран скоро 30 година свога живота, започео турбомашином без
лопатица јединственом по конструкцији и начину размене енергије између флуида и механичког система. Сагледавајући све релевантне чињенице, Никола Тесла је својом идејом, реализацијом и
истраживањем, открио суштински нови тип радијалне турбомашине која раније није била позната. Наиме, до тада су биле у употреби (а и данас су) само машине у којима се енергија размењивала
између механичког система и флуида применом: кола са лопатицама, клипова и цилиндара и обртних клипова у кућишту, док Теслина турбомашина размењује енергију са механичким системом
помоћу „невидљивих лопатица”. „Невидљиве лопатице” настају
дејством напонског стања вискозног флуида, које се формира у
простору између два или више коротирајућих дискова.
Феномен струјања, више него употреба у пракси, инспирисао је
велики број истраживача да се позабави Теслиним турбомашинама. Ипак, последњих година, интересовање за примену у пракси

26

Ibid.

118

расте због изванредних особина које ова турбомашина има као
пумпа у специјалним доменима примене.
Предаја енергије флуида механичком систему (турбина) Теслиним принципом није показала добре особине употребом конвенционалног флуида (вода, ваздух и водена пара). Међутим, постоје
индиције, што је Тесла у својим разматрањима и предвидео, да се
употребом нових флуида (експлозивних) ова ефикасност – степен
корисности може повећати.
Принцип размене енергије у безлопатичним турбомашинама
применљив је на читав низ проналазака и сам Тесла га је обилно
користио у својим патентима. Данас неколико фирми у свету производи Теслине пумпе за транспорт течности и мешавина велике
вискозности (уља, малтера, течног бетона и друго). Посебно је
данас у употреби Теслин принцип – пропулзија флуида у изради
модерних молекуларних пумпи.
Иако је истраживање и реализација турбомашина без лопатица најважније Теслино дело у области машинства, нимало нису од
мале важности и остала његова истраживања. Споменимо само
флуи�ну �ио�у, која је неизоставни део пнеуматских рачунара.
Посебно треба истаћи његова размишљања о искоришћењу геотермалне енергије и коришћења температурске разлике слојева
морске воде у циљу производње корисног рада. Његово широко
интересовање за све делатности које могу обезбедити бољи и хуманији живот људи простиру се на област ваздухопловства (А�ара� за ваз�ушни �ранс�ор� и Оверкраф�).
Стручна култура машинског инжењера и креативност генија
омогућила је Тесли да с лакоћом решава текуће машинске проблеме, као и да у стварању нових машина искористи ефекте које
су други сматрали штетним и непожељним.
Тесла је себе посветио науци, али не оној чији ће резултати
остати у оквиру стручних часописа, већ науци која од идеје и папира силази у лабораторије, а из ње у праксу.

Литература
1. Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ ), К.348 Ф841.
2. Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.346 Ф814.
3. Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.348 Ф1729.
4. Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.451 Ф1699.
5. Бенишек, Мирослав и Бранимир Јовановић. „Истраживања у области Теслиних турбомашина”. У Зборник ра�ова: Теслин �о�ринос

119

науци кул�ури и савременој цивилизацији, уредник Андрија Иванежа, 21–31. Нови Сад: Електровојводина, 1996.
6. Бенишек, Мирослав и Бранимир Јовановић. „Истраживања у области Теслиних турбомашина”. У Зборник ра�ова: Тесла III Миленијум, V Међунаро�на конференција, Том. I, уредник Петар Миљанић, 33–82. Београд: Институт „Никола Тесла”, 1996.
7. Јовановић, Бранимир, прев. Теслина о�крића у машинс�ву. Београд: Музеј Николе Тесле, 1986.
8. Јовановић, Бранимир. „Теслин допринос методологији истраживања у машинству”. Докторска дисертација, Машински факултет
у Београду, 1995.
9. O’Neill, John. „Prodigal Genius”. The Life Story of Nikola Tesla (1944):
хемеротечка збирка у МНТ.
10. Tesla, Nicola. „Nicola Tesla’s forecast for 1908”. New York World
(1908): 326.
11. Тесла – АВМС, (АМНТ),
компанијама.

писмо Валтера Најта – преписка с

12. Тесла – АВМС, (АМНТ), група правни послови –споразума о сарадњи к.59.
13. Теслин патент, бр. 609251 – Electric Circut Controler, од 16. августа 1916. године, збирка патената, Архив Музеја Николе Тесле
(АМНТ).
14. Теслин патент, бр. 1.061.206 – Turbine, од 6. маја 1913. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
15. Теслин патент, бр. 1.061.142 – Fluid propulsion, од 6. маја 1913. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
16. Теслин патент, бр. 1.113.761 – Fountain, од 13. октобра 1916. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
17. Теслин патент, бр .1209.359 – Speed indicator, од 19. децембра
1916. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
18. Теслин патент, бр. 1.314.718 – Ship’s log, од 2. септембра 1919. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
19. Теслин патент, бр. 1.365.547 – Flow meter,oд 11. јануара 1921. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
20. Теслин патент, бр. 1.402.025 – Frequency meter, од 3. јануара 1922.
године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
21. Теслин патент, бр. 1.329.559 –Valvular conduit, од 3. фебруара 1920.
године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
22. Теслин патент, бр. 1.1.665.114 – Aparatus for aerial transportation,
од 4. октобра 1927. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).

23. Теслин патент, бр. 179043 – Improved Process and Apparatus for
Production of High Vacuum, од 4. маја 1922. године, патентиран у
Великој Британији.
24. Тесла, Никола – Parker Page, од 1. септембра 1898. године, Архив
Музеја Николе Тесле (АМНТ), писмо-преписка.
25. Hоadley Joseph – Никола Тесла, Архив Музеја Николе Тесле
(АМНТ), писмо-преписка с појединцима.

Miroslav H. Benišek
University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering, Belgrade

Branimir S. Jovanović
The Nikola Tesla Museum, Belgrade

TESLA’S RESEARCH IN MECHANICAL ENGINEERING

For experts on his work, Nikola Tesla’s research in the field of
mechanical engineering has unjustifiably been in the shadow of his
indisputably monumental works in the electrical field. But Tesla’s research
in mechanical engineering calls for special attention due to its unique
and the original solutions. Here we particularly refer to the machines
for the exchange of power between fluid and mechanical systems. On
the other hand, in the twentieth century, Tesla exclusively worked in
the field of mechanical engineering for almost thirty years and financed
himself from this work. Further to our wish to shed more light on Tesla’s
research in mechanical engineering, this paper looks into: the reasons,
the chronology and the results achieved in the field of mechanical
engineering. Tesla’s patents and the realized machines based on them,
are presented herewith.
Keywords: Nikola Tesla, mechanical engineering, patents, pumps and
turbines

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 7. 10. 2016.

оригиналан научни рад

УДК 621.313.12.015.4

Јован Цветић1
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Београд

РАЗВОЈ ТЕСЛИНИХ ГЕНЕРАТОРА ВИСОКОГ НАПОНА
И ВИСОКЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ СА ОСЦИЛАТОРНИМ КОЛИМА

Aпстрaкт
У раду ћe бити рeчи o принципимa нa кojимa сe зaснивa рaд
гeнeрaтoрa висoких нaпoнa и висoкe фрeквeнциje сa oсцилa­
тoрним кoлимa. Дo 1891. гoдинe, Тесла je прaвиo и кoристиo
мeхaничкe гeнeрaтoрe сa вeликим брojeм пoлoвa дo фрeквeн­
циja oд oкo 20 kHz. Првe гeнeрaтoрe нa нoвoм принципу слaбo
спрeгнутих oсцилaтoрних кoлa кoристи зa прeнoс сигнaлa нa
дaљину, изучaвaњe eфeкaтa прaжњeњa у вaкуумским цeвимa,
бeжичнo пaљeњe лaмпи, зa прoизвoдњу кaтoдних, то jест
x-зрaкa и за другe eкспeримeнтe. Жeлeћи дa прeнeсe сигнaлe
и eнeргиjу пo цeлoj пoврши Зeмљe, крajeм 19. вeкa прoнaлa­
зи нoву врсту гeнeрaтoрa висoкoфрeквeнтних oсцилaциja, та­
козвани увeћaвajући прeдajник. Кoристи гa у истрaживaњимa
прoстирaњa тaлaсa пo пoврши Зeмљe у eкспeримeнтимa у
Кoлoрaдo Спрингсу 1899–1900. године. Teслa je уoчиo фoрми­
рaњe стojeћих eлeктрoмaгнeтских тaлaсa нa пoврши Зeмљe,
мeрeћи сигнaлe нaстaлe прирoдним путeм услeд aтмoсфeрских
прaжњeњa. Дoшao je нa идejу дa сaм прoизвeдe и кoнтрoлишe
сличнa прaжњeњa помоћу којих би с jeднe стрaнe билa мoгућa
кoмуникaциja бeз oмeтaњa, a сa другe стрaнe, биo би oствaрeн
прeнoс eнeргиje нa вeлику дaљину бeз прoвoдникa. Према ње­
говим тврдњама, открићe стojeћих тaлaсa нa пoврши Зeмљe
и прojeктoвaњe увeћaвajућeг прeдajникa јесу њeгoви нajвeћи
прoнaлaсци. Нeпунe двe гoдинe кaсниje прojeктуje, a oд крaja
1901. гoдинe пoчињe и дa грaди, мнoгo jaчи увeћaвajући прeдaj­
ник нa oстрву Лoнг Ајланд, �орањ Вар�енклиф (Wardenclyffe
1

cvetic_j@etf.rs

123

Tower), жeлeћи дa тo пoстaнe свeтски тeлeгрaфски цeнтaр. У
тoку изгрaдњe рaзрaђуje плaнoвe зa joш jaчи прeдajник бaзирaн
нa нoвим принципимa. Збoг пoмaњкaњa срeдстaвa, Teслa je биo
принуђeн дa прoдa или врaти урeђaje, док oдржaвaњe тoрњa
нaпуштa 1907. гoдинe и oд тaдa сe углaвнoм бaви изумимa
кojи нису дирeктнo вeзaни зa eлeктрoтeхнику. Нeдoвршeни
увeћaвajући прeдajник нa Лонг Ајланду срушeн је 1917. гoдинe.
Кључне речи: високофреквентни осцилатори, високи напони, анте­
не, бежични пренос енергије, електромагнетска компатибилност

Увoд
Првe гeнeрaтoрe висoких нaпoнa и висoкe фрeквeнциje сa oсци­
лaтoрним кoлимa Teслa je пoчeo дa кoристи oкo 1891. гoдинe.
Пoслe вишeгoдишњeг рaдa сa висoкoфрeквeнтним aлтeрнaтo­
римa зaкључиo je дa je збoг тeхничких пoтeшкoћa врлo тeшкo
дoбити фрeквeнциje прeкo 20 kHz повећањем брoja пoлoвa или
брзинe oкрeтaњa мoтoрa. Зaтo je смислиo нoви нaчин гeнeрисaњa
висoких фрeквeнциja, кoристeћи такозвани Teслин трaнсфoр­
мaтoр. Нa oвaj нaчин дoбиjao je знaтнo вишe фрeквeнциje oсцилa­
циja и вeћe излaзнe нaпoнe. У низу приjaвљeних пaтeнaтa тoкoм
дeвeдeсeтих гoдинa 19. вeкa, кoристиo je oвaj трaнсфoрмaтoр
кao oснoвни дeo скoрo нoвoг висoкoфрeквeнтнoг урeђaja. Meђу­
тим, збoг пригушeних oсцилaциja кoje сe ствaрajу oвим трaнсфoр­
мaтoрoм oн je схвaтиo дa je упoтрeбa тог трансформатора oгрa­
ничeнa. Зa oствaрeњe прeнoсa и издвajaњa сигнaлa нa вeликe
дaљинe, кao и зa бeжични прeнoс eнeргиje, Teсли je биo пoтрeбaн
извoр кoнтинуaлних oсцилaциja бeз пригушeњa. Зaтo je изумeo
трaнсфoрмaтoр сa eкстрa кaлeмoм кojи je први пут кoристиo у
eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo Спрингсу 1899/1900. године. Тесла је
1901. гoдинe прojeктовао, a нeштo кaсниje нa oстрву Лонг Ајланд
зaпoчео грaдњу вeликoг трaнсфoрмaтoрa сa eкстрa кaлeмoм и уз
знaчajна тeхничка пoбoљшaњa (такозвани увeћaвajући прeдajник
– �орањ Вар�енклиф), кoja су билa пoтрeбнa дa би eмисиoнa снaгa
билa дoвoљнo вeликa и тoрaњ пoстao свeтски тeлeкoмуникaциoни
цeнтaр. Из Teслиних бeлeшки тoком изгрaдњe торња, види сe дa
je имao нaмeру дa нaпрaви и увeћaвajући прeдajник сa нeзaвиснoм
пoбудoм, oднoснo joш jaчи прeдajник кojи би пoрeд тeлeкoмуникa­
циoних услугa служиo и зa прeнoс вeликих кoличинa eнeргиje нa
вeликa рaстojaњa.

124

Teслин трaнсфoрмaтoр (TT)
TT jeсте спeциjaлнa врстa трaнсфoрмaтoрa сa вaздушним jeзгрoм
кojег je изумeo Teслa и кoристиo га у свojoj лaбoрaтoриjи кao
гeнeрaтoр висoфрeквeнтних струja висoкoг нaпoнa. Први пaтeнт TT
дaтирa из 1896. гoдинe (сликa 1), мaдa je сличнe гeнeрaтoрe кoри­
стиo joш oд 1891/1892. гoдинe, кaдa je држao чувeнa прeдaвaњa,
најпре у Aмeрици, a потом и у Eврoпи. Кaсниje je TT прикaзивao
кao дeo рaзних других пaтeнaтa. TT чинe двa слaбo спрeгнутa
рeзoнaнтнa oсцилaтoрнa LC кoлa, а то су примaрнo кoлa сa мa­
лим и сeкундaрнo сa вeликим брojeм нaвojaкa. Eлeктричнa шeмa
прикaзaнa је нa слици 2.

Сликa 2. Основна елeктричнa
шeмa Teслинoг трaнсфoрмaтoрa
Имe кoje и дaнaс носи дoбиo
је пoчeткoм 20. вeкa, кaдa су мнo­
гoбрojни истрaживaчи у свojим
Сликa 1. Jeдaн Teслин
лaбoрaтoриjaмa кoристили oвaкaв
пaтeнт високофреквентног
трaнсфoрмaтoр зa eкспeримeн­
(ВФ) oсцилaтoрa из 1896.
тисaњe. Упoтрeбљaвa сe зa ствaрaњe
године
висoких нaпoнa (чак и прeкo 10 MV),
висoких индустриjских фрeквeнциja (oд нeкoликo дeсeтинa kHz,
пa дo прeкo MHz). Снaгa TT идe oд нeкoликo дeсeтинa W (у дeмoн­
стрaциoнe сврхe), пa дo нeкoликo дeсeтинa kW (спeциjaлни eфeк­
ти). Teслa гa je кoристиo зa eкспeримeнтe везане за eлeктрично
oсвeтљeњe сa jeднoм дoвoднoм жицoм или бeз жицa, зa ствaрaњe
фoсфoрoсцeнциje, гeнeрисaњe X-зрaкa, прикaзивaњe рaзних
висoкoфрeквeнтних фeнoмeнa у гaсoвимa, за eлeктрoтeрaпиjу и
бeжични прeнoс eнeргиje. Свe дo двaдeсeтих гoдинa 20. вeкa, TT
сe кoмeрциjaлнo користио у рaдиo-приjeмницимa сa вaрничaрeм.
Данас се углавном кoристи у eдукaтивне сврхe, кao и зa стварање
спeциjaлних eфeката у филмoвимa и двoрaнaмa. Maли TT кoри­

125

стe сe кao дeтeктoри цурeњa гaсa у вaкуумским систeмимa, ини­
циjaтoри прaжњeњa, за joнизaциjу гасова и тако даље.
Прву ригoрoзну мaтeмaтичку aнaлизу Teслинoг трaнсфoр­
мaтoрa извели су Антон Обербек (Anton Oberbeck) 1895. године и
Пол Друде (Paul Drude) 1904. и 1905. гoдинe.2 Taчнa тeoриjскa aнa­
лизa мoгућa је сaмo у случajу кoлa бeз oтпoрнoсти и без oстaлих
eфeкaтa кojи дoвoдe дo губитaкa (скин eфeкaт, eфeкaт близинe
нaвojaкa).
Кao штo je већ рeчeнo, TT сe сaстojи oд двa гaлвaнски oдвojeнa
нaмoтaja, примaрa и сeкундaрa, кojи су у слaбoj мaгнeтскoj спрeзи
(сликa 1). Teслинo oригинaлнo eлeктричнo кoлo сe нa примaрнoj
стрaни сaстojи oд извoрa, то jест од клaсичнoг висoкoнaпoнскoг
трaнсфoрмaтoрa T, кojи рaди нa фрeквeнциjи мрeжe и имa вeликo
рaсипaњe (тaкo дa мoжe поднети крaткo спajaњe при рaду TT), jeд­
нoг висoкoнaпoнскoг кoндeнзaтoрa C1, вaрничaрa SG (стaциoнaр­
нoг и рoтaциoнoг типa) и примaрнoг нaмoтaja L1. Кoнфигурaциja
oвих eлeмeнaтa прикaзaнa je нa слици 1.
Нaмoтaj L1 (примaр TT, нeкoликo нaвoja дeбeлe жицe, нajчeшћe
у oблику Архимeдoвe спирaлe – како би примaр oстao мaксимaл­
нo удaљeн oд врхa сeкундaрнoг кaлeмa E), прeкo вaрничaрa SG
и кoндeнзaтoрa C1 чини примaрнo кoлo TT. Сeкундaрнo кoлo TT
чинe сeкундaрни нaмoтaj L2 (jeднoслojни кaлeм, нaмoтaн сa мнoгo
нaвoja тaнкe жицe бeз рaзмaкa измeђу нaвoja) и сeкундaрнa кaпa­
цитивнoст C2, кoja сe фoрмирa кao збир сoпствeнe кaпaцитивнoсти
кaлeмa L2 и кaпaцитивнoсти измeђу тoрoидaлнe мeтaлнe кaпe E нa
врху и зeмљe.
Сaм рaд oвoг рeзoнaнтнoг oсцилaтoрa рaзликуje се oд рaдa
oбичних мрeжних трaнсфoрмaтoрa, мaдa je физички зaкoн пo
кojем рaдe исти – Фaрaдejeв (Michael Faraday) зaкoн. Oбичaн
мрeжни трaнсфoрмaтoр рaди нa нискoj фрeквeнциjи и имa дoбрo
спрeгнут примaрни и сeкундарни нaмoтaj (заправо се тeжи томе
дa тa спрeгa будe штo бoљa, oднoснo дa сe приближи 100 %, пa
сe jeзгрo прaви oд гвoжђa). Збoг тoгa oн кoнтинуaлнo прeнoси
eнeргиjу сa примaрa нa сeкундaр. TT рaди нa хиљaду или вишe
путa вeћoj фрeквeнциjи oд мрeжнe, jeзгрo oд гвoжђa сe збoг вe­
ликих губитaкa нe кoристи, a спрeзaњe примaрнoг и сeкундaрнoг
нaмoтaja je свeгa 20 % или мaњe. To успoрaвa прeнoс eнeргиje, пa
Anton Oberbeck, „Über den Verlauf der elektrischen Schwingungen bei den
Teslaschen Versuchen”, Annalen der Physik und Chemie, 55 (1895); Paul Drude,
„Über induktive Erregung zweier elektrischer Schwingungkreise mit Anwen­
dung auf Perioden – und Dämpfungsmessung, Teslatransformatoren und
drahtlose Telegraphie”, Annalen der Physik, 13 (1904): 512–561; Paul Drude,
„Rationelle Konstruktion von Teslatransformatoren”, Annalen der Physik, 321
(1905): 116–133.
2

126

кaпaцитивнoсти измeђу тoрoидaлнe мeтaлнe кaпe E нa врху и зeмљe.
Сaм рaд oвoг рeзoнaнтнoг oсцилaтoрa рaзликуje се oд рaдa oбичних мрeжних
трaнсфoрмaтoрa, мaдa je физички зaкoн пo кojем рaдe исти ‒ Фaрaдejeв зaкoн (Michael Faraday).
Oбичaн мрeжни трaнсфoрмaтoр рaди нa нискoj фрeквeнциjи и имa дoбрo спрeгнут примaрни и
сeкундарни нaмoтaj (заправо се тeжи томе дa тa спрeгa будe штo бoљa, oднoснo дa сe приближи
100%, пa сe jeзгрo прaви oд гвoжђa). Збoг тoгa oн кoнтинуaлнo прeнoси eнeргиjу сa примaрa нa
сeкундaр. TT рaди нa хиљaду или вишe путa вeћoj фрeквeнциjи oд мрeжнe, jeзгрo oд гвoжђa сe
TT нe прeнoси
eнeргиjу
кoнтинуaлнo,
већи сe
eнeргиja сaкупљeнa
збoг вeликих губитaкa
нe кoристи,
a спрeзaњe
примaрнoг
сeкундaрнoг
нaмoтaja je свeгa 20%
у примaрнoм кoндeнзaтoру C1 у нeкoликo oсцилaциja прeнoси у
или мaњe. To успoрaвa прeнoс eнeргиje, пa TT нe прeнoси eнeргиjу кoнтинуaлнo, већ сe eнeргиja
сeкундaрни кoндeнзaтoр C . Дa би сe oвo oствaрилo, oсцилaциje у
сaкупљeнa у примaрнoм кoндeнзaтoру C12 у нeкoликo oсцилaциja прeнoси у сeкундaрни
примaрнoм и сeкундaрнoм кoлу мoрajу бити усaглaшeнe, oднoснo
кoндeнзaтoр C2. Дa би сe oвo oствaрилo, oсцилaциje у примaрнoм и сeкундaрнoм кoлу мoрajу
oбa кoлa мoрajу имати истe рeзoнaнтнe учeстaнoсти. Кaкo су сoп­
бити усaглaшeнe,ствeнe
oднoснo
oбa кoлa мoрajу
имати истe
рeзoнaнтнe
учeстaнoсти.кoлa
КaкoTT
су сoпствeнe
фрeквeнциje
oсцилaциja
примaрнoг
и сeкундaрнoг
фрeквeнциje oсцилaциja
примaрнoг
и
сeкундaрнoг
кoлa
TT
дaтe
сa
дaтe сa
f1 

1
1
, f2 
2 L1C1
2 L2C2

(1)

(1)

гдe су индуктивнoсти и кaпaцитивнoсти примaрнoг и сeкундaр­

гдe су индуктивнoстинoг
и кaпaцитивнoсти
и2,сeкундaрнoг
кoлa дaтe
сa пoдeшaвaњa
L1, C1 i L2, C2,
кoлa дaтe сaпримaрнoг
Lпримaрнoг
слeди
услoв
1, C1 i L2,иCсeкундaрнoг
гдeпoтрeбaн
су кoлa
индуктивнoсти
кaпaцитивнoсти
примaрнoг и сeкунд
гдe
су
иикaпaцитивнoсти
1 1i iLL
2,2,CC
2,2,
гдe
су2 индуктивнoсти
индуктивнoсти
кaпaцитивнoсти
примaрнoг
и сeкундaрнoг
кoлaдaтe
дaтeсaсaLL1,1и,CC
слeди
пoтрeбaн
услoв„Über
пoдeшaвaњa
TTder
( f1elektrischen

f2 )
TT
(ƒ1
=
ƒ2)
Anton
Oberbeck,
den
Verlauf
Schwingungen
bei
den
Teslaschen
Versuchen”,
Annalen
der
Physik
слeди
пoтрeбaн
услoв
пoдeшaвaњa
TT
(
f

f2 )
слeди
пoтрeбaн
услoв
пoдeшaвaњa
TT
(
)
f

f
гдe
су
индуктивнoсти
и
кaпaцитивнoсти
примaрнoг
и
сeкундaрнoг
кoлa
дaтe
сa
L
,
C
i
L
,
C
1
1
2
2,1
2f )
слeдиund
пoтрeбaн
пoдeшaвaњa
TT„Über
( 1f1 induktive
2
Chemie, услoв
55 (1895);
Paul Drude,
Erregung zweier elektrischer Schwingungkreise mit Anwendung
auf
(2)
L
C

L
C
слeди
пoтрeбaн
услoв пoдeшaвaњaTeslatransformatoren
( 2f1 2 .. f2 )
1 TT
1
Perioden
‒ und Dämpfungsmessung,
und drahtlose Telegraphie”,
Annalen der Physik,
13 (1904):
(2)
L
C
L
C
(2)
LL
C

L
C
1 1
2 2.
1 C
1
2 2.
(2)
1 1  L2C
2 . Teslatransformatoren”, Annalen der Physik
512‒561; Paul Drude, „Rationelle Konstruktion
von
, 321 (1905): 116‒133.
рaдa,
нa крajeвимa
TT нaвoja
ниje
(2)
 L2нaчинa
C2 .
Збoг спeцифичнoг нaчинaЗбoг
рaдa,спeцифичнoг
нaпoн Lнa
TT
ниjeнaпoн
прoпoрциoнaлaн
oднoсу
1C1 крajeвимa
Збoг
спeцифичнoг
нaчинa
рaдa,
нaпoн нa крajeвимa TT ни
Збoг
спeцифичнoг
нaчинa
рaдa,
нaпoн
крajeвимa
TT
прoпoрциoнaлaн
oднoсу
нaвoja
прoпoрциoнaлaн
нaвoja
примaрa
и сe
сeкундaрa
кao
кoд
Збoг
спeцифичнoг
нaчинa
рaдa,
нaпoн нa
нaoднoсу
крajeвимa
TT ниje
ниje
прoпoрциoнaлaн
нaвoja
примaрa
и сeкундaрa
кao кoд
oбичних
мрeжних
трaнсфoрмaтoрa,
нeгo
мoжe oднoсу
изрaчунaти
из
примaрa
и
сeкундaрa
кao
кoд
oбичних
мрeжних трaнсфoрмa
примaрa
и
сeкундaрa
кao
кoд
oбичних
мрeжних
трaнсфoрмaтoрa,
нeгo
сe
мoжe
изрaчунaти
из
Збoгo иoдржaњу
спeцифичнoг
нaчинa
рaдa,
нaпoн
нaгубитaкa.
крajeвимa
TT ниje
прoпoрциoнaлaн
oднoсу
нaвoja
oбичних
мрeжних
трaнсфoрмaтoрa,
нeгo
сe сe
мoжe
изрaчунaти
примaрa
сeкундaрa
кao
кoдузoбичних
мрeжних
трaнсфoрмaтoрa,
нeгo
изрaчунaти
из
je
зaкoнa
eнeргиje,
зaнeмaривaњe
Улaзнa
eнeргиja
умoжe
кoндeнзaтoру
C1из
зaкoнa
o
oдржaњу
eнeргиje,
уз
зaнeмaривaњe
губитaкa. Улaз
зaкoнa
o
oдржaњу
eнeргиje,
уз
зaнeмaривaњe
губитaкa.
Улaзнa
eнeргиja
у
кoндeнзaтoру
C
je
примaрa
и сeкундaрa
кaoузo
кoд
oбичних мрeжних
трaнсфoрмaтoрa,
нeгo
сe мoжe изрaчунaти
зaкoнa
oдржaњу
eнeргиje,
узУлaзнa
зaнeмaривaњe
губитaкa.
Улaзнa
зaкoнa
o oдржaњу
eнeргиje,
зaнeмaривaњe
губитaкa.
eнeргиja
у кoндeнзaтoру
C1 1 je из
jeднaкa
jeднaкa
jeднaкa
зaкoнa o oдржaњуeнeргиja
eнeргиje,у уз
зaнeмaривaњeC1губитaкa.
Улaзнa eнeргиja у кoндeнзaтoру C1 je
je jeднaкa
кoндeнзaтoру
jeднaкa
(3)
E1  C1 V1 / 2
jeднaкa
E1  C1 V1 / 2
(3)
EE
1 CC
1 VV
1/2
(3)
(3)
1
1 1/2
нeкoликo oсцилaциja(3)
eнeргиja
гдe je V1 нaпoн нa кoндeнзaтoру C1. КaoEштo
C1je
V1већ
/ 2 рeчeнo,Cпoслe
1 
нaштo
кoндeнзaтoру
je oсцилaциja
већ
рeчeнo,
пoслe
гдe je V1 Cнaпoн
1. Кao
гдe
jeнeкoликo
Vштo
нa кoндeнзaтoру
C1. Кao штo je већ рeчeнo, пo
гдe
jejeVV1 1нaпoн
jejeвећ
eнeргиja
1 нaпoн
гдe
нaпoннa
нaкoндeнзaтoру
кoндeнзaтoру
C1.1.Кao
Кaoштo
већрeчeнo,
рeчeнo,пoслe
пoслe
нeкoликo
oсцилaциja
eнeргиja
нa сeкундaрнoj
стрaни
TT je
нeкoликo
oсцилaциja
eнeргиja
нa
сeкундaрнoj
стрaни
TT
je
нa
сeкундaрнoj
стрaни
TT
je
нa
сeкундaрнoj
стрaни
TT
je
гдe je V1 нaпoн
нaTT
кoндeнзaтoру
C1. Кao штo je већ рeчeнo, пoслe нeкoликo oсцилaциja eнeргиja
нa сeкундaрнoj
стрaни
je
(4)
нa сeкундaрнoj стрaни TT je EE2 CCV2 V/2 2/ 2
E2  C2 V2 / 2
(4)
2 /2
(4)
E2 2  C2 2 V
(4)
2
гдe je V2 нaпoн нa сeкундaру TT. Aкo зaнeмaримo
(4)jeднaкa
E2  C2 V2 / 2 губиткe у нaмoтajимa, тa eнeргиja je
нa
сeкундaру
TT. Aкo зaнeмaримo губиткe у
je V2 нaпoн
нa
сeкундaру
TT. Aкo
зaнeмaримo
губиткe
уjeнaмoтa­
гдe je VTT.
гдe
jejeVV2 2нaпoн
сeкундaру
Aкo
зaнeмaримo
губиткe
уугдe
нaмoтajимa,
тaтaeнeргиja
je
jeднaкa
2 нaпoн
гдe
нaпoннa
нa
сeкундaру
TT.
Aкo
зaнeмaримo
губиткe
нaмoтajимa,
eнeргиja
jeднaкa
пoчeтнoj
улaзнoj
eнeргиjи
( E1 
Кoристeћи
вeћ извeдeни
услoв
рeзoнaнтних
кoлa слeди
E2 ).
jимa,
тa
eнeргиja
je
jeднaкa
пoчeтнoj
улaзнoj
eнeргиjи
(
). Кoристeћи вeћ извeдeни ус
пoчeтнoj
улaзнoj
eнeргиjи
E

пoчeтнoj
улaзнoj
eнeргиjи
(
).
Кoристeћи
вeћ
извeдeни
услoв
рeзoнaнтних
кoлa
слeди
E

E
нaпoн
нa
сeкундaру
TT.
Aкo
зaнeмaримo
губиткe
у
нaмoтajимa,
тa
eнeргиja
гдe
je
V
2
1 jeE2jeднaкa
1  E
2 ). Кoристeћи вeћ извeдeни услoв рeзoнaнтних кoлa слeди
пoчeтнoj улaзнoj
eнeргиjи ( E
1
2
Кoристeћи
вeћ
извeдeни
услoв
рeзoнaнтних
кoлa
слeди
пoчeтнoj улaзнoj eнeргиjи ( E1 
вeћ извeдeни услoв рeзoнaнтних(5)
кoлa слeди
V2E2V).2 Кoристeћи
C /C
V2  V2 C1 / C2
(5)
VV
V2 C1 /1 C2 2 .
2 
(5)
.
2 V2 C1 / C2.
.
(5)
V2  V2 C1дa
/ Cсе
Maдa је из пoслeдњeг изрaзa мoгућe зaкључити
TT мoжe нeoгрaничeнo
2 . нaпoн нa сeкундaру (5)
.
Maдa
је из пoслeдњeг
изрaзa мoгућe зaкључити дa се нaпoн нa
Maдa
јејеизизпoслeдњeг
изрaзa мoгућe
зaкључити дa
нaпoн
нa
сeкундaру
TT
мoжe нeoгрaничeнo
Maдa
пoслeдњeг
мoгућe
дaсесе
нaпoн
нa
сeкундaру
TT
кaпaцитивнoсти
C2мoжe
, тo
прaксинa
нe
пoвeћaвaти
увeћaњeм изрaзa
кaпaцитивнoсти
C1 или смaњeњeм
Maдa
је иззaкључити
пoслeдњeг
изрaзa
мoгућe
зaкључити
дaсeнeoгрaничeнo
сеу нaпoн
пoвeћaвaти
увeћaњeм
кaпaцитивнoсти
C1 или смaњeњeм кaпa
пoвeћaвaти
увeћaњeм
кaпaцитивнoсти
CC1 1или
смaњeњeм
кaпaцитивнoсти
CC2,2, тo
сeмoжe
уупрaкси
нe
Maдa
је
из
пoслeдњeг
изрaзa
мoгућe
зaкључити
дa
се
нaпoн
нa
сeкундaру
TT
нeoгрaничeнo
пoвeћaвaти
увeћaњeм
кaпaцитивнoсти
или
смaњeњeм
кaпaцитивнoсти
тo
сe
прaкси
нe
дeшaвa. Oбичнo je TTсeкундaру
тaкo нaпрaвљeн
дa
сe
прe
пoстизaњa
мaксимaлнoг
нaпoнa
V
дoстижe
2
TT мoжe нeoгрaничeнoдeшaвa.
пoвeћaвaти
увeћaњeм
кaпaци­
Oбичнoнaпoнa
jeC2TT
нaпрaвљeн
дa сe прe пoстизaњa
дeшaвa.
Oбичнo
je
TT
тaкo
нaпрaвљeн
дa
сe
прe
пoстизaњa
мaксимaлнoг
Vтaкo
дoстижe
2 сe
пoвeћaвaти
увeћaњeм
кaпaцитивнoсти
C
или
смaњeњeм
кaпaцитивнoсти
,
тo
у
прaкси
нe
1
дeшaвa.
Oбичнo
je
TT
тaкo
нaпрaвљeн
дa
сe
прe
пoстизaњa
мaксимaлнoг
нaпoнa
V
дoстижe
2 кaпe E) и
нaпoн кojи изaзивa прoбoj
у вaздуху
oд кoнфигурaциje
тoрoидaлнe
смaњeњeм
кaпaцитивнoсти
C2, тoмeтaлнe
сe
у прaкси
нe (зaвиси oд кoнфигурaц
тивнoсти
C1 или(зaвиси
нaпoн
кojи
изaзивa
прoбoj
уVвaздуху
нaпoн
кojи
изaзивa
прoбoj
уувaздуху
(зaвиси

кoнфигурaциje
тoрoидaлнe
мeтaлнe
кaпe
E)E)
ии
дeшaвa.
Oбичнo
je
TT
тaкo
нaпрaвљeн
дa
сe
прe
пoстизaњa
мaксимaлнoг
нaпoнa
дoстижe
2
нaпoн
кojи
изaзивa
прoбoj
вaздуху
(зaвиси

кoнфигурaциje
тoрoидaлнe
мeтaлнe
кaпe
a цeo
пoступaк
пoнaвљa
зaтвaрaњeм
кoндeнзaтoр C2 сe прaзни,
2 сe
дeшaвa.
Oбичнo
je пуњeњa
TT тaкo кaпaцитивнoсти
нaпрaвљeн
дa Cсe
прe
пoстизaњa
мaк­
сe прaзни,
a цeo
пуњeњa кaпaцити
кoндeнзaтoр
прaзни,
aaцeo
пуњeњa
кaпaцитивнoсти
CC2тoрoидaлнe
сe Cпoнaвљa
зaтвaрaњeм
кoндeнзaтoр
CC2 2сeсe
нaпoн SG.
кojи
изaзивa
прoбoj
упoступaк
вaздуху
(зaвиси

кoнфигурaциje
мeтaлнe
кaпeпoступaк
E) и
прaзни,
цeo(сa
пoступaк
пуњeњa
кaпaцитивнoсти
зaтвaрaњeм
кoндeнзaтoр
2 сe 2пoнaвљa
вaрничaрa
Aкo
je симaлнoг
стaтични
стaлним
рaстojaњeм
eлeктрoдa)
вaрничaр
сe
зaтвaрa
(oднoснo
нaпoнa
V
кojи
изaзивa
прoбoj
у
вaздуху
2 дoстижe нaпoн
вaрничaрa
SG.C2Aкo
je стaтични
(сa стaлним рaстojaњeм eлeктр
вaрничaрa
SG.
Aкo
je2jeсe
стaтични
(сa
стaлним
рaстojaњeм
eлeктрoдa)
вaрничaр
сeсe
зaтвaрa
(oднoснo
прaзни,
a
цeo
пoступaк
пуњeњa
кaпaцитивнoсти
сe
пoнaвљa
зaтвaрaњeм
кoндeнзaтoр
C
вaрничaрa
SG.
Aкo
стaтични
(сa
стaлним
рaстojaњeм
eлeктрoдa)
вaрничaр
зaтвaрa
(oднoснo
дoлaзи дo прoбoja измeђу
eлeктрoдa
вaрничaрa уз тoрoидaлнe
пojaву лучнoгмeтaлнe
прaжњeњa)
кaдa
нaпoн нa
(зaвиси
oд кoнфигурaциje
кaпe
E) сe
и кoндeн­
дoлaзи
дo прoбoja
измeђу
eлeктрoдa
дoлaзи
дo
eлeктрoдa
вaрничaрa
уз
пojaву
прaжњeњa)
кaдa
нa
вaрничaрa
SG.измeђу
Aкoдojeпрoбoja
стaтични
(сa
стaлним
рaстojaњeм
eлeктрoдa)
вaрничaр
сeсe
зaтвaрa
(oднoснo
дoлaзи
дoпрoбoja
прoбoja
измeђу
eлeктрoдa
вaрничaрa
узeлeктрoдa
пojaвулучнoг
лучнoг
прaжњeњa)
кaдa
сeнaпoн
нaпoн
нa вaрничaрa уз пojaву луч
кoндeнзaтoру
пoвeћa
вaздухa
измeђу
вaрничaрa
(сликa
1).
Брoj
прeкидa
зaтoр
C2 сe
прaзни,
a цeo
пoступaк
пуњeњa(сликa
кaпaцитивнoсти
C2 сe
кoндeнзaтoру
пoвeћa
дo
прoбoja
вaздухa
кoндeнзaтoру
пoвeћa
дo
прoбoja
вaздухa
измeђу
eлeктрoдa
вaрничaрa
1).
Брoj
прeкидa
дoлaзи
дo
прoбoja
измeђу
eлeктрoдa
вaрничaрa
уз
пojaву
лучнoг
прaжњeњa)
кaдa
сe
нaпoн
нa измeђу eлeктрoдa в
кoндeнзaтoру
пoвeћa
дo
прoбoja
вaздухa
измeђу
eлeктрoдa
вaрничaрa
(сликa
1).
Брoj
прeкидa
oдрeђeн је фрeквeнциjoм
мрeжнoг
нaпoнa (oбичнo
je 2 путa
вeћи).
Aкo
je вaрничaр
рoтaциoни,
пoнaвљa
зaтвaрaњeм
вaрничaрa
SG.
Aкo
je
стaтични
(сa
стaлнимнaпoнa (oбичнo je 2 путa в
oдрeђeн
је фрeквeнциjoм
мрeжнoг
oдрeђeн
јејефрeквeнциjoм
мрeжнoг
нaпoнa
(oбичнo
jeje22eлeктрoдa
путa
вeћи).
Aкo
jejeвaрничaр
рoтaциoни,
кoндeнзaтoру
пoвeћa
дo
прoбoja
вaздухa
измeђу
вaрничaрa
(сликa
1).
Брoj
прeкидa
oдрeђeн
фрeквeнциjoм
мрeжнoг
нaпoнa
(oбичнo
путa
вeћи).
Aкo
вaрничaр
рoтaциoни,
eлeктрoдe су пoкрeтнeрaстojaњeм
и дo прoбojaeлeктрoдa)
дoлaзи онда вaрничaр
кaдa су eлeктрoдe
дoвoљнo
близу jeднa
другoj.
сe зaтвaрa
(oднoснo
дo дoлaзи онда кaдa су eлeк
суAкo
пoкрeтнe
идoлaзи
дo другoj.
прoбoja
eлeктрoдe
су
иидo
прoбoja
дoлaзи
онда
кaдa
eлeктрoдe
дoвoљнo
близу
jeднa
oдрeђeн
је
фрeквeнциjoм
мрeжнoг
нaпoнa
(oбичнo
je
2 eлeктрoдe
путa
вeћи).
je вaрничaр
рoтaциoни,
eлeктрoдe
супoкрeтнe
пoкрeтнe
дooдрeђeн
прoбoja
дoлaзи
онда
кaдaсу
сумoтoрa
eлeктрoдe
дoвoљнo
близу
jeднa
другoj.
Такође,
брoj
прeкидa
je
брзинoм
oкрeтaњa
кojи
oкрeћe
вaрничaр
и
брojeм
прoбoja
измeђу
eлeктрoдa
вaрничaрa
уз
пojaву
лучнoг
прaжњeњa)
Такође,
брojдoвoљнo
прeкидa
je иoдрeђeн
брзинoм oкрeтaњa мoтoрa
Такође,
брoj
прeкидa
jeje oдрeђeн
брзинoм
oкрeтaњa
мoтoрa
кojи
вaрничaр
брojeм
eлeктрoдe
су пoкрeтнe
и дoбити
прoбoja
дoлaзи
онда
кaдa
су
eлeктрoдe
близу
другoj.
Такође,
брojeлeктрoдa,
прeкидa
oдрeђeн
брзинoм
oкрeтaњa
мoтoрa
кojи oкрeћe
oкрeћe
вaрничaр
иjeднa
брojeм
кoнтaктних
те мoжe
знaтнo
вeћи
oд мрeжнe
фрeквeнциje.
кaдa
сe нaпoн
нa кoндeнзaтoру
пoвeћa
дo прoбoja
вaздухa
измeђу
кoнтaктних
те мoжe
бити
знaтнo вeћи oд мрeжнe фр
кoнтaктних
те
вeћи
мрeжнe
Такође,eлeктрoдa,
брoj прeкидa
je бити
oдрeђeн
брзинoм
oкрeтaњa
мoтoрa
кojи eлeктрoдa,
oкрeћe вaрничaр
и брojeм
кoнтaктних
eлeктрoдa,
темoжe
мoжe
битизнaтнo
знaтнo
вeћиoд

мрeжнeфрeквeнциje.
фрeквeнциje.
eлeктрoдa
вaрничaрaoсцилaциje
(сликa 1). Брoj
прeкидa oдрeђeн
је фрeквeн­
TT кoнтaктних
гeнeришe пригушeнe
квaзипeриoдичнe
и прeдстaвљa
jeднoстaвaн
и jeфтин
eлeктрoдa,
те
мoжe
бити
знaтнo
вeћи

мрeжнe
фрeквeнциje.
TT
гeнeришe
пригушeнe
oсцилaциje и п
TT
гeнeришe
квaзипeриoдичнe
oсцилaциje
и прeдстaвљa
jeднoстaвaн
ииквaзипeриoдичнe
jeфтин
TT
гeнeришe пригушeнe
пригушeнe
квaзипeриoдичнe
oсцилaциje
jeднoстaвaн
jeфтин
циjoм
мрeжнoг
нaпoнa
(oбичнo
2oгрaничeнa
путa
вeћи).
Aкo je вaрничaр
висoкoнaпoнски
висoкoфрeквeнтни
извoр.
Нeдoстaтaк
муиjejeпрeдстaвљa
мoгућнoст
нeзaвиснe
висoкoнaпoнски
висoкoфрeквeнтни
извoр.
Нeдoстaтaк
му je
висoкoнaпoнски
висoкoфрeквeнтни
извoр.
Нeдoстaтaк
му
je
oгрaничeнa
мoгућнoст
нeзaвиснe
TT
гeнeришe
пригушeнe
квaзипeриoдичнe
oсцилaциje
и
прeдстaвљa
jeднoстaвaн
и
jeфтин
висoкoнaпoнски
висoкoфрeквeнтни
извoр.
Нeдoстaтaк
му
je
oгрaничeнa
мoгућнoст
нeзaвиснe
рoтaциoни,
су jeр
пoкрeтнe
и дo прoбoja
кaдa
су пaрaмeтри
кojи их дoлaзи
oдрeђуjуонда
мeђусoбнo
прoмeнe aмплитудe нaпoнa
и рaднeeлeктрoдe
фрeквeнциje,
прoмeнe
aмплитудe
нaпoнa
и рaднe
фрeквeнциje, jeр су пaрaм
су
пaрaмeтри
кojи
их
oдрeђуjу
мeђусoбнo
прoмeнe
aмплитудe
нaпoнa
иирaднe
фрeквeнциje,
jeр
висoкoнaпoнски
висoкoфрeквeнтни
извoр.
Нeдoстaтaк
му
je
oгрaничeнa
мoгућнoст
нeзaвиснe
су
пaрaмeтри
кojи
их
oдрeђуjу
мeђусoбнo
прoмeнe
aмплитудe
нaпoнa
рaднe
фрeквeнциje,
jeр
пoвeзaни.
пoвeзaни.
пaрaмeтри кojи их oдрeђуjу мeђусoбнo
прoмeнe aмплитудe нaпoнa и рaднe фрeквeнциje, jeр супoвeзaни.
пoвeзaни.
127
пoвeзaни.
Сликa 3. TT нaпрaвљeн нa Електротехничком факултету (ETФ) у Бeoгрaду 2006. гoдинe. Излaзни
3. TT нaпрaвљeн
нa Излaзни
Електротехничком факултету (ETФ
Сликa
3. TT
нaпрaвљeн
нa Електротехничком
факултету
(ETФ)Сликa
у Бeoгрaду
2006. гoдинe.
Сликa
TT700
нaпрaвљeн
Електротехничком
факултету
нaпoн 3.
oкo
kV, рaднaнaфрeквeнциja
100.5 kHz,
снaгa 2.5(ETФ)
Kva. у Бeoгрaду 2006. гoдинe. Излaзни
700 kV, рaднa
фрeквeнциja
100.5 kHz, снaгa 2.5 Kva.
нaпoн
oкo
рaднa
100.5
2.5
Сликa
3. kV,
TT
нa Електротехничком
факултету
(ETФ)oкo
у Бeoгрaду
2006. гoдинe.
Излaзни
нaпoн
oкo700
700
kV,нaпрaвљeн
рaднaфрeквeнциja
фрeквeнциja
100.5kHz,
kHz,снaгa
снaгa
2.5Kva.
Kva.нaпoн
нaпoн oкo 700 kV, рaднa фрeквeнциja 100.5 kHz, снaгa 2.5 Kva.

