You are on page 1of 120

Godina XX

Utorak, 4. listopada/oktobra 2016. godine

Broj/Број

74

Година XX
Уторак, 4. октобра 2016. годинe
ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik
ISSN 1512-7508 srpski jezik
ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

VIJEĆE MINISTARA
BOSNE I HERCEGOVINE
1070

Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,
76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa člankom 8. stavak (2)
točka e) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13),
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici održanoj
31.8.2016. godine, donijelo je

ODLUKU

O UDRUŽIVANJU SREDSTAVA IZ PRORAČUNA
MINISTARSTVA OBRANE BOSNE I HERCEGOVINE U
VIŠEGODIŠNJI PROJEKAT TRANZICIJE I
ZBRINJAVANJA OTPUŠTENOG PERSONALA
MINISTARSTVA OBRANE BOSNE I HERCEGOVINE I
ORUŽANIH SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE PROGRAM "PERSPEKTIVA"
Članak 1.
(Predmet i cilj Odluke)
Odobrava se udruživanje sredstava Ministarstva obrane
Bosne i Hercegovine u višegodišnji projekat tranzicije i
zbrinjavanja otpuštenog personala Ministarstva obrane Bosne i
Hercegovine i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: MO i OS BiH) - Program "Perspektiva" za razdoblje
2016. - 2020. godine.
Članak 2.
(Ostvarenje prava za korišćenje sredstava iz višegodišnjeg
projekta)
Financijska sredstva, odobrena ovom odlukom, dostupna
su, pod jednakim uvjetima i kriterijima, za pojedinačnu
tranzicijsku asistenciju djelatnih vojnih osoba, koje u razdoblju
2016. - 2020. godine, iz OS BiH budu otpuštene usljed primjene

članka 101. stavak 1. Zakona o službi u OS BiH, kojim je
definirana maksimalna duljina službe djelatnih vojnih osoba u OS
BiH (časnici - do navršenih 55 godina života, dočasnici - do
navršenih 55 godina života i vojnici - do 35 godina života, izuzev
vojnika raspoređenih i angažiranih na poslovima deminiranja i
uništenja neeksplodiranih ubojitih sredstava (NUS), čija služba
traje najdulje do 38 godina života), a prema pravilima i
procedurama definiranim dokumentima i propisima iz oblasti
tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog personala MO i OS BiH,
objavljenim na internet stranici MO BiH, i to:
a) Politikom tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog
personala MO i OS BiH, broj: 10-02-3-5627-1/08 od
27.06.2013. godine,
b) Programom tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog
personala MO i OS BiH "Perspektiva", broj: 10-02-31891-1/09 od 25.09.2013. godine,
c) Pravilnikom o tranziciji i zbrinjavanju otpuštenog
personala MO i OS BiH, broj: 10-02-3-1891-1-1/09
od 10.10.2013. godine i
d) Operativnim naputkom za asistenciju otpuštenog
personala sa tranzicijskim obrascima, broj: 10-02-23333-1/13 od 16.12.2013. godine.
Članak 3.
(Izvor financiranja i dinamika realizacije)
(1) Za realizaciju ovog višegodišnjeg projekta tranzicije i
zbrinjavanja otpuštenog personala MO i OS BiH - Program
"Perspektiva" za razdoblje 2016. - 2020. godine, potrebno
je ukupno 3.242.600 KM, uključujući iznos od 754.000
KM, koji je već odobren Zakonom o Proračunu institucija
Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i
Hercegovine za 2016. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj
101/15) i Odlukom o realizaciji granta za implementaciju
programa tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog personala
Ministarstva obrane i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 2

"Perspektiva" u 2016. godini ("Službeni glasnik BiH", broj
28/16).
(2) Nedostajuća financijska sredstva u iznosu od 2.488.600
KM, osigurati će se u proračunima institucija Bosne i
Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine
za 2017., 2018., 2019. i 2020. godinu, shodno godišnjoj
dinamici tranzicije i otpusta personala, te iznosu
raspoloživih sredstava iz prethodnoga razdoblja.
(3) Za realizaciju tranzicijske asistencije 66 osoba otpuštenih u
2014. godini, od odobrenih 300.000 KM, realizirano je
195.497,43 KM, a nije realizirano 104.502,57 KM.
Također, za realizaciju tranzcijske asistencije 46 osoba
otpuštenih u 2015. godini, od odobrenih 412..000 KM,
realizirano je 137.780,83 KM, a nije realizirano 274.219,17
KM.
Članak 4.
(Projektni kod)
U informacijskom sustavu financijskog upravljanja - ISFU
treba otvoriti poseban projektni kod za praćenje realizacije
višegodišnjeg projekta - Tranzicija i zbrinjavanje otpuštenog
personala Ministarstva obrane Bosne i Hercegovine i Oružanih
snaga Bosne i Hercegovine - Program "Perspektiva".
Članak 5.
(Ovlast za izvršenje)
Za realizaciju ove odluke, zadužuju se Ministarstvo obrane
Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i
Hercegovine.
Članak 6.
(Izvješće o realizaciji)
Nakon završetka projekta, Ministarstvo obrane Bosne i
Hercegovine će dostaviti konačno izvješće Vijeću ministara
Bosne i Hercegovine o realizaciji ovoga višegodišnjeg projekta.
Članak 7.
(Stupanje na snagu)
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".
VM broj 199/16
Predsjedatelj
31. kolovoza 2016. godine
Vijeća ministara BiH
Sarajevo
Dr. Denis Zvizdić, v. r.
На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне
и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,
81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 8. став
(2) тачка е) Закона о финансирању институција Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09,
42/12, 87/12 и 32/13), Савјет министара Босне и Херцеговине,
на 71. сједници одржаној 31.8.2016. године, донио је

OДЛУКУ

О УДРУЖИВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТА
МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ У ВИШЕГОДИШЊИ ПРОЈЕКАТ
ТРАНЗИЦИЈЕ И ЗБРИЊАВАЊА ОТПУШТЕНОГ
ПЕРСОНАЛА МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ И ОРУЖАНИХ СНАГА БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ - ПРОГРАМ "ПЕРСПЕКТИВА"
Члан 1.
(Предмет и циљ Одлуке)
Одобрава се удруживање средстава Министарства
одбране Босне и Херцеговине у вишегодишњи пројекат
транзиције
и
збрињавања
отпуштеног
персонала
Министарства одбране Босне и Херцеговине и Оружаних

Utorak, 4. 10. 2016.

снага Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: МО и ОС
БиХ) - Програм "Перспектива" за период 2016. - 2020.
године.
Члан 2.
(Остваривање права за коришћење средстава из
вишегодишњег пројекта)
Финансијска средства, одобрена овом одлуком,
доступна су, под једнаким условима и критеријумима, за
појединачну транзицијску асистенцију професионалних
војних лица, која у периоду 2016. - 2020. године, из ОС БиХ
буду отпуштена усљед примјене члана 101. став 1 Закона о
служби у ОС БиХ, којим је дефинисана максимална дужина
службе професионалних војних лица у ОС БиХ (официри до навршених 55 година живота, подофицири - до
навршених 55 година живота и војници - до 35 година
живота, изузев војника распоређених и ангажованих на
пословима деминирања и уништавања неексплодираних
убојних средстава (НУС), чија служба траје најдуже до 38
година живота), а према правилима и процедурама
дефинисаним документима и прописима из области
транзиције и збрињавања отпуштеног персонала МО и ОС
БиХ, објављеним на интернет страници МО БиХ, и то:
а) Политиком транзиције и збрињавања отпуштеног
персонала МО и ОС БиХ, број: 10-02-3-5627-1/08
од 27.06.2013. године,
б) Програмом транзиције и збрињавања отпуштеног
персонала МО и ОС БиХ "Перспектива", број: 1002-3-1891-1/09 од 25.09.2013. године,
ц) Правилником о транзицији и збрињавању
отпуштеног персонала МО и ОС БиХ, број: 10-023-1891-1-1/09 од 10.10.2013. године и
д) Оперативним
упутством
за
асистенцију
отпуштеног
персонала
са
транзицијским
обрасцима, број: 10-02-2-3333-1/13 од 16.12.2013.
године.
Члан 3.
(Извор финансирања и динамика реализације)
(1) За реализацију овог вишегодишњег пројекта транзиције
и збрињавања отпуштеног персонала МО и ОС БиХ Програм "Перспектива" за период 2016. - 2020. године
потребно је укупно 3.242.600 КМ, укључујући износ од
754.000 КМ, који је већ одобрен Законом о Буџету
институција Босне и Херцеговине и међународних
обавеза Босне и Херцеговине за 2016. годину
("Службени гласник БиХ", број 101/15) и Одлуком о
реализацији гранта за имплементацију програма
транзиције и збрињавања отпуштеног персонала
Министарства одбране и Оружаних снага Босне и
Херцеговине "Перспектива" у 2016. години ("Службени
гласник БиХ", број 28/16).
(2) Недостајућа финансијска средства у износу од
2.488.600 КМ, обезбиједиће се у буџетима институција
Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и
Херцеговине за 2017., 2018., 2019. и 2020. годину,
сходно годишњој динамици транзиције и отпуста
персонала, те износу расположивих средстава из
претходног периода.
(3) За реализацију транзицијске асистенције 66 лица
отпуштених у 2014. години, од одобрених 300.000 КМ,
реализовано је 195.497,43 КМ, а није реализовано
104.502,57 КМ. Такође, за реализацију транзицијске
асистенције 46 лица отпуштених у 2015. години, од
одобрених 412..000 КМ, реализовано је 137.780,83 КМ,
а није реализовано 274.219,17 КМ.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

Члан 4.
(Пројектни код)
У информационом систему финансијског управљања ИСФУ, треба отворити посебан пројектни код за праћење
реализације вишегодишњег пројекта - Транзиција и
збрињавања отпуштеног персонала Министарства одбране
Босне и Херцеговине и Оружаних снага Босне и
Херцеговине - Програм "Перспектива".
Члан 5.
(Овлашћење за извршавање)
За реализацију ове одлуке, задужују се Министарство
одбране Босне и Херцеговине и Министарство финансија и
трезора Босне и Херцеговине.
Члан 6.
(Извјештај о реализацији)
Након завршетка пројекта, Министарство одбране
Босне и Херцеговине ће доставити коначан извјештај Савјету
министара Босне и Херцеговине о реализацији овог
вишегодишњег пројекта.
Члан 7.
(Ступање на снагу)
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеном гласнику БиХ".
СМ број 199/2016
Предсједавајући
31. августа 2016. године
Савјета министара БиХ
Сарајево
Др Денис Звиздић, с. р.
Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,
76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 8. stav (2) tačka
e) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13),
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici održanoj
31.8.2016. godine, donijelo je

ODLUKU

O UDRUŽIVANJU SREDSTAVA IZ BUDŽETA
MINISTARSTVA ODBRANE BOSNE I HERCEGOVINE U
VIŠEGODIŠNJI PROJEKAT TRANZICIJE I
ZBRINJAVANJA OTPUŠTENOG PERSONALA
MINISTARSTVA ODBRANE BOSNE I HERCEGOVINE I
ORUŽANIH SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE PROGRAM "PERSPEKTIVA"
Član 1.
(Predmet i cilj Odluke)
Odobrava se udruživanje sredstava Ministarstva odbrane
Bosne i Hercegovine u višegodišnji projekat tranzicije i
zbrinjavanja otpuštenog personala Ministarstva odbrane Bosne i
Hercegovine i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: MO i OS BiH) - Program "Perspektiva" za period 2016. 2020. godine.
Član 2.
(Ostvarivanje prava za korištenje sredstava iz višegodišnjeg
projekta)
Finansijska sredstva, odobrena ovom odlukom, dostupna
su, pod jednakim uvjetima i kriterijima, za pojedinačnu
tranzicijsku asistenciju profesionalnih vojnih lica, koja u periodu
2016. - 2020. godine, iz OS BiH budu otpuštena usljed primjene
člana 101. stav 1. Zakona o službi u OS BiH, kojim je definirana
maksimalna dužina službe profesionalnih vojnih lica u OS BiH
(oficiri - do navršenih 55 godina života, podoficiri - do navršenih

Broj 74 - Stranica 3

55 godina života i vojnici - do 35 godina života, izuzev vojnika
raspoređenih i angažiranih na poslovima deminiranja i
uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS), čija služba
traje najduže do 38 godina života), a prema pravilima i
procedurama definiranim dokumentima i propisima iz oblasti
tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog personala MO i OS BiH,
objavljenim na internet stranici MO BiH, i to:
a) Politikom tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog
personala MO i OS BiH, broj: 10-02-3-5627-1/08 od
27.06.2013. godine,
b) Programom tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog
personala MO i OS BiH "Perspektiva", broj: 10-02-31891-1/09 od 25.09.2013. godine,
c) Pravilnikom o tranziciji i zbrinjavanju otpuštenog
personala MO i OS BiH, broj: 10-02-3-1891-1-1/09
od 10.10.2013. godine i
d) Operativnim uputstvom za asistenciju otpuštenog
personala sa tranzicijskim obrascima, broj: 10-02-23333-1/13 od 16.12.2013. godine.
Član 3.
(Izvor finansiranja i dinamika realizacije)
(1) Za realizaciju ovog višegodišnjeg projekta tranzicije i
zbrinjavanja otpuštenog personala MO i OS BiH - Program
"Perspektiva" za period 2016. - 2020. godine, potrebno je
ukupno 3.242.600 KM, uključujući iznos od 754.000 KM,
koji je već odobren Zakonom o Budžetu institucija Bosne i
Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine
za 2016. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 101/15) i
Odlukom o realizaciji granta za implementaciju programa
tranzicije i zbrinjavanja otpuštenog personala Ministarstva
odbrane i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine
"Perspektiva" u 2016. godini ("Službeni glasnik BiH", broj
28/16).
(2) Nedostajuća finansijska sredstva u iznosu od 2.488.600
KM, osigurat će se u budžetima institucija Bosne i
Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine
za 2017., 2018., 2019. i 2020. godinu, shodno godišnjoj
dinamici tranzicije i otpusta personala, te iznosu
raspoloživih sredstava iz prethodnog razdoblja.
(3) Za realizaciju tranzicijske asistencije 66 lica otpuštenih u
2014. godini, od odobrenih 300.000 KM, realizirano je
195.497,43 KM, a nije realizirano 104.502,57 KM.
Također, za realizaciju tranzcijske asistencije 46 lica
otpuštenih u 2015. godini, od odobrenih 412,000 KM,
realizirano je 137.780,83 KM, a nije realizirano 274.219,17
KM.
Član 4.
(Projektni kod)
U informacijskom sistemu finansijskog upravljanja - ISFU
treba otvoriti poseban projektni kod za praćenje realizacije
višegodišnjeg projekta - Tranzicija i zbrinjavanje otpuštenog
personala Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine i Oružanih
snaga Bosne i Hercegovine - Program "Perspektiva".
Član 5.
(Ovlast za izvršenje)
Za realizaciju ove odluke, zadužuju se Ministarstvo odbrane
Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i
Hercegovine.
Član 6.
(Izvještaj o realizaciji)
Nakon završetka projekta, Ministarstvo odbrane Bosne i
Hercegovine će dostaviti konačan izvještaj Vijeću ministara
Bosne i Hercegovine o realizaciji ovog višegodišnjeg projekta.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 4

Član 7.
(Stupanje na snagu)
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".
VM broj 199/16
Predsjedavajući
31. augusta 2016. godine
Vijeća ministara BiH
Sarajevo
Dr. Denis Zvizdić, s. r.

1071

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,
76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 26. Zakona o Službi za
poslove sa strancima ("Službeni glasnik BiH", broj 54/05), Vijeće
ministara Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici, održanoj 31.
kolovoza 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE

O IMENOVANJU VRŠITELJA DUŽNOSTI ZAMJENIKA
DIREKTORA SLUŽBE ZA POSLOVE SA STRANCIMA
1. Izet Nizam, imenuje se za vršitelja dužnosti zamjenika
direktora Službe za poslove sa strancima, do okončanja
natječajne procedure za izbor zamjenika direktora Službe za
poslove sa strancima, a najduže do tri mjeseca.
2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
VM broj 198/16
Predsjedatelj
31. kolovoza 2016. godine
Vijeća ministara BiH
Sarajevo
Dr. Denis Zvizdić, v. r.
На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне
и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,
81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 26. Закона о
Служби за послове са странцима ("Службени гласник БиХ",
број 54/05), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 71.
сједници, одржаној 31. августа 2016. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА СЛУЖБЕ ЗА ПОСЛОВЕ
СА СТРАНЦИМА
1. Изет Низам, именује се за вршиоца дужности
замјеника директора Службе за послове са странцима,
до окончања конкурсне процедуре за избор замјеника
директора Службе за послове са странцима, а најдуже
до три мјесеца.
2. Ово рјешенје ступа на снагу даном доношења и
објављује се у "Службеном гласнику БиХ".
СМ број 198/16
Предсједавајући
31. августа 2016. године
Савјета министара БиХ
Сарајево
Др Денис Звиздић, с. р.
Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,
76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 26. Zakona o Službi za
poslove sa strancima ("Službeni glasnik BiH", broj 54/05), Vijeće
ministara Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici, održanoj 31.
augusta 2016. godine, donijelo je

Utorak, 4. 10. 2016.

RJEŠENJE

O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI ZAMJENIKA
DIREKTORA SLUŽBE ZA POSLOVE SA STRANCIMA
1. Izet Nizam, imenuje se za vršioca dužnosti zamjenika
direktora Službe za poslove sa strancima, do okončanja
konkursne procedure za izbor zamjenika direktora Službe
za poslove sa strancima, a najduže do tri mjeseca.
2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
VM broj 198/16
Predsjedavajući
31. augusta 2016. godine
Vijeća ministara BiH
Sarajevo
Dr. Denis Zvizdić, s. r.

1072

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,
76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 26. Zakona o Službi za
poslove sa strancima ("Službeni glasnik BiH", broj 54/05), Vijeće
ministara Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici, održanoj 31.
kolovoza 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE

O IMENOVANJU VRŠITELJA DUŽNOSTI POMOĆNIKA
DIREKTORA ZA UNUTARNJU KONTROLU U SLUŽBI
ZA POSLOVE SA STRANCIMA
1. Miše Čavar, imenuje se za vršitelja dužnosti pomoćnika
direktora za unutarnju kontrolu u Službi za poslove sa
strancima, do okončanja natječajne procedure za izbor
pomoćnika direktora za unutarnju kontrolu u Službi za
poslove sa strancima, a najduže do tri mjeseca.
2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
VM broj 200/16
Predsjedatelj
31. kolovoza 2016. godine
Vijeća ministara BiH
Sarajevo
Dr. Denis Zvizdić, v. r.
На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне
и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,
81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 26. Закона о
Служби за послове са странцима ("Службени гласник БиХ",
број 54/05), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 71.
сједници, одржаној 31. августа 2016. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ПОМОЋНИКА ДИРЕКТОРА ЗА УНУТРАШЊУ
КОНТРОЛУ У СЛУЖБИ ЗА ПОСЛОВЕ СА
СТРАНЦИМА
1. Мише Чавар, именује се за вршиоца дужности
помоћника директора за унутрашњу контролу у
Служби за послове са странцима, до окончања
конкурсне процедуре за избор помоћника директора за
унутрашњу контролу у Служби за послове са
странцима, а најдуже до три мјесеца.
2. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и
објављује се у "Службеном гласнику БиХ".
СМ број 200/16
Предсједавајући
31. августа 2016. године
Савјета министара БиХ
Сарајево
Др Денис Звиздић, с. р.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,
76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 26. Zakona o Službi za
poslove sa strancima ("Službeni glasnik BiH", broj 54/05), Vijeće
ministara Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici, održanoj 31.
augusta 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE

O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI POMOĆNIKA
DIREKTORA ZA UNUTRAŠNJU KONTROLU U SLUŽBI
ZA POSLOVE SA STRANCIMA
1. Miše Čavar, imenuje se za vršioca dužnosti pomoćnika
direktora za unutrašnju kontrolu u Službi za poslove sa
strancima, do okončanja konkursne procedure za izbor
pomoćnika direktora za unutrašnju kontrolu u Službi za
poslove sa strancima, a najduže do tri mjeseca.
2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
VM broj 200/16
Predsjedavajući
31. augusta 2016. godine
Vijeća ministara BiH
Sarajevo
Dr. Denis Zvizdić, s. r.

BOSNA I HERCEGOVINA
UPRAVA ZA NEIZRAVNO OPOREZIVANJE
1073

Temeljem članka 15. Zakona o Upravi za neizravno
oporezivanje ("Službeni glasnik BiH", broj 89/05), članka 61.
stavak 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i
102/09) i članka 431. stavak 2. Odluke o provedbenim propisima
Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 63a/04, 60/06 i 57/08), ravnatelj Uprave za
neizravno oporezivanje donosi

INSTRUKCIJU

O DOPUNAMA INSTRUKCIJE O KORIŠTENJU
GOTOVINSKOG DEPOZITA, KAO SREDSTVA
OSIGURANJA CARINSKOG DUGA, U CARINSKOM
POSTUPKU STAVLJANJA ROBE U SLOBODAN
PROMET
Članak 1.
U Instrukciji o korištenju gotovinskog depozita, kao
sredstva osiguranja carinskog duga, u carinskom postupku
stavljanja robe u slobodan promet ("Službeni glasnik BiH", broj
67/16) vrši se dopuna tako što se iza članka 3. dodaje novi članak
3a. koji glasi:
"Članak 3a.
(Odgovarajuća primjena instrukcije)
(1) Ova Instrukcija i njeni prilozi, uz odgovarajuća potrebna
prilagođavanja, primjenjuje se u slučajevima odobravanja
korištenja gotovinskog depozita kao sredstva osiguravanja
carinskog duga u sljedećim carinskim postupcima:
stavljanje robe u slobodan promet, provoz, unutarnja
obrada, obrada pod carinskom kontrolom i privremeni
uvoz.
(2) Gotovinski depozit položen kao sredstvo osiguravanja u
carinskom postupku iz stavka (1) ovoga članka vraća se
kada se carinski dug u predmetnom carinskom postupku
izmiri ili kada više ne može nastati."

Broj 74 - Stranica 5

Članak 2.
(Stupanje na snagu)
Ova Instrukcija stupa na snagu danom donošenja, a objavit
će se u "Službenom glasniku BiH" i web stranici Uprave za
neizravno oporezivanje www.uino.gov.ba.
Broj 01-02-2-1516-5/16
20. rujna 2016. godine
Ravnatelj
Banja Luka
Dr. Miro Džakula, v. r.
На основу члана 15. Закона о Управи за индиректно
опорезивање ("Службени гласник БиХ", број 89/05), члана
61. став 2. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр.
32/02 и 102/09) и члана 431. став 2. Одлуке о проведбеним
прописима Закона о царинској политици Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 63а/04, 60/06 и
57/08), директор Управе за индиректно опорезивање доноси

ИНСТРУКЦИЈУ

О ДОПУНАМА ИНСТРУКЦИЈЕ О КОРИШЋЕЊУ
ГОТОВИНСКОГ ДЕПОЗИТА, КАО СРЕДСТВА
ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ЦАРИНСКОГ ДУГА, У ЦАРИНСКОМ
ПОСТУПКУ СТАВЉАЊА РОБЕ У СЛОБОДАН
ПРОМЕТ
Члан 1.
У Инструкцији о коришћењу готовинског депозита, као
средства обезбјеђења царинског дуга, у царинском поступку
стављања робе у слободан промет ("Службени гласник БиХ",
број 67/16) врши се допуна тако што се иза члана 3. додаје
нови члан 3а. који гласи:
"Члан 3а.
(Одговарајућа примјена инструкције)
(1) Ова Инструкција и њени прилози, уз одговарајућа
потребна прилагођавања, примјењује се у случајевима
одобравања коришћења готовинског депозита као
средства обезбјеђења царинског дуга у сљедећим
царинским поступцима: стављање робе у слободан
промет, провоз, унутрашња обрада, обрада под
царинском контролом и привремени увоз.
(2) Готовински депозит положен као средство обезбјеђења
у царинском поступку из става (1) овог члана враћа се
када се царински дуг у предметном царинском
поступку измири или када више не може настати."
Члан 2.
(Ступање на снагу)
Ова Инструкција ступа на снагу даном доношења, а
објавиће се у "Службеном гласнику БиХ" и wеb страници
Управе за индиректно опорезивање www.uino.gov.ba.
Број 01-02-2-1516-5/16
20. септембра 2016. године
Директор
Бања Лука
Др Миро Џакула, с. р.
Na osnovu člana 15. Zakona o Upravi za indirektno
oporezivanje ("Službeni glasnik BiH", broj 89/05), člana 61. stav
2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09) i
člana 431. stav 2. Odluke o provedbenim propisima Zakona o
carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 63a/04, 60/06 i 57/08), direktor Uprave za indirektno
oporezivanje donosi

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 6

INSTRUKCIJU

O DOPUNAMA INSTRUKCIJE O KORIŠTENJU
GOTOVINSKOG DEPOZITA, KAO SREDSTVA
OSIGURANJA CARINSKOG DUGA, U CARINSKOM
POSTUPKU STAVLJANJA ROBE U SLOBODAN
PROMET
Član 1.
U Instrukciji o korištenju gotovinskog depozita, kao
sredstva osiguranja carinskog duga, u carinskom postupku
stavljanja robe u slobodan promet ("Službeni glasnik BiH", broj
67/16) vrši se dopuna tako što se iza člana 3. dodaje novi član 3a.
koji glasi:
"Član 3a.
(Odgovarajuća primjena instrukcije)
(1) Ova Instrukcija i njeni prilozi, uz odgovarajuća potrebna
prilagođavanja, primjenjuje se u slučajevima odobravanja
korištenja gotovinskog depozita kao sredstva obezbjeđenja
carinskog duga u sljedećim carinskim postupcima:
stavljanje robe u slobodan promet, provoz, unutarnja
obrada, obrada pod carinskom kontrolom i privremeni
uvoz.
(2) Gotovinski depozit položen kao sredstvo obezbjeđenja u
carinskom postupku iz stava (1) ovog člana vraća se kada se
carinski dug u predmetnom carinskom postupku izmiri ili
kada više ne može nastati."
Član 2.
(Stupanje na snagu)
Ova Instrukcija stupa na snagu danom donošenja, a objavit
će se u "Službenom glasniku BiH" i web stranici Uprave za
indirektno oporezivanje www.uino.gov.ba.
Broj 01-02-2-1516-5/16
20. septembra 2016. godine
Direktor
Banja Luka
Dr. Miro Džakula, s. r.

Utorak, 4. 10. 2016.

distrikta BiH" i na web stranici Središnjeg izbornog povjerenstva
BiH www.izbori.ba.
Broj 05-1-07-2-1091-1/16
22. rujna 2016. godine
Predsjednik
Sarajevo
Dr. Ahmet Šantić, v. r.
BROJ BIRAČA ZA GLASOVANJE
PUTEM MOBILNOG TIMA
Kod

1

001

VELIKA KLADUŠA

33

2

002

CAZIN

41

3

003

BIHAĆ

151

4

004

BOSANSKA KRUPA

55

5

005

BUŽIM

32

6

008

KOZARSKA DUBICA

41

7

009

PRIJEDOR

241

8

010

GRADIŠKA

44

9

011

LAKTAŠI

62

10

012

SRBAC

64

11

013

PRNJAVOR

52

12

014

DERVENTA

144

13

016

BROD

102

14

017

ODŽAK

113

15

018

VUKOSAVLJE

54

16

020

DOMALJEVAC - ŠAMAC

11

17

021

ŠAMAC

74

Na temelju članka 3.14 Izbornog zakona Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 23/01, 7/02, 9/02,
20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,
24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), a u svezi
članka 18. i 19. Pravilnika o vođenju i uporabi Središnjeg
biračkog popisa ("Službeni glasnik BiH", broj 32/16), Središnje
izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 53. sjednici,
održanoj 22.09.2016. godine, donijelo

18

022

ORAŠJE

131

19

024

MODRIČA

289

20

025

GRADAČAC

85

21

029

BIJELJINA

166

22

030

BOSANSKI PETROVAC

90

ODLUKU

23

032

SANSKI MOST

32

24

033

OŠTRA LUKA

13

25

034

BANJA LUKA

846

26

035

ČELINAC

66

27

037

DOBOJ JUG

27

28

038

DOBOJ

147

29

042

MAGLAJ

14

30

044

GRAČANICA

50

31

045

PETROVO

50

32

047

LUKAVAC

101

33

049

SREBRENIK

11

SREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVO
BOSNE I HERCEGOVINE
1074

O UTVRĐIVANJU IZVATKA IZ SREDIŠNJEG
BIRAČKOG POPISA ZA BIRAČE KOJI ĆE GLASOVATI
PUTEM MOBILNOG TIMA ZA LOKALNE IZBORE 2016.
GODINE
Članak 1.
Utvrđuje se da će se na izvatku iz Središnjeg biračkog
popisa za birače koji će glasovati putem mobilnog tima za
Lokalne izbore 2016. godine naći ukupno 12.657 birača.
Članak 2.
Sastavni dio ove odluke su izvadci iz Središnjeg biračkog
popisa u elektronskom obliku, za birače koji će glasovati putem
mobilnog tima, po općinama i mobilnim timovima.
Članak 3.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će
se u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenom glasniku Brčko

Naziv osnovne izborne jednice

Broj birača

R/B

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 7

34

050

TUZLA

483

74

116

VISOKO

28

35

052

ČELIĆ

148

75

117

BREZA

104

36

054

LOPARE

131

76

118

ILIJAŠ

52

37

055

TEOČAK

53

77

121

SOKOLAC

28

38

056

UGLJEVIK

25

78

123

HAN PIJESAK

46

39

057

DRVAR

181

79

124

TOMISLAVGRAD

204

40

064

MRKONJIĆ GRAD

193

80

125

PROZOR - RAMA

61

41

065

JAJCE

125

81

126

JABLANICA

39

42

068

KNEŽEVO

107

82

127

KONJIC

15

43

070

KOTOR VAROŠ

21

83

129

KREŠEVO

51

44

074

TESLIĆ

99

84

130

HADŽIĆI

60

45

075

ŽEPČE

229

85

131

ILIDŽA

298

46

077

ZAVIDOVIĆI

107

86

132

ISTOČNA ILIDŽA

239

47

078

BANOVIĆI

124

87

133

NOVI GRAD SARAJEVO

537

48

079

ŽIVINICE

72

88

135

VOGOŠĆA

89

49

080

KALESIJA

70

89

136

SARAJEVO CENTAR

364

50

081

OSMACI

36

90

137

STARI GRAD SARAJEVO

166

51

082

SAPNA

54

91

139

NOVO SARAJEVO

102

52

084

BOSANSKO GRAHOVO/GRAHOVO

48

92

140

ISTOČNO NOVO SARAJEVO

101

53

085

GLAMOČ

25

93

141

TRNOVO (FBIH)

76

54

088

ŠIPOVO

43

94

142

TRNOVO

31

55

089

DONJI VAKUF

52

95

143

PALE (FBIH)

16

56

091

TRAVNIK

149

96

144

PALE

57

57

093

ZENICA

618

97

146

ROGATICA

165

58

094

KAKANJ

42

98

147

VIŠEGRAD

72

59

095

VAREŠ

72

99

148

POSUŠJE

55

60

096

OLOVO

7

100

149

GRUDE

64

61

098

KLADANJ

51

101

150

ŠIROKI BRIJEG

7

62

101

ŠEKOVIĆI

73

102

163

KALINOVIK

54

63

103

VLASENICA

63

103

165

FOČA (FBIH)

55

64

104

BRATUNAC

20

104

166

FOČA

362

65

106

LIVNO

23

105

167

GORAŽDE

50

66

107

KUPRES

24

106

168

NOVO GORAŽDE

20

67

109

BUGOJNO

99

107

169

ČAJNIČE

40

68

110

GORNJI VAKUF - USKOPLJE

89

108

170

RUDO

82

69

111

NOVI TRAVNIK

68

109

171

LJUBUŠKI

137

70

112

VITEZ

101

110

172

ČITLUK

169

71

113

BUSOVAČA

129

111

173

ČAPLJINA

64

72

114

FOJNICA

113

112

176

STOLAC

161

73

115

KISELJAK

96

113

180

BILEĆA

92

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 8

Utorak, 4. 10. 2016.

114

181

RAVNO

19

10

012

СРБAЦ

64

115

182

TREBINJE

246

11

013

ПРЊAВOР

52

116

184

KOSTAJNICA

31

12

014

ДEРВEНTA

144

117

185

MILIĆI

53

13

016

БРOД

102

118

200

BRČKO DISTRIKT BiH

200

14

017

OЏAК

113

12657

15

018

ВУКOСAВЉE

54

16

020

ДOMAЉEВAЦ - ШAMAЦ

11

Нa oснoву члaнa 3.14 Избoрнoг зaкoнa Бoснe и
Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", брoj 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05,
11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16), a
у вeзи сa члaнoм 18. и 19. Прaвилникa o вoђeњу и упoтрeби
Цeнтрaлнoг бирaчкoг спискa ("Службeни глaсник БиХ", брoj
32/16), Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe je
нa 53. сjeдници, oдржaнoj 22.09.2016. гoдинe, дoниjeлa

17

021

ШAMAЦ

74

18

022

OРAШJE

131

19

024

MOДРИЧA

289

20

025

ГРAДAЧAЦ

85

21

029

БИJEЉИНA

166

OДЛУКУ

22

030

БOСAНСКИ ПETРOВAЦ

90

23

032

СAНСКИ MOСT

32

24

033

OШTРA ЛУКA

13

25

034

БAЊA ЛУКA

846

26

035

ЧEЛИНAЦ

66

27

037

ДOБOJ JУГ

27

28

038

ДOБOJ

147

29

042

MAГЛAJ

14

30

044

ГРAЧAНИЦA

50

31

045

ПETРOВO

50

32

047

ЛУКAВAЦ

101

33

049

СРEБРEНИК

11

34

050

TУЗЛA

483

35

052

ЧEЛИЋ

148

36

054

ЛOПAРE

131

37

055

TEOЧAК

53

38

056

УГЉEВИК

25

39

057

ДРВAР

181

40

064

MРКOЊИЋ ГРAД

193

41

065

JAJЦE

125

42

068

КНEЖEВO

107

43

070

КOTOР ВAРOШ

21

44

074

TEСЛИЋ

99

45

075

ЖEПЧE

229

46

077

ЗAВИДOВИЋИ

107

47

078

БAНOВИЋИ

124

48

079

ЖИВИНИЦE

72

49

080

КAЛEСИJA

70

UKUPNO

O УТВРЂИВAЊУ ИЗВOДA ИЗ ЦEНТРAЛНOГ
БИРAЧКOГ СПИСКA ЗA БИРAЧE КOJИ ЋE
ГЛAСAТИ ПУТEМ МOБИЛНOГ ТИМA ЗA ЛOКAЛНE
ИЗБOРE 2016. ГOДИНE
Члaн 1.
Утврђуje сe дa ћe сe нa извoду из Цeнтрaлнoг бирaчкoг
спискa зa бирaчe кojи ћe глaсaти путeм мoбилнoг тимa зa
Лoкaлнe избoрe 2016. гoдинe нaћи укупнo 12.657 бирaчa.
Члaн 2.
Сaстaвни диo oвe oдлукe су извoди из Цeнтрaлнoг
бирaчкoг спискa у eлeктрoнскoм oблику, зa бирaчe кojи ћe
глaсaти путeм мoбилнoг тимa, пo oпштинaмa и мoбилним
тимoвимa.
Члaн 3.
Oвa oдлукa ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa, a oбjaвићe
сe у "Службeнoм глaснику БиХ", "Службeним нoвинaмa
Федерације БиХ", "Службeнoм глaснику РС", "Службeнoм
глaснику Брчкo дистриктa БиХ" и нa weб стрaници
Цeнтрaлнe избoрнe кoмисиje БиХ www.izbori.ba.
Брoj 05-1-07-2-1091-1/16
22. септембра 2016. гoдинe
Предсједник
Сарајево
Др Aхмeт Шaнтић, с. р.
БРOJ БИРAЧA ЗA ГЛAСAЊE
ПУTEM MOБИЛНOГ TИMA
Р/Б

Шифра

Нaзив oснoвнe избoрнe jeдницe

Брoj бирaчa

1

001

ВEЛИКA КЛAДУШA

33

2

002

ЦAЗИН

41

3

003

БИХAЋ

151

4

004

БOСAНСКA КРУПA

55

5

005

БУЖИM

32

6

008

КOЗAРСКA ДУБИЦA

41

7

009

ПРИJEДOР

241

8

010

ГРAДИШКA

44

9

011

ЛAКTAШИ

62

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 9

50

081

OСMAЦИ

36

88

135

ВOГOШЋA

89

51

082

СAПНA

54

89

136

СAРAJEВO ЦEНTAР

364

52

084

БOСAНСКO ГРAХOВO / ГРAХOВO

48

90

137

СTAРИ ГРAД СAРAJEВO

166

53

085

ГЛAMOЧ

25

91

139

НOВO СAРAJEВO

102

54

088

ШИПOВO

43

92

140

ИСTOЧНO НOВO СAРAJEВO

101

55

089

ДOЊИ ВAКУФ

52

93

141

TРНOВO (ФБИХ)

76

56

091

TРAВНИК

149

94

142

TРНOВO

31

57

093

ЗEНИЦA

618

95

143

ПAЛE (ФБИХ)

16

58

094

КAКAЊ

42

96

144

ПAЛE

57

59

095

ВAРEШ

72

97

146

РOГATИЦA

165

60

096

OЛOВO

7

98

147

ВИШEГРAД

72

61

098

КЛAДAЊ

51

99

148

ПOСУШJE

55

62

101

ШEКOВИЋИ

73

100

149

ГРУДE

64

63

103

ВЛAСEНИЦA

63

101

150

ШИРOКИ БРИJEГ

7

64

104

БРATУНAЦ

20

102

163

КAЛИНOВИК

54

65

106

ЛИВНO

23

103

165

ФOЧA (ФБИХ)

55

66

107

КУПРEС

24

104

166

ФOЧA

362

67

109

БУГOJНO

99

105

167

ГOРAЖДE

50

68

110

ГOРЊИ ВAКУФ - УСКOПЉE

89

106

168

НOВO ГOРAЖДE

20

69

111

НOВИ TРAВНИК

68

107

169

ЧAJНИЧE

40

70

112

ВИTEЗ

101

108

170

РУДO

82

71

113

БУСOВAЧA

129

109

171

ЉУБУШКИ

137

72

114

ФOJНИЦA

113

110

172

ЧИTЛУК

169

73

115

КИСEЉAК

96

111

173

ЧAПЉИНA

64

74

116

ВИСOКO

28

112

176

СTOЛAЦ

161

75

117

БРEЗA

104

113

180

БИЛEЋA

92

76

118

ИЛИJAШ

52

114

181

РAВНO

19

77

121

СOКOЛAЦ

28

115

182

TРEБИЊE

246

78

123

ХAН ПИJEСAК

46

116

184

КOСTAJНИЦA

31

79

124

TOMИСЛAВГРAД

204

117

185

MИЛИЋИ

53

80

125

ПРOЗOР - РAMA

61

118

200

БРЧКO ДИСTРИКT БиХ

200

81

126

JAБЛAНИЦA

39

82

127

КOЊИЦ

15

83

129

КРEШEВO

51

84

130

ХAЏИЋИ

60

85

131

ИЛИЏA

298

86

132

ИСTOЧНA ИЛИЏA

239

87

133

НOВИ ГРAД СAРAJEВO

537

УКУПНO

12657

Na osnovu člana 3.14 Izbornog zakona Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 23/01, 7/02, 9/02,
20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,
24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), a u vezi
sa članom 18. i 19. Pravilnika o vođenju i upotrebi Centralnog
biračkog spiska ("Službeni glasnik BiH", broj 32/16), Centralna
izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 53. sjednici, održanoj
22.09.2016. godine, donijela

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 10

ODLUKU

O UTVRĐIVANJU IZVODA IZ CENTRALNOG
BIRAČKOG SPISKA ZA BIRAČE KOJI ĆE GLASATI
PUTEM MOBILNOG TIMA ZA LOKALNE IZBORE 2016.
GODINE
Član 1.
Utvrđuje se da će se na izvodu iz Centralnog biračkog
spiska za birače koji će glasati putem mobilnog tima za Lokalne
izbore 2016. godine naći ukupno 12.657 birača.
Član 2.
Sastavni dio ove odluke su izvodi iz Centralnog biračkog
spiska u elektronskom obliku, za birače koji će glasati putem
mobilnog tima, po općinama i mobilnim timovima.
Član 3.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će
se u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenom glasniku Brčko
distrikta BiH" i na web stranici Centralne izborne komisije BiH
www.izbori.ba.
Broj 05-1-07-2-1091-1/16
22. septembra 2016. godine
Predsjednik
Sarajevo
Dr. Ahmet Šantić, s. r.
BROJ BIRAČA ZA GLASANJE
PUTEM MOBILNOG TIMA
R/B

Šifra

1

001

VELIKA KLADUŠA

33

2

002

CAZIN

41

3

003

BIHAĆ

151

4

004

BOSANSKA KRUPA

55

5

005

BUŽIM

32

6

008

KOZARSKA DUBICA

41

7

009

PRIJEDOR

241

8

010

GRADIŠKA

44

9

011

LAKTAŠI

62

10

012

SRBAC

64

11

013

PRNJAVOR

52

12

014

DERVENTA

144

13

016

BROD

102

14

017

ODŽAK

113

15

018

VUKOSAVLJE

54

16

020

DOMALJEVAC - ŠAMAC

11

17

021

ŠAMAC

74

18

022

ORAŠJE

131

19

024

MODRIČA

289

20

025

GRADAČAC

85

21

029

BIJELJINA

166

22

030

BOSANSKI PETROVAC

90

Naziv osnovne izborne jednice

Broj birača

Utorak, 4. 10. 2016.