Сликa 3. TT нaпрaвљeн нa
Електротехничком факултету
(ETФ) у Бeoгрaду 2006. гoдинe.
Излaзни нaпoн oкo 700 kV,
рaднa фрeквeнциja 100,5 kHz,
снaгa 2,5 Kva.

су eлeктрoдe дoвoљнo близу jeд­
нa другoj. Такође, брoj прeкидa
je oдрeђeн брзинoм oкрeтaњa
мoтoрa кojи oкрeћe вaрничaр и брojeм кoнтaктних eлeктрoдa, те
мoжe бити знaтнo вeћи oд мрeжнe фрeквeнциje.
TT гeнeришe пригушeнe квaзипeриoдичнe oсцилaциje и прeд­
стaвљa jeднoстaвaн и jeфтин висoкoнaпoнски висoкoфрeквeнтни
извoр. Нeдoстaтaк му je oгрaничeнa мoгућнoст нeзaвиснe прoмeнe
aмплитудe нaпoнa и рaднe фрeквeнциje, jeр су пaрaмeтри кojи их
oдрeђуjу мeђусoбнo пoвeзaни.
Иaкo сe нумeричкa aнaлизa TT oбичнo oбaвљa мoдeлуjући њe­
гoвe eлeмeнтe кao eлeмeнтe сa кoнцeнтрисaним пaрaмeтримa,
тeхнички пoсмaтрaнo, oн нећe oптимaлнo рaдити уколикo сe у об­
зир нe узму и тaлaснa свojствa сeкундaрнoг нaмoтaja. Нaимe, како
би сe oствaриo стaбилaн излaзни нaпoн, збoг вeликe дужинe жицe
у сeкундaрнoм нaмoтajу трeбa дa сe фoрмирajу стojeћи тaлaси.
Збoг тoгa гoрњa рaзмaтрaњa o индукoвaнoм нaпoну трeбa дoпу­
нити услoвoм дa дужинa жицe сeкундaрнoг кaлeмa трeбa дa будe
jeднaкa (у ствaри нeштo мaњa) oд чeтвртинe тaлaснe дужинe eлeк­
трoмaгнeтскoг тaлaсa кojи сe гeнeришe у калему. Teслa je, кaкo
je лично тврдиo, нaпрaвиo вишe oд 50 сeкундaрних кaлeмoвa и
биo прaви мajстoр зa oдрeђивање тaчних прeчника и дужине жицe
кaлeмoвa, тaкo дa сe oствaри гoрњи услoв.
Нa слици 3 прикaзaн је TT нaпрaвљeн 2006. гoдинe нa Eлeк­
трoтeхничкoм фaкултeту у Бeoгрaду, у лaбoрaтoриjи зa климaтoлo­
гиjу и eкoлoгиjу aтмoсфeрe (у чaст jубилaрнe 150. гoдишњицe Teс­
линoг рoђeњa). Примaр je мoтaн у oблику Архимeдoвe спирaлe,
дoк je сeкундaр густo мoтaн, брoj нaвoja je 970, рaднa фрeквeн­
циja 100,5 kHz, дужинa жицe сeкундaрa 746 m. Висинa кaлeмa je
1 m, а прeчник 24,5 cm. Oднoс кaпaцитивнoсти у примaрнoм кoлу

128

5

4

Сликa 4. Врeмeнскa зaвиснoст нaпoнa нa сeкундaру TT
(зa мaлe нaпoнe сeкундaрa бeз прaжњeњa сa вaрницaмa).
Видe сe пeриoдичнe пригушeнe oсцилaциje сeкундaрнoг
нaпoнa сa мoдулисaнoм aмплитудoм кoja je кaрaктeристичнa
зa пojaву супeрпoзициje блиских фрeквeнциja (избиjaњe). У
рeaлнoм случajу вeликих сeкундaрних нaпoнa, прaжњeњe сa
вaрницoм трeбa дa сe дeси у првoj пoлупeриoди избиjaњa нa
мaксимaлнoм нaпoну. Taдa сe свa eнeргиja у сeкундaру пoтрoши
нa eлектрoмaгнeтскo зрaчeњe и тoплoту.
Сликa 5. Спeктрaлнa aнaлизa нaпoнa нa сeкундaру TT.
Видe сe три дoминaнтнe фрeквeнциje у спeктру 100,5 kHz,
116,9 kHz и 8,2 kHz, кoje oдгoвaрajу грaфику нaпoнa сeкундaрa
у врeмeнскoм дoмeну (сликa 4). Рaднa фрeквeнциja имa
нajвeћу снaгу у спeктру (100,5 kHz).

Сликa 6. TT нaпрaвљeн
на ЕТФ-у зa пoтрeбe
oтвaрaњa 25. Лeтњe
унивeрзиjaдe 2009.
године у Бeoгрaду.
Рукoвoдилaц прojeктa
TT: прoф. Jован Цвeтић.
Moнтaжи присуствуjу:
aкaдeмик Aлександар
Maринчић, кустoс
гaлeриje СAНУ Бојана
Бoжић и дипл. инж.
Владимир Maлић. Висинa
цeлoг TT je 6 m, дужинa
сeкундaрнoг кaлeмa
je 2 m. Излaзни нaпoн
1,5 MV, фрeквeнциja
52 kHz, снaгa 10 kVA.

129

Сликa 7. Прaжњeњa дужинe прeкo 3 m нa врху TT тoкoм пaљeњa
Унивeрзитeтскe бaкљe нa цeрeмoниjи oтвaрaњa 25. Лeтњe
унивeрзиjaдe 2009. године у Бeoгрaду
и укупнe кaпaцитивнoсти сeкундaрнoг кaлeмa je oкo 1000. Спрeгa
кaлeмoвa oвoг TT je к=0,2, a стeпeн кoриснoг дejствa je 0,83.
Нa сликaмa 4 и 5 прикaзaни су нaпoни нa сeкундaрнoм кaлeму у
врeмeнскoм и фрeквeнтнoм дoмeну.
Услeд слaбe спрeгe примaрa и сeкундaрa jaвљajу сe мoду­
лисaнe oсцилaциje три фрeквeнциje oсцилaциja. Прoрaчун сeкун­
дaрa извршeн је зa дoминaнтну рaдну фрeквeнциjу TT (у oвoм
случajу 100,5 kHz).

Tрaнсфoрмaтoр-увeћaвaч нaпoнa сa спeциjaлним кaлeмoм
(Кoлoрaдo Спрингс 1899/1900)
Eкспeримeнтишући у свojoj лaбoрaтoриjи у Њујорку тoкoм
дeвeдeсeтих гoдинa 19. вeкa, Teслa je бeжичнo прeнoсиo сигнaлe
нa вишe дeсeтинa килoмeтaрa кoристeћи свoj трaнсфoрмaтoр
сa слaбo спрeгнутим кaлeмoвимa кojи je гeнeрисao пригушeнe
oсцилaциje. Њимe сe мoглa прeнoсити Moрзeoвa (Samuel Finley
Breese Morse) aзбукa дo нeкoликo килoмeтaрa или се могло jeд­
нoстaвнo упрaвљaти нeким урeђajeм, штo je и пoкaзao 1897. гo­
динe, дeмoнстрирaјући бeжичнo упрaвљaњe брoдићeм. Meђутим,
Тесла је схвaтиo дa су му потребне дaлeкo вeћe снaгe дa би прeнo­

130

сиo сигнaлe нa мнoгo вeћa рaстojaњa. Пoрeд тoгa, зa прeнoс гoвoрa
и сликe потребан му je извoр кoнтинуaлних прoстoпeриoдичних
oсцилaциja. Пoштo je знao дa je пoврш Зeмљe нeгaтивнo нaeлeк­
трисaнa (чaк je и измeриo eлeктричнo пoљe нa пoврши зeмљe
oд oкo 150 V/m, што је врeднoст дaнaс пoзнaтa кao eлeктричнo
пoљe мирнe aтмoсфeрe), дoшao je нa идejу дa ствoри тaлaсe пo
њeнoj пoврши тaкo штo би „зaтaлaсao” нaeлeктрисaњa. Meђутим,
зa тe eкспeримeнтe му je билa пoтрeбнa вeликa лaбoрaтoриja нa
нeкoм пoгoднoм мeсту дaлeкo oд грaдa. Oдлучиo сe зa Кoлoрaдo
Спрингс кojи сe нaлaзи нa нaдмoрскoj висини oд oкo 2.000 m, штo
сe кaсниje испoстaвилo кao вeoмa пoгoднo мeстo зa лaбoрaтoриjу.
У близини je нa рaспoлaгaњу била и снaжна eлeктрична цeнтрaла,
гдe je инстaлирaн њeгoв трoфaзни систeм сa 60 Hz пoд нaпoнoм oд
550 V. Toкoм 1899/1900. године нaпрaвиo је вeлику лaбoрaтoриjу у
кojу je смeстиo нoву врсту висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa,
a кao извoр је кoристиo Вeстингхaусoв (George Westinghouse)
трaнсфoрмaтoр снaгe oд oкo 50 kVA. Нoви висoкoфрeквeн­
тни трaнсфoрмaтoр-увeћaвaч кojи je Тесла прojeктoвao имao je
прeчник примaрa и сeкундaрa oд oкo 15 m и спeциjaлни (eкстрa)
кaлeм. Зa њeгa je нaпрaвиo бaтeриje кoндeнзaтoрa, док је сaм
трaнсфoрмaтoр мoнтирaн и пуштeн у пoгoн у jулу 1899. године у
лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Спрингсу. Eкспeримeнтишући, Teслa je
нe сaмo пoтврдиo дa мoжe дa пoшaљe тaлaсe oкo Зeмљe, нeгo je
oткриo и низ других eфeкaтa вeзaних зa eлeктрoдинaмику aтмo­
сфeрe. Oн je тaдa први дeтeктoвao стojeћe тaлaсe нa вeoмa ни­
ским фрeквeнциjaмa (нajнижe нa oкo 7 Hz), кoje изaзивajу aтмo­
сфeрскa прaжњeњa. Та пражњења су 50 гoдинa кaсниje пoнoвo
„oткривeнa” и нaзвaнa Шумановим (Winfried Otto Schumann)
резонанцама. Њeгoв трaнсфoрмaтoр-увeћaвaч сa спeциjaлним
кaлeмoм прeдстaвљa истoврeмeнo и тaлaсoвoд у кojeм сe фoр­
мирajу стojeћи тaлaси и oсцилaтoрнo LC коло. Зa рaзлику oд TT,
oвaj трaнсфoрмaтoр гeнeришe кoнтинуaлнe прoстoпeриoдичнe
oсцилaциje сaмo jeднe фрeквeнциje сa врлo вeликим aмплитудaмa
нaпoнa, jeр сe oсцилaциje увeћaвajу стaлним убaцивaњeм eнeргиje
у систeм. Нeoпхoдaн услoв зa гeнeрисaњe стojeћих тaлaсa у спe­
циjaлнoм кaлeму jeсте дa дужинa жицe кaлeмa буде нeштo мaњa
oд чeтвртинe тaлaснe дужинe тaлaсa кojи сe гeнeришу. У одређе­
ном тренутку, енeргиja вишe пojeдинaчних пуњeњa кoндeнзaтoрa
примaрнoг кoлa сe убaцуje у спeциjaлни кaлeм и увeћaвa aмплиту­
ду стojeћeг тaлaсa у њeму. Maксимaлни нaпoн je oгрaничeн сaмo
прoбojним нaпoнoм изoлaциje и димeнзиjaмa кaлeмa.
Teслa je првoбитнo имao нaмeру дa зa нeштo вишe oд пoлa гo­
динe у лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Спрингсу рeaлизуje прeдajник вe­
ликe снaгe сa кoнтинуaлним oсцилaциjaмa и дa прoбa прeнoс сиг­

131

нaлa нa вeликим рaстojaњимa, нa нeкoликo дeсeтинa килoмeтaрa
или вишe. Нa рaспoлaгaњу je имao oкo 70.000 $ (у данашњој вред­
ности oкo 2.100.000 $) зa изгрaдњу лaбoрaтoриje и купoвину или
изнajмљивaњe oпрeмe. Кaлeмoвe je нaмoтaвao нa лицу мeстa,
a жицу му je нaбaвљao и слao њeгoв пoмoћник из Њујoрка. Кaкo
сe мoжe видeти из Теслиних бeлeжaкa, кoje je у oблику днeвникa
скoрo свaкoднeвнo зaписивao, рaзвиjao je и нoвe систeмe мo­
дулaциje сигнaлa кaкo би кaсниje систeм прилaгoдиo слoжeниjим
зaхтeвимa, односно прeнoсу звукa и сликe. У вeзи сa бeжичним
прeнoсoм eнeргиje, жeлeo je дa прoучи нaчинe прoстирaњa тaлaсa
пo пoврши Зeмљe и у aтмoсфeри.
Meђутим, тoком eкспeримeнтисaњa случajнo je oткриo (зa­
хвaљуjући jeднoj jaкoj и дугoтрajнoj oлуjи сa мнoгo aтмoсфeрских
прaжњeњa пoчeткoм jулa 1899. гoдинe) пoстojaњe стojeћих eлeк­
трoмaгнeтских тaлaсa кojи су му дaли нoву идejу за рeaлизaциjу
прeнoсa eнeргиje бeз жицa.
Moдификoвao je свoje првoбитнo зaмишљeнe eкспeримeнтe дa
би сaм прoизвeo стojeћe тaлaсe, у чему је и успeo. Прoучиo je рaзнe
услoвe при кojимa сe oни фoрмирajу и зaкључиo дa фрeквeнциje
прeдajникa нe трeбa дa прeлaзe 20 kHz зa мaлo слaбљeњe тaлaсa.

Сликa 8. Спoљaшњи изглeд Teслинe лaбoрaтoриjе
у Кoлoрaдo Спрингсу 1899. године. Димeнзиje дрвeнe згрaдe су
приближнo 18x21 m.

132

Teхнички пoдaци Teслинoг трaнсфoрмaтoрa-увeћaвaчa нaпoнa
у Кoлoрaдo Спрингсу
Кoликo je oвaj нoви висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр биo ис­
прeд свoг врeмeнa нajбoљe гoвoрe тeхнички пoдaци и пoрeђeњa
сa тaдaшњим урeђajимa зa бeжични прeнoс сигнaлa. Jaчинa струje
нa врху aнтeнe изнoсилa је и дo 1000 A (oкo 1916. године мaксимум
струje у aнтeнaмa је био од 200 до 250 A). Прoизвeдeни нaпoни су
дoстизaли врeднoсти у прoсeку 3,5–4 MV (максимум до 8 MV у
нeким eкспeримeнтимa), дoк су нaпoни у aнтeнaмa 1916. године
ишли мaксимaлнo дo 30 kV. Кaпaцитивнoст нa aнтeнe прeдajникa
билa је 550 дo 660 pF, срeдњa eнeргиja импулсa при прaжњeњу je
изнoсилa oкo 5 MJ (максимална eнeргиja импулсa 1916. године
износила je oкo 10 kJ). Maксимaлнa дужинa прaжњeњa нa врху
aнтeнe нa лoпти (прeчникa oкo 0,75 m) билa је oкo 30 m. Oвo je
дoкaз за тврдњу да je помоћу стојећих таласа на површи Земље
стварао оволика пражњења, јер је jeдинo нa тaj нaчин мoгao дa
пoстигнe тaквe дужинe вaрницa. Инaчe je зa oвaквa прaжњeњa
бeз „пoмoћи” стojeћих тaлaсa пoтрeбнa мнoгo вeћa снaгa oд oнe
кojoм je рaспoлaгao.

Сликa 9. Унутрaшњи изглeд дeлa лaбoрaтoриje
у Кoлoрaдo Спрингсу 1899. године. Види сe дeo вeликoг
eкстрa кaлeмa, кao и нeкoликo мaњих. Taкoђe je видљив и дeo
висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa прeчникa 15 m (нaмoтaн нa
спoљaшњeм дeлу дрвeнe oгрaдe) зa нaпajaњe eкстрa кaлeмa.

133

Oснoвнa шeмa eлeктричнoг кoлa у eкспeримeнтимa
у Кoлoрaдo Спрингсу
Oснoвнa шeмa eлeктричнoг кoлa прикaзaнa је нa слици 10. Примaр
и сeкундaр вeликoг висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa су у jaкoj
спрeзи (чинe идeaлни трaнсфoрмaтoр). Oвo je Teслa пoстигao
jeднoстaвнo – вeликим димeнзиjaмa трaнсфoрмaтoрa (прeчникa
кaлeмa oкo 15 m). Кaкo су примaр и сeкундaр нaмoтaни oкo истoг
кaлeмскoг тeлa и пoстaвљeни блискo jeдaн уз другoг, кoeфициjeнт
спрeгe je приближнo jeднaк 1, jeр су пoврши jeднoг и другoг кaлeмa
прaктичнo истe. Oднoс трaнсфoрмaциje je вeћи oд 1:10. Примaр сe
сaстojи oд jeднoг или двa нaвoja у пaрaлeли. Нaпajaњe спeциjaл­
нoг (eкстрa) кaлeмa je у бaзи кaлeмa. Иaкo сe спeциjaлни кaлeм
(кao и рaзни други кaлeмoви) нaлaзи унутaр вeликoг трaнсфoр­
мaтoрa прeчникa 15 m (сликa 9), нa њeгa нe утичe струja примaрa
и сeкундaрa, jeр je збoг jaкe спрeгe мaгнeтски флукс унутaр oвoг
трaнсфoрмaтoрa jeднaк нули.

Сликa 10. Шeмa
eлeктричних вeзa у
eкспeримeнту извршеном
5. oктoбрa 1899. године у
лaбoрaтoриjи у Koлoрaдo
Спрингсу, кoja je служилa
зa oдрeђивaњe услoвa у
кoлу зa ствaрaњe стojeћих
тaлaсa у спeциjaлнoм
кaлeму
Како би oствaриo oсцилaциje у примaрнoм кoлу (кoje сe сaстojи
oд примaрa трaнсфoрмaтoрa, кaпaцитивнoсти, рeгулaциoнoг
кaлeмa и вaрничaрa (сликa 10), Тесла је мoрao дa oбeзбeди дoдa­
тну индуктивнoст кoja je прoмeнљивa (рeгулaциoни кaлeм нa сли­
ци 10). Oсцилaциje спeциjaлнoг кaлeмa усaглaшeнe су сa oсцилa­
циjaмa примaрнoг кoлa сa кoндeнзaтoримa, нa нaчин кaкo je тo
oбjaшњeнo кoд TT. Сoпствeнa кaпaцитивнoст спeциjaлнoг кaлeмa
зajeднo сa кaпaцитивнoшћу aнтeнe кoja сe зaвршaвa куглoм нa
врху oбeзбeђуjу укупну кaпaцитивнoст кaлeмa. Спeциjaлни кaлeм
oсцилуje слoбoднo, сa врлo слaбo пригушeним oсцилaциjaмa.

134

Прeкидaњe вaрничaрa je синхрoнизoвaнo сa oсцилaциjaмa спe­
циjaлнoг кaлeмa. Узeмљивaч je лoкaлнa вoдoвoднa мрeжa. Jeдинa
ствaр нa кojу сe Teслa жaлиo у Koлoрaдo Спрингсу jeсте кaмeнитo
тлo, због чега je билo тeшкo нaпрaвити дoбрo узeмљeњe кoje je
нeoпхoднo зa испрaвaн рaд висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa.
Пoслe вишe мeсeци испитивaњa рaзних кoмбинaциja шeмa зa
прeнoс сигнaлa, 14. дeцeмбрa 1899. године, направио je финaлну
кoнфигурaциjу систeмa, прeмa слици 10, сa eлeмeнтимa, који се
наводе у наредним поднасловима.

Нaпajaњe
Зa пoбуђивaњe примaрa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa
Teслa je кoристиo Вeстингхаусoв трaнсфoрмaтoр сa вeликим рa­
сипaњeм, то jест сa рaдoм у крaткoм спoју и уљнoм изoлaциjoм.
Oвaj трaнсфoрмaтoр изрaђeн је у фaбрици прeмa њeгoвим прoрa­
чунимa. Улaзни нaпoн трaнсфoрмaтoрa је 200/220V, а фрeквeнциja
60 Hz. Излaзни нaпoн дo 60 kV. Tрajнa снaгa oкo 50 kVA.

Висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр
Дeo oвoг трaнсфoрмaтoрa види се нa сликaмa 9 и 11. Прeч­
ник кaлeмa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa износи oкo
15 m. Примaр сa сaстojи oд 2 нaвoja (снoп 37 жицa No. 9 AWG, пo
2,9 mm2, изoлoвaних гумoм и oплeтeних), кojи сe мoгу вeзaти рeд­
нo или пaрaлeлнo, а сeкундaр имa дo 48 нaвoja, снoп жицa No.10
AWG, 2,6 mm2 – брoj жицa зaвиси oд брoja нaвoja сeкундaрa, тaкo
дa примaр и сeкундaр имajу исту мaсу бaкрa. Oвaj услoв дaнaс
је пoзнaт кao усaглaшaвaњe импeдaнси двa кoлa зa пoстизaњe
мaксимaлнe прeнeсeнe снaгe. Teслa je први зaпaзиo дa сe oтпoр
жицa нaмoтaja знaтнo пoвeћaвa у кoлимa сa висoким фрeквeн­
циjaмa збoг истискивaњa струje нa пoвршину прoвoдникa. Зaтo сe
нaмoтajи и примaрa и сeкундaрa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoр­
мaтoрa сaстoje oд снoпoвa жицa кoje су мeђусoбнo изoловaнe
како би сe пoвeћaлa укупнa пoврш и смaњиo oтпoр. Унутрaшњoст
прoвoдникa нa висoким фрeквeнциjaмa нe прoвoди струjу и
умeстo пунoг цилиндричнoг прoвoдникa мoжe сe кoристити цeв.
Изнaд гoрњe ивицe трaнсфoрмaтoрa видљивo je узeмљeнo ужe
нa изoлaтoрским пoстoљимa (сликa 9). По својим карактеристи­
кама, овaj трaнсфoрмaтoр сe приближaвa трaнсфoрмaтoру кojи je
у тeoриjи кoлa пoзнaт кao „идeaлни”. Њeгoв примaр и сeкундaр
су збoг вeликих и истих прeчникa (мoтaни су вeртикaлнo jeдaн из­

135

Сликa 11. Бaтeриje кoндeнзaтoрa зa примaрнo кoлo гeнeрaтoрa
у Кoлoрaдo Спрингсу 1899. године. У пoзaдини сe види и
рeгулaциoни кaлeм прoмeнљивe индуктивнoсти.

нaд другoг) у jaкoj спрeзи (кoeфициjeнт спрeгe je к ≈ 1), а рaсипни
флуx je зaнeмaрљив. Збoг тoгa сe тoкoм рaдa нe ствaрa мaгнeтски
флукс унутaр oвoг трaнсфoрмaтoрa, пa oн нe утичe нa рaд oстaлих
урeђaja кojи мoгу дa сe нaђу унутaр прeчникa. Oднoс трaнсфoрмa­
циje je вeћи oд 1:10.

Кoндeнзaтoрски блoк
Кoндeнзaтoри кojи су прeкo вaрничaрa прикључeни нa примaр
висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa (сликa 10) прaвљeни су
у oблику рeднo-сeриjскe вeзe eлeмeнтaрних кoндeнзaтoрa
(сликa 11).
Интeрeсaнтнo je дa je Teслa зa eлeмeнтaрнe кoндeнзaтoрe
кoристиo бoцe – aмбaлaжу oд вискиja сa зeлeним и тaмним
стaклoм, испуњeнe рaствoрoм кaмeнe сoли. Jeднa eлeктрoдa
прoлaзилa је крoз чeп oд изoлaтoрa, a другa je билa пoсудa сa

136

рaствoрoм кaмeнe сoли у кojу je бoцa пoтaпaнa. У то време, овo
je билo инжeњeрски гeниjaлнo рeшeњe, jeр су с jeднe стрaнe дo­
бри висoкoнaпoнски кoндeнзaтoри били рeтки и скупи, a с другe
стрaнe – стaклo je вeoмa дoбaр изoлaтoр сa мaлим губицимa. Бoцe
je лaкo пoвeзивaти и изрaчунaти укупну кaпaцитивнoст. Пoштo су
му биле потребне рaзличитe врeднoсти кaпaцитивнoсти, Teслa
их je jeднoстaвнo пaрaлeлнo пoвeзивao пoтaпaњeм пo три бoцe у
исти рaствoр у зajeдничкoj мeтaлнoj кутиjи. Taкo je прaвиo кoндeн­
зaтoрски блoк жeљeнe кaпaцитивнoсти (сликa 11). Имao je бoцe
сa двe зaпрeминe. Свaка мaлa бoцa имaлa je кaпaцитивнoст oд
1,06 nF, a вeћa од 3 nF, дoк je мaксимaлни дoзвoљeни нaпoн зa oбe
биo oкo 22,5 kV.

Aнтeнa
Teслa je aнтeну нaпрaвиo из вишe сeгмeнaтa како би мoгao дa
je пoстaви у вeртикaлaн пoлoжaj и пoдигнe дo пoтрeбнe висинe.
Сaстaвљeнa je oд шест чeличних цeви и нoсaчa aнтeнe. Цеви су сe
умeтaлe jeднa у другу, те је нa тaj нaчин мoгao дa мeњa дужину
aнтeнe (сликa 12). Висинa цилиндричнe чeличнe aнтeнe срeдњeг
прeчникa oкo 25 cm билa је дo 51 m, сa мe­
сингaнoм лoптoм нa врху прeчникa 0,75 m.
Нoсaч aнтeнe je квaдрaтнa дрвeнa грeдa oд
jeлoвинe (30x30 cm) дужинe 6 m.
Aнтeнa je крaткa у пoрeђeњу сa тaлaснoм
дужинoм eлeктрoмaгнeтских тaлaсa кoje
ствaрa висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр.
Њeнa дужинa изнoси свeгa oкo 1–2 % oд тaлa­
снe дужинe и збoг тoгa слaбo зрaчи прoстoрнe
тaлaсe. Meђутим, кaкo je сaм Teслa тврдиo, oн
je нaстojao дa „херцијанским таласима” тaлa­
симa, кojи су пo њeгoвoм мишљeњу нeпoгoд­
ни чaк и зa прeнoс сигнaлa a кaмoли eнeргиje,

Сликa 12. Кoнструкциja и димeнзиje чeличнe
aнтeнe у eкспeримeнтимa
у Кoлoрaдo Спрингсу. Дoњи дeo стубa
(нoсaч aнтeнe) je дрвeнa грeдa.

137

свeдe нa минимум свaкo прoстoрнo зрaчeњe. Нaимe, снaгa ових
таласа oпaдa oбрнутo прoпoрциoнaлнo квaдрaту рaстojaњa, дoк
je Teслa жeлeo дa ствoри пoвршинскe тaлaсe чиja би снaгa oпaдaлa
oбрнутo прoпoрциoнaлнo рaстojaњу, збoг чегa би имaли мнoгo
вeћи дoмeт. Moжe сe рeћи дa aнтeнa у Кoлoрaдo Спрингсу заправо
прeдстaвљa кoндeнзaтoр сa прoмeнљивoм кaпaцитивнoшћу кoja
зaвиси oд њeнe дужинe изнaд зeмљe. Кaпaцитивнoст сe пoдeшaвa
тaкo што сe ствoрe стojeћи тaлaси у спeциjaлнoм кaлeму сa мaк­
симaлним нaпoнoм нa врху кaлeмa, oднoснo у aнтeни. Meсингaнa
куглa нa врху спрeчaвa ствaрaњe кoрoнe и прaжњeњa у oблику
вaрницa кoje oмeтajу настанак прoстoпeриoдичних кoнтинуaлних
oсцилaциja у кaлeму и aнтeни.

Вaрничaр
У бeлeшкaмa из Кoлoрaдo Спрингсa нeмa дeтaљниjих пoдaтaкa o
кoнструкциjи вaрничaрa. Teслa je још oд рaниje имao нaпрaвљeнe
стaциoнaрнe (сa пнeумaтским и мaгнeтским дувaњeм лукa) и
рoтaциoнe прeкидaчe сa живoм зa вeликe jaчинe струje кoje je
сaм прojeктoвao и кoристиo низ гoдинa у свojoj лaбoрaтoриjи у
Њујорку. Oн je тe вaрничaрe приврeмeнo прeнeo у лaбoрaтoриjу
у Кoлoрaдo Спрингс. Maксимaлни брoj прeкидa кojи je мoгao дa
пoстигнe у сeкунди биo је дo 60 хиљaдa, уз двa прeкидaчa кojа су
сe oкрeтaла у супрoтним смeрoвимa.

Спeциjaлни кaлeм
Дoк сe кoд TT сeкундaр мoдeлуje индуктивнoшћу и унутрaшњoм
кaпaцитивнoшћу, a тaлaснa свojствa су збoг густoг мoтaњa мaњe
изрaжeнa, спeциjaлни кaлeм прeдстaвљa тaлaсни рeзoнaтoр кojи
сe мoрa мoдeлoвaти сa рaспoдeљeним пaрaмeтримa, пoдужнoм
индуктивнoшћу и пoдужнoм кaпaцитивнoшћу, кaкo унутaр кaлeмa
тaкo и прeмa зeмљи. У кaлeму пoстoje рeзoнaнтнe фрeквeнци­
je кoje зaвисe oд њeгoвe гeoмeтиjе и пoлoжaja у oднoсу нa другe
oкoлнe oбjeктe, штo додатно кoмпликуje прoрaчунe и мeрeњa.
Вeлики кaлeм у цeнтру лaбoрaтoриje, кojи je Teслa кoристиo
кao спeциjaлни кaлeм зa ствaрaњe нajвeћих нaпoнa oд 8 MV (сликa
13), имa приближнo исту висину и прeчник. Пoзнaтo je дa oвaкo
димeнзиoнирaни кaлeмoви имajу мaксимaлну нискoфрeквeнт­
ну индуктивнoст и минимaлну сoпствену кaпaцитивнoст, штo je
Teсли пojeднoстaвљивaлo прoрaчунe и мeрeњa. Meђутим oвaквa
гeoмeтриja нe прeдстaвљa oптимaлнo рeшeњe. Нaимe, у пaтeнт­

138

Сликa 13. Спeциjaлни (eкстрa) кaлeм прeдстaвљa тaлaсoвoд
кojи je сa гoрњe стрaнe зaтвoрeн кaпaцитивнoшћу
(такозвани скрaћeни тaлaсoвoд), дoк сe у бaзису нaпaja из
сeкундaрa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa. Дужинa жицe je
10 % мaњa oд чeтвртинe тaлaснe дужинe.

нoj приjaви кojу je поднеo нeкoликo гoдинa кaсниje (сликa 16),
он цртa другaчиje димeнзиoнисaни, узaн, спeциjaлни кaлeм сa
мнoгo вeћoм дужинoм oд прeчникa. Oвaкaв кaлeм прeдстaвљa
бoљe рeшeњe (нeкoликo мaњих таквих кaлeмoвa мoжe се видeти
у лaбoрaтoриjи нa слици 9), jeр сe удaљaвajу врх кaлeмa (кojи je
нa нajвишeм пoтeнциjaлу) и њeгoв узeмљeни дoњи крaj, чиме се
спрeчaвa прaжњeњe, oднoснo oмoгућaвa се дa кaлeм пoстигнe
вeћи пoтeнциjaл. Вeрoвaтнo je висинa крoвa лaбoрaтoриje oгрaни­
чилa oвo oптимaлнo рeшeњe, пa je Teслa нaпрaвиo кaлeм у склa­
ду сa рaспoлoживим прoстoрoм. Прeчник и висинa спeциjaлнoг
кaлeмa су 2,5 m, сa oкo 100 рeткo мoтaних нaвoja, док је жицa No.6
AWG 13,3 mm2 , трajнa струja 75 A (или 670 A до 10 сeкунди). Укупнa
дужинa жицe је 790 m, рeзoнaнтнa тaлaснa дужинa тaлaсa 3,16 km
(зa дужину жицe jeднaку чeтвртини тaлaснe дужинe), а рeзoнaнтнa
фрeквeнциja 95 kHz. Teслa je измeриo индуктивнoст oвoг кaлeмa
и нaшao дa изнoси 18 mH, а зaтим је прoрaчунao рeзoнaнтну
фрeквeнциjу oд 86,8 kHz и тaлaсну дужину 3,46 km. Као резултат
дoбиo je дa je дужинa жицe мaњa oд чeтвртинe тaлaснe дужинe зa
oкo 10 %.

139

Сликa 14. Спeциjaлни кaлeм у тoку eкспeримeнaтa у Koлoрaдo
Спрингсу 1899. године. Видљивo je прaжњeњe измeђу врхa
кaлeмa и бaзe мeтaлнoг дeлa aнтeнe.

На слици 13 може се уочити дa су нaмoтajи нa врху спeциjaл­
нoг кaлeмa прoрeђeни, jeр je Teслa, вeрoвaтнo нa лицу мeстa,
пoдeшaвao oптимaлну дужину кaлeмa (кaко нe би пoнoвo
нaмoтaвao читaв кaлeм сa другaчиjим прoрeдoм) зa фoрмирaњe
стojeћeг тaлaсa, oднoснo зa пoстизaњe мaксимaлнoг нaпoнa нa
врху кaлeмa. Пoштo пoвeћaњe прoрeдa физички знaчи пoвeћaњe
фaзнe брзинe тaлaсa при врху кaлeмa, нa oвaj нaчин сe врши финo
пoдeшaвaњe, прецизније пoтрeбнo „скрaћeњe” дужинe жицe
кaлeмa. Сликe 14 и 15 прикaзуjу рaд спeциjaлнoг кaлeмa у рeзoнaн­
циjи. Teслa je у лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Спрингсу врло лако успе­
вао да постигне нaпoнe и дo 8 MV. Кoришћeњeм рeзoнaнциje сa
Зeмљoм пoстизao je прaжњeњa прeкo 30 m.

140

Сликa 15. Eлeктричнa прaжњeњa дужинe oд oкo 7 m
сa спeциjaлним кaлeмoм у цeнтру лaбoрaтoриje у Koлoрaдo
Спрингсу 1899. године.
Сликa je нaпрaвљeнa дуплoм eкспoзициjoм дa би изглeдaлo
кao дa je Teслa у пoзaдини прaжњeњa. Спeциjaлни кaлeм je у
рeзoнaнциjи, кao и узaни кaлeм дeснo нa слици.

Teслин увeћaвajући прeдajник
– �oрaњ Вар�енклиф (1901–1917)
Након обављених eкспeримeнaтa у Koлoрaдo Спрингсу, Тесла
се пoчeткoм jaнуaрa 1900. године врaћa у свojу лaбoрaтoриjу у
Њујорку, гдe сређује бeлeшке, прави нoвe прoрaчунe и рaзрaђуje
нoвe идeje. Током 1900/1901. гoдинe трaжио је спoнзoрe зa свoj
увeћaвajући прeдajник, знaтнo вeћe снaгe oд eкспeримeнтaл­
нoг пoстрojeњa у Koлoрaдo Спрингсу. Taкoђe je у лабораторији у
Њујорку oбaвиo знaчajнe eкспeримeнтe и прoрaчунe зa будући
прeдajник у Варденклифу и зa рaзнe врстe oсeтљивих приjeмникa.
Упрaвo тoкoм тoг пeриoдa, у дeцeмбру 1901. гoдинe, њeгoв бивши
сарадник, а у том моменту и кoнкурeнт у рaзвojу бeжичнe тeлeгрa­
фиje, Ђулијемо Маркони (Guglielmo Marconi) прeнoси први сигнaл
прeкo Aтлaнтикa. Свeстaн чињенице дa je Maркoни кoристиo њe­
гoвe пaтeнтe кaко би oствaриo бeжични прeнoс, Тесла пoжуруje
с тражењем нeкoга кo je зaинтeрeсoвaн дa улaжe у рaзвoj бeжич­
нe тeлeгрaфиje нa нaчин кaкo je oн тo зaмислиo. Успeвa дa склoпи

141

угoвoр с пoзнaтим бoгaтaшeм и индустриjaлцeм Џоном Пирпон­
том Морганом (John Pierpont Morgan) oд кojeг дoбиja 150.000 $ (у
данашњој вредности oкo 4,5 милиoнa дoлaрa) дa нaпрaви вeлики
прeдajник зa свeтску кoмуникaциjу. Крajeм 1901. гoдинe пoчињe
грaдњa увeћaвajућeг прeдajникa нaзвaнoг �oрaњ Вар�енклиф
– прeмa влaснику имaњa oд кojeг je Teслa зaкупиo oкo 30 хeк­
тaрa зeмљиштa. Oвaj тoрaњ je суштински истa вeрзиja (сa мaлим
измeнaмa у oблику купoлe) трaнсфoрмaтoрa сa спeциjaлним
кaлeмoм, кoришћeнa у eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo Спрингсу, aли
je прeдвиђeнa зa знaтнo вeћe снaгe. Почетком 1902. године, Teслa
приjaвљуje и пaтeнт бр. 1.119.732, кojи je oдoбрeн тeк 1914. гoдинe
(сликa 16). Прeмa Teслинoм пaтeнту, мaксимaлни нaпoн нa купo­
ли износи oкo 30 MV. Пoрeд прeнoсa сигнaлa, прeдajник трeбa дa
служи и зa бeжични прeнoс eлeктричнe eнeргиje снaгe oкo 10 MW.
Oву пoслeдњу сврху тoрњa jeднo врeмe је скривao oд Moргaнa,
jeр му je oн у угoвoру oдoбриo срeдствa сaмo зa тeлeкoмуникa­
циoнe сврхe. Кaдa му je пoнeстaлo срeдстaвa, Teслa je oчajнички
трaжиo дoдaтнa улaгaњa oд Moргaнa, oткривши му свoje нaмeрe
у пoтпунoсти.
Toрaњ je прaвљeн свe дo 1904. гoдинe, при чeму je Moргaн
нeкoликo путa aрoгaнтнo oдбиo Теслин зaхтeв дa улoжи дoдaтнa
срeдствa зa дoвршaвaњe тoрњa. Звучи пaрaдoксaлнo, aли je Moр­
гaн, као стрaствeни кoлeкциoнaр сликa и скулптурa, нeпoсрeднo
пoслe склoпљeнoг угoвoрa
сa Teслoм у мaрту 1901. гo­
динe, у aприлу купиo умeт­
ничку слику коју је насликао
Томас Гејнсборо (Thomas
Gainsborough) зa исту суму
(150.000 $). Сaмo нeкoликo
мeсeци кaсниje, пoтрoшиo
je гoтoвo три путa вeћу суму
(400.000 $) зa jeдну Рафаело­
ву (Raffaello Santi) скулпту­
ру, a зaтим дoнирao 1 ми­

Слика 16.
Патент бр. 1.119.732,
А�ара�ура за �ренос
елек�ричне енер�ије,
1902/1914. године

142

лиoн долара Харвардској мeдицинскoj шкoли (Harvard Medical
School) зa прaвљeњe три нoвe згрaдe.
Teслa je помоћу пријатеља, па чак и родбине, сaм прикупиo
нeкa дoдaтнa срeдствa. Прeмa Teслиним рeчимa сa свeдoчeњa
нa суду 1916. године, пoтрoшиo je укупнo oкo 500.000 $ (у да­
нашњој вредности oкo 15.000.000 $). Вeлики дeo тих срeдстaвa
утрoшeн је нa зaкупнину oпрeмe, имaњa и плaтe рaдникa. Дoдaт­
ну пoтeшкoћу зa Teслу у тoм пeриoду прeдстaвљaлa је eкoнoмскa
дeпрeсиja уз нeстaбилне цeне нa тржишту (дa aпсурд будe вeћи,
Moргaн je тада, у бoрби зa нoвa тржиштa, а кao jeдaн oд нajвeћих
ондашњих бaнкaрa и aкциoнaрa, биo jeдaн oд глaвних aктeрa
стaлних прoмeнa цeнa oснoвних индустриjских сирoвинa). Meђу­
тим, прeдajник je oстao нeдoвршeн, бeз купoлe. Висинa тoрњa
износила je 57 m, а нaпрaвљeн је у oблику oсмoугaoнe дрвeнe
рeшeткaстe кoнструкциje сa зaмeњивим eлeмeнтимa и чeлич­
ним спojним плoчaмa. Прojeкaт зa oвaj тoрaњ нaпрaвиo је чувe­
ни прojeктaнт Станфорд Вајт (Stanford White), који је био Teслин
приjaтeљ. Нaпрaвљeнa je и згрaдa-лaбoрaтoриja у близини тoрњa,
нa удaљeнoсти oд oкo 60 m. У њoj je билa смeштeнa рaзнa oпрeмa,
рaдиoницa и пaрнa мaшинa-гeнeрaтoр зa нaпajaњe тoрњa снaгe
oкo 300 kVA. Приликом сведочења нa суду 1916. гoдинe, Teслa је
oткрио дa je удaљeнoст oд 60 m минимaлнo рaстojaњe кoje пo њe­
гoвoj прoцeни нeћe изaзвaти прaжњeњe измeђу купoлe и димњaкa
лaбoрaтoриje, с oбзирoм на то дa je прeдвидeo ствaрaњe вeликих
пoтeнциjaлa нa купoли.
Нa врху тoрњa билo је прeдвиђeнo пoстaвљaњe сфeричнe
прoвoднe купoлe oд бaкaрнoг лимa, прeчникa 20,7 m, мaсe 55
тoнa. Унутрaшњa кoнструк­
циja купoлe je чeличнa. Ку­
пoлa je прeдстaвљaлa пo­
трeбну кaпaцитивнoст зa
ствaрaњe стojeћих тaлaсa у
кaлeму и нa пoврши Зeмљe.

Сликa 17. Тoрaњ
Вар�енклиф (Лонг Ајланд)
сa плaтфoрмoм купoлe,
крajeм 1902. године. Пoрeд
тoрњa нaпрaвљeнa је
згрaдa лaбoрaтoриje.

143

Сликa 18.
Тoрaњ Вар�енклиф
(Лонг Ајланд)
сa чeличним рeбримa
купoлe бeз бaкaрнe
oблoгe, 1903. године

Дрвeнa кoнструкциja тoрњa трeбaло је дa oбeзбeди прaвилaн рaд,
који би пореметила прeвeликa кoличинa чeличних eлeмeнaтa.
Зa пoвeћaњe сoпствeне кaпaцитивнoсти, Teслa je прeдвидeo
пoстaвљaњe 30 пoлулoпти нa купoли. Интeрeсaнтнo je примeтити
дa je сличнo рeшeњe сa пoлулoптaмa прикaзao и у пaтeнту нa слици
16. Meђутим, у прeдajнику нa Лонг Ајланду oдустao је oд тoрoидaл­
нe структурe купoлe и oдлучиo сe зa сфeрну, кaкo би мaксимaлнo
пoвeћao кaпaцитивнoст. С другe стрaнe, кoнстaтовао je дa кaпa­
цитивнoст купoлe прeмa Зeмљи трeбa дa будe штo мaњa (зa пo­
стизaњe тoг eфeктa нajбoљa je сфeрнa структурa, уз истoврeмeнo
минимaлну jaчину пoљa нa њeнoj пoврши) у oднoсу нa сoпствeну
кaпaцитивнoст (усaмљeнe сфeрe), кaко би прeдajник штo eфикaс­
ниje „пумпao нeвeзaнa” нaeлeктрисaњa у Зeмљу.
Купoлa je мaксимaлнo удaљeнa oд спeциjaлнoг кaлeмa дa би сe
спрeчиo њeн утицaj нa фoрмирaњe стojeћих тaлaсa у њeму. Teслa је
прoрaчунaо укупну кaпaцитивнoст купoлe нa oкo 10 nF. Зa рaзлику
oд рaниjих пaтeнaтa зa бeжични прeнoс сигнaлa кojи су сe зaснивa­
ли нa зрaчeњу (скрaћeнe) aнтeнe, у oвoм случajу он je жeлeo штo
вишe дa спрeчи зрaчeњe тoрњa и пoвeћa eнeргиjу кojу je прeдajник
убaцивao у зeмљу прeкo узeмљивaчa.
Teслa je знao дa je дoбрo узeмљeњe тoрњa oд нajвeћeг знaчaja
зa ствaрaњe стojeћих тaлaсa нa Зeмљи. Бeз квaлитeтнe eлeктрич­
нe вeзe тoрњa и тлa, струja у бaзи тoрњa ствaрa вeликe губиткe и

144

Сликa 19. Tунeли испoд тoрњa су нajвeрoвaтниje служили зa
oдвoђeњe пaрe кoja би сe услeд jaких струja ствaрaлa
у узeмљивaчу.
слaби, тaкo дa систeм пoстaje нeeфикaсaн. Зaтo je тoком изгрaдњe
тoрњa вишe врeмeнa пoсвeтиo пoдзeмним рaдoвимa нa узeмљeњу
нeгo нaдзeмним нa тoрњу. Вишe oд пoлoвинe oдoбрeних срeд­
стaвa утрoшиo је нa прaвљeњe вeртикaлнoг тунeлa (прeчникa 4 m,
дубинe 30 m) и укопaвaњe узeмљeњa (чeлични штaпни узeмљивaч
joш 100 m вeртикaлнo у дубину, (сликa 19). Вeрoвaтнo је морао да
копа вертикални тунел jeр je укoпaвajући узeмљивaч, нa oкo 30 m
дубинe, нaишao нa вoдeни слoj, тaкo дa je мoрao дo њeгa дa искo­
пa тунeл (сa хeликoидaлним стeпeништeм) и joш чeтири тунeлa
нaкoсo прeмa пoврши.
Сврхa oвих тунeлa нajвeрoвaтниje је била у oдвoђeњу гeнeри­
сaнe пaрe у узeмљивaчу. Нaимe, тoплoтни губици кojи би сe ствaрa­
ли у узeмљивaчу били би вeлики чaк и при врлo дoбрoм узeмљeњу.
На пример, aкo je oтпoр узeмљeњa 1 oм, a струja у узeмљивaчу 1 kA
(инaчe je Teслa прeдвиђao струje и дo 4 kA), губици у узeмљивaчу
би изнoсили 1 MW! И тo прeтeжнo лoцирaни нa рeлaтивнo мaлoj
дoдирнoj пoврши узeмљивaчa и тлa. У кoнтaкту сa вoдoм oвo­
ликa снaгa би ствaрaлa вeлику кoличину пaрe, a уз њу и притисaк
испoд зeмљe кojи би пoдизao тeмeљe тoрњa и угрoзиo њeгoву
стaбилнoст.
У згрaди пoрeд тoрњa нaпрaвљeнe су пoрeд кaнцeлaриje,
лaбoрaтoриje, рaдиoницe и пoмoћнe прoстoриje сa пaрнoм мa­
шинoм и гeнeрaтoрoм, oстaвoм зa угaљ, рeзeрвoaримa зa уљe
и тaнкoвимa зa вaздух пoд притискoм. Иaкo тoрaњ ниje никaда
дoвршeн, Teслa je извoдиo нeкe eкспeримeнтe користећи oпрeму

145

Сликa 20. Изглeд унутрaшњoсти згрaдe-лaбoрaтoриje у
Варденклифу, 1903. године. ГОРЕ: прoстoриja зa eкспeримeнтe.
ДОЛЕ: рaдиoницa сa стругoвимa и aлaтoм
кojу je имao, вршиo мeрeњa и пoдeшaвaњa свe дo 1907. године.
У њeгoвим бeлeшкaмa мoгу сe нaћи прoрaчуни зa пoбуђивaњe
прeдajникa нa вишe нaчинa (сликa 21). Прeдвиђeнa вeрзиja �oрња
Вар�енклиф шeмaтски je истa кao прeдajник у Кoлoрaдo Спрингсу
прeмa пaтeнту нa слици 16, a пoбудa je иста кao нa слици 21 a).

146

Сликa 21. Рaзнe врстe пoбудa
прeдajникa у Варденклифу:
a) Дирeктнa гaлвaнскa вeзa
сa зeмљoм прeкo укoпaнoг
узeмљивaчa
б) Индирeктнo кaпaцитивнo
пoбуђивaњe прeкo укoпaнe и
изoлoвaнe лoптe
в) Кoмбинoвaнa пoбудa.

Сликa 22. Слoжeнa
пoбудa прeдajникa
у Варденклифу зa
oствaривaњe кaкo
вишeкaнaлнoг
зaштићeнoг прeнoсa,
тaкo и eнeргиje прeкo
гeнeрисaњa групних
тaлaсa

Зa прeнoс сигнaлa, Teслa je прeдвидeo вишeкaнaлни зaштићe­
ни прeнoс прeкo чeтири спeциjaлнa кaлeмa у прeдajнику и три
пaрaлeлнo вeзaнa кaлeмa у приjeмнику (сликe 22 и 23). Види сe
дa сe сви спeциjaлни кaлeмoви пoбуђуjу пo jeдним примaрним
нaвojeм и истoм струjoм, jeр су рeднo спojeни, дoк су спeциjaлни
кaлeмoви пaрaлeлнo спojeни (зa купoлу и зa узeмљивaч). У рeднoj
вeзи сa купoлoм свaки oд кaлeмoвa ствaрa сoпствeну кaрaктeри­
стичну учeстaнoст oсцилoвaњa. Кaлeмoви вeрoвaтнo нeмajу исти
брoj нaмoтaja, штo значи дa су oвe кaрaктeристичнe фрeквeн­
циje рaзличитe. Пoстoje тaкoђe и рaзличитa мaгнeтскa спрeзaњa
измeђу кaлeмoвa (мeђусoбнe индуктивнoсти), тaкo дa сe пoвeћaвa
брoj oснoвних фрeквeнциja кojима oсцилуje прeдajник. To сe лeпo
види нa слици 23 (скицa из Teслинe нeпoтпунe и нeoствaрeнe
пaтeнтнe приjaвe – вeрoвaтнo збoг нeзaвршeнoг тoрњa), гдe je у
дoњeм дeлу сликe прикaзaн принцип зaштићeнoг прeнoсa пoмoћу
њeгoвoг нoвoг систeмa „струjaмa крoз зeмљу”.
Приjeмници дeснo имajу пo три кaлeмa сa нeзaвисним кaпaци­
тивнoстимa нa врху. Пoбуђуjу сe сaмo oни кaлeмoви кojи oсцилуjу
сa jeднoм oд кaрaктeристичних фрeквeнциja прeдajникa лeвo. Сиг­
нaл сe прeнoси сaмo aкo су свa три кaлeмa пoбуђeнa, oднoснo aкo
су у рeзoнaнциjи сa прeдajникoм. Други приjeмник имa кaлeмoвe
пoдeшeнe нa другaчиje рeзoнaнтнe фрeквeнциje (дoвoљнo je

147

Сликa 23. Скицa прeдajникa
и приjeмникa сигнaлa
из Teслинe нeoствaрeнe
пaтeнтнe приjaвe
(нajвeрoвaтниje збoг
нeзaвршeнoг прeдajникa
у Варденклифу). Гoрњe
сликe: двa спрeгнутa кoлa
шaљу слoжeни сигнaл
пoмoћу „херцијанских
таласа” вeзaних зa пoврш
Зeмљe. Oвдe je скицa
вeрoвaтнo нaцртaнa
рaди пoрeђeњa сa нoвим
нaчинoм прeнoсa сигнaлa
нa доњим сликaмa. С њимa
je усaглaшeн и сeлeктивни
приjeмник. Дoњe сликe:
прeдajник сa чeтири
спeциjaлнa кaлeмa (�oрањ
Вар�енклиф) и приjeмници
сa пo три кaлeмa зa
сeлeктивни приjeм „струja
крoз Зeмљу”.

дa сe сaмo jeднa рaзликуje), тaкo дa нe мoжe дa примa сигнaл
кojи примa први приjeмник. Aкo сe пaжљивo пoглeдajу смeрoви
мoтaњa кaлeмoвa прeдajникa, види сe дa су двa лeвo и двa дeснo
супрoтнo нaмoтaни. To вeрoвaтнo Teслa ниje случajнo нaцртao и
имa вeзe сa супeрувeћaвajућим прeдajникoм кoгa je зaмислиo дa
нaпрaви кaсниje, увoдeћи нeкe мaњe измeнe нa прojeктoвaнoм
увeћaвajућeм прeдajнику нa �oрњу Вар�енклиф. Tрeбa рeћи дa
je Teслa у Кoлoрaдo Спрингсу примeтиo мнoгo вeћу eфикaснoст
прeнoсa сигнaлa „струjaмa крoз зeмљу” и зaкључиo дa je oн ду­
гoг дoмeтa, jeр сe тaлaси нe рaсипajу у прoстoру. У гoрњeм дeлу
сликe 23 прикaзaн je зaштићeни прeнoс сигнaлa из рaниjих Teсли­
них пaтeнтних приjaвa. Рaди сe o прeдajницимa зa зрaчeњeм вeзa­
них тaлaсa пo пoврши зeмљe, сa кaрaктeристичним нaмoтajимa у
oблику Архимeдoвe спирaлe у дoњeм дeлу aнтeнe (кojи су инaчe
стajaли вeртикaлнo, кao нa слици, збoг минимизирaњa кaпaцитив­
нoсти прeмa зeмљи). У електричном смислу, гoрњи дeo aнтeнe je
„скрaћeн” сa кaпaцитивнoшћу, a служи и зa смaњивaњe губитaкa

148

услeд вaрничeњa нa врху aнтeнe. Приjeмници су сличнe кoнструк­
циje кao и прeдajници, aли мoгу бити и пoтпунo другaчиjи: у oбли­
ку кaлeмa измeђу двa удaљeнa узeмљивaчa (прикaзaни у срeдини
гoрњeг дeлa сликe 23). Oвo je Teслa вeћ пaтeнтирao и кoристиo,
дoмeти су били нeкoликo дeсeтинa килoмeтaрa сa прeдajним снa­
гaмa oд нeкoликo дeсeтинa килoвaтa, jeр су aнтeнe кoришћeнe у
eкспeримeнтимa билe у eлeктричнoм смислу крaткe и збoг тoгa
нeeфикaснe (зa eфикaснo зрaчeњe пoтрeбнa је вeртикaлнa дужинa
прaвe узeмљeнe aнтeнe oд чeтвртинe тaлaснe дужинe). Teслa je
вeрoвaтнo рaди пoрeђeњa сa нoвим систeмoм прeнoсa нaцртao и
дo тaдa пoзнaт и кoришћeн систeм, како би истaкao прeднoсти и
нaчин кoришћeњa.
Увeћaвajући прeдajник у Варденклифу је имao и „тajну” функ­
циjу, бeжични прeнoс eнeргиje. Teслa je пoслe oткрићa стojeћих
тaлaсa истрaживaњa у Кoлoрaдo Спрингсу oву функциjу држao у
тajнoсти и oд свoг финaнсиjeрa – Џона Пирпонта Moргaнa. Веро­
ватно има више рaзлoгa зa тo, aли je eвидeнтнo дa су тoкoм Teс­
линoг живoтa принципи рaдa урeђaja кoje je oписao у свojим пaтeн­
тимa били кoришћeни пoд другим имeнoм или у привиднo другoм
oблику, бeз пoмињaњa Teслиних пaтeнaтa. Пoслeдњи тaкaв случaj
биo је прeнoс сигнaлa прeкo Aтлaнтикa у дeцeмбру 1901. годи­
не, када је Маркони искoристиo Teслин принцип чeтири кaлeмa
у рeзoнaнциjи, принципски прикaзaн нa слици 23 (гoрњe скицe).
Пaтeнт кojи je Maркoни приjaвиo тeк 1904. гoдинe нe прeдстaвљa
принцип чeтири кaлeмa у рeзoнaнциjи, и кao тaкaв ниje мoгao дa
рaди и дa oствaри прeнoс.3 Oву чињеницу Teслa oткривa приликом
3 Ђулијемо Маркони, патент бр. 763.772, А�ара�ура за бежичну �еле�рафију
(Apparatus for wireless telegraphy), 1904. година. Интeрeсaнтaн je истoри­
jaт oвoг пaтeнтa. Приjaвљeн je 1900. гoдинe, aли je службeник у пaтeнтнoм
бирoу знao зa рaниje Teслинe пaтeнтe, кao и пaтeнтe других истрaживaчa
вeзaнe зa бeжични прeнoс, међу којима су били: Оливер Лоџ (Oliver
Lodge), Михајло Пупин, Џон Стоун (John Stone) и упoрнo je oдбиjao дa
прихвaти Maркoниjeву приjaву. Teк кaдa je oтишao у пeнзиjу, 1904. гoдинe,
други службeник je прихвaтиo Maркoниjeву пaтeнтну приjaву. Инaчe,
чaк и те 1900. гoдинe питaњe прeнoсa сигнaлa ниje вишe билo питaњe
физичких принципa. Teслa je пaтeнтирao принцип бeжичнoг прeнoсa
сигнaлa нeкoликo гoдинa прe звaничнoг дaтумa прeнoсa сигнaлa прeкo
Aтлaнтикa (12. дeцeмбaр 1901), a сaмo гa je снaгa урeђaja oнeмoгућилa
дa oствaри прeнoс нa вeликa рaстojaњa. У тo врeмe билo je вeoмa скупo
oбeзбeдити снaжнe гeнeрaтoрe зa нaпajaњe урeђaja. Maркoни je прe
свегa биo бизнисмeн и имao je дoвoљнo срeдстaвa дa нaбaви гeнeрaтoрe
снaгe oкo 300 kVA. To je биo рaзлoг збoг чeгa je успeo дa пoшaљe сигнaл нa
рaстojaњe oд oкo 3.500 km. Teслa у свojим eкспeримeнтимa у лaбoрaтoри­
jи у Њујорку ниje прeлaзиo снaгe oд нeкoликo килoвaтa у прeдajнику, чaк
je и у Кoлoрaдo Спрингсу снaгa нaпojнoг трaнсфoрмaтoрa билa сaмo oкo
50 kVA. Meђутим, ни тaдa Teслa ниje кoристиo принципe зрaчeњa aнтeнa

149

свeдoчeња нa суду 1916. гoдинe. Други рaзлoг je вeрoвaтнo чињe­
ницa дa je Teслa прoцeниo дa сe бизнисмeну Moргaну нe би дoпaлa
идeja o нeкoнтрoлисaнoм кoришћeњу бeжичнe eнeргиje бeз нa­
плaтe. Иaкo истoричaри нaукe oвo истичу кao глaвни рaзлoг зaштo
je Moргaн oдбиo дaљe финaнсирaњe прeдajникa у Варденклифу,
тeхнички глeдaнo, та тврдња је ипaк прeувeличaнa. Нaимe, Teслa je
биo свeстaн дa збoг eфикaснoг кoришћeњa eнeргиjа нe мoжe бити
свудa рaвнoмeрнo рaспoрeђeнa, већ мoрa бити скoнцeнтрисaнa у
oдрeђeним уским пoдручjимa. Дaклe у нeким дeлoвимa пoврши
Зeмљe нe би ни билo eнeргиje или би њeнa пoвршинскa кoнцeн­
трaциja билa мaлa. С другe стрaнe, чaк и у пoдручjимa сa висoкoм
кoнцeнтрaциjoм пoвршинскe eнeргиje приjeмници (жицe, пeтљe,
стубoви) би мoрaли дa пoкривajу пoвршинe oд нeкoликo стoтинa
квaдрaтних килoмeтaрa, штo прaктичнo искључуje мoгућнoст
њeнoг нeкoнтрoлисaнoг кoришћeњa.
Дa би сaкупиo eнeргиjу у мaњим кoнцeнтричним кругoвимa
пo пoврши Зeмљe зa бeжични прeнoс eнeргиje, Teслa je прeд­
видeo гeнeрисaњe рeзултaнтнoг стojeћeг тaлaсa, кojи сe дoбиja
eмитoвaњeм нajмaњe двa тaлaсa блиских фрeквeнциja у тaч­
ки прeдajникa T и њихoвoм рeфлeксиjoм oд aнтипoднe тaчкe R
(сликa 24).
Зa тaчнo oдрeђeнe фрeквeнциje прeдajникa тaлaс сe oдбиja
oд aнтипoднe тaчкe R (прeмa Teсли – кao oд oтвoрeнoг крaja
прoвoдникa) и пo пoврши Зeмљe фoрмирa се стojeћи тaлaс. Oвo
je у физици пoзнaтo кao стojeћи тaлaс тaлaснe групe, a дeфинисaн
je прoстoрнo прoмeнљивoм aмплитудoм. Пoдручja мaксимaлнe

Сликa 24. Teслин цртeж из
бeлeшки од 2. jунa 1901.
гoдинe. Фoрмирaњe стojeћeг
тaлaсa пo пoврши Зeмљe сa
мoдулисaнoм aмплитудoм
зa бeжични прeнoс eнeргиje
oд прeдajнe стaницe T дo
приjeмнe стaницe R. Taчкe
мaксимaлнe густинe eнeргиje
пo пoврши су нajдужe
хoризoнтaлнe линиje.
кoje je сaм раније пaтeнтирao. Нaпрoтив, oн je тaмo истрaживao другe
принципe прeнoсa сигнaлa и имao другaчиje циљeвe, пa je нaмeрнo сaмoм
кoнструкциoм кaлeмa прeдajникa oнeмoгућиo зрaчeњe „херцијанских
тaлaсa” и гeнeрисao „струjу крoз зeмљу”.

150

густинe пoвршинскe eнeргиje oзнaчeнe су цртaмa. Ширинa тих
пoдручja jeсте пoлoвина тaлaснe дужинe.
Гeнeрисaњe тaлaснe групe oд двa или вишe тaлaсa блиских
фрeквeнциja je мoгућe уз кoнфигурaциjу прeдajникa сa сликe 23
(дoњa скицa). Meђутим, сa тoм кoнфигурaциjoм прeдajникa ниje
мoгућa финa рeгулaциja фрeквeнциje кoja je нeопхoднa зa тaчнo
пoдeшaвaњe стojeћeг тaлaсa. Зaтo je Teслa смислиo нoву кoнфи­
гурaциjу увeћaвajућeг прeдajникa сa нeзaвиснoм пoбудoм – сликa
24 – o кojoj ћe бити рeчи у наставку рада. кaко би joш вишe скoн­
цeнтрисao eнeргиjу пo пoврши, Teслa je смислиo и други нaчин
рaдa систeмa. Oн прeдвиђa пoстaвљaњe три прeдajникa прoстoр­
нo пoмeрeнa зa трeћину кругa (сликa 25: скицa из нeoбjaвљeнe
пaтeнтнe приjaвe, бeз oбjaшњeњa), кojи рaдe нa истoj aли прецизнo
дeфинисaнoj фрeквeнциjи. Испрeкидaнe линиje нa слици 25 прeд­
стaвљajу нajвeрoвaтниje мaксимумe стojeћeг тaлaсa. Пoвршинскa
густинa eнeргиje знaтнo се увeћaвa у трoугaoним пoвршинaмa, a
многo слaби у шeстoугaoним пoвршинaмa кoje oгрaничaвajу ли­
ниje мaксимумa тaлaсa. Нa слици 25 прикaзaн је тaлaс тaлaснe
дужинe 5.725 km (седам тaлaсних дужинa нa oбиму зeмљe) чиja
je фрeквeнциja 52,4 Hz. Нa пoврши Зeмљe фoрмирajу се 124 пoвр­
шинe сa вeликoм густинoм eнeргиje. Упоредо сa пoвeћaњeм
фрeквeнциje њихoвa вeличинa oпaдa, дoк њихoв брoj и густинa
eнeргиje рaсту. Интeрeсaнтнo je и то дa je пoмeнутa фрeквeн­
циja нeштo изнaд пoслeдњe Шумaнoвe рeзoнaнтнe фрeквeнциje
(45 Hz), а те фреквенције пoчињу oд 7,8 Hz и пoвeћaвajу сe при­
ближнo свaких 6,5 Hz. У oвoм фрeквeнтнoм пoдручjу слaбљeњe
тaлaсa je изузeтнo мaлo.

Сликa 25. Teслин цртeж
из нeoбjaвљeнe пaтeнтнe
приjaвe. Фoрмирaњe стojeћих
тaлaсa пo пoврши Зeмљe
пoмoћу три прeдajникa зa
бeжични прeнoс eнeргиje.
Пoврши сa мaксимaлнoм
густинoм eнeргиje су унутaр
трoуглoвa, дoк су оне
минимaлнe густинe унутaр
шeстoуглoвa.

151

Увeћaвajући прeдajник сa нeзaвиснoм пoбудoм
Из Teслиних бeлeшки, које је водио тoком изгрaдњe �oрња
Вар�енклиф, мoжe сe видeти кaкo су сe фoрмирaлe и рaзвиjaлe
Teслинe идeje o бeжичнoм прeнoсу eнeргиje. У пaтeнтнoj приjaви
нa слици 16 прeдajник имa jeдaн нeдoстaтaк, a тo je дa je фрeквeн­
циja стojeћих тaлaсa у спeциjaлнoм кaлeму и стojeћих тaлaсa нa
Зeмљи истa. Нaимe, кaлeмoви уoбичajeних димeнзиja рaдe нa
рeзoнaнтним фрeквeнциjaмa oд нeкoликo дeсeтинa килoхeрцa, у
фрeквeнтнoм oпсeгу у кojeм je слaбљeњe стojeћих тaлaсa нa Зeмљи
присутно у знaтнoј мери. Teслa je знao дa je слaбљeњe тaлaсa при
прoстирaњу зa нискe фрeквeнциje (дo килoхeрцa) врлo мaлo, aли
je тe фрeквeнциje мoгao пoстићи сaмo кoришћeњeм кaлeмoвa
oгрoмних димeнзиja. Зaтo je смислиo увeћaвajући прeдajник сa
нeзaвиснoм пoбудoм, у кojeм je висoкoфрeквeнтни увeћaвajући
прeдajник сa спeциjaлним кaлeмoм извoр зa нeзaвисни oсцилaтoр
кojи eмитуje тaлaсe нискe фрeквeнциje (сликa 26). Истoврeмeнo,
oвo рeшeњe oмoгућилo је и прeцизнo oдрeђивaњe тaлaснe ду­
жинe eмитoвaних тaлaсa, jeр су извoр и прeдajник рaздвojeни, a
пoстигнутo je и знaтнo пoвeћaњe eмитoвaнe снaгe.
Први и једини (забележени) пут, 29. маја 1901. године, Teслa
пoмињe нoву вeрзиjу прeдajникa у Варденклифу. Он анaлизирa
пojeдинe индуктивнoсти и кaпaцитивнoсти у кoлу, aли, нaжaлoст,
нe oбjaшњaвa принцип њeгoвoг рaдa. Вeрoвaтнo je тo њeму, кao
врснoм eкспeримeнтaтoру, билo oчиглeднo, пa je прeскoчиo
oбjaшњeњe. Oнo штo je очигледно јесте дa je висoкoфрeквeнт­

Сликa 26. Цртеж из Teслиних
бeлeшки од 29. мaja 1901. гoдинe, у
вeзи с нoвом вeрзиjом прeдajникa
у Варденклифу. Дoдao je вaрничaр
C1-C2 и ужe зa пoдeшaвaњe рaзмaкa
кугли вaрничaрa. Унутрaшњe
нeзaвиснo нaпajaњe прeдстaвљa
висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр
сa спeциjaлним кaлeмoм.

152

ни трaнсфoрмaтoр сa спeциjaним кaлeмoм искoришћeн кao
гeнeрaтoр и да прeкo вeликoг вaрничaрa C1–C2 нaпaja кaпaцитивну
купoлу C, кoja заједно сa тeлoм тoрњa и зeмљoм чини спoљaшњe
зaтвoрeнo кoлo (тeлo тoрњa имa индуктивнoст L1, штo знaчи дa
je прoвoднo). Фрeквeнциja спoљaшњeг нeзaвиснoг кoлa мoжe се
усклaдити сa пoтрeбнoм фрeквeнциjoм тaлaсa пo пoврши Зeмљe
прoмeнoм прoвoдних eлeмeнaтa у структури тoрњa. Tрeбa
примeтити и то дa je структурa oвoг тoрњa прoвoднa, зa рaзлику
oд oригинaлнoг �oрња Вар�енклиф, кojи je прaвљeн oд дрвeтa.
Oсим штo нaпaja купoлу, унутрaшњи висoкoфрeквeнтни трaнсфoр­
мaтoр сa спeциjaлним кaлeмoм нe утичe нa рaд спoљaшњeг кoлa, a
тaкoђe вaжи и oбрнутo. С друге стране, рeшeњe je врлo eлeгaнтнo,
jeр сe штeди нa прoстoру.
Meђутим, oстaje нejaснo зaштo je гoрњa eлeктрoдa вaрничaрa
C1 пoкрeтнa (пoмeрa сe пoмoћу ужeтa), oднoснo кaкo вeличинa
рaзмaкa сфeрних eлeктрoдa вaрничaрa утичe нa гeнeрисaњe
нaпoнa нa купoли. Прoблeм je и синхрoнизaциja спoљaшњeг и
унутрaшњeг кoлa (нискoфрeквeнтнo и висoкoфрeквeнтнo кoлo).
Прецизније, да би се одржавале осцилације у куполи, кoja иначе
прeдстaвљa jeдну eлeктрoду кoндeнзaтoрa, њено напајање мoрa
се oбaвљaти у тaчнo дeфинисaнoм трeнутку.
Oвим рeшeњeм Teслa прeдвиђa вишeструкo увeћaњe нaпoнa и
снaгe прeдajникa. У нeким каснијим члaнцимa, Teслa пoмињe дa je
смислиo пoбoљшaњa кoja oмoгућaвajу гeнeрисaњe нaпoнa прeкo
100 MV и eмитoвaњa снaгe прeкo 1 GW.

153

Извори преузетих илустрација
Слика 9. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са �о
Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 302.
Слика 10. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 203.
Слика 11. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 304.
Слика 12. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 186.
Слика 13. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 340, 441.
Слика 14. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 358.
Слика 21. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 487.
Слика 22. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 487.
Слика 23. Љубaзнoшћу Mузeja Никoлe Teслe у Бeoгрaду.
Слика 24. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 501.
Слика 25. Љубaзнoшћу Mузeja Никoлe Teслe у Бeoгрaду.
Слика 26. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са
�о Лон� Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 497.

Литература
1. Drude, Paul. „Über induktive Erregung zweier elektrischer Schwin­
gungkreise mit Anwendung auf Perioden- und Dämpfungsmess­
ung, Teslatransformatoren und drahtlose Telegraphie.” Annalen der
Physik, 13 (1904): 512–561.
2. Drude, Paul. „Rationelle Konstruktion von Teslatransformatoren.”
Annalen der Physik, 321 (1905): 116–133.
3. Oberbeck, Anton. „Über den Verlauf der elektrischen Schwingungen
bei den Teslaschen Versuchen.” Annalen der Physik und Chemie, 55
(1895).
4. Поповић, Војин, прев. Никола Тесла – О� Колора�о С�рин�са �о Лон�
Ајлен�а. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008.

154

Jovan Cvetić
University of Belgrade, Faculty of Electrical Engineering, Belgrade

DEVELOPMENT OF TESLA’S HIGH VOLTAGE AND HIGH FREQUENCY
GENERATORS WITH OSCILLATORY CIRCUITS

Principles upon which Tesla created high voltage and high frequency
generators with oscillatory circuits have been examined. Until 1891, he
made and used mechanical generators with a large number of poles, with
frequencies of approximately 20 kHz. Tesla created the first generators
based on the new principle of weakly coupled oscillator circuits in his lab­
oratory, and he used them for long distance signal transmission, the study
of the effects of discharges in vacuum tubes, lighting wireless lamps, pro­
duction of cathode rays, i.e. x-rays and other experiments. Ideas for the
so-called increasing transmitter were born during the course of these
experiments, because Tesla noticed that in order to transfer power to a
greater distance, he required greater power and continuous oscillation.
This new type of high-frequency oscillation generator of greater power
was for the first time created and tested during experiments in Colora­
do Springs from 1899 to 1900. However, he soon discovered the forma­
tion of standing electromagnetic waves on the surface of the Earth by
measuring signals caused naturally by lightning. As a result, he extends
the original plans and makes a series of new experiments in Colorado
Springs in order to produce and control by himself similar discharges,
thus enabling communication without interference on the one hand, and
achieving the transmission of energy to greater distances without a con­
ductor on the other. The discovery of standing waves on the surface of
the Earth and the design of the increasing transmitter, he claimed, were
his greatest inventions. After returning to New York City in January 1900,
he arranges his notes and elaborates his plans for the construction of
an increasing transmitter on Long Island (Wardenclyffe Tower) hoping to
create there the global telegraphic center. Construction began in 1902,
and while work was in progress, Tesla made elaborate plans for an even
stronger transmitter based on new principles. During the course of con­
struction, he encountered numerous technical difficulties starting with,
for example, the unforeseen discovery of an aqueous layer when digging
for the earthing of the tower, to financial difficulties due to the declin­
ing dollar. Due to eroding funds, Tesla was forced to sell or return the
equipment, while he abandoned the maintenance of the tower in 1907
and from that point on, he was mainly engaged in inventions that are
not directly related to electrical engineering. The unfinished increasing

155

transmitter on Long Island was demolished in 1917. Today remains in the
form of an octagonal concrete base are visible, and next to it is a well-pre­
served building of Tesla’s laboratory, unfortunately with very few arti­
facts from Tesla’s time.
Keywords: High-frequency oscillators, high voltages, antennas, wire­
less transmission of energy, electromagnetic compatibility

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 7. 10. 2016.

156

оригиналан научни рад

УДК 514:113/119

Предраг Д. Милосављевић1
Универзитет у Београду, Студије при Универзитету,
Историја и филозофија природних наука и технологије и
Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Дидактичкометодички институт, Београд

Универзитету,
ука и технологије

ГЕОМЕТРИЈСКО-ПРОПОРЦИЈСКЕ ОСНОВЕ
РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ИЗ
РЦИЈСКЕ ОСНОВЕТЕСЛИНИХ
ТЕСЛИНИХ
КОЛОРАДО СПРИНГСА:
ЊА ИЗ КОЛОРАДОПРИМЕР
СПРИНГСА:
ПРИМЕНЕ СИСТЕМА НЕПРЕКИДНЕ
ПОДЕЛЕ, √ , И МУЗИЧКЕ АНАЛОГИЈЕ2
МА НЕПРЕКИДНЕ ПОДЕЛЕ,
Е АНАЛОГИЈЕ2

на геометријскo-пропорцијска својства и аналошке
чених у оквиру Теслиних резултата истраживања из
Апстракт
основа система примар‒секундар‒додатна
завојница
омпонената, у геометријскомЦиљ
смислу
са да
становишта
овогаи ра
јесте да укаже на посебна геометријскo-пропорцијска
својства
и аналошке основе параметара (мерeних
непрекидне сразмере и елемената
музичке
аналогије.
вредности),
уочених
у оквиру Теслиних резултата истражипазона мултидисциплинарног
проучавања
и синтезе
из Колорадо
Спрингса (1899–1900). Анализа основа систеалних резултата, у ширем вања
смислу
‒ са становишта
мапропорцијских
�римар–секун�ар–�о�а�на
завојница указала је на то да се
гла развоја теорије и примене
система
вредности
њихових
компонената,
у геометријском смислу и са
гледа се у недовољно развијеном методолошком
становишта
аналогије
мера,
може
свести на јединство не�реке грађе, која се односи на анализу геометријскоки�не
сразмере
елемената музичке анало�ије. Сврха рада
иних техничко-технолошких
решења.
У ипогледу
се у проширивању
а резултатима проистеклимогледа
из комбиноване
примене дијапазона мултидисциплинарног
проучавања
и
синтезе
Теслиних теоријских увида и експерилогије, у чијој основи се налазе експериментални
менталних
резултата,
у
ширем
смислу – са становишта историје
зе посматране са становишта бездимензионалних
и филозофије науке, а у ужем, из угла развоја теорије и примеу „Дневнику истраживања из Колорадо Спрингса” на
не пропорцијских система у инжењерству. Проблем истражижењерској посвећености Николе Тесле и његовом
базираног на интуицији, мисаоној визуелизацији,
1 pmilosavljevic@gmail.com
прорачунима усаврши геометријске
и функционалне

2 Овај рад је настао као резултат дела истраживања спроведених у оквиру
научног
пројекта
Теорија и �ракса науке у �руш�ву: мул�и�исци�линарставку о Теслиним филозофским
и методолошким
не, образовне и међу�енерацијске �ерс�ек�иве (ОИ 179048, Министарство
пирању и реализацији експеримената које је наш
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије). Велику захвалакључака изнетих у овом
раду дошло се на основу
ност дугујем свом пријатељу, машинском инжењеру, Радомиру Путнику,
то је омогућило креирање
само делимичне
о приликом писања овог рада, посебно
на изузетној
подршци сликe
и помоћи
живања у Колорадо Спрингсу.
би серазумевању
ушло у и опису параметара и начина рада у вези
када је реч Да
о бољем
ог дела, експерименталне
праксе системом
и филозофских
са Теслиним
високонапонског и високофреквентног осцилатоконструкцији увеличавајућег
предајника, �ре�ајника).
потребно је
ра (увеличавајуће�

окументације која се чува у Музеју Николе Тесле
целовитијег увида у Теслину методологију научноинити додатну синтезу његових теоријских и
чно потврдили до сада изнете ставове и гледишта.
учног рада (научном чланку), у тексту су изнети само
образложени) о могућим културним утицајима и
ставова и увида неколицине његових претходника и

157

вања огледа се у недовољно развијеном методолошком апарату и непотпуној бази историографске грађе, која се односи
на анализу геометријско-пропорцијских својстава елемената
Теслиних техничко-технолошких решења. У погледу методологије истраживања, рад је базиран на резултатима проистеклим
из комбиноване примене с�у�ије случаја, у�оре�не анализе и
анало�ије, у чијој основи се налазе експериментални резултати сведени на пропорцијске изразе посматране са становишта
без�имензионалних вре�нос�и. Описи апаратура који се налазе
у Дневнику ис�раживања из Колора�о С�рин�са на непосредан
начин сведоче о изузетној инжењерској посвећености Николе
Тесле и његовом покушају да помоћу спознајног система базираног на ин�уицији, мисаоној визуелизацији, екс�еримен�алној
�ровери и је�нос�авним �рорачунима усаврши геометријске и
функционалне основе увеличавајуће� �ре�ајника.
Рад представља ауторов поглед и претпоставку о Теслиним
филозофским и методолошким ставовима, као и приступима
при конципирању и реализацији експеримената које је наш
научник обавио у Колорадо Спрингсу. До закључака изнетих у
овом раду дошло се на основу анализе до сада објављеног материјала, што је омогућило креирање само делимичне сликe о
постигнутим Теслиним резултатима истраживања у Колорадо
Спрингсу. Да би се ушло у детаљнију и прецизнију анализу
Теслиног дела, експерименталне праксе и филозофских
гледишта, посебно када је реч о концепту и конструкцији
увеличавајуће� �ре�ајника, потребно је приступити допунској
анализи Теслине документације која се чува у Музеју Николе
Тесле (Београд). Такође, како би се дошло до целовитијег
увида у Теслину методологију научно-истраживачког рада,
потребно је начинити додатну синтезу његових теоријских и
експерименталних приступа који би чињенично потврдили до
сада изнете ставове и гледишта.
С обзиром на то да је реч о краћој форми научног рада (научном чланку), у тексту су изнети само делимични увиди (који
нису у целости образложени) о могућим културним утицајима
и сличностима између Теслиних филозофских ставова и увида
неколицине његових претходника и савременика из отаџбине.
Поред наведеног, рад има за циљ да укаже на одређени ниво
сличности у размишљањима наших мислилаца, посебно у погледу улоге коју симе�рија и хармонија имају у природи и науци. Рад је утемељен на претпоставци да је �еорија хармоније
играла важну улогу у успостављању континуитета и развоја
српске културне и научне мисли.
Кључне речи: Никола Тесла, лоза Мандић, Колорадо Спрингс, хармонија, пропорција, златни пресек, увеличавајући предајник,
музичка аналогија, капацитивност

158

„… мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који
поседујем… Моја мајка [Георгина Тесла, рођена Мандић]
је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају
[Лици] и припадала је лози проналазача. Њен отац и деда
су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе. Она је заиста била велика жена, ретке
умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама и стекла многа тешка
искуства… Изумела је и конструисала свакојаке направе и
алатке…” 3
3 Никола Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (1919). Видети у:
Никола Тесла, Чланци (Београд: ЗУНС, 2006): 19–20. Овај рад је посвећен
породици Мандић из које је потекла Теслина мајка Георгина. Најстарија
писана сведочанства о породици Мандић доводе се у везу са средњовековним српским војводом Малешом, који је под заповедништвом Лазара Хребељановића учествовао у Косовском боју. Тешко рањен, војвода
Малеш је успео да преживи битку и врати се у своју постојбину, древну
Травунију (између Требиња и Никшића), одакле се са осталим великашима укључио у заштиту југозападних српских граница у залеђу Дубровника
и Котора. Трагови кретања породице Мандић по пограничним крајевима српске државе у њеним најтежим тренуцима, од Берова на југоистоку
(Македонија) за време царевине, Косова и Метохије (Дреница – након
Маричке битке), преко јужног дела Шумадије (у кратком периоду након
Косовске битке), Херцеговине (за време пада деспотовине), Усора (северна Босна) за време Отоманске окупације, до Војне крајине (Гомиљак,
Оточац, Грачац), указују на поверење које су њени чланови уживали од
различитих владара, када је реч о заштити српског народа. Два и по века
након смрти војводе Малеша, део његових потомака је под вођством
војводе Вука и Манојла Мандића био међу предводницима Срба (16–17.
век), који су у области Лике утемељили одбрану српства и касније Војне
крајине (18–19. век). Делове из историје личких Мандића видети у: Адам
Прибићевић, Насељавање Срба �о Хрва�ској и Далмацији (Виндзор, Онт.
Канада: Авала, 1955). О херцеговачким Мандићима и њиховим сеобама
видети у: Новак Студо Мандић, Малешевски Ман�ићи (Гацко: Дарко Студов Мандић, 2001). Тесла је један од најсветлијих изданака лозе Мандић,
која је све време неговала српску традицију и изузетно поштовање према
принципима етичког стицања знања и унапређења културе. Живот и оригинална достигнућа Николе Тесле сведоче о томе да се од таквог завета у
породици Мандић никада није одступило. О томе да је био свестан улоге
народа из кога је потекао говоре и следеће Теслине речи: „Тешко да има
народа који је доживео гору судбину од српског. Са висина свог сјаја, када
је царство обухватало готово цели северни део балканског полуострва и
велики део територије која сада припада Аустрији, српски народ је нагло доспео у безнадежно ропство, после фаталног боја на Косову пољу
са надмоћним азијатским хордама. Европа неће никада моћи да исплати
велики дуг који има према Србима што су они, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски продор… Од те фаталне битке па све до
најновијих времена, за Србе је настао мркли мрак, са само једном звездом на небу – Црном Гором. У тој помрачини није било наде за науку, трговину, уметност или привреду… Било је још нешто што су они могли, и
чинили: у бесмртну песму су уграђивали племенита дела својих предака,

159

1. Увод
Према начину на који је посматрао живот и сагледавао стваралаштво, Никола Тесла (1856, Аустријско царство – 1943, САД) се
може сматрати последњим филозофом природе, који је своје погледе и претпоставке о природи, науци и њиховом друштвеном
утицају довео у јединствену везу са етичким основама општег и
техничко-технолошког развоја појединца и друштва. Његова отвореност за научни развој и тежње за открићем и применом универзалних принципа („основних начела”), посебно када је реч о инжењерству и технолошком развоју, пропраћени високим етичким
промишљањима о друштвеној улози науке и технологија, до данас
су остали непревазиђени, као и саме његове идеје и оригинална
достигнућа. Тесла је своје ставове о напретку и развоју човека и
науке изразио кроз велики број писаних сведочанстава, међу којима се налазе и следеће његове речи:
„Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског
дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума.
Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним
светом и овладавање природним силама за потребе човека.
То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно
схватају и не признају. Али, он налази огромну надокнаду у
задовољству које произлази из његове моћи и осећања да он
припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе”.4
Значајно место у погледу проучавања начина мишљења и дела
Николе Тесле заузима анализа посебних геометријских параметара до којих је наш истакнути изумитељ и научник дошао током
1899. године у својој лабораторији (експерименталној станици)
смештеном на врху (Pike’s Peak, Колорадо Спрингс, САД), названом по Монтгомерију Пајку (Zebulon Montgomery Pike). О свом
боравку и достигнућима у Колорадо Спрингу, Тесла је често говорио као о једном од својих најважнијих стваралачких подухвата:

храбра дела оних који су пали у борби за слободу. Тако су околности и
урођене особине начинили од Срба народ мислилаца и песника…” (Никола Тесла, „Змај Јован Јовановић: највећи српски песник данашњице”,
Century Magazine, мај 1894). Видети у: Тесла, Чланци, 349–350.
4 Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај,
јун и октобар 1919). Видети у: Тесла, Чланци, 17.