23

032

SANSKI MOST

32

24

033

OŠTRA LUKA

13

25

034

BANJA LUKA

846

26

035

ČELINAC

66

27

037

DOBOJ JUG

27

28

038

DOBOJ

147

29

042

MAGLAJ

14

30

044

GRAČANICA

50

31

045

PETROVO

50

32

047

LUKAVAC

101

33

049

SREBRENIK

11

34

050

TUZLA

483

35

052

ČELIĆ

148

36

054

LOPARE

131

37

055

TEOČAK

53

38

056

UGLJEVIK

25

39

057

DRVAR

181

40

064

MRKONJIĆ GRAD

193

41

065

JAJCE

125

42

068

KNEŽEVO

107

43

070

KOTOR VAROŠ

21

44

074

TESLIĆ

99

45

075

ŽEPČE

229

46

077

ZAVIDOVIĆI

107

47

078

BANOVIĆI

124

48

079

ŽIVINICE

72

49

080

KALESIJA

70

50

081

OSMACI

36

51

082

SAPNA

54

52

084

BOSANSKO GRAHOVO / GRAHOVO

48

53

085

GLAMOČ

25

54

088

ŠIPOVO

43

55

089

DONJI VAKUF

52

56

091

TRAVNIK

149

57

093

ZENICA

618

58

094

KAKANJ

42

59

095

VAREŠ

72

60

096

OLOVO

7

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 11

61

098

KLADANJ

51

101

150

ŠIROKI BRIJEG

7

62

101

ŠEKOVIĆI

73

102

163

KALINOVIK

54

63

103

VLASENICA

63

103

165

FOČA (FBIH)

55

64

104

BRATUNAC

20

104

166

FOČA

362

65

106

LIVNO

23

105

167

GORAŽDE

50

66

107

KUPRES

24

106

168

NOVO GORAŽDE

20

67

109

BUGOJNO

99

107

169

ČAJNIČE

40

68

110

GORNJI VAKUF - USKOPLJE

89

108

170

RUDO

82

69

111

NOVI TRAVNIK

68

109

171

LJUBUŠKI

137

70

112

VITEZ

101

110

172

ČITLUK

169

71

113

BUSOVAČA

129

111

173

ČAPLJINA

64

72

114

FOJNICA

113

112

176

STOLAC

161

73

115

KISELJAK

96

113

180

BILEĆA

92

74

116

VISOKO

28

114

181

RAVNO

19

75

117

BREZA

104

115

182

TREBINJE

246

76

118

ILIJAŠ

52

116

184

KOSTAJNICA

31

77

121

SOKOLAC

28

117

185

MILIĆI

53

78

123

HAN PIJESAK

46

118

200

BRČKO DISTRIKT BiH

200

79

124

TOMISLAVGRAD

204

80

125

PROZOR - RAMA

61

81

126

JABLANICA

39

82

127

KONJIC

15

83

129

KREŠEVO

51

84

130

HADŽIĆI

60

85

131

ILIDŽA

298

86

132

ISTOČNA ILIDŽA

239

87

133

NOVI GRAD SARAJEVO

537

88

135

VOGOŠĆA

89

89

136

SARAJEVO CENTAR

364

90

137

STARI GRAD SARAJEVO

166

91

139

NOVO SARAJEVO

102

92

140

ISTOČNO NOVO SARAJEVO

101

93

141

TRNOVO (FBIH)

76

94

142

TRNOVO

31

95

143

PALE (FBIH)

16

96

144

PALE

57

97

146

ROGATICA

165

98

147

VIŠEGRAD

72

99

148

POSUŠJE

55

100

149

GRUDE

64

UKUPNO

12657

1075

Na temelju članka 2.9 stavak (1) točka 2, a u svezi s
člankom 2.13 stavak (1) točka 7. i 8. Izbornoga zakona Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02,
20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,
24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16) i člankom
59. Pravilnika o načinu provedbe izbora u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 32/16 i 43/16), Središnje izborno
povjerenstvo Bosne i Hercegovine je, na 52. sjednici, održanoj
14.09.2016. godine, donijelo

INSTRUKCIJU

O NAČINU UNOSA, OBRADE I KONTROLE IZBORNIH
REZULTATA ZA LOKALNE IZBORE 2016. GODINE
Članak 1.
(Primjena)
Ovom instrukcijom utvrđuje se način organiziranja rada
izbornih povjerenstava, te imenovanje, rad i ovlaštenja kontrolora
za pravilno objedinjavanje rezultata sa redovitih biračkih mjesta
osnovne izborne jedinice u Bosni i Hercegovini, broj kontrolora,
administratora i osoblja za unos i obradu rezultata, kvalifikacije
kontrolora, način praćenja rada na terenu - način komunikacije,
kao i vrsta komunikacije sa kontrolorima.
Članak 2.
(Unos i obrada izbornih rezultata)
(1) Izborno povjerenstvo osnovne izborne jedinice (u daljnjem
tekstu: izborno povjerenstvo), najkasnije 15 dana prije dana
održavanja izbora donosi akt o imenovanju kontrolora za
unos izbornih rezultata i administratora unosa izbornih
rezultata.
(2) Izborno povjerenstvo je obvezno osigurati dovoljan broj
računara koji trebaju biti umreženi i putem kojih će se vršiti

Broj 74 - Stranica 12

(3)

(4)
(5)

(1)

(2)

(3)

(4)

(1)

SLUŽBENI GLASNIK BiH

unos izbornih rezultata. Pod dovoljnim brojem računara se
smatra jedan računar za unos izbornih rezultata do 25
redovitih biračkih mjesta u osnovnoj izbornoj jedinici.
Pored računara za unos izbornih rezultata, izborno
povjerenstvo treba osigurati i računar za administratora
izbornih rezultata kao i računar za kontrolora izbornih
rezultata.
Referenti za unos izbornih rezultata su dužni u aplikaciju
unijeti izborne rezultate onakve kakve je birački odbor
utvrdio na biračkom mjestu.
Administrator izbornih rezultata je obvezan pratiti unos
izbornih rezultata, kako bi izborni rezultati sa svih redovitih
biračkih mjesta bili uneseni na vrijeme.
Članak 3.
(Broj kontrolora i kvalifikacije)
Izborno povjerenstvo, najkasnije (20) dvadeset dana prije
dana održavanja izbora, donosi rješenje kojim imenuje
kontrolora izbornih rezultata za svoju osnovnu izbornu
jedinicu, koje odmah dostavlja Središnjem izbornom
povjerenstvu BiH.
Izborna povjerenstva koja imaju preko stotinu redovitih
biračkih mjesta, ukoliko smatraju potrebnim, mogu
imenovati i više kontrolora, u ovisnosti o resursima kojima
raspolažu.
Kontrolor izbornih rezultata iz stavka (1) ovog članka je
član izbornog povjerenstva ili druga osoba koja ima
neophodno iskustvo u provedbi izbora, te zadovoljavajuću
osposobljenost u informatici.
Imenovni kontrolori obvezni su završiti obuku sukladno
Planu i programu obuke za administriranje JIIS BiH u
osnovnoj izbornoj jedinici koji utvrdi Središnje izborno
povjerenstvo Bosne i Hercegovine.
Članak 4.
(Ovlaštenja kontrolora)
Kontrolor izbornih rezultata ima obvezu da putem
aplikacije JIIS BiH-Modul za unos i obradu izbornih
rezultata, na svim redovitim biračkim mjestima na kojima
izborni rezultati nisu matematički točni, izvrši korekcije u
dijelu:
a) ispravi pogrešan upis na obrascu za zbirne rezultate,
ukoliko birački odbor u polje broj potpisa na
biračkom popisu upiše podatak o broju imena na
izvatku iz Središnjeg biračkog popisa;
b) ispravi pogrešan kontrolni broj, ukoliko birački odbor
u test točnosti upiše broj koji ne odgovara stvarnom
kontrolnom broju;
c) ispravi pogrešno upisane brojeve koji predstavljaju
sumu određenih podataka: ukupan broj nevažećih

Utorak, 4. 10. 2016.

glasačkih listića, ukupan broj važećih glasova za
političke subjekte i ukupan broj važećih glasova za
kandidate za nacionalne manjine.
(2) Kontrolor izbornih rezultata ne smije vršiti bilo kakve
korekcije na originalnim obrascima ili bilo kojoj preslici
obrazaca za zbirne rezultate koje je birački odbor upisao na
biračkom mjestu.
Članak 5.
(Zahtjev izbornog povjerenstva za pravilno objedinjavanje
izbornih rezultata)
(1) Nakon izvršenih svih korekcija, kontrolor izbornih rezultata
podnosi pisano izvješće (isprintano iz aplikacije) izbornom
povjerenstvu o svim biračkim mjestima na kojima je:
a) kandidat u okviru otvorene liste dobio više glasova od
političkog subjekta čiji je kandidat;
b) broj glasačkih listića koji je pronađen u glasačkoj
kutiji veći ili manji od zbira ukupnoga broja važećih
glasova i ukupnoga broja nevažećih glasačkih listića.
(2) Izborno povjerenstvo na temelju izvješća kontrolora
izbornih rezultata donosi odluku o zahtjevu za pravilno
objedinjavanje rezultata, u kojoj se navodi oznaka biračkog
mjesta i razina za koju je potrebno pravilno objediniti
utvrđene rezultate, i dostavlja Središnjem izbornom
povjerenstvu BiH putem službenog telefaksa ili putem emaila.
(3) Središnje izborno povjerenstvo BiH, na temelju odluke iz
stavka (2) ovog članka, isprintanog izvješća iz aplikacije o
nepravilnostima za data biračka mjesta i originalnih
obrazaca za zbirne rezultate sa tih biračkih mjesta, ocjenjuje
opravdanost zahtjeva za pravilno objedinjavanje utvrđenih
izbornih rezultata.
Članak 6.
(Sadržaj obrazaca)
Sastavni dio ove instrukcije je Obrazac - Zahtjev za
otvaranje vreće i pravilno objedinjavanje rezultata (obrazac
ZPOR).
Članak 7.
(Stupanje na snagu)
Ova instrukcija stupa na snagu danom donošenja a objavit
će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama
Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH".
Broj 06-1-07-1-987-5/16
14. rujna 2016. godine
Predsjednik
Sarajevo
Dr. Ahmet Šantić, v. r.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 13

Broj 74 - Stranica 14

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Имeнoвни кoнтрoлoри oбaвeзни су дa зaвршe oбуку у
склaду сa Плaнoм и прoгрaмoм oбукe зa
aдминистрирaњe JИИС БиХ у oснoвнoj избoрнoj
jeдиници кojи утврди Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja
Бoснe и Хeрцeгoвинe.
Члaн 4.
(Oвлaшћeњa кoнтрoлoрa)
(1) Кoнтрoлoр избoрних рeзултaтa имa oбaвeзу дa путeм
aпликaциje JИИС БиХ-Moдул зa унoс и oбрaду
избoрних рeзултaтa, нa свим рeдoвним бирaчким
мjeстимa нa кojимa избoрни рeзултaти нису
мaтeмaтички тaчни, изврши кoрeкциje у диjeлу:
a) испрaви пoгрeшaн упис нa oбрaсцу зa збирнe
рeзултaтe, укoликo бирaчки oдбoр у пoљe брoj
пoтписa нa бирaчкoм списку упишe пoдaтaк o
брojу имeнa нa извoду из Цeнтрaлнoг бирaчкoг
спискa;
b) испрaви пoгрeшaн кoнтрoлни брoj, укoликo
бирaчки oдбoр у тeст тaчнoсти упишe брoj кojи нe
oдгoвaрa ствaрнoм кoнтрoлнoм брojу;
c) испрaви пoгрeшнo уписaнe брojeвe кojи
прeдстaвљajу суму oдрeђeних пoдaтaкa: укупaн
брoj нeвaжeћих глaсaчких листићa, укупaн брoj
вaжeћих глaсoвa зa пoлитичкe субjeктe и укупaн
брoj вaжeћих глaсoвa зa кaндидaтe зa нaциoнaлнe
мaњинe.
(2) Кoнтрoлoр избoрних рeзултaтa нe смиje вршити билo
кaквe кoрeкциje нa oригинaлним oбрaсцимa или билo
кojoj кoпиjи oбрaзaцa зa збирнe рeзултaтe кoje je
бирaчки oдбoр уписao нa бирaчкoм мjeсту.
Члaн 5.
(Зaхтjeв избoрнe кoмисиje зa прaвилнo oбjeдињaвaњe
избoрних рeзултaтa)
(1) Нaкoн извршeних свих кoрeкциja, кoнтрoлoр избoрних
рeзултaтa пoднoси писaни извjeштaj (oдштaмпaн из
aпликaциje) избoрнoj кoмисиjи o свим бирaчким
мjeстимa нa кojимa je:
a) кaндидaт у oквиру oтвoрeнe листe дoбиo вишe
глaсoвa oд пoлитичкoг субjeктa чиjи je кaндидaт;
b) брoj глaсaчких листићa кojи je прoнaђeн у
глaсaчкoj кутиjи вeћи или мaњи oд збирa укупнoг
брoja вaжeћих глaсoвa и укупнoг брoja нeвaжeћих
глaсaчких листићa.
(2) Избoрнa кoмисиja нa oснoву извjeштaja кoнтрoлoрa
избoрних рeзултaтa дoнoси oдлуку o зaхтjeву зa
прaвилнo oбjeдињaвaњe рeзултaтa, у кojoj сe нaвoди
oзнaкa бирaчкoг мjeстa и нивo зa кojи je пoтрeбнo
прaвилнo oбjeдинити утврђeнe рeзултaтe, и дoстaвљa
Цeнтрaлнoj избoрнoj кoмисиjи БиХ путeм службeнoг
тeлeфaксa или путeм e-мaилa.
(3) Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja БиХ, нa oснoву oдлукe из
стaвa (2) oвoг члaнa, oдштaмпaнoг извjeштaja из
aпликaциje o нeпрaвилнoстимa зa дaтa бирaчкa мjeстa и
oригинaлних oбрaзaцa зa збирнe рeзултaтe сa тих
бирaчких мjeстa, oцjeњуje oпрaвдaнoст зaхтjeвa зa
прaвилнo oбjeдињaвaњe утврђeних избoрних рeзултaтa.
Члaн 6.
(Сaдржaj oбрaзaцa)
Сaстaвни диo oвe инструкциje je Oбрaзaц - Зaхтjeв зa
oтвaрaњe врeћe и прaвилнo oбjeдињaвaњe рeзултaтa (oбрaзaц
ЗПOР).
(4)

Нa oснoву члaнa 2.9 стaв (1) тaчкa 2, a у вeзи члaнa 2.13
стaв (1) тaчкa 7. и 8. Избoрнoг зaкoнa Бoснe и Хeрцeгoвинe
("Службeни глaсник БиХ", бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02,
4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07,
33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16) и члaнa 59.
Прaвилникa o нaчину прoвoђeњa избoрa у Бoсни и
Хeрцeгoвини ("Службeни глaсник БиХ", бр. 32/16 и 43/16),
Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe je нa 52.
сjeдници, oдржaнoj 14.09.2016. гoдинe, дoниjeлa

ИНСTРУКЦИJУ

O НAЧИНУ УНOСA, OБРAДE И КOНТРOЛE
ИЗБOРНИХ РEЗУЛТAТA ЗA ЛOКAЛНE ИЗБOРE 2016.
ГOДИНE
Члaн 1.
(Примjeнa)
Oвoм инструкциjoм утврђуje сe нaчин oргaнизoвaњa
рaдa избoрних кoмисиja, тe имeнoвaњe, рaд и oвлaшћeњa
кoнтрoлoрa зa прaвилнo oбjeдињaвaњe рeзултaтa сa рeдoвних
бирaчких мjeстa oснoвнe избoрнe jeдиницe у Бoсни и
Хeрцeгoвини, брoj кoнтрoлoрa, aдминистрaтoрa и oсoбљa зa
унoс и oбрaду рeзултaтa, квaлификaциje кoнтрoлoрa, нaчин
прaћeњa рaдa нa тeрeну-нaчин кoмуникaциje, кao и врстa
кoмуникaциje сa кoнтрoлoримa.
Члaн 2.
(Унoс и oбрaдa избoрних рeзултaтa)
(1) Избoрнa кoмисиja oснoвнe избoрнe jeдиницe (у дaљeм
тeксту: избoрнa кoмисиja), нajкaсниje 15 дaнa приje
дaнa oдржaвaњa избoрa дoнoси aкт o имeнoвaњу
кoнтрoлoрa зa унoс избoрних рeзултaтa и
aдминистрaтoрa унoсa избoрних рeзултaтa.
(2) Избoрнa кoмисиja je oбaвeзнa дa oбeзбиjeди дoвoљaн
брoj рaчунaрa кojи трeбajу бити умрeжeни и путeм
кojих ћe сe вршити унoс избoрних рeзултaтa. Пoд
дoвoљним брojeм рaчунaрa сe смaтрa jeдaн рaчунaр зa
унoс избoрних рeзултaтa дo 25 рeдoвних бирaчких
мjeстa у oснoвнoj избoрнoj jeдиници.
(3) Пoрeд рaчунaрa зa унoс избoрних рeзултaтa, избoрнa
кoмисиja трeбa oбeзбиjeдити и рaчунaр зa
aдминистрaтoрa избoрних рeзултaтa кao и рaчунaр зa
кoнтрoлoрa избoрних рeзултaтa.
(4) Рeфeрeнти зa унoс избoрних рeзултaтa су дужни дa у
aпликaциjу унeсу избoрнe рeзултaтe oнaквe кaквe je
бирaчки oдбoр утврдиo нa бирaчкoм мjeсту.
(5) Aдминистрaтoр избoрних рeзултaтa je oбaвeзaн дa
прaти унoс избoрних рeзултaтa, кaкo би избoрни
рeзултaти сa свих рeдoвних бирaчких мjeстa били
унeсeни нa вриjeмe.
Члaн 3.
(Брoj кoнтрoлoрa и квaлификaциje)
(1) Избoрнa кoмисиja, нajкaсниje (20) двaдeсeт дaнa приje
дaнa oдржaвaњa избoрa дoнoси рjeшeњe кojим имeнуje
кoнтрoлoрa избoрних рeзултaтa зa свojу oснoвну
избoрну jeдиницу, кoje oдмaх дoстaвљa Цeнтрaлнoj
избoрнoj кoмисиjи БиХ.
(2) Избoрнe кoмисиje кoje имajу прeкo стoтину рeдoвних
бирaчких мjeстa, укoликo смaтрajу дa je пoтрeбнo, мoгу
дa имeнуjу и вишe кoнтрoлoрa, у зaвиснoсти oд рeсурсa
кojимa рaспoлaжу.
(3) Кoнтрoлoр избoрних рeзултaтa из стaвa (1) oвoг члaнa
je члaн избoрнe кoмисиje или другo лицe кoje имa
нeoпхoднo искуствo у провођењу избoрa, тe
зaдoвoљaвajућу oспoсoбљeнoст у инфoрмaтици.

Utorak, 4. 10. 2016.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Члaн 7.
(Ступaњe нa снaгу)
Oвa инструкциja ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa a
oбjaвићe сe у "Службeнoм глaснику БиХ", "Службeним
нoвинaмa Фeдeрaциje БиХ", "Службeнoм глaснику Рeпубликe Српскe" и у "Службeнoм глaснику Брчкo Дистриктa БиХ".
Брoj 06-1-07-1-987-5/16
14. сeптeмбрa 2016. гoдинe
Предсједник
Сарајево
Др Aхмeт Шaнтић, с. р.

Broj 74 - Stranica 15

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 16

Na osnovu člana 2.9 stav (1) tačka 2, a u vezi člana 2.13
stav (1) tačka 7. i 8. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02,
4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07,
33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16) i člana 59. Pravilnika o
načinu provođenja izbora u Bosni i Hercegovini ("Službeni
glasnik BiH", br. 32/16 i 43/16), Centralna izborna komisija
Bosne i Hercegovine je na 52. sjednici, održanoj 14.09.2016.
godine, donijela

INSTRUKCIJU

O NAČINU UNOSA, OBRADE I KONTROLE IZBORNIH
REZULTATA ZA LOKALNE IZBORE 2016. GODINE
Član 1.
(Primjena)
Ovom instrukcijom utvrđuje se način organizovanja rada
izbornih komisija, te imenovanje, rad i ovlaštenja kontrolora za
pravilno objedinjavanje rezultata sa redovnih biračkih mjesta
osnovne izborne jedinice u Bosni i Hercegovini, broj kontrolora,
administratora i osoblja za unos i obradu rezultata, kvalifikacije
kontrolora, način praćenja rada na terenu-način komunikacije,
kao i vrsta komunikacije sa kontrolorima.
Član 2.
(Unos i obrada izbornih rezultata)
(1) Izborna komisija osnovne izborne jedinice (u daljem tekstu:
izborna komisija), najkasnije 15 dana prije dana održavanja
izbora donosi akt o imenovanju kontrolora za unos izbornih
rezultata i administratora unosa izbornih rezultata.
(2) Izborna komisija je obavezna da obezbijedi dovoljan broj
računara koji trebaju biti umreženi i putem kojih će se vršiti
unos izbornih rezultata. Pod dovoljnim brojem računara se
smatra jedan računar za unos izbornih rezultata do 25
redovnih biračkih mjesta u osnovnoj izbornoj jedinici.
(3) Pored računara za unos izbornih rezultata, izborna komisija
treba obezbijediti i računar za administratora izbornih
rezultata kao i računar za kontrolora izbornih rezultata.
(4) Referenti za unos izbornih rezultata su dužni da u aplikaciju
unesu izborne rezultate onakve kakve je birački odbor
utvrdio na biračkom mjestu.
(5) Administrator izbornih rezultata je obavezan da prati unos
izbornih rezultata, kako bi izborni rezultati sa svih redovnih
biračkih mjesta bili uneseni na vrijeme.
Član 3.
(Broj kontrolora i kvalifikacije)
(1) Izborna komisija, najkasnije (20) dvadeset dana prije dana
održavanja izbora donosi rješenje kojim imenuje kontrolora
izbornih rezultata za svoju osnovnu izbornu jedinicu, koje
odmah dostavlja Centralnoj izbornoj komisiji BiH.
(2) Izborne komisije koje imaju preko stotinu redovnih biračkih
mjesta, ukoliko smatraju da je potrebno, mogu da imenuju i
više kontrolora, u zavisnosti od resursa kojima raspolažu.
(3) Kontrolor izbornih rezultata iz stava (1) ovog člana je član
izborne komisije ili drugo lice koje ima neophodno iskustvo
u provedbi izbora, te zadovoljavajuću osposobljenost u
informatici.
(4) Imenovni kontrolori obavezni su da završe obuku u skladu
sa Planom i programom obuke za administriranje JIIS BiH
u osnovnoj izbornoj jedinici koji utvrdi Centralna izborna
komisija Bosne i Hercegovine.

Utorak, 4. 10. 2016.

Član 4.
(Ovlaštenja kontrolora)
(1) Kontrolor izbornih rezultata ima obavezu da putem
aplikacije JIIS BiH-Modul za unos i obradu izbornih
rezultata, na svim redovnim biračkim mjestima na kojima
izborni rezultati nisu matematički tačni, izvrši korekcije u
dijelu:
a) ispravi pogrešan upis na obrascu za zbirne rezultate,
ukoliko birački odbor u polje broj potpisa na
biračkom spisku upiše podatak o broju imena na
izvodu iz Centralnog biračkog spiska;
b) ispravi pogrešan kontrolni broj, ukoliko birački odbor
u test tačnosti upiše broj koji ne odgovara stvarnom
kontrolnom broju;
c) ispravi pogrešno upisane brojeve koji predstavljaju
sumu određenih podataka: ukupan broj nevažećih
glasačkih listića, ukupan broj važećih glasova za
političke subjekte i ukupan broj važećih glasova za
kandidate za nacionalne manjine.
(2) Kontrolor izbornih rezultata ne smije vršiti bilo kakve
korekcije na originalnim obrascima ili bilo kojoj kopiji
obrazaca za zbirne rezultate koje je birački odbor upisao na
biračkom mjestu.
Član 5.
(Zahtjev izborne komisije za pravilno objedinjavanje izbornih
rezultata)
(1) Nakon izvršenih svih korekcija, kontrolor izbornih rezultata
podnosi pisani izvještaj (odštampan iz aplikacije) izbornoj
komisiji o svim biračkim mjestima na kojima je:
a) kandidat u okviru otvorene liste dobio više glasova od
političkog subjekta čiji je kandidat;
b) broj glasačkih listića koji je pronađen u glasačkoj
kutiji veći ili manji od zbira ukupnog broja važećih
glasova i ukupnog broja nevažećih glasačkih listića.
(2) Izborna komisija na osnovu izvještaja kontrolora izbornih
rezultata donosi odluku o zahtjevu za pravilno
objedinjavanje rezultata, u kojoj se navodi oznaka biračkog
mjesta i nivo za koji je potrebno pravilno objediniti
utvrđene rezultate, i dostavlja Centralnoj izbornoj komisiji
BiH putem službenog telefaksa ili putem e-maila.
(3) Centralna izborna komisija BiH, na osnovu odluke iz stava
(2) ovog člana, odštampanog izvještaja iz aplikacije o
nepravilnostima za data biračka mjesta i originalnih
obrazaca za zbirne rezultate sa tih biračkih mjesta, ocjenjuje
opravdanost zahtjeva za pravilno objedinjavanje utvrđenih
izbornih rezultata.
Član 6.
(Sadržaj obrazaca)
Sastavni dio ove instrukcije je Obrazac - Zahtjev za
otvaranje vreće i pravilno objedinjavanje rezultata (obrazac
ZPOR).
Član 7.
(Stupanje na snagu)
Ova instrukcija stupa na snagu danom donošenja a objavit
će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama
Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH".
Broj 06-1-07-1- 987-5/16
14. septembra 2016. godine
Predsjednik
Sarajevo
Dr. Ahmet Šantić, s. r.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 17

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 18

KONKURENCIJSKO VIJEĆE
BOSNE I HERCEGOVINE
1076

Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak
(2) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05,
76/07 i 80/09), te članka 122. stavak (2) i članka 123. stavak (1)
Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02,
12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), u postupku pokrenutom po Zahtjevu
za pokretanje postupka Udruženja inovativnih proizvođača
lijekova u Bosni i Hercegovini, Grbavička 4, 71 000 Sarajevo,
putem odvjetnika Almira A. Selimovića, Maršala Tita 29/II, 71
000 Sarajevo, protiv Vlade Tuzlanske županije, Rudarska 65, 75
300 Tuzla, radi utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma iz
članka 4. stavak 1) točke b) i d) Zakona o konkurenciji,
Konkurencijsko vijeće, na 131. (stotinutridesetprvoj) sjednici
održanoj dana 14.07.2016. godine, donijelo je

ZAKLJUČAK
O OBUSTAVLJANJU POSTUPKA
(1) Obustavlja se postupak pokrenut po Zahtjevu za pokretanje
postupka Udruženja inovativnih proizvođača lijekova u
Bosni i Hercegovini, Grbavička 4, 71 000 Sarajevo, protiv
Vlade Tuzlanske županije, Rudarska 65, 75 300 Tuzla,
zbog odustanka Podnositelja zahtjeva.
(2) Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku
BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i
Hercegovine.
Obrazloženje
Konkurencijsko vijeće je dana 09.12.2015. godine pod
brojem: 03-26-2-042-II/15 zaprimilo Zahtjev za pokretanje
postupka podnesen od strane Udruženja inovativnih proizvođača
lijekova u Bosni i Hercegovini, Grbavička 4, 71 000 Sarajevo (u
daljnjem tekstu: Podnositelj zahtjeva ili Udruženje), putem
odvjetnika Almira A. Selimovića, Maršala Tita 29/II, 71 000
Sarajevo, protiv Vlade Tuzlanske županije, Rudarska 65, 75 300
Tuzla (u daljnjem tekstu: Protivna strana ili Vlada TŽ), radi
utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma iz članka 4. stavak
1) točke b) i d) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH",
broj 48/05, 76/07 i 80/09) (u daljnjem tekstu: Zakon).
U zahtjevu za pokretanje postupka je navedeno da Vlada
Tuzlanske županije "Odlukom o izmjeni Odluke o Pozitivnoj listi
lijekova Tuzlanske županije" broj: 02/1-37-24641/15 od
05.11.2015. godine, sprječava i narušava tržišnu konkurenciju na
tržištu izdavanja lijekova koji se izdaju na teret zdravstvenog
osiguranja Županije u smislu članka 4. stavak (1) točka b) i d)
Zakona o konkurenciji.
Na temelju dostavljenih informacija i dokumentacije
Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da nije moguće bez
provedenog postupka utvrditi postojanje povrede Zakona o
konkurenciji na koje Podnositelj zahtjeva ukazuje, te je u smislu
članka 32. stavak (2) Zakona, dana 30.03.2016. godine donijelo
Zaključak o pokretanju postupka broj: 03-26-2-042-7-II/15 protiv
Vlade Tuzlanske županije.
Sukladno članku 33. Zakona, Konkurencijsko vijeće je
dostavilo Zahtjev za pokretanje postupka i Zaključak o
pokretanju postupka na odgovor stranci protiv koje je pokrenut
postupak, odnosno Vladi Tuzlanske županije.
Vlada Tuzlanske županije je dana 28.04.2016. godine
dostavila Odgovor na Zahtjev i Zaključak o pokretanju postupka
broj: 03-26-2-042-17-II/15, koji je Konkurencijsko vijeće
proslijedilo Podnositelju zahtjeva.
Konkurencijsko vijeće je dana 23.05.2016. godine
zaprimilo podesak broj: 03-26-2-042-19-II/15 Vlade Tuzlanske
županije, kojim se Konkurencijsko vijeće obavještava da je Vlada
Tuzlanske županije dana 05.05.2016 godine donijela novu

Utorak, 4. 10. 2016.

"Odluku o Pozitivnoj listi lijekova Tuzlanske županije" broj:
02/1-37-10570/16, te da je u članku 6. naprijed navedene odluke
određeno da prestaje da važi "Odluka o Pozitivnoj listi lijekova
Tuzlanske županije ("Službene novine Tuzlanske županije" broj
14/15, 15/15 i 3/16)".
Obzirom da je Konkurencijsko vijeće na zahtjev Udruženja
inovativnih proizvođača lijekova u BiH Zaključkom o pokretanju
postupka broj: 03-26-2-042-7-II/15, pokrenulo postupak protiv
Vlade Tuzlanske županije radi utvrđivanja zabranjenog
sporazuma zbog donošenja "Odluke o izmjeni Odluke o
Pozitivnoj listi lijekova Tuzlanske županije" broj: 02/1-3724641/15 od 05.11.2015. godine, te da je novom odlukom
prestala da važi odluka zbog koje je pokrenut postupak,
Podnositelju zahtjeva je dostavljena nova "Odluka o Pozitivnoj
listi lijekova Tuzlanske županije" na očitovanje da li i dalje ostaje
kod svog Zahtjeva za pokretanje postupka.
Udruženje inovativnih proizvođača lijekova u BiH je dana
13.06.2016. godine, dostavilo podnesak broj: 03-26-2-042-21II/15 u kom su naveli da odustaju od daljnjeg postupka, budući da
je Vlada Tuzlanske županije donijela novu "Odluku o pozitivnoj
listi lijekova u Tuzlanskoj županiji" kojom se ne sprječava
konkurencija na tržištu lijekova u Tuzlanskoj županiji.
Sukladno članku 122. stavak (1) Zakona o upravnom
postupku, stranka može odustati od svog zahtjeva (cijelog ili
dijela) u tijeku cijelog postupka. Također, člankom 123. stavak
(1) Zakona o upravnom postupku je određeno da stranka može
odustati od svog zahtjeva podnošenjem pismene izjave organu
koji vodi postupak.
Na temelju navedenoga, a u svezi s člankom 122. stavak (1)
Zakona o upravnom postupku, Konkurencijsko vijeće je odlučilo
kao u izreci ovog Zaključka.
Administrativna pristojba
Na ovaj Zaključak Podnositelj zahtjeva, sukladno članku 2.
Tarfini broj 108. stavak (1) točka b) Odluke o visini
administrativnih pristojbi u svezi sa procesnim radnjama pred
Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i
18/11) je obvezan platiti administrativnu pristojbu u iznosu od
500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine.
Pouka o pravnom lijeku
Protiv ovog Zaključka nije dopušten priziv.
Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred
Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka,
odnosno objavljivanja ovog Zaključka.
Broj 03-26-2-042-22-II/15
14. srpnja 2016. godine
Predsjednica
Sarajevo
Mr. Arijana Regoda-Dražić, v. r.
На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (2)
Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05,
76/07 и 80/09), те члана 122. став (2) и члана 123. став (1)
Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр.
29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), у поступку покренутом по
Захтјеву за покретање поступка Удружења иновативних
произвођача лијекова у Босни и Херцеговини, Грбавичка 4,
71 000 Сарајево, путем адвоката Алмира А. Селимовића,
Маршала Тита 29/II, 71 000 Сарајево, против Владе
Тузланског кантона, Рударска 65, 75 300 Тузла, ради
утврђивања постојања забрањеног споразума из члана 4. став
1) тачке б) и д) Закона о конкуренцији, Конкуренцијски
савјет на 131. (стотинутридесетпрвој) сједници одржаној
дана 14.07.2016. године, донио је

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

ЗАКЉУЧАК

О ОБУСТАВЉАЊУ ПОСТУПКА
(1) Обуставља се поступак покренут по Захтјеву за
покретање
поступка
Удружења
иновативних
произвођача лијекова у Босни и Херцеговини,
Грбавичка 4, 71 000 Сарајево, против Владе Тузланског
кантона, Рударска 65, 75 300 Тузла, због одустанка
Подносиоца захтјева.
(2) Овај Закључак биће објављен у "Службеном гласнику
БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко
дистрикта Босне и Херцеговине.
Образложење
Конкуренцијски савјет је дана 09.12.2015. године под
бројем: 03-26-2-042-II/15 запримио Захтјев за покретање
поступка поднесен од стране Удружења иновативних
произвoђача лијекова у Босни и Херцеговини, Грбавичка 4,
71 000 Сарајево (у даљем тексту: Подносилац захтјева или
Удружење), путем адвоката Алмира А. Селимовића,
Маршала Тита 29/II, 71 000 Сарајево, против Владе
Тузланског кантона, Рударска 65, 75 300 Тузла (у даљем
тексту: Противна страна или Влада ТК), ради утврђивања
постојања забрањеног споразума из члана 4. став 1) тачке б)
и д) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", број
48/05, 76/07 и 80/09) (у даљем тексту: Закон).
У захтјеву за покретање поступка је наведено да Влада
Тузланског кантона "Одлуком о измјени Одлуке о
Позитивној листи лијекова Тузланског кантона" број: 02/137-24641/15 од 05.11.2015. године, спрjечава и нарушава
тржишну конкуренцију на тржишту издавања лијекова који
се издају на терет здравственог осигурања Кантона у смислу
члан 4. став (1) тачка б) и д) Закона о конкуренцији.
На основу достављених информација и документације
Конкуренцијски савјет је оцијенио да није могуће без
проведеног поступка утврдити постојање повреде Закона о
конкуренцији на које Подносилац захтјева указује, те је у
смислу члана 32. став (2) Закона, дана 30.03.2016. године
донио Закључак о покретању поступка број: 03-26-2-042-7II/15 против Владе Тузланског кантона.
У складу са чланом 33. Закона, Конкуренцијски савјет
је доставио Захтјев за покретање поступка и Закључак о
покретању поступка на одговор странци против које је
покренут поступак, односно Влади Тузланског кантона.
Влада Тузланског кантона је дана 28.04.2016. године
доставила Одговор на Захтјев и Закључак о покретању
поступка број: 03-26-2-042-17-II/15, који је Конкуренцијски
савјет прослиједио Подносиоцу захтјева.
Конкуренцијски савјет је дана 23.05.2016. године
запримио подесак број: 03-26-2-042-19-II/15 Владе
Тузланског кантона, којим се Конкуренцијски савјет
обавјештава да је Влада Тузланског кантона дана 05.05.2016
године донијела нову "Одлуку о Позитивној листи лијекова
Тузланског кантона" број 02/1-37-10570/16, те да је у члану
6. напријед наведене одлуке одређено да престаје да важи
"Одлука о Позитивној листи лијекова Тузланског кантона
("Службене новине Тузланског кантона", број 14/15, 15/15 и
3/16)".
Обзиром да је Конкуренцијски савјет на захтјев
Удружења иновативних произвођача лијекова у БиХ
Закључком о покретању поступка број:03-26-2-042-7-II/15,
покренуо поступак против Владе Тузланског кантона ради
утврђивања забрањеног споразума због доношењa "Одлуке о
измјени Одлуке о Позитивној листи лијекова Тузланског
кантона" број: 02/1-37-24641/15 од 05.11.2015. године, те да
је новом одлуком престала да важи одлука због које је
покренут поступак, Подносиоцу захтјева је достављена нова

Broj 74 - Stranica 19

"Одлукa о Позитивној листи лијекова Тузланског кантона"
на очитовање да ли и даље остаје код свог Захтјева за
покретање поступка.
Удружењe иновативних произвођача лијекова у БиХ је
дана 13.06.2016. године, доставило поднесак број: 03-26-2042-21-II/15 у ком су навели да одустају од даљег поступка,
будући да је Влада Тузланског Кантона донијела нову
"Одлуку о позитивној листи лијекова у Тузланском кантону"
којом се не спрjечава конкуренција на тржишту лијекова у
Тузланском кантону.
У складу са чланом 122. став (1) Закона о управном
поступку, странка може одустати од свог захтјева (цијелог
или дијела) у току цијелог поступка. Такође, чланом 123.
став (1) Закона о управном поступку је одређено да странка
може одустати од свог захтјева подношењем писмене изјаве
органу којi води поступак.
На основу наведенога, а у вези са чланом 122. став (1)
Закона о управном поступку, Конкуренцијски савјет је
одлучио као у диспозитиву овог Закључка.
Административна такса
На овај Закључак Подносилац захтјева, у складу са
чланом 2. Тарфини број 108. став (1) тачка б) Одлуке о
висини административних такси у вези са процесним
радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени
гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) је обавезан платити
административну таксу у износу од 500,00 КМ у корист
Буџета институција Босне и Херцеговине.
Поука о правном лијеку
Против овог Закључка није допуштена жалба.
Незадовољна страна може покренути управни спор
пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана
пријема, односно објављивања овог Закључка.
Број 03-26-2-042-22-II/15
Предсједница
14. јула 2016. године
Мр Аријана РегодаСарајево
Дражић, с. р.
Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2)
Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07
i 80/09), te člana 122. stav (2) i člana 123. stav (1) Zakona o
upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04,
88/07, 93/09 i 41/13), u postupku pokrenutom po Zahtjevu za
pokretanje postupka Udruženja inovativnih proizvođača lijekova
u Bosni i Hercegovini, Grbavička 4, 71 000 Sarajevo, putem
advokata Almira A. Selimovića, Maršala Tita 29/II, 71 000
Sarajevo, protiv Vlade Tuzlanskog kantona, Rudarska 65, 75 300
Tuzla, radi utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma iz
člana 4. stav 1) tačke b) i d) Zakona o konkurenciji,
Konkurencijsko vijeće, na 131. (stotinutridesetprvoj) sjednici
održanoj dana 14.07.2016. godine, donijelo je

ZAKLJUČAK
O OBUSTAVLJANJU POSTUPKA
(1) Obustavlja se postupak pokrenut po Zahtjevu za pokretanje
postupka Udruženja inovativnih proizvođača lijekova u
Bosni i Hercegovini, Grbavička 4, 71 000 Sarajevo, protiv
Vlade Tuzlanskog kantona, Rudarska 65, 75 300 Tuzla,
zbog odustanka Podnosioca zahtjeva.
(2) Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku
BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i
Hercegovine.
Obrazloženje
Konkurencijsko vijeće je dana 09.12.2015. godine pod
brojem: 03-26-2-042-II/15 zaprimilo Zahtjev za pokretanje

Broj 74 - Stranica 20

SLUŽBENI GLASNIK BiH

postupka podnesen od strane Udruženja inovativnih proizvođača
lijekova u Bosni i Hercegovini, Grbavička 4, 71 000 Sarajevo (u
daljem tekstu: Podnosilac zahtjeva ili Udruženje), putem
advokata Almira A. Selimovića, Maršala Tita 29/II, 71 000
Sarajevo, protiv Vlade Tuzlanskog kantona, Rudarska 65, 75 300
Tuzla (u daljem tekstu: Protivna strana ili Vlada TK), radi
utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma iz člana 4. stav 1)
tačke b) i d) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", broj
48/05, 76/07 i 80/09) (u daljem tekstu: Zakon).
U zahtjevu za pokretanje postupka je navedeno da Vlada
Tuzlanskog kantona "Odlukom o izmjeni Odluke o Pozitivnoj
listi lijekova Tuzlanskog kantona" broj: 02/1-37-24641/15 od
05.11.2015. godine, sprječava i narušava tržišnu konkurenciju na
tržištu izdavanja lijekova koji se izdaju na teret zdravstvenog
osiguranja Kantona u smislu člana 4. stav (1) tačka b) i d) Zakona
o konkurenciji.
Na osnovu dostavljenih informacija i dokumentacije
Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da nije moguće bez
provedenog postupka utvrditi postojanje povrede Zakona o
konkurenciji na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, te je u smislu
člana 32. stav (2) Zakona, dana 30.03.2016.godine donijelo
Zaključak o pokretanju postupka broj: 03-26-2-042-7-II/15 protiv
Vlade Tuzlanskog kantona.
U skladu sa članom 33. Zakona, Konkurencijsko vijeće je
dostavilo Zahtjev za pokretanje postupka i Zaključak o
pokretanju postupka na odgovor stranci protiv koje je pokrenut
postupak, odnosno Vladi Tuzlanskog kantona.
Vlada Tuzlanskog kantona je dana 28.04.2016.godine
dostavila Odgovor na Zahtjev i Zaključak o pokretanju postupka
broj: 03-26-2-042-17-II/15, koji je Konkurencijsko vijeće
proslijedilo Podnosiocu zahtjeva.
Konkurencijsko vijeće je dana 23.05.2016. godine
zaprimilo podesak broj: 03-26-2-042-19-II/15 Vlade Tuzlanskog
kantona, kojim se Konkurencijsko vijeće obavještava da je Vlada
Tuzlanskog kantona dana 05.05.2016 godine donijela novu
"Odluku o Pozitivnoj listi lijekova Tuzlanskog kantona", broj
02/1-37-10570/16, te da je u članu 6. naprijed navedene odluke
određeno da prestaje da važi "Odluka o Pozitivnoj listi lijekova
Tuzlanskog kantona ("Službene novine Tuzlanskog kantona",
broj 14/15, 15/15 i 3/16)".
Obzirom da je Konkurencijsko vijeće na zahtjev Udruženja
inovativnih proizvođača lijekova u BiH Zaključkom o pokretanju
postupka broj 03-26-2-042-7-II/15, pokrenulo postupak protiv
Vlade Tuzlanskog kantona radi utvrđivanja zabranjenog
sporazuma zbog donošenja "Odluke o izmjeni Odluke o
Pozitivnoj listi lijekova Tuzlanskog kantona" broj: 02/1-3724641/15 od 05.11.2015. godine, te da je novom odlukom
prestala da važi odluka zbog koje je pokrenut postupak,
Podnosiocu zahtjeva je dostavljena nova "Odluka o Pozitivnoj
listi lijekova Tuzlanskog kantona" na očitovanje da li i dalje
ostaje kod svog Zahtjeva za pokretanje postupka.
Udruženje inovativnih proizvođača lijekova u BiH je dana
13.06.2016. godine, dostavilo podnesak broj: 03-26-2-042-21II/15 u kom su naveli da odustaju od daljeg postupka, budući da
je Vlada Tuzlanskog Kantona donijela novu "Odluku o pozitivnoj
listi lijekova u Tuzlanskom kantonu" kojom se ne sprječava
konkurencija na tržištu lijekova u Tuzlanskom kantonu.
U skladu sa članom 122. stav (1) Zakona o upravnom
postupku, stranka može odustati od svog zahtjeva (cijelog ili
dijela) u toku cijelog postupka. Također, članom 123. stav (1)
Zakona o upravnom postupku je određeno da stranka može
odustati od svog zahtjeva podnošenjem pismene izjave organu
koji vodi postupak.
Na osnovu navedenoga, a u vezi sa članom 122. stav (1)
Zakona o upravnom postupku, Konkurencijsko vijeće je odlučilo
kao u dispozitivu ovog Zaključka.

Utorak, 4. 10. 2016.

Administrativna taksa
Na ovaj Zaključak Podnosilac zahtjeva, u skladu sa članom
2. Tarfini broj 108. stav (1) tačka b) Odluke o visini
administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred
Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i
18/11) je obavezan platiti administrativnu taksu u iznosu od
500,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine.
Pouka o pravnom lijeku
Protiv ovog Zaključka nije dopuštena žalba.
Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred
Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema,
odnosno objavljivanja ovog Zaključka.
Broj 03-26-2-042-22-II/15
14. jula 2016. godine
Predsjednica
Sarajevo
Mr. Arijana Regoda-Dražić, s. r.

URED ZA VETERINARSTVO
BOSNE I HERCEGOVINE
1077

Na temelju članka 5. stavak (2) Zakona o zaštiti i dobrobiti
životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 25/09), Ured za
veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK
O IZMJENI PRAVILNIKA O UVJETIMA KOJIMA
MORAJU UDOVOLJAVATI FARME I UVJETIMA ZA
ZAŠTITU ŽIVOTINJA NA FARMAMA
Članak 1.
U Pravilniku o uvjetima kojima moraju udovoljavati farme i
uvjetima za zaštitu životinja na farmama ("Službeni glasnik
BiH", br. 46/10 i 12/13), u članku 60. stavak (2) riječi: "do 01.
siječnja 2015. godine" zamjenjuju se riječima: "do 01. siječnja
2018. godine".
Članak 2.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, i
objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".
Broj 02-1-02-3-759-760/16
Direktor
30. kolovoza 2016. godine
Ljubomir Kalaba, v. r.
На основу члана 5. став (2) Закона о заштити и
добробити животиња ("Службени гласник БиХ", број 25/09),
Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК

О ИЗМЈЕНИ ПРАВИЛНИКА О УСЛОВИМА КОЈЕ
МОРАЈУ ДА ЗАДОВОЉАВАЈУ ФАРМЕ И
УСЛОВИМА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТИЊА НА
ФАРМАМА
Члан 1.
У Правилнику о условима којe морају да задовољавају
фарме и условима за заштиту животиња на фармама
("Службени гласник БиХ", бр. 46/10 и 12/13), у члану 60.
став (2) ријечи: "до 01. јануара 2015. године" замјењују се
ријечима: "до 01. јануара 2018. године".
Члан 2.
Овај Правилник ступа на снагу даном доношења, и
објављује се у "Службеном гласнику БиХ".
Број 02-1-02-3-759-760/16
Директор
30. aвгуста 2016. године
Љубомир Калаба, с. р.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

se na nezapakirani proizvod ponuđen krajnjem
potrošaču stavi oznaka: "Ovaj proizvod sadrži
genetski modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)" na
proizvod ili neposredno uz proizvod, kao i na prateću
dokumentaciju (fakturu).
U skladu s odredbama članka 51. Zakona o genetski
modificiranim organizmima, subjekt u poslovanju s hranom
za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja dužan je u daljnjoj
distribuciji subjektu u poslovanju s hranom za životinje koji
prima proizvod dostaviti prateću dokumentaciju s
informacijama da proizvod sadrži ili se sastoji od genetski
modificiranih organizama i upoznati ga s obvezom
označavanja ovog proizvoda u skladu s odredbama članka
52. Zakona o genetski modificiranim organizmima.
U skladu s odredbama članka 24. Pravilnika o uvjetima i
postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište
Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu
sljedivost i označavanje, podnositelj zahtjeva dužan je
osigurati sljedeće oznake na pakiranju:
a) za genetski modificirane organizme koji se koriste kao
hrana za životinje i hranu za životinje koja sadrži ili se
sastoji od GMO-a natpis: "genetski modificirana soja
(MON-Ø4Ø32-6)" bit će u zagradama neposredno iza
određenog naziva hrane za životinje, a alternativno se
te riječi mogu navesti u bilješci popisa hrane za
životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i
u popisu hrane za životinje;
b) za hranu za životinje proizvedenu od genetski
modificiranih organizama natpis: "proizveden od
genetski modificirane soje (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u
zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za
životinje, a alternativno se te riječi mogu navesti u
bilješci popisa hrane za životinje, te slova moraju biti
barem iste veličine kao i u popisu hrane za životinje.
U skladu s člankom 24. stavak (2) Pravilnika o uvjetima i
postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište
Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu
sljedivost i označavanje, zabranjeno je stavljati na tržište
proizvode koji su predmetom ovoga Rješenja ako navedeni
podatci iz točke 5. ovoga Rješenja nisu prikazani jasno,
čitljivo i tako da se ne mogu brisati na popratnom
dokumentu ili, ako je to primjenjivo, na pakiranju na
spremniku ili na njemu pričvršćenoj naljepnici/deklaraciji.
U skladu s odredbama članka 54. Zakona o genetski
modificiranim organizmima, podnositelj zahtjeva dužan je,
prilikom rukovanja, prijevoza i pakiranja genetski
modificiranih organizama, u popratnoj dokumentaciji jasno
obilježiti genetski modificirani organizam koji je
namijenjen neposrednom korištenju za hranu za životinje ili
za preradu, naznačiti da nisu namijenjeni namjernom
unošenju u okoliš/sjetvu, te navesti mjesto za pribavljanje
dodatnih informacija.
Subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke 1.
ovoga Rješenja obvezan je voditi bazu podataka za
razdoblje od pet godina od dana izvršenja svake transakcije
u skladu s odredbama članka 51. stavak (5) Zakona o
genetski modificiranim organizmima.
Odobrava se stavljanje na tržište hrane za životinje iz točke
1. ovoga Rješenja na temelju dostavljenih dokumenata i
Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme da
predmetna hrana za životinje odgovara odredbama
Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za
stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje
b)

Na osnovu člana 5. stav (2) Zakona o zaštiti i dobrobiti
životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 25/09), Ured za
veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK

O IZMJENI PRAVILNIKA O UVJETIMA KOJЕ
MORAJU ZADOVOLJAVATI FARME I UVJETIMA ZA
ZAŠTITU ŽIVOTINJA NA FARMAMA
Član 1.
U Pravilniku o uvjetima kojе moraju zadovoljavati farme i
uvjetima za zaštitu životinja na farmama ("Službeni glasnik
BiH", br. 46/10 i 12/13), u članu 60. stav (2) riječi: "do 01.
januara 2015. godine" zamjenjuju se riječima: "do 01. januara
2018. godine".
Član 2.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, i
objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".
Broj 02-1-02-3-759-760/16
Direktor
30. augusta 2016. godine
Ljubomir Kalaba, s. r.

4.

5.

AGENCIJA ZA SIGURNOST HRANE
BOSNE I HERCEGOVINE
1078

Na temelju članka 56. Zakona o hrani ("Službeni glasnik
BiH", broj 50/04), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik
BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 193. stavak (1) Zakona o
upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04,
88/07, 93/09 i 41/13), članka 11. Zakona o genetski
modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj
23/09), članka 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima
koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje ("Službeni
glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i Mišljenja Vijeća za genetski
modificirane organizme (broj UP-1-50-4-26-4/16 od 01.08.2016.
godine), povodom zahtjeva za izdavanje rješenja o odobrenju za
stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži genetski
modificirane organizme koji je podnio subjekt subjekat "KLASPERVAN" d.o.o. Žepče, Grabovica bb, 72230 Žepče, Bosna i
Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine
donosi

RJEŠENJE

1.

2.
3.

Odobrava se subjektu "KLAS-PERVAN" d.o.o. Žepče,
Grabovica bb, Žepče, stavljanje na tržište Bosne i
Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6
(kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se
koristiti isključivo kao hrana za životinje.
Zabranjuje se namjerno unošenje u okoliš/sjetva genetski
modificirane soje iz točke 1. ovoga Rješenja.
Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz točke 1.
ovoga Rješenja, a u skladu s odredbama članka 52. Zakona
o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik
BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uvjetima i
postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište
Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu
sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i
62/15), subjekt u poslovanju s hranom za životinje iz točke
1. ovoga Rješenja dužan je osigurati da:
a) na oznaci na zapakiranom proizvodu piše: "Ovaj
proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MONØ4Ø32-6)";

6.

7.

8.

9.

Broj 74 - Stranica 21

Broj 74 - Stranica 22

SLUŽBENI GLASNIK BiH

prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se
odnose na njihovu sljedivost i označavanje.
10. Ovo Rješenje vrijedi pet godina od dana njegovog
donošenja.
11. Subjekt i hrana za životinje iz točke 1. ovoga Rješenja
upisuju se u Registar rješenja subjekata u poslovanju s
hranom i genetski modificirane hrane za životinje Bosne i
Hercegovine.
12. Sve promjene koje nastanu u razdoblju važenja ovoga
Rješenja, a koje se odnose na točke 1., 2., 3., 4., 5., 6. i 7.
ovoga Rješenja, subjekt u poslovanju s hranom za životinje
iz točke 1. ovoga Rješenja obvezan je dostaviti Agenciji za
sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.
13. Za obnovu ovoga Rješenja potrebno je podnijeti zahtjev
Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u skladu s
člankom 22. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane
za životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i
zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i
označavanje, najkasnije godinu dana prije prestanka
važenja rješenja o odobrenju.
14. Donošenje ovoga Rješenja o odobrenju ne umanjuje opću
građansku i kaznenu odgovornost subjekta u poslovanju s
hranom po pitanju hrane za životinje koja je predmetom
ovoga Rješenja.
15. Ovo Rješenje objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Podnositelj zahtjeva "KLAS-PERVAN" d.o.o. Žepče,
Grabovica bb, 72230 Žepče, Bosna i Hercegovina, podnio je
zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine
genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski
modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima
Europske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine,
koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-26/16 od 10.06.2016.
godine i UP-1-50-4-26-2/16 od 29.06.2016. godine.
Zahtjev je osnovan.
Vijeće za genetski modificirane organizme je na dvanaestoj
sjednici ostvarilo uvid i ocjenu dostavljene dokumentacije, te je
razmatralo navedeni zahtjev u skladu s člankom 17a. Pravilnika o
uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi puta na tržište Bosne
i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i
označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).
Podnositelj zahtjeva uz zahtjev je dostavio primjerak
uplatnice u iznosu od 30,00 KM o uplaćenoj naknadi za
podnošenje zahtjeva, u skladu s Odlukom o visini posebne
naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište
genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni
glasnik BiH", broj 61/14).
U skladu s navedenim, Vijeće za genetski modificirane
organizme je nakon razmatranja jednoglasno usvojilo Mišljenje,
prema kojem je navedeni zahtjev za odobrenje za stavljanje na
tržište Bosne i Hercegovine genetski modificirane hrane za
životinje koja sadrži genetski modificirani organizam, u skladu s
važećim propisima Europske unije osnovan i sukladan s člankom
17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja odobrenja za
stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi
puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose
na njihovu sljedivost i označavanje.
Vijeće za genetski modificirane organizme u Mišljenju je
predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine
donošenje Rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište Bosne i
Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži
genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim

Utorak, 4. 10. 2016.

propisima Europske unije subjektu "KLAS-PERVAN" d.o.o.
Žepče, Grabovica bb, Žepče, Bosna i Hercegovina.
Člankom 19. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima
koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da
Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, ako
podnositelj zahtjeva ispunjava uvjete, donosi rješenje o odobrenju
za stavljanje na tržište genetski modificirane hrane za životinje
uzimajući u obzir mišljenje Vijeća za genetski modificirane
organizme, i to na razdoblje od pet godina, koje se može
obnoviti.
Člankom 16. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima
koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da
se za izdavanje rješenja o odobravanju podnosi zahtjev u pisanom
obliku Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.
Člankom 17a. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima
koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena je
potrebna dokumentacija koja se dostavlja uz zahtjev ako je hrana
za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam
odobrena u skladu s važećim propisima Europske unije.
Člankom 24. Pravilnika o uvjetima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi puta na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima
koji se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena su
pravila označavanja genetski modificiranih organizama koji se
koriste kao hrana za životinje, hranu za životinje koja sadrži ili se
sastoji od genetski modificiranih organizama i hranu za životinje
proizvedenu od genetski modificiranih organizama.
Člancima 51., 52. i 54. Zakona o genetski modificiranim
organizmima određeni su sljedivost, označavanje te rukovanje,
prijevoz i pakiranje genetski modificiranih organizama, kao i
proizvoda koji sadrže ili se sastoje od genetski modificiranih
organizama.
U skladu s navedenim, riješeno je kao u izreci ovoga
Rješenja.
Naknada za mišljenje Vijeća za genetski modificirane
organizme uplaćena u iznosu od 400,00 KM, naknada za
izdavanje rješenja za odobrenje za stavljanje na tržište uplaćena
je u iznosu od 500,00 KM i naknada za upis u jedinstveni
Registar GMO-a uplaćena je u iznosu od 30,00 KM, u skladu s
odredbama Odluke o visini posebne naknade za izdavanje
rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane
hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14), u
korist proračuna Bosne i Hercegovine.
Uputa o pravnom lijeku
Protiv ovog Rješenja ne može se uložiti žalba, već se može
pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine u roku od
30 dana od dana dostave ovoga Rješenja.
Broj UP-1-50-4-26-7/16
Ravnatelj
14. rujna 2016. godine
Mr. sc. Džemil Hajrić, v. r.
На основу члана 56. Закона о храни ("Службени
гласник БиХ", број 50/04), члана 61. Закона о управи
("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 193.
став (1) Закона о управном поступку ("Службени гласник
БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 11. Закона
о генетички модификованим организмима ("Службени
гласник БиХ", број 23/09), члана 19. Правилника о условима
и поступку издавања одобрења за стављање генетички

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

модификоване хране и хране за животиње први пут на
тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се односе
на њихову сљедивост и означавање ("Службени гласник
БиХ", бр. 78/12 и 62/15) и Мишљења Савјета за генетички
модификоване организме (број УП-1-50-4-26-4/16 од
01.08.2016. године), по захтјеву за издавање рјешења о
одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која
садржи генетички модификоване организме који је поднио
субјекат "КЛAC-ПEРBAH" д.о.о. Жeпчe, Грaбoвицa бб,
72230 Жeпчe, Босна и Херцеговина, Агерција за безбједност
хране Босне и Херцеговине доноси

6.

РЈЕШЕЊЕ

1.

2.
3.

4.

5.

Одобрава се субјекту "КЛAC-ПEРBAH" д.о.о. Жeпчe,
Грaбoвицa бб, Жeпчe, стављање на тржиште Босне и
Херцеговине генетички модификоване соје MONØ4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%),
која ће се користити искључиво као храна за животиње.
Забрањује се намјерно уношење у животну
средину/сјетва генетички модификоване соје из тачке 1.
овог рјешења.
Приликом стављања на тржиште хране за животиње из
тачке 1. овог рјешења, а у складу са одредбама члана
52. Закона о генетички модификованим организмима
("Службени гласник БиХ", број 23/09) и одредбама
Правилника о условима и поступку издавања одобрења
за стављање генетички модификоване хране и хране за
животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и
захтјевима који се односе на њихову сљедивост и
означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12 и
62/15), субјекат у пословању са храном за животиње из
тачке 1. овог рјешења дужан је да обезбиједи да:
а) на ознаци на запакованом производу пише: "Овај
производ садржи генетички модификовану соју
(MON-Ø4Ø32-6)";
б) се на незапаковани производ понуђен крајњем
потрошачу стави ознака: "Овај производ садржи
генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)"
на производ или непосредно уз производ, као и на
пратећу документацију (фактуру).
У складу са одредбама члана 51. Закона о генетички
модификованим организмима, субјекат у пословању са
храном за животиње из тачке 1. овог рјешења дужан је
да у даљој дистрибуцији субјекту у пословању са
храном за животиње који прима производ достави
пратећу документацију са информацијама да производ
садржи или се састоји од генетички модификованих
организама и упозна га са обавезом означавања овог
производа у складу са одредбама члана 52. Закона о
генетички модификованим организмима.
У складу са одредбама члана 24. Правилника о
условима и поступку издавања одобрења за стављање
генетички модификоване хране и хране за животиње
први пут на тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима
који се односе на њихову сљедивост и означавање,
подносилац захтјева дужан је да обезбиједи стављање
сљедеће ознаке на паковању:
а) за генетички модификоване организме који се
користе као храна за животиње и храну за
животиње која садржи или се састоји од ГМО-а,
натпис "генетички модификована соја (MONØ4Ø32-6)" биће у заградама непосредно иза
одређеног назива хране за животиње, а
алтернативно те ријечи могу се навести у
биљешци списка хране за животиње, те слова

7.

8.

9.

10.
11.

12.

13.

Broj 74 - Stranica 23

морају бити барем исте величине као и у списку
хране за животиње;
б) за храну за животиње произведену од генетички
модификованих организама, натпис "произведен
од генетички модификоване соје (MON-Ø4Ø32-6)"
биће у заградама непосредно иза одређеног назива
хране за животиње, а алтернативно те ријечи могу
се навести у биљешци списка хране за животиње,
те слова морају бити барем исте величине као и у
списку хране за животиње.
У складу са чланом 24. став (2) Правилника о условима
и поступку издавања одобрења за стављање генетички
модификоване хране и хране за животиње први пут на
тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се
односе на њихову сљедивост и означавање, забрањено
је стављати на тржиште производе који су предмет овог
рјешења ако наведени подаци из тачке 5. овог рјешења
нису приказани јасно, читљиво и на начин да се не могу
брисати на пропратном документу, или, ако је то
примјењиво, на паковању на контејнеру или на њему
причвршћеној наљепници/декларацији.
У складу са одредбама члана 54. Закона о генетички
модификованим организмима, подносилац захтјева
дужан је да приликом руковања, превоза и паковања
генетички модификованих организама у пропратној
документацији
јасно
обиљежи
генетички
модификовани организам који је намијењен директном
коришћењу за храну за животиње или за прераду;
назначи да нису намијењени намјерном уношењу у
животну средину/сјетву, те наведе мјесто за
прибављање додатних информација.
Субјекат у пословању са храном за животиње из тачке
1. овог рјешења обавезан је да води базу података за
период од пет година од дана извршења сваке
трансакције у складу са одредбама члана 51. став (5)
Закона о генетички модификованим организмима.
Одобрава се стављање на тржиште хране за животиње
из тачке 1. овог рјешења на основу достављених
докумената и Мишљења Савјета за генетички
модификоване организме да предметна храна за
животиње одговара одредбама Правилника о условима
и поступку издавања одобрења за стављање генетички
модификоване хране и хране за животиње први пут на
тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се
односе на њихову сљедивост и означавање.
Ово рјешење важи пет година од дана његовог
доношења.
Субјекат и храна за животиње из тачке 1. овог рјешења
уписују се у Регистар рјешења субјеката у пословању са
храном и генетички модификоване хране за животиње
Босне и Херцеговине.
Све промјене које настану у периоду важења овог
рјешења, а које се односе на тачке 1, 2, 3, 4, 5, 6. и 7.
овог рјешења, субјекат у пословању са храном за
животиње из тачке 1. овог рјешења обавезан је да
достави Агенцији за безбједност хране Босне и
Херцеговине.
За обнову овог рјешења потребно је Агенцији за
безбједност хране Босне и Херцеговине поднијети
захтјев у складу са чланом 22. Правилника о условима
и поступку издавања одобрења за стављање генетички
модификоване хране и хране за животиње први пут на
тржиште Босне и Херцеговине и захтјевима који се
односе на њихову сљедивост и означавање, најкасније
годину дана прије престанка важења рјешења о
одобрењу.

Broj 74 - Stranica 24

SLUŽBENI GLASNIK BiH

14. Доношење овог рјешења о одобрењу не умањује општу
грађанску и кривичну одговорност субјекта у
пословању са храном по питању хране за животиње
која је предмет овог рјешења.
15. Ово рјешење објављује се у "Службеном гласнику
БиХ".
Образложење
Подносилац захтјева "КЛAC-ПEРBAH" д.о.о. Жeпчe,
Грaбoвицa бб, 72230 Жeпчe, Босна и Херцеговина, поднио је
Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев
за одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине
генетички модификоване хране за животиње која садржи
генетички модификовани организам одобрен у складу са
важећим прописима Европске уније који је запримљен под
бројем УП-1-50-4-26/16 од 10.06.2016. године и УП-1-50-426-2/16 од 29.06.2016. године.
Захтјев је основан.
Савјет за генетички модификоване организме је на
двaнaecтoj сједници остварио увид и оцјену достављене
документације те је разматрао наведени захтјев у складу са
чланом 17а. Правилника о условима и поступку издавања
одобрења за стављање генетички модификоване хране и
хране за животиње први пут на тржиште Босне и
Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову
сљедивост и означавање ("Службени гласник БиХ", бр. 78/12
и 62/15).
Подносилац захтјева је уз захтјев доставио примјерак
уплатнице у изнoсу oд 30,00 КМ о уплаћеној накнади за
подношење захтјева у складу са Одлуком о висини посебне
накнаде за издавање рјешења о одобрењу за стављање на
тржиште генетички модификоване хране и хране за
животиње ("Службени гласник БиХ", број 61/14).
У складу са наведеним, Савјет за генетички
модификоване организме је након разматрања једногласно
усвојио Мишљење да је наведени захтјев за одобрење за
стављање на тржиште Босне и Херцеговине генетички
модификоване хране за животиње која садржи генетички
модификовани организам у складу са важећим прописима
Европске уније основан, те да је у складу са чланом 17а.
Правилника о условима и поступку издавања одобрења за
стављање генетички модификоване хране и хране за
животиње први пут на тржиште Босне и Херцеговине и
захтјевима који се односе на њихову сљедивост и
означавање.
Савјет за генетички модификоване организме је у
Мишљењу предложио Агенцији за безбједност хране Босне
и Херцеговине доношење Рјешења о одобрењу за стављање
на тржиште Босне и Херцеговине генетички модификоване
хране за животиње која садржи генетички модификовани
организам одобрен у складу са важећим прописима Европске
уније субјекту "КЛAC-ПEРBAH" д.о.о. Жeпчe, Грaбoвицa
бб, Жeпчe, Босна и Херцеговина.
Чланом 19. Правилника о условима и поступку
издавања одобрења за стављање генетички модификоване
хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и
Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову
сљедивост и означавање одређено је да Агенција за
безбједост хране Босне и Херцеговине, подносиоцу захтјева,
ако испуњава услове, доноси рјешење о одобрењу за
стављање на тржиште генетички модификоване хране за
животиње узимајући у обзир мишљење Савјета за генетички
модификоване организме, на период од пет година које се
може обновити.
Чланом 16. Правилника о условима и поступку издавања одобрења за стављање генетички модификоване хране

Utorak, 4. 10. 2016.

и хране за животиње први пут на тржиште Босне и
Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову
сљедивост и означавање одређено је да се за издавање
рјешења о одобрењу подноси захтјев у писаној форми
Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине.
Чланом 17а. Правилника о условима и поступку
издавања одобрења за стављање генетички модификоване
хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и
Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову
сљедивост и означавање одређена је потребна документација
која се доставља уз захтјев ако је храна за животиње која
садржи генетички модификовани организам одобрена у
складу са важећим прописима Европске уније.
Чланом 24. Правилника о условима и поступку
издавања одобрења за стављање генетички модификоване
хране и хране за животиње први пут на тржиште Босне и
Херцеговине и захтјевима који се односе на њихову
сљедивост и означавање одређена су правила за означавање
генетички модификованих организама који се користе као
храна за животиње, храну за животиње која садржи или се
састоји од генетички модификованих организама и храну за
животиње произведену од генетички модификованих
организама.
Чланом 51, 52. и 54. Закона о генетички
модификованим организмима одређена је сљедивост,
означавање као и руковање, превоз и паковање генетички
модификованих организама као и производа који садрже или
се састоје од генетички модификованих организама.
У складу са наведеним, ријешено је као у диспозитиву
овог рјешења.
Накнада за мишљење Савјета за генетички
модификоване организме уплаћена је у износу од 400,00 КМ,
накнада за издавање рјешења за одобрење за стављање на
тржиште уплаћена је у износу од 500,00 КМ и накнада за
упис у Јединствени регистар ГМО-а уплаћена је у износу од
30,00 КМ, у складу са одредбама Одлуке о висини посебне
накнаде за издавање рјешења о одобрењу за стављање на
тржиште генетички модификоване хране и хране за
животиње ("Службени гласник БиХ", број 61/14), у корист
буџета Босне и Херцеговине.
Упутство о правном лијеку
Против овог рјешења не може се изјавити жалба, већ се
може покренути управни спор код Суда Босне и
Херцеговине у року од 30 дана од дана достављања овог
рјешења.
Број УП-1-50-4-26-7/16
Директор
14. септембра 2016. године
Mр sci. Џeмил Хajрић, с. р.
Na osnovu člana 56. Zakona o hrani ("Službeni glasnik
BiH", broj 50/04), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik
BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 193. stav (1) Zakona o upravnom
postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09
i 41/13), člana 11. Zakona o genetski modificiranim organizmima
("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), člana 19. Pravilnika o
uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i
Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i
označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15) i
Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme (broj UP-150-4-26-4/16 od 01.08.2016. godine), po zahtjevu za izdavanje
rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište hrane za životinje
koja sadrži genetski modificirane organizme koji je podnio
subjekat "KLAS-PERVAN" d.o.o. Žepče, Grabovica bb, 72230

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

Žepče, Bosna i Hercegovina, Agencija za sigurnost hrane Bosne i
Hercegovine donosi

RJEŠENJE

1.

2.
3.

4.

5.

6.

Odobrava se subjektu "KLAS-PERVAN" d.o.o. Žepče,
Grabovica bb, Žepče, stavljanje na tržište Bosne i
Hercegovine genetski modificirane soje MON-Ø4Ø32-6
(kvantifikacija "Real-time PCR" >95%), koja će se
koristiti isključivo kao hrana za životinje.
Zabranjuje se namjerno unošenje u okoliš/sjetva genetski
modificirane soje iz tačke 1. ovog rješenja.
Prilikom stavljanja na tržište hrane za životinje iz tačke 1.
ovog rješenja, a u skladu s odredbama člana 52. Zakona o
genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik
BiH", broj 23/09) i odredbama Pravilnika o uslovima i
postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište
Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu
sljedivost i označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i
62/15), subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke
1. ovog rješenja dužan je osigurati da:
a) na zapakovanom proizvodu na oznaci piše: "Ovaj
proizvod sadrži genetski modificiranu soju (MONØ4Ø32-6)";
b) se na nezapakiranom proizvodu ponuđenom krajnjem
potrošaču oznaka: "Ovaj proizvod sadrži genetski
modificiranu soju (MON-Ø4Ø32-6)" stavi na
proizvod ili neposredno uz proizvod, kao i na pratećoj
dokumentaciji (fakturi).
U skladu s odredbama člana 51. Zakona o genetski
modificiranim organizmima, subjekat u poslovanju s
hranom za životinje iz tačke 1. ovog rješenja dužan je u
daljnjoj distribuciji subjektu u poslovanju s hranom za
životinje koji prima proizvod dostaviti prateću
dokumentaciju s informacijama da proizvod sadrži ili se
sastoji od genetski modificiranih organizama i upoznati ga s
obavezom označavanja ovog proizvoda u skladu s
odredbama člana 52. Zakona o genetski modificiranim
organizmima.
U skladu s odredbama člana 24. Pravilnika o uslovima i
postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište
Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu
sljedivost i označavanje, podnosilac zahtjeva dužan je
osigurati sljedeće oznake na pakiranju:
a) za genetski modificirane organizme koji se koriste kao
hrana za životinje i hranu za životinje koja sadrži ili se
sastoji od GMO-a natpis "genetski modificirana soja
(MON-Ø4Ø32-6)", bit će u zagradama neposredno
iza određenog naziva hrane za životinje, a alternativno
te riječi mogu se navestiti u bilješci spiska hrane za
životinje, te slova moraju biti barem iste veličine kao i
u spisku hrane za životinje;
b) za hranu za životinje proizvedenu od genetski
modificiranih organizama natpis "proizveden od
genetski modificirane soje (MON-Ø4Ø32-6)" bit će u
zagradama neposredno iza određenog naziva hrane za
životinje, a alternativno te riječi mogu se navesti u
bilješci spiska hrane za životinje, te slova moraju biti
barem iste veličine kao i u spisku hrane za životinje.
U skladu s članom 24. stav (2) Pravilnika o uslovima i
postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište
Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu
sljedivost i označavanje, zabranjeno je stavljati na tržište
proizvode koji su predmet ovog rješenja ako navedeni

Broj 74 - Stranica 25

podaci iz tačke 5. ovog rješenja nisu prikazani jasno,
čitljivo i na način da se ne mogu brisati na propratnom
dokumentu, ili, ako je to primjenjivo, na pakovanju na
spremniku ili na njemu pričvršćenoj naljepnici/deklaraciji.
7. U skladu s odredbama člana 54. Zakona o genetski
modificiranim organizmima, podnosilac zahtjeva dužan je
prilikom rukovanja, prijevoza i pakiranja genetski
modificiranih organizama popratnom dokumentacijom
jasno obilježiti genetski modificirani organizam koji je
namijenjen direktnom korištenju za hranu za životinje ili za
preradu; naznačiti da nisu namijenjeni namjernom unošenju
u okoliš/sjetvu, te navesti mjesto za pribavljanje dodatnih
informacija.
8. Subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz tačke 1.
ovog rješenja obavezan je voditi bazu podataka za period
od pet godina od dana izvršenja svake transakcije u skladu s
odredbama člana 51. stav (5) Zakona o genetski
modificiranim organizmima.
9. Odobrava se stavljanje na tržište hrane za životinje iz tačke
1. ovog rješenja na osnovu dostavljenih dokumenata i
Mišljenja Vijeća za genetski modificirane organizme da
predmetna hrana za životinje odgovara odredbama
Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za
stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje
prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se
odnose na njihovu sljedivost i označavanje.
10. Ovo rješenje važi pet godina od dana njegovog donošenja.
11. Subjekat i hrana za životinje iz tačke 1. ovog rješenja
upisuju se u Registar rješenja subjekata u poslovanju s
hranom i genetski modificirane hrane za životinje Bosne i
Hercegovine.
12. Sve promjene koje nastanu u periodu važenja ovog rješenja,
a koje se odnose na tačke 1., 2., 3., 4., 5., 6. i 7. ovog
rješenja, subjekat u poslovanju s hranom za životinje iz
tačke 1. ovog rješenja obavezan je dostaviti Agenciji za
sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.
13. Za obnovu ovog rješenja potrebno je Agenciji za sigurnost
hrane Bosne i Hercegovine podnijeti zahtjev u skladu s
članom 22. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane
za životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i
zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i
označavanje, najkasnije godinu dana prije prestanka
važenja rješenja o odobrenju.
14. Donošenje ovog rješenja o odobrenju ne umanjuje opću
građansku i krivičnu odgovornost subjekta u poslovanju s
hranom po pitanju hrane za životinje koja je predmet ovog
rješenja.
15. Ovo rješenje objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Podnosilac zahtjeva "KLAS-PERVAN" d.o.o. Žepče,
Grabovica bb, 72230 Žepče, Bosna i Hercegovina, podnio je
zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne i Hercegovine
genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži genetski
modificirani organizam odobren u skladu s važećim propisima
Evropske unije Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine
koji je zaprimljen pod brojem UP-1-50-4-26/16 od 10.06.2016.
godine i UP-1-50-4-26-2/16 od 29.06.2016. godine.
Zahtjev je osnovan.
Vijeće za genetski modificirane organizme je na dvanaestoj
sjednici ostvarilo uvid i ocjenu dostavljene dokumentacije te je
razmatralo navedeni zahtjev u skladu s članom 17a. Pravilnika o
uslovima i postupku izdavanja odobrenja za stavljanje genetski
modificirane hrane i hrane za životinje prvi put na tržište Bosne i

Broj 74 - Stranica 26

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na njihovu sljedivost i
označavanje ("Službeni glasnik BiH", br. 78/12 i 62/15).
Podnosilac zahtjeva je uz zahtjev dostavio primjerak
uplatnice u iznosu od 30,00 KM o uplaćenoj naknadi za
podnošenje zahtjeva u skladu s Odlukom o visini posebne
naknade za izdavanje rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište
genetski modificirane hrane i hrane za životinje ("Službeni
glasnik BiH", broj 61/14).
U skladu s navedenim, Vijeće za genetski modificirane
organizme je nakon razmatranja jednoglasno usvojilo Mišljenje
da je navedeni zahtjev za odobrenje za stavljanje na tržište Bosne
i Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja
sadrži genetski modificirani organizam u skladu s važećim
propisima Evropske unije osnovan, te da je u skladu s članom
17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja odobrenja za
stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za životinje prvi
put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji se odnose na
njihovu sljedivost i označavanje.
Vijeće za genetski modificirane organizme je u Mišljenju
predložilo Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine
donošenje Rješenja o odobravanju za stavljanje na tržište Bosne i
Hercegovine genetski modificirane hrane za životinje koja sadrži
genetski modificirani organizam odobren u skladu s važećim
propisima Evropske unije, od subjekta "KLAS-PERVAN" d.o.o.
Žepče, Grabovica bb, Žepče, Bosna i Hercegovina.
Članom 19. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji
se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da
Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine podnosiocu
zahtjeva, ako ispunjava uslove, donosi rješenje o odobrenju za
stavljanje na tržište genetski modificirane hrane za životinje
uzimajući u obzir Mišljenje Vijeća za genetski modificirane
organizme, na period od pet godina koje se može obnoviti.
Članom 16. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji
se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određeno je da se

Utorak, 4. 10. 2016.

za izdavanje rješenja o odobrenju podnosi zahtjev u pisanoj formi
Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.
Članom 17a. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji
se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena je
potrebna dokumentacija koja se dostavlja uz zahtjev ako je hrana
za životinje koja sadrži genetski modificirani organizam
odobrena u skladu s važećim propisima Evropske unije.
Članom 24. Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja
odobrenja za stavljanje genetski modificirane hrane i hrane za
životinje prvi put na tržište Bosne i Hercegovine i zahtjevima koji
se odnose na njihovu sljedivost i označavanje određena su pravila
za označavanje genetski modificiranih organizama koji se koriste
kao hrana za životinje, hranu za životinje koja sadrži ili se sastoji
od genetski modificiranih organizama i hranu za životinje
proizvedenu od genetski modificiranih organizama.
Članom 51., 52. i 54. Zakona o genetski modificiranim
organizmima određena je sljedivost, označavanje kao i
rukovanje, prijevoz i pakiranje genetički modificiranih
organizama kao i proizvoda koji sadrže ili se sastoje od genetski
modificiranih organizama.
U skladu s navedenim, riješeno je kao u dispozitivu ovog
rješenja.
Naknada za Mišljenje Vijeća za genetski modificirane
organizme uplaćena u iznosu od 400,00 KM, naknada za
izdavanje Rješenja za odobrenje za stavljanje na tržište uplaćena
je u iznosu od 500,00 KM i naknada za upis u jedinstveni
Registar GMO-a uplaćena je u iznosu od 30,00 KM u skladu s
odredbama Odluke o visini posebne naknade za izdavanje
rješenja o odobrenju za stavljanje na tržište genetski modificirane
hrane i hrane za životinje ("Službeni glasnik BiH", broj 61/14), u
korist budžeta Bosne i Hercegovine.
Uputstvo o pravnom lijeku
Protiv ovog rješenja ne može se izjaviti žalba, već se može
pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine u roku od
30 dana od dana dostavljanja ovog rješenja.
Broj UP-1-50-4-26-7/16
Direktor
14. septembra 2016. godine
Mr. sci. Džemil Hajrić, s. r.

1079Na temelju članka 37. Pravilnika o prirodnim mineralnim i prirodnim izvorskim vodama ("Službeni glasnik BiH", br. 26/10 i
32/12), Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine objavljuje

POPIS
PRIZNATIH PRIRODNIH MINERALNIH VODA I PRIRODNIH IZVORSKIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
I.
POPIS PRIZNATIH PRIRODNIH MINERALNIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
Broj odobrenja
UP-1-26-22-2/16
UP-1-26-9-21-4/16
UP-1-26-9-5-3/16
UP-1-26-9-12-4/11
UP-1-26-9-13-6/11
UP-1-26-9-36-9/15
UP-1-26-9-15-7/11
UP-1-26-9-17-5/11
UP-1-26-9-18-5/11
UP-1-26-9-25-4/16
UP-1-26-9-31-3/11
UP-1-26-9-32-4/11
UP-1-26-9-33-2/11

Trgovački naziv
proizvoda
RADENSKA CLASSIC
KRALJEVI VRELEC
RADENSKA
NATURELLE
DONAT MG
TEŠANJSKI KISELJAK
KNJAZ MILOŠ
AQUA VIVA
PROLOM VODA
TEŠANJSKI DIJAMANT
ESPERANZA
MINAQUA
JAMNICA
JANA
MIVELA MG

Naziv proizvođača

Naziv uvoznika

Ime izvora

Mjesto crpljenja
izvora

Zemlja podrijetla

Radenska d.d.

Orbico d.o.o.

Radenska Kraljevi
vrelec

Radenci

Slovenija

Radenska d.d.

Orbico d.o.o.

Radenska Naturelle

Radenci

Slovenija

Droga Kolinska d.d.
Zema d.o.o.
Knjaz Miloš a.d.
Knjaz Miloš a.d.
Planika a.d.
Tešanjska vrela d.o.o.
Tešanjska vrela d.o.o.
BB Minqua a.d.
Jamnica d.d.
Jamnica d.d.
Nova sloga a.d.

Ataco d.o.o.
Knjaz Miloš d.o.o.
Knjaz Miloš d.o.o.
Old Gold-Komerc d.o.o.
Saša i Mimi d.o.o.
Sarajevski Kiseljak d.d.
Sarajevski Kiseljak d.d.
Sarajevski Kiseljak d.d.

Donat
Raduša
Knjaz Miloš
Banja
Veliki Pupavac
Cerik
Cerik-Cerik-Šib
Minaqua
Janino vrelo
Sveta Jana
Mivela-1

Rogaška Slatina
Raduša -Tešanj
Aranđelovac
Aranđelovac
Prolom Banja
Karadaglije-Tešanj
Karadaglije-Tešanj
Novi Sad
Pisarovina
Gorica Svetojanska
Veluće

Slovenija
Bosna i Hercegovina
Srbija
Srbija
Srbija
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Srbija
Hrvatska
Hrvatska
Hrvatska

Utorak, 4. 10. 2016.

UP-1-26-9-3-2/13

SARAJEVSKI
KISELJAK
VITINKA
PRIRODNI KISELJAK
PRINCESS
PREMIA

UP-1-26-9-8-5/12

DUBOKA

UP-1-26-9-3/3-2/12
UP-1-26-9-3/2-2/12
UP-1-26-9-3-2/12
UP-1-26-9-1-2/14
UP-1-26-9-2-2/14
UP-1-26-9-3-2/14
UP-1-26-9-8-2/15
UP-1-26-9-9-5/15
UP-1-26-9-12-4/16
Up-1-26-9-7-9/16

VRNJCI
VODA VRNJCI
ELEMENT
TILEA
GODA
DANA
STUDENAC
AQUA GALA
VODA VODA
OAZA

UP-1-26-9-32-4/16

BABYLOVE

UP-1-26-9-34-3/11
UP-1-26-9-35-4/11
UP-1-26-9-44-4/11

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 27

Sarajevski Kiseljak d.d. -

Vrelo Park

Kiseljak

Bosna i Hercegovina

Vitinka a.d.

-

Kozluk

Bosna i Hercegovina

Princess d.o.o.

-

Oraš Planje-Tešanj

Bosna i Hercegovina

Mioni d.o.o.
Mineralna voda d.o.o.
Neresnica
Voda Vrnjci a.d.
Voda Vrnjci a.d.
Voda Vrnjci a.d.
Tilea d.o.o.
Kustura d.o.o.
Dana d.d.
Podravka d.d.
Mioni d.o.o.
Voda Voda d.o.o.
Oaza d.o.o.
dm-drogerie markt
GmbH+CO.

Delhaize BiH d.o.o.

Vitinka
BOP 1 Oraš PlanjeTešanj
Raj 4

Ključ

Srbija

KMK d.o.o.

KB-2

Neresnica

Srbija

Frutela d.o.o.
Frutela d.o.o.
Frutela d.o.o.
Sarajevski Kiseljak d.d.
Centro-Pres d.o.o
Podravka d.o.o.
Old Gold Komerc d.o.o.
Frutela d.o.o.
-

Borjak III
Borjak
Belimarkovac
BM-1
Goda
Dana
Grofova vrela
Gala
Voda Voda
Kiseljak-Bušotina 1

Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja
Kiseljak
Ličko Lešće
Mirna
Lipik
Ključ Mionica
Gornja Toplica
Crni vrh Kiseljak

Srbija
Srbija
Srbija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Slovenija
Hrvatska
Srbija
Srbija
Bosna i Hercegovina

dm-drogerie markt d.o.o.

Fläming-Felsenquelle Wiesenburg

Njemačka

II.
POPIS PRIZNATIH PRIRODNIH IZVORSKIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
Broj odobrenja
UP-1-26-9-15-8/16
UP-1-26-9-11-6/16
UP-1-26-9-30-3/16

Trgovački naziv
proizvoda
LEDA
NEVRA
SARAJEVSKA
PRIRODNA IZVORSKA
VODA

UP-1-26-9-31-3/16

BH2O

UP-1-26-9-18-5/16

OLIMPIJA

Mjesto crpljenja
izvora
Široki Brijeg
Deževice

Naziv proizvođača

Naziv uvoznika

Ime izvora

Lukas TP Nakić d.d.
Nevra d.o.o.

-

Borak
Nevra

Sarajevska pivara d.d.

-

Bunar B1 i B2

Sarajevska pivara d.d.

-

Bunar B3

-

Olimpija

Coca-Cola HBC B-H d.o.o.
Podravka d.o.o.
-

Cerik-Šib
Vlasina-Topli Do
Studena
Planinski studenac
Malo Blato Y1
Banjica
Vranica
Bijele vode
S.A. des EAUX
MINERALES
Evian
D'EVIAN
Kristal
Priluk
Osmići-Brdo Devetak Devetak Lukavac
Hercegovačka
Hercegovačka
pivovara
pivovara
Rašljansko vrelo
Maoča
Planinsko vrelo
Devetak-Lukavac
Kiseljak-Izvor 1
Crni vrh - Kiseljak
Kanare Dolac na
Dolac na Lašvi
Lašvi
Podgrede i
Lipa voda
Dobrenica
Vilenac
Blažuj Ilidža
Bunar P-1
Potočani

UP-1-26-9-16-5/11
UP-1-26-9-20-6/11
UP-1-26-9-25-2/11
UP-1-26-9-28-4/11
UP-1-26-9-29-3 /11
UP-1-26-9-36-4/11
UP-1-26-9-37-5/11
UP-1-26-9-38-4/11

Coca-Cola HBC B-H
d.o.o.
TEŠANJSKI DIJAMANT Tešanjska vrela d.o.o.
ROSA
Vlasinka d.o.o.
STUDENA
Podravka d.d.
AQUA VITA
Planinski studenac d.o.o
DOMA AQUA
Yimor d.o.o.
VIVIA
Vitinka a.d.
BISTRICA
Agrocentar d.o.o.
BIJELA VODA
Bijela voda d.o.o.

UP-1-26-9-50-2/11

EVIAN

Danone Francuska

Violeta d.o.o.

UP-1-26-9-39/11
UP-1-26-9-4-5/14

KRISTAL
DEWA

-

UP-1-26-9-15-4/15

DIVA

UP-1-26-9-16-5/15
UP-1-26-9-5-11/16
UP-1-26-9-17-6/16

MAJA
BISTRIK
OAZA

Kobens d.o.o.
GPG Inžinjering d.o.o.
Hercegovačka pivovara
d.o.o.
Blue Gold d.o.o.
Papago d.o.o.
Oaza d.o.o.

UP-1-26-9-1-12/16

VLAŠIĆKA ROSA

UTD Best d.o.o.

-

UP-1-26-9-24-6/16

LIPA VODA

Bihaćka pivovara d.d.

-

UP-1-26-9-1-13/12
UP-1-26-9-27-10/16

ELLA
VILA

Milkos d.d.
Vilić d.o.o.

-

-

Zemlja podrijetla
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina

Izvorište Sarajevske
Bosna i Hercegovina
pivare
Izvorište Sarajevske
Bosna i Hercegovina
pivare
Coca-Cola HBC B-H
Bosna i Hercegovina
d.o.o. Sarajevo
Karadaglije-Tešanj Bosna i Hercegovina
Vlasinka d.o.o.
Srbija
Lipik
Hrvatska
Vilčevići Caparde Bosna i Hercegovina
Domaljevac
Bosna i Hercegovina
Raševo
Bosna i Hercegovina
Pajić Polje
Bosna i Hercegovina
Bijele vode-Prača
Bosna i Hercegovina
Francuska
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina

III.
Objavom ovog Popisa prestaje važiti Popis priznatih prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", broj 69/15).
Broj 02-16-3-1185-1/16
23. rujna 2016. godine
Ravnatelj
Mostar
Mr. sci. Džemil Hajrić, v. r.

Broj 74 - Stranica 28

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

На основу члана 37. Правилника о природним минералним и природним изворским водама ("Службени гласник БиХ",
бр. 26/10 и 32/12), Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине објављује

ЛИСТУ

ПРИЗНАТИХ ПРИРОДНИХ МИНЕРАЛНИХ ВОДА И ПРИРОДНИХ ИЗВОРСКИХ ВОДА У БОСНИ И
ХЕРЦЕГОВИНИ
I
ЛИСТА ПРИЗНАТИХ ПРИРОДНИХ МИНЕРАЛНИХ ВОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

УП-1-26-9-21-4/16
УП-1-26-9-5-3/16

Трговачки назив
Назив произвођача
производа
РАДЕНСКА CLASSIC
Раденска д.д.
КРАЉЕВИ ВРЕЛЕЦ
РАДЕНСКА NATURELLE Раденска д.д.
ДОНАТ МГ
Дрога Колинска д.д.

УП-1-26-9-12-4/11
УП-1-26-9-13-6/11
УП-1-26-9-36-9/15

Број одобрења

Назив увозника

Назив извора

Мјесто црпљења
извора

Земља поријекла

Раденци

Словенија

Раденци
Рогашка Слатина

Oрбицo д.о.о.
Aтaцo d.o.o.

Radenska Краљеви
врелец
Раденска Naturelle
Донат

ТЕШАЊСКИ КИСЕЉАК Зема д.о.о.

-

Радуша

Радуша -Тешањ

КЊАЗ МИЛОШ
AQUA VIVA

Књаз Милош а.д.
Књаз Милош а.д.

Књаз Милош
Бaња

Аранђеловац
Аранђеловац

УП-1-26-9-15-7/11

ПРОЛОМ ВОДА

Планика а.д.

Књаз Милош д.о.о.
Књаз Милош д.о.о.
Old Gold-Komerc
d.o.o.

Словенија
Словенија
Босна и
Херцеговина
Србија
Србија

Велики Пупавац

Пролом Бања

Србија

УП-1-26-9-17-5/11

ТЕШАЊСКИ
ДИЈАМАНТ

Тешањска врела д.о.о. -

Церик

Карадаглије-Тешањ

УП-1-26-9-18-5/11

ESPERANZA

Тешањска врела д.о.о. -

УП-1-26-9-25-4/16

MINAQUA

BB Minqua a.d.

УП-1-26-9-31-3/11

ЈАМНИЦА

Јамница д.д.

УП-1-26-9-32-4/11

ЈАНА

Јамница д.д.

УП-1-26-9-33-2/11

МИВЕЛА МГ

Нова слога а.д.

УП-1-26-9-22-2/16

Oрбицo д.о.о.

Церик-Церик-Шиб

Карадаглије-Тешањ

Сaшa i Mими д.о.о.
Сарајевски Кисељак
д.д.
Сарајевски Кисељак
д.д.
Сарајевски Кисељак
д.д.

Minqua

Нови Сад

Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Србија

Јанино врело

Писаровина

Хрватска

Света Јана

Горица Светојанска

Хрватска

Мивела-1

Велуће

Хрватска

УП-1-26-9-34-3/11

Сарајевски Кисељак
САРАЈЕВСКИ КИСЕЉАК
д.д.

-

Врело Парк

Кисељак

УП-1-26-9-35-4/11

ВИТИНКА

Витинка а.д.

-

Витинка

Princess d.o.o.

-

УП-1-26-9-3/3-2/12 ВРЊЦИ
УП-1-26-9-3/2-2/12 ВОДА ВРЊЦИ
УП-1-26-9-3-2/12
ЕЛЕМЕНТ

Миони д.о.о.
Минерална вода д.о.о.
Нересница
Вода Врњци а.д.
Вода Врњци а.д.
Вода Врњци а.д.

УП-1-26-9-1-2/14

TИЛEA

Tилea д.о.о

УП-1-26-9-2-2/14

GOДА

Кустурa д.о.о

УП-1-26-9-3-2/14
УП-1-26-9-8-2/15

ДAНA
СТУДЕНАЦ

Дaнa д.д.
Подравка д.д.

УП-1-26-9-9-5/15

AQUA GALA

Миони д.о.о.

УП-1-26-9-12-4/16

ВОДА ВОДА

Вода Вода д.о.o.

Сарајевски Кисељак
д.д.
Ценtрo-Прeс д.о.о
Подравка д.о.о.
Old Gold-Komerc
d.o.o.
Фрутела д.o.o.

УП -1-26-9-7-9/16

ОАЗА

Oaзa д.о.o.

-

dm-drogerie markt
GmbH+CO.

dm-drogerie markt
д.о.o.

УП-1-26-9-3-2/13

ПРИРОДНИ КИСЕЉАК
PRINCESS
PREMIA

УП-1-26-9-8-5/12

ДУБОКА

УП-1-26-9-44-4/11

УП -1-26-9-32-4/16 BABYLOVE

Delhaize BiH d.o.o.

БОП 1 Ораш ПлањеТешањ
Рај 4

Босна и
Херцеговина
Босна и
Козлук
Херцеговина
Босна и
Ораш Плање-Тешањ
Херцеговина
Кључ
Србија

КМК д.о.о.

КБ-2

Нересница

Србија

Фрутела д.о.о.
Фрутела д.о.о.
Фрутела д.о.о.

Борјак III
Борјак
Белимарковац

Врњачка Бања
Врњачка Бања
Врњачка Бања

-

БM-1

Кисељак

Србија
Србија
Србија
Босна и
Херцеговина

Goда

Личкo Лeшће

Хрватска

Дaнa
Gрoфoва врела

Mирнa
Липик

Словенија
Хрватска

Gaлa

Кључ Мионица

Србија

Вода Вода

Горња Топлица

Кисељак-Бушотина 1

Црни врх Кисељак

Србија
Босна и
Херцеговина

Flдming-Felsenquelle

Wiesenburg

Њемачка

II
ЛИСТА ПРИЗНАТИХ ПРИРОДНИХ ИЗВОРСКИХ ВОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Број одобрења

Трговачки назив
производа

Назив произвођача

Назив увозника

Назив извора

Мјесто црпљења
извора

Земља поријекла
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина

УП-1-26-9-15-8/16 ЛЕДА

Луkaс TП Нakић д.о.о. -

Бoрak

Широки Бријег

УП-1-26-9-11-6/16 НЕВРА

Невра д.о.о.

Невра

Дежевице

САРАЈЕВСКА
УП-1-26-9-30-3/16 ПРИРОДНА ИЗВОРСКА
ВОДА

Сарајевска пивара д.д. -

Бунар Б1 и Б2

Извориште Сарајевске Босна и
пиваре
Херцеговина

УП-1-26-9-31-3/16 БХ2О

Сарајевска пивара д.д. -

Бунар Б3

Извориште Сарајевске Босна и
пиваре
Херцеговина

-

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.
УП-1-26-9-18-5/16 ОЛИМПИЈА

Coca-Cola ХБЦ Б-Х
д.о.о.

-

УП-1-26-9-16-5/11 ТЕШАЊСКИ ДИЈАМАНТ Тешањска врела д.о.о. УП-1-26-9-20-6/11 РОСА

Власинка д.о.о.

УП-1-26-9-25-2/11 СТУДЕНА

Подравка д.д.
Планински студенац
д.о.о

УП-1-26-9-28-4/11 AQUA VITA

Coca-Cola ХБЦ Б-Х
д.о.о.
Подравка д.о.о.

Broj 74 - Stranica 29

Олимпија

Coca-Cola ХБЦ Б-Х
д.о.о. Сарајево

Церик-Шиб

Карадаглије-Тешањ

Власина-Топли До

Власинка д.о.о.

Србија
Хрватска
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина

Студена

Липик

-

Планински студенац

Вилчевићи Цапарде

УП-1-26-9-29-3 /11 DOMA AQUA

Yimor d.o.o.

-

Мало Блато Y1

Домаљевац

УП-1-26-9-36-4/11 VIVIA

Витинка а.д.

-

Бањица

Рашево

УП-1-26-9-37-5/11 БИСТРИЦА

Агроцентар д.о.о.

-

Враница

Пајић Поље

УП-1-26-9-38-4/11 БИЈЕЛА ВОДА

Бијела вода д.о.о.

-

Бијеле воде

Бијеле воде-Прача

УП-1-26-9-50-2/11 EVIAN

Danone, Француска

Виолета д.о.о.

S.A. des EAUX
Evian
MINERALES D'EVIAN

УП-1-26-9-39/11

KРИСТAЛ

Koбенс д.о.о.

-

Kристaл

Прилук

УП-1-26-9-4-5/14

ДEWA

-

Oсмићи-Брдo Дeвeтaк

Дeвeтaк Лукaвaц

Херцеговачка пивовара

Херцеговачка
пивовара

Рaшљaнскo врелo

Maoчa

УП-1-26-9-15-4/15 ДИVA

GПG Инжињeринг
д.o.o.
Херцеговачка
пивовара д.о.о.

УП-1-26-9-16-5/15 MAJA

Блуe Goлд д.о.о.

УП -1-26-9-5-11/16 БИСТРИК

Папаго д.o.o.

-

Планинско врело

Деветак-Лукавац

УП -1-26-9-17-6/16 ОАЗА

Oaзa д.о.o.

-

Кисељак -Извор 1

Црни врх - Кисељак

УП -1-26-9-1-12/16 ВЛАШИЋКА РОСА

УТД Бест д.o.o.

-

Канаре Долац на Лашви Долац на Лашви

УП -1-26-9-24-6/16 ЛИПА ВОДА

Бихаћка пивовара д.д. -

Липа вода

Подгреде и
Добреница

УП -1-26-9-1-13/12 ЕЛЛА

Милкос д.д.