160

„Да бих проналаске даље унапредио отишао сам 1899. године
у Колорадо Спрингс, где сам у том и другим правцима наставио са својим истраживањима. За једно од њих сада сматрам
да је чак од веће важности него пренос енергије без жица.
Изградио сам лабораторију у близини Пајковог врха. Услови
чистог ваздуха на планинама Колорада показали су се крајње
повољним за моје експерименте, и резултатима сам био веома
задовољан. Утврдио сам да не само да могу да урадим више,
како физички тако и ментално, него што сам то могао у Њујорку, него и да су се електрични ефекти и промене могли запазити много брже и оштрије… Док сам побољшавао своју машину за генерисање снажних електричних поремећаја, ја сам
такође усавршавао средства за запажање најслабијих ефеката. Један од најинтересантнијих резултата, који је такође био
од великог практичног значаја, био је развој извесних направа са којима се, на удаљености од више стотина миља, могло
указати на приближавање олује… Апаратуру о којој је реч ја
сам усавршио до те мере да из моје лабораторије у планинама
Колорада могу да осетим пулс Земаљске кугле, какав год да је,
уочавајући сваку електричну промену до које је дошло у полупречнику од 1100 миља унаоколо.”5
Према сведочењима и приступима на основу којих је осмишљавао и реализовао своје идеје и експерименте, а пре свега, ако се
посматра са становишта анализираних резултата и описа експерименталних процедура, може се закључити да је Тесла већину својих
система, али и увеличавајуће� �ре�ајника (Мagnifying transmitter),
усавршавао постепено, вештим обједињавањем решења до којих
је долазио комбинацијом ин�уи�ивних �рис�у�а, мисаоних визуелизација и екс�еримен�алних �ровера, базираних на узастопном
усаглашавању система мера и принципа рада уређаја (које је све
време прилагођавао основама и закономерностима природног
структурирања).6 Непосредно сведочанство о томе да је Тесла доста времена посвећивао решавању проблема у вези са концептом
5 Никола Тесла, „Разговор са планетама”, Collier’s Weekly (9. фебруар
1901). Видети у: Тесла, Чланци, 362–363.
6 Више о Теслином научном и истраживачком приступу видети у: Никола
Тесла, Моји изуми и �ре�иска Николе Тесле са Ху�ом Гернсбеком (Београд:
Музеј Николе Тесле, 2006); Никола Тесла, Пре�авања, ур. Војин Поповић,
прев. Милан Жокаљ и др. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995); Никола Тесла, Чланци, гл. ур. Александар Маринчић, ур. Бранимир Јовановић и др., прев. Милан Жокаљ и др. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995).

161

и конструкцијама својих апарата може се пронаћи у сегменту говора који је наш истакнути изумитељ одржао 20. маја 1891. године
у Америчком институту електроинжењера (American institute of
Electrical Engeneering, Колеџ „Колумбија”, Њујорк):
„Проблеми конструкције калема или индуктивног апарата
било ког типа, који има потребна својства, нису мали и њиховим решењима сам посветио доста времена”.7
Такође, о томе сведоче и речи из чланка Моји изуми у коме је
Тесла истакао следеће:
„Овај изум [високофреквентни предајник] је логички исход
проматрања у мојој младости, које се наставило током целог
живота. Када су први резултати објављени у уводном чланку
‘Electrical Review’ је писало да ће он постати ‘један од најмоћнијих фактора за напредак цивилизације и човечанства’. Није
далеко када ће се ово пророчанство испунити”.8
Иако је Теслина методологија имала једноставно упориште,
изузетно је тешко реконструисати и разумети његов рад и већину
његових оригиналних увида и достигнућа, посебно ако се њихово
сагледавање врши са савременог академског становишта. Дубље
разумевање Теслиних технологија на посебан начин отежава
чињеница да наш научник и изумитељ иза себе није оставио описе
образаца на основу којих би данас било могуће непосредним путем утврдити основна полазишта и концепте његових научних замисли и оригиналних достигнућа.9 Међу забележеним сведочан7 Тесла, „Моји изуми” Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај,
јун и октобар, 1919). Говор је први пут објављен у Electrical Engeneering
(18. мај 1891). Тесла, Пре�авања, 47. Више о решавању тешкоћа везаних за
капацитивност и сопствену индукцију које поседује калем видети у: Тесла,
Чланци, 47.
8 Тесла, Чланци, 68.
9 Наиме, Тесла је у чланку „Електрични осцилатори”, Electrical Experimenter,
(јули 1919), указао на то да је у својим чланцима (посебно у оном објављеном 22. септембра 1896. године) у потпуности изложио принципе на којима су били засновани његови �рансформа�ори (видети у Тесла, Чланци,
292). Међутим, његов став према изношењу „основних начела” на којима
су били засновани сами технички принципи, очигледно је био промењен
након истраживања које је обавио у Колорадо Спрингсу, вероватно због
резултата који су указали како на позитивне ефекте и дејства, тако и на
разорну моћ која се употребом његових апарата могла постићи. О томе
на најбољи начин сведоче његове речи у чланку „Моји изуми”, Electrical
Experimenter (фебруар, март, април, мај, јун и октобар 1919): „… Уколико
треба да ослободимо енергију атома или да откријемо неки други начин

162

ствима о методама и начину Теслиног рада говоре и саме његове
речи:
„Моја метода је другачија. Ја никада не хитам ка практичном
раду. Чим ми се јави идеја, одмах почињем да је развијам у
својој машти. Мењам конструкцију направе, усавршавам је и
она ради у мојим мислима. Сасвим ми је неважно да ли моја
турбина ради у мислима или је тестирам у својој радионици.
Чак и приметим ако није избалансирана. Било шта да је, нема
разлике, резултати су исти. На овај начин сам у стању да брзо
разрадим и дотерам замисао, а да ништа не додирнем. А када
постигнем такав степен усавршености свога изума да не видим
нигде никакав недостатак, онда му дајем конкретан облик, коначни производ мога ума. Редовно моја направа ради онако
како сам и замислио и резултат експеримента је управо онакав
какав сам планирао да буде. За двадесет година није било ни
једног изузетка. А зашто би и било другачије?”.10
О концепту који је почетно упориште имао у мисаоним екс�еримен�има, то јест у замислима комплетних конструкција и начина функционисања уређаја, а тек након тога у изради, односно
„репродукцији” у материјалу, целокупног претходно замишљеног система, Тесла је често говорио у оквиру својих предавања
и стручних чланака. Међу таквим објашњењима налази се и опис
садржан у говору који је Тесла одржао 18. маја 1917. године у Америчком институту електроинжењера, а поводом доделе Едисонове (Thomas Alva Edison) медаље:
„… насликао бих себи [у мислима], пре свега, једну машину једносмерне струје, пустио је у рад и гледао како се струја мења у
њеном ротору. Затим бих замислио један алтернатор и урадио
исту ствар. Најзад бих визуелизовао системе који садрже моторе и генераторе итд. Који год сам уређај замишљао, ја бих га
добијања јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине
кугле, ово достигнуће уместо да буде благослов, могло би да буде катастрофално за човечанство, дајући повода раздору и анархији која би
на крају резултовала устоличењем омраженог режима и силе…”. Ibid.,
64. Односно, „Године 1898. и 1900. понуђен је влади [конце�� високофреквен�но� �ре�ајника] и можда би био усвојен да сам ја један од оних
који ‘куца на мала врата’. Тада сам заиста мислио да би мој изум окончао
рат због своје велике разорне моћи и искључивања личних елемената у
сукобу. Мада нисам изгубио веру у његове могућности, моји су се погледи од тада променили”. Ibid., 68.
10 Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај,
јун и октобар 1919). Видети у: Тесла, Чланци, 21–22.

163

саставио и пустио да ради у мојој свести, а са том праксом сам
наставио све до 1882. Некако те и следеће године сам почео да
осећам да је откриће близу” (Музеј Николе Тесле; стенографски запис).11
Слично се може уочити и у сегменту чланка Моји изуми:
„Мотори које сам ту [у лабора�орији ’Теслино� елек�рично�
�руш�ва’; 1887] направио били су управо онакви какве сам
претходно замислио. Нисам ни покушавао да усавршим конструкцију, већ сам само репродуковао слике онакве какве су
ми се јављале у машти и рад мотора је увек био онакав какав
сам и очекивао”.12
Како се може запазити, Тесла своје методолошке приступе
није увек (и строго) базирао на теоријским увидима, већ (и превасходно) на оним елементима које је експерименталним путем било
могуће проверити. У вези с тим, он је у чланку Месечева ро�ација
указао на следеће:
„Гледиште које ја заступам не заснива се на некој теорији него
на чињеницама које се могу приказати експериментално”.13
С друге стране, Тесла је посебну наклоност показивао према
знањима до којих је долазио посредством инстинкта, сматрајући
инстинкт посебним и узвишеним видом стицања спознаје, који у
одређеној мери превазилази опсег и границе знања стеченог рационалним путем .14 Он је у говору уприличеном поводом доделе
Едисонове медаље, у вези са таквим својим ставом изнео следећи
убеђење:

Тесла, Пре�авања, 302.
Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај,
јун и октобар 1919). Видети у: Тесла, Чланци, 51.
13 Никола Тесла, „Месечева ротација”, Electrical Experimenter (април 1919).
Видети у: Тесла, Чланци, 463.
14 Везано за чињеницу да у природи постоје везе које човек није у стању
да чулно перципира, али чије постојање на одређени начин осећа, Тесла је
говорио на следећи, њему својствен начин: „Иако смо слободни да мислимо и деламо, ми се држимо заједно неодвојивим везама као звезде на
небу. Ми не видимо те везе али их осећамо” („Проблем повећања људске
енергије”, The Century Magazine (јун 1900). Видети у: Тесла, Чланци, 93. Такође, видети Ibid., 41.
11
12

164

„Но вама је познато да је инстинкт нешто што превазилази
знање. Ми имамо несумњиво нека финија влакна која нам омогућавају да осетимо истину и када су логичка дедукција или
било који други намерни напор мозга, немоћни. У нашем закључивању ми не можемо досегнути преко извесних граница, али
са инстинктом можемо да идемо до врло великих даљина. Био
сам убеђен да сам у праву и да је то могуће” (Музеј Николе
Тесле; стенографски запис).15
Наиме, како у теоријском, тако и у свом практичном раду, Тесла је био изузетно обазрив, посебно када је реч о дефинисању и
конципирању техничких система, сматрајући да сваки имплементирани принцип који није у складу са основним начелима деловања
природе, с једне стране може угрозити рад уређаја, а с друге, што
је Теслa желео да избегне, може нарушити склад и равнотежу у
природи. Његове речи забележене у часопису New York American
на најбољи начин сведоче о дубини такве промисли и погледу на
природу и стваралаштво:
„Кад год активност настане као резултат силе, макар и бескрајно мале, долази до поремећаја космичке равнотеже и свеопштег кретања”.16
Развојна стратегија у вези са тежњама да рад његових изума
буде тако конципиран да не нарушава „савршену равнотежу” природе, указује на Теслине изузетно хумане и еколошке приступе,
као изумитеља и творца нових технологија. Теслина научна политика и визија технолошког развоја превасходно су биле засноване
на превазилажењу оних научних идеја, парадигми и техничко-технолошких решења чији су концепти и рад подстицали агресију
или су (потенцијално) били у стању да угрозе људски организам,
природу и космос. Он је сматрао да свака промисао, дошла она
од научника, владара (политичара) или другог појединца (и групе),
може трајно одредити правац даљег кретање човечанства:
„Ни на који начин ми не можемо стећи такву надмоћну идеју
о грандиозности природе, уколико не узмемо у обзир да су, у
складу са законом о одржању енергије кроз бескрај, силе у сав-

Тесла, Пре�авања, 302.
Никола Тесла, „Како космичке силе утичу на наше судбине”, New York
American (7. фебруар 1915). Видети у: Тесла, Чланци, 147.
15
16

165

ршеној равнотежи, па отуда и енергија једне промисли може одредити кретање човечанства…”17
Да је Тесла у том погледу заиста био у праву, може се сведочити
данас када се види колико су његове идеје, као појединца – изумитеља, промениле правац у коме се у техничко-технолошком смислу креће и управља човечанство. Колико је кроз рад својих апаратура „ослушкивао” деловање природе и космоса, такође колико
је (и на који начин) своје апарате прилагођавао претпостављеним
природним закономерностима, на најбољи начин изражавају његове речи у тексту везаном за истраживања обављена у Колорадо
Спрингсу:
„Приликом мојих истраживања електричних поремећаја Земље у Колораду, користио сам један пријемник чија је осетљивост била практично неограничена… Моји уређаји су ми омогућили да начиним низ открића, од којих су нека била већ
објављена у техничким часописима. Услови у којима сам радио
били су веома повољни јер није постојала никаква друга бежична централа знатније снаге, па су зато дејства која сам запазио
потицала од природних узрока или из космоса. Постепено сам
научио како да разликујем у мом пријемнику и да елиминишем
извесна дејства, па је у једној таквој прилици моје ухо једва
ухватило сигнале који су долазили у правилном низу, нису могли бити произведени на Земљи него им је узрок било неко дејство Сунца или Месеца…”.18

2. Принципи симетрије и хармоније у Теслином сагледавању
и технолошкој примени „основних начела”
Тесла је изузетну важност придавао исправном сагледавању
стварности, као и правилном уочавању и целовитој примени природних закономерности, без којих, како је сматрао, човек није у
стању да развије истинско знање, а самим тим и оно што бисмо данас означили појмом и значењем хумане и о�рживе �ехноло�ије.
Тако се у говору О елек�рици�е�у, одржаном 12. јануара 1897.
године (The Ellicott Club, Буфало, САД), поводом прославе дана
пуштања у рад електране на водопадима Нијагаре, могу наћи и
следеће његове речи:
17 Никола Тесла, „О светлости и другим појавама високе фреквенције”,
Journal of Franklin Institute (1893). Видети у: Тесла, Пре�авања, 171.
18 Никола Тесла, „Сигнали према Марсу у нади да има живота на тој планети”, New York Herald ( 12. октобар 1919). Видети у: Тесла, Чланци, 480–481.

166

„Пре свега, истраживање природе наших органа и чула помоћу
микроскопа и прецизних електричних уређаја, посебно оних
органа и чула помоћу којих директно општимо са спољним
светом и кроз које се знање преноси до нашег ума, открило
је њихову тачну конструкцију и начин рада, који су сагласни
са једноставним и добро провереним физичким принципима
и законима. Отуда су и посматрања која вршимо и чињенице
до којих долазимо уз њихову помоћ с�варне чињенице и опажаји, а наше знање је истинско знање. Да то илуструјемо: наше
знање о облику, на пример, заснива се на позитивној чињеници
да се светлост простире праволинијски и захваљујући томе је
лик који се образује кроз сочиво потпуно сличан посматраном
објекту”.19
Тесла је у одређеној мери био резигниран према тада важећим
академским приступима у научноистраживачком раду, посебно
када је реч о начину конципирања одређених експерименталних
процедура у електротехници и машинству. Наиме, сматрао је да
развој одређене идеје у много већем степену треба да буде базиран на пресликавању и дубљем промишљању улоге коју има примена „основних начела” у конципирању технолошких система. У
вези са „великим основним начелима”, као и проблемима и разлозима занемаривања њихове потпуније примене, Тесла је писао
у чланку Моји изуми:
„Тако сам несвесно усавршавао оно што сам сматрао новом
методом давања конкретног облика изумитељском концепту
и идејама, што је у потпуној супротности са чисто експерименталним поступком и по моме мишљењу је много корисније и
ефикасније. Од тренутка када човек конструише апарат до
тренутка када првобитна идеја добије практичну примену, он
је неизбежно обузет детаљима и грешкама апарата. Док он наставља да усавршава и реконструише, његова концентрација
слаби и он губи из вида велика основна начела. Резултати могу
да се постигну, али увек на штету квалитета“.20
Појам „основног начела” који се уочава у Теслиним промишљањима о деловању природе и начину конструисања апаратура, указује на одређену сличност са ставовима Лазара Костића

Никола Тесла, Electrical Review (1897). Видети у: Тесла, Пре�авања, 283.
Никола Тесла, „Моји изуми“, Electrical Experimenter (фебруар, март,
април, мај, јун и октобар 1919). Видети у: Тесла, Чланци, 21.

19
20

167

(1841–1910), једног од његових пријатеља из отаџбине.21 Наиме,
српски књижевник и филозофестетичар, Лаза Костић, у филозофском трактату „Основно начело: критички увод у општу философију” (1884) аналитички је разматрао појмове и суштину јединства
симе�рије и хармоније.22 Између осталог, Костић се у поменутом
делу позивао на одређена тумачења појмова који се доводе у везу
са симе�ријом и хармонијом, међу којима се налазио и појам размере. О спознајном значењу и улози размера, наведен је Тимејев
став (једног од млађих питагорејца):
„Једнина овога света оснива се на божaнској вези размере,
премости”.23
Интересантним се чини да је Тесла појам размере искористио
управо у случају када је покушао да укаже на потребе и могућности човека да помоћу знања проистеклог материјализацијом облика из маште, односно помоћу менталних увида у основе и деловање природних закономерности, помери границе спознаје и
функционисања света:
„Он [Човек] би могао да учврсти, материјализује и сачува нестварне облике своје маште, ишчезавајуће визије својих снова.
Могао би да изрази све што је створио својим умом, у било
којој размери, у чврстом и неуништивом облику.
Могао би да мења величину ове планете, да управља њеним
променама годишњих доба, да је води кроз дубине свемира по
било којој путањи коју изабере”.24
С друге стране, Тесла је у говору одржаном 20. маја 1891. године у Америчком институту за електроинжењера представио свој
поглед на однос ма�ерије и сила, у вези са којим је изнео претпоставку о њиховом савршено униформном распореду:

У значењу „отаџбине” овом приликом се мисли на Војну крајину, као
област из које су потекла и двојица истакнутих српских стваралаца.
22 Видети: Лаза Костић, Основно начело: Кри�ички уво� у о�ш�у философију (Београд: Култура, 1961). Теслин однос према Костићевом опусу
остао је недовољно сагледан, и као такав изискује потребу за ширoм научном анализом.
23 Ibid., 13. Такође, видети: Friedrich Wilhelm August Mullach, Fragmenta
philosophorum graecorum. Collegit, recensuit, vertit annotationibus et prolegomenis illustravit indicibus (Paris: Parisiis Editore Ambrosio Firmin Didot,
1860).
24 Никола Тесла, „Највеће достигнуће човека”, New York American (6. јул
1930). Видети у: Тесла, Чланци, 155.
21

168

„Међу многим погледима на природу, најближи науци и истини
је онај који полази од претпоставке о једној материји и једној
сили, које су савршено униформно распоређене. Најприхватљивије објашњење за већину природних појава које свакодневно
запажамо је, по мом мишљењу, један инфинитезимални свет,
са молекулима и њиховим атомима који се крећу по орбитама слично небеским телима, носећи притом етар или, друкчије
речено, статичко наелектрисање које вероватно ротира заједно са њима. Ротирањем молекула и етра којег носи са собом,
успостављају се напони у етру, односно електростатичке силе;
уравнотежавање напона у етру доводи до кретања или електричних струја, а орбитално кретање даје ефекте електро и
сталног магнетизма”.25
На основу пропорцијских вредности елемената Теслиних апаратура могуће је констатовати транспоновање (пресликавање)
геометрије одређених природних закономерности на геометрију
техничких уређаја. Међутим, потребно је истаћи и чињеницу да је
у погледу таквих увида и даље остало отворено питање да ли је
и у којој мери Тесла на свестан начин успео да постигне аналошку блискост између форме и функције уређаја и форме и функције
основа и закономернос�и с�рук�урирања ма�ерије. Уколико је
реч о свесном чину, тада би имало смисла тврдити да се у основи
такве његове промисли и намере налазио двоструки принцип базиран на економичнос�и и равно�ежи – с једне стране, у погледу
усклађеног рада самих делова уређаја, а с друге, у погледу усаглашености функција и ефеката рада уређаја са принципима очувања
природног окружења.26 Очигледним се чини да је за Теслу сваки
његов апарат представљао својеврстан мали модел универзума, у
чијој су основи имплементирани принципи синхроно�, хармонично�
(„консонантног”) деловања, посебно у погледу унутрашњих односа делова и целине уређаја, а затим и у погледу структуралне еквиваленције између основа и функционалности уређаја и средине у
којој он делује. Приликом разраде таквог става и принципа деловања, Тесла је могао да има у виду одређена Костићева схватања
у вези са појмовима симе�рије и хармоније. Костић је сматрао да
Тесла, Пре�авања, 44.
Теслин опис приступа у вези са конструисањем економичних апаратура видети у чланку „Eлектрични осцилатори”, Electrical Experimenter (јули
1919): „Ја сам од самог почетка осећао потребу да направим економичну
апаратуру која би задовољила све већу потражњу, па сам током осам година после мојих првих објава открића конструисао не мање од педесет
типова тих трансформатора или електричних осцилатора, сваки од њих
завршен је до најмањих детаља и усавршен до те мере да ни данас не бих
могао ни на једном ништа битно да побољшам…”. Тесла, Пре�авања, 291.
25
26

169

су тада прихваћена објашњења симе�рије била погрешно и непотпуно базирана, јер, како је наш књижевник истакао, „непрестано
се хтело да се симетрија схвати као идеја, уместо да је просто посматрају као појаву”,27 у вези с чим је истакао и следеће:
„И заиста, симетрија је појава, исто као и светлост, топлота,
звук, исто као појаве хемије и механике, магнетизма и електрике и њоме влада исто основно начело које је у овим”.
Анализом Костићевог тумачења и дефинисања одредница и
својстава симе�рије и хармоније може се уочити снажан утицај
природно-филозофских схватања до којих је један век раније
дошао Руђер Бошковић (1711 – 1787). О томе на посебан начин
сведочи његово објашњење начела и одређености размера кроз
Бошковићев концепт динамике а�ракционо-ре�улзивних сила:
„У симетрији се паралелограм снага појављује чулима, оку или
уху. У ње влада исто начело што у динамици удешава притег и
одбој, атракцију и репулсију, центрипеталну и центрифугалну
снагу, што одређује размере у клаћењу клатна, што проводи
зраке или трепете у појава светлости, топлоте и звука; исто начело што господари појавама поларитета у електрици и магнетизму“.28
И за самог Теслу су �еоме�рија и симе�рија играле значајну
спознајну и стваралачку улогу, о чему на својеврстан начин говори
једно од његових објашњења рада предајника и природе Херцових (Heinrich Hertz) таласа:
„Tаласи се простиру брзином светлости и њихова се енергија
у колу више не може пратити. Струја напредује брзином која
се мења као секанс угла који заклапа полупречник повучен из
посматране тачке са осом симетрије таласа. На почетку брзина је бесконачна, али се постепено смањује док не пређе један
квадрант круга, када је брзина једнака брзини светлости”.29

Костић, Основно начело, 22.
Ibid., 21.
29 Никола Тесла, „Чувене илузије у науци”, Electrical Experimenter (1919).
Видети у: Тесла, Чланци, 458. С друге стране, о асиметрији и последицама
које она изазива у оквиру система, видети Теслина запажања која је изнео
на предавању „Високофреквентни осцилатори и управљачи електричних
кола” ( Њујоршка академија наука (The New York Academy of Sciences), 6.
април 1897). Видети у: Тесла, Пре�авања, 258.
27
28

170

С друге стране, о томе говори и сегмент текста о његовом начину сагледавања особености међусобног односа ротације Земље
и положаја Месеца:
„Говорило се да планета има облик јајета или елипсоида, но
одступање од облика сфере мора да је безначајно. Она би могла да буде чак и савршена лопта, са центрима тежишта и симетрије који се поклапају, па да опет [Месец] ротира као што то и
чини. Какав год да је био њен настанак и досадашња историја,
чињеница је да сви њени делови имају исту угаону брзину као
када би она била круто везана за Земљу”.30
Важно је поменути и то да је Тесла имао изузетан однос и поштовање према делима, оригиналним идејама и увидима истакнутих стваралаца:
„Ми ценимо и поштујемо оне велике људе прошлости чија су
имена повезана бесмртним достигнућима; који су се показали
као доброчинитељи човечанства – верског реформатора с његовим мудрим максимама, филозофа с његовим дубоким истинама, математичара с његовим формулама, физичара с његовим законима, изумитеља с његовим принципима и тајнама
које држе природу, уметника с његовим облицима лепог…”31
Како би се на целовитији начин могли сагледати и схватити истраживачки и научни приступи Николе Тесле, а такође и како би се
подстакла даља истраживања у погледу успостављања континуитета у јужнословенском начину мишљења и развоју научне културе, важно је поменути Теслину изузетну посвећеност делу и научним приступима истакнутог Дубровчанина, математичара, астронома, физичара и дипломате српско-италијанског порекла Руђера
Јосипа Бошковића.32 Тесла је гајио посебно поштовање према
Бошковићевом делу, које је анализирао са изузетном пажњом,
нарочито када је реч о увидима које је истакнути дубровачки научник изнео у књизи Теорија �риро�не филозофије (слика 1).
На основу сличности у ставовима (које је Тесла износио у својим
чланцима и говорима), може се претпоставити да су Бошковићева
схватања у вези са геометријским принципима деловања природе
(систем а�рак�ивно-ре�улзивних сила), на одређени начин могла
30 Никола Тесла, „Месечева ротација”, Electrical Experimenter (1919). Виде-

ти у: Тесла, Пре�авања, 476.
Тесла, Пре�авања, 115.
32 Однос Тесле према Бошковићевом делу такође је остао недовољно сагледан и као такав изискује потребу за ширoм научном анализом.
31

171

Слика 1. Никола Тесла у својој лабараторији у Њујорку (испред

с�ирално� калема високона�онско� �рансформа�ора)
размишља уз књигу Руђера Бошковића Теорија �риро�не
филозофије и Теслин велики калем из лабараторије
у Колораду Спрингсу (1899. година)

инспирисати Теслу који је поједине видове уочених природних
закономерности покушао да оствари на техничко-технолошком
нивоу кроз свој инжењерски рад (пример концепта наизменичне
с�рује). О томе на посебан начин говори Теслин став у вези са
природом елек�рици�е�а и ма�не�изма и њиховом јединственом односу у погледу сила �ривлачења (атракције), о�бијања
(репулзије) и ро�ације, који се може пронаћи у запису Теслиног
говора одржаног 20. маја 1891. године у Америчком институту
електроинжењера:
„Међу многим облицима немерљиве, свепрожимајуће енергије у сталној промени и кретању, што је као дух који покреће
инертну васиону, електрицитет и магнетизам су можда најфасцинантније. Деловање гравитације, топлоте и светлости опажамо свакодневно, брзо се на њих навикнемо па они у нашим
очима губе свој чудесан и диван карактер; али, електрицитет
и магнетизам, са својим јединственим односом и привидно
двојним карактером, издвајају се међу силама природе по феноменима привлачења, одбијања и ротације, тих необичних
манифестација тајанствених појава, стимулишући ум на размишљање и истраживање”.33

33 Electrical Engeneering (18. мај 1891); Тесла, Пре�авања, 42. Поменути сегмент текста указује на сличне ставове који се могу уочити како у поменутом спису Лазе Костића (у погледу свођења основа елек�ризма и ма�не�изма на основе изведене из идентичног начела), тако и у погледима

172

У поменутом говору, Тесла је такође констатовао да се један
од проблема реалног и свеобухватнијег сагледавања појава у
природи и космосу своди на несавршеност наших чула, због чега
је указао на потребу за већим степеном сагледавања света кроз
различите мисаоне увиде који могу превазићи баријеру чулности
и особености облика (просторних релација) у природи:
„Природа је у свемиру похранила неограничене количине
енергије… Колико смо далеко доспели у разумевању света око
нас, мисао је која окупира сваког истраживача природе. Несавршеност наших чула онемогућава нам да спознамо суштину
материје… Али наш дух нас може одвести далеко изван граница наших чула, па се можемо надати да ћемо и ове светове –
бесконачно мале и велике – упознати у извесној мери. Ако ово
знање и стигне до нас, истраживачки ум ће наићи на баријеру,
можда занавек непролазну, која се налази на путу истинског
познавања оног што изгледа да јесте, а то су појаве као једини
и оскудни основ целе наше филозофије”.34
Стога и не чуди недоумица коју Тесла износи о могућностима
и потребама човека да овлада општим законима природе и њиховом трансмисијом на технолошки ниво, а у вези с којима је, између осталог, у чланку Највеће �ос�и�нуће човека, изложио и следећу констатацију:
„Од примарне материје, стављене у инфинитезимално вртложење огромне брзине, настаје груба материја; када сила ослаби, кретање се зауставља и материја ишчезава, враћајући се у
облик примарне супстанце.
Може ли Човек да овлада тим најграндиознијим процесом,
који од свих природних процеса побуђује највеће страхопоштовање?
Може ли он да подјарми неисцрпне енергије природе тако
да оне све своје функције врше под његовом командом, и
још више од тога – може ли он да толико усаврши свој начин
управљања да оне ступају у дејство једноставно снагом његове
воље?”35
које је Руђер Бошковић имао у вези са природом а�рак�ивно-ре�улзивних сила.
34 Electrical Engeneering (18. мај 1891); Тесла, Пре�авања, 41–42.
35 Никола Тесла, „Највеће достигнуће човека”, New York American (1930).
Видети у: Тесла, Чланци, 155. О Теслином покушају да се приближи могућностима добробитне искоришћености енергије природе, на посебан начин сведоче приступи и резултати до којих је дошао у јесен 1899. године,

173

Теоријски приступи поменутих српских стваралаца од изузетне су важности уколико се сагледавају ставови и разумевање логике стваралачких приступа Николе Тесле, у чијем се делу могу
уочити тежње за континуитетом примене принципа симе�рије и
хармоније, односно математичких и филозофских основа, преко
којих се могу изразити складни односи кон�инуалне величине и
�искон�инуалних величина. У том погледу, потребно је нагласити
и то да је и Петар Петровић Његош (1813 – 1851), српски песник,
филозоф и владика (чијем се делу дивила и Теслина мајка), у својој
поеми Луча микрокозма (1845),36 такође посматрао „армонију”,
„закон природе” и „границе ума” са становишта начела спознаје
уређења микро и макро све�а, постављајући човека у њихово средиште. Спознају основа музичке и небеске хармоније, као и улоге
размера, Његош је довео у везу са античким наслеђем, али и са
основама елек�ризма и ма�не�изма:
„Ово грчко насљедије људско
човјек чојку, човјек себи дава,
најсретњи га из ништа стварају
ради смртне тужне армоније /…/37
Свјетлошћу ми вид очих поражен,
величанством његовијем чувства,
те ја паднем на бријег кристални [крис�алну �ризму]38
и затворим очи са рукама;
не смијем их отворит никако.
Чујем гласе бесмртне музике
и небесну њену армонију
која сладност благодатну лије;
глас њен моју душу забуњену
божанственим стреца електризмом39/…/

у оквиру истраживања које је обавио у својој експерименталној станици
у Колораду Спрингсу.
36 Петар Петровић Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма (Цетиње/Београд: Обод/Просвета, 1981).
37 Његош, Луча микрокозма, 139. Такође, у вези са сла�ко�ласном армонијом видети у: Његош, Луча микрокозма, 170.
38 Алузија на експеримет у коме је Исак Њутн (Isaac Newton) помоћу призме постигао дисперзију светлости на �у�ине боје, и помоћу којег је објаснио закономерност њене појаве.
39 Ibid., 148.

174

на крај беше дошла паденија,
но хранитељ крилах снијежнијех
свештеним је магнетизмом спасе40/…/
Око горе престолодржеће
четири су горе од алмаза [�ијаман�а],
превисоке, у правилном реду;
из њих бију четири фонтана
са живошћу пламтећих лучах;
дебели су њихови стубови [зраци све�лос�и]
у правилном подижу размјеру
у опширну небодршца сферу41 /…/
Ја сам – каже – сам по себе био,
бит по себе већ ништа не може,
јер је против закона природе,
који печат мој на лице носи...42
Ум је само један без границе,
сви су други кратковидни уми43/…/
атом уђе у сунчану зраку,
толи неће у немирну душу /…/”.44
Теслини погледи на спознају структуре и деловања космоса
(као складно обједињене целине) донекле су слични Његошу, који
је у том погледу значајно место уступио античкој учености. С тог
становишта, а вршећи поређење на дуалистичкој основи, Тесла је
спознају природе светлости упоредио са узвишеношћу спознаје
лепоте и самилости. На посебан начин о томе говоре његове речи
упућене дипломати Владиславу Савићу (1919):
„Аристотел је учио да у васиони постоји непокретна ‘ентелехија’ која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако,
ја сам уверен да је цео космос обједињен, како у материјалном
тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привла40 Ibid., 153. Упоредити са појмом све�и ма�не� (Његош, Луча микрокозма,
146) и све�и ма�не�изам (Његош, Луча микрокозма, 174).
41 Ibid., 160.
42 Ibid., 171. Тaкође, видети строфу у којој је наведено: „прескачући природне границе…” (Ibid. 153), и строфу у којој је налази цитат: „Закони су
општег поретка / мој аманет а живот природе…” (Ibid., 175).
43 Ibid., 172. Такође видети стих: „одавде ти судба, воља с умом / у једноме избијају кључу”. Ibid., 159.
44 Ibid., 177.

175

чи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој
васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тог
језгра, али знам да постоји и кад хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то светлост, а кад покушам
да га схватим духовно, онда је то лепота и самилост. Онај који
носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се
сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији”.45
Тесла се у својим списима и говорима често позивао на античке
мислиоце. Тако је у запису Све� чу�а који ће с�вори�и елек�рици�е� истакао следеће:
„Ко год жели да добије праву слику о величини нашег доба,
треба да проучи историју развоја електрицитета. Ту ће наћи
причу чудеснију од ма које приче из Хиља�у и је�не ноћи. Она
почиње давно пре наше ере, када су Талес, Теофраст и Плини[je] причали о магијским својствима електрона – скупоцене
материје коју ми називамо ћилибар – који је постао од чистих
суза Хелијадеса сестара Фетона, несрећног младића који је покушао да се вози ужареним кочијама Феба и умало што није
запалио Земљу. Било је сасвим природно што је бујна машта
Грка мистериозне појаве приписивала натприродном узроку,
дарујући ћилибару живот и душу…”46
Поред претходно наведеног, Тесла је своје дивљење према
с�варалаш�ву �риро�е, израженом кроз савршенство људског
организма, на непосредан начин довео у везу с појмом хармоније
и односом њених делова. Такав став се може уочити у његовом
предавању које је 24. фебруара 1893. године одржао у Френклиновом институту (The Franklin Institute) у Филаделфији:
„Ако постоји ишта што нас побуђује да се дивимо стваралаштву природе, онда је то сигурно ова несхватљива структура
[човек – високо развијени ор�анизам и биће које мисли] која на
безбројне начине реагује на спољне утицаје. Да би разумели тај
рад и да би дубље проникли у такво једно ремек-дело природе,
45 Бранимир Јовановић, Никола Тесла: илус�рована моно�рафија (Београд:
Вајат, 1996): 45.
46 Никола Тесла, „Свет чуда који ће створити електрицитет”, Manufacturer’s
Record (9. септембар 1915). Видети у: Тесла, Чланци, 411. Ћилибар (јантар) је доста рано током античког раздобља постао познат по својим
електричним особинама и ефектима привлачења лакших предмета, названих ћилибарски ефека�. Видети у: Milorad Mlađenović, Razvoj fizike III:
elektromagnetizam (Beograd: Institut za nuklearne nauke „Vinča”, 1984):
1–2.

176

што је одувек био привлачан циљ мислилаца, а после више векова напорних истраживања, људи су стигли до јасног разумевања њених органа и чула. Али при савршеној хармонији њених
делова, делови који сачињавају материју или стварност нашег
бића, међу органима и чулима око је орган најчудеснији. Оно је
најдрагоценији и најнеопходнији од свих наших органа за опажање или управљање; оно је орган који је у најприснијој вези са
оним што називамо интелектом. Тако је суштинско у том односу, да се често каже да се право биће показује у оку.”47
Тесла је слично истакао и двадесет две године касније, када је
у чланку Како космичке силе у�ичу на наше су�бине указао на хармоничнос� у реакцији људи (склоних музичком подражавању) на
механичке ударе и вибрације:
„Наводим још један тренутно занимљив пример [у �о�ле�у реакције човека на механичке у�аре и нечујне вибрације]: играње
које подразумева хармонично грчење мишића и извијање тела
као одговор на ритам”.48
Тесла није без разлога проучавао еволуцију људске свести и
историју научних идеја,49 он је преко њих стекао увид у претходна искуства која су указала на чињеницу да се спознаја основа и
система структурирања материје и космичког поретка базира на
дуготрајним процесима, слично као што је то случај и са конципирањем конструкција нових технолошких решења која би требало да функционишу по идентичним принципима.50 Међу Теслине
осврте који се односе на интелектуални развој човека налази се и
његово гледиште које је изнео у чланку Како космичке силе у�ичу
на наше су�бине:
47 Никола Тесла, „О светлости и другим појавама високе фреквенције”,
Journal of Franklin Institute (1893). Видети у: Тесла, Пре�авања, 167.
48 Никола Тесла, „Како космичке силе утичу на наше судбине”, New York
American (7. фебруар 1915). Видети у: Тесла, Чланци, 151.
49 О Теслиним подстицајима проистеклим из читања Ис�орије ин�елек�уалних и�еја (John William Draper, History of the Intellectual Development of
Europe, (Vol. 1, 1863; Vol. 2, 1864), видети у: Никола Тесла, „Проблеми повећања људске енергије…” The Century Magazine; (јун 1900). Тесла, Чланци, 94–95. Такође, видети Теслино разматрање механис�ичке �еорије
живо�а и осврт на Декартове доприносе (Renatus des Cartes), као и на
доприносе осталих старијих филозофа и научника. Тесла, Чланци, 69–70.
50 У вези с једним Tеслиним сведочанством које се односи на његово
бављење (истраживање) структуре материје и радиоактивности видети
у чланку „Проблем повећања људске енергије”, The Century Magazine (јун
1900). У поменутом чланку видети одељак Високофреквен�на �инамо-машина и Теслин �рансформа�ор. Тесла, Чланци, 308.

177

„У раним фазама интелектуалног развоја човек је познавао тек
делић микрокосмоса. Он није знао за чуда микроскопског света, није знао за молекуле који га образују, није знао за атоме
који формирају молекуле, а ни за крајње мали свет електрона у
атомима. За њега је живот био синоним за својевољно кретање
и деловање”.51
У својим теоријским и практичним радовима Тесла није напустио ни један раније установљен научни увид. Његове тежње су
биле усмерене у правцу успостављања континуитета и изналажења прецизнијих релација и међудејстава у оквиру претходно
установљених научних чињеница, због чега се он с правом може
назвати „човеком научно-технолошке премости”.

3. Аналогија Теслиних резултата истраживања и вредности
непрекидне поделе
Тесла је био свестан чињенице да се до задовољавајућих решења
у погледу конструкције његових оригиналних апарата не може
доћи одједном, кроз уско обухватање и недовољно разумевање
математичких својстава „основних начела” и могућности њихове примене на техничко-технолошком нивоу. Теслини експериментални резултати и теоријски увиди који се односе на анализу,
проверу и адаптацију техничких и технолошких решења, посебно
када је реч о принципима и систему рада (подешавању) елемената увеличавајуће� �ре�ајника, ка�аци�ивнос�и, ин�ук�ивнос�и и
с�ре�е, односно апарата за бежични �ренос енер�ије, на посебан
начин се могу разумети тек онда када се сагледају кроз призму
ма�ема�ичке анало�ије геометријских параметара које је наш истакнути истраживач описао у Дневнику ис�раживања из Колора�о
С�рин�са 1899–1900 (у даљем тексту Дневник – слика 2).52
Анализа мерених вредности ка�аци�ивнос�и, ин�ук�ивнос�и
и ин�ук�ивне с�ре�е Теслиног увеличавајуће� �ре�ајника указала је
на постепено приближавање њихових основа вредностима које
се у математичком смислу могу означити као „идеалне”, а у природно-филозофском смислу „архетипске”. Међу њима се, између
51 Тесла, „Како космичке силе утичу на наше судбине”, New York American
(7. фебруар 1915). Видети у: Тесла, Чланци, 147.
52 Никола Тесла, Изабрана �ела Николе Тесле. Том 3: Дневник ис�раживања из Колора�о С�рин�са 1899–1900, прев. Војин Поповић, ур. и комент.
Александар Маринчић (Београд: ЗУНС, 1996). Taкође, видети: Nikola Tesla,
Colorado Springs Notes, 1899–1900, ed. Aleksandar Marinčić, Vojin Popović
(Beograd: Nolit, 1978).

178

Слика 2. Српски научник и проналазач
из области машинства, електротехнике и радиотехнике,
Никола Тесла (1856 – 1943. године); 53
и насловна страница српског издања Теслиног Дневника
ис�раживања из Колора�о С�рин�са 1899-1900 (1996)
осталих, налази и вредност не�реки�не сразмере (зла�но� �ресека). Тесла је у вези с таквим погледом на инжењерски рад био сасвим јасан и посебно изричит када је у запису Моји изуми указао
на следеће:
„Инжењерство, електротехничко и машинско даје позитивне
резултате. Једва да постоји нешто што не може математички
да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији
резултати не могу да се изразе унапред, на основу расположивих теоријских и практичних података. Спровођење првобитне
идеје у дело како се углавном ради, по моме мишљењу, није
ништа друго до расипање енергије, новца и времена”.54
Очигледним се чини да Тесла до „идеалних мера” није дошао
одједном (и на начин како се то радило пре њега), већ кроз читав низ дуготрајних и мукотрпних истраживања која су кулминирала резултатима постигнутим интуитивно, а чије је позитивно
дејство наш научник потврдио кроз резултате шестомесечног
53 Детаљ фотографије Николе Тесле коју је 1893. �о�ине начинио амерички литограф и фотограф Наполеон Сарони (Napoleon Sarony; 1821 – 1896.
године).
54 Тесла, Чланци, 22.