-

Виленац

Блажуј Илиџа

УП -1-26-9-27-10/16 ВИЛА

Вилић д.o.o.

-

Бунар П-1

Поточани

Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина

Француска
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина

III
Oбјавoм oвe Листe прeстaје дa вaжи Листa признатих природних минералних и природних изворских вода у Босни и
Херцеговини ("Службени гласник БиХ", брoj 69/15).
Број 02-16-3-1185-1/16
23. септембра 2016. године
Директор
Мостар
Мр sci. Џемил Хајрић, с. р.
Na osnovu člana 37. Pravilnika o prirodnim mineralnim i prirodnim izvorskim vodama ("Službeni glasnik BiH", br. 26/10 i
32/12), Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine objavljuje

LISTU
PRIZNATIH PRIRODNIH MINERALNIH VODA I PRIRODNIH IZVORSKIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
I.
LISTA PRIZNATIH PRIRODNIH MINERALNIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI

UP-1-26-9-5-3/16

Trgovački naziv
proizvoda
RADENSKA CLASSIC
KRALJEVI VRELEC
RADENSKA
NATURELLE
DONAT MG

UP-1-26-9-12-4/11

TEŠANJSKI KISELJAK Zema d.o.o.

-

Raduša

Raduša -Tešanj

UP-1-26-9-13-6/11
UP-1-26-9-36-9/15

KNJAZ MILOŠ
AQUA VIVA

Knjaz Miloš a.d.
Knjaz Miloš a.d.

Knjaz Miloš
Banja

Aranđelovac
Aranđelovac

UP-1-26-9-15-7/11

PROLOM VODA

Planika a.d.

Knjaz Miloš d.o.o.
Knjaz Miloš d.o.o.
Old Gold-Komerc
d.o.o.

Slovenija
Bosna i
Hercegovina
Srbija
Srbija

Veliki Pupavac

Prolom Banja

Srbija

UP-1-26-9-17-5/11

TEŠANJSKI DIJAMANT Tešanjska vrela d.o.o.

-

Cerik

Karadaglije-Tešanj

Bosna i
Hercegovina

Broj odobrenja
UP-1-26-9-22-2/16
UP-1-26-9-21-4/16

Naziv proizvođača

Naziv uvoznika

Naziv izvora

Mjesto crpljenja izvora Zemlja porijekla

Radenska d.d.

Orbico d.o.o.

Radenska Kraljevi vrelec

Radenci

Slovenija

Radenska d.d.

Orbico d.o.o.

Radenska Naturelle

Radenci

Slovenija

Droga Kolinska d.d.

Ataco d.o.o.

Donat

Rogaška Slatina

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 30

Utorak, 4. 10. 2016.

UP-1-26-9-18-5/11

ESPERANZA

Tešanjska vrela d.o.o.

-

Cerik-Cerik-Šib

Karadaglije-Tešanj

UP-1-26-9-25-4/16
UP-1-26-9-31-3/11
UP-1-26-9-32-4/11
UP-1-26-9-33-2/11

MINAQUA
JAMNICA
JANA
MIVELA MG
SARAJEVSKI
KISELJAK

BB Minqua a.d.
Jamnica d.d.
Jamnica d.d.
Nova sloga a.d.

Saša i Mimi d.o.o.
Sarajevski Kiseljak d.d.
Sarajevski Kiseljak d.d.
Sarajevski Kiseljak d.d.

Minaqua
Janino vrelo
Sveta Jana
Mivela-1

Novi Sad
Pisarovina
Gorica Svetojanska
Veluće

Sarajevski Kiseljak d.d.

-

Vrelo Park

Kiseljak

VITINKA

Vitinka a.d.

-

Vitinka

Kozluk

Princess d.o.o.

-

BOP 1 Oraš Planje-Tešanj Oraš Planje-Tešanj

Delhaize BiH d.o.o.

Raj 4

Ključ

KMK d.o.o.

KB-2

Neresnica

Srbija

UP-1-26-9-3/3-2/12 VRNJCI
UP-1-26-9-3/2-2/12 VODA VRNJCI
UP-1-26-9-3-2/12 ELEMENT

Mioni d.o.o.
Mineralna voda d.o.o.
Neresnica
Voda Vrnjci a.d.
Voda Vrnjci a.d.
Voda Vrnjci a.d.

Bosna i
Hercegovina
Srbija
Hrvatska
Hrvatska
Hrvatska
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Srbija

Frutela d.o.o.
Frutela d.o.o.
Frutela d.o.o.

Borjak III
Borjak
Belimarkovac

Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja

UP-1-26-9-1-2/14

TILEA

Tilea d.o.o.

-

BM-1

Kiseljak

UP-1-26-9-2-2/14
UP-1-26-9-3-2/14
UP-1-26-9-8-2/15
UP-1-26-9-9-5/15
UP-1-26-9-12-4/16

GODA
DANA
STUDENAC
AQUA GALA
VODA VODA

Kustura d.o.o.
Dana d.d.
Podravka d.d.
Mioni d.o.o.
Voda Voda d.o.o.

Sarajevski Kiseljak d.d. Goda
Centro-Pres d.o.o
Dana
Podravka d.o.o.
Grofova vrela
Old Gold Komerc d.o.o. Gala
Frutela d.o.o.
Voda Voda

Up-1-26-9-7-9/16

OAZA

Oaza d.o.o.

-

Kiseljak-Bušotina 1

Crni vrh Kiseljak

Srbija
Srbija
Srbija
Bosna i
Hercegovina
Hrvatska
Slovenija
Hrvatska
Srbija
Srbija
Bosna i
Hercegovina

BABYLOVE

dm-drogerie markt
GmbH+CO.

dm-drogerie markt
d.o.o.

Fläming-Felsenquelle

Wiesenburg

UP-1-26-9-34-3/11
UP-1-26-9-35-4/11

UP-1-26-9-3-2/13

PRIRODNI KISELJAK
PRINCESS
PREMIA

UP-1-26-9-8-5/12

DUBOKA

UP-1-26-9-44-4/11

UP-1-26-9-32-4/16

Ličko Lešće
Mirna
Lipik
Ključ Mionica
Gornja Toplica

Njemačka

II.
LISTA PRIZNATIH PRIRODNIH IZVORSKIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
Broj odobrenja

Trgovački naziv
proizvoda

Naziv proizvođača

Naziv uvoznika

Naziv izvora

Mjesto crpljenja izvora Zemlja porijekla

UP-1-26-9-15-8/16

LEDA

Lukas TP Nakić d.d.

-

Borak

Široki Brijeg

UP-1-26-9-11-6/16

NEVRA

Nevra d.o.o.

-

Nevra

Deževice

UP-1-26-9-30-3/16

SARAJEVSKA
PRIRODNA IZVORSKA Sarajevska pivara d.d.
VODA

-

Bunar B1 i B2

Izvorište Sarajevske pivare

Bosna i
Hercegovina

UP-1-26-9-31-3/16

BH2O

Sarajevska pivara d.d.

-

Bunar B3

Izvorište Sarajevske pivare

UP-1-26-9-18-5/16

OLIMPIJA

Coca-Cola HBC B-H
d.o.o.

-

Olimpija

Coca-Cola HBC B-H
d.o.o. Sarajevo

UP-1-26-9-16-5/11

TEŠANJSKI DIJAMANT Tešanjska vrela d.o.o.

-

Cerik-Šib

Karadaglije-Tešanj

Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina

UP-1-26-9-20-6/11

ROSA

Vlasinka d.o.o.

Vlasina-Topli Do

Vlasinka d.o.o.

Srbija

UP-1-26-9-25-2/11

STUDENA

Podravka d.d.

Coca-Cola HBC B-H
d.o.o.
Podravka d.o.o.

Studena

Lipik

UP-1-26-9-28-4/11

AQUA VITA

Planinski studenac d.o.o

-

Planinski studenac

Vilčevići Caparde

UP-1-26-9-29-3 /11 DOMA AQUA

Yimor d.o.o.

-

Malo Blato Y1

Domaljevac

UP-1-26-9-36-4/11

VIVIA

Vitinka a.d.

-

Banjica

Raševo

UP-1-26-9-37-5/11

BISTRICA

Agrocentar d.o.o.

-

Vranica

Pajić Polje

UP-1-26-9-38-4/11

BIJELA VODA

Bijela voda d.o.o.

-

Bijele vode

Bijele vode-Prača

Hrvatska
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina

UP-1-26-9-50-2/11

EVIAN

Danone Francuska

Violeta d.o.o.

S.A. des EAUX
Evian
MINERALES D'EVIAN

UP-1-26-9-39/11

KRISTAL

Kobens d.o.o.

-

Kristal

Priluk

UP-1-26-9-4-5/14

DEWA

GPG Inžinjering d.o.o.

-

Osmići-Brdo Devetak

Devetak Lukavac

UP-1-26-9-15-4/15

DIVA

Hercegovačka pivovara
d.o.o.

-

Hercegovačka pivovara

Hercegovačka pivovara

UP-1-26-9-16-5/15

MAJA

Blue Gold d.o.o.

-

Rašljansko vrelo

Maoča

UP-1-26-9-5-11/16

BISTRIK

Papago d.o.o.

-

Planinsko vrelo

Devetak-Lukavac

UP-1-26-9-17-6/16

OAZA

Oaza d.o.o.

-

Kiseljak-Izvor 1

Crni vrh - Kiseljak

Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina

Francuska
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

Broj 74 - Stranica 31

UP-1-26-9-1-12/16

VLAŠIĆKA ROSA

UTD Best d.o.o.

-

Kanare Dolac na Lašvi

Dolac na Lašvi

UP-1-26-9-24-6/16

LIPA VODA

Bihaćka pivovara d.d.

-

Lipa voda

Podgrede i Dobrenica

UP-1-26-9-1-13/12

ELLA

Milkos d.d.

-

Vilenac

Blažuj Ilidža

UP-1-26-9-27-10/16 VILA

Vilić d.o.o.

-

Bunar P-1

Potočani

Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina

III.
Objavom ove Liste prestaje važiti Lista priznatih prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", broj 69/15).
Broj 02-16-3-1185-1/16
23. septembra 2016. godine
Direktor
Mostar
Mr. sci. Džemil Hajrić, s. r.

1080Na temelju članka 19. stavak (3) Pravilnika o stolnim
vodama ("Službeni glasnik BiH", br. 40/10 i 43/10), Agencija za
sigurnost hrane Bosne i Hercegovine objavljuje

POPIS
STOLNIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
I.
POPIS STOLNIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
Trgovački naziv
proizvoda

Naziv proizvođača

Naziv uvoznika

DOBRA VODA

Celvik Kiseljak d.o.o

-

TEŠANJSKA
KRALJICA

Celvik Kiseljak d.o.o

-

SAN

D&D Bosanski Brod

-

Hercegovačka pivovara
HERCEGOVKA
d.o.o.

-

KPLUS

Nevra d.o.o.

-

RIAL

Nevra d.o.o.

-

VLAŠIĆ VODA

Nevra d.o.o.

-

BABYLOVE
ZMAJ

dm-drogerie markt dm-drogerie markt
GmbH+CO.
d.o.o.
Hercegovačka pivovara
d.o.o.

Država
proizvođača vode
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Njemačka
Bosna i
Hercegovina

II.
Objavom ovog Popisa prestaje da važi Popis stolnih voda u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 69/15).
Broj 02-16-3-1186-1/16
23. rujna 2016. godine
Ravnatelj
Mostar
Mr. sci. Džemil Hajrić, v. r.
На основу члана 19. став (3) Правилника о стоним
водама ("Службени гласник БиХ", бр. 40/10 и 43/10),
Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине
објављује

ЛИСТУ

СТОНИХ ВОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
I
ЛИСТА СТОНИХ ВОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Трговачки назив
Држава
Назив произвођача Назив увозника
производа
произвођача воде
Целвик Кисељак
Босна и
ДОБРА ВОДА
д.о.о
Херцеговина
ТЕШАЊСКА
Целвик Кисељак
Босна и
КРАЉИЦА
д.о.о
Херцеговина
САН
Д&Д Босански Брод
Босна и
-

ХЕРЦЕГОВКА

Херцеговачка
пивовара д.о.о.

-

КПЛУС

НЕВРA д.о.о.

-

РИАЛ

НЕВРA д.о.о.

-

ВЛAШИЋ ВОДА
BABYLOVE
ЗMAJ

Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина
Босна и
Херцеговина

НЕВРA д.о.о.

-

dm-drogerie markt
GmbH+CO.
Херцеговачка
пивовара д.о.о.

dm-drogerie
markt д.о.о.

Њемачка

-

Босна и
Херцеговина

II
Oбјавoм oвe Листe прeстaје дa вaжи Листa стоних вода
у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", брoj
69/15).
Број 02-16-3-1186-1/16
23. септембра 2016. године
Директор
Мостар
Мр sci. Џемил Хајрић, с. р.
Na osnovu člana 19. stav (3) Pravilnika o stonim vodama
("Službeni glasnik BiH", br. 40/10 i 43/10), Agencija za sigurnost
hrane Bosne i Hercegovine objavljuje

LISTU
STONIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
I.
LISTA STONIH VODA U BOSNI I HERCEGOVINI
Trgovački naziv
proizvoda

Naziv proizvođača

Naziv uvoznika

DOBRA VODA

Celvik Kiseljak d.o.o

-

TEŠANJSKA
KRALJICA

Celvik Kiseljak d.o.o

-

SAN

D&D Bosanski Brod

-

Hercegovačka pivovara
HERCEGOVKA
d.o.o.

-

KPLUS

Nevra d.o.o.

-

RIAL

Nevra d.o.o.

-

Nevra d.o.o.

-

VLAŠIĆ VODA
BABYLOVE
ZMAJ

dm-drogerie markt dm-drogerie markt
GmbH+CO.
d.o.o.
Hercegovačka pivovara
d.o.o.

Država
proizvođača vode
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Bosna i
Hercegovina
Njemačka
Bosna i
Hercegovina

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 32

II.
Objavom ove Liste prestaje da važi Lista stonih voda u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 69/15).
Broj 02-16-3-1186-1/16
23. septembra 2016. godine
Direktor
Mostar
Mr. sci. Džemil Hajrić, s. r.

VISOKO SUDBENO I TUŽITELJSKO VIJEĆE
BOSNE I HERCEGOVINE
1081

Sukladno članku 88. stavak 1. točka d) i stavak 4. Zakona o
Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi
sa člankom 118. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog
vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
BiH je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine, donijelo

ODLUKU

O PRESTANKU STATUSA STRUČNOG SURADNIKA
Mihadi Bašić, stručnoj suradnici u Općinskom sudu u
Gradačcu, prestaje status stručnog suradnika navedenog suda, sa
danom 30.9.2016. godine, zbog podnošenja ostavke.
Ova odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Mihada Bašić, stručna suradnica u Općinskom sudu u
Gradačcu, dana 9.8.2016. godine, uputila je pismenu ostavku
Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, na dužnost
stručnog suradnika navedenog suda, sa danom 30.9.2016. godine.
Člankom 118. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog
vijeća BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje status
stručnog suradnika, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja
ostavke.
Sukladno naprijed navedenom, a temeljem članka 118.
stavak 1. točka b) Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog
vijeća BiH, donesena je Odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-2247-2/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
У складу са чланом 88. став 1. тачка д) и став 4. Закона
о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08), а у вези са чланом 118. Пословника Високог
судског и тужилачког савјета БиХ ("Службени гласник
БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15),
Високи судски и тужилачки савјет БиХ је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ПРЕСТАНКУ СТАТУСА СТРУЧНОГ САРАДНИКА
Михади Башић, стручној сарадници у Опћинском суду
у Градачцу, престаје статус стручног сарадника наведеног
суда, са даном 30.9.2016. године, због подношења оставке.
Ова oдлука биће објављена у "Службеном гласнику
БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.
Образложење
Михада Башић, стручна сарадница у Опћинском суду у
Градачцу, дана 9.8.2016. године, упутила је писмену оставку
Високом судском и тужилачком савјету БиХ, на дужност
стручног сарадника наведеног суда, са даном 30.9.2016.
године.

Utorak, 4. 10. 2016.

Чланом 118. Пословника Високог судског и тужилачког
савјета БиХ, прописани су разлози због којих престаје статус
стручног сарадника, а један од разлога је у случају
подношења оставке.
На основу напријед наведеног, а у складу са чланом
118. став 1. тачка б) Пословника Високог судског и
тужилачког савјета БиХ, донесена је Одлука као у
диспозитиву.
Број 04-07-3-2247-2/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
U skladu sa članom 88. stav 1. tačka d) i stav 4. Zakona o
Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi
sa članom 118. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14,
78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH je, na
sjednici održanoj 7.9.2016. godine, donijelo

ODLUKU

O PRESTANKU STATUSA STRUČNOG SARADNIKA
Mihadi Bašić, stručnoj saradnici u Općinskom sudu u
Gradačcu, prestaje status stručnog saradnika navedenog suda, sa
danom 30.9.2016. godine, zbog podnošenja ostavke.
Ova odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Mihada Bašić, stručna saradnica u Općinskom sudu u
Gradačcu, dana 9.8.2016. godine, uputila je pismenu ostavku
Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, na dužnost stručnog
saradnika navedenog suda, sa danom 30.9.2016. godine.
Članom 118. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog
vijeća BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje status
stručnog saradnika, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja
ostavke.
Na osnovu naprijed navedenog, a u skladu sa članom 118.
stav 1. tačka b) Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
BiH, donesena je Odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-2247-2/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1082

Sukladno članku 88. stavak 1. točka d) i stavak 4. Zakona o
Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u
svezi sa člankom 117. Poslovnika Visokog sudbenog i
tužiteljskog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Vijeće je, na sjednici
održanoj 7.9.2016. godine, donijelo

ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Amiri Salihagić Sedlarević, tužitelju Kantonalnog
tužiteljstva Kantona Sarajevo, prestao je mandat tužitelja tog
tužiteljstva sa danom 12.8.2016. godine, zbog podnošenja
ostavke.
Ova Odluka bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Amira Salihagić Sedlarević, tužitelj Kantonalnog
tužiteljstva Kantona Sarajevo dana 10.8.2016. godine, u pismenoj
formi, uputila je ostavku Visokom sudbenom i tužiteljskom

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

vijeću BiH na dužnost tužitelja navedenog tužiteljstva, sa danom
12.8.2016. godine.
Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca
ili tužitelja, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke.
Prilikom podnošenja ostavke, mandat suca ili tužitelja ističe na
dan kada Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada
ostavka treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa
kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan 12.8.2016. godine.
Sukladno naprijed navedenom, a na temelju odredaba
članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom sudbenom i
tužiteljskom vijeću BiH, kao i članka 117. Poslovnika Visokog
sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH, donijeta je Odluka kao u
dispozitivu.
Broj 04-07-3-2284-2/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
У складу са чланом 88. став 1. тачка д) и став 4. Закона
о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08), а у вези са чланом 117. Пословника Високог
судског и тужилачког савјета БиХ ("Службени гласник
БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15),
Савјет је, на сједници одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Амири Салихагић Седларевић, тужиоцу Кантоналног
тужилаштва Кантона Сарајево, престаo је мандат тужиоца
тог тужилаштва са даном 12.8.2016. године, због подношења
оставке.
Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику
БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.
Образложење
Амира Салихагић Седларевић, тужилац Кантоналног
тужилаштва Кантона Сарајево, дана 10.8.2016. године, у
писменој форми, упутила је оставку Високом судском и
тужилачком савјету БиХ на дужност тужиоца наведеног
тужилаштва, са даном 12.8.2016. године.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету БиХ, прописани су разлози због којих престаје
мандат судије или тужиоца, а један од разлога је у случају
подношења оставке. Приликом подношења оставке, мандат
судије или тужиоца истиче на дан када Савјет прими његову
писмену оставку или на дан када оставка треба да ступи на
снагу, које од наведеног наступа касније, а што је у
конкретном случају дан 12.8.2016. године.
У складу са напријед наведеним, а на основу одредаба
члана 88. став 1. тачка д) Закона о Високом судском и
тужилачком савјету БиХ, као и члана 117. Пословника
Високог судског и тужилачког савјета БиХ, донијета је
Одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-2284-2/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
U skladu sa članom 88. stav 1. tačka d) i stav 4. Zakona o
Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi
sa članom 117. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14,
78/14, 27/15 i 46/15), Vijeće je, na sjednici održanoj 7.9.2016.
godine, donijelo

Broj 74 - Stranica 33

ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Amiri Salihagić Sedlarević, tužiocu Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo, prestao je mandat tužioca navedenog
tužilaštva sa danom 12.8.2016. godine, zbog podnošenja ostavke.
Ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Amira Salihagić Sedlarević, tužilac Kantonalnog tužilaštva
Kantona Sarajevo, dana 10.8.2016. godine, u pismenoj formi,
uputila je ostavku Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH na
dužnost tužioca navedenog tužilaštva, sa danom 12.8.2016.
godine.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije
ili tužioca, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke.
Prilikom podnošenja ostavke, mandat sudije ili tužioca ističe na
dan kada Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada
ostavka treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa
kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan 12.8.2016. godine.
U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu odredaba
člana 88. stav 1. tačka d) Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću BiH, kao i člana 117. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća BiH, donijeta je Odluka kao u
dispozitivu.
Broj 04-07-3-2284-2/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1083

Sukladno članku 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u svezi sa
člankom 117. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća
BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14,
78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće BiH (u
daljem tekstu: Vijeće) je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Cvjetku Ostojiću, tužitelju Kantonalnog tužiteljstva
Kantona Sarajevo, prestao je mandat tužitelja tog tužiteljstva, sa
danom 1.9.2016. godine, zbog odlaska u mirovinu.
Ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Na temelju službene evidencije Vijeća, konstatirano je da
Cvjetko Ostojić, tužitelj Kantonalnog tužiteljstva Kantona
Sarajevo, dana 1.9.2016. godine, navršava starosnu dob od
sedamdeset (70) godina života.
Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca
ili tužitelja, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob
propisanu za obvezan odlazak u mirovinu. Prema članku 90. istog
Zakona, propisana starosna dob za obvezan odlazak u mirovinu
je navršenih sedamdeset (70) godina života.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 34

Na temelju navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uvjeti za
prekid mandata radi obveznog odlaska u mirovinu, a što je u
konkretnom slučaju dan 1.9.2016. godine, pa je, na temelju
odredaba članka 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, kao i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH,
donesena Odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-2398-2/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
У складу са чланом 88. став 1. тачка а) Закона о
Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08), а у вези са чланом 117. Пословника Високог
судског и тужилачког савјета БиХ ("Службени гласник
БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15),
Високи судски и тужилачки савјет БиХ (у даљем тексту:
Савјет) је, на сједници одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Цвјетку Остојићу, тужиоцу у Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево, престао je мандат тужиоца тог
тужилаштва, са даном 1.9.2016. године, због одласка у
пензију.
Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику
БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.
Образложење
На основу службене евиденције Савјета, констатовано
је да Цвјетко Остојић, тужилац Кантоналног тужилаштва
Кантона Сарајево, дана 1.9.2016. године, навршава старосну
доб од седамдесет (70) година живота.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету БиХ, прописани су разлози због којих престаје
мандат судије или тужиоца, а један од разлога је када
наврше старосну доб прописану за обавезан одлазак у
пензију. Према члану 90. истог Закона, прописана старосна
доб за обавезан одлазак у пензију је навршених седамдесет
(70) година живота.
На основу наведеног, утврђено је да су испуњени
услови за престанак мандата ради обавезног одласка у
пензију, а што је у конкретном случају дан 1.9.2016. године,
па је, на основу одредаба члана 88. став 1. тачка а) Закона о
Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и члана
117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета БиХ,
донесена Одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-2398-2/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
U skladu sa članom 88. stav 1. tačka a) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi sa članom
117. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH (u daljem
tekstu: Vijeće) je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine, donijelo

ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Cvjetku Ostojiću, tužiocu u Kantonalnom tužilaštvu
Kantona Sarajevo, prestao je mandat tužioca tog tužilaštva, sa
danom 1.9.2016. godine, zbog odlaska u penziju.

Utorak, 4. 10. 2016.

Ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Vijeća, konstatovano je da
Cvjetko Ostojić, tužilac Kantonalnog tužilaštva Kantona
Sarajevo, dana 1.9.2016. godine, navršava starosnu dob od
sedamdeset (70) godina života.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije
ili tužioca, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob
propisanu za obavezan odlazak u penziju. Prema članu 90. istog
Zakona, propisana starosna dob za obavezan odlazak u penziju je
navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u penziju, a što je u
konkretnom slučaju dan 1.9.2016. godine, pa je, na osnovu
odredaba člana 88. stav 1. tačka a) Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću BiH, kao i člana 117. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća BiH, donesena Odluka kao u
dispozitivu.
Broj 04-07-3-2398-2/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1084

Sukladno članku 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u svezi sa
člankom 117. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća
BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14,
78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće BiH (u
daljem tekstu: Vijeće) je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Vahudinu Rustemoviću, sucu Općinskog suda u
Živinicama, prestaje mandat suca tog suda, sa danom 30.9.2016.
godine, zbog odlaska u mirovinu.
Ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Na temelju službene evidencije Vijeća, konstatirano je da
Vahudin Rustemović, sudac Općinskog suda u Živinicama, dana
30.9.2016. godine, navršava starosnu dob od sedamdeset (70)
godina života.
Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca
ili tužitelja, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob
propisanu za obvezan odlazak u mirovinu. Prema članku 90. istog
Zakona, propisana starosna dob za obvezan odlazak u mirovinu
je navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na temelju navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uvjeti za
prekid mandata radi obveznog odlaska u mirovinu, a što je u
konkretnom slučaju dan 30.9.2016. godine, pa je, na temelju
odredaba članka 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, kao i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH,
donesena Odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-2399-2/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

У складу са чланом 88. став 1. тачка а) Закона о
Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08), а у вези са чланом 117. Пословника Високог
судског и тужилачког савјета БиХ ("Службени гласник
БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15),
Високи судски и тужилачки савјет БиХ (у даљем тексту:
Савјет) је, на сједници одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Вахудину Рустемовићу, судији Општинског суда у
Живиницама, престаје мандат судије тог суда, са даном
30.9.2016. године, због одласка у пензију.
Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику
БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.
Образложење
На основу службене евиденције Савјета, констатовано
је да Вахудин Рустемовић, судија Општинског суда у
Живиницама, дана 30.9.2016. године, навршава старосну доб
од седамдесет (70) година живота.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету БиХ, прописани су разлози због којих престаје
мандат судије или тужиоца, а један од разлога је када
наврше старосну доб прописану за обавезан одлазак у
пензију. Према члану 90. истог Закона, прописана старосна
доб за обавезан одлазак у пензију је навршених седамдесет
(70) година живота.
На основу наведеног, утврђено је да су испуњени
услови за престанак мандата ради обавезног одласка у
пензију, а што је у конкретном случају дан 30.9.2016. године,
па је, на основу одредаба члана 88. став 1. тачка а) Закона о
Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и члана
117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета БиХ,
донесена Одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-2399-2/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
U skladu sa članom 88. stav 1. tačka a) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi sa članom
117. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH (u daljem
tekstu: Vijeće) je, na sjednici održanoj 17.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Vahudinu Rustemoviću, sudiji Općinskog suda u
Živinicama, prestaje mandat sudije tog suda, sa danom
30.9.2016. godine, zbog odlaska u penziju.
Ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH",
kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Vijeća, konstatovano je da
Vahudin Rustemović, sudija Općinskog suda u Živinicama, dana
30.9.2016. godine, navršava starosnu dob od sedamdeset (70)
godina života.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije
ili tužioca, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob

Broj 74 - Stranica 35

propisanu za obavezan odlazak u penziju. Prema članu 90. istog
Zakona, propisana starosna dob za obavezan odlazak u penziju je
navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u penziju, a što je u
konkretnom slučaju dan 30.9.2016. godine, pa je, na osnovu
odredaba člana 88. stav 1. tačka a) Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću BiH, kao i člana 117. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća BiH, donesena Odluka kao u
dispozitivu.
Broj 04-07-3-2399-2/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1085

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 2. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU TUŽITELJA U REPUBLIČKO
TUŽITELJSTVO REPUBLIKE SRPSKE
I
Za tužitelja u Republičko tužiteljstvo Republike Srpske,
imenuje se Živana Bajić.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obnaša funkciju tužitelja, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-1/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 2. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 36

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ ТУЖИОЦА У РЕПУБЛИЧКО
ТУЖИЛАШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
I
За тужиоца у Републичко тужилаштво Републике
Српске, именује се Живана Бајић.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
тужиоца, узимајући у обзир, између осталог, досадашње
радно
искуство
кандидаткиње,
професионалну
непристрасност и углед, понашање ван посла, едукацију и
усавршавање, објављивање научних радова, те друге
активности у струци и оцјене критерија подобности,
оцијенио да именована кандидаткиња у потпуности
испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона
о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине.
III
Именована преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-1/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 2. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU TUŽIOCA U REPUBLIČKO
TUŽILAŠTVO REPUBLIKE SRPSKE
I
Za tužioca u Republičko tužilaštvo Republike Srpske,
imenuje se Živana Bajić.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju tužioca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.

Utorak, 4. 10. 2016.

V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-1/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1086

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 2. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU TUŽITELJA U REPUBLIČKO
TUŽITELJSTVO REPUBLIKE SRPSKE
I
Za tužitelja u Republičko tužiteljstvo Republike Srpske,
imenuje se Svetlanka Bijelić.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obnaša funkciju tužitelja, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-2/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 2. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ ТУЖИОЦА У РЕПУБЛИЧКО
ТУЖИЛАШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
I
За тужиоца у Републичко тужилаштво Републике
Српске, именује се Светланка Бијелић.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
тужиоца, узимајући у обзир, између осталог, досадашње
радно
искуство
кандидаткиње,
професионалну
непристрасност и углед, понашање ван посла, едукацију и
усавршавање, објављивање научних радова, те друге
активности у струци и оцјене критерија подобности,
оцијенио да именована кандидаткиња у потпуности
испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона
о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине.
III
Именована преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-2/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 2. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU TUŽIOCA U REPUBLIČKO
TUŽILAŠTVO REPUBLIKE SRPSKE
I
Za tužioca u Republičko tužilaštvo Republike Srpske,
imenuje se Svetlanka Bijelić.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju tužioca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-2/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

Broj 74 - Stranica 37

1087

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 2. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU TUŽITELJA U REPUBLIČKO
TUŽITELJSTVO REPUBLIKE SRPSKE
I
Za tužitelja u Republičko tužiteljstvo Republike Srpske,
imenuje se Dragica Glušac.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obnaša funkciju tužitelja, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-3/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 2. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ ТУЖИОЦА У РЕПУБЛИЧКО
ТУЖИЛАШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
I
За тужиоца у Републичко тужилаштво Републике
Српске, именује се Драгица Глушац.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
тужиоца, узимајући у обзир, између осталог, досадашње
радно искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци и

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 38

оцјене критерија подобности, оцијенило да именована
кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање
прописане у члану 43. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именована преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-3/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 2. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU TUŽIOCA U REPUBLIČKO
TUŽILAŠTVO REPUBLIKE SRPSKE
I
Za tužioca u Republičko tužilaštvo Republike Srpske,
imenuje se Dragica Glušac.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju tužioca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-3/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1088

Na temelju članka 4. stavak 2. Zakona o plaćama i ostalim
naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji BiH ("Službene novine
Federacije BiH", br. 72/05, 22/09 i 55/13), a sukladno sa
odredbama Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko

Utorak, 4. 10. 2016.

vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU STRUČNOG SURADNIKA U
OPĆINSKI SUD U VISOKOM
I
Za stručnog suradnika u Općinski sud u Visokom, imenuje
se Jelena Borovčanin.
II
Prigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i
iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se
istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, sposobnošću
razumijevanja i sistematičnog analiziranja pravnih problema,
poznavanju relevantnih zakona i drugih propisa, sposobnosti da
nepristrasno, savjesno, marljivo, odlučno i odgovorno obnaša
dužnosti i poslove stručnog suradnika. Vijeće smatra da ova
kandidatkinja u potpunosti ispunjava propisane uvjete za
imenovanje stručnih suradnika.
III
Imenovana stupa na dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-4/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 4. став 2. Закона о платама и осталим
накнадама судија и тужилаца у Федерацији БиХ ("Службене
новине Федерације БиХ", бр. 72/05, 22/09 и 55/13), а у складу
са одредбама Пословника Високог судског и тужилачког
савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр.
55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи
судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на
сједници одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СТРУЧНОГ САРАДНИКА У
ОПШТИНСКИ СУД У ВИСОКОМ
I
За стручног сарадника у Општински суд у Високом,
именује се Јелена Боровчанин.
II
Приликом именовања Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације,
знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована
кандидаткиња се истакла између осталих пријављених
кандидата, способношћу разумијевања и систематичног
анализирања правних проблема, познавању релевантних
закона и других прописа, способности да непристрасно,
савјесно, марљиво, одлучно и одговорно обавља дужности и
послове стручног сарадника. Савјет сматра да ова
кандидаткиња у потпуности испуњава прописане услове за
именовање стручних сарадника.
III
Именована ступа на дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

V
Ова одлука биће објављена у "Службеном гласнику
БиХ", у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-4/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 4. stav 2. Zakona o platama i ostalim
naknadama sudija i tužilaca u Federaciji BiH ("Službene novine
Federacije BiH", br. 72/05, 22/09 i 55/13), a u skladu sa
odredbama Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko
vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU STRUČNOG SARADNIKA U
OPĆINSKI SUD U VISOKOM
I
Za stručnog saradnika u Općinski sud u Visokom, imenuje
se Jelena Borovčanin.
II
Prilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i
iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se
istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, sposobnošću
razumijevanja i sistematičnog analiziranja pravnih problema,
poznavanju relevantnih zakona i drugih propisa, sposobnosti da
nepristrasno, savjesno, marljivo, odlučno i odgovorno obavlja
dužnosti i poslove stručnog saradnika. Vijeće smatra da ova
kandidatkinja u potpunosti ispunjava propisane uslove za
imenovanje stručnih saradnika.
III
Imenovana stupa na dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Ova odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH", u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-4/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1089

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU SUCA I PREDSJEDNIKA U OPĆINSKI
SUD U ČITLUKU
I
Za suca i predsjednika u Općinski sud u Čitluku, imenuje se
Jadranka Prskalo.

Broj 74 - Stranica 39

II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obavlja funkciju suca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci, rukovodne vještine i iskustvo, sposobnost
upravljanja ljudskim potencijalima i ocjene kriterija podobnosti,
ocijenilo da imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava
uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Datum stupanja na dužnost imenovane kandidatkinje bit će
naknadno utvrđen.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-5/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ И ПРЕДСЈЕДНИКА У
ОПШТИНСКИ СУД У ЧИТЛУКУ
I
За судију и предсједника у Општински суд у Читлуку,
именује се Јадранка Прскало.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
руководне вјештине и искуство, способност управљања
људским потенцијалима и оцјене критерија подобности,
оцијенио да именована кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о
Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Датум ступања на дужност именоване кандидаткиње
бит ће накнадно утврђен.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 40

V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-5/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUDIJE I PREDSJEDNIKA U
OPĆINSKI SUD U ČITLUKU
I
Za sudiju i predsjednika u Općinski sud u Čitluku, imenuje
se Jadranka Prskalo.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci, rukovodne vještine i iskustvo, sposobnost upravljanja
ljudskim potencijalima i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za
imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Datum stupanja na dužnost imenovane kandidatkinje bit će
naknadno utvrđen.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-5/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1090

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU SUCA U OPĆINSKI SUD U VISOKOM
I
Za suca u Općinski sud u Visokom, imenuje se Edin Bičo.

Utorak, 4. 10. 2016.

II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidata, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentiranja,
sposobnosti kandidata da odgovorno, neovisno i nepristrano
obnaša funkciju suca, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidata, profesionalnu nepristranost
i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i usavršavanje,
objavljivanje znanstvenih radova, te druge aktivnosti u struci i
ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovani kandidat u
potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43.
Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i
Hercegovine.
III
Imenovani preuzima dužnost 19.12.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-6/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној дана 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ У ОПШТИНСКИ СУД У
ВИСОКОМ
I
За судију у Општински суд у Високом, именује се Един
Бичо.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидата,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидата да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидата, професионалну непристрасност и углед,
понашање ван посла, едукацију и усавршавање, објављивање
научних радова, те друге активности у струци и оцјене
критерија подобности, оцијенио да именовани кандидат у
потпуности испуњава услове за именовање прописане у
члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету
Босне и Херцеговине.
III
Именовани преузима дужност 19.12.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-6/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU

Bičo.

O IMENOVANJU SUDIJE U OPĆINSKI SUD U
VISOKOM
I
Za sudiju u Općinski sud u Visokom, imenuje se Edin

II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidata, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentacije,
sposobnosti kandidata da odgovorno, nezavisno i nepristrasno
obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidata, profesionalnu nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i usavršavanje,
objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u struci i ocjene
kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovani kandidat u
potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43.
Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i
Hercegovine.
III
Imenovani preuzima dužnost 19.12.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-6/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1091

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU SUCA U OPĆINSKI SUD U
ŽIVINICAMA
I
Za suca u Općinski sud u Živinicama, imenuje se Robert
Jović.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidata, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentiranja,
sposobnosti kandidata da odgovorno, neovisno i nepristrano
obnaša funkciju suca, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidata, profesionalnu nepristranost
i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i usavršavanje,
objavljivanje znanstvenih radova, te druge aktivnosti u struci i

Broj 74 - Stranica 41

ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovani kandidat u
potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43.
Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i
Hercegovine.
III
Imenovani preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-7/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној дана 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ У ОПШТИНСКИ СУД У
ЖИВИНИЦАМА
I
За судију у Општински суд у Живиницама, именује се
Роберт Јовић.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидата,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидата да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидата, професионалну непристрасност и углед,
понашање ван посла, едукацију и усавршавање, објављивање
научних радова, те друге активности у струци и оцјене
критерија подобности, оцијенио да именовани кандидат у
потпуности испуњава услове за именовање прописане у
члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету
Босне и Херцеговине.
III
Именовани преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-7/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 42

Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU

O IMENOVANJU SUDIJE U OPĆINSKI SUD U
ŽIVINICAMA
I
Za sudiju u Općinski sud u Živinicama, imenuje se Robert
Jović.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidata, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentacije,
sposobnosti kandidata da odgovorno, nezavisno i nepristrasno
obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje
radno
iskustvo
kandidata,
profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovani
kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane
u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću
Bosne i Hercegovine.
III
Imenovani preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-7/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1092

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUCA VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za suca Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se Amela
Ajanović-Selimović.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obavlja funkciju suca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.

Utorak, 4. 10. 2016.

III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-8/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ВРХОВНОГ СУДА
ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ
I
За судију Врховног суда Федерације БиХ, именује се
Амела Ајановић-Селимовић.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
и оцјене критерија подобности, оцијенио да именована
кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање
прописане у члану 43. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именованa преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-8/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

ODLUKU
O IMENOVANJU SUDIJE VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za sudiju Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se
Amela Ajanović-Selimović.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-8/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1093

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUCA VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za suca Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se Emina
Hulusija.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obavlja funkciju suca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.

Broj 74 - Stranica 43

V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-9/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ВРХОВНОГ СУДА
ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ
I
За судију Врховног суда Федерације БиХ, именује се
Емина Хулусија.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
и оцјене критерија подобности, оцијенио да именована
кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање
прописане у члану 43. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именованa преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-9/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUDIJE VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za sudiju Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se
Emina Hulusija.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 44

II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-9/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1094

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUCA VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za suca Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se Fatima
Mrdović.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obavlja funkciju suca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovani preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-10/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija

Utorak, 4. 10. 2016.

На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ВРХОВНОГ СУДА
ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ
I
За судију Врховног суда Федерације БиХ, именује се
Фатима Мрдовић.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
и оцјене критерија подобности, оцијенио да именована
кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање
прописане у члану 43. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именованa преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-10/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUDIJE VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za sudiju Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se
Fatima Mrdović.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Utorak, 4. 10. 2016.

struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-10/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1095

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 7.9.2016.
godine, donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUCA VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za suca Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se Hurija
Sarajlić.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentiranja, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno
i nepristrano obavlja funkciju suca, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-11/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и 46/15), Високи судски и

Broj 74 - Stranica 45

тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 7.9.2016. године, донио

ОДЛУКУ

О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ВРХОВНОГ СУДА
ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ
I
За судију Врховног суда Федерације БиХ, именује се
Хурија Сарајлић.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
и оцјене критерија подобности, оцијенио да именована
кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање
прописане у члану 43. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именованa преузима дужност 26.9.2016. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-2504-11/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 7.9.2016. godine,
donijelo

ODLUKU
O IMENOVANJU SUDIJE VRHOVNOG SUDA
FEDERACIJE BiH
I
Za sudiju Vrhovnog suda Federacije BiH, imenuje se
Hurija Sarajlić.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje,
sposobnosti pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti
prezentacije, sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno
i nepristrasno obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između
ostalog, dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci, i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovana
kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje
propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 26.9.2016. godine.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Broj 74 - Stranica 46

IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u
skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom
vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-2504-11/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

1096

Na temelju članka 17. stavak 1. točka (1), a u svezi sa
člankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05,
48/07 i 15/08) i članka 66. Poslovnika Visokog sudbenog i
tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Vijeće je, na
sjednici održanoj 7.9.2016. godine, donijelo

ODLUKU

O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUCU U
KANTONALNOM SUDU U BIHAĆU
I
Produžava se mandat Kasum Suadi, dodatnom sucu u
Kantonalnom sudu u Bihaću, na period od dvije (2) godine.
II
Prigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i
iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja je u
proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka i
spremnost za obnašanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće
smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za
imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovanoj se produžava mandat sa danom 1.10.2016.
godine i dužnost će obnašati do 1.10.2018. godine.
IV
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i
tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit će
objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama
Vijeća dostupnim javnosti.
Broj 06-07-2-1899-2/2016
Predsjednik
7. rujna 2016. godine
Milan Tegeltija
На основу члана 17. став 1. тачка (1), а у вези са чланом
33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08) и члана 66. Пословника Високог судског и
тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 и
46/15), Савјет је, на сједници одржаној 7.9.2016. године,
донио

ОДЛУКУ

О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ У
КАНТОНАЛНОМ СУДУ У БИХАЋУ
I
Продужава се мандат Касум Суади, додатном судији у
Кантоналном суду у Бихаћу, на период од двије (2) године.

Utorak, 4. 10. 2016.

II
Приликом именовања Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације,
знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована
кандидаткиња је у протеклом мандату показала стручност у
извршењу задатака и спремност за обављање дужности у
наредном периоду. Савјет сматра да ова кандидаткиња у
потпуности испуњава услове за именовање прописане у
члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету
Босне и Херцеговине.
III
Именованој се продужава мандат са даном 1.10.2016.
године и дужност ће обављати до 1.10.2018. године.
IV
Ова Одлука ступа на снагу даном доношења.
V
У складу са чланом 45. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине, ова Одлука биће
објављена у "Службеном гласнику БиХ", као и у
просторијама Савјета доступним јавности.
Број 06-07-2-1899-2/2016
Предсједник
7. септембра 2016. године
Милан Тегелтија
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka (1), a u vezi sa članom
33. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i
15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog
vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15 i 46/15), Vijeće je, na sjednici
održanoj 7.9.2016. godine, donijelo

ODLUKU

O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI U
KANTONALNOM SUDU U BIHAĆU
I
Produžava se mandat Kasum Suadi, dodatnom sudiji u
Kantonalnom sudu u Bihaću, na period od dvije (2) godine.
II
Prilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i
iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja je u
proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju zadataka i
spremnost za obavljanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće
smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za
imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovanoj se produžava mandat sa danom 1.10.2016.
godine i dužnost će obavljati do 1.10.2018. godine.
IV
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
U skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka biće
objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama
Vijeća dostupnim javnosti.
Broj 06-07-2-1899-2/2016
Predsjednik
7. septembra 2016. godine
Milan Tegeltija

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

USTAVNI SUD
BOSNE I HERCEGOVINE
1097

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 1386/13, rješavajući apelaciju Alojza
Katinića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i
(2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine-prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i
Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, dopredsjednik
Zlatko M. Knežević, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudac
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 15. rujna 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Usvaja se apelacija Alojza Katinića.
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka
II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.
Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih
sloboda.
Ukida se Presuda Kantonalnog suda u Odžaku broj 25 0 P
025978 13 Gž 2 od 12. veljače 2013. godine.
Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Odžaku, koji je
dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku, sukladno
članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1.
Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih
sloboda.
Nalaže se Kantonalnom sudu u Odžaku da, sukladno članku
72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u
roku od tri mjeseca od dana dostave ove odluke obavijesti
Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem
izvršenja ove odluke.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Alojz Katinić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Slavonskog
Broda, Republika Hrvatska, kojeg zastupa Novak Borojević,
odvjetnik iz Broda, podnio je 3. travnja 2013. godine apelaciju
Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni
sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Odžaku (u daljnjem
tekstu: Kantonalni sud) broj 25 0 P 025978 13 Gž 2 od 12.
veljače 2013. godine.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od
Kantonalnog suda i Kantonalnog pravobraniteljstva u Odžaku (u
daljnjem tekstu: Pravobraniteljstvo) zatraženo je 9. studenog
2015. godine da dostave odgovore na apelaciju.
3. Kantonalni sud je dostavio odgovor 20. studenog 2015.
godine, a Pravobraniteljstvo 30. studenog 2015. godine.
III. Činjenično stanje
4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda
i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način:
5. Presudom Općinskog suda u Orašju (u daljnjem tekstu:
Općinski sud) broj 25 0 P 025978 11 P od 23. studenog 2011.
godine utvrđeno je da je od dana njegova donošenja ništavo
rješenje Kantonalnog suda o osnutku društva jedne osobe i upisa

Broj 74 - Stranica 47

prava obavljanja vanjskotrgovinskog poslovanja "Palma Petrol"
d.j.o., poduzeća za proizvodnju i promet Odžak, Brodska ulica
broj 90 (u daljnjem tekstu: predmetno poduzeće), upisanog pod
brojem registarskog uloška registarskog suda i upisnika suda
preciziranih u presudi. Presudom je naloženo Općinskom sudu da
izvrši evidentiranje promjena na temelju ove odluke suda u
registarskom predmetu, i to registarskom ulošku registarskog
suda i upisnika suda preciziranim u presudi, te se ujedno
obvezuje Vlada Posavskog kantona (u daljnjem tekstu: tuženi) da
apelantu na ime naknade troškova postupka isplati iznos
preciziran u presudi. U obrazloženju je navedeno da je apelant
podnio tužbu protiv tuženog u kojoj je istaknuo da apelant nije
donio odluku o osnutku predmetnog poduzeća, niti je izdao
punomoć na ime odvjetnika, poimenično navedenog u presudi,
koji je izvršio registraciju navedenog poduzeća, kao i da na
osnivačkim aktima donesenim u okviru registracije poduzeća
nema validnog potpisa apelanta kao osnivača ili ovlaštene osobe,
već da su sve radnje izvršile druge osobe bez apelantovog znanja
ili ovlasti.
6. Općinski sud je naveo da je u okviru glavne rasprave,
održane 13. listopada 2011. godine, taj sud na temelju odredbe
članka 102. stavak 2. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem
tekstu: ZPP) prihvatio i odredio da se na nastavku glavne
rasprave 8. prosinca 2011. godine izvedu i dokazi koje je
predložio apelant a koji se odnose na čitanje sadržaja sporne
punomoći, te da se sačine nalaz i mišljenje vještaka grafološke
struke zbog toga što ranija apelantova opunomoćenica te dokaze
nije predložila na pripremnom ročištu na kojem apelant nije bio
nazočan a zbog čega ih apelant i nije mogao predložiti na tom
ročištu i nakon čega je apelant i opozvao punomoć tadašnjoj
zastupnici.
7. S tim u svezi, Općinski sud je obrazložio da je na temelju
provedenih dokaza, preciziranih u presudi, utvrdio da je
rješenjem preciziranim u presudi od 6. srpnja 1999. godine
izvršena registracija predmetnog poduzeća, a da, prema nalazu i
mišljenju vještaka grafološke struke, proizlazi da apelant nije
potpisao rješenje Kantonalnog suda o izvršenoj registraciji
predmetnog poduzeća, kao ni punomoć od 1. srpnja 1999. godine
na ime odvjetnika, poimenično navedenog u presudi. Prema
obrazloženju tog suda, iznesene činjenice i podaci ukazuju na to
da su u konkretnom slučaju sve radnje izvršene na temelju
falsificirane i nevjerodostojne punomoći na ime poimenično
navedenog odvjetnika, koja kao takva, prema mišljenju tog suda,
ne odražava apelantovu jasnu, izričitu i stvarnu volju da se odista
i stvarno obave sve potrebne radnje radi registracije i osnutka
predmetnog poduzeća. Prema obrazloženju Općinskog suda,
navedeno znači da nije ni nastao validan mandatni odnos između
apelanta i poimenično navedenog odvjetnika, te da je zbog toga i
donio presudu kao u dispozitivu.
8. Protiv navedene presude tuženi je podnio priziv
Kantonalnom sudu koji je Rješenjem broj 25 0 P 025978 12 Gž
od 30. svibnja 2012. godine priziv uvažio, ukinuo osporenu
presudu Općinskog suda i predmet vratio tom sudu na ponovni
postupak. U obrazloženju rješenja je navedeno da je, prema
ocjeni tog suda, prvostupanjski sud u cijelosti povrijedio odredbe
čl. 7, 8, 123. i 124. ZPP, sve u svezi sa člankom 209. tog zakona,
što je utjecalo na donošenje zakonite i pravilne presude.
Navedeno je da iz zapisnika sa rasprava na koje se tuženi u
prizivu poziva proizlazi da je apelantov opunomoćenik svojim
naknadnim radnjama /prijedlozima onemogućio provedbu ranije
predloženih dokaza zbog toga što su ti dokazi nepovoljni za
apelanta, a da je prvostupanjski sud, protivno navedenim
odredbama ZPP, svojim procesnim rješenjima to i omogućio.
Navedeno je da je apelantov opunomoćenik odustao od provedbe
ranije predloženih dokaza, i to punomoći odvjetniku od 10.
listopada 1999. godine, uvida u optužnicu protiv apelanta od 3.

Broj 74 - Stranica 48

SLUŽBENI GLASNIK BiH

ožujka 2008. godine, odluke Kantonalnog suda od 26. lipnja
2002. godine, nalaza i mišljenja vještaka grafološke struke od 24.
prosinca 2010. godine, akata Fonda MIO, podataka iz
registarskog spisa preciziranog u rješenju za koje je
prvostupanjski sud donio rješenje da prihvaća prijedlog
apelantovog opunomoćenika i da se ti dokazi, ipak, neće
provoditi.
9. Navedeno je da je prvostupanjski sud ne samo imao
saznanje o potrebi da se provedu dokazi od kojih je na glavnoj
raspravi nezakonito odustao apelantov opunomoćenik nego je na
njih ukazivao, pored tuženog, i sam apelantov opunomoćenik
predlaganjem dokaza radi provedbe u predmetnom parničnom
postupku. Kantonalni sud je naveo da je, prema odredbama
članka 7. ZPP, sudac u parničnom postupku dužan voditi računa
da se glavna rasprava odvija u pravom smjeru i na pravilan način
a svojim rješenjima na pripremnom ročištu, pored ostalog,
određuje o čemu će se raspravljati na glavnoj raspravi i o
dokazima koji će se izvesti na glavnoj raspravi, te da sud ima
ovlast utvrditi i činjenice koje stranke nisu iznijele ako iz
rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke nastoje
raspolagati zahtjevima kojim ne mogu raspolagati. Prema
obrazloženju Kantonalnog suda, nije jasno zašto je
prvostupanjski sud samo djelomično proveo predložene dokaze
koje je odobrio svojim rješenjem i potom dopustio da apelantov
opunomoćenik podnese prijedlog za odustajanje od provedbe
navedenih dokaza. Također je navedeno da prvostupanjski sud
ničim nije obrazložio da je provedenim dokazom nalaza i
mišljenja vještaka grafološke struke obuhvaćena i punomoć dana
poimenično navedenom odvjetniku 10. listopada 1999. godine
kojom mu je apelant dao suglasnost da poduzme sve radnje na
brisanju predmetnog poduzeća iz registra. Zbog navedenog,
Kantonalni sud je istaknuo da smatra da je prvostupanjski sud
dopustio manipulaciju apelantovog opunomoćenika da odustane
od provedbe dokaza koji mu ne idu u korist. Kantonalni sud je
istaknuo da iz svega navedenog proizlazi da prvostupanjski sud
nije raspravio o svim odlučnim činjenicama za donošenje
zakonite i pravilne odluke, te da na temelju provedenih dokaza u
predmetnom postupku nije mogao sa sigurnošću donijeti
zaključke i pravilnu odluku u svezi sa postavljenim tužbenim
zahtjevom, čime, prema mišljenju tog suda, nije dana mogućnost
parničnim strankama da pod istim uvjetima raspravljaju pred
sudom. Imajući u vidu navedeno, Kantonalni sud je donio
rješenje kao u dispozitivu.
10. U ponovljenom postupku Općinski sud je donio
Presudu broj 25 0 P 025978 12 P2 od 23. studenog 2012. godine
kojom je utvrdio da je od dana njegova donošenja ništavo
rješenje Kantonalnog suda o osnutku društva jedne osobe i upisa
prava obavljanja vanjskotrgovinskog poslovanja predmetnog
poduzeća, upisanog pod brojevima registarskog uloška i suda
preciziranim u presudi. Presudom je naloženo registru Općinskog
suda da evidentira promjene na temelju ove sudske odluke u
registarskom predmetu, i to registarskom ulošku i upisniku
preciziranim u presudi, te je tuženi obvezan apelantu na ime
troškova isplatiti iznos preciziran u presudi. U obrazloženju
presude Općinski sud se pozvao na, u biti, iste razloge koje je
istaknuo i u svojoj presudi koja je ukinuta odlukom Kantonalnog
suda (ništavost ugovora zbog razloga koji su precizirani u
prethodnim točkama ove odluke), te dodatno pojasnio da, iako je
nepobitno da je punomoć od 10. listopada 1999. godine na ime
odvjetnika, poimenično navedenog u presudi (kojom je apelant
dao ovlast tom odvjetniku da poduzima sve radnje potrebne da bi
predmetno poduzeće bilo brisano iz registra), potpisao apelant i
koja je kao takva, prema mišljenju tog suda, validna, taj sud
ocjenjuje da je ta punomoć irelevantna za rješavanje konkretnog
tužbenog zahtjeva obzirom na razloge zbog kojih je taj sud
udovoljio apelantovom predmetnom zahtjevu. Navedeno je i da

Utorak, 4. 10. 2016.

je, protivno navedenom, na temelju provedenih dokaza utvrđeno
da apelant nije potpisao punomoć za poimenično navedenog
odvjetnika od 1. srpnja 1999. godine na temelju koje su izvršeni
osnutak i registracija predmetnog poduzeća, već da je to učinjeno
na temelju falsificirane i lažne isprave za koju apelant nije znao.
Dalje je navedeno da je odredbom članka 69. Zakona o
registraciji gospodarskih subjekata u FBiH (u daljnjem tekstu:
Zakon) određeno da će nadležni registarski sud brisati
neutemeljen upis na zahtjev osobe koja ima pravni interes ili po
službenoj dužnosti u slučaju da se u postupku utvrdi da je upis
izvršen bez podnošenja propisane isprave, ili da su nakon
donošenja rješenja o upisu propisani drugi uvjeti za registraciju
gospodarskog subjekta a gospodarski subjekt je propustio
uskladiti te uvjete u propisanom roku ili u drugim slučajevima u
kojima je prema zakonu upis bio nedopustiv, ili je naknadno
postao nedopustiv. S tim u svezi je navedeno da je u konkretnom
slučaju predmet tužbenog zahtjeva utvrđivanje ništavosti rješenja
o upisu u sudski registar, a ne brisanje upisa, te da se zbog tog
razloga navedena zakonska odredba ne može primijeniti na
konkretan slučaj.
11. Protiv navedene presude tuženi je podnio priziv
Kantonalnom sudu, koji je u vijeću, sastavljenom od Spomenke
Jenko, predsjednice vijeća, i Joze Andžića i Huse Porobića,
članova vijeća, Presudom broj 25 0 P 025978 13 Gž 2 od 12.
veljače 2013. godine priziv uvažio i osporenu presudu preinačio
tako što je odbio apelantov tužbeni zahtjev kao neutemeljen.
Prema obrazloženju tog suda, prizivni navod opunomoćenika
tuženog da je prvostupanjski sud, nakon provedenih dokaza,
pogrešno primijenio odredbe materijalnog prava je utemeljen
zbog toga što se člankom 88. ZOO propisuje da ugovor koji neka
osoba zaključi kao opunomoćenik u ime druge bez njezine ovlasti
obvezuje neovlašteno zastupanog samo ako on ugovor naknadno
odobri, a čl. 90. i 91. istog zakona propisuju se posebna forma
punomoći i opseg ovlasti. Iz pravilno utvrđenog činjeničnog
stanja, prema ocjeni ovoga suda, prvostupanjski sud nije mogao
nikako primijeniti odredbe čl. 103. i 104. ZOO kojima se
propisuje ništavost ugovora i posljedice ništavosti. Ovo stoga što
iz dokaza koje je prvostupanjski sud proveo na održanim
ročištima u ponovljenom postupku, prije svega dokaza iz
kaznenog spisa (karton deponiranih potpisa) i samog nalaza
vještaka grafološke struke na koji se poziva i prvostupanjski sud,
kako je obrazložio Kantonalni sud, proizlazi da je apelant
nepobitno potpisao karton deponiranih potpisa 6. srpnja 1999.
godine sa naznačenim brojem računa - Individualne partije 10994
601 2025659 za sudionika predmetno poduzeće, potom, karton
deponiranih potpisa pri nadležnom Zavodu za platni promet u
FBiH, kao i ugovor sa bankom o otvaranju računa koji je kasnije
zaključen (kazneni spis obzirom na to da je protiv apelanta vođen
kazneni postupak zbog zlouporabe položaja u svezi sa
predmetnim poduzećem i da je apelant proglašen krivim, te
obvezan tuženom na ime poreza na promet proizvoda i posebnog
poreza na naftne derivate i akcize isplatiti ukupan iznos od
1,134.060, 28 KM), koji se potpisuju osobno i na temelju već
donesenog rješenja o upisu kod registarskog suda. Zbog ovih
razloga, prema obrazloženju Kantonalnog suda, prvostupanjski
sud je morao primijeniti odredbe članka 88. ZOO, jer proizlazi da
je apelant naknadno svojim radnjama u cijelosti odobrio
predmetno registriranje, odnosno osnutak predmetnog poduzeća.
Zbog toga, apelant se, prema obrazloženju tog suda, ne može
pozivati na nedostatak valjane punomoći prigodom registriranja
navedenog poduzeća, jer je znao za njegovo postojanje i jer je
utvrđeno da je istog dana kada je doneseno rješenje, apelant
potpisao navedeni karton deponiranih potpisa.
12. Kantonalni sud je naveo da je odredbom članka 103.
ZOO propisano da je ugovor koji je protivan Ustavu BiH,
prinudnim propisima, te moralu društva ništavan ako cilj

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

povrijeđenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju, ili ako
zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Kantonalni
sud je naveo da je, s tim u svezi, prvostupanjski sud pogrešno
primijenio odredbe ovoga članka na predmetni slučaj, jer je iz
provedenih dokaza, prema mišljenju tog suda, nepobitno vidljivo
da se radi o registriranju poduzeća koje je izvršeno na temelju
podnesenih obrazaca za registraciju uz koje ide i ovjerena izjava
ovlaštene osobe (izjavu dao apelant) u svezi sa dospjelim
obvezama prema trećim osobama a koja je dana radi osnutka i
upisa predmetnog poduzeća 1. srpnja 1999. godine. Navedeno je
i da je obavijest o upisu rješenja o registraciji predmetnog
poduzeća objavljena u "Narodnim novinama Posavskog kantona"
broj 4/99 i "Službenim novinama FBiH" broj 35/00. I zbog ovih
razloga, prema mišljenju Kantonalnog suda, proizlazi da se u
konkretnom slučaju mora primijeniti odredba članka 88. stavak 1.
ZOO u svezi sa naknadnim odobrenjem i prihvaćanjem činjenice
o registriranju predmetnog poduzeća. Zbog svega navedenog,
Kantonalni sud je zaključio da nema uvjeta za utvrđivanje
ništavosti predmetnog rješenja o registraciji poduzeća.
13. Prema obrazloženju Kantonalnog suda, prvostupanjski
sud se pogrešno pozvao i na odredbe članka 69. Zakona, sve u
svezi sa usvajanjem apelantovog tužbenog zahtjeva, odnosno
utvrđenjem da je predmetno rješenje o osnutku i upisu spornog
poduzeća ništavo. Ovo zbog toga što se, kako je obrazložio
Kantonalni sud, navedenom odredbom propisuju uvjeti brisanja
neutemeljenog upisa na zahtjev osobe koja ima pravni interes, ili
po službenoj dužnosti u slučaju da se u postupku utvrdi da je upis
izvršen bez podnošenja potpisane isprave. Kako je naveo taj sud,
apelant je svojom tužbom tražio da se utvrdi ništavost
predmetnog rješenja o registraciji poduzeća, ističući kao razlog
da on nikada nije osnovao, niti bio ovlaštena osoba za zastupanje
bilo koje tvrtke, pa ni predmetnog poduzeća, te navodeći da ima
pravni interes jer on nije donio odluku o osnutku i da je zbog toga
ništavo osporeno rješenje. Prema obrazloženju tog suda, kako je
već navedeno, ovi apelantovi navodi nisu dokazani valjano
provedenim dokazima, te su zbog toga, prema mišljenju tog suda,
ispunjeni uvjeti propisani člankom 88. ZOO, odnosno da u
konkretnom slučaju nije riječ o ugovoru, na koje upućuju odredbe
čl. 103. i 104. ZOO. Pri tome je Kantonalni sud ponovio da
apelant nije dokazao da za registraciju predmetnog poduzeća nije
znao, već da je naknadnim radnjama odobrio sve radnje koje su
poduzete radi registriranja i upisa predmetnog poduzeća zbog
čega, prema mišljenju tog suda, nema osnove za usvajanje
tužbenog zahtjeva utvrđenjem da je rješenje Kantonalnog suda o
osnutku i upisu predmetnog poduzeća ništavo. Imajući u vidu
navedeno, Kantonalni sud je donio presudu kao u dispozitivu.
14. Osim toga, odlučujući o prizivu Pravobraniteljstva
protiv Presude Općinskog suda broj 25 K 007433 08 K od 28.
siječnja 2011. godine, koja je donesena u kaznenom postupku
koji je vođen protiv apelanta i u kojem je proglašen krivim za
kazneno djelo zloupotreba ovlasti u gospodarstvu (u svezi sa
neplaćanjem poreza na promet proizvoda i posebnog poreza na
naftne derivate i akcize, te u svezi sa poslovanjem predmetnog
poduzeća) i izrečena mu kazna zatvora u trajanju od jedne
godine, Kantonalni sud u vijeću sastavljenom od Spomenke
Jenko, kao predsjednice vijeća, i Huse Porobića i Joze Andžića
kao članova vijeća, donio je Presudu broj 25 0 K 007433 11 KŽ
od 27. lipnja 2011. godine. Navedenom presudom je uvažen
priziv Pravobraniteljstva kao zastupnika oštećene Federacije BiH
i preinačena osporena presuda Općinskog suda u dijelu koji se
odnosio na imovinskopravni zahtjev oštećene Federacije BiH na
način da se apelant obvezuje da Federaciji BiH plati na ime
poreza na promet proizvoda i posebnog poreza na naftne derivate
i akcize ukupan iznos od 1,134.060,28 KM u roku od 15 dana od
dana pravomoćnosti presude, a sa viškom zahtjeva preko
dosuđenog Federacija BiH upućena je na parnični postupak.

Broj 74 - Stranica 49

Presudom je odbijen priziv Kantonalnog tužiteljstva i apelanta i u
ostalom dijelu prvostupanjska presuda potvrđena.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
15. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama
prekršeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava
Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu:
Europska konvencija). Kršenje navedenog prava apelant vidi u
pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni
materijalnog i procesnog prava. Smatra da ničim nije dokazano
da je znao za registraciju predmetnog poduzeća, te da je oba puta
Kantonalni sud veoma pristrano ukinuo prvostupanjske presude
na apelantovu štetu. Navodi i da taj sud ničim nije obrazložio
zašto smatra da su dokazi od čije je provedbe apelant odustao
nepovoljni za njega. Također, navodi da nije imao nepristrano
suđenje obzirom na to da su i vijeća u predmetnom parničnom, a
i u kaznenom postupku koji je vođen protiv njega imala potpuno
isti sastav iako su morala biti izuzeta, te da je potpuno nezakonito
ponašanje predmetnog vijeća u parničnom postupku, jer je to
vijeće na svoju ruku i bez ikakvog obrazloženja iz kaznenog spisa
vadilo dokaze koje tuženi nije ni predlagao, ni provodio,
ukazujući na taj način da izravno sumnjaju u apelanta. Apelant
navodi i da ne poriče da je potpisao punomoć od 10. listopada
1999. godine kojom je dao ovlast poimenično navedenom
odvjetniku za obavljanje radnji na brisanju predmetnog poduzeća
iz registra, te da bi se taj apelantov postupak i mogao protumačiti
kao da je naknadno odobrio sve radnje u svezi sa registracijom
poduzeća, ali da, prema apelantovom mišljenju, sudovi ne mogu
donositi ovakve zaključke, jer se oni temelje na hipotetičkim
tvrdnjama, a ne na dokazima.
b) Odgovor na apelaciju
16. Kantonalni sud je naveo da je apelacija neutemeljena i
da je treba odbiti, te da u cijelosti ostaje pri razlozima navedenim
u osporenoj presudi.
17. Pravobraniteljstvo je navelo da je apelacija
neutemeljena, jer je, protivno apelantovim tvrdnjama, baš njemu
omogućena provedba dokaza koje nije predložio na pripremnom
ročištu, i jer apelant u tijeku postupka ničim nije pokazao da
smatra da vijeće treba izuzeti.
V. Relevantni propisi
18. U Zakonu o parničnom postupku ("Službene novine
FBiH" br. 53/03, 73/05, 19/06, 98/15) relevantne odredbe glase:
Članak 357.
Sudac ne može vršiti sudačku dužnost (isključenje):
1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik
stranke, ako je sa strankom u odnosu suovlaštenika, suobveznika
ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao
svjedok ili vještak;
2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik
stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do
četvrtog stupnja ili mu je bračni, odnosno izvanbračni supružnik
srodnik po tazbini, do drugog stupnja, bez obzira na to je li brak
prestao ili nije;
3) ako je skrbnik, usvojitelj ili usvojenik stranke, njezinog
zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili ako između njega i
stranke, njezinog zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke
postoji zajedničko kućanstvo;
4) ako između sudca i stranke teče neka druga parnica;
5) ako je u istom predmetu sudjelovao u postupku
medijacije, ili u zaključenju sudske nagodbe koja se pobija u
parnici, ili je donio odluku koja se pobija, ili je zastupao stranku
kao odvjetnik;

Broj 74 - Stranica 50

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Članak 358.
(1) Stranka podnosi zahtjev za isključenje, odnosno izuzeće
sudca čim sazna da postoji neki od razloga za isključenje,
odnosno izuzeće, a najkasnije do završetka rasprave, a ako nije
bilo rasprave, do donošenja odluke.
(2) Stranka može u pravnom lijeku ili u odgovoru na pravni
lijek poimenice navesti sudca koji ne bi mogao sudjelovati u
donošenju odluke zbog razloga iz članka 357. ovoga zakona.
(3) U zahtjevu se mora navesti zakonski razlog zbog kojeg
se traži isključenje ili izuzeće, okolnosti iz kojih proizilazi da je
prijedlog pravodobno podnijet i činjenice na kojima se temelji
postojanje razloga za isključenje ili izuzeće.
(4) Stranka može tražiti isključenje ili izuzeće samo
poimenice određenog sudca koji u predmetu postupa.
VI. Dopustivost
19. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine,
Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja
su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora
zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.
20. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese
u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio
odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je
koristio.
21. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
je Presuda Kantonalnog suda broj 25 0 P 025978 13 Gž 2 od 12.
veljače 2013. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih
lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu
apelant je primio 15. veljače 2013. godine a apelacija je
podnesena 3. travnja 2013. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je
propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda.
Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4)
Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog
kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie)
neutemeljena.
22. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
pogledu dopustivosti.
VII. Meritum
23. Apelant pobija navedene presude, tvrdeći da je tim
presudama prekršeno njegovo pravo iz članka II/3.(e) Ustava
Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.
24. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:
Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2. što uključuje:
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.
25. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom
dijelu glasi:
1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili
osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima
pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred
neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.
26. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se postupak koji je
apelant vodio pred redovitim sudovima odnosio na pitanje
utvrđivanja ništavosti rješenja o upisu u sudski registar, dakle, da
se radilo o pravima i obvezama građanskopravne naravi zbog
čega su članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6.
stavak 1. Europske konvencije primjenjivi.
27. Apelant, između ostalog, smatra da mu je pravo na
pravično suđenje prekršeno zbog proizvoljne primjene procesnog
prava, jer mu je isto vijeće sudilo i u parničnom i u kaznenom

Utorak, 4. 10. 2016.

postupku, čime je dovedena u pitanje nepristranost navedenog
vijeća. S tim u svezi, Ustavni sud, prije svega, ukazuje da, prema
praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu:
Europski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da
preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog
stanja i primjene prava (vidi, Europski sud, Pronina protiv
Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine,
aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan
supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je
općenito zadatak redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze
koje su izveli (vidi, Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj
19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati je li eventualno
došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na
pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit
pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno,
proizvoljna ili diskriminacijska.
28. Ustavni sud se, dakle, prema navedenome stajalištu,
može iznimno, kada ocijeni da je u određenom postupku redoviti
sud proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica, tako i u
primjeni relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi, Ustavni sud,
Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja 2005. godine, stavak 26),
upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali
činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne
propise. U kontekstu navedenoga Ustavni sud podsjeća i da je u
više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni
relevantnih propisa nikada ne može voditi ka pravičnom
postupku (vidi Odluku Ustavnog suda broj AP 1293/05 od 12.
rujna 2006. godine, točka 25. i dalje). Stoga će Ustavni sud u
konkretnom slučaju, obzirom na apelacijske navode, ispitati jesu
li pobijane odluke utemeljene na proizvoljnoj primjeni
pozitivnopravnih propisa.
29. Apelant navodi da je odluka Kantonalnog suda
donesena na nezakonit način i da nije imao nepristrano suđenje,
jer su u njezinom donošenju sudjelovali članovi vijeća koji su
donijeli i presudu u kaznenom predmetu protiv apelanta i koji su,
zbog toga, morali biti izuzeti. S tim u svezi, Ustavni sud podsjeća
da je postojanje pravila koja se tiču isključenja ili izuzeća sudaca
u određenim slučajevima relevantan čimbenik koji se mora uzeti
u obzir. Naime, prema praksi Europskog suda, postojanje takvih
pravila u relevantnom zakonu pokazuje nastojanje zakonodavca
da otkloni razumnu sumnju u nepristranost sudaca ili sudova,
odnosno predstavlja pokušaj da se nepristranost osigura
eliminiranjem uzroka čiji bi rezultat mogla biti takva sumnja.
Sukladno navedenom, propust da se poštuju pravila o izuzeću
sudaca može značiti da je postupak vodio sud čija se
nepristranost može dovesti u sumnju (vidi, Europski sud,
Mežnarić protiv Hrvatske, presuda od 15. srpnja 2005. godine,
aplikacija broj 71615/01, stavak 27).
30. U konkretnom slučaju pravila u svezi sa izuzećem
sudaca su sadržana u odredbama čl. 357. i 358. ZPP iz čega
proizlazi da, dakle, relevantni zakon propisuje pravila kojima se
žele ukloniti uzroci čiji bi rezultat mogla biti razumna sumnja u
nepristranost suda, odnosno suca u pojedinačnim predmetima.
Osim toga, na navedeno upućuju i odredbe čl. 255. i 256. istog
zakona. Međutim, kako je u praksi Europskog suda naglašeno,
zadatak Europskog suda, pa, dakle, ni Ustavnog suda, nije da
ispituje ta pravila ili praksu in abstracto, već da ispituje pokreće
li način na koji su ta pravila primijenjena prema apelantu, ili na
koji način su utjecala na ishod postupka prema apelantu pitanje
kršenja prava iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije (vidi,
Europski sud, Fey protiv Austrije, presuda od 24. veljače 1993.
godine, Serija A broj 255, stavak 27, i Ustavni sud, Odluka broj
AP 1187/06 od 13. rujna 2007. godine, objavljena u "Službenom
glasniku BiH" broj 86/07).

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

31. S tim u svezi, Ustavni sud podsjeća na citirane odredbe
čl. 357. i 358. ZPP kojim je propisano u kojem slučaju sudac ne
može suditi u određenom predmetu, da zahtjev za izuzeće
poimenično navedenog suca podnosi stranka u postupku koja je
dužna u zahtjevu navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji
neka od zakonskih osnova za izuzeće. Dakle, iz sadržaja
navedenih odredaba ZPP proizlazi da navedeni članci ZPP ne
sadrže eksplicitne odredbe o izuzeću sudaca u slučaju kao što je
konkretni. Naime, Ustavni sud, prije svega, zapaža da u
konkretnom slučaju apelant nije ni mogao podnijeti zahtjev za
izuzeće prizivnog vijeća, jer je za njegov sastav saznao tek nakon
primitka osporene presude, dakle, kada je prizivni postupak već
bio okončan. Dalje, Ustavni sud zapaža da su odista i u
parničnom postupku (u kojem je apelant tužitelj) i u kaznenom
postupku (u kojem je apelant bio tuženi), koji su vezani za
poslovanje predmetnog poduzeća - "Palma Petrol" d.j.o. (u
parničnom postupku za brisanje poduzeća iz sudskog registra, a u
kaznenom postupku zloupotreba položaja apelanta zbog
neplaćanja poreza i akciza u svezi sa poslovanjem predmetnog
poduzeća u kojem je apelant proglašen krivim), drugostupanjske
odluke donijela vijeća kojima je predsjedavao isti predsjednik i u
kojem su sudjelovala ista dvojica članova vijeća, tj. sudaca.
32. S tim u svezi, Ustavni sud naglašava da se u situaciji
kakva je u konkretnom slučaju dovodi u pitanje nepristranost
vijeća koje je sudilo u oba postupka. U svezi s tim, Ustavni sud
naglašava da se nepristranost suca, u smislu prava na pravično
suđenje, ispituje sa aspekta subjektivne i objektivne nepristranosti
suca. Subjektivna ili osobna nepristranost se pretpostavlja,
odnosno smatra se da je u subjektivnom smislu sudac uvijek
nepristran u odnosu na stranke, osim ukoliko se to ne ospori
uvjerljivim dokazima. S druge strane, objektivna nepristranost se
ne pretpostavlja, već se ona utvrđuje na temelju objektivnih
činjenica koje se nalaze u samom predmetu, tj. utvrđuje se
postoje li u spisu objektivni dokazi na temelju kojih se može
razumno sumnjati da sudac nije bio nepristran. Dakle, dovodeći
navedene standarde Europske konvencije u svezu sa činjenicama
konkretnog predmeta, posebice uzimajući u obzir da su u
konkretnom slučaju parnični i kazneni postupak imali formalnu
poveznicu u vidu poslovanja istog poduzeća - "Palma Petrola"
d.j.o. - kao i da je u kaznenom postupku apelant proglašen krivim
za počinjeno kazneno djelo zloupotreba položaja, Ustavni sud
smatra da u konkretnom slučaju sudjelovanjem istih članova i
predsjednika vijeća u oba postupka nisu ispoštovani standardi
objektivne nepristranosti prigodom donošenja predmetnih
sudskih odluka, odnosno da u konkretnom postupku nisu
otklonjene moguće sumnje u objektivnu pristranost vijeća. Ovo i
stoga što Kantonalni sud u svom odgovoru na apelaciju nije
ponudio niti jedan argument i razlog zbog kojeg je i parnično i
kazneno vijeće imalo isti sastav, kao i zbog činjenice da je
apelant, kao što je već rečeno, za sastav prizivnog vijeća saznao
tek kada je primio presudu koju je to vijeće donijelo zbog čega
nije ni mogao zatražiti izuzeće članova vijeća.
33. Osim toga, Ustavni sud upućuje i na najnoviju praksu
Europskog suda u predmetu Mitrov v. Bivše Jugoslavenske
Republike Makedonije (vidi, Europski sud, Mitrov v. Bivše
Jugoslavenske Republike Makedonije, presuda od 2. lipnja 2016.
godine, aplikacija broj 45959/09). U navedenom predmetu, u
kojem je utvrđeno kršenje prava na pravično suđenje iz članka 6.
stavak 1. Europske konvencije, aplikant je isticao da mu je u
postupku naknade štete sudilo isto vijeće koje mu je sudilo i u
kaznenom postupku u svezi sa nastalom štetom, te da je u tijeku
postupka tražio izuzeće vijeća i prenošenje nadležnosti na neki
drugi sud u Bivšoj Jugoslavenskoj Republici Makedoniji zbog
moguće pristranosti tih sudaca, ali da su njegovi zahtjevi
odbijeni. S tim u svezi, Europski sud je, između ostalog, istaknuo
da je Vlada Bivše Jugoslavenske Republike Makedonije u tijeku

Broj 74 - Stranica 51

postupka istaknula prigovor da aplikant nije iscrpio pravne
lijekove moguće prema zakonu, ali da iz sadržaja relevantnih
zakonskih odredaba proizlazi da je u relevantnom domaćem
zakonu u ovakvim slučajevima predviđeno podnošenje zahtjeva
za izuzeće vijeća i prenošenje nadležnosti na neki drugi sud prije
obraćanja Europskom sudu, što je, u konkretnom slučaju,
aplikant i učinio prije obraćanja sudu najviše instance, ali da su
sudovi taj zahtjev odbili iako je pristranost vijeća bila dovedena u
pitanje zbog čega je i utvrđeno kršenje aplikantovog prava na
pravično suđenje.
34. Zbog toga, kako bi se otklonila bila kakva sumnja u
postojanje objektivne nepristranosti sudskog vijeća, Ustavni sud
smatra da je potrebno ukinuti predmetnu presudu Kantonalnog
suda i predmet vratiti tom sudu na ponovno suđenje. Obzirom na
navedene razloge ukidanja predmetne presude, Ustavni sud u
ovoj odluci neće razmatrati ostale apelantove navode u svezi sa
kršenjem ostalih aspekata prava na pravično suđenje.
VIII. Zaključak
35. Kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
konvencije postoji kada su i u parničnom i u kaznenom
prizivnom postupku u kojima je sudjelovao apelant i koji su imali
istu formalnu poveznicu-poslovanje predmetnog poduzećaodluke donijela tročlana vijeća u istom sastavu, čime nije
ispoštovan standard objektivne nepristranosti suda.
36. Na temelju članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1)
Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu
ove odluke.
37. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,
odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
предмету број АП 1386/13, рјешавајући апелацију Алојза
Катинића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2)
и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и
Херцеговине-пречишћени текст ("Службени гласник Босне и
Херцеговине" број 94/14), у саставу:
Мирсад Ћеман, предсједник
Мато Тадић, потпредсједник
Златко М. Кнежевић, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Миодраг Симовић, судија
Сеада Палаврић, судија
на сједници одржаној 15. септембра 2016. године донио
је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Усваја се апелација Алојза Катинића.
Утврђује се повреда права на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Укида се Пресуда Кантоналног суда у Оџаку број 25 0
П 025978 13 Гж 2 од 12. фебруара 2013. године.
Предмет се враћа Кантоналном суду у Оџаку, који је
дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, у складу
са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став
1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних
слобода.
Налаже се Кантоналном суду у Оџаку да, у складу са
чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и
Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове

Broj 74 - Stranica 52

SLUŽBENI GLASNIK BiH

одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о
предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.
Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I. Увод
1. Алојз Катинић (у даљњем тексту: апелант) из
Славонског Брода, Република Хрватска, којег заступа Новак
Боројевић, адвокат из Брода, поднио је 3. априла 2013.
године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у
даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Кантоналног
суда у Оџаку (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 25 0 П
025978 13 Гж 2 од 12. фебруара 2013. године.
II. Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од
Кантоналног суда и Кантоналног правобранилаштва у Оџаку
(у даљњем тексту: Правобранилаштво) затражено је 9.
новембра 2015. године да доставе одговоре на апелацију.
3. Кантонални суд је доставио одговор 20. новембра
2015. године, а Правобранилаштво 30. новембра 2015.
године.
III. Чињенично стање
4. Чињенице предмета које произилазе из апелантових
навода и докумената предочених Уставном суду могу да се
сумирају на сљедећи начин:
5. Пресудом Општинског суда у Орашју (у даљњем
тексту: Општински суд) број 25 0 П 025978 11 П од 23.
новембра 2011. године утврђено је да је од дана његова
доношења ништаво рјешење Кантоналног суда о оснивању
друштва једног лица и уписа права обављања
спољнотрговинског пословања "Палма Петрол" д.ј.л.,
предузећа за производњу и промет Оџак, Бродска улица број
90 (у даљњем тексту: предметно предузеће), уписаног под
бројем регистарског улошка регистарског суда и уписника
суда прецизираних у пресуди. Пресудом је наложено
Општинском суду да изврши евидентирање промјена на
основу ове одлуке суда у регистарском предмету, и то
регистарском улошку регистарског суда и уписника суда
прецизираним у пресуди, те се уједно обавезује Влада
Посавског кантона (у даљњем тексту: тужени) да апеланту
на име накнаде трошкова поступка исплати износ
прецизиран у пресуди. У образложењу је наведено да је
апелант поднио тужбу против туженог у којој је истакао да
апелант није донио одлуку о оснивању предметног
предузећа, нити је издао пуномоћ на име адвоката,
поименично наведеног у пресуди, који је извршио
регистрацију наведеног предузећа, као и да на оснивачким
актима донесеним у оквиру регистрације предузећа нема
валидног потписа апеланта као оснивача или овлашћеног
лица, већ да су све радње извршила друга лица без
апелантовог знања или овлашћења.
6. Општински суд је навео да је у оквиру главне
расправе, одржане 13. октобра 2011. године, тај суд на
основу одредбе члана 102 став 2 Закона о парничном
поступку (у даљњем тексту: ЗПП) прихватио и одредио да се
на наставку главне расправе 8. децембра 2011. године изведу
и докази које је предложио апелант а који се односе на
читање садржине спорне пуномоћи, те да се сачине налаз и
мишљење вјештака графолошке струке због тога што ранији
апелантов пуномоћник те доказе није предложио на
припремном рочишту на којем апелант није био присутан а

Utorak, 4. 10. 2016.

због чега их апелант и није могао да предложи на том
рочишту и након чега је апелант и опозвао пуномоћ
тадашњем заступнику.
7. С тим у вези, Општински суд је образложио да је на
основу спроведених доказа, прецизираних у пресуди,
утврдио да је рјешењем прецизираним у пресуди од 6. јула
1999. године извршена регистрација предметног предузећа, а
да, према налазу и мишљењу вјештака графолошке струке,
произилази да апелант није потписао рјешење Кантоналног
суда о извршеној регистрацији предметног предузећа, као ни
пуномоћ од 1. јула 1999. године на име адвоката,
поименично наведеног у пресуди. Према образложењу тог
суда, изнесене чињенице и подаци указују на то да су у
конкретном случају све радње извршене на основу
фалсификоване и невјеродостојне пуномоћи на име
поименично наведеног адвоката, која као таква, према
мишљењу тог суда, не одражава апелантову јасну, изричиту
и стварну вољу да се доиста и стварно обаве све потребне
радње ради регистрације и оснивања предметног предузећа.
Према образложењу Општинског суда, наведено значи да
није ни настао валидан мандатни однос између апеланта и
поименично наведеног адвоката, те да је због тога и донио
пресуду као у диспозитиву.
8. Против наведене пресуде тужени је поднио жалбу
Кантоналном суду који је Рјешењем број 25 0 П 025978 12
Гж од 30. маја 2012. године жалбу уважио, укинуо оспорену
пресуду Општинског суда и предмет вратио том суду на
поновни поступак. У образложењу рјешења је наведено да је,
према оцјени тог суда, првостепени суд у цијелости
повриједио одредбе чл. 7, 8, 123 и 124 ЗПП, све у вези са
чланом 209 тог закона, што је утицало на доношење
законите и правилне пресуде. Наведено је да из записника са
расправа на које се тужени у жалби позива произилази да је
апелантов пуномоћник својим накнадним радњама
/приједлозима онемогућио спровођење раније предложених
доказа због тога што су ти докази неповољни за апеланта, а
да је првостепени суд, противно наведеним одредбама ЗПП,
својим процесним рјешењима то и омогућио. Наведено је да
је апелантов пуномоћник одустао од спровођења раније
предложених доказа, и то пуномоћи адвокату од 10. октобра
1999. године, увида у оптужницу против апеланта од 3.
марта 2008. године, одлуке Кантоналног суда од 26. јуна
2002. године, налаза и мишљења вјештака графолошке
струке од 24. децембра 2010. године, аката Фонда ПИО,
података из регистарског списа прецизираног у рјешењу за
које је првостепени суд донио рјешење да прихвата
приједлог апелантовог пуномоћника и да се ти докази, ипак,
неће спроводити.
9. Наведено је да је првостепени суд не само имао
сазнање о потреби да се спроведу докази од којих је на
главној расправи незаконито одустао апелантов пуномоћник
него је на њих указивао, поред туженог, и сам апелантов
пуномоћник предлагањем доказа ради спровођења у
предметном парничном поступку. Кантонални суд је навео
да је, према одредбама члана 7 ЗПП, судија у парничном
поступку дужан да води рачуна да се главна расправа одвија
у правом смјеру и на правилан начин а својим рјешењима на
припремном рочишту, поред осталог, одређује о чему ће се
расправљати на главној расправи и о доказима који ће се
извести на главној расправи, те да суд има овлашћење да
утврди и чињенице које странке нису изнијеле ако из
резултата расправљања и доказивања произилази да странке
настоје да располажу захтјевима којим не могу да
располажу. Према образложењу Кантоналног суда, није
јасно зашто је првостепени суд само дјелимично спровео
предложене доказе које је одобрио својим рјешењем и потом

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

допустио да апелантов пуномоћник поднесе приједлог за
одустајање од спровођења наведених доказа. Такође је
наведено да првостепени суд ничим није образложио да је
спроведеним доказом налаза и мишљења вјештака
графолошке струке обухваћена и пуномоћ дата поименично
наведеном адвокату 10. октобра 1999. године којом му је
апелант дао сагласност да предузме све радње на брисању
предметног предузећа из регистра. Због наведеног,
Кантонални суд је истакао да сматра да је првостепени суд
допустио манипулацију апелантовог пуномоћника да
одустане од спровођења доказа који му не иду у корист.
Кантонални суд је истакао да из свега наведеног произилази
да првостепени суд није расправио о свим одлучним
чињеницама за доношење законите и правилне одлуке, те да
на основу спроведених доказа у предметном поступку није
могао са сигурношћу да донесе закључке и правилну одлуку
у вези са постављеним тужбеним захтјевом, чиме, према
мишљењу тог суда, није дата могућност парничним
странкама да под истим условима расправљају пред судом.
Имајући у виду наведено, Кантонални суд је донио рјешење
као у диспозитиву.
10. У поновљеном поступку Општински суд је донио
Пресуду број 25 0 П 025978 12 П2 од 23. новембра 2012.
године којом је утврдио да је од дана његовог доношења
ништаво рјешење Кантоналног суда о оснивању друштва
једног лица и уписа права обављања спољнотрговинског
пословања предметног предузећа, уписаног под бројевима
регистарског улошка и суда прецизираним у пресуди.
Пресудом је наложено регистру Општинског суда да
евидентира промјене на основу ове судске одлуке у
регистарском предмету, и то регистарском улошку и
уписнику прецизираним у пресуди, те је тужени обавезан да
апеланту на име трошкова исплати износ прецизиран у
пресуди. У образложењу пресуде Општински суд се позвао
на, у суштини, исте разлоге које је истакао и у својој пресуди
која је укинута одлуком Кантоналног суда (ништавост
уговора због разлога који су прецизирани у претходним
тачкама ове одлуке), те додатно појаснио да, иако је
неспорно да је пуномоћ од 10. октобра 1999. године на име
адвоката, поименично наведеног у пресуди (којом је апелант
дао овлашћење том адвокату да предузима све радње
потребне да би предметно предузеће било брисано из
регистра), потписао апелант и која је као таква, према
мишљењу тог суда, валидна, тај суд оцјењује да је та
пуномоћ ирелевантна за рјешавање конкретног тужбеног
захтјева с обзиром на разлоге због којих је тај суд удовољио
апелантовом предметном захтјеву. Наведено је и да је,
супротно наведеном, на основу спроведених доказа утврђено
да апелант није потписао пуномоћ за поименично наведеног
адвоката од 1. јула 1999. године на основу које су извршени
оснивање и регистрација предметног предузећа, већ да је то
учињено на основу фалсификоване и лажне исправе за коју
апелант није знао. Даље је наведено да је одредбом члана 69
Закона о регистрацији пословних субјеката у ФБиХ (у
даљњем тексту: Закон) одређено да ће надлежни регистарски
суд брисати неоснован упис на захтјев лица које има правни
интерес или по службеној дужности у случају да се у
поступку утврди да је упис извршен без подношења
прописане исправе, или да су након доношења рјешења о
упису прописани други услови за регистрацију пословног
субјекта а пословни субјекат је пропустио да усклади те
услове у прописаном року или у другим случајевима у
којима је према закону упис био недопустив, или је накнадно
постао недопустив. С тим у вези је наведено да је у
конкретном случају предмет тужбеног захтјева утврђивање
ништавости рјешења о упису у судски регистар, а не

Broj 74 - Stranica 53

брисање уписа, те да због тог разлога наведена законска
одредба не може да се примијени на конкретан случај.
11. Против наведене пресуде тужени је поднио жалбу
Кантоналном суду, који је у вијећу, састављеном од
Споменке Јенко, предсједнице вијећа, и Јозе Анџића и Хусе
Поробића, чланова вијећа, Пресудом број 25 0 П 025978 13
Гж 2 од 12. фебруара 2013. године жалбу уважио и оспорену
пресуду преиначио тако што је одбио апелантов тужбени
захтјев као неоснован. Према образложењу тог суда,
жалбени навод пуномоћника туженог да је првостепени суд,
након спроведених доказа, погрешно примијенио одредбе
материјалног права је основан због тога што се чланом 88
ЗОО прописује да уговор који неко лице закључи као
пуномоћник у име другог без његовог овлашћења обавезује
неовлашћено заступаног само ако он уговор накнадно
одобри, а чл. 90 и 91 истог закона прописују се посебна
форма пуномоћи и обим овлашћења. Из правилно утврђеног
чињеничног стања, према оцјени овога суда, првостепени
суд није могао никако да примијени одредбе чл. 103 и 104
ЗОО којима се прописује ништавост уговора и посљедице
ништавости. Ово стога што из доказа које је првостепени суд
спровео на одржаним рочиштима у поновљеном поступку,
прије свега доказа из кривичног списа (картон депонованих
потписа) и самог налаза вјештака графолошке струке на који
се позива и првостепени суд, како је образложио Кантонални
суд, произилази да је апелант неспорно потписао картон
депонованих потписа 6. јула 1999. године са назначеним
бројем рачуна - Индивидуалне партије 10994 601 2025659 за
учесника предметно предузеће, затим, картон депонованих
потписа при надлежном Заводу за платни промет у ФБиХ,
као и уговор са банком о отварању рачуна који је касније
закључен (кривични спис с обзиром на то да је против
апеланта вођен кривични поступак због злоупотребе
положаја у вези са предметним предузећем и да је апелант
проглашен кривим, те обавезан да туженом на име пореза на
промет производа и посебног пореза на нафтне деривате и
акцизе исплати укупан износ од 1,134.060, 28 КМ), који се
потписују лично и на основу већ донесеног рјешења о упису
код регистарског суда. Због ових разлога, према
образложењу Кантоналног суда, првостепени суд је морао да
примијени одредбе члана 88 ЗОО, јер произилази да је
апелант накнадно својим радњама у цијелости одобрио
предметно регистровање, односно оснивање предметног
предузећа. Због тога, апелант, према образложењу тог суда,
не може да се позива на недостатак ваљане пуномоћи
приликом регистровања наведеног предузећа, јер је знао за
његово постојање и јер је утврђено да је истог дана када је
донесено рјешење, апелант потписао наведени картон
депонованих потписа.
12. Кантонални суд је навео да је одредбом члана 103
ЗОО прописано да је уговор који је противан Уставу БиХ,
принудним прописима, те моралу друштва ништаван ако
циљ повријеђеног правила не упућује на неку другу
санкцију, или ако закон у одређеном случају не прописује
шта друго. Кантонални суд је навео да је, с тим у вези,
првостепени суд погрешно примијенио одредбе овога члана
на предметни случај, јер је из спроведених доказа, према
мишљењу тог суда, неспорно видљиво да се ради о
регистровању предузећа које је извршено на основу
поднесених образаца за регистрацију уз које иде и овјерена
изјава овлашћеног лица (изјаву дао апелант) у вези са
доспјелим обавезама према трећим лицима а која је дата
ради оснивања и уписа предметног предузећа 1. јула 1999.
године. Наведено је и да је обавјештење о упису рјешења о
регистрацији предметног предузећа објављено у "Народним
новинама Посавског кантона" број 4/99 и "Службеним

Broj 74 - Stranica 54

SLUŽBENI GLASNIK BiH

новинама ФБиХ" број 35/00. И због ових разлога, према
мишљењу Кантоналног суда, произилази да у конкретном
случају мора да се примијени одредба члана 88 став 1 ЗОО у
вези са накнадним одобрењем и прихватањем чињенице о
регистровању предметног предузећа. Због свега наведеног,
Кантонални суд је закључио да нема услова за утврђивање
ништавости предметног рјешења о регистрацији предузећа.
13. Према образложењу Кантоналног суда, првостепени
суд се погрешно позвао и на одредбе члана 69 Закона, све у
вези са усвајањем апелантовог тужбеног захтјева, односно
утврђењем да је предметно рјешење о оснивању и упису
спорног предузећа ништаво. Ово због тога што се, како је
образложио Кантонални суд, наведеном одредбом прописују
услови брисања неоснованог уписа на захтјев лица које има
правни интерес, или по службеној дужности у случају да се у
поступку утврди да је упис извршен без подношења
потписане исправе. Како је навео тај суд, апелант је својом
тужбом тражио да се утврди ништавост предметног рјешења
о регистрацији предузећа, истичући као разлог да он никада
није основао, нити био овлашћено лице за заступање било
које фирме, па ни предметног предузећа, те наводећи да има
правни интерес јер он није донио одлуку о оснивању и да је
због тога ништаво оспорено рјешење. Према образложењу
тог суда, како је већ наведено, ови апелантови наводи нису
доказани ваљано спроведеним доказима, те су због тога,
према мишљењу тог суда, испуњени услови прописани
чланом 88 ЗОО, односно да у конкретном случају није ријеч
о уговору, на које упућују одредбе чл. 103 и 104 ЗОО. При
томе је Кантонални суд поновио да апелант није доказао да
за регистрацију предметног предузећа није знао, већ да је
накнадним радњама одобрио све радње које су предузете
ради регистровања и уписа предметног предузећа због чега,
према мишљењу тог суда, нема основа за усвајање тужбеног
захтјева утврђењем да је рјешење Кантоналног суда о
оснивању и упису предметног предузећа ништаво. Имајући у
виду наведено, Кантонални суд је донио пресуду као у
диспозитиву.
14. Осим тога, одлучујући о жалби Правобранилаштва
против Пресуде Општинског суда број 25 К 007433 08 К од
28. јануара 2011. године, која је донесена у кривичном
поступку који је вођен против апеланта и у којем је
проглашен кривим за кривично дјело злоупотреба
овлашћења у привреди (у вези са неплаћањем пореза на
промет производа и посебног пореза на нафтне деривате и
акцизе, те у вези са пословањем предметног предузећа) и
изречена му казна затвора у трајању од једне године,
Кантонални суд у вијећу састављеном од Споменке Јенко,
као предсједнице вијећа, и Хусе Поробића и Јозе Анџића као
чланова вијећа, донио је Пресуду број 25 0 К 007433 11 КЖ
од 27. јуна 2011. године. Наведеном пресудом је уважена
жалба Правобранилаштва као заступника оштећене
Федерације БиХ и преиначена оспорена пресуда
Општинског суда у дијелу који се односио на
имовинскоправни захтјев оштећене Федерације БиХ на
начин да се апелант обавезује да Федерацији БиХ плати на
име пореза на промет производа и посебног пореза на
нафтне деривате и акцизе укупан износ од 1,134.060,28 КМ у
року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, а са
вишком захтјева преко досуђеног Федерација БиХ упућена је
на парнични поступак. Пресудом је одбијена жалба
Кантоналног тужилаштва и апеланта и у осталом дијелу
првостепена пресуда потврђена.