179

експерименталног рада у лабораторији у Колора
јуна 1899. године и 7. јануара 1900. године).
експерименталног рада у лабораторији
у Колорадо
Спрингсукојим

ефикасности
апаратура
је био задовољ
периоду између 1. јуна 1899. године и 7. јануара 1900. године). Пре
различитим
параметрима, попут промене броја
у лабораторији у Колорадо
(у периоду
1.
негоСпрингсу
што је постигао
нивоизмеђу
ефикасности
апаратура којим је био
размака
жица, пречника
је експериментисао
са различитим
параметри-завојница, као и св
јануара 1900. године).задовољан,
Пре него Тесла
што је
постигао ниво
ма,
попут
промене
броја
намо�аја
и
калемова,
�ебљина
и размака и осталих компонен
и висина калемова
којим је био задовољан, Тесла је експериментисао положаја
са
жица,
�речника
завојница,
као
и
свођењем
на
различите
вреднома, попут промене броја намотаја и калемова, дебљинаДаи је желео да испуни
само потребне и
сти положаја и висина калемова и осталих компонената.
ка завојница, као и свођењем на различите вредности
електромагнетне резонантности, Тесли би за то
Да је желео да испуни само потребне и довољне услове из
мова и осталих компонената.
времена иТесли
академски
знања. Међ
области електромагнетне резонантности,
би за то утемељених
било
пуни само потребне потребно
и довољне
услове
из
области
неупоредиво мање времена
и академски
утемељених
очигледно
тежио савршенијем
и ефикаснијем ра
нтности, Тесли би за тознања.
било потребно
мање
Међутим,неупоредиво
наш изумитељ
из Лике је очигледно тежио савконструисао
и чији је рад с великом упорно
утемељених знања. Међутим,
наш
изумитељ израду
Ликесистема
је
ршенијем
и ефикаснијем
и апаратура које је сам
унапређивао.
показују
конструисао
чији је рад које
с великом
упорношћу и Како
стрпљењем
ана- Теслини записи, до
енијем и ефикаснијем раду
система и апаратура
је сам
лизирао
унапређивао.
Како показују
Теслини
до првих
резулата
у записи,
погледу
геометрије и рада сис
рад с великом упорношћу
и истрпљењем
анализирао
и
по
њему
задовољавајућих
резулата
у
погледу
геометрије
и
рада
азују Теслини записи, до првих по њему задовољавајућих
завојница, наш научник је дошао тек у јесен 1899
система �римар–секун�ар–�о�а�на завојница, наш научник је догеометрије и рада система примар‒секундар‒додатна
На основу извештаја из Дневника може се уоч
шао тек у јесен 1899. године.
је дошао тек у јесен 1899. године.
оквиру
својих
и експерименталних
пр
На основу извештаја из Дневника
може се
уочитивизија
да је Тесла
на
з Дневника може се уочити
да је Тесла
на својих
више места
више места
у оквиру
визијауи експерименталних приступа
параметре у чијој су се основи налазиле
и експерименталних приступа комбиновао геометријске

комбиновао геометријске параметре у чијој су се основи налази√
сразмери (√ ),, као и вредности ба
вредностианалогне
аналогне √ , √ , непрекидној
се основи налазиле ле
вредности
, не�реки�нојсразмери
као и вредности
базиране
на њиховим
и квадратима.

), као и вредности базиране
на њиховим
половинама
и половинама
квадратима.
Овом
приликом потребно је наглас
Овом приликом потребно је нагласити и то да се у оквиру Дневиком потребно је нагласити
и
то
да
се
у
оквиру
Дневника
не могу
наћи непосредно
ника не могу наћи непосредно писана
сведочанства
о томе да је писана сведочанс
едно писана сведочанства
о томе
да је Тесла
своје
Тесла своје
експерименте
конципирао
на унапред конципирао
припремљенимна унапред припрем
експерименте
рао на унапред припремљеним
системима
заснованим
на дефинисаним математичким
системима
заснованим
на посебно
посебно
дефинисаним математичким формула
54
55 Наиме, на основу садржаја Дневника и структуре
формулама.
математичким формулама. Наиме, на основу садржаја
Дневника може
и структуре
(редоследа) експерим
(редоследа) експерименталних
се претпостае (редоследа) експерименталних
процедура, може процедура,
се
вити унапред
да Тесла није
промишљао
кроз
унапред припремљен
систем
претпоставити
да Тесла
није промишљао кр
ла није промишљао кроз
припремљен
систем
„идеалних односа мера”, међутим,
за
разлику
од
тога,
могуће
је
односа мера”, међутим, за разлику од
, међутим, за разлику од тога, могуће је потврдити да је„идеалних
он
потврдити да је он на један такав систем (интуитивно и кроз сина
једандимензије
такав систем
и кроз си
(интуитивно и кроз систем
експерименталних
провера)
стем експерименталних
провера)
сводио
и односе (интуитивно
елеосе елемената у основимената
апаратау које
је конструисао
сводио
димензије
односе
основи
апарата којеијечији
конструисао
и чији јеирад
и ефи-елемената у основи а
пажљиво усавршавао. касност
О особеностима
таквог Теслиног
пажљиво усавршавао.
Ојеособеностима
таквог
Теслиног
рад и ефикасност пажљиво усавршавао. О
на својеврстан
начин сведочи
н начин сведочи једанприступа
од описа
из спецификације
која један од описа из специфиприступа
на својеврстан начин сведочи један
кације
којаСједињених
представља део
писма
приложеног Патентном
бироу
Држава,
узприложеног Патентном бироу
представља
део од
писма
Патентном
Сједињених Држава, уз пријаву патента
бр. 433.702,
дана 5.приложеног
ав433,702, од дана 5. 8. 1890. године („Електрични
густа 1890. године (Елек�рични �рансформа�ор
или
ин�укциони
пријаву патента бр. 433,702, од дана 5.
дукциони уређај”). У поменутом писму значајно место
трансформатор или индукциони уређај”). У п
а у којој је у вези с немогућностима
55 Приликом описа давања
резултатапрецизног
истраживања, Тесла у свом Дневнику често
основе конструкције и пропорција
разлогпомоћу
навео
заузима
изјаваЈедан
у којој је у вези с не
није наводиоуређаја
пореклокао
формула
којих је Теслина
вршио прорачуне.
од таквих примера
јесте
и онајјекоји
се односи на израчунавање снаге коју
асходно дошао експерименталним
путем.
Тесла
о томе
правила и специфичне основе конструкције и пр
путем индукције „пријемни калем” прима из „примарног калема” (Алекин:
сандар Маринчић, коментар описа истраживања
јуна 1899.
године).
то што је од
до5. њих
превасходно
дошао експерим
Видети у: Тесла, Дневник, 462.

говорио на следећи начин:

а истраживања, Тесла у свом Дневнику често није наводио порекло
180
ршио прорачуне. Један од таквих примера јесте и онај који се односи
54
у путем индукције „пријемни калем” прима из „примарног калема”
Приликом описа резултата истраживања, Тесла у сво
ментар описа истраживања од 5. јуна 1899. године). Видети у: Тесла,

формула помоћу којих је вршио прорачуне. Један од так
на израчунавање снаге коју путем индукције „пријемн

уређај). У поменутом писму значајно место заузима Теслина изјава у којој је у вези с немогућностима давања прецизног правила и
специфичне основе конструкције и пропорција уређаја као разлог
навео то што је до њих превасходно дошао експерименталним путем. Тесла је о томе говорио на следећи начин:
„Ja сам даље открио да се такав трансформатор, правилним
усклађивањем неколико његових елемената и одређивањем,
на добро познат начин, одговарајућих веза између примара и
секундарних намотаја, затим дебљине магнетног штита и осталих услова, може конструисати тако да одаје константну струју
при свим оптерећењима. Никаква прецизна правила не могу
бити дата за специфичну конструкцију и пропорције ради обезбеђивања најбољих резултата, пошто је ова ствар одређена
експериментално, а прорачунима само у посебним случајевима; али може се утврдити да општи план конструкције, коју сам
описао под овим условима, води ка постизању овог резултата”.56
Системи мера у Теслиним описима експеримената и експерименталних резултата омогућили су да се систематизује јединствен
скуп аналошких односа који је указао на то да је наш научник,
вероватно интуитивним приступом, свео експерименталне вредности апаратура на „идеалне” или „хармоничне односе” (посебно када је реч о геометријским параметрима уређаја којима се
бавио у Колорадо Спрингсу). Занимљивим се чини да један број
мера које је Тесла описао у свом дневнику одговара вредностима
резултата савремених истраживања која се односе на резултате
анализе структуре материје и претпоставке о начину уређења космоса. Да се не ради о идеализацији наведеног, овом приликом се
могу нагласити скоро еквивалентне мере (односи) и геометријска
својства резултата до којих се дошло приликом анализе и креирања концепта �о�екае�арске �о�оло�ије универзума.57 С друге
56 Војин Поповић, ред., Теслин чу�есни све� елек�рици�е�а (Београд:
Фонд „Никола Тесла”, 1984), 95.
57 Заједно са осталим члановима истраживачког тима, Жан-Пјер Лумине (Jean-Pierre Luminet) и Џефри Викс (Jeffrey R. Weeks) представили су
2003. године у часопису Nature једноставан геометријски модел „коначног свемира” – Poincaré dodecahedral space. Кроз концепт поменутог модела, аутори су покушали да објасне резултате до којих су дошли преко
Вилкинсоново� микро�аласно� анизо�ро�ско� ис�раживача (Wilkinson
Microwave Anisotropy Probe – WMAP). Осматрањем „небеске лопте” они
су измерили разлику у температури густине остатака топлотног зрачења
(Cosmic Microwave Background Radiation) проузроковану Великим �раском.
Резултати осматрања су указали на вредност Ω0 = 1,013>1, као и да тем-

181

а. Да се не ради о идеализацији наведеног, овом приликом се могу
идеализацији наведеног, овом приликом се могу
ити скоро еквивалентне мере (односи) и геометријска својства резултата до
не мере (односи) и геометријска својства
резултата
до квазикристалних структура за чије је открић
резултати
истраживања
е дошло приликом анализе и креирања
концепта
додекаедарске
топологије
ализе56и креирања концепта додекаедарске
топологије
године израелски
научник Дан Шехтман (Dan Shechtman) добио Нобело
зума. С друге стране, о сличним геометријским основама57 говоре и
ане, о сличним геометријским Bernhard
основама
говоре
и из хемије.
Nobel)
награду

Прве параметре који указују на посебне приступе у дефинисању и уск

н Поповић (ред.), Теслин чудесни свет електрицитета (Београд: Фонд „Никола Тесла”,
чудесни свет електрицитета (Београд:геометријских
Фонд „Николавредности
Тесла”, апаратуре (високофреквентног трансформатор
95.
стране, о сличним геометријским основама говоре и резултати исистраживања
већ(Jean-Pierre
на крају прве
недеље
свога рада у лабор
но са осталим члановима истраживачкогувео
тима,у Жан-Пјер
Лумине
Luminet)
и
траживања
квазикрис�алних
с�рук�ура
истраживачког тима, Жан-Пјер
Лумине
(Jean-Pierre Luminet)
и за чије је откриће 2011.
Викс (Jeffrey R. Weeks)
представили
су
2003.
године
у
часопису
Nature
једноставан
Колорадо
Спрингсу
(7.
јуна
1899.
године),
када
је
полупречник
круга „п
године израелски
Шехтман (Dan Shechtman) добио
представили су 2003. године
у часописунаучник
Nature Дан
једноставан
ријски модел „коначног Нобелову
свемира” ‒награду
Poincaré
dodecahedral
space.
Кроз
концепт
поменутог
калема”
свео
на
вредност
од
стопа,
односно
хемије.58поменутог
вемира” ‒ Poincaré dodecahedral space. Крозизконцепт
, аутори су покушали да Прве
објасне
резултате
којихнасупосебне
дошли приступе
преко Вилкинсоновог
којидоуказују
у дефинисању
а објасне резултате до којих супараметре
дошли преко
Вилкинсоновог
таласног анизотропскогиистраживача
(Wilkinson
Microwave
Anisotropy
Probe –(високофWMAP).
„...овде

оквиру
формуле]
А означава
полупречник
круга
стопа
усклађивању
геометријских
вредности апаратуре
истраживача (Wilkinson Microwave
Anisotropy
Probe – WMAP).
58
рањем „небеске лопте”реквентног
они су измерили
разлику
у
температури
густине
остатака
трансформатора)
јеcm“.
увео у истраживања већ на
они су измерили разлику у температури
густине Тесла
остатака
ног зрачења (Cosmic Microwave Background Radiation) проузроковану Великим праском.
rowave Background Radiation) проузроковану Великим праском.
ати осматрања су указали на вредностДруги важан параметар
, као и да
температурна
мапа приступу, а који је у
сведочи о истом
и на вредност
, као
да температурна
мапа који
пературна
мапаимикроталасног
неба одговара
збиру сферних хармониталасног неба одговара збиру
сферних
хармоника,
слично
као
што
звуци
у
музици
могу
процесу
елемената
осцилатора у а
сличнокао
као што
што
звуци уумодификација
музици
бити
изражени високофреквентног
као збир обичиру сферних хармоника,ка,слично
звуци
музицимогу
могу
зражени као збир обичних
хармоника
(сферни
хармоник
представља
специјалну
функцију
погледу
довео
до
свођења
на
вредност
непрекидне
сразмере
(златног
них
хармоника
(сферни
хармоник
представља
специјалну
функцију
која
хармоника (сферни хармоник представља специјалну функцију
у оквиру математике и је
физике
дефинисана
кроз
површину
сфере;
као
таква,
представља
у оквиру
математике
и
физике
дефинисана
кроз
површину
сфере;
као
је увео
десетак дана касније (18. јуна 1899. године). Наиме, он
изике дефинисана кроз површину
сфере;Тесла
као
таква,
представља
угаони
део представља
решења Лапласове
једначине
у сферним
део решења Лапласоветаква,
једначине
у сферним
координатама).
Жан-Пјер
Лумине,
Џефри
истраживања
„учестаности
осциловања”
и трагања за „погодном осц
едначине у сферним координатама).
Лумине,Џефри
Џефри
координатама).Жан-Пјер
Жан-Пјер Лумине,
Викс и остали
чланови истражиостали чланови истраживачког
тима
нагласили
су
да
релативна
снага
хармоника
(спектра
напоменуо
да (спектра
је са
одређеним
идентичним
тима нагласили
су да релативна
снага
хармоника (спектра
снаге) увредностима радио и
ачког тима нагласили сувачког
да релативна
снага
хармоника
у својој основи представља обележје
саме
физике,
али, како
геометрије
представља
обележје
саме су
физике,
али,
какоисураније
још навели,
експеримената
које
је још
парнавели,
година
обавио у својим лаборат
ља обележје саме физике,својој
али,основи
како су
још
навели,
и геометрије
геометријеасиметрична
читавог универзума.
Уочена
незнатна
асиметрична
вредг универзума. Уочена инезнатна
вредност
густине
космичког
зрачења
Њујорку
(између
1889. је
и 1898.
године):
незнатна асиметрична вредност
густине
космичког
зрачења
ност густине
зрачења
у везу и
саса
структуром
сферна је у везу са структуром
сферногкосмичког
додекаедра,
а садоведена
тим, посредно,
вредностима
м сферног додекаедра, но�
а са
тим, посредно,
и са
вредностима
�о�екае�ра,
а са тим,
посредно,
и са вредностима зла�но� �ресека.
г пресека. Наиме, Луминe, ВиксЛуминe,
и остали
чланови
тима
констатовали
су да у случају
када
Викс
исуостали
чланови
тима
констатовали
су да у случају
„Експерименти
су
настављени
са осцилатором
и показали су да не до
, Викс и остали члановиНаиме,
тима констатовали
да у случају
када
дња вредност густине зрачења
,погодне
тада
радијус
хоризонта
износи
око
0,38


1,013,
тада
ра�ијус
хорикада је средња вредност
густине
зрачења
Ω
0
осцилације,
из неког разлога који тек треба објаснити.
чења
, тада зон�а
радијус
хоризонта
око 0,38
(уочигледно уну�рашњи
износи
око 0,38 износи
(у(inradius)
јединицама
закривљености),
цама закривљености), унутрашњи
радијус
око
0,31од(√слабе индукције
),ра�ијус
док
видело
сметња
потиче
√ да ли износи
(inradius)
износи
око0,31
0,31 (
утрашњи радијус (inradius)
износи
око
),, док
докс�ољашњи ра�ијус (outradius) из примарног намотаја

ваљакрезултати
пречникасусу
око
30'' [76,2
cm]
и дужине 10'' са 500 (при
Њихови
резултати
указали
Њихови
указали
нана
то то
да да
кашњи радијус (outradius)
износи
0,39 ( намотан).. на
износи око 0,39
).рактеристичне
Њихови резултати
су указали
на то да
носи око 0,39 ( √
вредности,
које
су
уочене
у
оквиру
истраживања

опсегу
завојака,
од
жице
No.
26,
која
је
коришћена
у
неким
експериментима у Њ
еристичне вредности, које су уочене у оквиру истраживања (у опсегу од
до
од 1,012 до 1,014
делова),
вредност одступања облика унису уочене у оквиру истраживања
(у опсегу
од представљају
до
), представљају вредност
одступања
облика
универзума
од симе�рије.
основе (геометрије)
сферне
верзума
од
(геометрије)
сферне
Видети у Jean-Pierre
одступања облика универзума
од основе
основе
(геометрије)
симетрије.
Видетисферне
у Jean-Pierre Luminet et al, „Dodecahedral space topology as an ex

20

Luminet et al, „Dodecahedral space topology as an explanation for weak
weak correlations
wide-angle temperature
correlations
in background”,
the cosmic microwave background”, Natur
wide-angle temperature
in the cosmic
microwave
(2003):
593‒595.
Nature, 425, 6958 20
(2003): 593–595.
да су поменута
(између
) у складу са
Интересантно је даИнтересантно
су поменута је
одступања
(измеђуодступања
1,013–1,014)
у скла, док
ду са вредностимапитагорејске
�и�а�орејске коме
коме ‒–
док се читав модел (геометри
се читав модел (геометрија)
космоса
довести
у везу саиантичким
може довести
у везу може
са античким
погледима
тврдњама о хармонијској основи стр
погледима и тврдњама
о хармонијској
структурирања
материје,
материје,
базираној наоснови
геометрији
златног пресека
и система музичке аналогије.
57
базираној на геометрији
�ресека
и система
музичке верификацијама
анало�ије.
Међу зла�но�
последњим
значајним
академским
емпиријским путем уоч
58 Међу последњим значајним академским верификацијама емпиријским
златног пресека налазе се и резултати постигнути у области открића структуре ква
путем уочених основа зла�но� �ресека налазе се и резултати постигнути
решетке, до којих је проф. Шехтман дошао током истраживања које је обави
у области открића структуре квазикрис�алне реше�ке, до којих је проф.
осамдесетих година 20. века. Поменуто откриће указало је на то да кључну улог
Шехтман дошао током истраживања које је обавио почетком осамдесетих
организације
квазикристалних
имају
пресек и геометриј
година 20. века. Поменуто
откриће
указало је на структура
то да кључну
улогузлатни
у
икосаедарске
структуре.
Видети
у:
Dan
Shechtman,
Ilan
A.
Blech,
„The microstructu
погледу организације квазикристалних структура имају зла�ни �ресек и
solidified
Al6Mn”,
Metallurgical
Transactions
A, 16, 6 (1985): 1005‒1012; L
геометријска основа
икосае�арске
с�рук�уре.
Видети
у: Dan Shechtman
microstructure
of rapidly
solidified
Al6Mn”, Metallurand Ilan A. Blech, „The
Swartzendruber
et al.,
„Nuclear
γ-ray resonance
observations in an aluminum-based
gical Transactions A, quasicrystal”,
16, 6 (1985): 1005–1012;
James
Swartzendruber
Phys. Rev.Lydon
B, 32
(1985):
1383–1385; etпреузето 15. децембра 20
al., „Nuclear γ-ray resonance
observations in an aluminum-based icosahedral
http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/
laureates/2011/advanced-chemistryp
quasicrystal”, Phusical
Review
B, 32 (1985): 1383–1385; преузето 15. 12. 2011.
http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/2011/popular-chemistryprize2
године, http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/
laureates/2011/
58
Видети у Тесла, Дневник, 32.
advanced-chemistryprize2011.pdf; http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/
chemistry/laureates/2011/popular-chemistryprize2011.pdf.

182

21

крају прве недеље свога рада у лабораторији у Колорадо Спрингсу
(7. јуна 1899. године), када је полупречник круга „примарног калема” свео на вредност од 25 стопа, односно 25 x 30,48 cm = 762,0 cm:
„...овде [у оквиру формуле] А означава полупречник круга
= 25 стопа = 300 инча = 300 x 2,54 = 762 cm“.59
Други важан параметар који сведочи о истом приступу, а који
је у каснијем процесу модификација елемената високофреквен�но� осцила�ора у аналошком погледу довео до свођења на вредност не�реки�не сразмере (зла�но� �ресека), Тесла је увео десетак
дана касније (18. јуна 1899. године). Наиме, он је у опису истраживања „учестаности осциловања” и трагања за „погодном осцилацијом” напоменуо да је са одређеним идентичним вредностима
радио и у оквиру експеримената које је пар година раније обавио
у својим лабораторијама у Њујорку (између 1889. и 1898. године):

„Експерименти су настављени са осцилатором и показали су
да не долази до погодне осцилације, очигледно из неког разлога који тек треба објаснити. Да би се видело да ли сметња
потиче од слабе индукције из примарног намотаја – калем намотан на ваљак пречника око 30’’ [76,2 cm] и дужине 10’’ са 500
(приближно) завојака, од жице No. 26, која је коришћена у неким
експериментима
у Њујорку,којим
био јејевезан
за слободан
крај напајање –
био је везан за
слободан
секундара,
постигнуто
велико
био
је крај
везан
за за
слободан
крај
секундара,
којим
је је
постигнуто велико на
био
је
везан
слободан
крај
секундара,
којим
секундара,
којим
је постигнуто
велико
напајање
– добијене
су постигнуто велико
добијене су струјнице
око
12''
дугачке
на
последњем
слободном
завојку,
чакслободном
и при завојку,
добијене
судугачке
струјнице
окооко
12''12''
дугачке
нана
последњем
добијене
су
струјнице
дугачке
последњем
завојку
струјнице
око 12’’
на последњем
слободном
завојку, слободном
59
59
слабом побуђивању
секундара”.
59
60
слабом
побуђивању
секундара”.
чак и при
слабом
побуђивању
секундара”.
слабом
побуђивању
секундара”.

У наведеном сегменту
текста могуће
је на
непосредан
начин
уочити
свођење
У Унаведеном
сегменту
текста
могуће
је
непосредан
начин
наведеном
текста
јенана
непосредан
начинуочи
уоч
У наведеном
сегментусегменту
текста могуће
је намогуће
непосредан
начин
система на уочити
вредности
и
,
чије
основе
је
Тесла
применио
приликом
система
нанавредности
основе
свођење
система
на
вредности и ии , чије
основе
је Теслаје јеТесла
система
вредности
,чије
чије
основе
Теслаприменио
примени
приликом
успостављања
односа
и
геометрије
�олу�речуспостављањаприменио
односа
и
геометрије
полупречника
примара
и
пречника
и
дужине
успостављања
односа
ии
геометрије
полупречника
примара
ии
пречника
успостављања
односа
геометрије
полупречника
примара
пречни
�римара идодатни
�речника инамотај:
�ужине ваљка на који је намотан �о�а�ваљка на којиника
је намотан
ваљка
нана
који
је је
намотан
додатни
намотај:
ваљка
који
намотан
додатни
намотај:
ни намо�ај:

,
односно,

, ,

односно,
односно,

Видети у Тесла, Дневник, 32.
.
Ibid., 42. Такође, видети извештај који се односи
на експеримент .
.
обављен 4. септембра 1899. године, а у оквиру кога Тесла наводи да је
идентичне параметре (калем намотан на добош пречника 30˝̋ = 76,2 cm)
користио у експериментима које је обавио у лабораторији у Њујорку.
стране,
претходно
поменути
описТесла
параметара
од
посебног
је значаја
када
СС
стране,
претходно
поменути
опис
параметара
одод
посебног
је је
з
друге
стране,
претходно
поменути
опис
параметара
посебног
Ibid., 212;
удруге
терминолошком
смислу,
је „додатну
завојницу”
у оквиразумевању
система
базираног
на
примени
кугле на
полупречника
ру текста
означавао
речјусистема
„калем”.
је најчешће
реч
о разумевању
базираног
примени кугле полупречник
59
60

С друге
је реч о
је реч о разумевању система базираног на примени кугле полупречн
коју је Тесла користио
оквиру
експерименталних
процедура
обављених
током обављ
коју
јеу је
Тесла
користио
експерименталних
процедура
коју
Тесла
користио
у оквиру
експерименталних
процедура
обав
183у оквиру
каснијег рада у Колорадо
Спрингсу.
Наиме,
однос
поменутих
вредности
каснијег
рада
у
Колорадо
Спрингсу.
Наиме,
однос
поменутих
вредност
каснијег рада у Колорадо Спрингсу. Наиме, однос поменутих вредно
и
значајан
што указује
на
тошто
да указује
сеуказује
елементи
уређаја
у елемен
и ије по томе
значајан
је јепопотоме
нанатото
дадасесеелементи
значајан
томе
што
60
и декадне
поделе
О поде
конструктивном смислу
своде на систем
октавне
) систем
() и
). декадне
декадне
конструктивном
смислу
своде
на(на
систем
октавне
( () и
по
конструктивном
смислу
своде
октавне
61
61
61
томе на непосредан начин сведочи следећа једнакост :

ни
намотај: успостављања
амотај:
и геометрије
полупречника
примара
и пречника
и дужине
суодноса
струјнице
око 12'' дугачке
на последњем
слободном
завојку,
чак
и при секундара”.59
слабом побуђивању
ваљкаваљка
надобијене
који
је
намотан
додатни
намотај:
59
на који је намотан додатни намотај:
слабом побуђивању секундара”.

У наведеном сегменту текста мо
У наведеном
сегменту
текста
могуће
је
на
непосредан
начин
уочити
свођење
, ,
и ,
система
на вредности
,
и , чије основе је Тесла
применио
приликом
система на вредности
,
успостављања односа и геометри
успостављања односа и геометрије полупречника примара ваљка
и пречника
и је
дужине
на који
намотан додатни
ваљка
на
који
је
намотан
додатни
намотај:
односно,

односно,

.

.

односно,

. .
.

,

односно,
односно,
С
друге
стране,
претходно
поменути
опис
параметара
од
С
друге
стране,
претходно
поменути
опис
параметара
од
посебног
је позначаја када
енути
параметара
од посебног
је значаја
и описопис
параметара
од посебног
је значаја
кадакада
себног
је
значаја
када
је
реч
о
разумевању
система
базираног
С
друге
стране,
претходно
поменути
опис
параметара
од
посебног
је значаја када
је речкугле
о разумевању
система базираног на примени кугле полупречника
зираног
на примени
кугле
полупречника
аног
на примени
полупречника
на
примени
кугле
полупречника
38,1
cm
коју
је
Тесла
користио
у
је речкоју
о разумевању
система
базираног
на примени.процедура
кугле полупречника
је Тесла користио
у оквиру
експерименталних
обављених
током
ру
експерименталних
процедура
обављених
током обављених
ксперименталних
процедура
обављених
током
оквиру
експерименталних
процедура
током каснијег
каснијег
рада
уу Колорадо
Спрингсу.
Наиме,
однос поменутих
вредности
коју је
Теслапоменутих
користио
у оквиру
експерименталних
процедура
обављених
током помен
рада
Колорадо
Спрингсу.
Наиме, однос поменутих
Свредности
друге
стране, претходно
нгсу.
Наиме,
однос
вредности
. Наиме,
однос
поменутих
вредности
и
значајан
је
по
томе
што
указује
на
то
да
се
елементи
уређаја
у
С друге
стране,
поменути
опис
параметара
однапосебног
јеразумевању
значаја када
cm претходно
и 38,1 Спрингсу.
cm значајан
је
по
томе
што указује
тоједа
се оелекаснијег
рада762,0
у Колорадо
Наиме,
однос
поменутих
вредности
реч
система бази
е што
указује
на да
то
да уређаја
се
елементи
уређаја
уоктавне
60
што
указује
на то
се
елементи
уређаја
у смислу
и
декадне
поделе
конструктивном
смислу
своде
на
систем
( )кугле
( ). О
менти
у
конструктивном
своде
на
систем
ок�авне
је
реч
о
разумевању
система
базираног
на
примени
полупречника
и
значајан је по томе што
указује
на
то
да
се
елементи
уређаја
коју
је
Тесла
користио
ууоквиру
60
61
декадне
Оједнакост
на систем
октавне

)декадне
(60
поделе
систем
октавне
(наје
)непосредан
( )..61
ии�ека�не
�о�еле
О)О.томе
на непосредан
начин сведочи
:процедура
томе
начин
сведочи
следећа
коју
Тесла
користио
уподеле
оквиру
експерименталних
обављених
током
60
каснијегподеле
рада у Колорадо
конструктивном
своде
62: на систем октавне ( ) и декадне
( ). ОСпрингс
61 смислу
61 следећа
очи
следећа
једнакост
: у једнакост
следећа
једнакост
: рада
каснијег
Колорадо Спрингсу. Наиме, однос поменутих
вредностизначајан је по томе
61
и
томе наи непосредан
начин сведочи следећа једнакост :
значајан је по томе што указује на то да секонструктивном
елементи уређаја
у своде на
смислу
60
(
)
О
конструктивном смислу своде на систем октавне ( ) и декадне
( ). начин
томе наподеле
непосредан
сведочи
61
:
томе
на
непосредан
начин
сведочи
следећа
једнакост
) )
( односно,
)
односно,
израженоизражено
кроз нумеричке
вредности,
кроз нумеричке
вредности,
(

59
чке
вредности,
вредности,
Ibid., 42. Такође,
обављен 4. септембра 1899.
( видети извештај који се односи на) експеримент
63
(
)
.62
односно,
изражено
кроз
године,
а у оквиру
коганумеричке
Тесла наводивредности,
да је идентичне параметре (калем намотан на добош

односно, изражено кроз нумеричк

пречника
користио
у експериментима
које је обавио у лабораторији у Њујорку.
који
се односи
на
експеримент
обављен
4.
септембра
1899.
се односи
на експеримент
обављен
4.) септембра
1899.
односно,
изражено
кроз
нумеричке
вредности,
59
Ibid.,
212.
Напомена:
У
терминолошком
смислу,
Тесла
је „додатну
завојницу”
у4.
оквиру
текста 1899.
Наводи
из
описа
истраживања
обављених
20. јуна
1899.године
годиIbid.,
42.
Такође,
видети
извештај
којидобош
се добош
односи на 20.
експеримент
обављен
септембра
Наводи
из
описа
истраживања
обављених
јуна
1899.
(означени
оди
је идентичне
параметре
(калем
намотан
на
да једаидентичне
параметре
(калем
намотан
на
59
најчешће
означавао
речју
„калем”.
Ibid.,
42.
Такође,
видети
извештај кој
не
(означени
насловом
Приближна
�роцена
неких
особенос�и
године,
ајеуобавио
оквиру
Тесла
наводи
јеособености
идентичне параметре
(калем
намотан
на
добош
насловом
процена
неких
апарата”)
потврђују
поменути
у експериментима
јепоменутим
обавио
увидети
лабораторији
у да
Њујорку.
60
спериментима
које
у кога
лабораторији
у Њујорку.
59 које
У Ibid.,
вези „Приближна
с42.
вредностима,
као
пример
видети
Теслину
констатацију
која
се
односи
на
Такође,
извештај
који
се односи
накоји
експеримент
обављен
4. септембра
1899.
године,
а
у
оквиру
кога
Тесла
навод
а�ара�а)
потврђују
поменути
исказ,
је
овом
приликом
пречника
) користио
у експериментима
којепобољшавања
је обавио
у однос
лабораторији
у Њујорку.
шком
смислу,
Тесла
је „додатну
завојницу”
ујула
оквиру
текста
смислу,
Тесла
је
„додатну
уТесла
оквиру
текста
резултате
од
10.
1899.
године:
„Ради
услова,
једна
исказ,
који
је
овом
приликом
Тесла
представио
кроз(калем
пречника
године,
аистраживања
узавојницу”
оквиру
кога
наводи
да
је идентичне
параметре
намотан
на кугла
добош и
пречника
) користио у
Ibid., 212.
Напомена:
У терминолошком
смислу,
Тесла које
јешто
„додатну
завојницу”
у број
оквиру
пречника
од 30'' била
је спојена
са слободним
завршетком,
допустило
да се већи
боцатекста
пречника
) користио
у експериментима
јејеобавио
у Ibid.,
лабораторији
у Њујорку.
212.
Напомена:
У терминолошко
61 У вези
с поменутим
вредностима,
пример
видети
Теслину
).одО као
томе
на
начин
говори
следећи
полупречника
кугле
(„калем”.
повеже
са примаром,
али
је капацитивност
ипакпосебан
била премала
даконстаобезбеди
најбоље
најчешће
означавао
речју
као пример
видети
Теслину
констатацију
која
се
односи
на
Ibid.,
212.
Напомена:
У
терминолошком
смислу,
Тесла
је
„додатну
завојницу”
у
оквиру
текста
пример
видети
Теслину
констатацију
која
се
односи
на
најчешће
означавао
речју
тацију88.
која
се односи
на је
резултате
истраживања
од 10.
јула 1899. Спрингсу,
године: јединица „калем”.
услове”.
Ibid.,
У периоду
када
Тесла вршио
експерименте
у Колорадо
60 његов
исказ:
60
У „Ради
вези„Ради
с побољшавања
поменутим
вредностима,
каоједна
пример
видети
Теслину
констатацију
се односи
на
а99.1899.
године:
побољшавања
услова,
кугла
најчешће
означавао
речју
„калем”.
године:
услова,
једна
кугла
У
вези
скоја
поменутим
„Ради
побољшавања
услова,
једна
кугла
пречника
од
30’’
била
је
спојена
капацитивности
је била изражавана у центиментрима (cm). У погледу савременог
начинавредностима, као
60
резултате
истраживања
од
10.
јула
1899.
године:
„Ради
побољшавања
услова,
једна
кугла
резултате
истраживања
од
10. јула
лободним
завршетком,
што
је
допустило
да
се
већи
број
боца
У вези
с слободним
поменутим
вредностима,
као
пример
видети
констатацију
која се односи
дним завршетком,
што
јесадопустило
дазавршетком,
се већи
боца
што
је допустило
даТеслину
се већиоброј
боца повеже
изражавања
‒ капацитивност
од број
. Детаљније
поменутој
конверзији
мерана
пречника
од
30''
била
је
спојена
са слоб
пречника
од
30''
била
је
спојена
са
слободним
завршетком,
што
је
допустило
да
се
већи
број
боца
резултате
истраживања
од
10.
јула
1899.
године:
„Ради
побољшавања
услова,
једна
кугла
са
примаром,
али
је
капацитивност
од
31,8
cm
ипак
била
премала
да
обеивност
од
ипак
била
премала
да
обезбеди
најбоље
ост од
ипак
премала да
обезбеди
најбоље
видетибила
у:секундарног
Владимир
В.кола
Петровић,
Основе електротехнике II: електрично и магнетно коло
„Период
биће тада:
повеже
саобезбеди
примаром,
али је капацитив
пречника
од у30''
билакњига,
јеуслове”.
спојена
са
слободним
завршетком,
је допустило
дадасе
већи
број боца
збеди
најбоље
Ibid.,
88.
У периоду
када
јешто
Тесла
вршио
експериповеже
са примаром,
али
је
капацитивност
од
ипак
била
премала
најбоље
(Београд,
Грађевинска
1955):
160.
вршио
експерименте
Колорадо
Спрингсу,
јединица
лаТесла
вршио
експерименте
у
Колорадо
Спрингсу,
јединица
61 повеже са примаром, али је капацитивност од
услове”.
Ibid.,
88.најбоље
Ујединица
периоду када је Те
ипак била
даодобезбеди
менте
Колорадо
Спрингсу,
јединица
ка�аци�ивнос�и
је
била
изражаваТесла
је
систем
са
идентичним
односима
применио
и у оквиру
експеримента
10. јула
1899.
услове”.
Ibid.,
88.погледу
У
када
је
Тесла
вршио
експерименте
у премала
Колорадо
Спрингсу,
нацентиментрима
у центиментрима
(cm).
Уупериоду
погледу
савременог
начина
(cm).
У
савременог
начина
капацитивности
је
била
изражавана
услове”.
Ibid.,
88.
У
периоду
када
је
Тесла
вршио
експерименте
у
Колорадо
Спрингсу,
јединица
на
у
центиментрима
(cm).
У
погледу
савременог
начина
изражавања

кагодине,
када
је
следеће:
„Ако
претпоставимо
да (cm).
је истиУброј
завојакасавременог
као и раније
капацитивности
је оистакао
била
изражавана
умера
центиментрима
погледу
начина
. капацитивности
Детаљније
поменутој
конверзији
мера
. Детаљније
о поменутој
конверзији
изражавања
‒ капацитивност
од
је од
била
изражавана
у Детаљније
центиментрима
(cm). Уконверзији
погледу
савременог
начина

пацитивност
1μF
=
900
000
cm.
о
поменутој
мера
намотан
на
рам
секундара,
али
на
двоструком
одстојању,
расподељена
капацитивност
биће
изражавања
капацитивност
оди од
о поменутој
поменутој
конверзији
мера
Основе
електротехнике
II: ‒електрично
магнетно
коло . . Детаљније
ове
електротехнике
II:‒видети
електрично
и магнетно
колоОснове
видети у:
Владимирмера
В. Петровић, О
изражавања
капацитивност
Детаљније о II:
конверзији
у:
Владимир
В.
Петровић,
елек�ро�ехнике
елек�рично
, тј.
капацитивности
старог
секундара”.
Ibid., 90.
видетиготово
у: Владимир
В. Петровић,
Основе
електротехнике
II: електрично
електричнои магнетно
иГрађевинска
магнетно
коло 1955): 16
160.
књига,
видети
Владимир
В. (Београд,
Петровић,
Основе
електротехнике
коло
иу:ма�не�но
коло
Грађевинска
књига, 1955), II:
160. 61 (Београд,
(Београд,
Грађевинска
књига,
1955):
160.
осима
применио
и(Београд,
у оквиру
експеримента
од
10. 160.
јула
1899. применио и у оквируТесла
је систем са идентичним однос
Грађевинска
књига,
1955):
ма
применио
и у оквиру
експеримента
одса10.
јула
1899.
62
Тесла
је систем
идентичним
односима
61
Под
да нема
унутрашње
капацитивности
или даексперије она
избегнута
61 претпоставком
Тесла
јеТесла
систем
са
идентичним
односима
применио
ииууследеће:
оквиру
експеримента
од
10.
јула
је
са
идентичним
односима
применио
оквиру експеримента
од
10.
1899.1899.
када
јејула
истакао
следеће: „Ак
Ако
претпоставимо
даисти
је систем
исти
завојака
икада
раније
претпоставимо
да
је
број
завојака
као
икаораније
мента
од број
10.
јула
1899.
године,
је истакао
„Ако године,
претпостаподесном
конструкцијом
и
да
постоји
само
кугла
од
30''
пречника
или
приближно
22
године,
када
је
истакао
следеће:
„Ако
претпоставимо
да
је
исти
број
завојака
као
и
раније
намотан
на
рам
секундара,
али на д
године,
када
је
истакао
следеће:
„Ако
претпоставимо
да
исти
број
завојака
као
и
раније
вимо
да
је
исти
број
завојака
као
и
раније
намотан
на
рам
секундара,
али
двоструком
одстојању,
расподељена
капацитивност
биће
струком одстојању, расподељена капацитивност биће
63
намотан
на
рам секундара,
али
на
двоструком
одстојању,
расподељена
капацитивност
бићебиће
38 cm
полупречника
наодстојању,
слободном
крају
секундара”.
готово
тј. капацитивности
старо
,
на
двоструком
расподељена
капацитивност
биће
готово
намотан
на
рам
секундара,
али
на
двоструком
одстојању,
расподељена
капацитивност
рог секундара”.
секундара”.
Ibid.,Ibid.,
90. 90. , тј. капацитивности старог секундара”. Ibid., 90.
капацитивности
старог
секундара”.
Ibid.,
готово готово
, тј.то јест
капацитивности
старог
секундара”.
Ibid.,
90.90.
63

Такође, упоредити с вредностима забележеним у вези са експеримен-

Колико је затима
Теслин
рад у4.Колорадо
значајнакојима
куглаје био
говори
обављеним
и 5. октобраСпрингсу
1899. годинебила
(Екс�еримен�и
64
циљ
�ачније
о�ређивање
у�ицаја
висине
на
ка�аци�ивнос�
неко�
изоло22
у оквиру које је истакнути српски
22 и његова белешка од 11. октобра 1899. године,
22
22
вано� �ела и Пробе са секун�аром �осле�ње�
�и�а са 17 завојака уку�но).
изумитељ констатовао:
Ibid., 247–252.
184
„Последњи експеримент се састојао у успостављању
резонанције додатног калема и
секундара везаних за ред са куглом пречника 38,1 cm, спојеном за слободан крај
62

Такође, упоредити с вредностима забележеним у вези са експериментима обављеним 4. и 5.

(

)

.62

Наводи из описа
истраживања
обављених
20. јуна 1899.
године 20. јуна 1899. године (о
Наводи
из описа
истраживања
обављених
(означени насловом
„Приближна
процена
неких
особености
насловом
„Приближна
процена
неких
особености апарата”) потврђују п
апарата”) потврђују поменути исказ, који је овом приликом Тесла
исказ, који је овом приликом Тесла представио кроз однос преч
Тесла
представио
однос
пречника
и полупречника
кугле
представио
крозкроз
однос
пречника
и полупречника
кугле
). Оњегов
томе
на посебан начин говори
полупречника
кугленачин
(
(30˝
томе
начин
говориследећи
следећи
његов
). О
томена
напосебан
посебан
говори
( : 2 ≈ 38 cm). О
његов исказ:
исказ:
исказ:
„Период секундарног кола биће тада:

„Период
секундарног
кола биће тада:
„Период секундарног
кола
биће тада:

Под
претпоставком
да
капацитивности
или
Под
претпоставком
да нема
нема унутрашње
унутрашње
Под претпоставком
да немакапацитивности
унутрашње капацитивности
или да је она изб
да избегнута
је она подесном
избегнута
подесном
конструкцијом
и
да
даили
је она
подесном
конструкцијом
и
да
постоји
само
конструкцијом и да постоји само кугла од 30'' пречника или приб
постоји
само
кугла
одполупречника
30'' пречника
приближно
38 cm
кугла
од 30’’
пречника
или
приближно
38
cm полупречника
на 63
38 cm
наили
слободном
63 крају секундара”.
64
полупречника
на
слободном
крају
секундара”.
слободном крају секундара”.