Utorak, 4. 10. 2016.

IV. Апелација
а) Наводи из апелације
15. Апелант сматра да му је оспореним одлукама
прекршено право на правично суђење из члана II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције
за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем
тексту: Европска конвенција). Кршење наведеног права
апелант види у погрешно утврђеном чињеничном стању и
произвољној примјени материјалног и процесног права.
Сматра да ничим није доказано да је знао за регистрацију
предметног предузећа, те да је оба пута Кантонални суд
веома пристрасно укинуо првостепене пресуде на
апелантову штету. Наводи и да тај суд ничим није
образложио зашто сматра да су докази од чијег је
спровођења апелант одустао неповољни за њега. Такође,
наводи да није имао непристрасно суђење с обзиром на то да
су и вијећа у предметном парничном, а и у кривичном
поступку који је вођен против њега имала потпуно исти
састав иако су морала да буду изузета, те да је потпуно
незаконито понашање предметног вијећа у парничном
поступку, јер је то вијеће на своју руку и без икаквог
образложења из кривичног списа вадило доказе које тужени
није ни предлагао, ни спроводио, указујући на тај начин да
директно сумњају у апеланта. Апелант наводи и да не
пориче да је потписао пуномоћ од 10. октобра 1999. године
којом је дао овлашћење поименично наведеном адвокату за
обављање радњи на брисању предметног предузећа из
регистра, те да би тај апелантов поступак и могао да се
протумачи као да је накнадно одобрио све радње у вези са
регистрацијом предузећа, али да, према апелантовом
мишљењу, судови не могу да доносе овакве закључке, јер се
они заснивају на хипотетичким тврдњама, а не на доказима.
б) Одговор на апелацију
16. Кантонални суд је навео да је апелација неоснована
и да је треба одбити, те да у цијелости остаје при разлозима
наведеним у оспореној пресуди.
17. Правобранилаштво је навело да је апелација
неоснована, јер је, супротно апелантовим тврдњама, баш
њему омогућено спровођење доказа које није предложио на
припремном рочишту, и јер апелант у току поступка ничим
није показао да сматра да вијеће треба изузети.
V. Релевантни прописи
18. У Закону о парничном поступку ("Службене
новине ФБиХ" бр. 53/03, 73/05, 19/06, 98/15) релевантне
одредбе гласе:
Члан 357.
Судија не може вршити судијску дужност
(искључење):
1) ако је сам странка, законски заступник или
пуномоћник странке, ако је са странком у односу
саовлашћеника, саобвезника или регресног обвезника или ако
је у истом предмету саслушан као свједок или вјештак;
2) ако му је странка или законски заступник или
пуномоћник странке сродник по крви у правој линији, а у
побочној линији до четвртог степена или му је брачни,
односно ванбрачни супружник, сродник по тазбини до
другог степена, без обзира да ли је брак престао или није;
3) ако је старатељ, усвојитељ или усвојеник странке,
њеног законског заступника или пуномоћника или ако између
њега и странке, њеног законског заступника или
пуномоћника странке постоји заједничко домаћинство;
4) ако између судије и странке тече нека друга
парница;

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

5) ако је у истом предмету учествовао у поступку
медијације, или у закључењу судске нагодбе која се побија у
парници, или је донио одлуку која се побија, или је заступао
странку као адвокат;
Члан 358.
(1) Странка подноси захтјев за искључење, односно
изузеће судије, чим сазна да постоји неки од разлога за
искључење, односно изузеће, а најкасније до завршетка
расправе, а ако није било расправе, до доношења одлуке.
(2) Странка може у правном лијеку или у одговору на
правни лијек поименично навести судију који не би могао
учествовати у доношењу одлуке због разлога из члана 357.
овог закона.
(3) У захтјеву се мора навести законски разлог због
којег се тражи искључење или изузеће, околности из којих
произилази да је приједлог благовремено поднијет и
чињенице на којима се заснива постојање разлога за
искључење или изузеће.
(4) Странка може тражити искључење или изузеће
само поименично одређеног судије који у предмету поступа.
VI. Допустивост
19. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону
надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када
она постану предмет спора због пресуде било којег суда у
Босни и Херцеговини.
20. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног
суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су
против пресуде, односно одлуке која се њоме побија,
исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према
закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је
подносилац апелације примио одлуку о посљедњем
дјелотворном правном лијеку којег је користио.
21. У конкретном случају предмет оспоравања
апелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 25 0 П 025978
13 Гж 2 од 12. фебруара 2013. године против које нема
других дјелотворних правних лијекова могућих према
закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 15.
фебруара 2013. године а апелација је поднесена 3. априла
2013. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом
18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација
испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног
суда, јер не постоји неки формални разлог због којег
апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie)
неоснована.
22. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне
и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног
суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација
испуњава услове у погледу допустивости.
VII. Меритум
23. Апелант побија наведене пресуде, тврдећи да је тим
пресудама прекршено његово право из члана II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
24. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају
људска права и основне слободе из става 2 овог члана,а она
обухватају:
е) Право на правичан поступак у грађанским и
кривичним стварима, и друга права у вези са кривичним
поступком.
25. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном
дијелу гласи:
1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза
или основаности било какве кривичне оптужбе против њега,

Broj 74 - Stranica 55

свако има право на правичну и јавну расправу у разумном
року пред независним и непристрасним, законом
установљеним судом.
26. Уставни суд, прије свега, запажа да се поступак који
је апелант водио пред редовним судовима односио на
питање утврђивања ништавости рјешења о упису у судски
регистар, дакле, да се радило о правима и обавезама
грађанскоправне природе због чега су члан II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције
примјењиви.
27. Апелант, између осталог, сматра да му је право на
правично суђење прекршено због произвољне примјене
процесног права, јер му је исто вијеће судило и у парничном
и у кривичном поступку, чиме је доведена у питање
непристрасност наведеног вијећа. С тим у вези, Уставни суд,
прије свега, указује да, према пракси Европског суда за
људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног
суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке
редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене
права (види, Европски суд, Pronina против Русије, одлука о
допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број
65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да
супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа,
већ је уопштено задатак редовних судова да оцијене
чињенице и доказе које су извели (види, Европски суд,
Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја
2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног
суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или
занемаривања уставних права (право на правично суђење,
право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и
др.), те да ли је примјена закона била, евентуално,
произвољна или дискриминациона.
28. Уставни суд се, дакле, према наведеноме
становишту, може изузетно, када оцијени да је у одређеном
поступку редовни суд произвољно поступао како у
утврђивању чињеница, тако и у примјени релевантних
позитивноправних прописа (види, Уставни суд, Одлука број
АП 311/04 од 22. априла 2005. године, став 26), упустити у
испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали
чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили
позитивноправне прописе. У контексту наведеног Уставни
суд подсјећа и да је у више својих одлука указао да
очигледна произвољност у примјени релевантних прописа
никада не може да води ка правичном поступку (види
Одлуку Уставног суда број АП 1293/05 од 12. септембра
2006. године, тачка 25 и даље). Стога ће Уставни суд у
конкретном случају, с обзиром на апелационе наводе,
испитати да ли су побијане одлуке засноване на произвољној
примјени позитивноправних прописа.
29. Апелант наводи да је одлука Кантоналног суда
донесена на незаконит начин и да није имао непристрасно
суђење, јер су у њеном доношењу учествовали чланови
вијећа који су донијели и пресуду у кривичном предмету
против апеланта и који су, због тога, морали да буду изузети.
С тим у вези, Уставни суд подсјећа да је постојање правила
која се тичу искључења или изузећа судија у одређеним
случајевима релевантан фактор који се мора узети у обзир.
Наиме, према пракси Европског суда, постојање таквих
правила у релевантном закону показује настојање
законодавца да отклони разумну сумњу у непристрасност
судија или судова, односно представља покушај да се
непристрасност обезбиједи елиминисањем узрока чији би
резултат могла да буде таква сумња. У складу са наведеним,
пропуст да се поштују правила о изузећу судија може да
значи да је поступак водио суд чија непристрасност може да
се доведе у сумњу (види, Европски суд, Межнарић против

Broj 74 - Stranica 56

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Хрватске, пресуда од 15. јула 2005. године, апликација број
71615/01, став 27).
30. У конкретном случају правила у вези са изузећем
судија су садржана у одредбама чл. 357 и 358 ЗПП из чега
произилази да, дакле, релевантни закон прописује правила
којима желе да се уклоне узроци чији би резултат могла да
буде разумна сумња у непристрасност суда, односно судије у
појединачним предметима. Осим тога, на наведено упућују и
одредбе чл. 255 и 256 истог закона. Међутим, како је у
пракси Европског суда наглашено, задатак Европског суда,
па, дакле, ни Уставног суда, није да испитује та правила или
праксу in abstracto, већ да испитује да ли начин на који су та
правила примијењена према апеланту, или на који начин су
утицала на исход поступка према апеланту покреће питање
кршења права из члана 6 став 1 Европске конвенције (види,
Европски суд, Fey против Аустрије, пресуда од 24. фебруара
1993. године, Серија А број 255, став 27, и Уставни суд,
Одлука број АП 1187/06 од 13. септембра 2007. године,
објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 86/07).
31. С тим у вези, Уставни суд подсјећа на цитиране
одредбе чл. 357 и 358 ЗПП којим је прописано у којем
случају судија не може да суди у одређеном предмету, да
захтјев за изузеће поименично наведеног судије подноси
странка у поступку која је дужна да у захтјеву наведе
околности због којих сматра да постоји неки од законских
основа за изузеће. Дакле, из садржине наведених одредаба
ЗПП произилази да наведени чланови ЗПП не садрже
експлицитне одредбе о изузећу судија у случају као што је
конкретни. Наиме, Уставни суд, прије свега, запажа да у
конкретном случају апелант није ни могао да поднесе захтјев
за изузеће жалбеног вијећа, јер је за његов састав сазнао тек
након пријема оспорене пресуде, дакле, када је жалбени
поступак већ био окончан. Даље, Уставни суд запажа да су
заиста и у парничном поступку (у којем је апелант тужилац)
и у кривичном поступку (у којем је апелант био тужени),
који су везани за пословање предметног предузећа - "Палма
Петрол" д.ј.л. (у парничном поступку за брисање предузећа
из судског регистра, а у кривичном поступку злоупотреба
положаја апеланта због неплаћања пореза и акциза у вези са
пословањем предметног предузећа у којем је апелант
проглашен кривим), другостепене одлуке донијела вијећа
којима је предсједавао исти предсједник и у којем су
учествовала иста двојица чланова вијећа, тј. судија.
32. С тим у вези, Уставни суд наглашава да се у
ситуацији каква је у конкретном случају доводи у питање
непристрасност вијећа које је судило у оба поступка. У вези
с тим, Уставни суд наглашава да се непристрасност судије, у
смислу права на правично суђење, испитује са аспекта
субјективне и објективне непристрасности судије.
Субјективна или лична непристрасност се претпоставља,
односно сматра се да је у субјективном смислу судија увијек
непристрасан у односу на странке, осим уколико се то не
оспори увјерљивим доказима. С друге стране, објективна
непристрасност се не претпоставља, већ се она утврђује на
основу објективних чињеница које се налазе у самом
предмету, тј. утврђује се да ли постоје у спису објективни
докази на основу којих може разумно да се сумња да судија
није био непристрасан. Дакле, доводећи наведене стандарде
Европске конвенције у везу са чињеницама конкретног
предмета, посебно узимајући у обзир да су у конкретном
случају парнични и кривични поступак имали формалну
повезницу у виду пословања истог предузећа - "Палма
Петрола" д.ј.л. - као и да је у кривичном поступку апелант
проглашен кривим за почињено кривично дјело злоупотреба
положаја, Уставни суд сматра да у конкретном случају
учешћем истих чланова и предсједника вијећа у оба

Utorak, 4. 10. 2016.

поступка нису испоштовани стандарди објективне
непристрасности приликом доношења предметних судских
одлука, односно да у конкретном поступку нису отклоњене
могуће сумње у објективну пристрасност вијећа. Ово и стога
што Кантонални суд у свом одговору на апелацију није
понудио нити један аргуменат и разлог због којег је и
парнично и кривично вијеће имало исти састав, као и због
чињенице да је апелант, као што је већ речено, за састав
жалбеног вијећа сазнао тек када је примио пресуду коју је то
вијеће донијело због чега није ни могао да затражи изузеће
чланова вијећа.
33. Осим тога, Уставни суд упућује и на најновију
праксу Европског суда у предмету Митров v. Бивше
Југословенске Републике Македоније (види, Европски суд,
Митров v. Бивше Југословенске Републике Македоније,
пресуда од 2. јуна 2016. године, апликација број 45959/09). У
наведеном предмету, у којем је утврђено кршење права на
правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције,
апликант је истицао да му је у поступку накнаде штете
судило исто вијеће које му је судило и у кривичном поступку
у вези са насталом штетом, те да је у току поступка тражио
изузеће вијећа и преношење надлежности на неки други суд
у Бившој Југословенској Републици Македонији због могуће
пристрасности тих судија, али да су његови захтјеви
одбијени. С тим у вези, Европски суд је, између осталог,
истакао да је Влада Бивше Југословенске Републике
Македоније у току поступка истакла приговор да апликант
није исцрпио правне лијекове могуће према закону, али да из
садржине релевантних законских одредаба произилази да је
у релевантном домаћем закону у оваквим случајевима
предвиђено подношење захтјева за изузеће вијећа и
преношење надлежности на неки други суд прије обраћања
Европском суду, што је, у конкретном случају, апликант и
учинио прије обраћања суду највише инстанце, али да су
судови тај захтјев одбили иако је пристрасност вијећа била
доведена у питање због чега је и утврђено кршење
апликантовог права на правично суђење.
34. Због тога, како би се отклонила била каква сумња у
постојање објективне непристрасности судског вијећа,
Уставни суд сматра да је потребно укинути предметну
пресуду Кантоналног суда и предмет вратити том суду на
поновно суђење. С обзиром на наведене разлоге укидања
предметне пресуде, Уставни суд у овој одлуци неће
разматрати остале апелантове наводе у вези са кршењем
осталих аспеката права на правично суђење.
VIII. Закључак
35. Кршење права на правично суђење из члана II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције постоји када су и у парничном и у кривичном
жалбеном поступку у којима је учествовао апелант и који су
имали исту формалну повезницу-пословање предметног
предузећа-одлуке донијела трочлана вијећа у истом саставу,
чиме није испоштован стандард објективне непристрасности
суда.
36. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1)
Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у
диспозитиву ове одлуке.
37. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мирсад Ћеман, с. р.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 1386/13, rješavajući apelaciju Alojza
Katinića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,
člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav
(1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine-prečišćeni tekst
("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, potpredsjednik
Zlatko M. Knežević, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudija
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 15. septembra 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Usvaja se apelacija Alojza Katinića.
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ukida se Presuda Kantonalnog suda u Odžaku broj 25 0 P
025978 13 Gž 2 od 12. februara 2013. godine.
Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Odžaku, koji je
dužan da po hitnom postupku donese novu odluku, u skladu sa
članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1.
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda.
Nalaže se Kantonalnom sudu u Odžaku da, u skladu sa
članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine,
u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti
Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem
izvršenja ove odluke.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Alojz Katinić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Slavonskog
Broda, Republika Hrvatska, kojeg zastupa Novak Borojević,
advokat iz Broda, podnio je 3. aprila 2013. godine apelaciju
Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni
sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Odžaku (u daljnjem
tekstu: Kantonalni sud) broj 25 0 P 025978 13 Gž 2 od 12.
februara 2013. godine.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od
Kantonalnog suda i Kantonalnog pravobranilaštva u Odžaku (u
daljnjem tekstu: Pravobranilaštvo) zatraženo je 9. novembra
2015. godine da dostave odgovore na apelaciju.
3. Kantonalni sud je dostavio odgovor 20. novembra 2015.
godine, a Pravobranilaštvo 30. novembra 2015. godine.
III. Činjenično stanje
4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda
i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način:
5. Presudom Općinskog suda u Orašju (u daljnjem tekstu:
Općinski sud) broj 25 0 P 025978 11 P od 23. novembra 2011.
godine utvrđeno je da je od dana njegova donošenja ništavo
rješenje Kantonalnog suda o osnivanju društva jednog lica i upisa
prava obavljanja vanjskotrgovinskog poslovanja "Palma Petrol"
d.j.l., preduzeća za proizvodnju i promet Odžak, Brodska ulica
broj 90 (u daljnjem tekstu: predmetno preduzeće), upisanog pod
brojem registarskog uloška registarskog suda i upisnika suda

Broj 74 - Stranica 57

preciziranih u presudi. Presudom je naloženo Općinskom sudu da
izvrši evidentiranje promjena na osnovu ove odluke suda u
registarskom predmetu, i to registarskom ulošku registarskog
suda i upisnika suda preciziranim u presudi, te se ujedno
obavezuje Vlada Posavskog kantona (u daljnjem tekstu: tuženi)
da apelantu na ime naknade troškova postupka isplati iznos
preciziran u presudi. U obrazloženju je navedeno da je apelant
podnio tužbu protiv tuženog u kojoj je istakao da apelant nije
donio odluku o osnivanju predmetnog preduzeća, niti je izdao
punomoć na ime advokata, poimenično navedenog u presudi, koji
je izvršio registraciju navedenog preduzeća, kao i da na
osnivačkim aktima donesenim u okviru registracije preduzeća
nema validnog potpisa apelanta kao osnivača ili ovlaštenog lica,
već da su sve radnje izvršila druga lica bez apelantovog znanja ili
ovlaštenja.
6. Općinski sud je naveo da je u okviru glavne rasprave,
održane 13. oktobra 2011. godine, taj sud na osnovu odredbe
člana 102. stav 2. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem
tekstu: ZPP) prihvatio i odredio da se na nastavku glavne
rasprave 8. decembra 2011. godine izvedu i dokazi koje je
predložio apelant a koji se odnose na čitanje sadržine sporne
punomoći, te da se sačine nalaz i mišljenje vještaka grafološke
struke zbog toga što ranija apelantova opunomoćenica te dokaze
nije predložila na pripremnom ročištu na kojem apelant nije bio
prisutan a zbog čega ih apelant i nije mogao predložiti na tom
ročištu i nakon čega je apelant i opozvao punomoć tadašnjoj
zastupnici.
7. S tim u vezi, Općinski sud je obrazložio da je na osnovu
provedenih dokaza, preciziranih u presudi, utvrdio da je
rješenjem preciziranim u presudi od 6. jula 1999. godine izvršena
registracija predmetnog preduzeća, a da, prema nalazu i mišljenju
vještaka grafološke struke, proizlazi da apelant nije potpisao
rješenje Kantonalnog suda o izvršenoj registraciji predmetnog
preduzeća, kao ni punomoć od 1. jula 1999. godine na ime
advokata, poimenično navedenog u presudi. Prema obrazloženju
tog suda, iznesene činjenice i podaci ukazuju na to da su u
konkretnom slučaju sve radnje izvršene na osnovu falsificirane i
nevjerodostojne punomoći na ime poimenično navedenog
advokata, koja kao takva, prema mišljenju tog suda, ne odražava
apelantovu jasnu, izričitu i stvarnu volju da se doista i stvarno
obave sve potrebne radnje radi registracije i osnivanja
predmetnog preduzeća. Prema obrazloženju Općinskog suda,
navedeno znači da nije ni nastao validan mandatni odnos između
apelanta i poimenično navedenog advokata, te da je zbog toga i
donio presudu kao u dispozitivu.
8. Protiv navedene presude tuženi je podnio žalbu
Kantonalnom sudu koji je Rješenjem broj 25 0 P 025978 12 Gž
od 30. maja 2012. godine žalbu uvažio, ukinuo osporenu presudu
Općinskog suda i predmet vratio tom sudu na ponovni postupak.
U obrazloženju rješenja je navedeno da je, prema ocjeni tog suda,
prvostepeni sud u cijelosti povrijedio odredbe čl. 7, 8, 123. i 124.
ZPP, sve u vezi sa članom 209. tog zakona, što je utjecalo na
donošenje zakonite i pravilne presude. Navedeno je da iz
zapisnika sa rasprava na koje se tuženi u žalbi poziva proizlazi da
je apelantov opunomoćenik svojim naknadnim radnjama
/prijedlozima onemogućio provedbu ranije predloženih dokaza
zbog toga što su ti dokazi nepovoljni za apelanta, a da je
prvostepeni sud, protivno navedenim odredbama ZPP, svojim
procesnim rješenjima to i omogućio. Navedeno je da je apelantov
opunomoćenik odustao od provođenja ranije predloženih dokaza,
i to punomoći advokatu od 10. oktobra 1999. godine, uvida u
optužnicu protiv apelanta od 3. marta 2008. godine, odluke
Kantonalnog suda od 26. juna 2002. godine, nalaza i mišljenja
vještaka grafološke struke od 24. decembra 2010. godine, akata
Fonda PIO, podataka iz registarskog spisa preciziranog u rješenju
za koje je prvostepeni sud donio rješenje da prihvata prijedlog

Broj 74 - Stranica 58

SLUŽBENI GLASNIK BiH

apelantovog opunomoćenika i da se ti dokazi, ipak, neće
provoditi.
9. Navedeno je da je prvostepeni sud ne samo imao
saznanje o potrebi da se provedu dokazi od kojih je na glavnoj
raspravi nezakonito odustao apelantov opunomoćenik nego je na
njih ukazivao, pored tuženog, i sam apelantov opunomoćenik
predlaganjem dokaza radi provođenja u predmetnom parničnom
postupku. Kantonalni sud je naveo da je, prema odredbama člana
7. ZPP, sudija u parničnom postupku dužan da vodi računa da se
glavna rasprava odvija u pravom smjeru i na pravilan način a
svojim rješenjima na pripremnom ročištu, pored ostalog,
određuje o čemu će se raspravljati na glavnoj raspravi i o
dokazima koji će se izvesti na glavnoj raspravi, te da sud ima
ovlaštenje da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznijele ako iz
rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke nastoje
raspolagati zahtjevima kojim ne mogu raspolagati. Prema
obrazloženju Kantonalnog suda, nije jasno zašto je prvostepeni
sud samo djelomično proveo predložene dokaze koje je odobrio
svojim rješenjem i potom dopustio da apelantov opunomoćenik
podnese prijedlog za odustajanje od provođenja navedenih
dokaza. Također je navedeno da prvostepeni sud ničim nije
obrazložio da je provedenim dokazom nalaza i mišljenja vještaka
grafološke struke obuhvaćena i punomoć data poimenično
navedenom advokatu 10. oktobra 1999. godine kojom mu je
apelant dao saglasnost da poduzme sve radnje na brisanju
predmetnog preduzeća iz registra. Zbog navedenog, Kantonalni
sud je istakao da smatra da je prvostepeni sud dopustio
manipulaciju apelantovog opunomoćenika da odustane od
provođenja dokaza koji mu ne idu u korist. Kantonalni sud je
istakao da iz svega navedenog proizlazi da prvostepeni sud nije
raspravio o svim odlučnim činjenicama za donošenje zakonite i
pravilne odluke, te da na temelju provedenih dokaza u
predmetnom postupku nije mogao sa sigurnošću donijeti
zaključke i pravilnu odluku u vezi sa postavljenim tužbenim
zahtjevom, čime, prema mišljenju tog suda, nije data mogućnost
parničnim strankama da pod istim uvjetima raspravljaju pred
sudom. Imajući u vidu navedeno, Kantonalni sud je donio
rješenje kao u dispozitivu.
10. U ponovljenom postupku Općinski sud je donio
Presudu broj 25 0 P 025978 12 P2 od 23. novembra 2012. godine
kojom je utvrdio da je od dana njegovog donošenja ništavo
rješenje Kantonalnog suda o osnivanju društva jednog lica i upisa
prava obavljanja vanjskotrgovinskog poslovanja predmetnog
preduzeća, upisanog pod brojevima registarskog uloška i suda
preciziranim u presudi. Presudom je naloženo registru Općinskog
suda da evidentira promjene na osnovu ove sudske odluke u
registarskom predmetu, i to registarskom ulošku i upisniku
preciziranim u presudi, te je tuženi obavezan da apelantu na ime
troškova isplati iznos preciziran u presudi. U obrazloženju
presude Općinski sud se pozvao na, u suštini, iste razloge koje je
istakao i u svojoj presudi koja je ukinuta odlukom Kantonalnog
suda (ništavost ugovora zbog razloga koji su precizirani u
prethodnim tačkama ove odluke), te dodatno pojasnio da, iako je
nesporno da je punomoć od 10. oktobra 1999. godine na ime
advokata, poimenično navedenog u presudi (kojom je apelant dao
ovlaštenje tom advokatu da poduzima sve radnje potrebne da bi
predmetno preduzeće bilo brisano iz registra), potpisao apelant i
koja je kao takva, prema mišljenju tog suda, validna, taj sud
ocjenjuje da je ta punomoć irelevantna za rješavanje konkretnog
tužbenog zahtjeva s obzirom na razloge zbog kojih je taj sud
udovoljio apelantovom predmetnom zahtjevu. Navedeno je i da
je, suprotno navedenom, na osnovu provedenih dokaza utvrđeno
da apelant nije potpisao punomoć za poimenično navedenog
advokata od 1. jula 1999. godine na osnovu koje su izvršeni
osnivanje i registracija predmetnog preduzeća, već da je to
učinjeno na osnovu falsificirane i lažne isprave za koju apelant

Utorak, 4. 10. 2016.

nije znao. Dalje je navedeno da je odredbom člana 69. Zakona o
registraciji poslovnih subjekata u FBiH (u daljnjem tekstu:
Zakon) određeno da će nadležni registarski sud brisati neosnovan
upis na zahtjev lica koje ima pravni interes ili po službenoj
dužnosti u slučaju da se u postupku utvrdi da je upis izvršen bez
podnošenja propisane isprave, ili da su nakon donošenja rješenja
o upisu propisani drugi uvjeti za registraciju poslovnog subjekta a
poslovni subjekt je propustio da uskladi te uvjete u propisanom
roku ili u drugim slučajevima u kojima je prema zakonu upis bio
nedopustiv, ili je naknadno postao nedopustiv. S tim u vezi je
navedeno da je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahtjeva
utvrđivanje ništavosti rješenja o upisu u sudski registar, a ne
brisanje upisa, te da se zbog tog razloga navedena zakonska
odredba ne može primijeniti na konkretan slučaj.
11. Protiv navedene presude tuženi je podnio žalbu
Kantonalnom sudu, koji je u vijeću, sastavljenom od Spomenke
Jenko, predsjednice vijeća, i Joze Andžića i Huse Porobića,
članova vijeća, Presudom broj 25 0 P 025978 13 Gž 2 od 12.
februara 2013. godine žalbu uvažio i osporenu presudu preinačio
tako što je odbio apelantov tužbeni zahtjev kao neosnovan. Prema
obrazloženju tog suda, žalbeni navod opunomoćenika tuženog da
je prvostepeni sud, nakon provedenih dokaza, pogrešno
primijenio odredbe materijalnog prava je osnovan zbog toga što
se članom 88. ZOO propisuje da ugovor koji neko lice zaključi
kao opunomoćenik u ime drugog bez njegovog ovlaštenja
obavezuje neovlašteno zastupanog samo ako on ugovor
naknadno odobri, a čl. 90. i 91. istog zakona propisuju se posebna
forma punomoći i obim ovlaštenja. Iz pravilno utvrđenog
činjeničnog stanja, prema ocjeni ovoga suda, prvostepeni sud nije
mogao nikako primijeniti odredbe čl. 103. i 104. ZOO kojima se
propisuje ništavost ugovora i posljedice ništavosti. Ovo stoga što
iz dokaza koje je prvostepeni sud proveo na održanim ročištima u
ponovljenom postupku, prije svega dokaza iz krivičnog spisa
(karton deponiranih potpisa) i samog nalaza vještaka grafološke
struke na koji se poziva i prvostepeni sud, kako je obrazložio
Kantonalni sud, proizlazi da je apelant nesporno potpisao karton
deponiranih potpisa 6. jula 1999. godine sa naznačenim brojem
računa - Individualne partije 10994 601 2025659 za učesnika
predmetno preduzeće, zatim, karton deponiranih potpisa pri
nadležnom Zavodu za platni promet u FBiH, kao i ugovor sa
bankom o otvaranju računa koji je kasnije zaključen (krivični spis
s obzirom na to da je protiv apelanta vođen krivični postupak
zbog zloupotrebe položaja u vezi sa predmetnim preduzećem i da
je apelant proglašen krivim, te obavezan da tuženom na ime
poreza na promet proizvoda i posebnog poreza na naftne derivate
i akcize isplati ukupan iznos od 1,134.060, 28 KM), koji se
potpisuju lično i na temelju već donesenog rješenja o upisu kod
registarskog suda. Zbog ovih razloga, prema obrazloženju
Kantonalnog suda, prvostepeni sud je morao primijeniti odredbe
člana 88. ZOO, jer proizlazi da je apelant naknadno svojim
radnjama u cijelosti odobrio predmetno registriranje, odnosno
osnivanje predmetnog preduzeća. Zbog toga, apelant se, prema
obrazloženju tog suda, ne može pozivati na nedostatak valjane
punomoći prilikom registriranja navedenog poduzeća, jer je znao
za njegovo postojanje i jer je utvrđeno da je istog dana kada je
doneseno rješenje, apelant potpisao navedeni karton deponiranih
potpisa.
12. Kantonalni sud je naveo da je odredbom člana 103.
ZOO propisano da je ugovor koji je protivan Ustavu BiH,
prinudnim propisima, te moralu društva ništavan ako cilj
povrijeđenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju, ili ako
zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Kantonalni
sud je naveo da je, s tim u vezi, prvostepeni sud pogrešno
primijenio odredbe ovoga člana na predmetni slučaj, jer je iz
provedenih dokaza, prema mišljenju tog suda, nesporno vidljivo
da se radi o registriranju preduzeća koje je izvršeno na temelju

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

podnesenih obrazaca za registraciju uz koje ide i ovjerena izjava
ovlaštenog lica (izjavu dao apelant) u vezi sa dospjelim
obavezama prema trećim licima a koja je data radi osnivanja i
upisa predmetnog preduzeća 1. jula 1999. godine. Navedeno je i
da je obavijest o upisu rješenja o registraciji predmetnog
preduzeća objavljena u "Narodnim novinama Posavskog
kantona" broj 4/99 i "Službenim novinama FBiH" broj 35/00. I
zbog ovih razloga, prema mišljenju Kantonalnog suda, proizlazi
da se u konkretnom slučaju mora primijeniti odredba člana 88.
stav 1. ZOO u vezi sa naknadnim odobrenjem i prihvaćanjem
činjenice o registriranju predmetnog preduzeća. Zbog svega
navedenog, Kantonalni sud je zaključio da nema uvjeta za
utvrđivanje ništavosti predmetnog rješenja o registraciji
preduzeća.
13. Prema obrazloženju Kantonalnog suda, prvostepeni sud
se pogrešno pozvao i na odredbe člana 69. Zakona, sve u vezi sa
usvajanjem apelantovog tužbenog zahtjeva, odnosno utvrđenjem
da je predmetno rješenje o osnivanju i upisu spornog preduzeća
ništavo. Ovo zbog toga što se, kako je obrazložio Kantonalni sud,
navedenom odredbom propisuju uvjeti brisanja neosnovanog
upisa na zahtjev lica koje ima pravni interes, ili po službenoj
dužnosti u slučaju da se u postupku utvrdi da je upis izvršen bez
podnošenja potpisane isprave. Kako je naveo taj sud, apelant je
svojom tužbom tražio da se utvrdi ništavost predmetnog rješenja
o registraciji preduzeća, ističući kao razlog da on nikada nije
osnovao, niti bio ovlašteno lice za zastupanje bilo koje firme, pa
ni predmetnog preduzeća, te navodeći da ima pravni interes jer
on nije donio odluku o osnivanju i da je zbog toga ništavo
osporeno rješenje. Prema obrazloženju tog suda, kako je već
navedeno, ovi apelantovi navodi nisu dokazani valjano
provedenim dokazima, te su zbog toga, prema mišljenju tog suda,
ispunjeni uvjeti propisani članom 88. ZOO, odnosno da u
konkretnom slučaju nije riječ o ugovoru, na koje upućuju odredbe
čl. 103. i 104. ZOO. Pri tome je Kantonalni sud ponovio da
apelant nije dokazao da za registraciju predmetnog preduzeća nije
znao, već da je naknadnim radnjama odobrio sve radnje koje su
preduzete radi registriranja i upisa predmetnog preduzeća zbog
čega, prema mišljenju tog suda, nema osnova za usvajanje
tužbenog zahtjeva utvrđenjem da je rješenje Kantonalnog suda o
osnivanju i upisu predmetnog preduzeća ništavo. Imajući u vidu
navedeno, Kantonalni sud je donio presudu kao u dispozitivu.
14. Osim toga, odlučujući o žalbi Pravobranilaštva protiv
Presude Općinskog suda broj 25 K 007433 08 K od 28. januara
2011. godine, koja je donesena u krivičnom postupku koji je
vođen protiv apelanta i u kojem je proglašen krivim za krivično
djelo zloupotreba ovlasti u privredi (u vezi sa neplaćanjem poreza
na promet proizvoda i posebnog poreza na naftne derivate i
akcize, te u vezi sa poslovanjem predmetnog preduzeća) i
izrečena mu kazna zatvora u trajanju od jedne godine, Kantonalni
sud u vijeću sastavljenom od Spomenke Jenko, kao predsjednice
vijeća, i Huse Porobića i Joze Andžića kao članova vijeća, donio
je Presudu broj 25 0 K 007433 11 KŽ od 27. juna 2011. godine.
Navedenom presudom je uvažena žalba Pravobranilaštva kao
zastupnika oštećene Federacije BiH i preinačena osporena
presuda Općinskog suda u dijelu koji se odnosio na
imovinskopravni zahtjev oštećene Federacije BiH na način da se
apelant obavezuje da Federaciji BiH plati na ime poreza na
promet proizvoda i posebnog poreza na naftne derivate i akcize
ukupan iznos od 1,134.060,28 KM u roku od 15 dana od dana
pravosnažnosti presude, a sa viškom zahtjeva preko dosuđenog
Federacija BiH upućena je na parnični postupak. Presudom je
odbijena žalba Kantonalnog tužilaštva i apelanta i u ostalom
dijelu prvostepena presuda potvrđena.

Broj 74 - Stranica 59

IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
15. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama
prekršeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava
Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu:
Evropska konvencija). Kršenje navedenog prava apelant vidi u
pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni
materijalnog i procesnog prava. Smatra da ničim nije dokazano
da je znao za registraciju predmetnog preduzeća, te da je oba puta
Kantonalni sud veoma pristrasno ukinuo prvostepene presude na
apelantovu štetu. Navodi i da taj sud ničim nije obrazložio zašto
smatra da su dokazi od čijeg je provođenja apelant odustao
nepovoljni za njega. Također, navodi da nije imao nepristrasno
suđenje s obzirom na to da su i vijeća u predmetnom parničnom,
a i u krivičnom postupku koji je vođen protiv njega imala
potpuno isti sastav iako su morala biti izuzeta, te da je potpuno
nezakonito ponašanje predmetnog vijeća u parničnom postupku,
jer je to vijeće na svoju ruku i bez ikakvog obrazloženja iz
krivičnog spisa vadilo dokaze koje tuženi nije ni predlagao, ni
provodio, ukazujući na taj način da direktno sumnjaju u apelanta.
Apelant navodi i da ne poriče da je potpisao punomoć od 10.
oktobra 1999. godine kojom je dao ovlaštenje poimenično
navedenom advokatu za obavljanje radnji na brisanju predmetnog
preduzeća iz registra, te da bi se taj apelantov postupak i mogao
protumačiti kao da je naknadno odobrio sve radnje u vezi sa
registracijom preduzeća, ali da, prema apelantovom mišljenju,
sudovi ne mogu donositi ovakve zaključke, jer se oni temelje na
hipotetičkim tvrdnjama, a ne na dokazima.
b) Odgovor na apelaciju
16. Kantonalni sud je naveo da je apelacija neosnovana i da
je treba odbiti, te da u cijelosti ostaje pri razlozima navedenim u
osporenoj presudi.
17. Pravobranilaštvo je navelo da je apelacija neosnovana,
jer je, suprotno apelantovim tvrdnjama, baš njemu omogućeno
provođenje dokaza koje nije predložio na pripremnom ročištu, i
jer apelant u toku postupka ničim nije pokazao da smatra da
vijeće treba izuzeti.
V. Relevantni propisi
18. U Zakonu o parničnom postupku ("Službene novine
FBiH" br. 53/03, 73/05, 19/06, 98/15) relevantne odredbe glase:
Član 357.
Sudija ne može vršiti sudijsku dužnost:
1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik
stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaštenika, saobveznika
ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao
svjedok ili vještak;
2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik
stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do
četvrtog stepena ili mu je bračni, odnosno vanbračni supružnik
srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira na to da li je
brak prestao ili nije;
3) ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog
zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili ako između njega i
stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke
postoji zajedničko domaćinstvo;
4) ako između sudije i stranke teče neka druga parnica;
5) ako je u istom predmetu učestvovao u postupku
medijacije, ili u zaključenju sudske nagodbe koja se pobija u
parnici, ili je donio odluku koja se pobija, ili je zastupao stranku
kao advokat;

Broj 74 - Stranica 60

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Član 358.
(1) Stranka podnosi zahtjev za isključenje, odnosno izuzeće
sudije čim sazna da postoji neki od razloga za isključenje,
odnosno izuzeće, a najkasnije do završetka rasprave, a ako nije
bilo rasprave, do donošenja odluke.
(2) Stranka može u pravnom lijeku ili u odgovoru na pravni
lijek poimenično navesti sudiju koji ne bi mogao učestvovati u
donošenju odluke zbog razloga iz člana 357. ovog zakona.
(3) U zahtjevu se mora navesti zakonski razlog zbog kojeg
se traži isključenje ili izuzeće, okolnosti iz kojih proizilazi da je
prijedlog pravovremeno podnijet i činjenice na kojima se zasniva
postojanje razloga za isključenje ili izuzeće.
(4) Stranka može tražiti isključenje ili izuzeće samo
poimenično određenog sudije koji u predmetu postupa.
VI. Dopustivost
19. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u
pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu
predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i
Hercegovini.
20. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se
podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije
primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg
je koristio.
21. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
je Presuda Kantonalnog suda broj 25 0 P 025978 13 Gž 2 od 12.
februara 2013. godine protiv koje nema drugih djelotvornih
pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu
presudu apelant je primio 15. februara 2013. godine a apelacija je
podnesena 3. aprila 2013. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je
propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno,
apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila
Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg
apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie)
neosnovana.
22. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
pogledu dopustivosti.
VII. Meritum
23. Apelant pobija navedene presude, tvrdeći da je tim
presudama prekršeno njegovo pravo iz člana II/3.e) Ustava Bosne
i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.
24. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:
Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.
25. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom
dijelu glasi:
1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili
osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima
pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku
pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom.
26. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se postupak koji je
apelant vodio pred redovnim sudovima odnosio na pitanje
utvrđivanja ništavosti rješenja o upisu u sudski registar, dakle, da
se radilo o pravima i obavezama građanskopravne prirode zbog
čega su član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1.
Evropske konvencije primjenjivi.
27. Apelant, između ostalog, smatra da mu je pravo na
pravično suđenje prekršeno zbog proizvoljne primjene procesnog

Utorak, 4. 10. 2016.

prava, jer mu je isto vijeće sudilo i u parničnom i u krivičnom
postupku, čime je dovedena u pitanje nepristrasnost navedenog
vijeća. S tim u vezi, Ustavni sud, prije svega, ukazuje da, prema
praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu:
Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da
preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog
stanja i primjene prava (vidi, Evropski sud, Pronina protiv
Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija
broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira
redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito
zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su
izveli (vidi, Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj
19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno
došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na
pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran
pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno,
proizvoljna ili diskriminacijska.
28. Ustavni sud se, dakle, prema navedenome stavu, može
izuzetno, kada ocijeni da je u određenom postupku redovni sud
proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica, tako i u
primjeni relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi, Ustavni sud,
Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila 2005. godine, stav 26),
upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali
činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne
propise. U kontekstu navedenoga Ustavni sud podsjeća i da je u
više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni
relevantnih propisa nikada ne može voditi ka pravičnom
postupku (vidi Odluku Ustavnog suda broj AP 1293/05 od 12.
septembra 2006. godine, tačka 25. i dalje). Stoga će Ustavni sud u
konkretnom slučaju, s obzirom na apelacione navode, ispitati da
li su pobijane odluke utemeljene na proizvoljnoj primjeni
pozitivnopravnih propisa.
29. Apelant navodi da je odluka Kantonalnog suda
donesena na nezakonit način i da nije imao nepristrasno suđenje,
jer su u njenom donošenju učestvovali članovi vijeća koji su
donijeli i presudu u krivičnom predmetu protiv apelanta i koji su,
zbog toga, morali biti izuzeti. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća
da je postojanje pravila koja se tiču isključenja ili izuzeća sudija u
određenim slučajevima relevantan faktor koji se mora uzeti u
obzir. Naime, prema praksi Evropskog suda, postojanje takvih
pravila u relevantnom zakonu pokazuje nastojanje zakonodavca
da otkloni razumnu sumnju u nepristrasnost sudija ili sudova,
odnosno predstavlja pokušaj da se nepristrasnost osigura
eliminiranjem uzroka čiji bi rezultat mogla biti takva sumnja. U
skladu sa navedenim, propust da se poštuju pravila o izuzeću
sudija može značiti da je postupak vodio sud čija se
nepristrasnost može dovesti u sumnju (vidi, Evropski sud,
Mežnarić protiv Hrvatske, presuda od 15. jula 2005. godine,
aplikacija broj 71615/01, stav 27).
30. U konkretnom slučaju pravila u vezi sa izuzećem sudija
su sadržana u odredbama čl. 357. i 358. ZPP iz čega proizlazi da,
dakle, relevantni zakon propisuje pravila kojima se žele ukloniti
uzroci čiji bi rezultat mogla biti razumna sumnja u nepristrasnost
suda, odnosno sudije u pojedinačnim predmetima. Osim toga, na
navedeno upućuju i odredbe čl. 255. i 256. istog zakona.
Međutim, kako je u praksi Evropskog suda naglašeno, zadatak
Evropskog suda, pa, dakle, ni Ustavnog suda, nije da ispituje ta
pravila ili praksu in abstracto, već da ispituje da li način na koji
su ta pravila primijenjena prema apelantu, ili na koji način su
utjecala na ishod postupka prema apelantu pokreće pitanje
kršenja prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi,
Evropski sud, Fey protiv Austrije, presuda od 24. februara 1993.
godine, Serija A broj 255, stav 27, i Ustavni sud, Odluka broj AP
1187/06 od 13. septembra 2007. godine, objavljena u
"Službenom glasniku BiH" broj 86/07).