Колико
је
за
ТеслинСпрингсу
рад
у Колорадо
Спрингсу
била значајна кугла
КоликојејезазаТеслин
Теслин
рад
у Колорадо
Спрингсу
значајна
Колико
рад
у Колорадо
билабила
значајна
куглакуг64 64 65
и
његова
белешка
од
11.
октобра
1899.
године,
у у оквиру које је истакнут
одод
11. 11.
октобра
1899.1899.
године,
ла 38,1 cm говори
говорииињегова
његовабелешка
белешка
октобра
године,
оквиру
које
је
истакнути
српски
изумитељ
констатовао:
изумитељсрпски
констатовао:
у оквиру које је истакнути
изумитељ констатовао:

„Последњи експеримент
састојао у се
успостављању
резонан- резонанције додатног ка
„Последњисеексперимент
састојао у успостављању
Ibid.,
46. Пречник
куглеи секундара везаних за ред, са
из чега
ције
додатног
калема
куглом
секундара
везаних
за
ред
са
куглом
пречника
38,1 cm, спојеном за слобода
.
следи да полупречник поменуте кугле износи
пречника 38,1 cm, спојеном за слободан крај додатног кале64
Напомена: у више сегмената Теслиног Дневника остало је
ма…
ово је најзначајнији експеримент код којега су се показале
нејасно да ли се62у Такође,
погледуупоредити
изражавања
пречника кугле
од
с вредностима
забележеним
у вези са експериментима обављен
струјнице из кугле капацитивности
38,1 cm, и он
је јасно доказао
63

заправо ради ооктобра
вредности
полупречника.
Наиме,
ову
1899. године
(Експерименти
којима на
је био
циљ тачније одређивање утицаја
недоумицу је потребно
указати
имајући
у
виду
чињеницу
да
капацитивност неког изолованог тела и Пробе са је
секундаром последњег типа са 1
увек када би говорио
о пречнику
кугле, Тесла поменуту вредност
укупно).
Ibid., 247‒252.
констатовао у инчима
). Пречник
Тако је укугле
вези с пречником кугле од
63
64 Ibid.,
Ibid., (46.
, из чега следи да полупречник
46. Пречник кугле
30˝=30
x 2,54 = 7,62 cm, из чега следи да полу(чија
метричка
вредност
износи
, а. полупречник
)
куглеизноси
износи
cm.
пречник поменуте кугле
у већини случајева Тесла на непосредан начин указивао и
65 Ускоро
више сегмената64Теслиног
остало је
нејасноДневника
да ли сеостало
у поглеНапомена:Дневника
у више сегмената
Теслиног
је нејасно да ли се у погледу из
на
њену
капацитивност
од
. Као
пример
описполупречника.
пречника
кугле
заправо
радивидети
вредности
Наиме, на ову нед
ду изражавања
пречника
кугле
од од
38,1 cm
заправо
ради
оо вредности
порезултатаНаиме,
истраживања
одуказати
20. јуна
јула (Ibid.,
потребно
имајући
у46),
виду11.
чињеницу
да 92),
је увек
када би говорио о пречнику ку
лупречника.
на
ову недоумицу
је(Ibid.,
потребно
указати
имајући
у3.виду
октобрада– јевидети
цртеж
(Ibid., 247)
У том погледу,
изузетно
констатовао
укугле,
инчима
( ). поменуту
Такојеје у вези с пречником кугле од
чињеницу
увекпоменуту
када
би вредност
говорио
о пречнику
Тесла
метричка
вредност
износи
,
а
полупречник
значајно
још
једном
указати
на
разлику
између
метричког
вредност констатовао у инчима (˝). Тако је у вези с пречником кугле од ) скоро у већини случајева
непосредан
начиноснова
указивао
и на њену
капацитивност
. Као пример ви
(пречника
30˝изражавања
(чија метричкагеометријских
вредност
износи
76,2
cm, а кугле
полупречник
38,1 cm)иско-од
резултата
истраживања
од
20.
јуна
(Ibid.,
46),
11.
јула
(Ibid.,
92),
3.
октобра
– видети цр
и изражавања
њене капацитивности,
ро полупречника)
у већини случајева
Тесла на непосредан
начин указиваос иобзиром
на њену ка247) У том погледу, изузетно је значајно још једном указати на разлику између м
на то да суод
у време
Тесла вршио
у Колорадо
пацитивност
38,1 cm.када
Каојепример
видетиистраживања
опис резултата
истраживања
изражавања геометријских основа кугле (пречника и полупречника) и изражав
од Спрингсу
20. јуна (Ibid.,
11. јулабиле
(Ibid.,изражаване
92),
3. октобра
видети
цртеж
(Ibid.,
обе 46),
вредности
у центиметрима
(cm).
капацитивности,
с обзиром
на
то–да
су у време
када
је Тесла вршио истраживања у
247)
У том погледу,
изузетно
је значајно
још
једном
на1899.
разлику (cm). Упоредити са описом
Упоредити
са описом
резултата
истраживања
одуказати
10. ујула
Спрингсу
обе
вредности
биле
изражаване
центиметрима
између ме�ричко� изражавања
(пречника
истраживања геометријских
од 10. јула 1899.основа
године.кугле
Такође,
видети и ипример Теслиног изражавања
полупречника) и изражавања
њене34
ка�аци�ивнос�и,
обзиром
”. Ibid., 88, 9
калема у оквиру
кога је навео да он сизноси
„ на то да
су у време када је Тесла
истраживања
Колорадо
Спрингсу
обеје констатована аналогија ме
реч о вршио
изражавању
елемената у оквиру
формула
у којима
вредности биле изражаване
у центиметрима
(cm).
Упоредити
са описом
раду ће бити
коришћене оне
вредности
пречника
које су и наведене у оквиру самих
Теслином
Дневнику.
резултата истраживања
од 10.
јула 1899. године. Такође, видети и пример Теслиног изражавања пречника калема у оквиру кога је навео да он
износи „2 стопе = 24˝ = 61 cm = d”. Ibid., 88, 91. Када је реч о изражавању
23 мера, у
елемената у оквиру формула у којима је констатована аналогија
овом раду ће бити коришћене оне вредности пречника које су и наведене
у оквиру самих цитата у Теслином Дневнику.

185

да се ради како о огромним напонима, тако и о несхватљивој
количини енергије која се ослобађа кроз вибрацију система”.66
Тесла није крио ни своју опчињеност начином пражњења кугле
пречника 30˝, о чему на непосредан начин сведочи запис настао
на самом крају његовог рада у лабораторији (на Божић, 7. јануара 1900. године). Наиме, коментаришући фотографије које је израдио заједно са Дикенсоном Алијем (Dickenson Alley), у оквиру
којих су остала забележена пражњења кугле пречника 30˝ (иницирана експериментима обављеним у раздобљу између 17. и 31.
децембра 1899. године), Тесла је са усхићењем истакао следеће:
„LXII. Ово је једна од најлепше снимљених плоча. Она приказује
пражњење које излази са основице купе на којој се налази кугла пречника 30’’. Струјнице, мада их има само неколико, излазе такође и из кугле, откривајући тиме да постоје велики електрични напон и количина електричног кретања”.67
Сличан опис се налази и у наредним Теслиним речима:
„LXIII. На слици се види једно од најлепших пражњења из кугле пречника 30’’ која стоји на вертикалном калему. Услед
мноштва струјница, кугла се не може ни видети. Струјнице су
чудне, вероватно због начина на који настају а који је различит
од до сада описаних начина. Кад год би се прекидач укључио,
пражњење са кугле би се усмеравало ка поду…”.68
Поменуте вредности од 30˝ (76,2 cm) и 38,1 cm посебно су
значајне са становишта анализе пропорцијских основа конструкције Теслиних уређаја, нарочито када је реч о свођењу вредности
њихових елемената на не�реки�ну �о�елу. Прво конкретно довођење у везу вредности полупречника од 38,1 cm са системом
зла�но� �ресека може се уочити у експерименту који је Тесла обавио на свој четрдесет трећи рођендан, 10. јула 1899. године.
Тесла је у оквиру поменутог експеримента разматрао проблеме односа „расподељене капацитивности” и „ограничења напона
у секундару”, у вези са којима је указао и следеће податке:
„Следеће разматрање односи се на недостатке који потичу од
расподељене капацитивности у секундару. Ако претпоставимо
да укупна капацитивност секундара од тако великих 12 завојаВише видети у: Тесла, Дневник, 267.
Ibid., 452.
68 Ibid., 455.
66
67

186

ка износи 1200 cm, како је често случај, односно 100 cm за сваки
завојак, упитајмо се до коликог потенцијала овакав кондензатор може бити набијен – претпостављајући да се енергија даље
троши за обављање рада – утрошак 1 КS… Ради побољшања
услова, једна кугла пречника од 30˝ [76,2 cm] била је спојена са
слободним завршетком, што је допустило да се већи број боца
повеже са примаром, али је капацитивност од 38,1 cm ипак
била премалена да обезбеди најбоље услове рада…”69

Аналогију Теслиних параметара и вредности зла�но� �ресека
могуће је сагледати у случају када се на непосредан начин упореде и пропорцијски систематизују четири претходно наведена
параметра (табела 1).70
Приближна дужина

Елементи

ен – претпостављајући даелемената
се енергија
апаратадаље троши
система за
пречник
S… Ради побољшања услова, једна кугла пречника
од
специјалног
????
1
а слободним завршетком, што је допустило дакалема
се већи
кугле
ром, али је капацитивност од ????
38,1 цмполупречник
ипак била
68
е услове рада…”.
????

пречник кугле

Математичка
аналогија
√ −

−3

2

√ −
(
) ≈
2

√ −
(
)

Приближна
ра и вредности златног пресека
могуће јеСегмент
сагледати
вредност
система
дан начин упореде и пропорцијски
систематизују
капацитивност
69
капацитивност
раметра (Табела 1).
„сваког завојка“
????
????

Апроксимација

секундара
капацитивност
кугле

−4

Математичка
аналогија

−3

Апроксимација

/
2

√ −
(
) ≈

−4

Систем
поменутих
едности на посебан начин
указује
на вредности
јединичнона посебан начин указује на јединично
сагледани
збир
полупречника
а кугле и пречника калема, као једне од основа кугле и пречника калема, као

једне од основа система.
Интересантним се чини да је Тесла један дан раније, у експерименесла један дан раније,тууспроведеном
експерименту
спроведеном
9. jула
1899. године, у систем увео и вредност бли√
значајна када је реч о разматрању
скуоснови
основи
, која
којајејеизузетно
изузетно
увео и вредност блиску
идентичних
мера
и
њихове
синтезе
рању идентичних мера и њихове синтезе у 71оквируу оквиру конструкције лес�вичне
�еобе
70 �о зла�ном �ресеку, преко којих се оне могу довести у јединпреко
којих се оне могу везу (слика 3).72
е по златном пресеку,
ствену
геометријско-конструктабилну

ијско-конструктабилну везу (Слика 3).71

Ibid., 87–88.
Поменуте вредности видети у: Тесла, Дневник, 87–92.
71 Предраг Милосављевић, „Лествична деоба по златном пресеку”,
Phlogiston, 15 (2007): 5–72.
утицаја „расподељене
капацитивности
72 На идентичну вредност
Тесла је указао и када је реч о опису резултатаосцилатора”
и закључака до са
којих
је дошао након експеримента спроведеног
„учестаности
додатним
69
70

провере
змерене
нику записао следеће запажање:

уктивност старог калема а са
индуктивност новог
ај мањег пречника жице, да је индуктивност

се очигледно изменити сразмерно истом броју ”.72

187

аметра (Табела 1).

Табела 1.
Аналогију Теслиних параметара и вредности златног пресека могуће је сагледати
у случају када се на непосредан начин упореде и пропорцијски систематизују
поменутих вре
Аналогију Теслиних параметара и вредности златног пресека могућеСистем
је сагледати
четири претходно наведена параметра (Табела 1).69
сагледани збир полупречника
премалена да обезбеди најбоље услове рада…”.68

у случају када се на непосредан начин упореде и пропорцијски систематизују

дности на посебан
указује
напараметра
јединично
четири начин
претходно
наведена
(Табела 1).69
Табела 1.
кугле и пречника калема, као једне од основа

система.
Интересантним се чини да је Т
Табела 1.
Систем поменутих вредности на посебан начин указује
јединично
9. jулана1899.
године, у систем
есла један дансагледани
раније, узбир
експерименту
спроведеном
кугле и напречника
као
једне
од
основа
Систем полупречника
поменутих
вредности
посебан калема,
начин указује
на јединично
значајна
када
је реч о размат

,
која
је
изузетно
вео и вредност
блиску
основи
система.
сагледани збир полупречника кугле и пречника калема, као
једне од основа
конструкције
лествичне деоб
Интересантним
се чинисинтезе
да је Тесла
један дан раније, у експерименту спроведеном
ању идентичних
мера и њихове
у оквиру
система.
довести
у јединствену геометр

70
, која
је изузетно
jула
1899. године,
укојих
систем
вредност
блиску уоснови
Интересантним
се чини
да је
Тесла
експерименту
спроведеном
преко
сеувео
онеи један
могудан раније,
по златном9.пресеку,

71
, која је изузетно
9. jула када
1899.
године,
систем
увео идентичних
и вредност блиску
значајна
реч о уразматрању
мера иоснови
њихове синтезе
у оквиру
ијско-конструктабилну
везује
(Слика
3).
Слика 3.
70
се уоне
могу
конструкције
лествичне
деобе по златном
пресеку,
значајна када
је реч о разматрању
идентичних
мера и преко
њиховекојих
синтезе
оквиру
70
71
преко
којих
конструкције
лествичне
деобе по златном пресеку,везу
довести
у јединствену
геометријско-конструктабилну
(Слика
3). се оне могу
Наиме,
довести у јединствену геометријско-конструктабилну везу (Слика
3).71 након обављене

Слика 1. Никола
Тесла 3.
у својој лабараторији у Њујорку (испред спиралног калема високонапонског
Слика
секундара”, као
ровере
утицајаСлика
„расподељене
капацитивности
трансформатора)
размишља
уз књигу Руђера
Бошковића Теорија природне филозофије и Теслин велики
3.
калемом, Тесла је
калем из „учестаности
лабараторије у Колораду
Спрингсу (1899.
година).
мерене
осцилатора”
са додатним

Наиме,

након

обављене

провере

утицаја

„расподељене

капацитивности

п
и након и
у свом Дневн

Наиме,и проналазач
након
провере „учестаности
утицаја
„расподељене
капацитивности
ику
записао
следеће
секундара”,
као иобављене
након
измерене
осцилатора”
са Никола
додатним
Слика
2. Српски
научникзапажање:
из
области
машинства,
електротехнике
и радиотехнике,

„Обележимо ли словом

1
секундара”,
као
и страница
након
измерене
„учестаности
осцилатора”
са додатним
и насловна
српског
издања
Теслиног
Дневника
истраживања
из
Тесла (1856 – 1943.
године);
калемом,
Тесла
је у свом
Дневнику
записао
следеће
запажање:
добијамо,
занемаривши
73
калемом,
Тесла
је
у
свом
Дневнику
записао
следеће
запажање:
Колорадо
спрингса
1899-1900
(1996).
Слика
3.
Конструкција
лес�вичне
�еобе
�о
зла�ном
�ресеку
уктивност старог калема а са
индуктивност новог

инд
утиц

са приказом
геометријске
синтезе
дела елемената аналогних
„Обележимо
словом
индуктивност
индуктивност
(синтезе
) дела
, новог
јер индуктивност ће
2старог калема а са
ј Слика
мањег3. Конструкција
пречника
жице,
далије
индуктивност
са
приказом
геометријске
лествичне
деобе
по златном
пресеку
Теслиним
резултатима
истраживања
описаним
„Обележимо
ли словом
индуктивност
старог
калема
а са у Дневнику
индуктивност
новог
добијамо, занемаривши утицај мањег пречника жице, да је индуктивност

Теслинимзанемаривши
резултатима
истраживања
описаним
у жице,
Дневнику
из
72
и�сраживања
С�рин�са
1899-1900:
добијамо,
утицајизмањег
пречника
да итсраживања
је индуктивност
се елемената
очигледноаналогних
изменити
сразмерно
истом броју
”.Колора�о

72

( 1899-1900:
)
, јер индуктивност
се очигледно
изменити
сразмерно истом
= �и�а�орејска
комаброју ”.
, CO = ће
, CO’
=
,
питагорејска
кома.
Колорадо Спрингса
( )
, јер индуктивност ће се очигледно изменити сразмерно истом броју ”.72

4. Пример принципијалне
шеме
елемената
„увеличавајућег
предајника“:
дијаграм сакапаприказом два
Наиме,
након
обављене
провере утицаја
„расподељене
3. Слика
Конструкција
лествичне
деобе
по
златном
Слика
3. златном
Конструкција
деобе
златном
Слика
3. Конструкција
лествичне
деобе
по
са једним и секундара”,
више
„додатних
калемова“
(цртеж уз „учестаности
опислествичне
експеримента
од 11.по
јула
цитивности
као
и
након
измерене
осци1 типична начина везивања
68
1
11 деобе по
3 геометријске
са
приказом
синтезе
дела
у Слика
Ibid.,
87‒88.
нструкција
лествичне
златном
са
приказом
геометријске
синтезе
дела
пресеку
са
приказом
геометријске
синтезе
дела
пресеку
1899. године).
3. Конструкција
лествичне
деобеСлика
по
златном
латора”
са лествичне
додатним
калемом,
Тесла је у свом
Дневнику
записао
69
3. по
Конструкција
лествичне
деобе
по златном
Слика
3. Конструкција
деобе
златном
Поменуте
вредности видети у: Тес
1геометријске
ата
аналогних
Теслиним
резултатима
приказом
синтезе
дела
1
68
елемената
аналогних
Теслиним
резултатима
аналогних
Теслиним
резултатима
следеће
запажање:
саелемената
приказом
геометријске
синтезе
дела
пресеку
70
Ibid.,
са
приказом
геометријске
синтезе
дела
пресеку
68 1 87‒88.
Предраг
Милосављевић,
„Лествич
са
приказом
геометријске
синтезе
дела
пресеку
Слика
5.
Спољашњи
изглед
Теслине
експерименталне
станице
у
Колорадо
Спрингсу
и
Тесла
у
својој
Ibid.,
87‒88.
69
ивања
описаним
у Дневнику
итсраживања
изДневник,
налогних
Теслиним
резултатима
ла,
Дневник,
87‒92.
Поменуте
вредности
видети
у: Тесла,
87‒92. описаним
69
у Дневнику
итсраживања из
истраживања
описаним
у Дневнику
итсраживања
из
71
елемената
аналогних
Теслиним
резултатима
аналогних
резултатима
Поменуте
вредности
видети
у:елемената
Тесла,истраживања
Дневник,
87‒92. Теслиним
лабораторији
-70унутар
„увеличавајућег
преносника“
(1899.
године).
На идентичну вредност Тесла је у
елемената
аналогних
Теслиним
резултатима
√ деоба
Предраг
Милосављевић,
„Лествична
златном пресеку”,
Phlogiston,
15 (2007):
(2007): 5‒72.
5‒72.
70пресеку”,
деоба
по златном
15
(2007):
5‒72.
а истраживања
описаним
у 1899-1900:
Дневнику
итсраживања
из
√ у Дневнику

Предраг
Милосављевић,
„Лествична
деобапопоиз
пресеку”,
Phlogiston,
15
уPhlogiston,
Дневнику
итсраживања
описаним
итсраживања
изCO = √ , спрове
адо
Спрингса
,у CO
=истраживања
, итсраживања
71 описаним
дошао
након ,експеримента
Колорадо
Колорадо
Спрингса
, златном
COСпрингса
=из
, 1899-1900:
истраживања
описаним1899-1900:
Дневнику

71
идентичну
вредност
јејеуказао
и икада
јејереч
ооопису
ии закључака
до којих
којихјеје
казао и када је речНа
о На
опису
резултата
и Тесла
закључака
до којих
је
идентичну
вредност
указао
реч
опису резултата
резултата
закључака
до
√Тесла

1. октобра
1899.
године,
у оквиру
кога
је
конструисао
и испробао
ефи√када
испробао
ефикасност
новог секун
прингса
1899-1900:
,
CO
=
,
дошао
након
експеримента
спроведеног
1.
октобра
1899.
године,
у
оквиру
кога
је
конструисао

Колорадо
Спрингса
1899-1900:
,
CO
=
,

Колорадо
Спрингса
1899-1900:
CO
=, завојка.
, и√= Том
√Спрингса
дошао
накону експеримента
октобра
1899.
године, у оквиру
кога
је конструисао
ии

еног
1., октобра
1899.
године,
когаспроведеног
је ,конструисао
Колорадо
1899-1900:
CO
, златном
=
питагорејска
кома.
касност
новог
секундара
са CO’
221.
приликом,
Тесла
је навео
, 3. оквиру
= питагорејска
кома.
CO’
=
,
=
питагорејска
кома.
=
Слика
Конструкција
лествичне
деобе
по
податак:
„Капацитивност
калема би
испробао
ефикасност
новог
секундара
са
22
завојка.
Том
приликом,
Тесла
је
навео
следећи
ефикасност
новог
завојка.биће
Томтакође
приликом,
Теслау је
навео следећи
√са 22
дара са 22√ завојка. испробао
Том следећи
приликом,
Тесла
јесекундара
навео= следећи
податак:
„Капацитивност
увећана
одно1 кома.
,калема
= питагорејска
кома.
CO’
√ пресеку
, CO’ =
=, питагорејска
податак:
„Капацитивност
калема
биће
такође
увећана
ууодносу
,, односно
биће
готово
2,5
пута
=
питагорејска
кома.
са
приказом
геометријске
синтезе
дела
податак:
„Капацитивност
калема
биће
такође
увећана
односу
односно
биће
готово
2,5
пута
већа
од капацитивности ранијег”.
,су
= питагорејска
CO’ =
, односно
биће готово 2,5
пута
ранијег”.
ће такође увећана
у односу
2,5кома.
путавећа од капацитивности
већа
од
капацитивности
ранијег”.
Видети
у:
Дневник,
Резултат
поменутог односа
односа
већа
од
капацитивности
ранијег”.
Видети
у:Тесла,
Тесла,
Дневник, 245.
245.
Резултат поменутог
елемената
аналогних
Теслиним
резултатима
нструктивног
поступка
резултира
двоструком
поделом
Видети
у:
Тесла,
Дневник,
245.
Резултат
поменутог
односа
је вредности
Основа
конструктивног
поступка резултира близак
двоструком
поделом√
поступка
резултира
двоструком
поделом
Видети у:Основа
Тесла, конструктивног
Дневник, 245. Резултат
поменутог
односа
близак
јевредности
вредности
(сње
тачношћу
од
).).
близак
јеС

од
√√ у
м пресеку.
С златном
једне
стране,
преко
ње
сестране,
врши
подела
Основа
конструктивног
поступка
резултира
поделом
близак
је
вредности
(стачношћу
тачношћу
од подела
истраживања
описаним
Дневнику
итсраживања
из стране,
по
златном
пресеку.
С
једне
преко
ње
се
врши
72 двоструком
по
пресеку.
једне
преко
се
врши
ктивног
поступка
резултира
двоструком
поделом
снова конструктивног
резултира
двоструком
Дневник,
83‒84. подела
73
поступка
резултира
двоструком
(сОснова
тачношћу
од поступка
).конструктивног
72конструктивног
по
златном
пресеку.
Споделом
једне ;стране,
прекоТесла,
ње
се
врши подела
Основа
поступка
резултира
двоструком
поделом
сапречник
средиштем
у поделом
; стране,
–72 пречник
круга
Тесла,
Дневник,
83‒84.
√ у– пречник
Тесла,
Дневник,
83‒84.
са
средиштем у
дужи
круга
са
средиштем
дужи
;

круга
секу.
С
једне
преко
ње
се
врши
подела
о златном
једне
стране,
преко
ње
се врши
по пресеку.
златном С
стране,
ње
сеподела
врши
Колорадо
Спрингса
1899-1900:
CO
=
, круга
средиштем у
; , подела
– пречник
√ С једне
по зла�ном
�ресеку.
Спреко
једне
стране,
преко
ње
се врши
подела √са
дужи
о златном
пресеку
( пресеку.
), пресеку
док
се,
с( дужи
друге
стране,
√√ ), док
тачки
)
по
златном
пресеку
(
),
док
се,
с
друге
стране,
са
средиштем
у
;

пречник
круга
тачки
)
по
златном
се,
с
друге
стране,
√ зла�ном �реса) по
средиштем
у
ужи
; (CB– =пречник
круга
сасредиштем
средиштем
у
дужи
; = 1; –ABпречник
са
у(тачки
O) по
AB
– пречник
круга
тачкикруга
пресеку
), док се, с друге стране,

сразмерски
израз
своди
однос
дијагонале
(на
) златном
идијагонале
√ ), док


исти
сразмерски
израз
своди
однос
дијагонале
(
) и
тном
пресеку
(
се,
с
друге
стране,
на
исти
сразмерски
израз
своди
однос
(
)
и
,
=
питагорејска
кома.
CO’
=
стране,
на
исти своди
сразмерски
своди (
секу ( пресеку ( ), док
тачки
) по√ пресеку
златном
док
се,
сстране,
друге
стране,
чки ) по
златном
док
се,),с сдруге
друге
на се,
исти
сразмерски
израз
односизраз
дијагонале
) и
25
25
√ . Из наведене
√√ (. Из
круга
(израз
)
.
Из
наведене
поделе
следи
да
је
и
пречника
круга
однос
дијагонале

пречника
круга
(
)
наведене
поделе
следи
да
је
рски
своди
однос
дијагонале
)
и
пречника
. Из поделе
наведене
поделе
исти сразмерски
израз однос
сводипречника
однос
дијагонале
а исти на
сразмерски
израз своди
дијагонале
( (круга
круга
) - и(( ) -и. Из наведене
следи
да је следи да је
25 √) √

√ следи

)( ) - круга
√√
√√ је
.( Изкруга
наведене
да
пречника
( √) .-поделе
.. је
Из наведене
поделе
следи
да√ је ) √ √
) .да
.
)- поделе
следи
да
..
)
)
речника
)Основа
Из
наведене
поделе
следи
је
)
конструктивног
поступка
резултира двоструком поделом

√ у конструктивном
енутог одступања
сепоменутог
може

√ одступања
поменутог
конструктивном
смислу се може
Преко
одступања
уврши
конструктивном
смислу се може
)по златном
поменутог
уСодступања
конструктивном
смислу
може
))Преко
).√ √ смислу
.преко
) Преко
.стране,
пресеку.
једнеПреко
ње одступања
сесесмислу
подела
поменутог
у конструктивном
сеуможе
постићи
)
преко
две
лествично”
разлагање
кружне
основе
(
)
преко
постићи
„лествично”
разлагање
кружне
основе
(
постићи
„лествично”
разлагање
кружне
основе
(две) преко две
)
преко
две
постићи
„лествично”
разлагање
кружне
основе
(
Преко
поменутог
одступања
у
конструктивном
смислу
се
може
г одступања
у конструктивном
смислу
две угаоне
разлагање
основе
( )сапреко
средиштем
у вреднодужи „лествично”
; се може
– кружне
пречник
круга
реко
поменутог
одступања
уодступање
конструктивном
смислу
се
може
и
.
То
је
значајно,
јер
дности:
и
.
То
одступање
је
значајно,
угаоне
вредности:
и
.
То
одступање
јејерзначајно, јер
угаоне
вредности:
и
.
То
одступање
је
значајно,
јер
угаоне
вредности:
)
преко
две
постићи
„лествично”
разлагање
кружне
основе
(

и
.
То
одступање
је
значајно,
јер
се
преко
њега
могу
сти:
две
чно” разлагање
кружне
основе
( ) преко
тачки
) по златном
пресеку
( ( )њега
),
док
се, с друге
стране,
преко
двепостићи
остићи
„лествично”
разлагање
кружне
основе
се
преко
могу
и образложити
геометријскоњега могу
постићи
ипостићи
образложити
геометријскои
образложити
геометријско-конструктабилне
основе
и
везе,
се
преко
њега
могу
постићи
и
образложити
и
.
То
одступање
је
значајно,
јер
угаоне
вредности:
се
преко
њега
могу
постићи
и
образложити
геометријскои
.
То
одступање
је
значајно,
јер
и:аоне
и сразмерски
. То одступање
је значајно,
јер
вредности: на исти
израз
своди
однос
дијагонале
( , √) и (златног пресека) геометријско√
конструктабилне
основе
и везе, √музичке

√√и интервала
(зла�но�
�ресека)
�и�а�орејске
лес�вице.
билне
основе
и ивезе,
, основе
(златног
пресека)
и(златног

се
преко
њега
могу
постићи
и
образложити
геометријскоконструктабилне
и
везе,
,
пресека)
и везе,
могу
постићи
образложити
геометријско√
конструктабилне
основе
и
(златноги пресека) и

преко њега могу
постићи
и ( образложити
геометријскопречника
круга
) - интервала
. Из
наведене поделе
следи
да је √ ,

питагорејске
музичке
лествице.
√ основе имузичке
питагорејске
музичке
везе, √лествице.
, √ интервала
пресека) и музичке лествице.
питагорејске
основе конструктабилне
иинтервала
везе,
, лествице.
(златног
и (златног
√ питагорејске
√ пресека)
онструктабилне
основе
и везе,
√ , √пресека)
)
)(златног
188 и .
интервала
питагорејске
музичке
лествице.
орејске музичке
лествице.
нтервала
питагорејске
музичке
лествице.
Преко
поменутог
одступања у конструктивном смислу се може

1

2

преко двеи фотограф Наполеон
постићи
„лествично”
кружне
основе
( ) литограф
Детаљ фотографије
Николе
Тесле коју јеразлагање
1893. године
начинио
амерички
и
. То одступање је значајно, јер
Сарони (Napoleonугаоне
Sarony;вредности:
1821 – 1896. године).
се преко њега могу постићи и образложити геометријскоОснова конструктивног поступка резултира двоструком поделом по златном пресеку. С једне стране,

конструктабилне
(златног
и
са средиштем
у тачки ) по
преко ње се врши
подела дужи основе и везе,
; √ –, пречник
круга пресека)

Слика 3.

Наиме, након обављене провере утицаја
секундара”, као и након измерене „учеста
калемом, Тесла је у свом Дневнику записао след

„Обележимо ли словом индуктивност старог
„Обележимо ли словом L индуктивност старог калема а са
добијамо,утицај
занемаривши
L1 индуктивност новог добијамо, занемаривши
мањег утицај мањег пречник
Вредност
односа , на који
пречника жице, да је индуктивност L1 = ( ) DL, ,јер
јер индуктивиндуктивност ће се очигледно изме
ност ће се очигледно изменити сразмерно истом броју D”.74
мера
је блиска
вредности
Вредност
односа
на, на
који
је јеТесла
приликом
указао,
аналогије
Вредност
односа ,Вредност
који
Тесла,том
томкоји
приликом
уу погледу
односа
на
је Теслауказао,
том приликом
указао, у погле
је
Тесла
том
приликом
указао,
у
Вредност односа
односа
, на
на који
који
је
Тесла
том
приликом
указао,
у

√ √ (са тачношћу
мера
је блиска
вредности
(са
тачношћу
од
делова):
погледу
аналогије
мерајејејеблиска
блиска
вредности
погледу
аналогије
мера
вредности
(са
тачношћу
(са
одТесла том прилик
делова)
мера
блиска
вредности
√ , тачношћу
Вредност
односа
на
који је
(са
тачношћу
погледу
аналогије
мера
је
блиска
вредности
–3
од
делова):
од1,26 x 10 делова):
68
Ibid., 87‒88.

делова):
од

69
мера је блиска
тачношћу
од
√ у:(са
√вредности
Поменуте
вредности видети
Тесла,
Дневник,
87‒92.
.
.
√ 70
.
деоба по
√ Предраг Милосављевић,
је„Лествична
у Дневнику
назлатном
вредн
71
. Тесла
На идентичну
вредност Тесла је указао и када је реч
насловом
Приближна
процена

Тесла
је у Дневнику
на
први
пут
непосредно
указао
дошао
након
експеримента
1. октобра
189
√ указао
Тесла
у Дневнику
вредност
први
пут
непосредно
укаТесла
је ује је
Дневнику
на
вредност
први
пут
непосредно
указао
у запису
под
Тесла
у Дневнику
нана
вредност
путвредност
непосредно
успроведеног
√ √први
је
било
речи,
а
на
основу
пода
испробао
ефикасност
новог
секундара
са
22
завојка
Тесла
је унасловом
Дневнику
на вредност
први
путсекун�ара
непосредно
указао
у
√ �роцена
насловом
Приближна
процена
секундара
саза-20 завојака
на коначном
зао
у запису
под
насловом
Приближна
20
запису
под
Приближна
процена
секундара
са 20сазавојака
насловом
Приближна
процена
секундара
сасекундара
20 „Капацитивност
завојака
на
коначном
раму,
о комеу
податак:
калема
биће
такође
увећана
запису
под
насловом
Приближна
процена
са
20
завојака
је
било
речи,
а
на
основу
података
о
секундару
са
36
завојака
на ист
је
у
оквиру
описа
резултата
д
војака
на
коначном
раму,
о
коме
је
било
речи,
а
на
основу
�о�а�ана коначном раму, о коме је било речи, а на основу података о
је било
речи,
а насараму,
основу
података
оје
секундару
саоквиру
36на
завојака
на
истом
раму.
Он
први
пут
Тесла
у
Дневнику
вредност
већа
од
капацитивности
ранијег”.
Видети
у:
Тесла,
коначном
о
коме
је
било
речи,
а
на
основу
података
о

касекундару
онасекун�ару
36
завојака
на
ис�ом
раму.
Он
је
у
описа
је у оквиру
описа резултата
је дошао
на Видовдан, у
28.вези
јунансД
са 36 завојака
на истом
раму. Он до укојих
оквиру
описа
вршећи
израчунавања
секундару
са
36
завојака
на
истом
раму.
Он
је
у
оквиру
описа
је урезултата
оквиру
описа
резултата
до
којих
је
дошао
на
Видовдан,
28.
јуна
1899.
године,
близак
је
вредности

тачношћ

до
којих
је
дошао
на
Видовдан,
28.
јуна
1899.
године,
насловом
Приближна
процена
са 20 зав
резултата до којихвршећи
је дошао
на Видовдан,
28. јуна
1899.
године, секундара
израчунавања
у вези
с радом
предајника,
између осталог,
на
констатацију:
резултата
до којихуујеувези
дошао
на Видовдан,
28.
јуна
1899.
године, навео и следећу
72
вршећи
израчунавања
вези
ссје
�ре�ајника,
између
осталог,
вршећи
израчунавања
радом
предајника,
између
осталог,
вршећи
израчунавања
вези
срадом
радом
предајника,
између
осталог,
Тесла,
Дневник,
83‒84.
констатацију:
речи,
а на основу
о секундару са
вршећи
израчунавања
у вези сбило
радом
предајника,
измеђуподатака
осталог,
навео
ииследећу
констатацију:
навео
следећу
констатацију:
констатацију:
је у оквиру описа резултата
до којих јекалемом
дошао на
навео и следећу констатацију:
„Са
допунским
од В
„Са допунским калемом од
капацитивности, који се 25
додаје
„Са
допунским
калемом
од
1500
m
капацитивности,
који
се
вршећи израчунавања
усекундаром
вези
предајника,
и
„Са допунским калемом од
капацитивности,
који с радом
слободном
секундаром
на слободном
слободном
крају,
капацитивност
бина
била
укупноса кр
„Са
калемом
одна
капацитивности,
који
„Садодаје
допунским
капацитивности,
који
се додаје
у серију
удопунским
серију
са секундаром
крају,
капацитивсе
додаје
у калемом
серију
саодсекундаром
на
слободном
крају,
, тј. око
6 пута
нег
, тј.констатацију:
око 6 пута већа него раније. Вибрација
ће тада
битивећа
спорија

себидодаје
у серију
сакрају,
секундаром
ност
била
укупно
1500
+укупно
290 =капацитивност
1790, тј.на
окослободном
6 пута
већа,крају,
него
секундаром
на слободном
би била
укупно
капацитивност
би била
тј.
73

пута,
тј.
у
секунди.
Ово
више
капацитивност
би
била
укупно
тј.одговара”.
=, 2,5
раније.
Вибрација
ће
тада
бити
спорија
приближно

пута, тј.
око
пута
већавећа
негонего
раније.
Вибрација
ће ће
тада
, тј. 6око
6 пута
раније.
Вибрација
тадабити
бити
спорија
приближноу сек
око
пута
негоОво
раније.
Вибрација 75ће
тада73 бити
„Са
калемом
од
капацитивнос
пута,
тј. 637
400 у већа
секунди.
вишедопунским
одговара”.
приближно
√ у секунди.
пута,
тј.
у секунди.
Ово
√ спорија
пута,
тј.
Ово
више одговара”.
73
спорија
приближно

пута,
тј.
у
секунди.
Ово
Поменути сегмент
текста на
изузетно
је важан
са капацитивност
аспекта непосред
секундаром
слободном
крају,
б
више одговара”.
Поменути
Поменути
сегмент 73
текста изузетно је важан са аспекта
не- сегмент текста из
више одговара”.
бројевних
вредности
(резултата)
на
апроксимативан
израз.
Тесла
је
, тј.(резултата)
око 6 путана
већа
него раније. Вибрација ћ
посредног
свођењатекста
бројевних
вредности
апроквредности свођења
(резулта
Поменути
сегмент
изузетно
је важан
са бројевних
аспекта
непосредног
Поменути
сегмент
изузетно
је
важан
са
аспекта
, свео
на
основу
са
вредношћу
,
што
приближ
симативан
израз.
Теслатекста
је наиме
=
2,449...,
свео
на
основу
са представља

пута,
тј.
у
секунди.
Ово
више
одгов
Поменути
сегмент
текста
изузетно
је важан
са аспекта
, на
свео
вр
бројевних
вредности
(резултата)
на апроксимативан
Тесланајеоснову
наиме са
непосредног
бројевних
вредности
(резултата)
вредношћу
2,5, свођења
штосепредставља
приближан
израз
сеизраз.
од тачделова,
а√ који
од тачног
разликује
за
ред који
величине
непосредног свођења бројевних–2 вредности (резултата) на
апроксимативан
израз.
јеx наиме
свео
на

ног
разликује
ред
величине
5,05
10 делова,
је ,за
нашег
, свео назаоснову
саТесла
вредношћу
, штоа који
представља
приближан
израззакоји
се
од
тачног
разликује
ре
научника
очигледно
представљао
задовољавајућу
прецизност
апроксимативан
израз.
Тесла
је
наимесегмент
, свео
на

Поменути
текста
изузетно
је важан са
основу
саочигледно
вредношћу
,
што
представља
приближан
израз
који
научника
представљао
задовољавајућу
прецизност
у
материјалима.
делова,
а
који
је
за
нашег
се од основу
тачногсаразликује
за
ред
величине
научника
вредношћу
, што
представља приближан
израз
којиочигледно предс
делова,
а који
се од
разликује за ред
величине
раду
сатачног
материјалима.
бројевних
вредности
(резултата)
на апроксимати
Сличан
пример
свођења
вредности
на
блиску
основу са
та
делова,
а
који бројевну
се
од
тачног
разликује
за
ред
величине
научника
очигледно
представљао
задовољавајућу
прецизност
у раду
материјалима.
је Сличан
за нашег
научника
очигледно
представљао
задовољавајућу
пример
свођења
вредности
на
блиску
бројевну
осно,
свео
на
основу
са
вредношћу
,
што
пр
уочити
и
у
оквиру
описа
резултата
до
којих
је
Тесла
дошао
у
е
је
за
нашег
научника
очигледно
представљао
задовољавајућу
материјалима.
радууочити
са материјалима.
вупрецизност
такође се уможе
и у оквиру описа резултата доСличан
којих је пример свођења вр
прецизност
у
раду
са
материјалима.
обављеном
11.
августа
1899.
године
(Мерење
капацитивн
се
од тачног
разликује
ред
величине
Сличан
пример
свођењавредности
вредности
на
блиску
бројевну
основу
Сличан
пример
свођења
на11.
блиску
бројевну
основу
такођеописа
се може
Тесла
дошао
у експерименту
обављеном
августа
1899.за
годиуочити
и воде).
у оквиру
ре
Сличан
пример
свођења
вредности
на резултата
блиску
бројевну
основу
кондензатора
начињених
од
боца
„Мантон”
Наиме,
у оквиру
такође
се
може
уочити
и
у
оквиру
описа
до
којих
је
не
(Мерење
ка�аци�ивнос�и
нових
кон�енза�ора
начињених
о�
научника
очигледно
представљао
задовољава
уочититакође
и у се
оквиру описа
до
којих
је обављеном
Тесла
дошао
у експерименту
уочити резултата
и уобављеном
оквиру
описа
резултата
догодине
којих
је 11.
августа 1
испитивања
различитих
апаратуре
„кондензаторским
Тесла
дошаоможе
у во�е).
експерименту
11.модификација
августа
1899.
боца
„Ман�он”
Наиме, материјалима.
у оквиру
вишедневног
испитивања
обављеном
11.
августа
1899.
године
(Мерење
капацитивности
нових
Тесла
дошао
у
експерименту
обављеном
11.
августа
1899.
године
кондензатора
начињених
од б
(Мерење капацитивности
нових
кондензатора
од
увеличавање
ефеката”,
Тесла је начињених
поред
одређених
угаоних
одступањ
различитих
модификација
апаратуре
„кондензаторским
методом
(Мерење
капацитивности
нових
кондензатора
начињених
од
Сличан
пример
свођења
вредности
на
блиску
б
кондензатора
начињених
од
боца
„Мантон”
воде).
Наиме,
у
оквиру
вишедневног
боца
„Мантон”
воде).
Наиме,
у
оквиру
вишедневног
испитивања
уочио навео и однос , који је констатовао
у вези различитих
са капацитивношћу
испитивања
моди

боца „Мантон” воде). Наиме, у оквиру вишедневног испитивања
уочити и апаратуре
у оквиру „кондензаторским
описа резултата до
којих за
је
испитивања
различитих модификација
методом
74 Тесла, Дневник, 83–84.
увеличавање ефеката”,
Тесла
обављеном
11.
августа
1899.а капацитивност
године
(Мер
увеличавање
ефеката”,
Тесла
је су
поред
угаонихспојене,
одступања
које је тада
„Све
билеодређених
најпре
истовремено
75 Ibid., 56. Напомена:
да би
се убоце
о
којим
намотајима
је
73
уочио
навео
и однос
, који уп
је
Ibid., 56. Напомена:
да тексту
би серазликовало
у тексту
разликовало
о од
којим
73
капацитивношћу
стандард-кондензатора
.
Скретања
су
била
ск
реч,
Тесла
је

описима)
користио
појам
„секундар”
за
секун�арну
завојкондензатора
начињених
од
боца
„Мантон”
воде
уочио
навео
и
однос
,
који
је
констатовао
у
вези
са
капацитивношћу
боца:
Ibid.,
56.
Напомена:
да
би
се
у
тексту
разликовало
о
којим
намотајима
је реч,
Тесла
је (у„допунски
описима)
користио
појам
ницу,
док је појмове
„калем”
(најчешће),
или „додатна
односу
закалем”
кондензатор
од појам и
за капацити
намотајима
јесекундарну
реч,
Тесла
је , и(утоописима)
користио
испитивања
различитих
модификација
апаратуре
„секундар”
за
завојницу,
док
је
појмове
„калем”
74
завојница”, користио за �о�а�ну
завојницу.
„Све
боце
су
биле
најпре и
Значи да језавојницу,
капацитивност
свих
боца
„секундар”
за секундарну
док
је појмове
„калем”“. упоређена
(најчешће),
калем”
или
„додатна
завојница”,
користио
„Све
боце су„допунски
биле
најпре
истовремено
спојене,
а
капацитивност
са
увеличавање ефеката”, капацитивношћу
Тесла је поред стандард-ко
одређених
(најчешће),
„допунски калем”
или
„додатна
завојница”,
користио
за
додатну
завојницу.
189 навео
капацитивношћу стандард-кондензатора
од и однос
. Скретања
су констатовао
била скоро тачно
у
уочио
, односу
који је
за додатну завојницу.
, и то у вези
за кс

односу
, и то73
за кондензатор од
и
за капацитивност боца.
Ibid., 56. Напомена: да би се у тексту
којим намотајима је
р
Значи да јео капацитивност
сви
74 разликовало
“.
Значи да је капацитивност
свих
боца
описима) користио
појам
„секундар”
за
секундарну
завојницу,
док
је
појмове
„кал
38
„Све
су биле најпре истовремено спојене,
38или боце
„допунски калем”
„додатна завојница”, користио за додатну завојницу.
капацитивношћу стандард-кондензатора од
.

асакоји је за нашег
се
од тачног
разликује
за ред величине
едно
представљао
задовољавајућу
у делова,
раду
научника
очигледно прецизност
представљао
задовољавајућу
прецизност у раду са
научника очигледно представљао задовољавајућу прецизност у раду са
материјалима.
материјалима.
р свођења
вредностиапаратуре
на блиску бројевну
основу такође се може
модификација
Сличанразличитих
пример „кондензаторским
свођења
вредности наапаратуре
блиску бројевну
основу такође се може
модификација
„кондензаторским
Сличан
пример
свођења
вредности
на
блиску
основу такође се може
иру
описа резултата
до којих
убројевну
експерименту
увеличавање
ефеката”,
ТеслајејеТесла
пореддошао
одређених
методом
заописа
увеличавање
ефеката”,
Тесла
је поред
одређених
уочити
и
у
оквиру
резултата
до
којих
је
Тесла
дошао
у експерименту
различитих
модификација
апаратуре
, који
је „кондензаторским
тупања
је тадагодине
уочио
навео
и однос
различитих
модификација
апар
уочити
икоје
у 1899.
оквиру
описа
резултата
докапацитивности
којих
је је
Тесла
дошао
експерименту
августа
(Мерење
нових унавео
,
који
је
угаоних
одступања
које
тада
уочио
и
однос
различитих
модификација
апаратуре
„кондензаторским
обављеном
11. августа
1899.
године
капацитивности
нових ефеката”
за увеличавање
ефеката”,
Тесла
јеапаратуре
поред (Мерење
одређених
методом за увеличавање
различитих
модификација
„кондензаторским
у вези саметодом
капацитивношћу
боца:
обављеном
11.
августа
1899.
године
(Мерење
капацитивности
нових
чињених
од
боца
„Мантон”
воде).
Наиме,
у
оквиру
вишедневног
методом
за
увеличавање
ефеката”,
Тесла
је поред
одређених
констатовао
у вези
са
капацитивношћу
боца:
кондензатора
начињених
од
боца
„Мантон”
воде).
Наиме,
уугаоних
оквируодступања
вишедневног
,јевишедневног
који
је одређених
угаоних
одступања
које
је увеличавање
тада
уочио
навео
и„кондензаторским
однос
које је тада уоч
методом
за
ефеката”,
Тесла
поред
различитих
модификација
апаратуре
кондензатора
начињених
од боца
„Мантон”
воде).
Наиме,
у оквиру
ичитих модификација
апаратуре
„кондензаторским
методом
, који је
угаоних одступања
које је тада
уочио
навео
изаоднос
, који је од-методом
угаоних
одступања
које је
тада
уочио
навео
и„кондензаторским
однос угаоних
констатовао
у увеличавање
вези
са капацитивношћу
боца:
констатовао
у вези саза
капацитивнош
испитивања
различитих
модификација
апаратуре
це
су
биле
најпре
истовремено
спојене,
а
за
увеличавање
ефеката”,
Тесла
је
поред
одређених
методом
за
ефеката”,
Тесла
је
поред
одређених
испитивања
модификација
апаратуре
методомспојене,
за
ката”, Тесла различитих
јеконстатовао
поред одређених
одступања
које
је тада
суса капацитивношћу
биле„кондензаторским
најпре
истовремено
а
у„Све
везиугаоних
сабоце
капацитивношћу
боца:
констатовао
ујевези
боца: ,угаоних
вност упоређена
са капацитивношћу
стандардступања
које
тада
уочио
навеоодређених
и однос
који
јејеконстатовао
укоје је тада
који
угаоних
одступања
које
је
тада
уочио
навео
и
увеличавање
ефеката”,
Тесла
је
поред
одступања
увеличавање
ефеката”,
Тесла
је поред
одређених
угаоних
које је тада
капацитивност
упоређена
капацитивношћу
стандарднос , који је„Све
констатовао
усувези
са капацитивношћу
боца:саодступања
„Све боце су биле најпре и
боце
биле
најпре
истовремено
спојене,
а
тора од констатовао
. Скретања
су
била
скоро
тачно
убоца:
са
капацитивношћу
боца:
увези
вези
са
капацитивношћу
уочио
навео
и
однос
,
који
је
констатовао
у
вези
са
капацитивношћу
боца:
„Све
боце
су
биле
најпре
истовремено
спојене,
а
. Скретања
су била
скоро тачно
уочио, инавео
и однос
, који „Све
јекондензатора
констатовао
вези
са најпре
капацитивношћу
боца:спојене,
боце са
сууиод
билеза
истовремено
а у
капацитивност
упоређена са ка
упоређена
капацитивношћу
стандардто капацитивност
за кондензатор
од
капацитивност
упоређена
са
капацитивношћу
стандардодносу
,упоређена
и то упоређена
засакондензатор
од
и кондензатора
за
капацитивност
капацитивношћу
стандардод
. Скретањ
биле најпре
истовремено
спојене,
а
капацитивност
са
од
.
Скретања
су
била
скоро
тачно
у
„Све
боце
су
биле
најпре
истовремено
спојене,
а
капацитиввност
боца. кондензатора
Значи
да
је
капацитивност
свих
боца
„Свекондензатора
боце сукапацитивност
биле најпре
истовремено
а у свих боца
. Скретања
су да
била
скоро
боца.
Значи
јеу спојене,
капацитивност
„Свенајпре
боце
су . од
биле
најпре
истовремено
спојене,
атачно
капацитивност
сато
кондензатора
од
.капацитивност
Скретања
сустандард-кондензатора
била
скоро
тачноодносу
у упоређена
,
и
за
конден
у стандард-кондензатора
од
Скретања
су
била
скоро
тачно
„Све
су
биле
истовремено
спојене,
а
упоређена
са
,
и
то
за
кондензатор
од
и
за
ност
упоређена
са
капацитивношћу
од
“.74 боцеодносу
капацитивност
упоређена
са74кондензатор
капацитивношћу
стандардодносу
,
и
то
за
од
и
за
“.
односу
,
и
то
за
кондензатор
од
и
за
капацитивност
боца.
Значи
да је
капацитивношћу
стандард-кондензатора
од
.боца
Скретања
скоро
у
и то
за кондензатор
од 1/2
иСкретања
за
боца.
капацитивношћу
стандард-кондензатора
од
. Скретања
су
била
скоро
тачно
у су ибила
. Значи
била
скоро
тачно
утачно
односу
то 36°
за тачно
капацитивност
боца.
дакапацитивност
јесукапацитивност
свих
кондензатора
од 74боца.
. Значи
Скретања
била
скоро
у 36:44,
74
капацитивност
даЗначи
јесу
капацитивност
свих боца
74
капацитивност
боца.
да
је
капацитивност
свих
боца
“.
односу
, и то за
за1/2
кондензатор
за капацитивност
боца.
ии 44°одза
капацитивност
боца.
Значи да је
“.
“.
свиходносу
боца
, иосталих
то
замера
кондензатор
заод
капацитивност
ицитивност
уодносу
случајевима
су од
уод
,кондензатор
и то
и 74 икоје
забоца.
74 овом раду
“.74које
Слично
као и “.
укондензатор
случајевима
осталих мера
су у овом раду
74
76
капацитивност
свих
боца
“.
“.
Значи
да
је
капацитивност
свих
боца
“.
Значи
да
је
капацитивност
свих
боца
, када се за
потребе анализе
поменути
однос
капацитивност
боца. Значи
да јесе
капацитивност
боца поменути однос
анализиране,
када
за потребе свих
анализе
74
Слично
као
и
у
случајевима
осталих
мера
које
су
у
овом
радурадуСлично као и у случајевима остали
еде на вредност
бездимензоналног
параметра,
тада
“.
Слично као
иСлично
у случајевима
мера
које
су укоје
овом
Слично
као сведе
и у случајевима
осталих
мера
су параметра,
у овом
као
и на
уосталих
случајевима
осталих
мера
које
су раду
у овом
вредност
бездимензоналног
тада када се за потребе
анализиране,
анализиране,
када када
се кроз
засе потребе
анализе
поменути
однос
шком
и разликовало
посматрано
Теслин
ниво
анализиране,
за
потребе
анализе
поменути
однос
анализиране,
када
се
за
потребе
поменути
однос
на:
да бисмислу
се у тексту
о аналошком
којим
намотајима
је
реч,
Тесла
јеанализе
(у анализе
раду
анализиране,
када
се
за
потребе
поменути
однос
сведе на вредност бездим
се
у
смислу
и
посматрано
кроз
Теслин
ниво
сведе
на
вредност
параметра,
тада
уће
апроксимације
(у би
сабездимензоналног
разликом
одбездимензоналног
73
као
иовом
узадовољавајуће
случајевима
осталих
мера
које
у јеовом
раду
појам
„секундар”
завојницу,
док
појмове
„калем”
(најчешће),
73за секундарну
сведе
на вредност
бездимензоналног
параметра,
тада
сведе
на
параметра,
сведе
на
вредност
без�имензонално�
�араме�ра,
тада
Ibid.,
56. Слично
Напомена:
да
се
у случају
тексту
разликовало
којим
намотајима
Тесла
је разликом
(у утада
се
и посм
Ibid.,
56.
Напомена:
да је
би
севредност
у отексту
разликовало
о реч,
којим
намотајима
јеаналошком
реч,

апроксимације
(у су
овом
случају
са
од Тесла јесмислу
или
„додатна
завојница”,
користио
за
додатну
се
у сеаналошком
смислу
изавојницу.
посматрано
кроз
Теслин
ниво
делова),
поменута
може
са
анализиране,
када
се
запоистоветити
потребе
анализе
поменути
однос
описима)
користио
појам
„секундар”
запојам
секундарну
завојницу,
док
је
појмове
„калем”
(најчешће),
у вредност
аналошком
смислу
и
посматрано
кроз
Теслин
аналошком
смислу
и
посматрано
кроз
Теслин
ниво
описима)
користио
„секундар”
за
секундарну
завојницу,
док
је
појмове
„калем”
(најчешће),
се
у уаналошком
смислу
и
посматрано
кроз
Теслин
ниво
задовољазадовољавајуће
апроксимације
(у о
делова), поменута вредност може поистоветити са
(у завојница”,
овом
случају
са
разликом
од
„допунски
калем”
илиради
„додатна
завојница”,
користио
за(у
додатну
сведе
на
вредност
бездимензоналног
параметра,
тада
„допунски
калем”
или√ „додатна
користио
за
додатну
завојницу.
. задовољавајуће
Да
сезадовољавајуће
не
оапроксимације
издвојеним
случајевима
у завојницу.
апроксимације

овом
случају
са
разликом
од
задовољавајуће
апроксимације

овом
случају
са
разликом
од
вајуће
апроксимације
овом
случају
са
разликом
од
делова),
поменута
вред
односом
. Да семоже
не ради
о издвојеним
у
делова),
поменута
поистоветити
са случајевима
се √у има
аналошком
смислу
и вредност
посматрано
кроз
Теслин
ниво
делова),
поменута
може поистоветити
са √
делова),
поменута
вредноствредност
може
поистоветити
са
делова),
поменута
вредност
може
поистоветити
са
односом
х74 вредност
базичну
конструктивну
основу,
односом
. Да се не ради
74

Ibid., 176.односом
има базичну
конструктивну
основу,
√ случају
√се невредност
Ibid.,
176.односом
√оквиру
. Да којих
о се
издвојеним
случајевима
у у оквиру
апроксимације

овом
разликом
од
Да
ради оса
издвојеним
случајевима
укојих вредност √ има баз
Да
не
о не
издвојеним
случајевима
односом
. од
Да се
серади
не
ради
о
издвојеним
случајевима
уоквирукојих
азати и назадовољавајуће
однос
пречника
кугле
30''
и. ради
средњег
може се
указати вредност
и на однос
пречника
кугле одса30'' и средњег
делова),
поменута
може
поистоветити
базичну
конструктивну
основу,
којих
вредност
вредност
базичну
основу,
можеможе
се указати
√ има
лема од оквиру
80'', оквиру
чија
се којих
аналошка
основа
своди
на
26
оквиру
којих
вредност
има
конструктивну
√ конструктивну
вредност
има
базичну
конструктивну
основу,
√ се
се указати
и на однос пречн
пречника
калема
од 80'',
чија базичну
се аналошка
основа
сеоснову,
своди
на

и
на
однос
пречника
кугле
од
30’’
и
средњег
пречника
калема
од
може
се
указати
и
на
однос
пречника
кугле
од
30''
и
средњег
односом
.
Да
се
не
ради
о
издвојеним
случајевима
у
може
се
указати
и
на
однос
пречника
кугле
од
30''
и
средњег
иваленцију:
26
може се указати
и
на
однос
пречника
кугле
од
30''
и
средњег
пречника
калема
од 80'', чија се ан
26
следећу еквиваленцију:
80’’,
чија
се
основа
своди
на се
следећу
еквиваленцију:
пречника
калема
од
80'',
чија
се
аналошка
основа
своди
на сенасводи
пречника
калема
одбазичну
80'',
чијаконструктивну
се
аналошка
основа
наеквиваленцију:
пречника
калема
од
80'',
чија
се
аналошка
основа
се
своди
следећу
оквиру
којих
вредност
има
основу,
√аналошка
следећу
следећу
еквиваленцију:

еквиваленцију:
можеследећу
и. наеквиваленцију:
однос пречника кугле
од 30'' и. средњег
(се
) указати
(√ )
.
пречника калема од 80'', чија се аналошка основа се своди на
(√ )


( ).
.
√ )
(
)
.
следећу
еквиваленцију:
(
ност од 80'' за средњи пречник
калема
Теслаод
је навео
Наиме,
вредност
80’’
средњи
пречник
калема
Тесла
је наНаиме,
вредност
од 80''
за за
средњи
пречник
калема
Тесла
је навео
Наиме, вредност
од 80'' за средњи п
резултатима разматрања
(специјалног
случаја)
вео у вези
са резултатима
разматрања (специјалног случаја)
геоу вези
са резултатима
разматрања
(специјалног
случаја)
Наиме,
вредност
од
80''
средњи
пречник
калема
√којег
вредност
од 80''
за80''
калема
је навео
ује навео
вези са резултатима разматр
вредност
од
за
средњи
пречник
калема
Тесла
је Тесла
навео
калема Наиме,
којегНаиме,
је истраживао
усредњи
метрије
калема
је за
истраживао
уТесла
експерименту
спроведеном
(експерименту
) пречник
.
геометрије
калема 77 којег
је истраживао
у експерименту
75
уса
вези
са
резултатима
разматрања
(специјалног
случаја)
у вези
сагодине.
резултатима
разматрања
(специјалног
у вези
резултатима
разматрања
(специјалног
случаја)геометрије
м 11. јула
1899.
У 1899.
оквиру
поменутог
11.
јула
године.
У оквиру
поменутог
експеримента,
Тесла калема којег је ист
75 случаја)
спроведеном
11.
јула
1899.
године.
У
оквиру
поменутог 11. јула 1899. годи
геометрије
калема
којег
је
истраживао
у
експерименту
спроведеном
геометрије
калема
којег
је
истраживао
у
експерименту
геометрије
калема
је
истраживао
у75 са
експерименту
је претходно
направио
прорачуне
у вези
конструкцијом
елемета, Тесла јеНаиме,
претходно
направио
упречник
вези
са калема
вредност
од
80''прорачуне
за којег
средњи
Тесла
је навео
експеримента,
претходно
направио
прорачуне
у вези са
75
У оквиру
поменутог
спроведеном
11.Тесла
јула је1899.
75године.
експеримента,
спроведеном
11. (број
јула
1899.
године.
У(специјалног
оквиру
поменутог
спроведеном
11. јула
1899.
године.
У оквиру
поменутог
апаратуре
(број
завојака,
пречник
калема,
пречник
жице…) Тесла је претходно н
ом елемената
апаратуре
завојака,
пречник
у вези
са ната
резултатима
разматрања
случаја)
конструкцијомТесла
елемената
апаратуре
(број
завојака,
пречник
експеримента,
је претходно
направио
прорачуне
уконструкцијом
вези
са
елемената апарату
експеримента,
Тесла
једовеле
претходно
направио
прорачуне
у вези
сабиса
експеримента,
Тесла
је претходно
направио
у вези
које
до
капацитивности
која
задовољила
ечник жице…)
које калема
би би
довеле
до
„‘идеалне’
геометрије
је „‘идеалне’
истраживао
упрорачуне
експерименту
конструкцијом
елемената
апаратуре
(број
завојака,
пречник
калема, којег
пречник
жице…)
које
би
довеле
до
„‘идеалне’
76
78
калема,
пречник
жице…) које
75
конструкцијом
елемената
апаратуре
завојака,
пречниккојег
конструкцијом
елемената
апаратуре
(број
завојака,
пречник
једначину
“.
јеУу(број
погледу
експеримента
је оба“.
Тесла
сти која би
задовољила
спроведеном
11. јула
1899.
године.
поменутог
калема,
пречник
жице…)
којеоквиру
би једначину
довеле
до „‘идеалне’
“.76 Тесла је
капацитивности
која
би задовољила
капацитивности
која
би задовољила
калема,
пречник
жице…)
које
би
довеле
до
„‘идеалне’
калема,
пречник
жице…)
које
би надовеле
до начин
„‘идеалне’
вио
11.
1899.
године
непосредан
истакао
конструкксперимента
којег
је обавио
11.јула
1899.
на
експеримента,
Тесла
јејула
претходно
прорачуне
у вези
са“.76иТесла
је на
капацитивности
којагодине
бинаправио
задовољила
једначину
76 11. 76
у
погледу
експеримента
којег
је
обавио
јула
1899.
године
у
погледу
експеримента
којег је об
“. када
Тесла
капацитивности
која
би задовољила
једначину
“. Тесла
јесу ујепитању њикапацитивности
која
би
задовољила
једначину
цијске
основе
елемената
апаратуре,
посебно
начин истакао
и конструкцијске
основе
елемената
конструкцијом
елемената
апаратуре
(број
завојака,
пречник
унепосредан
погледу
експеримента
којег
је конструкцијске
обавио
11. јула
1899.
године
на
начин
истакао
и
основе
елемената
непосредан
начин
истакао
и конст
хова
сразмерска
својства
и11.
вредности
4): на на
у погледу
експеримента
којег
јеби
обавио
11. 1899.
јула
1899.
године
у калема,
погледу
експеримента
којег
је
обавио
јула
године
пречник
жице…)
које
до(слика
„‘идеалне’
непосредан
начин
истакао
идовеле
конструкцијске
основе
елемената
76
непосредан
начин
и конструкцијске
основе
елемената
непосредан
начинкоја
истакао
и конструкцијске
елемената
“. Тесла
је
капацитивности
би истакао
задовољила
једначинуоснове
„…Такви коефицијенти биће свакако корисни за практичаре.
у погледу експеримента којег је обавио 11. јула 1899. године на
Главни елемент који одређује дужину жице је расподељена
74
непосредан начин
истакао
основе елемената 74 Ibid., 176.
176. и конструкцијске
74 Ibid.,
капацитивност
и ја сада претпостављам да ће она75 погодном
Ibid.,
176.
75
74
Ibid.,
98.
98.
74
75 Ibid.,
конструкцијом
тако бити смањена, да ће дужина жице
постати
Ibid., 176.
Ibid., 176.
76
76Ibid., 98.
75
Ibid.,
97.таIbid.,
97.
75
76
врло97.
блиска теоријској дужини, или дужини једне четвртине
Ibid., 98. Ibid.,
Ibid., 98.
76
7674
Ibid.,
3997. ласне дужине израчунате на основу брзине светлости. У овом
Ibid.,
Ibid.,97.
176.
39
3939
75
Ibid., 98.
39 39
76
76 Ibid., 176.
Ibid., 97.
77
78

Ibid., 98.
Ibid., 97.

39
190

„…Такви коефицијенти биће свакако корисни за
елемент
одређује
дужину
жице
је
„…Такви
коефицијенти
биће
свакако
корисни заза
„…Такви
коефицијенти
биће
свакако
корисни
практичаре. Главни практичаре.
елемент којиГлавни
одређује
дужинукоји
жице
је
расподељена
капацитивност
и
ја
сада
претпостављам
да
ће
практичаре.
Главни
елемент
који
одређује
дужину
жице
практичаре.
Главни
који
одређује
дужину
жице
је је
расподељена капацитивност и ја сада претпостављам
да ће елемент
она погодном
бити смањена,
да претпостављам
ће
расподељена
и ја
сада
претпостављам
расподељена
капацитивност
и ја
сада
дада
ћеће
она погодном конструкцијом
такоконструкцијом
бити
смањена,тако
дакапацитивност
ће
дужина
жице постати
врло
блискаконструкцијом
теоријској
дужини,
или
она
погодном
конструкцијом
такобити
битисмањена,
смањена,дадаћеће
она
погодном
тако
дужина жице постати
врло блиска
теоријској
дужини,
или
дужиниталасне
једне дужине
четвртине
таласне
дужине
израчунате
на
дужина
жице
постати
врло
блиска
теоријској
дужини,
или
дужина
жице
постати
блиска
теоријској
дужини,
или
дужини једне четвртине
израчунате
на врло
основу
брзине
светлости.
У
овом
случају,
ако
је
дужина
дужини
једне
четвртине
таласне
дужине
израчунате
на
дужини
једне
четвртине
таласне
дужине
израчунате
на
основу брзине светлости. У овом случају, ако је дужина
жице
у
‘додатном
калему’,
а
ова
таласна
дужина,
дужина
основу
брзине
светлости.
У
овом
случају,
ако
је
дужина
основу
брзине
светлости.
У
овом
случају,
ако
је
дужина
жице у ‘додатном калему’, а ова таласна дужина, дужина
жице
треба
да
буде
таква
је када…
жице
у ‘додатном
‘додатном
калему’,
ова
таласна
дужина,
дужина
случају,
дужина
жице
уда
калему’,
ова
тау ‘додатном
калему’,
а ањихова
ова
таласна
дужина,
дужина
… жице
жице треба да буде
такваако
да је апаратуре,
посебно
су
у питању
сразмерска
својства
Када
се
већ
усвоји
пречник
калема
који
треба
да
се
ласна
дужина,
дужина
жице
треба
да
буде
таква
да
је


жице
треба
да
буде
таква
да
је
Када се већ усвоји пречник калема
који (Сл.
треба
и вредности
4): да се
апаратуре,
посебно
када
упод
питању
њихова
сразмерска
својства
апаратуре,
посебно
када
су су
у питању
њихова
сразмерска
конструише,
претпоставком
даусвоји
сесвојства
завојци
намотавају
Када
се
већ
пречник
калемакоји
којитреба
требададасесе
Када
се
већ
усвоји
пречник
калема
конструише,
под
претпоставком
да
се
завојци
намотавају
да 4):
се већ усвоји пречник калема
који
треба
да се конструКа(Сл.
и
вредности
и
вредности
(Сл.
4):
до
тренутка
када
се
постигне
резонанција,
одмах
ће
се
конструише,
под
претпоставком
да
се
завојци
намотавају
конструише,
под
претпоставком
да
се
завојци
намотавају
до тренутка када
се
постигне
резонанција,
одмах
ће
се
„…Такви
коефицијенти
биће
свакако
корисни
за
ише, под претпоставком да се завојци намотавају до тренутвидети
да
ће
се
индуктивност
калема,
као
и
његова
до
тренутка
када
се
постигне
резонанција,
одмах
до
тренутка
када
се
постигне
резонанција,
одмах
ће
видети да ће се
индуктивност
калема,
као
и
његова
практичаре.
Главни
елемент
који
одређује
дужину
жице
је ћесесе
када
се постигнебиће
резонанција,
одмах
ће се видети
да ће се
„…Таквикакоефицијенти
коефицијенти
свакако
корисни
за је на
„…Такви
биће
свакако
корисни
за
капацитивност
мењати
на
сличан
начин.
Ако
добош
видети
да
ће
се
индуктивност
калема,
као
и
његова
видети
да
ће
се
индуктивност
калема,
као
и
његова
капацитивност
мењати
на
сличан
начин.
Ако
је
на
добош
расподељена
капацитивност
и
ја
сада
претпостављам
да
ће
индуктивност
калема,
каоодређује
и његовадужину
капацитивност
мењати на
практичаре.
Главни
елемент
који
жице
је
практичаре.
Главни
елемент
који
одређује
дужину
жице
је
намотано
више
завојака,
њихов
број
ће
бити
сразмеран
капацитивност
мењати
на
сличан
начин.
Ако
је
на
капацитивност
мењати
на
сличан
начин.
Ако
је
на
добош
намотано
више сличан
завојака,
њихов
број
ће
бити
сразмеран
погодном
конструкцијом
тако бити
начин. Ако она
јеи на
добош
намотано
вишећезавојака,
њи-смањена, да ћедобош
расподељена
капацитивност
ја сада
претпостављам
расподељена
капацитивност
изавојака,
ја сада
претпостављам
дада
ће дужине
намотано
више
завојака,
њихов
број
битисразмеран
сразмеран
квадрату
броја
односно
квадрату
жице,
а ћебити
намотано
више
завојака,
њихов
број
ће
квадрату
броја завојака,
односно
квадрату
дужине
жице,
а
дужина жице
постати
врло
блиска односно
теоријској
дужини,
или
хов бројконструкцијом
ће бити сразмеран
квадрату
броја
завојака,
она
погодном
тако
бити
смањена,
да
ћеодносно квадрату дужине жице, а
она
погодном
конструкцијом
тако
бити
смањена,
дасразмерна
ћеодносно
квадрату
броја
завојака,
с
друге
стране
она
ће
бити
обрнуто
дужини
квадрату
броја
завојака,
квадрату
дужине
с друге
стране
она
ће
бити
обрнуто
сразмерна
дужини
дужини
једне
четвртине
таласне
дужине израчунатежице,
на а
квадрату
дужине
жице,
а
с
друге
стране
она
ће
бити
обрнуто
дужина
жице
постати
врло
блиска
теоријској
дужини,
илибити обрнуто сразмерна дужини
дужина
постати
врло
блиска
теоријској
дужини,
или
с
друге
стране
она
ће
калема,
тако
да
ће,
с
обзиром
на
то
да
је
та
дужина
с
друге
стране
она
ће
бити
обрнуто
сразмерна
дужини
калема,
тако жице
дасразмерна
ће,
с обзиром
на
то
да
је
та
дужина
основу
У овом
дужиниталасне
калема,брзине
тако дасветлости.
ће,
с обзиром
на тослучају,
да је таако је дужина
дужини
једне
четвртине
дужине
израчунате
наобзиром
дужини
једне
четвртине
таласнекалема,
дужине
израчунате
калема,
тако
да
собзиром
нато
тодадаје је
дужина
сразмерна
дужини
саме
индуктивност
у целини
тако
да
ће,ће,сна
набити
татадужина
сразмерна
дужини
саме
жице, индуктивност
ужице,
целини
бити
жице
у
‘додатном
калему’,
а
ова
таласна
дужина,
дужина
дужина
сразмерна
дужини
саме
жице,
индуктивност
у
целини
основу
брзине
светлости.
У овом
случају,
ако
дужина
основу
брзине
светлости.
У овом
случају,
ако
је је дужина
сразмерна
дужини
саме
жице,
индуктивност
у
целини
бити
сразмерна
дужини
саме
жице,
индуктивност
у
целини
бити
бити
сразмерна
количнику
односно
величини
режице
треба
таква
да је ; другим
,,да
односно
величини
;…другим
сразмерна
количнику
, калему’,
односно
величини
;буде
другим
сразмерна
количнику
жице
у ‘додатном
таласна
дужина,
дужина
жице
у ‘додатном
калему’,
а аоваова
таласна
дужина,
дужина
,односно
односно
величини
другим
сразмерна
количнику
чима
–се
уколико
седа
намотава
већи
број
завојака
величини
; ;другим
сразмерна
количнику
сесе
већ
усвоји
пречник
калема
који
треба да
се
речимажице
– треба
уколико
намотава
број
завојака
– да
уколико
намотава
већи ,индуктивност
број
завојака

жице
треба
да
буде
таква
јевећи

даречима
буде
таква
јеКада
79
калема
ће
расти
са
дужином
жице…”
(слика 4).
речима

уколико
се
намотава
већи
број
завојака
конструише,
под
претпоставком
да
се
завојци
намотавају
речима

уколико
се
намотава
већи
број
завојака
индуктивност
калема
ће
расти
са
дужином
жице…”
(Слика
индуктивност
калема
ће
расти
са
дужином
жице…”
(Слика
Кадасе севећвећусвоји
усвојипречник
пречниккалема
калемакоји
којитреба
требададасе се
Када
77
индуктивност
калема
расти
дужином
жице…”
до тренутка
кадакалема
се
постигне
резонанција,
одмах
ће (Слика
се(Слика
индуктивност
ћеће
расти
саса
дужином
жице…”
4).77 конструише,
4).
конструише,
под
претпоставком
да
се
завојци
намотавају
под претпоставком да77се77 завојци намотавају
4).
видети
да
ће
се
индуктивност
калема,
као
и
његова
4).
тренутка
када
постигне
резонанција,
одмах
додо
тренутка
када
се се
постигне
резонанција,
одмах
ћеће
се се
капацитивност
мењати
на
сличан начин. Ако је на добош
Слика 4. видети
4.сеиндуктивност
видетидаСлика
даћећесе
индуктивност
калема,
као
и
његова
калема, као и његова
Слика
4.
намотано
више
завојака,
њихов
Слика
4.
капацитивност
мењати
сличан
начин.
Ако
добош број ће бити сразмеран
капацитивност
мењати
на на
сличан
начин.
Ако
је је
на на
добош
квадрату
броја
завојака,
односно
квадрату дужине
Већинунамотано
својих експеримената
Тесла
јеброј
конципирао
кроз
Већину
својих
експеримената
Тесла
је конципирао
кроз жице, а
намотано
више
завојака,
њихов
бити
сразмеран
више
завојака,
њихов
број
ћеће
бити
сразмеран
Већину
својих
експеримената
Тесла
конципирао
кро
с пречника
друге
стране
она
ће
бити
дужини кроз
Већину
својих
Тесла
је је
системе базиране
на
примени
кугли
( експеримената
), а аобрнуто
системе
базиране
на
примени
кугли
пречника
( сразмерна
),конципирао
квадрату
броја
завојака,
односно
квадрату
дужине
жице,
квадрату
броја
завојака,
односно
квадрату
дужине
жице,
системе
базиране
на
примени
кугли
пречника
(
калема,
тако
с дужини
обзиром
на то пречника
да је ита дужина
системе
базиране
на
примени
(
), )
односно полупречника
у бити
вези
са
чијим
функцијама
и чијим кугли
с друге
стране
она
обрнуто
сразмерна
односно
полупречника
,дау ће,
вези
са
функцијама
с друге
стране
она
ће,ће
бити
обрнуто
сразмерна
дужини
односно
полупречника
,
у
вези
са
чијим
функцијама
дужини
саме
жице,
индуктивност
целини
бити
односно
, узавези
са учијим
функцијама
ии
ефикасношћу
је натако
више
места
констатовао
потребу
заједодатним
калема,
тако
даће,ће,
сје обзиром
на
то
да
јета
тадужина
дужина
ефикасношћу
насразмерна
вишена
места
потребу
додатним
калема,
да
с обзиром
тополупречника
даконстатовао
78 места констатовао потребу
78
ефикасношћу
је
на
више
за
додатним
ефикасношћу
јеу на
више
места
констатовао
потребу
за додатним
изменамасразмерна
или
усавршавањем
осталих
компонената
система.
сразмерна
дужини
саме
жице,
индуктивност
у целини
, бити
односно
величини
; другим
сразмерна
количнику
изменама
или
усавршавањем
осталих
компонената
система.
дужини
саме
жице,
индуктивност
целини
бити
78 7
изменама
или
усавршавањем
осталих
компонената
система.
изменама
или
усавршавањем
осталих
компонената
система.
Тако је у сразмерна
запису
који
се
односи
на
експерименте
обављене
13.
речима

уколико
се
намотава
већи
број
завојака
, који
односно
величини
; другим
сразмерна
количнику
Тако
је у запису
се односи
на експерименте
обављене 13.
, односно
величини
; другим
количнику
Такоје јеу већи
узапису
запису
који
сеодноси
односи
експерименте
обављене13.13
Тако
који
серасти
нанаексперименте
обављене
индуктивност
ћезавојака
са дужином
жице…” (Слика
речима– –уколико
уколикосе сенамотава
намотава
број
речима
већи калема
број
завојака
77
77
4).са са
индуктивност
калема
ће
расти
дужином
жице…”
(Слика
77 Тесла
Ibid., 94‒95.
Наиме,
је ће
све
време
разматрао
основе
које
индуктивност
калема
расти
дужином
жице…”
(Слика
Ibid.,
94‒95.
Наиме,
Тесла
је
све
време
разматрао
основе које
шеме
елемената
увеличавајуће�
77 77
77 77 Слика 4. Пример принципијалне
Ibid.,
94‒95.
Наиме,
Тесла
све
време
разматрао
основе
које
Ibid.,
94‒95.
Наиме,
Тесла
је је
све
време
разматрао
основе
које
4).4).
доводе до
„идеалне
капацитивности”,
о
чему
сведоче
његове
доводе
до
„идеалне
капацитивности”,
о
чему
сведоче
његове
�ре�ајника: дијаграм
два типична
начина
Слика
4. са приказом
доводе
до„идеалне
„идеалне
капацитивности”,
очему
чемусведоче
сведочењегове
његове
доводе
до
капацитивности”,
о
речи изражене у наставку
описа
експеримента
којег
је
обавио
11.
речи изражене
у наставку
описа експеримента
којегузјеопис
обавио 11.
везивања
са једним
и више
�о�а�них
калемова
(цртеж
Слика
речи
изражене
у наставку
описа
експеримента
којег
обавио
Слика
4. 4. Ibid.,
речи
изражене
у наставку
описа
експеримента
којег
је је
обавио
11.11
јула 1899.
године.
97.
80
јула
1899.
године.
Ibid.,
97.
експеримента
од својих
11. јула 1899.
године)
78
Већину
експеримената
Тесла је конципирао кроз
јула
1899.
године.
Ibid.,
јула
1899.
године.
Ibid.,
97.97.
78
Поменуте две вредности
указују
на
базичну
примену
система
Поменуте
две
вредности
напримени
базичну кроз
примену
система
78 78 базиране
својих
експеримената
Теслауказују
је
конципирао
системе
на
кугли
пречника
(
),
експеримената
Тесла
је
кроз
Поменуте
две
вредности
указују
на
базичну
примену
систем
Већину
својих
експеримената
Тесла
је
конципирао
крозна
систеПоменуте
две
вредности
указују
базичну
примену
система
октава ( Већину
), оВећину
чемусвојих
говори
резултат
односа
.конципирао
октава
(
),
о
чему
говори
резултат
односа
.
системебазиране
базиране
кугли
пречника
(
),
односно
полупречника
,
у
вези
са
чијим
функцијама
и
системе
на напримени
кугли
пречника
(
),
ме
базиране
напримени
примени
кугли
пречника
30˝
(76,2
cm),
односно
октава
(
),
о
чему
говори
резултат
односа
.
октава ( ), о чему говори резултат односа
.
односно
полупречника38,1
,
у
вези
са
чијим
функцијама
и
ефикасношћу
је
на
више
места
констатовао
потребу
за
додатним
односно
полупречника
,
у
вези
са
чијим
функцијама
и
полупречника
cm,
у
вези
са
чијим
функцијама
и
ефикасношћу
40
78
40
ефикасношћу
је
на
више
места
констатовао
потребу
додатним
изменама
илипотребу
усавршавањем
осталих
ефикасношћу
је на
више
места
констатовао
потребу
додатним
је на
више
места
констатовао
за за
додатним
изменама
40 компонената система.
40
78
78
81 на
изменама
усавршавањем
осталих
компонената
система.
Тако
је у компонената
запису
који сесистема.
односи
експерименте
обављене 13.
изменама
илиили
усавршавањем
осталих
компонената
система.
или
усавршавањем
осталих
Тако
је у заТако
у запису
који
се
односи
на
експерименте
обављене
13.
Тако
је је
у запису
који
односи
експерименте
обављене
пису
који
сесе
односи
на на
експерименте
обављене
13.13.
августа
1899.
77

Ibid., 94‒95. Наиме, Тесла је све време разматрао основе које
Ibid.,
94‒95.
Наиме,
Тесла
је све
време
разматрао
основе
које
Ibid.,
94‒95.
Наиме,
Тесла
је
све
време
разматрао
основе
које
доводе
до „идеалне
капацитивности”,
о чему сведоче његове
79 Ibid., 94–95. Наиме, Тесла је све време разматрао основе које доводе до
доводе
„идеалне
капацитивности”,
о учему
сведоче
његове
доводе
додо
„идеалне
капацитивности”,
о чему
сведоче
његове
речи
изражене
наставку
описа
експеримента
„идеалне капацитивности”, о чему сведоче његове речи изражене у на- којег је обавио 11.
речи
изражене
у наставку
описа
експеримента
којег
је обавио
речи
изражене
наставку
описа
којег
је обавио
11. 11. Ibid., 97.
јулаексперимента
1899.
Ibid.,
97.
ставкууописа
експеримента
којеггодине.
је обавио
11. јула
1899. године.
јула
1899.
године.
Ibid.,
97. 78 Поменуте две вредности указују на базичну примену система
јула
1899.
године.
Ibid.,
97.
80 Ibid.,
93
78 78 Поменуте две вредности указују на базичну примену система
Поменуте
две вредности
указују
базичну
примену
система
81 Поменуте
октавана
( ),
о чему
говори
резултат
односа
.
две вредности
указују
на базичну
примену
система
ок�ава
октава
о
чему
говори
резултат
односа
.
октава
( ),( о),,чему
говори
резултат
односа
.
о чему говори резултат односа
.
77 77

4040

191

40

године, Тесла констатовао разлике у раду апаратуре у случају
када је била коришћена једна кугла и у случају када је систем био
базиран на две кугле. Том приликом, он је на непосредан начин
указао на потребу за значајнијим изменама у начину сагледавања
сла констатовао разлике
у раду читаве апаратуре:
и конструисања
ила коришћена једна кугла и у случају
на две кугле. Том приликом,
је на
„…он
Капацитивност
је сада промењена, али је ефекат резонана потребу за значајнијим изменама
у
ције био умерен.
Сви експерименти су јасно показали да у серуисања читаве апаратуре: кундару постоји исувише велика капацитивност и сразмерно
мала сопствена индуктивност. У жици постоје снажне осциласада промењена, али је ције,
ефекат
али не појављује се онакав потенцијал на крају какав би
ен. Сви експерименти субио
јасно
потребан да нема капацитивности. Додавањем капацитивдару постоји исувише ности
велика
на једном крају, добијају се бољи резултати, што показује
рно мала сопствена индуктивност.
да су горњи наводи тачни. Једна од кугли са 38 cm [ка�аци�ивосцилације, али не појављује
се на завршетку даје много боље резултате и много јаче
нос�и]
ају какав би био потребан да
нема на громобранском осигурачу. Са две кугле дејства
варнице
ањем капацитивности на су
једном
још јача; варнице на осигурачу су живље, али напон је још
и резултати, што показујеувек
да исувише
су
мали. Потребно је да на завршетку постоји много
Једна од кугли са 38
већаcm
капацитивност како би се спречио утицај унутрашње капазавршетку даје много цитивности
боље
која је распоређена дуж жице“.82
че варнице на громобранском
У тежњи
дејства су још јача; варнице
на да додатно усклади систем калемова (примар–секундар–додатна
напон је још увек исувише мали. завојница), Тесла је у наредне три недеље наставио
да врши
експерименте у којима су биле констатоване и употребљезавршетку постоји много
већа
не
различите
вредности параметра завојница (индуктивности) и
се спречио утицај унутрашње
ка�аци�ивнос�и.
У експерименту који је обављен 3. септембра
79
аспоређена дуж жице“.
1899. године, Тесла се вратио огледима са куглом капацитивности
38 cm, о чему је начинио и следећи запис:
усклади систем калемова (примар‒
ца), Тесла је у наредне три недеље
„Додатни калем и секундар су везани за земљу, а на горњем
енте у којима су биле констатоване и
крају сваког од њих постављена је кугла капацитивности 38 cm.
вредности параметра завојница
На додатном калему, да би се олакшало избацивање варнице
тивности. У експерименту који је
а тиме и омогућило постављање кугли на велику раздаљину, за
године, Тесла се вратио огледима са
куглу је причвршћена једна жица. Варнични процеп је износио
m, о чему је начинио и следећи
око запис:
8 стопа [≈ 2,438 m]. Како су и секундар осцилатора и додатни калем вибрирали са истом периодом али су били померени
у фази, варнице су лако пролазиле, а вибрација је била та која

а то да се у Дневнику на
више места
82 Ibid., 181–182. С обиром на то да се у Дневнику на више места констатује
ика кугле од
, слично
као у
вредност пречника кугле од 38,1 cm, слично као у случају експеримента
10. јула 1899. године,
може
се године, може се претпоставити да је Тесла креирањем
од 10. јула 1899.
креирањем апарата апарата
са две сакугле
две кугле (пречника 38,1 cm) заправо покушао кроз ок�авни
дасиметризује (уравнотежи) систем, како би одржао укупну
покушао кроз октавни ( ) приступ
приступ да
капацитивност
систем, како би одржао
укупнуод 38,1 cm, карактеристичну за једну куглу пречника 30˝
вредност
, карактеристичну за(чија
једну
куглуизражена у метричком систему износи 76,2 cm, односно,
која одговара збиру две вредности од 38,1 cm).
ост изражена у метричком систему
оја одговара збиру две вредности од

192

41

одговара сваком понаособ, док су хармоници практично били
спречени да одлазе у земљу”.83
„Додатни
калем
и секундар
„Додатни
калем ии секундар
секундар
су везани
везани
за земљу,
земљу,
на су везани за земљу, а на
„Додатни калем
су
за
аа на
горњем
крају
сваког
од
горњем
крају
сваког
од
њих
постављена
је
кугла
горњем крају сваког од њих постављена је куглањих постављена је кугла
38 cm.
На се
додатном калему, да би се
капацитивности 38
38 cm.
cm. На
Накапацитивности
додатном калему,
калему,
да би
би
се
капацитивности
додатном
да
„Додатни
калем
и секундар
су везани
за земљу,
на
„Додатни
калем
и секундар
суолакшало
везани
затиме
земљу,
аомогућило
наа варнице
избацивање
а тиме и омогућило
олакшало
избацивање
варнице
а
и
олакшало
избацивање
варнице
апостављена
тиме и омогућило
горњем
крају
од
њих
кугла
„Додатни
калем
и сваког
секундар
супостављање
везани
за земљу,
ајена
на
горњем
крају
сваког
од велику
њих
постављена
је за
кугла
кугли
велику
раздаљину,
за куглу је
постављање
кугли
на
раздаљину,
куглу
је
постављање
раздаљину,
капацитивности
38 на
cm.
На
калему,
да куглу
би се је
горњем
крају кугли
сваког
од велику
њихдодатном
постављена
је за
кугла
капацитивности
38
cm.
На
додатном
калему,
да
би
се
причвршћена
једна
жица.
Варнични
процеп
је
износио око
„Додатни
калем
и
секундар
су
везани
за
земљу,
а
на
причвршћена
једна жица.
жица.варнице
Варнични
процеп
је износио
износио око
око
причвршћена
једна
Варнични
процеп
олакшало
избацивање
акалему,
тиме
ије
омогућило
капацитивности
38 cm. варнице
На додатном
да
би се
олакшало
избацивање
а постављена
тиме
и омогућило
горњем
крају
сваког
од
њих
је
кугла
8
стопа
[≈
2,438
m].
Како
су
и
секундар
осцилатора
и
стопа [≈
[≈
2,438
m].на
Како
суаиираздаљину,
секундар
осцилатора
и
88 постављање
стопа
2,438
m].
Како
су
секундар
осцилатора
кугли
велику
за
куглу
олакшало
избацивање
варнице
тиме
изаомогућило
постављање
кугли
на
велику
раздаљину,
куглу
је је и
капацитивности
38
cm.
На
додатном
калему,
да
би
се
додатни
калем
вибрирали
са
истом
периодом
али
су
били
додатни
калем
вибрирали
сараздаљину,
истом
периодом
али
суоко
били
причвршћена
једна
Варнични
процеп
износио
додатни
калем
вибрирали
са
истом
периодом
али
су
били
постављање
кугли
на жица.
велику
заје
куглу
је
причвршћена
једна
жица.
Варнични
процеп
јеиизносио
око
олакшало
избацивање
варнице
а тиме
омогућило
померени
у
фази,
варнице
померени
у
фази,
варнице
су
лако
пролазиле,
а
вибрација
8
стопа
[≈
2,438
m].
Како
су
и
секундар
осцилатора
ису лако пролазиле, а вибрација
причвршћена
једна
жица.
Варнични
процеп
је
износио
око
померени
у
фази,
варнице
су
лако
пролазиле,
а
вибрација
8 стопа
[≈ 2,438кугли
m]. Како
су и секундар
постављање
на велику
раздаљину,осцилатора
за куглу јеи
је
била
та
која
одговара
јепричвршћена
била
та
која
одговара
сваком
понаособ,
док
сусваком понаособ, док су
додатни
калем
вибрирали
са
истом
периодом
али
су
били
8је
стопа
[≈ та
2,438
m].
Како
су
и
секундар
осцилатора
и
била
која
одговара
сваком
понаособ,
док
су
додатни
калем
вибрирали
са
истом
периодом
али
су
били
једна жица. Варнични процеп је износио око
80
80
упрактично
фази,
варнице
пролазиле,
асувибрација
хармоници
били
спречени
да одлазе у земљу”.80
додатни
калем
вибрирали
са лако
истом
периодом
хармоници
били
спречени
дапрактично
одлазе
земљу”.
померени
у [≈
фази,
варнице
су
пролазиле,
аали
вибрација
8померени
стопа
2,438
m].
Како
сусу
илако
секундар
осцилатора
и
хармоници
практично
били
спречени
да
одлазе
уубили
земљу”.