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

31. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća na citirane odredbe
čl. 357. i 358. ZPP kojim je propisano u kojem slučaju sudija ne
može suditi u određenom predmetu, da zahtjev za izuzeće
poimenično navedenog sudije podnosi stranka u postupku koja je
dužna u zahtjevu navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji
neki od zakonskih osnova za izuzeće. Dakle, iz sadržaja
navedenih odredaba ZPP proizlazi da navedeni članovi ZPP ne
sadrže eksplicitne odredbe o izuzeću sudija u slučaju kao što je
konkretni. Naime, Ustavni sud, prije svega, zapaža da u
konkretnom slučaju apelant nije ni mogao podnijeti zahtjev za
izuzeće žalbenog vijeća, jer je za njegov sastav saznao tek nakon
prijema osporene presude, dakle, kada je žalbeni postupak već
bio okončan. Dalje, Ustavni sud zapaža da su zaista i u
parničnom postupku (u kojem je apelant tužitelj) i u krivičnom
postupku (u kojem je apelant bio tuženi), koji su vezani za
poslovanje predmetnog preduzeća - "Palma Petrol" d.j.l. (u
parničnom postupku za brisanje preduzeća iz sudskog registra, a
u krivičnom postupku zloupotreba položaja apelanta zbog
neplaćanja poreza i akciza u vezi sa poslovanjem predmetnog
preduzeća u kojem je apelant proglašen krivim), drugostepene
odluke donijela vijeća kojima je predsjedavao isti predsjednik i u
kojem su učestvovala ista dvojica članova vijeća, tj. sudija.
32. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da se u situaciji
kakva je u konkretnom slučaju dovodi u pitanje nepristrasnost
vijeća koje je sudilo u oba postupka. U vezi s tim, Ustavni sud
naglašava da se nepristrasnost sudije, u smislu prava na pravično
suđenje, ispituje sa aspekta subjektivne i objektivne
nepristrasnosti sudije. Subjektivna ili lična nepristrasnost se
pretpostavlja, odnosno smatra se da je u subjektivnom smislu
sudija uvijek nepristrasan u odnosu na stranke, osim ukoliko se to
ne ospori uvjerljivim dokazima. S druge strane, objektivna
nepristrasnost se ne pretpostavlja, već se ona utvrđuje na osnovu
objektivnih činjenica koje se nalaze u samom predmetu, tj.
utvrđuje se da li postoje u spisu objektivni dokazi na osnovu
kojih se može razumno sumnjati da sudija nije bio nepristrasan.
Dakle, dovodeći navedene standarde Evropske konvencije u vezu
sa činjenicama konkretnog predmeta, posebno uzimajući u obzir
da su u konkretnom slučaju parnični i krivični postupak imali
formalnu poveznicu u vidu poslovanja istog preduzeća - "Palma
Petrola" d.j.l. - kao i da je u krivičnom postupku apelant
proglašen krivim za počinjeno krivično djelo zloupotreba
položaja, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju učešćem
istih članova i predsjednika vijeća u oba postupka nisu
ispoštovani standardi objektivne nepristrasnosti prilikom
donošenja predmetnih sudskih odluka, odnosno da u konkretnom
postupku nisu otklonjene moguće sumnje u objektivnu
pristrasnost vijeća. Ovo i stoga što Kantonalni sud u svom
odgovoru na apelaciju nije ponudio niti jedan argument i razlog
zbog kojeg je i parnično i krivično vijeće imalo isti sastav, kao i
zbog činjenice da je apelant, kao što je već rečeno, za sastav
žalbenog vijeća saznao tek kada je primio presudu koju je to
vijeće donijelo zbog čega nije ni mogao zatražiti izuzeće članova
vijeća.
33. Osim toga, Ustavni sud upućuje i na najnoviju praksu
Evropskog suda u predmetu Mitrov v. Bivše Jugoslavenske
Republike Makedonije (vidi, Evropski sud, Mitrov v. Bivše
Jugoslavenske Republike Makedonije, presuda od 2. juna 2016.
godine, aplikacija broj 45959/09). U navedenom predmetu, u
kojem je utvrđeno kršenje prava na pravično suđenje iz člana 6.
stav 1. Evropske konvencije, aplikant je isticao da mu je u
postupku naknade štete sudilo isto vijeće koje mu je sudilo i u
krivičnom postupku u vezi sa nastalom štetom, te da je u toku
postupka tražio izuzeće vijeća i prenošenje nadležnosti na neki
drugi sud u Bivšoj Jugoslavenskoj Republici Makedoniji zbog
moguće pristrasnosti tih sudija, ali da su njegovi zahtjevi
odbijeni. S tim u vezi, Evropski sud je, između ostalog, istakao da

Broj 74 - Stranica 61

je Vlada Bivše Jugoslavenske Republike Makedonije u toku
postupka istakla prigovor da aplikant nije iscrpio pravne lijekove
moguće prema zakonu, ali da iz sadržaja relevantnih zakonskih
odredaba proizlazi da je u relevantnom domaćem zakonu u
ovakvim slučajevima predviđeno podnošenje zahtjeva za izuzeće
vijeća i prenošenje nadležnosti na neki drugi sud prije obraćanja
Evropskom sudu, što je, u konkretnom slučaju, aplikant i učinio
prije obraćanja sudu najviše instance, ali da su sudovi taj zahtjev
odbili iako je pristrasnost vijeća bila dovedena u pitanje zbog
čega je i utvrđeno kršenje aplikantovog prava na pravično
suđenje.
34. Zbog toga, kako bi se otklonila bila kakva sumnja u
postojanje objektivne nepristrasnosti sudskog vijeća, Ustavni sud
smatra da je potrebno ukinuti predmetnu presudu Kantonalnog
suda i predmet vratiti tom sudu na ponovno suđenje. S obzirom
na navedene razloge ukidanja predmetne presude, Ustavni sud u
ovoj odluci neće razmatrati ostale apelantove navode u vezi sa
kršenjem ostalih aspekata prava na pravično suđenje.
VIII. Zaključak
35. Kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e)
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije postoji kada su i u parničnom i u krivičnom žalbenom
postupku u kojima je učestvovao apelant i koji su imali istu
formalnu poveznicu-poslovanje predmetnog preduzeća-odluke
donijela tročlana vijeća u istom sastavu, čime nije ispoštovan
standard objektivne nepristrasnosti suda.
36. Na osnovu člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1)
Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu
ove odluke.
37. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, s. r.

1098

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 3739/13, rješavajući apelaciju Adema
Mujčića, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,
članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka
74. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst
("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, dopredsjednik
Zlatko M. Knežević, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudac
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 15. rujna 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Djelomično se usvaja apelacija Adema Mujčića.
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda zbog
duljine trajanja postupka u predmetu koji je okončan Presudom
Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 65 0 P
051157 12 Rev od 20. lipnja 2013. godine.
Nalaže se Vladi Kantona Sarajevo da, u skladu sa člankom
74. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, apelantu
Ademu Mujčiću, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove
odluke, isplati iznos od 1.650,00 KM na ime naknade
nematerijalne štete zbog kršenja prava na donošenje odluke u
razumnom roku uz obvezu da nakon isteka ovog roka plati

Broj 74 - Stranica 62

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Ademu Mujčiću zakonsku zateznu kamatu na eventualno
neisplaćeni iznos ili dio iznosa naknade određene ovom odlukom.
Nalaže se Vladi Kantona Sarajevo da, u skladu sa člankom
72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u
roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti
Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem
izvršenja ove odluke.
Odbija se kao neutemeljena apelacija Adema Mujčića
podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i
Hercegovine broj 65 0 P 051157 12 Rev od 20. lipnja 2013.
godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 P 051157
12 Gž od 18. rujna 2012. godine i Presude Općinskog suda u
Sarajevu broj 65 0 P 051157 03 P od 4. ožujka 2011. godine, u
odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz članka
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Adem Mujčić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Brčkog,
kojeg zastupa Drinka Lekić, odvjetnica iz Tešnja, podnio je 30.
kolovoza 2013. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude
Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: Vrhovni sud) broj 65 0 P 051157 12 Rev od 20. lipnja
2013. godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem
tekstu: Kantonalni sud) broj 65 0 P 051157 12 Gž od 18. rujna
2012. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem
tekstu: Općinski sud) broj 65 0 P 051157 03 P od 4. ožujka 2011.
godine.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od
Vrhovnog suda, Kantonalnog suda i Općinskog suda, te od
Agencije za nadzor osiguranja Federacije Bosne i Hercegovine
kao pravnog sljednika Ureda za nadzor osiguravajućih društava
Sarajevo (u daljnjem tekstu: tužena), zatraženo je 12. travnja
2016. godine da dostave odgovore na apelaciju.
3. Svi pozvani dostavili su odgovor na apelaciju u razdoblju
od 14. travnja do 21. travnja 2016. godine.
III. Činjenično stanje
4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda
i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način.
5. Apelant je tužbom pokrenuo postupak protiv tuženog,
kako apelant navodi "u tijeku 2001. godine", a kako proizlazi iz
dostavljene dokumentacije pred Kantonalnim sudom u Zenici.
Prema dokumentaciji priloženoj uz apelaciju i odgovoru na
apelaciju proizlazi da se Sud u Zenici oglasio nenadležnim, a
zatim je Općinski sud u Sarajevu (kao nadležan) donio rješenje
od 5. prosinca 2001. godine kojim je dobacio tužbu kao
neurednu. Apelantov priziv protiv rješenja od 5. prosinca 2001.
godine, koji je cijenjen kao povrat u pređašnje stanje, Općinski
sud je odbio rješenjem od 18. veljače 2002. godine, ali je
Kantonalni sud po apelantovu prizivu ukinuo rješenje od 3.
ožujka 2003. godine i vratio predmet prvostupanjskom sudu na
ponovni postupak.
6. Rješenjem od 26. siječnja 2005. godine apelantu je tužba
vraćena na ispravak i dopunu, kao i rješenjem od 31. ožujka
2008. godine. Nakon toga tužba je dostavljena tuženoj na
odgovor, a pripremno ročište održano je 29. siječnja 2009.
godine.

Utorak, 4. 10. 2016.

7. Općinski sud je donio Presudu broj 65 0 P 051157 03 P
od 4. ožujka 2011. godine kojom je u cijelosti odbio apelantov
tužbeni zahtjev da sud obveže tuženu da apelantu na ime naknade
materijalne štete i izgubljene dobiti isplati iznos od 7.276.135,25
KM sa zakonskom zateznom kamatom. Apelant je obvezan na
plaćanje troškova parničnog postupka.
8. Prvostupanjski sud je u obrazloženju presude naveo da je
apelant u tužbi istaknuo da je tužena donijela rješenje o
oduzimanju odobrenja za rad nad sada likvidiranim društvom
"Kamel" osiguranje d.d. Tešanj (u daljnjem tekstu: "Kamel"
osiguranje), te podnijela nadležnom sudu prijedlog za pokretanje
likvidacije, a da pri tome nije dala mogućnost pravnom
prethodniku tužioca ("Kamel" osiguranje) da na to rješenje
istakne prigovor ili na bilo koji drugi način utječe na tijek
postupka. U biti, apelant je u tužbi istaknuo propuste i nedostatke
u rješenju tužene od 21. rujna 2001. godine, radnjama koje su mu
prethodile, kao i nakon donošenja rješenja, odnosno da se nije
imalo u vidu da je "Kamel" osiguranje imalo temeljni kapital i da
su dioničari vršili nove uplate kapitala. Pozivajući se na propise
iz Zakona o vrijednosnim papirima i Zakona o registru
vrijednosnih papira, apelant je zaključio da je odluka tužene (o
oduzimanju dozvole za rad "Kamel" osiguranju) bila štetna.
Apelant u tužbi dalje navodi da je postupak likvidacije "Kamel"
osiguranja trajao do 2005. godine što je imalo za posljedicu
materijalnu štetu za društvo i ugled dioničara, te je apelantu od 10
miliona KM vraćen neznatan iznos. Također, apelant je naveo da
je nakon okončanog likvidacijskog postupka nad "Kamel"
osiguranjem apelant proglašen za pravnog nasljednika "Kamel"
osiguranja, a da je bio 90% vlasnik likvidiranog osiguravajućeg
društva. Tuženi je osporio utemeljenost i visinu tužbenog
zahtjeva ističući prigovor aktivne legitimacije, kao i prigovor
presuđene stvari.
9. Nakon provedenog dokaznog postupka – uvida u
materijalnu dokumentaciju, saslušanja parničnih stranaka,
izvršenog vještačenja i saslušanja svjedoka, Općinski sud je
odlučio da u cijelosti odbije tužbeni zahtjev.
10. Općinski sud je naveo da među parničnim strankama
nije sporno da je tužena nakon izvršenih kontrola 21. rujna 2000.
godine donijela rješenje o oduzimanju dozvole za rad svih vrsta
osiguranja, zabrane izdavanja polica, zabrane raspolaganja
sredstvima dioničkog društva do imenovanja likvidatora, a zatim
je po zahtjevu tužene pokrenut zahtjev za likvidaciju društva
"Kamel" osiguranje koji je zaključen rješenjem od 31. svibnja
2005. godine. Također je navedeno da je protiv rješenja o
oduzimanju dozvole za rad (koju je izdala tužena 21. rujna 2000.
godine, koje je bilo konačno u upravnom postupku) apelant
tužbom pokrenuo upravni spor, ali je tužba odbačena kao
podnesena od neovlaštene osobe, kao i tužba apelanta protiv
rješenja o pokretanju prethodnog postupka za pokretanje
postupka likvidacije. Općinski sud je nadalje istaknuo da nije
utemeljen prigovor tužene da se radi o presuđenoj stvari jer u
konkretnom predmetu apelant traži naknadu štete od tužene i to
naknadu materijalne štete i izmakle dobiti. S tim u svezi,
Općinski sud je naveo da apelant nije dokazao nezakonitost
radnji tužene, a "Kamel" osiguranje, koje je jedino po zakonu
bilo ovlašteno, nije pokrenulo upravni spor protiv rješenja koje je
donijela tužena (o oduzimanju dozvole za rad), a u skladu sa
člankom 60. i 61. a. Zakona o osiguranju imovine i osoba koji je
važio u tom trenutku tužena je bila ovlaštena za poduzimanje
radnji koje je poduzela. Općinski sud je naveo da "Kamel"
osiguranje nije poduzelo niti jednu radnju da pravnim putem
utvrdi ništavost rješenja na temelju kojeg je pokrenut
likvidacijski postupak. Stoga je Općinski sud zaključio da apelant
nije dokazao da je protupravnim radnjama tužene došlo do
nastanka štete, te nisu ispunjeni uvjeti iz članka 172. Zakona o
obligacijskim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO). Osim toga,

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Općinski sud je zaključio da apelant kao pravna osoba nije ni
aktivno legitimiran da traži naknadu izmakle dobiti jer bi to pravo
pripadalo samo "Kamel" osiguranju.
11. Kantonalni sud je donio Presudu broj 65 0 P 051157 12
Gž od 18. rujna 2012. godine kojom je odbio apelantov priziv i
potvrdio prvostupanjsku presudu.
12. U obrazloženju presude, ispitujući apelantove navode,
Sud je naveo da je priziv neutemeljen, da je prvostupanjski sud
utvrdio činjenice oko donošenja rješenja o oduzimanju odobrenja
za rad "Kamel" osiguranja, te da nije došlo do povrede odredbi
parničnog postupka, odnosno da je prvostupanjski sud izveo
dokaz čitanjem izvoda iz zapisnika o izvršenoj kontroli od 23.
ožujka 2000. godine i 26. svibnja 2000. godine. Kantonalni sud je
uputio na odredbe članka 62. stavak 7. Zakona o osiguranju
imovine i osoba, te je naveo da je protiv rješenja o oduzimanju
dozvole za rad postojala mogućnost pokretanja upravnog spora,
ali je tužba u upravnom sporu odbačena Odlukom Vrhovnog
suda broj U-2062/00 od 5. travnja 2001. godine. Kantonalni sud
je naveo da je tužbeni zahtjev u nedostatku odluke kojom bi se
poništilo rješenje o oduzimanju odobrenja za rad očito
neutemeljen. Kantonalni sud je naveo da tužitelj u parničnom
postupku ne može dokazivati nezakonitost rješenja od 21. rujna
2000. godine, jer sud nije ovlašten ispitivati zakonitost i
pravilnost upravnog akta. Ostali aspekti priziva prema mišljenju
Kantonalnog suda nisu od odlučnog značaja.
13. Vrhovni sud je donio Presudu broj 65 0 P 051157 12
Rev od 20. lipnja 2013. godine kojom je odbio reviziju.
14. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je sud
postupao u skladu sa člankom 8. ZPP-a u svezi sa ocjenom
dokaza, kao i da nisu od značaja apelantovi navodi da nije izvršen
uvid u zapisnik o kontroli. Polazeći od predmeta spora (zahtjev za
naknadu štete koja je apelantu navodno prouzrokovana
nezakonitim radom organa tužene), Vrhovni sud je naveo rješenje
koje je doneseno u upravnom sporu (rješenje Vrhovnog suda od
5. travnja 2001. godine), a kojim je odbačena apelantova tužba,
uz pozivanje na članak 62. stavak 7. Zakona o osiguranju
imovine i osoba jer je tužbu podnijela neovlaštena osoba (apelant
kao dioničar i jedan od osnivača). Vrhovni sud je naveo da je
zahtjev za zaštitu zakonitosti, također, odbijen rješenjem
Vrhovnog suda od 24. travnja 2002. godine. Vrhovni sud je
nadalje naveo rješenja kojim je otvoren likvidacijski postupak i
zaključen. Imajući u vidu odredbu članka 172. ZOO-a, u svezi sa
člankom 9. Zakona o upravi, kao i utvrđenja nižestupanjskih
sudova, Vrhovni sud je zaključio da se zakonitost i pravilnost
rješenja tužene nije moglo ispitivati u parničnom postupku, a ono
nije ispitano u upravnom postupku. Stoga apelant nije dokazao da
mu je šteta nastala nezakonitim i nepravilnim rješenjem tužene
kao ni to da postoji krivnja i uzročna veza između donesenog
rješenja i nastale štete. Kako apelant navedeno nije dokazao,
nižestupanjski sudovi su pravilno primijenili zaključak o teretu
dokazivanja (članak 126. ZPP-a) i odbili tužbeni zahtjev.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
15. Apelant ističe da mu je povrijeđeno pravo na pravično
suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.
Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda
(u daljnjem tekstu: Europska konvencija), kao i pravo na imovinu
iz članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1.
Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelant u veoma
opširnoj apelaciji navodi postupak donošenja rješenja o
oduzimanju dozvole za rad, kao i postupak likvidacije, a koji su
prema apelantovu mišljenju bili nezakoniti i sa brojnim
nepravilnostima. Također, apelant se žali da redoviti sud u

Broj 74 - Stranica 63

osporenom postupku nije izveo određene dokaze (npr. originalni
zapisnici o pregledu "Kamel" osiguranja iz 2000. godine, nije
tražio sudski spis koji se odnosi na početak likvidacije), kao i to
da se spominju rješenja koja nisu izvedena u tijeku dokaznog
postupka. Apelant se, također, žali da je sud izveo pogrešan
zaključak, da je prednik tužene jedini po zakonu bio ovlašten na
pokretanje postupka likvidacije. Apelant ističe da upravo
odbacivanje njegovih tužbi u upravnom sporu ukazuje da nije
imao mogućnost da traži sudsku zaštitu jer su mu sva prava
oduzeta momentom otvaranja likvidacijskog postupka. Također,
apelant ukazuje na pogrešnu primjenu članka 61. (ranije važećeg)
Zakona o osiguranju imovine koji su primijenili redoviti sudovi.
Također, apelant navodi da mu je povrijeđeno pravo na
donošenje odluke u razumnom roku. Apelant navodi da se u
postupku po prijedlogu za pokretanje postupka likvidacije i
rješenju o oduzimanju dozvole za rad odlučivalo o njegovom
pravu na imovinu, kao i da mu nije data mogućnost učešća u
postupku. Apelant je, također, naveo u apelaciji da je rješenjem o
okončanju postupka likvidacije "Kamel" osiguranja utvrđeno da
sva prava i obveze "Kamel" osiguranja prelaze na apelanta, čime
je dobio aktivnu legitimaciju da potražuje i sve ono što bi samo
društvo moglo potraživati.
b) Odgovor na apelaciju
16. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da je dao
obrazloženje za svoju odluku u osporenoj presudi, te da nije došlo
do povrede prava koja apelant navodi.
17. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju istaknuo to
da je apelacija neutemeljena i da nije došlo do povrede
apelantovog prava.
18. Općinski sud je naveo tijek postupka pred Općinskim
sudom od dana podnošenja tužbe prvobitno nenadležnom sudu u
Zenici, a koju je zatim Općinski sud odbacio kao neurednu da bi
po prizivu apelanta Kantonlani sud vratio predmet na ponovni
postupak (3. studenog 2003. godine). Nadalje, Sud je rješenjem
od 26. siječnja 2005. godine i 31. ožujka 2008. godine vratio
apelantu tužbu radi uređenja, nakon čega je tužba dostavljena na
odgovor tuženoj. Općinski sud je naveo da je čekao uređenje
tužbe u dijelu pasivne legitimacije, a od održavanja pripremnog
ročišta do donošenja prvostupanjske presude protekao je rok od
dvije godine koji, uzimajući u obzir broj predmeta s kojim su
zaduženi suci, prema mišljenju Općinskog suda predstavlja
"razuman" rok. Nadalje, Sud se izjasnio i na apelantove navode o
neprovođenju određenih dokaza, te je naveo da je utvrđeno iz
spisa to da je sud usvojio provođenje dokaza uvidom u originalne
zapisnike. Općinski sud je naveo da prvostupanjskom odlukom
nisu povrijeđena apelantova prava.
19. Tužena je u odgovoru na apelaciju navela da apelant
nije dokazao da su mu povrijeđena prava koja navodi, te je
predložila da se apelacija odbije kao neutemeljena.
V. Relevantni propisi
20. Zakon o parničnom postupku Federacije Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" br. 53/03, 73/05
i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:
Članak 126.
Ako sud na temelju ocjene izvedenih dokaza ne može sa
sigurnošću ustanoviti koju činjenicu, o postojanju te činjenice
zaključit će primjenom pravila o teretu dokazivanja.
21. Zakon o obligacijskim odnosima ("Službeni list
SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službene novine RBiH"
br. 2/92, 13/93, 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03 i
42/11) u relevantnom dijelu glasi:

Broj 74 - Stranica 64

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Odgovornost pravnog lica
za štetu koju prouzrokuje njegov organ
Član 172. stav 1.
(1) Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ
prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih
funkcija.
VI. Dopustivost
22. U skladu sa člankom VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u
pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu
predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i
Hercegovini.
23. U skladu sa člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog
suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se
podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije
primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je
koristio.
24. U konkretnom slučaju, iako je apelant ukazivao i na
nezakonitost drugih postupaka, predmet osporavanja apelacijom
je Presuda Vrhovnog suda broj 65 0 P 051157 12 Rev od 20.
lipnja 2013. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih
lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu
apelant je primio 15. srpnja 2013. godine, a apelacija je
podnesena 30. kolovoza 2013. godine, tj. u roku od 60 dana, kako
je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda.
Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4)
Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog
kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie)
neutemeljena.
25. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete
glede dopustivosti.
VII. Meritum
26. Dakle, iako je apelant kroz apelaciju ukazivao na
postupke koji su prethodili parničnom postupku u kojem je
donesena kao konačna odluka Vrhovnog suda od 20. lipnja 2013.
godine, te ukazivao na nezakonitost tih postupaka, Ustavni sud
napominje da će ispitati samo konkretan parnični postupak.
Dakle, apelant pobija navedene presude, tvrdeći da su tim
presudama povrijeđena njegova prava iz članka II/3.e) i k) Ustava
Bosne i Hercegovine kao i pravo iz članka 6. Europske
konvencije i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.
Pravo na pravično suđenje
27. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
dijelu glasi:
Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.
28. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom
dijelu glasi:
1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza
ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i
javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim
sudom ustanovljenim zakonom. […]
Suđenje u razumnom roku
a) Relevantni principi
29. Prema konzistentnoj praksi Europskog i Ustavnog suda,
razumnost duljiine trajanja postupka mora se ocjenjivati u okviru
okolnosti pojedinog predmeta, vodeći računa o kriterijima
uspostavljenim praksom Europskog suda, a naročito o složenosti

Utorak, 4. 10. 2016.

predmeta, ponašanju strana u postupku i nadležnog suda ili
drugih javnih vlasti, te o značaju koji konkretna pravna stvar ima
za apelanta (vidi Europski sud za ljudska prava, Mikulić protiv
Hrvatske, Aplikacija broj 53176/99 od 7. veljače 2002. godine,
Izvješće broj 2002-I, stavak 38.).
30. Europski sud je dalje ukazao na to da je potrebna
naročita marljivost nadležnih vlasti u svim predmetima koji se
tiču osobnog statusa i svojstva, a da je ovaj zahtjev naročito
važan u državama u kojima domaći zakon propisuje da određeni
sudski postupci imaju žuran karakter (vidi Europski sud, Borgese
protiv Italije, presuda od 26. veljače 1992. godine, serija A, broj
228-B, stavak 18.).
b) Razdoblje koji se uzima u obzir
31. Ustavni sud primjećuje da je apelant u predmetnom
postupku podnio tužbu nepoznatog nadnevka, ali u svakom
slučaju prije 5. prosinca 2001. godine (nadnevak donošenja
rješenja Općinskog suda kojim je apelantova tužba odbačena kao
nedozvoljena) te je postupak okončan presudom Vrhovnog suda
od 20. lipnja 2013. godine. S obzirom na to da apelant nije
precizirao nadnevak podnošenja tužbe ("u tijeku 2001. godine"),
niti je tužbu dostavio Ustavnom sudu, imajući u vidi činjenicu da
je tužba najprije bila podnesena nenadležnom sudu u Zenici, kao
i da je prvi poznati nadnevak pred nadležnim sudom 5. prosinca
2001. godine, Ustavni sud će navedeni nadnevak uzeti kao
početak postupka. Dakle, cjelokupan predmetni postupak je
trajao jedanaest godina i šest mjeseci.
c) Analiza razumnosti trajanja postupka
32. Ustavni sud konstatira da predmet nije bio naročito
složene prirode, te da je trebalo utvrditi je li nezakonitim
odlukama tužene apelantu učinjena šteta. U odnosu na doprinos
redovitih sudova duljini predmetnog postupka, Ustavni sud
zapaža da je u tijeku postupka pred prvostupanjskim sudom tužba
najprije odbačena kao neuredna (5. prosinca 2001. godine), a po
apelantovu prizivu postupak je bio opet vraćen prvostupanjskom
sudu (3. studenog 2003. godine). Također, prema navodima iz
odgovora na apelaciju proizlazi da je zbog činjenice da apelant
nije uredio tužbu od suda pozivan da to napravi (rješenjem iz
2005. godine i rješenjem iz 2008. godine), te je pripremno ročište
održano 29. siječnja 2009. godine. Nakon održavanja pripremnog
ročišta u roku od dvije godine, a uslijed (kako navodi Općinski
sud) preopterećenosti suda predmetima, postupak pred
prvostupanjskim sudom je okončan presudom od 4. ožujka 2011.
godine. Postupak po prizivu na prvostupanjsku presudu trajao je
jednu godinu i šest mjeseci, a postupak po reviziji pred Vrhovnim
sudom okončan je u roku od devet mjeseci. Ustavni sud, dakle,
primjećuje da je od ključnog doprinosa za duljinu trajanja
postupka u razdoblju od 11 godina i šest mjeseci odlučivanje
prvostupanjskog suda, odnosno moglo bi se reći njegovo
nepostupanje, odnosno "čekanje" da apelant uredi tužbu. Naime,
Ustavni sud primjećuje da je to čekanje trajalo pet godina,
odnosno da je još dvije godine prije toga prvostupanjski sud
odbacio tužbu, ali je Kantonalni sud po apelantovu prizivu vratio
predmet na ponovni postupak. Također, iako Ustavni sud
primjećuje da su drugostupanjski i Vrhovni sud u relativno
kratkom vremenu donijeli odluke, ničim se ne može nadomjestiti
razdoblje od sedam godina koliko je trebalo da po pozivu suda
apelant uredi tužbu i da se tužba dostavi na odgovor tuženoj, pa
zatim opet još skoro godina da se zakaže pripremno ročište pred
prvostupanjskim sudom. Iako je apelant odgovoran što tužba nije
bila uređena, ipak Ustavni sud primjećuje da je odgovornost za
vođenje postupka na strani suda i ne postoji opravdanje da
postupak "čeka" uređenje tužbe u razdoblju od sedam godina.
Stoga, Ustavni sud smatra da u predmetnom postupku nisu
zadovoljene garancije iz članka 6. Europske konvencije glede
donošenja odluke u razumnom roku, a da je odgovornost na

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

strani prvostupanjskog suda. S tim u svezi, Ustavni sud podsjeća
na praksu Europskog suda i vlastitu jurisprudenciju prema kojima
je dužnost države da organizira svoj pravni sustav tako da
omogući sudovima i javnim vlastima da se povinuju zahtjevima i
uvjetima iz Europske konvencije (vidi Europski sud, Zanghi
protiv Italije, presuda od 19. veljače 1991. godine, serija A, broj
194., stavak 21., i Ustavni sud, Odluka broj AP 1070/05 od 9.
veljače 2006. godine, stavak 34.).
33. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da je u
konkretnom slučaju povrijeđeno apelantovo pravo na pravično
suđenje u razumnom roku iz članka II/3.e) Ustava Bosne i
Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.
c) Pitanje naknade nematerijalne štete
34. Apelant je tražio da mu se naknadi šteta zbog duljine
trajanja predmetnog postupka u iznosu od 20.000,00 KM.
Ustavni sud podsjeća da, prema članku 74. stavak (1) Pravila
Ustavnog suda, u odluci kojom usvaja apelaciju Ustavni sud
može odrediti naknadu na ime nematerijalne štete. Prema članku
74. stavak (2) Pravila Ustavnog suda, ako Ustavni sud odredi da
je potrebno dodijeliti novčanu naknadu, odredit će je na osnovi
pravednosti, uzimajući u obzir standarde koji proizlaze iz prakse
Ustavnog suda. Imajući u vidu citirane odredbe Pravila Ustavnog
suda, Ustavni sud smatra da bi u konkretnom slučaju na ime
naknade nematerijalne štete, zbog nedonošenja odluke u
razumnom roku, trebalo isplatiti iznos od 1.650,00 KM s obzirom
na to da je postupak trajao jedanaest godina i šest mjeseci. Ova
odluka Ustavnog suda u dijelu koji se odnosi na naknadu
nematerijalne štete predstavlja izvršnu ispravu.
Ostali aspekti prava na pravično suđenje
35. Apelant smatra da mu je pravo na pravično suđenje
povrijeđeno i zbog samog odlučenja Vrhovnog suda, odnosno da
je sud pogrešno utvrdio činjenice, nije izveo dokaze koje apelant
smatra bitnim i pogrešno primijenio materijalno pravo.
36. U svezi s tim, Ustavni sud podsjeća da, prema praksi
Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski
sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju
zaključke redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene
materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije,
odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj
65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati
redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito
zadatak redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su
izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj
19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita je li eventualno
došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na
pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran
pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno,
proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, Ustavni sud se, u okviru
apelacijske nadležnosti, isključivo bavi pitanjem eventualne
povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u
postupku pred redovitim sudovima.
37. U konkretnom slučaju Ustavni sud primjećuje da je
apelant pokrenuo parnični postupak protiv tužene, radi naknade
štete – materijalne i izgubljene dobiti koja mu je nastala
nezakonitim postupanjem tužene u postupku donošenja rješenja o
oduzimanju dozvole za rad "Kamel" osiguranja i nakon toga
postupku likvidacije. Ustavni sud primjećuje da su redoviti
sudovi nakon provedenog postupka kao nesporno zaključili da
apelant koji je vodio upravni spor nije uspio doći do meritorne
odluke (u upravnom sporu protiv rješenja o oduzimanju dozvole
za rad) jer je njegova tužba odbačena kao tužba neovlaštene
osobe, a "Kamel" osiguranje, kao jedino ovlašteno za vođenje
upravnog spora, nije pokrenulo postupak tužbom. Također,
redoviti sudovi su naveli da je odbačen i zahtjev za vanredno

Broj 74 - Stranica 65

preispitivanje koji je uložio tužitelj u istom postupku. Imajući u
vidu navedeno, redoviti sud je zaključio da apelant nije uspio
dokazati nezakonitost akta i radnju tužene u postupku donošenja
rješenja o oduzimanju dozvole za rad. Osim toga, u osporenim
presudama je jasno navedeno da parnični sud ne može ispitivati
odluke donesene u upravnom postupku. Stoga su sudovi u
osporenim presudama zaključili da apelant nije dokazao da mu je
nastupila šteta nezakonitim rješenjem koje je donijela tužena, kao
ni da postoji krivnja i uzročna veza između donesenog rješenja i
nastale štete, te je sud pozivajući se na članak 126. ZPP-a i članak
172. ZOO-a odbio apelantov tužbeni zahtjev. Osim toga, imajući
u vidu navedene činjenice, koje među strankama nisu ni sporne, a
koje su bile od odlučnog značaja za odluku, Ustavni sud zapaža
da apelantovo insitiranje na "original zapisnicima o izvršenoj
kontroli" (od 23. ožujka i 26. svibnja 2000. godine), za koje
redoviti sud tvrdi da su izvedeni, ne utječe na drugačiju odluku.
Stoga, Ustavni sud zaključuje da su sudovi dali jasne razloge za
svoje odluke, uz pravilnu primjenu materijalnog prava koja se ni
u čemu ne doima proizvoljno.
38. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su
redoviti sudovi u osporenim presudama dali jasno i precizno
obrazloženje svojih stavova glede utvrđenja činjeničnog stanja i
primjene materijalnog prava koje ne izgleda proizvoljno ili
neprihvatljivo. Stoga, Ustavni sud zaključuje da su apelantovi
navodi u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz
članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.
Europske konvencije neutemeljeni.
Ostali navodi
39. Apelant je, također, istaknuo povredu prava na imovinu
iz članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1.
Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, naveo je da mu se "u
postupku po prijedlogu za pokretanje postupka likvidacije koji
prijedlog je zasnovan na rješenju o oduzimanju odobrenja za rad"
odlučivalo o pravu na imovinu, te da mu nije data mogućnost
učestvovati u postupku i zaštititi "svoje" interese. Međutim,
Ustavni sud primjećuje da je predmet osporavanja konkretnom
apelacijom parnični postupak u kojem je konačna odluka presuda
Vrhovnog suda, te ukazivanje na postupke koji su prethodili
parničnom postupku Ustavni sud ne može ispitivati na način na
kako je to apelant naveo u apelaciji. Stoga, čak i da se prihvati da
je apelant pravni sljednik imovine koja je u momentu izdavanja
rješenja o oduzimanju dozvole za rad pripadala "Kamel"
osiguranju, Ustavni sud primjećuje da u tom dijelu, zbog
ovakvog načina ukazivanja na povredu prava na imovinu, ne
može ispitati ove navode, jer upravni postupak i spor koji su
prethodili parničnom postupku nisu predmet ispitivanja
konkretnom apelacijom.
VIII. Zaključak
40. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na
pravičan postupak u odnosu na donošenje odluke u razumnom
roku iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.
stavak 1. Europske konvencije kada je predmetni postupak trajao
jedanaest godina i šest mjeseci u postupku radi naknade štete, pri
čemu je najviše trajalo razdoblje "pozivanja" apelanta na
uređenje tužbe.
41. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava u
odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz članka
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
konvencije kada je redoviti sud dao jasno i precizno obrazloženje
uz pozivanje na relevantne odredbe zakona koje je primijenio.
42. Na temelju članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 74.
Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu
ove odluke.

Broj 74 - Stranica 66

SLUŽBENI GLASNIK BiH

43. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,
odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
предмету број АП 3739/13, рјешавајући апелацију Адема
Мујчића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1), (2)
и (3) и члана 74 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине
- пречишћени текст ("Службени гласник Босне и
Херцеговине" бр. 94/14), у саставу:
Мирсад Ћеман, предсједник
Мато Тадић, потпредсједник
Златко М. Кнежевић, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Миодраг Симовић, судија
Сеада Палаврић, судија
на сједници одржаној 15. септембра 2016. године донио
је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Дјелимично се усваја апелација Адема Мујчића.
Утврђује се повреда права на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода
због дужине трајања поступка у предмету који је окончан
Пресудом Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине
број 65 0 П 051157 12 Рев од 20. јуна 2013. године.
Налаже се Влади Кантона Сарајево да, у складу са
чланом 74 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине,
апеланту Адему Мујчићу, у року од три мјесеца од дана
достављања ове одлуке, исплати износ од 1.650,00 КМ на
име накнаде нематеријалне штете због кршења права на
доношење одлуке у разумном року уз обавезу да након
истека овог рока плати Адему Мујчићу законску затезну
камату на евентуално неисплаћени износ или дио износа
накнаде одређене овом одлуком.
Налаже се Влади Кантона Сарајево да, у складу са
чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и
Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове
одлуке, обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о
предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.
Одбија се као неоснована апелација Адема Мујчића
поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне
и Херцеговине број 65 0 П 051157 12 Рев од 20. јуна 2013.
године, Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 П
051157 12 Гж од 18. септембра 2012. године и Пресуде
Општинског суда у Сарајеву број 65 0 П 051157 03 П од 4.
марта 2011. године, у односу на остале аспекте права на
правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине
и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода.
Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у
"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и
Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I. Увод
1. Адем Мујчић (у даљњем тексту: апелант) из Брчког,
ког заступа Дринка Лекић, адвокат из Тешња, поднио је 30.
августа 2013. године апелацију Уставном суду Босне и
Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против

Utorak, 4. 10. 2016.

Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у
даљњем тексту: Врховни суд) број 65 0 П 051157 12 Рев од
20. јуна 2013. године, Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву
(у даљњем тексту: Кантонални суд) број 65 0 П 051157 12 Гж
од 18. септембра 2012. године и Пресуде Општинског суда у
Сарајеву (у даљњем тексту: Општински суд) број 65 0 П
051157 03 П од 4. марта 2011. године.
II. Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од
Врховног суда, Кантоналног суда и Општинског суда, те од
Агенције за надзор осигурања Федерације Босне и
Херцеговине као правног сљедника Уреда за надзор
осигуравајућих друштава Сарајево (у даљњем тексту:
тужена), затражено је 12. априла 2016. године да доставе
одговоре на апелацију.
3. Сви позвани доставили су одговор на апелацију у
периоду од 14. априла до 21. априла 2016. године.
III. Чињенично стање
4. Чињенице предмета које произлазе из апелантових
навода и докумената предочених Уставном суду могу да се
сумирају на сљедећи начин.
5. Апелант је тужбом покренуо поступак против
туженог, како апелант наводи "у току 2001. године", а како
произлази из достављене документације пред Кантоналним
судом у Зеници. Према документацији приложеној уз
апелацију и одговору на апелацију произлази да се Суд у
Зеници огласио ненадлежним, а затим је Општински суд у
Сарајеву (као надлежан) донио рјешење од 5. децембра 2001.
године којим је добацио тужбу као неуредну. Апелантову
жалбу против рјешења од 5. децембра 2001. године, која је
цијењена као поврат у пређашње стање, Општински суд је
одбио рјешењем од 18. фебруара 2002. године, али је
Кантонални суд по апелантовој жалби укинуо рјешење од 3.
марта 2003. године и вратио предмет првостепеном суду на
поновни поступак.
6. Рјешењем од 26. јануара 2005. године апеланту је
тужба враћена на исправку и допуну, као и рјешењем од 31.
марта 2008. године. Након тога тужба је достављена туженој
на одговор, а припремно рочиште одржано је 29. јануара
2009. године.
7. Општински суд је донио Пресуду број 65 0 П 051157
03 П од 4. марта 2011. године којом је у цијелости одбио
апелантов тужбени захтјев да суд обавеже тужену да
апеланту на име накнаде материјалне штете и изгубљене
добити исплати износ од 7.276.135,25 КМ са законском
затезном каматом. Апелант је обавезан на плаћање трошкова
парничног поступка.
8. Првостепени суд је у образложењу пресуде навео да
је апелант у тужби истакао да је тужена донијела рјешење о
одузимању одобрења за рад над сада ликвидираним
друштвом "Камел" осигурање д.д. Тешањ (у даљњем тексту:
"Камел" осигурање), те поднијела надлежном суду приједлог
за покретање ликвидације, а да при томе није дала могућност
правном претходнику тужиоца ("Камел" осигурање) да на то
рјешење истакне приговор или на било који други начин
утиче на ток поступка. У суштини, апелант је у тужби
истакао пропусте и недостатке у рјешењу тужене од 21.
септембра 2001. године, радњама које су му претходиле, као
и након доношења рјешења, односно да се није имало у виду
да је "Камел" осигурање имало основни капитал и да су
дионичари вршили нове уплате капитала. Позивајући се на
прописе из Закона о вриједносним папирима и Закона о
регистру вриједносних папира, апелант је закључио да је
одлука тужене (о одузимању дозволе за рад "Камел"
осигурању) била штетна. Апелант у тужби даље наводи да је

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

поступак ликвидације "Камел" осигурања трајао до 2005.
године што је имало за посљедицу материјалну штету за
друштво и углед дионичара, те је апеланту од 10 милиона
КМ враћен незнатан износ. Такође, апелант је навео да је
након окончаног ликвидационог поступка над "Камел"
осигурањем апелант проглашен за правног насљедника
"Камел" осигурања, а да је био 90% власник ликвидираног
осигуравајућег друштва. Тужени је оспорио основаност и
висину тужбеног захтјева истичући приговор активне
легитимације, као и приговор пресуђене ствари.
9. Након проведеног доказног поступка – увида у
материјалну документацију, саслушања парничних странака,
извршеног вјештачења и саслушања свједока, Општински
суд је одлучио да у цијелости одбије тужбени захтјев.
10. Општински суд је навео да међу парничним
странкама није спорно да је тужена након извршених
контрола 21. септембра 2000. године донијела рјешење о
одузимању дозволе за рад свих врста осигурања, забране
издавања полиса, забране располагања средствима
дионичког друштва до именовања ликвидатора, а затим је по
захтјеву тужене покренут захтјев за ликвидацију друштва
"Камел" осигурање који је закључен рјешењем од 31. маја
2005. године. Такође је наведено да је против рјешења о
одузимању дозволе за рад (коју је издала тужена 21.
септембра 2000. године, које је било коначно у управном
поступку) апелант тужбом покренуо управни спор, али је
тужба одбачена као поднесена од неовлашћеног лица, као и
тужба апеланта против рјешења о покретању претходног
поступка за покретање поступка ликвидације. Општински
суд је надаље истакао да није основан приговор тужене да се
ради о пресуђеној ствари јер у конкретном предмету апелант
тражи накнаду штете од тужене и то накнаду материјалне
штете и измакле добити. С тим у вези, Општински суд је
навео да апелант није доказао незаконитост радњи тужене, а
"Камел" осигурање, које је једино по закону било
овлашћено, није покренуло управни спор против рјешења
које је донијела тужена (о одузимању дозволе за рад), а у
складу са чланом 60. и 61. а. Закона о осигурању имовине и
лица који је важио у том тренутку тужена је била овлашћена
за предузимање радњи које је предузела. Општински суд је
навео да "Камел" осигурање није предузело нити једну
радњу да правним путем утврди ништавост рјешења на
основу ког је покренут ликвидациони поступак. Стога је
Општински суд закључио да апелант није доказао да је
противправним радњама тужене дошло до настанка штете,
те нису испуњени услови из члана 172 Закона о
облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО). Осим тога,
Општински суд је закључио да апелант као правно лице није
ни активно легитимисан да тражи накнаду измакле добити
јер би то право припадало само "Камел" осигурању.
11. Кантонални суд је донио Пресуду број 65 0 П
051157 12 Гж од 18. септембра 2012. године којом је одбио
апелантову жалбу и потврдио првостепену пресуду.
12. У образложењу пресуде, испитујући апелантове
наводе, Суд је навео да је жалба неоснована, да је
првостепени суд утврдио чињенице око доношења рјешења
о одузимању одобрења за рад "Камел" осигурања, те да није
дошло до повреде одредби парничног поступка, односно да
је првостепени суд извео доказ читањем извода из записника
о извршеној контроли од 23. марта 2000. године и 26. маја
2000. године. Кантонални суд је упутио на одредбе члана 62
став 7 Закона о осигурању имовине и лица, те је навео да је
против рјешења о одузимању дозволе за рад постојала
могућност покретања управног спора, али је тужба у
управном спору одбачена Одлуком Врховног суда број У2062/00 од 5. априла 2001. године. Кантонални суд је навео

Broj 74 - Stranica 67

да је тужбени захтјев у недостатку одлуке којом би се
поништило рјешење о одузимању одобрења за рад
очигледно неоснован. Кантонални суд је навео да тужилац у
парничном поступку не може доказивати незаконитост
рјешења од 21. септембра 2000. године, јер суд није
овлашћен да испитује законитост и правилност управног
акта. Остали аспекти жалбе према мишљењу Кантоналног
суда нису од одлучног значаја.
13. Врховни суд је донио Пресуду број 65 0 П 051157
12 Рев од 20. јуна 2013. године којом је одбио ревизију.
14. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да је
суд поступао у складу са чланом 8 ЗПП-а у вези са оцјеном
доказа, као и да нису од значаја апелантови наводи да није
извршен увид у записник о контроли. Полазећи од предмета
спора (захтјев за накнаду штете која је апеланту наводно
проузрокована незаконитим радом органа тужене), Врховни
суд је навео рјешење које је донесено у управном спору
(рјешење Врховног суда од 5. априла 2001. године), а којим
је одбачена апелантова тужба, уз позивање на члан 62 став 7
Закона о осигурању имовине и лица јер је тужбу поднијело
неовлашћено лице (апелант као дионичар и један од
оснивача). Врховни суд је навео да је захтјев за заштиту
законитости, такође, одбијен рјешењем Врховног суда од 24.
априла 2002. године. Врховни суд је надаље навео рјешења
којим је отворен ликвидациони поступак и закључен.
Имајући у виду одредбу члана 172 ЗОО-а, у вези са чланом 9
Закона о управи, као и утврђења нижестепених судова,
Врховни суд је закључио да се законитост и правилност
рјешења тужене није могло испитивати у парничном
поступку, а оно није испитано у управном поступку. Стога
апелант није доказао да му је штета настала незаконитим и
неправилним рјешењем тужене као ни то да постоји кривица
и узрочна веза између донесеног рјешења и настале штете.
Како апелант наведено није доказао, нижестепени судови су
правилно примијенили закључак о терету доказивања (члан
126 ЗПП-а) и одбили тужбени захтјев.
IV. Апелација
а) Наводи из апелације
15. Апелант истиче да му је повријеђено право на
правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине
и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и
основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција),
као и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и
Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску
конвенцију. Апелант у веома опширној апелацији наводи
поступак доношења рјешења о одузимању дозволе за рад,
као и поступак ликвидације, а који су према апелантовом
мишљењу били незаконити и са бројним неправилностима.
Такође, апелант се жали да редовни суд у оспореном
поступку није извео одређене доказе (нпр. оригинални
записници о прегледу "Камел" осигурања из 2000. године,
није тражио судски спис који се односи на почетак
ликвидације), као и то да се спомињу рјешења која нису
изведена у току доказног поступка. Апелант се, такође, жали
да је суд извео погрешан закључак, да је предник тужене
једини по закону био овлашћен на покретање поступка
ликвидације. Апелант истиче да управо одбацивање његових
тужби у управном спору указује да није имао могућност да
тражи судску заштиту јер су му сва права одузета моментом
отварања ликвидационог поступка. Такође, апелант указује
на погрешну примјену члана 61 (раније важећег) Закона о
осигурању имовине који су примијенили редовни судови.
Такође, апелант наводи да му је повријеђено право на
доношење одлуке у разумном року. Апелант наводи да се у
поступку по приједлогу за покретање поступка ликвидације

Broj 74 - Stranica 68

SLUŽBENI GLASNIK BiH

и рјешењу о одузимању дозволе за рад одлучивало о
његовом праву на имовину, као и да му није дата могућност
учешћа у поступку. Апелант је, такође, навео у апелацији да
је рјешењем о окончању поступка ликвидације "Камел"
осигурања утврђено да сва права и обавезе "Камел"
осигурања прелазе на апеланта, чиме је добио активну
легитимацију да потражује и све оно што би само друштво
могло да потражује.
б) Одговор на апелацију
16. Врховни суд је у одговору на апелацију навео да је
дао образложење за своју одлуку у оспореној пресуди, те да
није дошло до повреде права која апелант наводи.
17. Кантонални суд је у одговору на апелацију истакао
то да је апелација неоснована и да није дошло до повреде
апелантовог права.
18. Општински суд је навео ток поступка пред
Општинским судом од дана подношења тужбе првобитно
ненадлежном суду у Зеници, а коју је затим Општински суд
одбацио као неуредну да би по жалби апеланта Кантонлани
суд вратио предмет на поновни поступак (3. новембра 2003.
године). Надаље, Суд је рјешењем од 26. јануара 2005.
године и 31. марта 2008. године вратио апеланту тужбу ради
уређења, након чега је тужба достављена на одговор
туженој. Општински суд је навео да је чекао уређење тужбе
у дијелу пасивне легитимације, а од одржавања припремног
рочишта до доношења првостепене пресуде протекао је рок
од двије године који, узимајући у обзир број предмета с
којим су задужене судије, према мишљењу Општинског суда
представља "разуман" рок. Надаље, Суд се изјаснио и на
апелантове наводе о непровођењу одређених доказа, те је
навео да је утврђено из списа то да је суд усвојио провођење
доказа увидом у оригиналне записнике. Општински суд је
навео да првостепеном одлуком нису повријеђена
апелантова права.
19. Тужена је у одговору на апелацију навела да
апелант није доказао да су му повријеђена права која наводи,
те је предложила да се апелација одбије као неоснована.
V. Релевантни прописи
20. Закон о парничном поступку Федерације Босне и
Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" бр.
53/03, 73/05 и 19/06) у релевантном дијелу гласи:
Члан 126.
Ако суд на основу оцјене изведених доказа не може са
сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању те
чињенице закључиће примјеном правила о терету
доказивања.
21. Закон о облигационим односима ("Службени лист
СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Службене новине
РБиХ" бр. 2/92, 13/93, 13/94 и "Службене новине ФБиХ" бр.
29/03 и 42/11) у релевантном дијелу гласи:
Одговорност правног лица
за штету коју проузрокује његов орган
Члан 172. став 1.
(1) Правно лице одговара за штету коју његов орган
проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем
својих функција.
VI. Допустивост
22. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону
надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када
она постану предмет спора због пресуде било ког суда у
Босни и Херцеговини.
23. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног
суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су

Utorak, 4. 10. 2016.