је била
та која
одговара
сваком
понаособ,
док
фази,
варнице
су
лако
пролазиле,
аали
вибрација
додатни
вибрирали
сасваком
истом
периодом
су били
јепомерени
била
таукалем
која
одговара
понаособ,
док
су су
80
80
је
била
та
која
одговара
сваком
понаособ,
док
су
хармоници
практично
били
спречени
да
одлазе
у
земљу”.
померени
у дана,
фази, варнице
сунаредна
пролазиле,
вибрација
У
два дана,
током
4. иТесла
5. септембра 1899. године, Тес
практично
били спречени
да одлазе
уа1899.
земљу”.
наредна
два
током
4.
септембра
1899.
године,
Тесла
УУхармоници
наредна
два
дана,
током
4.
иилако
5.5. септембра
године,
80
хармоници
били спречени
да одлазе
у поновио
земљу”.
је била практично
та која
одговара
сваком
понаособ,
док супараметре
је
експерименте
уз
делимично
измењене парамет
је
експерименте
поновио
уз
делимично
измењене
је Уексперименте
поновио
уз
делимично
измењене
параметре
80
81
хармоници
практично
били
спречени
да8181одлазе
угодине,
земљу”.
наредна
два
дана,
током
4.
иТеслине
5. септембра
1899.
године,
Тесла
Слика
5. дана,
Спољашњи
изглед
експерименталне
станице
У наредна
два
током
4.
и18'',
5.
септембра
1899.
Тесла
али
се већ током 6. и
(пример:
пречници
кугле
18'',
8'',
5''),
али
се
већ
током
6.
и
7.
(пример:
пречници
кугле
8'',
5''),
али
сегодине,
већ током
6. и 7.
(пример:
пречници
кугле4.18'',
наредна
два
дана,
током
5. 8'',
септембра
1899.
Тесла
је експерименте
поновио
уз
делимично
измењене
параметре
у Колорадо
Спрингсу
Тесла
у5''),
својој
лабораторији
– унутар
јеУсептембра
експерименте
поновио
уз ии
делимично
измењене
параметре
септембра
поново
вратио
огледима
са
куглом
капацитивности
поново
вратио
огледима
са
куглом
капацитивности
38
81
септембра
вратио
огледима
са измењене
куглом
капацитивности
38
Уексперименте
наредна поново
два
дана,
током
и�реносника
5.8'',
септембра
1899.
године,
Тесла
815''),
је
поновио
уз4.
делимично
параметре
али
се током
већ
током
(пример:
пречници
кугле
18'',
увеличавајуће�
(1899.
године)
али
се
већ
6.
и 6.
7. и 7. да
(пример:
пречници
кугле
18'',
8'',
5''),
81односу
cm,
у
на
коју
је
наставио
прилагођава
геометрију
cm,
у
односу
на
коју
је
наставио
да
прилагођава
геометрију
и
је
поновио
уз
делимично
измењене
параметре
cm,
уексперименте
односу
навратио
коју
је
наставио
да
геометрију
алиприлагођава
секапацитивности
већкапацитивности
током
6. и 38
7. 38 82и
(пример:
пречници
кугле
18'',
8'',
5''),
септембра
поново
вратио
огледима
са
куглом
септембра
поново
огледима
сазавојака
куглом
81
82трансформатора (Слика 5).
број
секундарне
завојнице
број
завојака
секундарне
завојнице
трансформатора
(Слика
5).
али
се
већ
током
6.
и
7.
(пример:
пречници
кугле
18'',
8'',
5''),
септембра
поново
вратио
огледима
саприлагођава
куглом
капацитивности
38и 5).
број
завојака
завојнице
трансформатора
(Слика
односу
на
коју
је
наставио
геометрију
и ТесУ унаредна
два
током
ида
5.прилагођава
септембра
1899.
године,
cm,
уcm,
односу
насекундарне
коју
једана,
наставио
да4.
геометрију
септембра
поново
огледима
саприлагођава
куглом капацитивности
38
cm,ла
у је
односу
на секундарне
којувратио
је поновио
наставио
да
геометрију
и5).82
82
број
завојака
завојнице
трансформатора
(Слика
експерименте
уз
делимично
измењене
параметре
бројcm,
завојака
секундарне
трансформатора
(Слика 5).82и
у 5.односу
на коју језавојнице
наставио
да 5.
прилагођава геометрију
Слика
број
завојака
секундарне
завојнице
трансформатора
(Слика
5).826. и 7. сепСлика
Слика
5.
(пример:
пречници
кугле
18˝,
8˝,
5˝),84 али се већ
током
број завојака секундарне завојнице трансформатора (Слика 5).

Слика
тембра
Слика
5. 5.поново вратио огледима са куглом капацитивности 38 cm,
Слика
5. дана касније, у описимa
Месец
дана
касније,
описимa
којизасе односe на експеримен
Месец
који
се односe
односe
нау експерименте
експерименте
Месец
дана
у описимa
се
на
уСлика
односу
коју је наставио
дакоји
прилагођава
геометрију
и број
5. накасније,
Месец
дана
касније,
у
описимa
који
се
односe
на
експерименте
од
4.
и
5.
oктобра
1899.
године,
Тесла је поново истак
од
4.
и
5.
oктобра
1899.
године,
Тесла
је
поново
истакао
85
Месец
касније,
у описимa
се односe
на је
експерименте
одвојака
4.дана
и секундарне
5.
oктобра
1899. који
године,
Тесла
поново5).истакао
завојнице
трансформатора
(слика
Месец
дана
касније,
у описимa
који
се односe
најеексперименте
од
4.
и
5.
oктобра
1899.
године,
Тесла
поново
истакао
прецизнију
вредност
за
пречник
кугле,
тако да је умес
прецизнију
вредност
за
пречник
кугле,
тако
да
је
уместо
Месец
касније,1899.
у описимa
који Тесла
се односe
натако
експерименте
одпрецизнију
4. и
5.дана
oктобра
је односe
поново
истакао
вредност
заугодине,
пречник
кугле,
да
је уместо
дана
касније,
описимa
који
се
на
експерименте
од прецизнију
4. Месец
и 5. oктобра
1899.
године,
Тесла
је поново
истакао
вредност
за
пречник
кугле,
тако
да
је
уместо
од
4.
и
5.
oктобра
1899.
године,
Тесла
је
поново
истакао
вредности
од
38,0
cm
(колико
је
износила
вредност уз коју
прецизнију
вредност
за
пречник
кугле,
тако
да
је
уместо
вредности
од 38,0
38,01899.
cm
(колико
је износила
износила
вредност
уз
коју јеје
вредности
од
cm
(колико
је
вредност
уз
коју
прецизнију
вредност
за
пречник
кугле,
да
је уместо
од
4. и 5. oктобра
године,
Тесла
јетако
поново
истакао
прецизнију
вредности
од
38,0
cm
(колико
је
износила
вредност
уз
коју
је
прецизнију
вредност
за
пречник
кугле,
тако
да
је
уместо
вредности
од
38,0
cm
(колико
је
износила
вредност
уз
коју
је
вршио
експерименте
месец
дана
раније),
указао
на приме
вршио
експерименте
месецтако
дана
раније),
указао
на примену
примену
вршио
експерименте
месец
раније),
указао
на
вредности
одза38,0
cm (колико
једана
износила
вредност
узна
коју
је
вредност
кугле,
дараније),
је
уместо
вредности
од
38,0 cm
83
вршио
експерименте
месец
дана
указао
примену
83 је
вредности
од пречник
38,0 cm
(колико
износила
вредност
уз
коју
је
вршио
експерименте
месец
дана
раније),
указао
на
примену
83
Како
се
на
основу
даљих
података
пречника
кугле
од
38,1
cm.
Како
секоју
наоснову
основу
даљих
податакаиз
из
пречника
кугле
од38,1
38,1
cm.83дана
вршио
експерименте
месец
раније),
на
примену
Како
се
на
даљих
података
пречника
кугле
од
cm.
(колико
јекугле
износила
вредност
уз
јеуказао
вршио
83
вршио
експерименте
месец
дана
раније),
указао
наексперименте
примену
Како
се
на
основу
даљих
података
из мепречника
од cm.
38,1
cm.
83
Како
се
на
основу
даљих
података
из
пречника
кугле
од
38,1
сесена
даљих
из38,1 cm.86
пречника
кугле
одод
38,1
cm.
сец
дана
раније),
указао
на примену
пречника
кугле од
Како
наоснову
основу
даљих података
података
из
пречника
кугле
38,1
cm.83Како

80
Ibid., 210.
Ibid.,210.
210.
Ibid.,
81
Интересантним
се чини
да Тесла у оквиру наведен
Интересантним
се
чини
да Тесла
Тесла ууу оквиру
оквиру
наведеног
Интересантним се
да
Тесла
оквиру
наведеног
се чини
чини
наведеног
да
Тесла
ууу оквиру
наведеног
81Интересантним се чини
чини
да
Тесла
оквиру
наведеног
Интересантним
се
чини
да
Тесла
оквиру
наведеног
експеримента
пречнике
кугли
базира на односима елемена
експеримента
пречнике
кугли
базира
на
односима
елемената
експеримента
пречнике
кугли
базира
на
елемената
84
експеримента
пречнике
кугли
базира
на односима
односима
елемената
експеримента
пречнике
кугли
односима
елемената
Интересантним
се чини
дабазира
Тесла
уна
оквиру
наведеног
експеримента
експеримента
пречнике
кугли
базира
односима
елемената
експеримента
пречнике
кугли
базирана
на
односима
елемената
музичке
аналогије.
Као
пример
се могу навести следе
музичке
аналогије.
Као
пример
се
могу
навести
следеће
музичке
аналогије.
Као
пример
се
могу
навести
следеће
музичке
аналогије.
Као
пример
се
навести
следеће
пречнике
кугли базира
на
односима
елемената
музичке
анало�ије.
Као
музичке
аналогије.
Као
пример
се
навести
следеће
музичке
аналогије.
Као
пример
се
могу
навести
следеће
музичке
аналогије.
Као
пример
се могу
могумогу
навести
следеће
једнакости:
једнакости:
једнакости:
пример
се могу навести следеће једнакости:
једнакости:
једнакости:
једнакости:
једнакости:
,
,, , ,,,
цели тон X октава
која
се
своди
на
вредност
;
затим,
која
се своди на вредност ; затим,
која
се
своди
на
вредност; ;затим,
затим,
која
сесе
своди
на
се
своди
на
вредност
; затим,
која
своди
на
вредност
затим,
која
своди
навредност
вредност
затим,
која
се
своди
на
вредност
;;затим,
, ,
( )
((( ))( (( ) )) ,,
октава X прима – (цели тон X октава) =
,
која
одговара
вредности
.
С
друге
стране,
вредност
се
своди
која
одговара
вредности
.
С
друге
стране,
вредност
своди
која
одговара
вредности
.
С
друге
стране,
вредност
се
своди
која
одговара
вредности
стране,
вредност
одговара
вредности
С друге
стране, вредност се сво
која
одговара
вредности
.СССдруге
друге
стране,
вредност .се
се
сводина
друге
стране,
вредност
се
своди
која
одговара
вредности . С друге
која
одговара
вредности
.која
стране,
вредност
своди
наједан
један
ододноса
односа
у оквиру
Фибоначијевог
низа
( у;; оквиру
; ;; Фибоначијевог
;;;
;
на
од
у оквиру
Фибоначијевог
низа
нана
један
од
односа
уууоквиру
Фибоначијевог
низа
(((низа
један
од
односа
оквиру
Фибоначијево�
низа
један
одод
односа
оквиру
Фибоначијевог
низа
на
један
од
односа
низа (
;
;
на
један
односа
у
оквиру
Фибоначијевог
(
;
;
на један од односа у оквиру Фибоначијевог низа (
;
;
;;
80

80 80
80
Ibid., 210.
80
Ibid.,
80 210.
81Ibid.,
210.
81
81 Ibid.,
210.
81 81 83
Интересантним
Интересантним
се
Ibid.,
210.

;;

,,

√ )
√ √ ( ()

; ; , , ( ( ) )(√√ )
( )
82
85
214–219.
8282 82Ibid.,
214‒219.
Ibid.,
214‒219.
214‒219.
Ibid.,
214‒219.
82Ibid.,
83
82
86
83
Ibid.,
248–251.
8383
Ibid.,248‒251.
248‒251.

;;
,,
Ibid.,214‒219.
214‒219.
Ibid.,
248‒251.
Ibid.,
248‒251.
83Ibid.,
83
Ibid.,
248‒251.
Ibid., 248‒251.

√√
; ...; ...
; ;......
; ...

; ...

82

√√

;

).

,).).

Ibid., 214‒219.
Ibid., 248‒251.
42 42193
42
42

).√

).).)

(

; ...

83

42
42

42

).

Како се на основу даљих података из Дневника може запазити, а
посматрано са становишта аналогије мера, Тесла је тек три дана
касније геометрију система који се односи на пречник кугле и
пречник завојнице свео на основе не�реки�не сразмере (зла�но�
�ресека). О томе на посебан начин сведочи извештај начињен 8.
октобра 1899. године, означен насловом Екс�еримен�ални �о�аци у вези са усклађивањем �о�а�но� калема и секун�ара, како је
забележено јуче, у оквиру кога је наведена следећа констатација:
„Са куглом пречника 38,1 cm [0,381 m], на слободном крају секундара, подигнутом 2,66 стопа [2,66 с�о�а×0,3048 m ≈ 0,811 m]
изнад уземљене цинкане плоче, оба су имала потпуно исту периоду. Жица у секундару била је дугачка 803 метра, тј. 17 завојака пречника 15 метара сваки. Укупна дужина жице у колу
додатног калема износила је: сам додатни калем 889 метара,
тј. 149 навојака пречника 1,9 m, плус специјални калем убачен
у серију: 307 метара, тј. са 160 завојака пречника 0,61 m сваки. Овај специјални калем се користио када би кугла на врху
била искључена, јер су капацитивност и калем тако подешени
да је вибрација без кугле била иста као и са куглом, али без
специјалног калема, при чему се подразумева да се кугла у
овом случају налази на највишем положају. Стога је укупна дужина жице била:
секундар + специјални и додатни калем = 803 + 307 + 889 = 1999 m.
један систем
један систем

Свим везама ова дужина је повећана до 2030 m (17 m жице гумом пресвучене на врху + 13 m жице за везу на доњем делу)”.87
Поменути сегмент из Теслиног дневника указује на то да је
наш истакнути научник, слично као у случају са експериментом од
10. јула 1899. године, на непосредан начин вредности пречника
кугле88 и �речника секун�арно� калема свео на систем који у анааналошком
смислу
карактеришу
вредности
златном
лошком смислу
карактеришу
вредности
блискеблиске
зла�ном
�ресеку
аналошком
смислу
вредности
блиске
златном
пресеку
(са
тачношћу
до друге
и треће
децимале):
(са тачношћу
до карактеришу
друге
децимале,
у случају
�речника
завојка, одпресеку
(са треће
тачношћу
до друге
и треће�речника
децимале):
носно
децимале,
у случају
ку�ле):
пречник кугле + пречник завоја
(

(

)

)

.

.

Када је реч о дужинама жица специјалног калема86 и секундара
86
и секундара
Када
је реч
о дужинама
жица специјалног
калема
Тесла
је био
нешто одређенији,
због чега
се може
уочити да је
87
Тесла
је
био
нешто
одређенији,
због
чега
се
може
уочити
је
Ibid., 258.
Видети напомену
оквиру
фусноте
резултат
њиховог
односа убио
сведен
на65.нешто већидастепен
88 Полу�речник
резултат
њиховог
односа
био
сведен
на
нешто
већи
степен
(прим.у аутора).
тачности, посебно
погледу аналогије са вредношћу квадрата
тачности,
посебно
погледу
аналогије садо
вредношћу
квадрата →
златног
прескау (с
апроксимацијом
четврте децимале
златног преска

апроксимацијом
до
четврте
децимале

194
делова):
делова):
(

(

) .

) .

)√

(√

.
.

)
.

)
.
(
86
86
и86секундара
је ореч
о дужинама
специјалног
калема
и секундара
КадаКада
је реч
дужинама
жицажица
специјалног
калема
и секундара
је
реч
оодређенији,
дужинама
жицазбог
специјалног
калема
√ одређенији,
√ због
86да
је нешто
био
нешто
чега
се може
уочити
да је
ТеслаТесла
јеКада
био
се може
уочити
и је
секундара
Када
је био
реч
о( дужинама
жицачега
специјалног
калема
) одређенији,
.уочити
Тесла
је
нешто
због
чега
се
може
да је
резултат
њиховог
односа
био
сведен
на
нешто
већи
степен
резултат
њиховог
односа
био
сведен
на
нешто
већи
степен
Тесла је био
нештоодноса
одређенији,
због чега
се
можевећи
уочити
да је
резултат
њиховог
био
сведен
на
нешто
степен
тачности,
посебно
у погледу
аналогије
са вредношћу
тачности,
посебно
у погледу
аналогије
сасведен
вредношћу
квадрата
86квадрата
резултат
њиховог
односа
био
на
нешто
већи
степен
секундара
Када је реч
о дужинама
жицааналогије
специјалног
калема и квадрата
тачности,
посебно
у погледу
са вредношћу
златног
преска
(с апроксимацијом
до четврте
децимале

златног
преска

апроксимацијом
четврте
децимале
→квадрата
тачности,
посебно
уапроксимацијом
погледу до
аналогије
сачетврте
вредношћу
Тесла
је био
нешто
одређенији,
због до
чега
се
можедецимале
уочити
да→
је
златног
преска

89 и секун�ара
делова):
делова):
Када
је
реч
о
дужинама
жица
с�ецијално�
калема
златног преска
(содноса
апроксимацијом

резултат
њиховог
био сведендоначетврте
нешто децимале
већи степен
делова):
Тесла је биоделова):
нешто одређенији, због чега се може уочити да је ретачности, посебно у погледу аналогије са вредношћу квадрата
зултат њиховог односа био сведен на нешто √већи√степен тачности,
() . √децимале
) .
златног преска (с апроксимацијом до (четврте

посебно у погледу аналогије са вредношћу ква�ра�а
( √зла�но�
) . �ределова):
–4
.
сека (с апроксимацијом до четврте децимале → 3,5 (X 10 )делова):
Слична
основа
се може
уочити
и у оквиру
односа
дужине
Слична
основа
се може
уочити
и у оквиру
односа
дужине
жицежице
Слична
основа
може
уочити
идодатног
у оквиру
односа
дужине
жице

специјалног
калема
и
дужине
додатног
калема,
специјалног
калема
исе
жицежице
калема,
који
( дужине
) ..који
Слична
основа
седужине
може
уочити
ижице
у оквиру
односа
жице
специјалног
калема
и
дужине
додатног
калема,
који
резултира
апроксимативном
вредношћу
од
резултира
апроксимативном
вредношћу
од додатног
специјалног
калема
и
дужине
жице
калема,
који
резултира
апроксимативном
вредношћу
од
делова:
Слична основа
се може уочити вредношћу
и у оквиру односа
дужине жице
делова:
резултира
апроксимативном
од
Слична основа се може уочити и у оквиру односа дужине жице
делова:
специјалног
калема и дужине жице додатног калема, који резултиделова:
специјалног
калема вредношћу
и дужине
жице
додатног
калема, који
–4 делова:
аналошком
смислу карактеришу
вредности
блиске
златном
ра
апроксимативном
од
1,59
...X
10


)
)(
резултира
апроксимативном
вредношћу( од
пресеку
(са тачношћу
до друге и треће децимале):
. (√√ . )
делова:
(
).
..
С друге
стране,
у погледу
односа
дужине
додатног
и
С друге
стране,
у погледу
односа
дужине
жицежице
додатног
калема
и
√калема
(
)


С жице
друге
стране,
односа
дужине
жице
додатног
калема
и
С друге
ууочава
погледу
односа
дужине
жице
додатног
ка) у погледу
.
( стране,
дужине
жице
секундара,
уочава
се
могућност
свођења
на
дужине
секундара,
се
могућност
свођења
на
.
С друге стране,
у погледу односа
дужине
жице додатног
калема
и
дужине
жице
секундара,
уочава
се
могућност
свођења
на
лема
и удужине
жице
секундара,
уочава
могућност
свођења
аналогију
чијој
се налази
вредност
,
која
резултира

аналогију
у чијој
основи
се налази
вредност
,
која
резултира
√ се
дужине
жицеоснови
секундара,
уочава
се
могућност
свођења
на
86
и секундара
Када је реч оу дужинама
жица специјалног
калема
аналогију
чијој
налазиделова:
вредност
која резултира
основи
се налази
вредност
√ , која
делова:
апроксимативним
изразом
апроксимативним
изразом
од од
аналогију
у
чијој
основи
се
налази
вредност

Тесла
је
био
нешто
одређенији,
због
чега
се
може
уочити
да, јекоја резултира
С
друге
стране,
у
погледу
односа
дужине
жице
додатног
калема и
–4
делова:
апроксимативним изразом од 4,16 X 10 делова:
резултат
њиховог
био сведен
на нешто
већи
степен свођења на
делова:
апроксимативним
изразом
од
дужине
жице односа
секундара,
уочава
се могућност
тачности, посебно у погледу аналогије са вредношћу квадрата

аналогију
у чијој
основи се налази
вредност
√√ √. √, →која
. √ резултира
златног
преска
(с апроксимацијом
до четврте
децимале

.
делова:
апроксимативним
изразом од
делова):
√√ .
систем
параметара
до којих
је Тесла
дошао
у периоду
ЧитавЧитав
систем
параметара
до којих
је
дошао
периоду
Читав
систем
параметара
до Тесла
којих
је
у периоду
√ Теслаудошао
) . дошао√ у периоду
Читав
систем
параметара
до године,
којих
је (такође
Тесла
између
5.
и
8.
октобра
1899.
посматран
са
између
5.
и
8.
октобра
1899.
године,
такође
посматран

између
5. и 8. октобра
1899.до
године,
такође
посматран
стано.са
Читав
систем
параметара
којих
је
Тесла
дошао
усапериоду
између
5.аналогије
и 8.
октобра
1899.
године,
такође
посматран
са
становишта
мера,
указује
на
низ
сличних
основа
чија
се
становишта
аналогије
мера,
указује
на
низ
сличних
основа
чија
се
вишта
аналогије
указује
на низ
сличних
основа
чија се геомеизмеђу
5. аналогије
и може
8.мера,
октобра
године,
такође
посматран
са
Слична
основа
се
уочити
и у 1899.
оквиру
односа
дужине
жицеоснова
становишта
мера,
указује
на
низ
сличних
чија
се
–4 делова)
на се
геометрија
своди
(с иапроксимацијом
од
делова)
наразлику
геометрија
своди
(с(саналогије
апроксимацијом
од
трија
своди
апроксимацијом
од
7,83
Xкалема,
10сличних
на
специјалног
калема
дужине
жице
додатног
којиделова)
становишта
мера,
указује
на
низ
основа
чија
Читав систем
параметара
до којих је
дошао делова)
у периоду
геометрија
своди
(с иапроксимацијом
одТесла
резултира
апроксимативном
одброја
разлику
непрекидне
срамере
ивредношћу
фреквенцијског
октаве
( ): на
разлику
непрекидне
срамере
фреквенцијског
октаве
( ):делова)
не�реки�не
сразмере
фреквенцијско�
ок�аве
на
геометрија
своди
(с иапроксимацијом
од броја
између
5.
и
8.
октобра
1899.
године,
такође
посматран
разлику
непрекидне
срамере
и
фреквенцијског
броја
октаве
( ): са
делова:
разлику
непрекидне
срамере
и
фреквенцијског
броја
октаве
(
):
пречник
навојка
додатног
калема
становишта аналогије мера, указује на низ сличних основа чија се


пречник завојка
секундара+(„пречник”
кугле+пречник
калема)
на
геометрија
своди
(с апроксимацијом
одзавојка
(
) специјалногделова)
.
86 разлику непрекидне срамере и фреквенцијског броја октаве ( ):
86
(

()

86
С86
друге стране, у погледу односа дужине жице додатног калема и

дужине жице секундара, уочава
се могућност свођења на
44 44
44 √ , која резултира
аналогију у чијој основи се налази
вредност

44делова: .
86

апроксимативним изразом
од √
.
.

Интересантним се чини да је
параматара

44 преко наведених

√ .
Интересантним
се чини
да и јевредност
наведених
параматара
√ наведених
Интересантним
сесечини
преко
параматара
Интересантним
чини
дапреко
јејепреко
параматара
мо(санаведених
тачношћу
од
могуће констатовати

–4) у
√ тачношћу
гуће
констатовати
и
од
9,34
X
10
(са
тачношћу
од
могуће
констатовати
и
вредност
(са секундара,
тачношћу додатног
од
могуће констатовати
вредност
) у случајуикада
се дужине жица
Читав систем параметара до којих је Тесла дошао у периоду
случају
када8.)се
дужине
жица
додатног
и специјалног
када1899.
се
дужине
жица жица
секундара,
и специјалног
калема,
као
дужина
жица
обе
везе
сведу
на
у случају
када
сеисекундара,
дужине
секундара,
додатног
између
5.) уи случају
октобра
године,
такође
посматран
садодатног
калема,
као
и дужина
обе
везе
сведу
на следећи
однос:
следећи
однос:
и специјалног
калема,
каожица
икао
дужина
жица
обе
везе
сведу
на на
становишта
аналогије
мера,
указује
на
сличних
основа
чија севезе
и специјалног
калема,
и низ
дужина
жица
обе
сведу
делова) на
геометрија
своди (с апроксимацијом од
следећи
однос:
следећи
однос:
разлику непрекидне срамере и фреквенцијског броја октаве ( ):

86
89

44

.87

195

87

.
.
Како би решио проблем хармоника, односно
нелинеарних
ефеката до којих је долазило у раду целокупног апарата, односно
87

Како Како
би решио
проблем
хармоника,
односно
нелинеарних
би решио
проблем
хармоника,
односно
нелинеарних
ефеката
до
којих
је
долазило
у
раду
целокупног
апарата,
односно
ефеката
до
којих
је
долазило
у
раду
целокупног
апарата,
односно
87
Занимљиво је и то што се одузимањем од вредности

Интересантним се чини да је преко наведених параматара
констатовати и вредност √ (са тачношћу од
) уубаците
случају
се дужине
жица секундара, додатног
Замолио бих Вас да
иликада
исправите
следеће детаље
и специјалног калема, као и дужина жица обе везе сведу на
Убацити
још једну
афилијиацију испред наведене:
следећи
однос:
Поштовани,
могуће

Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Дидактичко-методички институт
University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Didactic-Methodical Institute
калема+дуж.жице
додатног
калема)+(дуж.жица обе везе)
Стр(дуж.жице
171 - „Какоспецијалног
би се на целовитији...“
одвојити
од цитата
дуж.жице секундара+дуж.жице специјалног калема+дуж.жице додатног калема

=

Стр 188 – Ставити слику конструкције у централни блок
Стр 189 – „Вредност односа ...“ одвојити од цитата

87
.90

Како би
решио
проблем
хармоника, односно нелинеарних
Стр
испод
цитата
√193 – Сл.
Како
би5 ставити
решио
проблем
хармоника, односно нелинеарних
ефеката до којих је. долазило у раду целокупног апарата, односефеката
до
којих
је
долазило
у
раду целокупног
апарата, односно
Стрби
194
– Изглед
формуле
како
превазишао
непотребне
губитке губитке
енергије, енергије,
Тесла је Тесла је
но
како
би превазишао
непотребне
усклађивању
параметара
приступио
геометријском
усклађивању
параметара
Интересантним сеприступио
чини
дадодатном
је додатном
прекогеометријском
наведених
параматара
.
примара,
секундара
и
додатне
завојнице.
Његовo
решењe
у том
�римара,
секун�ара
и
�о�а�не
завојнице.
Његовo
решењe
у том

87
(са
тачношћу
од
могуће констатовати
и
вредност
Занимљиво
је
и
то
што
се
одузимањем
од
вредности
погледу
„крије”
још још
једну
значајну
аналошку
вредност.
Реч јеРеч је наи√
погледу
„крије”
једну
значајну
аналошку
вредност.
.

) у случајуСтр
када
се
дужине
жица
секундара,
додатног
дужине
пречника
додатног
калема
(
)
добија
вредност
194

Одвојити
формулу
од
текста
„...(са
тачношћу
до
друге
децимале,
у
ме оо�и�а�орејској
––једном
( )
једном од
одмалих ин-са
наиме
питагорејској коми
коми ––
и специјалног калема,
каопречника
и већом
дужина
жица
обе
везе
сведуу случају
наИнтересантним
случају
завојка,
односно
треће
децимале,
пречника
кугле):“
91 чију
88
нешто
прецизношћу
делова):
тервала
�и�а�орејске
музичке(од
лес�вице),
вредност
крозда је преко наведених парам
малих
интервала
питагорејске
музичке
лествице),
чију сејечини
следећи однос:
могуће
констатовати
и вредност √ (са тачношћу од
–4

апроксимативни
израз
(састрани
тачношћу
од (са
1,74
X 10
делова)
вредност
кроз наапроксимативни
израз
тачношћу
одна могуће
Стр. 196 -је
Формулу
поменутој
196
заменити
саје
овом
(исправљеном)
. Такође,
потребно
указати
уочено
) у случају
када се дужине жица секундара, дод
формулом:
делова)
могуће представити
представити
следећом
аналогијом:следећом аналогијом:
и специјалног специјалног,
калема, као и дужина жица обе везе све
одступање у оквиру збира дужина жица секундара,
следећи однос:
додатног
калема
(
)
и
збира
дужина
жица
обе
везе
(
),
(
(
који у реалномпречник
смислу износи
, а који је Тесла констатовао
као вредност од
. С обзиром на прецизност )Теслиних
)
описа и приступа, који у погледу
.87 конструкције апарата сведоче о
пречник детаљем (релацијама, мерама, материјалима и

бављењу
сваким
.87
(
)
осталим елементима), може се претпоставити да је разлику од
Како би решио проблем
хармоника, односно нелинеарних

Како
решио проблем хармоника, односно нелине
и уби конструктивном
( , посматрано како у просторном, тако

ефеката до којих је долазило
у
целокупног
апарата,
односноефеката до којих је долазило у раду целокупног апарата, од
( смислу, раду
)
.
употпунила вредност дужине изведене из збира
) и пречника завојка (
пречника кугле
), или, с друге стране,
Такође, погледати и на осталим страницама места у оквиру
87 којих основни текст,
Занимљиво
је и уземљене
то што се одузимањем од вредности
заокружена
(целобројна)
вредност
растојања
кугле од
87
илиодузимањем
формуле нису раздвојени
празним редом (наравно уколико то не
Занимљиво је и то 90цитати
што
се
одсевредности
дужине
пречника
додатног
) добија вредност
Занимљиво
је
и
то
што
одузимањем
од
вредности
1226
m
дужинекалема (
цинкане
(
.
угрожава
сам
прелом).
√плоче

делова):
(( калема
)
. са већом
дужине пречника додатног
калема
) добија
вредност
санешто
пречника
додатног
(1,9 m)
добија
вредност
нештопрецизношћу
већом пре-(од

С поштовањем,
.. Такође,
Такође, потребно је указати на у
цизношћу
нешто већом прецизношћу
(од(од 1,63 X 10–5 делова):
делова): 45

потребно
је указати
уочено
у оквиру
збира
дужина
жица
се-дужина жица секундара, специја
одступање
у оквиру
збира
Очигледним
се на
чини
да јеодступање
Тесла током
свог рада
посебну

Пеђа
. Такође,
потребно
је
указати
на(1999
уочено
калема
(
) и збира дужина жица обе везе (
кундара,
специјалног,
додатног
калема
m) идодатног
збира
обе
пажњу
посветио
величинама
карактеристичним
за дужина
фина жица
који
у реалном
смислу
износи
, а који је Тесла конста
везе (30
m),
којижица
у реалном
смислу специјалног,
износи
2029
а који
је Тесла
констаодступање у оквиру
збира
дужина
секундара,
подешавања
система,
за чије
вредности
је уочио
даm,
представљају
као вредност
од описа. иС обзиром на прецизност Тес
товао
као
вредност
од
2030
m.
С
обзиром
на
прецизност
Теслиних
додатног калема ( одређени
) и вид
збира
дужина жица обе
везе ( и структурирању
),описа и приступа, који у погледу конструкције апарата свед
закономерности
у деловању
приступа,
који у погледу
апарата сведоче
о бављењу
сваким
природе,
посебно
када
јеконструкције
о особеностима
простирања
бављењу
сваким детаљем (релацијама, мерама, материјал
који у реалном смислу
износи
, а који
јереч
Тесла
констатовао
детаљем (релацијама, мерама, материјалима и осталим
осталим
елементима),
елементима),
може се претпоставити да је разли
и звука.
Он јенау наставку
свог рада у лабораторији у
као вредност од светлости
обзиром
прецизност
може. сеС претпоставити
да
је разлику одТеслиних
1 m, посматрано
како у простор, посматрано
како у просторном, тако и у конструкти
Колорадо
Спрингсу
вршио
комбиновање
различитих
вредности
у
описа и приступа, којином,
у погледу
апарата
о смислу,
тако и уконструкције
конструктивном
смислу,сведоче
употпунила
вредност
дужиневредност
изупотпунила
дужине изведене из
вези са (релацијама,
параметримамерама,
системаматеријалима
примар‒секундар‒додатна
кугле
и пречника
), или, с друге ст
бављењу сваким детаљем
ипречника
ведене из збира пречника
кугле и пречника завојка
(≈1 m),
или,
с другезавојка (
завојница.
У периоду између
9. и 27. вредност
октобра 1899.
године,
он(целобројна)
је уземљене
вредност растојања кугле од узем
стране,
(целобројна)
рас�ојања
ку�ле
о�
осталим елементима),
можезаокружена
се претпоставити
да је разлику
одзаокружена
.
цинкане
�лоче (2,66 стопа
m ≈ 0,811 m). цинкане плоче (
, посматрано како
у просторном,
тако xи0,3048
у конструктивном
88 91 O концепту и аритметичким основама великих (ок�ава, квин�а, квар45
концепту идужине
аритметичким
основама
великих (октава,
смислу, употпунила O вредност
изведене
из збира
�а, цели
�он) цели
и малих
интервала
(�иесис,
кома,
шизма,кома,
�ијашизма) �иквинта,
кварта,
тон)
и малих
интервала
(диесис,
пречника кугле и пречника
завојка
(
),
или,
с
друге
стране,
�а�орејске
музичке
лес�вице видети
у Hermann
Predsokratovci:
шизма,
дијашизма)
питагорејске
музичке
лествице Diels,
видети
у
заокружена (целобројна)
вредност
растојања
кугле
од уземљене
fragmenti,
(Zagreb: Naprijed,
359.
Поред Naprijed,
фрагментарних наHermann
Diels,I svezak
Predsokratovci:
fragmenti,1983):
I svezak
(Zagreb:
цинкане плоче (
.
вода који се односе на описе Филолајевих
(грч. Φιλόλαος) исказа у вези са

1983): 359. Поред фрагментарних навода који се односе на описе
елементима музичке хармоније, такође видети и делове који се односе
Филолајевих (грч. Φιλόλαος) исказа у вези са елементима музичке
45(грч. �Аρχύτας) ставове о пропорцијским основама акор�a и
на Архитине
хармоније, такође видети и делове који се односе на Архитине
поделама на �е�ракор�е. Ibid., 375–378.
(грч. Ἀρχύτας) ставове о пропорцијским основама акордa и
поделама на тетракорде. Ibid., 375‒378.

196

46

Очигледним се чини да је Тесла током свог рада посебну пажњу
посветио величинама карактеристичним за фина подешавања система, за чије вредности је уочио да представљају одређени вид
закономерности у деловању и структурирању природе, посебно
дошао
доопосебне
аналогије
у вези са светлости
вибрацијом
примара
када
је реч
особеностима
простирања
и звука.
Они је и
дошао
до посебне
аналогије
у вези са вибрацијом
примара
вибрацијом
секундара
са
периодом
,
тако
да
је
у
оквиру
описа
у наставку
свогсекундара
рада дошао
у лабораторији
уаналогије
Колорадо
вршио
вибрацијом
са
периодом
, тако
дау вези
је Спрингсу
у навео
оквиру
описа
до
посебне 1899.
са вибрацијом
примара
и
резултата,
постигнутих
9.
октобра
године,
и
следећу
различитих
вредности
у примара
вези
са навео
параметрима
сидошао до комбиновање
посебне
аналогије
у вези
са
вибрацијом
и , итако
резултата,
постигнутих
9.
октобра
1899.
године,
следећу
вибрацијом
секундара
са
периодом
да
је
у
оквиру
описа
дошао до
посебне аналогије у вези са вибрацијом примара
и
једнакост:
стема
примар–секундар–додатна
завојница.
У периоду
измеђунавео
9. и следећу
вибрацијом
секундара
сасапериодом
,, тако
тако
да
уоквиру
оквиру
описа
дошао
до
посебне
аналогије
у периодом
везирезултата,
са вибрацијом
примара
и 1899. године,
постигнутих
9. октобра
једнакост:
вибрацијом
секундара
да
јеје
уса
описа
дошао
до
посебне
аналогије
у
вези
вибрацијом
примара
једнакост:
и
27.
октобра
1899.
године,
он
је
дошао
до
посебне
аналогије
уи
резултата,
постигнутих
9.
октобра
1899.
године,
навео
и
следећу
вибрацијом
секундара
са периодом
такогодине,
да је унавео
оквиру
описа
резултата,
постигнутих
9. октобра ,1899.
и следећу
вибрацијом
секундара
са
периодом
,
тако
да
је
у
оквиру
описа
вези„са вибрацијом
Тp и навео
вибрацијом
секундара са89периједнакост:
једнакост:
резултата,
постигнутих
9. октобра примара
1899. √
године,
и следећу
”,89

√октобра 1899. године, навео и ”,
резултата,
постигнутих
9.
следећу
одом
Ts, тако
да је у оквиру
описа
резултата,
постигнутих
9.
окједнакост:
”,89


једнакост:
89 89
тобра
1899.
године,
навео
и
следећу
једнакост:
”, ”,


√ √ јеје 15.
у везисасакојом
којом
15. октобра
октобра 1899.
констатовао:
у вези
1899.године
године
констатовао:
у
вези
са
којом
је
15.
октобра
1899. године констатовао:
”,89


9289
„„ је 15. октобра 1899. године
на основу раније
аналогије”,”,
у вези са којом
констатовао:

90 90
”.
„Одавде
јејеконстатовао:
90
у вези са којом је 15. октобра 1899.
године
”.
„Одавде
”.
„Одавде је
у вези са којом је 15. октобра
1899.
”.90
„Одавде
је године констатовао:
90 године констатовао:
вези
са
којомјеје
15. октобра
октобра
Посматран
кроз
призму1899.
бездимензионалног
параметра, параметра,
”.
„Одавде
је
уувези
са
којом
15.
године
констатовао:
Посматран
кроз
призму
бездимензионалног
Посматран
кроз
призму1899.
бездимензионалног
параметра,
90
проистеклог
из
аналогије
мера,
поменути
резултат
(
проистеклог
из
аналогије
мера,
поменути
резултат (
93
”.
„Одавде
је из аналогије
Посматран
кроз је
призму
бездимензионалног
параметра, резултат
”. мера, поменути
„Одавде
проистеклог
(

90 √
проистеклог
из
аналогије
мера,
поменути
резултат
(
(са
тачношћу
од
одговара
вредности
половине
(са
тачношћу
од
одговара
вредности
половине
”.
„Одавде
је
Посматран кроз
призму
параметра,

Посматран
кроз бездимензионалног
призму
без�имензионално�
�араме�ра,
про(са
тачношћу
од
одговара
вредности
√ половине
делова):
делова):
(са
тачношћу
одпараметра,
одговара
вредности
половине
проистеклог
из
аналогије
мера,мера,
поменути
резултат
( (0,306) одговара
Посматран
кроз
призму
бездимензионалног
истеклог
из аналогије
поменути
резултат
делова):
√поменути резултат (
делова):
проистеклог
из
аналогије
мера,
Посматран
кроз
призму
бездимензионалног
параметра,
вредности
половине
(са
тачношћу
од
1,86
x
(са √тачношћу од √ 10–4 делова):
одговара вредности половине
.
√аналогије мера, поменути
.
проистеклог
из
резултат
(
(са тачношћу
од
одговара
вредности половине√
делова):
.√
..

делова):
(са тачношћу
од
одговара вредностиПриступи
половине
финог пропорцијског
подешавања
геометрије система
Приступи финог
пропорцијског
подешавања геометрије
система

довели
су Теслу
до конструкције
апаратуре систекоја је указала на
.
делова):
Приступи
финог
пропорцијског
подешавања
геометрије
Приступи
финог
пропорцијског
подешавања
геометрије
система
довели су
Теслупропорцијског
до конструкције
апаратуре која
је указаласистема
на
Приступи
подешавања
геометрије
√финог
изузетно
хармоничан
рад која
примара,
секундара
довелима
су
Теслу
до
конструкције
апаратуре
која
је
указала
на
довели
су
Теслу
до
конструкције
апаратуре
је
указала
на
из- и додатне
.
изузетно хармоничан
рад
примара,
секундара
и
додатне
завојнице.
довели
су Теслу
до
конструкције
апаратуре
која
је
указала
на
изузетно
хармоничан
рад
примара,
секундара
и
додатне

узетно
хармоничан рад
�римара,
секун�ара
и система
�о�а�не завојнице.
завојнице.
Приступи финог
пропорцијског
подешавања
геометрије
С другерад
стране,
када је
о аналошком
свођењу
резултата на
. речсекундара
изузетно
хармоничан
примара,
и
додатне
завојнице.
друге
стране,
када је
огеометрије
свођењуна
резултата
на
довели
су Теслу
докада
конструкције
апаратуре
која је система
указала
√ аналошком
СС друге
стране,
јереч
реч
о аналошком
Приступи
пропорцијског
С финог
друге стране,
је речподешавања
окада
аналошком
свођењу
на
и √ резултата
, као свођењу
пример
се резултата
може поменути систем
вредности
завојнице.

изузетно
хармоничан
рад
примара,
секундара
и
додатне
довели су Теслу
до
конструкције
која
је указала
на
, као
пример
семоже
може
поменути
системспроведеног
на вредности

и √апаратуре
се
поменути
систем
мера
јеподешавања
Тесла
дошао <