против пресуде, односно одлуке која се њоме побија,
исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према
закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је
подносилац апелације примио одлуку о посљедњем
дјелотворном правном лијеку који је користио.
24. У конкретном случају, иако је апелант указивао и на
незаконитост других поступака, предмет оспоравања
апелацијом је Пресуда Врховног суда број 65 0 П 051157 12
Рев од 20. јуна 2013. године против које нема других
дјелотворних правних лијекова могућих према закону.
Затим, оспорену пресуду апелант је примио 15. јула 2013.
године, а апелација је поднесена 30. августа 2013. године, тј.
у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1)
Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и
услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не
постоји неки формални разлог због ког апелација није
допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.
25. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне
и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног
суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација
испуњава услове у погледу допустивости.
VII. Меритум
26. Дакле, иако је апелант кроз апелацију указивао на
поступке који су претходили парничном поступку у којем је
донесена као коначна одлука Врховног суда од 20. јуна 2013.
године, те указивао на незаконитост тих поступака, Уставни
суд напомиње да ће испитати само конкретан парнични
поступак. Дакле, апелант побија наведене пресуде, тврдећи
да су тим пресудама повријеђена његова права из члана II/3е)
и к) Устава Босне и Херцеговине као и право из члана 6
Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску
конвенцију.
Право на правично суђење
27. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у
релевантном дијелу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају
људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она
обухватају:
е) Право на правичан поступак у грађанским и
кривичним стварима и друга права у вези с кривичним
поступком.
28. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном
дијелу гласи:
1. Приликом утврђивања његових грађанских права и
обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има
право на правичну и јавну расправу у разумном року пред
независним и непристрасним судом установљеним законом.
[…]
Суђење у разумном року
а) Релевантни принципи
29. Према конзистентној пракси Европског и Уставног
суда, разумност дужине трајања поступка мора се
оцјењивати у оквиру околности појединог предмета, водећи
рачуна о критеријумима успостављеним праксом Европског
суда, а нарочито о сложености предмета, понашању страна у
поступку и надлежног суда или других јавних власти, те о
значају који конкретна правна ствар има за апеланта (види
Европски суд за људска права, Микулић против Хрватске,
Апликација број 53176/99 од 7. фебруара 2002. године,
Извјештај број 2002-I, став 38).
30. Европски суд је даље указао на то да је потребна
нарочита марљивост надлежних власти у свим предметима
који се тичу личног статуса и својства, а да је овај захтјев
нарочито важан у државама у којима домаћи закон прописује

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

да одређени судски поступци имају хитан карактер (види
Европски суд, Borgese против Италије, пресуда од 26.
фебруара 1992. године, серија А, број 228-Б, став 18).
б) Период који се узима у обзир
31. Уставни суд примјећује да је апелант у предметном
поступку поднио тужбу непознатог датума, али у сваком
случају прије 5. децембра 2001. године (датум доношења
рјешења Општинског суда којим је апелантова тужба
одбачена као недозвољена) те је поступак окончан пресудом
Врховног суда од 20. јуна 2013. године. С обзиром на то да
апелант није прецизирао датум подношења тужбе ("у току
2001. године"), нити је тужбу доставио Уставном суду,
имајући у види чињеницу да је тужба најприје била
поднесена ненадлежном суду у Зеници, као и да је први
познати датум пред надлежним судом 5. децембар 2001.
године, Уставни суд ће наведени датум узети као почетак
поступка. Дакле, цјелокупан предметни поступак је трајао
једанаест година и шест мјесеци.
ц) Анализа разумности трајања поступка
32. Уставни суд констатује да предмет није био
нарочито сложене природе, те да је требало да се утврди да
ли је незаконитим одлукама тужене апеланту учињена
штета. У односу на допринос редовних судова дужини
предметног поступка, Уставни суд запажа да је у току
поступка пред првостепеним судом тужба најприје одбачена
као неуредна (5. децембра 2001. године), а по апелантовој
жалби поступак је био опет враћен првостепеном суду (3.
новембра 2003. године). Такође, према наводима из одговора
на апелацију произлази да је због чињенице да апелант није
уредио тужбу од суда позиван да то направи (рјешењем из
2005. године и рјешењем из 2008. године), те је припремно
рочиште одржано 29. јануара 2009. године. Након
одржавања припремног рочишта у року од двије године, а
усљед (како наводи Општински суд) преоптерећености суда
предметима, поступак пред првостепеним судом је окончан
пресудом од 4. марта 2011. године. Поступак по жалби на
првостепену пресуду трајао је једну годину и шест мјесеци, а
поступак по ревизији пред Врховним судом окончан је у
року од девет мјесеци. Уставни суд, дакле, примјећује да је
од кључног доприноса за дужину трајања поступка у
периоду од 11 година и шест мјесеци одлучивање
првостепеног суда, односно могло би се рећи његово
непоступање, односно "чекање" да апелант уреди тужбу.
Наиме, Уставни суд примјећује да је то чекање трајало пет
година, односно да је још двије године прије тога
првостепени суд одбацио тужбу, али је Кантонални суд по
апелантовој жалби вратио предмет на поновни поступак.
Такође, иако Уставни суд примјећује да су другостепени и
Врховни суд у релативно кратком времену донијели одлуке,
ничим не може да се надомјести период од седам година
колико је требало да по позиву суда апелант уреди тужбу и
да се тужба достави на одговор туженој, па затим опет још
скоро година да се закаже припремно рочиште пред
првостепеним судом. Иако је апелант одговоран што тужба
није била уређена, ипак Уставни суд примјећује да је
одговорност за вођење поступка на страни суда и не постоји
оправдање да поступак "чека" уређење тужбе у периоду од
седам година. Стога, Уставни суд сматра да у предметном
поступку нису задовољене гаранције из члана 6 Европске
конвенције у погледу доношења одлуке у разумном року, а
да је одговорност на страни првостепног суда. С тим у вези,
Уставни суд подсјећа на праксу Европског суда и властиту
јуриспруденцију према којима је дужност државе да
организује свој правни систем тако да омогући судовима и
јавним властима да се повинују захтјевима и условима из

Broj 74 - Stranica 69

Европске конвенције (види Европски суд, Zanghi против
Италије, пресуда од 19. фебруара 1991. године, серија А,
број 194, став 21, и Уставни суд, Одлука број АП 1070/05 од
9. фебруара 2006. године, став 34).
33. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да
је у конкретном случају повријеђено апелантово право на
правично суђење у разумном року из члана II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
ц) Питање накнаде нематеријалне штете
34. Апелант је тражио да му се накнади штета због
дужине трајања предметног поступка у износу од 20.000,00
КМ. Уставни суд подсјећа да, према члану 74 став (1)
Правила Уставног суда, у одлуци којом усваја апелацију
Уставни суд може да одреди накнаду на име нематеријалне
штете. Према члану 74 став (2) Правила Уставног суда, ако
Уставни суд одреди да је потребно додијелити новчану
накнаду, одредиће је на основу праведности, узимајући у
обзир стандарде који произлазе из праксе Уставног суда.
Имајући у виду цитиране одредбе Правила Уставног суда,
Уставни суд сматра да би у конкретном случају на име
накнаде нематеријалне штете, због недоношења одлуке у
разумном року, требало да се исплати износ од 1.650,00 КМ
с обзиром на то да је поступак трајао једанаест година и
шест мјесеци. Ова одлука Уставног суда у дијелу који се
односи на накнаду нематеријалне штете представља
извршну исправу.
Остали аспекти права на правично суђење
35. Апелант сматра да му је право на правично суђење
повријеђено и због самог одлучења Врховног суда, односно
да је суд погрешно утврдио чињенице, није извео доказе које
апелант сматра битним и погрешно примијенио материјално
право.
36. У вези с тим, Уставни суд подсјећа да, према пракси
Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски
суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да
преиспитују закључке редовних судова у погледу
чињеничног стања и примјене материјалног права (види
Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости
од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме,
Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у
процјени чињеница и доказа, већ је генерално задатак
редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су
извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног
Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација
број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је
евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних
права (право на правично суђење, право на приступ суду,
право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је
примјена закона била, евентуално, произвољна или
дискриминаторска. Дакле, Уставни суд се, у оквиру
апелационе надлежности, искључиво бави питањем
евентуалне повреде уставних права или права из Европске
конвенције у поступку пред редовним судовима.
37. У конкретном случају Уставни суд примјећује да је
апелант покренуо парнични поступак против тужене, ради
накнаде штете – материјалне и изгубљене добити која му је
настала незаконитим поступањем тужене у поступку
доношења рјешења о одузимању дозволе за рад "Камел"
осигурања и након тога поступку ликвидације. Уставни суд
примјећује да су редовни судови након проведеног поступка
као неспорно закључили да апелант који је водио управни
спор није успио да дође до мериторне одлуке (у управном
спору против рјешења о одузимању дозволе за рад) јер је
његова тужба одбачена као тужба неовлашћеног лица, а
"Камел" осигурање, као једино овлашћено за вођење

Broj 74 - Stranica 70

SLUŽBENI GLASNIK BiH

управног спора, није покренуло поступак тужбом. Такође,
редовни судови су навели да је одбачен и захтјев за ванредно
преиспитивање који је уложио тужилац у истом поступку.
Имајући у виду наведено, редовни суд је закључио да
апелант није успио да докаже незаконитост акта и радњу
тужене у поступку доношења рјешења о одузимању дозволе
за рад. Осим тога, у оспореним пресудама је јасно наведено
да парнични суд не може испитивати одлуке донесене у
управном поступку. Стога су судови у оспореним пресудама
закључили да апелант није доказао да му је наступила штета
незаконитим рјешењем које је донијела тужена, као ни да
постоји кривица и узрочна веза између донесеног рјешења и
настале штете, те је суд позивајући се на члан 126 ЗПП-а и
члан 172 ЗОО-а одбио апелантов тужбени захтјев. Осим тога,
имајући у виду наведене чињенице, које међу странкама
нису ни спорне, а које су биле од одлучног значаја за одлуку,
Уставни суд запажа да апелантово инситирање на "оригинал
записницима о извршеној контроли" (од 23. марта и 26. маја
2000. године), за које редовни суд тврди да су изведени, не
утиче на другачију одлуку. Стога, Уставни суд закључује да
су судови дали јасне разлоге за своје одлуке, уз правилну
примјену материјалног права која се ни у чему не доима
произвољно.
38. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да су
редовни судови у оспореним пресудама дали јасно и
прецизно образложење својих ставова у погледу утврђења
чињеничног стања и примјене материјалног права које не
изгледа произвољно или неприхватљиво. Стога, Уставни суд
закључује да су апелантови наводи у односу на остале
аспекте права на правично суђење из члана II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције
неосновани.
Остали наводи
39. Апелант је, такође, истакао повреду права на
имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана
1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, навео је да му се
"у поступку по приједлогу за покретање поступка
ликвидације који приједлог је заснован на рјешењу о
одузимању одобрења за рад" одлучивало о праву на
имовину, те да му није дата могућност да учествује у
поступку и да заштити "своје" интересе. Међутим, Уставни
суд примјећује да је предмет оспоравања конкретном
апелацијом парнични поступак у којем је коначна одлука
пресуда Врховног суда, те указивање на поступке који су
претходили парничном поступку Уставни суд не може да
испитује на начин на како је то апелант навео у апелацији.
Стога, чак и да се прихвати да је апелант правни сљедник
имовине која је у моменту издавања рјешења о одузимању
дозволе за рад припадала "Камел" осигурању, Уставни суд
примјећује да у том дијелу, због оваквог начина указивања
на повреду права на имовину, не може да испита ове наводе,
јер управни поступак и спор који су претходили парничном
поступку нису предмет испитивања конкретном апелацијом.
VIII. Закључак
40. Уставни суд закључује да постоји повреда права на
правичан поступак у односу на доношење одлуке у
разумном року из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и
члана 6 став 1 Европске конвенције када је предметни
поступак трајао једанаест година и шест мјесеци у поступку
ради накнаде штете, при чему је највише трајао период
"позивања" апеланта на уређење тужбе.
41. Уставни суд закључује да не постоји повреда права
у односу на остале аспекте права на правично суђење из
члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1
Европске конвенције када је редовни суд дао јасно и

Utorak, 4. 10. 2016.

прецизно образложење уз позивање на релевантне одредбе
закона које је примијенио.
42. На основу члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 74
Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у
диспозитиву ове одлуке.
43. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мирсад Ћеман, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 3739/13, rješavajući apelaciju Adema
Mujčića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,
člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 74.
Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst
("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, potpredsjednik
Zlatko M. Knežević, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudija
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 15. septembra 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Djelimično se usvaja apelacija Adema Mujčića.
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zbog
dužine trajanja postupka u predmetu koji je okončan Presudom
Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 65 0 P
051157 12 Rev od 20. juna 2013. godine.
Nalaže se Vladi Kantona Sarajevo da, u skladu sa članom
74. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, apelantu
Ademu Mujčiću, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove
odluke, isplati iznos od 1.650,00 KM na ime naknade
nematerijalne štete zbog kršenja prava na donošenje odluke u
razumnom roku uz obavezu da nakon isteka ovog roka plati
Ademu Mujčiću zakonsku zateznu kamatu na eventualno
neisplaćeni iznos ili dio iznosa naknade određene ovom odlukom.
Nalaže se Vladi Kantona Sarajevo da, u skladu sa članom
72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku
od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti
Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem
izvršenja ove odluke.
Odbija se kao neosnovana apelacija Adema Mujčića
podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i
Hercegovine broj 65 0 P 051157 12 Rev od 20. juna 2013.
godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 P 051157
12 Gž od 18. septembra 2012. godine i Presude Općinskog suda u
Sarajevu broj 65 0 P 051157 03 P od 4. marta 2011. godine, u
odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz člana
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Adem Mujčić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Brčkog,
kojeg zastupa Drinka Lekić, advokat iz Tešnja, podnio je 30.
augusta 2013. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: Vrhovni sud) broj 65 0 P 051157 12 Rev od 20. juna
2013. godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem
tekstu: Kantonalni sud) broj 65 0 P 051157 12 Gž od 18.
septembra 2012. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu (u
daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 65 0 P 051157 03 P od 4.
marta 2011. godine.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od
Vrhovnog suda, Kantonalnog suda i Općinskog suda, te od
Agencije za nadzor osiguranja Federacije Bosne i Hercegovine
kao pravnog sljednika Ureda za nadzor osiguravajućih društava
Sarajevo (u daljnjem tekstu: tužena), zatraženo je 12. aprila 2016.
godine da dostave odgovore na apelaciju.
3. Svi pozvani dostavili su odgovor na apelaciju u periodu
od 14. aprila do 21. aprila 2016. godine.
III. Činjenično stanje
4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda
i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način.
5. Apelant je tužbom pokrenuo postupak protiv tuženog,
kako apelant navodi "u toku 2001. godine", a kako proizlazi iz
dostavljene dokumentacije pred Kantonalnim sudom u Zenici.
Prema dokumentaciji priloženoj uz apelaciju i odgovoru na
apelaciju proizlazi da se Sud u Zenici oglasio nenadležnim, a
zatim je Općinski sud u Sarajevu (kao nadležan) donio rješenje
od 5. decembra 2001. godine kojim je dobacio tužbu kao
neurednu. Apelantovu žalbu protiv rješenja od 5. decembra 2001.
godine, koja je cijenjena kao povrat u pređašnje stanje, Općinski
sud je odbio rješenjem od 18. februara 2002. godine, ali je
Kantonalni sud po apelantovoj žalbi ukinuo rješenje od 3. marta
2003. godine i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni
postupak.
6. Rješenjem od 26. januara 2005. godine apelantu je tužba
vraćena na ispravak i dopunu, kao i rješenjem od 31. marta 2008.
godine. Nakon toga tužba je dostavljena tuženoj na odgovor, a
pripremno ročište održano je 29. januara 2009. godine.
7. Općinski sud je donio Presudu broj 65 0 P 051157 03 P
od 4. marta 2011. godine kojom je u cijelosti odbio apelantov
tužbeni zahtjev da sud obaveže tuženu da apelantu na ime
naknade materijalne štete i izgubljene dobiti isplati iznos od
7.276.135,25 KM sa zakonskom zateznom kamatom. Apelant je
obavezan na plaćanje troškova parničnog postupka.
8. Prvostepeni sud je u obrazloženju presude naveo da je
apelant u tužbi istakao da je tužena donijela rješenje o
oduzimanju odobrenja za rad nad sada likvidiranim društvom
"Kamel" osiguranje d.d. Tešanj (u daljnjem tekstu: "Kamel"
osiguranje), te podnijela nadležnom sudu prijedlog za pokretanje
likvidacije, a da pri tome nije dala mogućnost pravnom
prethodniku tužioca ("Kamel" osiguranje) da na to rješenje
istakne prigovor ili na bilo koji drugi način utječe na tok
postupka. U suštini, apelant je u tužbi istakao propuste i
nedostatke u rješenju tužene od 21. septembra 2001. godine,
radnjama koje su mu prethodile, kao i nakon donošenja rješenja,
odnosno da se nije imalo u vidu da je "Kamel" osiguranje imalo
osnovni kapital i da su dioničari vršili nove uplate kapitala.
Pozivajući se na propise iz Zakona o vrijednosnim papirima i
Zakona o registru vrijednosnih papira, apelant je zaključio da je
odluka tužene (o oduzimanju dozvole za rad "Kamel" osiguranju)
bila štetna. Apelant u tužbi dalje navodi da je postupak likvidacije
"Kamel" osiguranja trajao do 2005. godine što je imalo za
posljedicu materijalnu štetu za društvo i ugled dioničara, te je
apelantu od 10 miliona KM vraćen neznatan iznos. Također,
apelant je naveo da je nakon okončanog likvidacionog postupka
nad "Kamel" osiguranjem apelant proglašen za pravnog

Broj 74 - Stranica 71

nasljednika "Kamel" osiguranja, a da je bio 90% vlasnik
likvidiranog osiguravajućeg društva. Tuženi je osporio
osnovanost i visinu tužbenog zahtjeva ističući prigovor aktivne
legitimacije, kao i prigovor presuđene stvari.
9. Nakon provedenog dokaznog postupka – uvida u
materijalnu dokumentaciju, saslušanja parničnih stranaka,
izvršenog vještačenja i saslušanja svjedoka, Općinski sud je
odlučio da u cijelosti odbije tužbeni zahtjev.
10. Općinski sud je naveo da među parničnim strankama
nije sporno da je tužena nakon izvršenih kontrola 21. septembra
2000. godine donijela rješenje o oduzimanju dozvole za rad svih
vrsta osiguranja, zabrane izdavanja polica, zabrane raspolaganja
sredstvima dioničkog društva do imenovanja likvidatora, a zatim
je po zahtjevu tužene pokrenut zahtjev za likvidaciju društva
"Kamel" osiguranje koji je zaključen rješenjem od 31. maja 2005.
godine. Također je navedeno da je protiv rješenja o oduzimanju
dozvole za rad (koju je izdala tužena 21. septembra 2000. godine,
koje je bilo konačno u upravnom postupku) apelant tužbom
pokrenuo upravni spor, ali je tužba odbačena kao podnesena od
neovlaštenog lica, kao i tužba apelanta protiv rješenja o
pokretanju prethodnog postupka za pokretanje postupka
likvidacije. Općinski sud je nadalje istakao da nije osnovan
prigovor tužene da se radi o presuđenoj stvari jer u konkretnom
predmetu apelant traži naknadu štete od tužene i to naknadu
materijalne štete i izmakle dobiti. S tim u vezi, Općinski sud je
naveo da apelant nije dokazao nezakonitost radnji tužene, a
"Kamel" osiguranje, koje je jedino po zakonu bilo ovlašteno, nije
pokrenulo upravni spor protiv rješenja koje je donijela tužena (o
oduzimanju dozvole za rad), a u skladu sa članom 60. i 61. a.
Zakona o osiguranju imovine i osoba koji je važio u tom trenutku
tužena je bila ovlaštena za poduzimanje radnji koje je poduzela.
Općinski sud je naveo da "Kamel" osiguranje nije preduzelo niti
jednu radnju da pravnim putem utvrdi ništavost rješenja na
osnovu kojeg je pokrenut likvidacioni postupak. Stoga je
Općinski sud zaključio da apelant nije dokazao da je
protivpravnim radnjama tužene došlo do nastanka štete, te nisu
ispunjeni uvjeti iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima (u
daljnjem tekstu: ZOO). Osim toga, Općinski sud je zaključio da
apelant kao pravno lice nije ni aktivno legitimiran da traži
naknadu izmakle dobiti jer bi to pravo pripadalo samo "Kamel"
osiguranju.
11. Kantonalni sud je donio Presudu broj 65 0 P 051157 12
Gž od 18. septembra 2012. godine kojom je odbio apelantovu
žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.
12. U obrazloženju presude, ispitujući apelantove navode,
Sud je naveo da je žalba neosnovana, da je prvostepeni sud
utvrdio činjenice oko donošenja rješenja o oduzimanju odobrenja
za rad "Kamel" osiguranja, te da nije došlo do povrede odredbi
parničnog postupka, odnosno da je prvostepeni sud izveo dokaz
čitanjem izvoda iz zapisnika o izvršenoj kontroli od 23. marta
2000. godine i 26. maja 2000. godine. Kantonalni sud je uputio
na odredbe člana 62. stav 7. Zakona o osiguranju imovine i lica,
te je naveo da je protiv rješenja o oduzimanju dozvole za rad
postojala mogućnost pokretanja upravnog spora, ali je tužba u
upravnom sporu odbačena Odlukom Vrhovnog suda broj U2062/00 od 5. aprila 2001. godine. Kantonalni sud je naveo da je
tužbeni zahtjev u nedostatku odluke kojom bi se poništilo rješenje
o oduzimanju odobrenja za rad očigledno neosnovan. Kantonalni
sud je naveo da tužilac u parničnom postupku ne može dokazivati
nezakonitost rješenja od 21. septembra 2000. godine, jer sud nije
ovlašten ispitivati zakonitost i pravilnost upravnog akta. Ostali
aspekti žalbe prema mišljenju Kantonalnog suda nisu od
odlučnog značaja.
13. Vrhovni sud je donio Presudu broj 65 0 P 051157 12
Rev od 20. juna 2013. godine kojom je odbio reviziju.

Broj 74 - Stranica 72

SLUŽBENI GLASNIK BiH

14. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je sud
postupao u skladu sa članom 8. ZPP-a u vezi sa ocjenom dokaza,
kao i da nisu od značaja apelantovi navodi da nije izvršen uvid u
zapisnik o kontroli. Polazeći od predmeta spora (zahtjev za
naknadu štete koja je apelantu navodno prouzrokovana
nezakonitim radom organa tužene), Vrhovni sud je naveo rješenje
koje je doneseno u upravnom sporu (rješenje Vrhovnog suda od
5. aprila 2001. godine), a kojim je odbačena apelantova tužba, uz
pozivanje na član 62. stav 7. Zakona o osiguranju imovine i lica
jer je tužbu podnijelo neovlašteno lice (apelant kao dioničar i
jedan od osnivača). Vrhovni sud je naveo da je zahtjev za zaštitu
zakonitosti, također, odbijen rješenjem Vrhovnog suda od 24.
aprila 2002. godine. Vrhovni sud je nadalje naveo rješenja kojim
je otvoren likvidacioni postupak i zaključen. Imajući u vidu
odredbu člana 172. ZOO-a, u vezi sa članom 9. Zakona o upravi,
kao i utvrđenja nižestepenih sudova, Vrhovni sud je zaključio da
se zakonitost i pravilnost rješenja tužene nije moglo ispitivati u
parničnom postupku, a ono nije ispitano u upravnom postupku.
Stoga apelant nije dokazao da mu je šteta nastala nezakonitim i
nepravilnim rješenjem tužene kao ni to da postoji krivica i
uzročna veza između donesenog rješenja i nastale štete. Kako
apelant navedeno nije dokazao, nižestepeni sudovi su pravilno
primijenili zaključak o teretu dokazivanja (član 126. ZPP-a) i
odbili tužbeni zahtjev.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
15. Apelant ističe da mu je povrijeđeno pravo na pravično
suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
(u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), kao i pravo na imovinu
iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola
broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelant u veoma opširnoj
apelaciji navodi postupak donošenja rješenja o oduzimanju
dozvole za rad, kao i postupak likvidacije, a koji su prema
apelantоvom mišljenju bili nezakoniti i sa brojnim
nepravilnostima. Također, apelant se žali da redovni sud u
osporenom postupku nije izveo određene dokaze (npr. originalni
zapisnici o pregledu "Kamel" osiguranja iz 2000. godine, nije
tražio sudski spis koji se odnosi na početak likvidacije), kao i to
da se spominju rješenja koja nisu izvedena u toku dokaznog
postupka. Apelant se, također, žali da je sud izveo pogrešan
zaključak, da je prednik tužene jedini po zakonu bio ovlašten na
pokretanje postupka likvidacije. Apelant ističe da upravo
odbacivanje njegovih tužbi u upravnom sporu ukazuje da nije
imao mogućnost da traži sudsku zaštitu jer su mu sva prava
oduzeta momentom otvaranja likvidacionog postupka. Također,
apelant ukazuje na pogrešnu primjenu člana 61. (ranije važećeg)
Zakona o osiguranju imovine koji su primijenili redovni sudovi.
Također, apelant navodi da mu je povrijeđeno pravo na
donošenje odluke u razumnom roku. Apelant navodi da se u
postupku po prijedlogu za pokretanje postupka likvidacije i
rješenju o oduzimanju dozvole za rad odlučivalo o njegovom
pravu na imovinu, kao i da mu nije data mogućnost učešća u
postupku. Apelant je, također, naveo u apelaciji da je rješenjem o
okončanju postupka likvidacije "Kamel" osiguranja utvrđeno da
sva prava i obaveze "Kamel" osiguranja prelaze na apelanta, čime
je dobio aktivnu legitimaciju da potražuje i sve ono što bi samo
društvo moglo potraživati.
b) Odgovor na apelaciju
16. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da je dao
obrazloženje za svoju odluku u osporenoj presudi, te da nije došlo
do povrede prava koja apelant navodi.
17. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju istakao to da
je apelacija neosnovana i da nije došlo do povrede apelantovog
prava.

Utorak, 4. 10. 2016.

18. Općinski sud je naveo tok postupka pred Općinskim
sudom od dana podnošenja tužbe prvobitno nenadležnom sudu u
Zenici, a koju je zatim Općinski sud odbacio kao neurednu da bi
po žalbi apelanta Kantonlani sud vratio predmet na ponovni
postupak (3. novembra 2003. godine). Nadalje, Sud je rješenjem
od 26. januara 2005. godine i 31. marta 2008. godine vratio
apelantu tužbu radi uređenja, nakon čega je tužba dostavljena na
odgovor tuženoj. Općinski sud je naveo da je čekao uređenje
tužbe u dijelu pasivne legitimacije, a od održavanja pripremnog
ročišta do donošenja prvostepene presude protekao je rok od
dvije godine koji, uzimajući u obzir broj predmeta s kojim su
zadužene sudije, prema mišljenju Općinskog suda predstavlja
"razuman" rok. Nadalje, Sud se izjasnio i na apelantove navode o
neprovođenju određenih dokaza, te je naveo da je utvrđeno iz
spisa to da je sud usvojio provođenje dokaza uvidom u originalne
zapisnike. Općinski sud je naveo da prvostepenom odlukom nisu
povrijeđena apelantova prava.
19. Tužena je u odgovoru na apelaciju navela da apelant
nije dokazao da su mu povrijeđena prava koja navodi, te je
predložila da se apelacija odbije kao neosnovana.
V. Relevantni propisi
20. Zakon o parničnom postupku Federacije Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" br. 53/03, 73/05
i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:
Član 126.
Ako sud na osnovu ocjene izvedenih dokaza ne može sa
sigurnošću utvrditi neku činjenicu, o postojanju te činjenice
zaključit će primjenom pravila o teretu dokazivanja.
21. Zakon o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ"
br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službene novine RBiH" br. 2/92,
13/93, 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03 i 42/11) u
relevantnom dijelu glasi:
Odgovornost pravnog lica
za štetu koju prouzrokuje njegov organ
Član 172. stav 1.
(1) Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ
prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih
funkcija.
VI. Dopustivost
22. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u
pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu
predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i
Hercegovini.
23. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se
podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije
primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je
koristio.
24. U konkretnom slučaju, iako je apelant ukazivao i na
nezakonitost drugih postupaka, predmet osporavanja apelacijom
je Presuda Vrhovnog suda broj 65 0 P 051157 12 Rev od 20. juna
2013. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih
lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu
apelant je primio 15. jula 2013. godine, a apelacija je podnesena
30. augusta 2013. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je
propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno,
apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila
Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg
apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie)
neosnovana.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

25. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
pogledu dopustivosti.
VII. Meritum
26. Dakle, iako je apelant kroz apelaciju ukazivao na
postupke koji su prethodili parničnom postupku u kojem je
donesena kao konačna odluka Vrhovnog suda od 20. juna 2013.
godine, te ukazivao na nezakonitost tih postupaka, Ustavni sud
napominje da će ispitati samo konkretan parnični postupak.
Dakle, apelant pobija navedene presude, tvrdeći da su tim
presudama povrijeđena njegova prava iz člana II/3.e) i k) Ustava
Bosne i Hercegovine kao i pravo iz člana 6. Evropske konvencije
i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
Pravo na pravično suđenje
27. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
dijelu glasi:
Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.
28. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom
dijelu glasi:
1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i
obaveza ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na
pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i
nepristrasnim sudom ustanovljenim zakonom. […]
Suđenje u razumnom roku
a) Relevantni principi
29. Prema konzistentnoj praksi Evropskog i Ustavnog suda,
razumnost dužine trajanja postupka mora se ocjenjivati u okviru
okolnosti pojedinog predmeta, vodeći računa o kriterijima
uspostavljenim praksom Evropskog suda, a naročito o složenosti
predmeta, ponašanju strana u postupku i nadležnog suda ili
drugih javnih vlasti, te o značaju koji konkretna pravna stvar ima
za apelanta (vidi Evropski sud za ljudska prava, Mikulić protiv
Hrvatske, Aplikacija broj 53176/99 od 7. februara 2002. godine,
Izvještaj broj 2002-I, stav 38).
30. Evropski sud je dalje ukazao na to da je potrebna
naročita marljivost nadležnih vlasti u svim predmetima koji se
tiču ličnog statusa i svojstva, a da je ovaj zahtjev naročito važan u
državama u kojima domaći zakon propisuje da određeni sudski
postupci imaju hitan karakter (vidi Evropski sud, Borgese protiv
Italije, presuda od 26. februara 1992. godine, serija A, broj 228B, stav 18).
b) Period koji se uzima u obzir
31. Ustavni sud primjećuje da je apelant u predmetnom
postupku podnio tužbu nepoznatog datuma, ali u svakom slučaju
prije 5. decembra 2001. godine (datum donošenja rješenja
Općinskog suda kojim je apelantova tužba odbačena kao
nedozvoljena) te je postupak okončan presudom Vrhovnog suda
od 20. juna 2013. godine. S obzirom na to da apelant nije
precizirao datum podnošenja tužbe ("u toku 2001. godine"), niti
je tužbu dostavio Ustavnom sudu, imajući u vidi činjenicu da je
tužba najprije bila podnesena nenadležnom sudu u Zenici, kao i
da je prvi poznati datum pred nadležnim sudom 5. decembar
2001. godine, Ustavni sud će navedeni datum uzeti kao početak
postupka. Dakle, cjelokupan predmetni postupak je trajao
jedanaest godina i šest mjeseci.
c) Analiza razumnosti trajanja postupka
32. Ustavni sud konstatira da predmet nije bio naročito
složene prirode, te da je trebalo utvrditi da li je nezakonitim
odlukama tužene apelantu učinjena šteta. U odnosu na doprinos

Broj 74 - Stranica 73

redovnih sudova dužini predmetnog postupka, Ustavni sud
zapaža da je u toku postupka pred prvostepenim sudom tužba
najprije odbačena kao neuredna (5. decembra 2001. godine), a po
apelantovoj žalbi postupak je bio opet vraćen prvostepenom sudu
(3. novembra 2003. godine). Također, prema navodima iz
odgovora na apelaciju proizlazi da je zbog činjenice da apelant
nije uredio tužbu od suda pozivan da to napravi (rješenjem iz
2005. godine i rješenjem iz 2008. godine), te je pripremno ročište
održano 29. januara 2009. godine. Nakon održavanja pripremnog
ročišta u roku od dvije godine, a uslijed (kako navodi Općinski
sud) preopterećenosti suda predmetima, postupak pred
prvostepenim sudom je okončan presudom od 4. marta 2011.
godine. Postupak po žalbi na prvostepenu presudu trajao je jednu
godinu i šest mjeseci, a postupak po reviziji pred Vrhovnim
sudom okončan je u roku od devet mjeseci. Ustavni sud, dakle,
primjećuje da je od ključnog doprinosa za dužinu trajanja
postupka u periodu od 11 godina i šest mjeseci odlučivanje
prvostepenog suda, odnosno moglo bi se reći njegovo
nepostupanje, odnosno "čekanje" da apelant uredi tužbu. Naime,
Ustavni sud primjećuje da je to čekanje trajalo pet godina,
odnosno da je još dvije godine prije toga prvostepeni sud odbacio
tužbu, ali je Kantonalni sud po apelantovoj žalbi vratio predmet
na ponovni postupak. Također, iako Ustavni sud primjećuje da su
drugostepeni i Vrhovni sud u relativno kratkom vremenu donijeli
odluke, ničim se ne može nadomjestiti period od sedam godina
koliko je trebalo da po pozivu suda apelant uredi tužbu i da se
tužba dostavi na odgovor tuženoj, pa zatim opet još skoro godina
da se zakaže pripremno ročište pred prvostepenim sudom. Iako je
apelant odgovoran što tužba nije bila uređena, ipak Ustavni sud
primjećuje da je odgovornost za vođenje postupka na strani suda i
ne postoji opravdanje da postupak "čeka" uređenje tužbe u
periodu od sedam godina. Stoga, Ustavni sud smatra da u
predmetnom postupku nisu zadovoljene garancije iz člana 6.
Evropske konvencije u pogledu donošenja odluke u razumnom
roku, a da je odgovornost na strani prvostepnog suda. S tim u
vezi, Ustavni sud podsjeća na praksu Evropskog suda i vlastitu
jurisprudenciju prema kojima je dužnost države da organizira
svoj pravni sistem tako da omogući sudovima i javnim vlastima
da se povinuju zahtjevima i uvjetima iz Evropske konvencije
(vidi Evropski sud, Zanghi protiv Italije, presuda od 19. februara
1991. godine, serija A, broj 194, stav 21, i Ustavni sud, Odluka
broj AP 1070/05 od 9. februara 2006. godine, stav 34).
33. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da je u
konkretnom slučaju povrijeđeno apelantovo pravo na pravično
suđenje u razumnom roku iz člana II/3.e) Ustava Bosne i
Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.
c) Pitanje naknade nematerijalne štete
34. Apelant je tražio da mu se naknadi šteta zbog dužine
trajanja predmetnog postupka u iznosu od 20.000,00 KM.
Ustavni sud podsjeća da, prema članu 74. stav (1) Pravila
Ustavnog suda, u odluci kojom usvaja apelaciju Ustavni sud
može odrediti naknadu na ime nematerijalne štete. Prema članu
74. stav (2) Pravila Ustavnog suda, ako Ustavni sud odredi da je
potrebno dodijeliti novčanu naknadu, odredit će je na osnovu
pravednosti, uzimajući u obzir standarde koji proizlaze iz prakse
Ustavnog suda. Imajući u vidu citirane odredbe Pravila Ustavnog
suda, Ustavni sud smatra da bi u konkretnom slučaju na ime
naknade nematerijalne štete, zbog nedonošenja odluke u
razumnom roku, trebalo isplatiti iznos od 1.650,00 KM s obzirom
na to da je postupak trajao jedanaest godina i šest mjeseci. Ova
odluka Ustavnog suda u dijelu koji se odnosi na naknadu
nematerijalne štete predstavlja izvršnu ispravu.
Ostali aspekti prava na pravično suđenje
35. Apelant smatra da mu je pravo na pravično suđenje
povrijeđeno i zbog samog odlučenja Vrhovnog suda, odnosno da

Broj 74 - Stranica 74

SLUŽBENI GLASNIK BiH

je sud pogrešno utvrdio činjenice, nije izveo dokaze koje apelant
smatra bitnim i pogrešno primijenio materijalno pravo.
36. U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća da, prema praksi
Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski
sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju
zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i
primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv
Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija
broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati
redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito
zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su
izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj
19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno
došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na
pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran
pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno,
proizvoljna ili diskriminatorska. Dakle, Ustavni sud se, u okviru
apelacione nadležnosti, isključivo bavi pitanjem eventualne
povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u
postupku pred redovnim sudovima.
37. U konkretnom slučaju Ustavni sud primjećuje da je
apelant pokrenuo parnični postupak protiv tužene, radi naknade
štete – materijalne i izgubljene dobiti koja mu je nastala
nezakonitim postupanjem tužene u postupku donošenja rješenja o
oduzimanju dozvole za rad "Kamel" osiguranja i nakon toga
postupku likvidacije. Ustavni sud primjećuje da su redovni
sudovi nakon provedenog postupka kao nesporno zaključili da
apelant koji je vodio upravni spor nije uspio doći do meritorne
odluke (u upravnom sporu protiv rješenja o oduzimanju dozvole
za rad) jer je njegova tužba odbačena kao tužba neovlaštenog
lica, a "Kamel" osiguranje, kao jedino ovlašteno za vođenje
upravnog spora, nije pokrenulo postupak tužbom. Također,
redovni sudovi su naveli da je odbačen i zahtjev za vanredno
preispitivanje koji je uložio tužilac u istom postupku. Imajući u
vidu navedeno, redovni sud je zaključio da apelant nije uspio
dokazati nezakonitost akta i radnju tužene u postupku donošenja
rješenja o oduzimanju dozvole za rad. Osim toga, u osporenim
presudama je jasno navedeno da parnični sud ne može ispitivati
odluke donesene u upravnom postupku. Stoga su sudovi u
osporenim presudama zaključili da apelant nije dokazao da mu je
nastupila šteta nezakonitim rješenjem koje je donijela tužena, kao
ni da postoji krivica i uzročna veza između donesenog rješenja i
nastale štete, te je sud pozivajući se na član 126. ZPP-a i član
172. ZOO-a odbio apelantov tužbeni zahtjev. Osim toga, imajući
u vidu navedene činjenice, koje među strankama nisu ni sporne, a
koje su bile od odlučnog značaja za odluku, Ustavni sud zapaža
da apelantovo insitiranje na "original zapisnicima o izvršenoj
kontroli" (od 23. marta i 26. maja 2000. godine), za koje redovni
sud tvrdi da su izvedeni, ne utječe na drugačiju odluku. Stoga,
Ustavni sud zaključuje da su sudovi dali jasne razloge za svoje
odluke, uz pravilnu primjenu materijalnog prava koja se ni u
čemu ne doima proizvoljno.
38. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su
redovni sudovi u osporenim presudama dali jasno i precizno
obrazloženje svojih stavova u pogledu utvrđenja činjeničnog
stanja i primjene materijalnog prava koje ne izgleda proizvoljno
ili neprihvatljivo. Stoga, Ustavni sud zaključuje da su apelantovi
navodi u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz
člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1.
Evropske konvencije neosnovani.
Ostali navodi
39. Apelant je, također, istakao povredu prava na imovinu
iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola
broj 1 uz Evropsku konvenciju, naveo je da mu se "u postupku po

Utorak, 4. 10. 2016.

prijedlogu za pokretanje postupka likvidacije koji prijedlog je
zasnovan na rješenju o oduzimanju odobrenja za rad" odlučivalo
o pravu na imovinu, te da mu nije data mogućnost da učestvuje u
postupku i da zaštiti "svoje" interese. Međutim, Ustavni sud
primjećuje da je predmet osporavanja konkretnom apelacijom
parnični postupak u kojem je konačna odluka presuda Vrhovnog
suda, te ukazivanje na postupke koji su prethodili parničnom
postupku Ustavni sud ne može ispitivati na način na kako je to
apelant naveo u apelaciji. Stoga, čak i da se prihvati da je apelant
pravni sljednik imovine koja je u momentu izdavanja rješenja o
oduzimanju dozvole za rad pripadala "Kamel" osiguranju,
Ustavni sud primjećuje da u tom dijelu, zbog ovakvog načina
ukazivanja na povredu prava na imovinu, ne može ispitati ove
navode, jer upravni postupak i spor koji su prethodili parničnom
postupku nisu predmet ispitivanja konkretnom apelacijom.
VIII. Zaključak
40. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na
pravičan postupak u odnosu na donošenje odluke u razumnom
roku iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1.
Evropske konvencije kada je predmetni postupak trajao jedanaest
godina i šest mjeseci u postupku radi naknade štete, pri čemu je
najviše trajao period "pozivanja" apelanta na uređenje tužbe.
41. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava u
odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz člana
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije kada je redovni sud dao jasno i precizno obrazloženje
uz pozivanje na relevantne odredbe zakona koje je primijenio.
42. Na osnovu člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 74. Pravila
Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove
odluke.
43. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, s. r.

1099

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 2826/16, rješavajući apelaciju Nevena
Neškovića, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 18. stavak (3) točka l), članka 57. stavak (2)
točka b), članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 62. stavak (1) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, dopredsjednik
Zlatko M. Knežević, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudac
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 15. rujna 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Djelomično se usvaja apelacija Nevena Neškovića.
Utvrđuje se kršenje prava iz članka II/3.d) Ustava Bosne i
Hercegovine i članka 5. stavak 1.c i stavak 3. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u dijelu
Rješenja Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0 K 073897 16 Kž 2
od 27. travnja 2016. godine kojim je potvrđeno Rješenje
Osnovnog suda u Prijedoru broj 77 0 K 073897 16 Kps od 14.
travnja 2016. godine u odnosu na postojanje posebnog
pritvorskog razloga iz članka 197. stavak 1. točka g) Zakona o
kaznenom postupku Republike Srpske.
Ukida se Rješenje Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0 K
073897 16 Kž 2 od 27. travnja 2016. godine u dijelu koji se

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

odnosi na postojanje posebnog pritvorskog razloga iz članka 197.
stavak 1. točka g) Zakona o kaznenom postupku Republike
Srpske.
Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da po žurnom
postupku donese novu odluku u skladu sa člankom II/3.d) Ustava
Bosne i Hercegovine i člankom 5. stavak 1.c i stavak 3. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
Nalaže se Okružnom sudu Banjaluci da, u skladu sa
člankom 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine, u roku od 30 dana od dana dostave ove odluke
obavijesti Ustavni sud o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja
ove odluke.
Odbija se kao neutemeljena apelacija Nevena Neškovića
podnesena protiv Rješenja Osnovnog suda u Prijedoru br. 77 0 K
073897 16 Kv 3 od 16. svibnja 2016. godine i 77 0 K 073897 16
Kps od 28. travnja 2016. godine u odnosu na pravo iz članka
II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, te
Rješenja Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0 K 073897 16 Kž 2
od 27. travnja 2016. godine i Rješenja Osnovnog suda u Prijedoru
broj 77 0 K 073897 16 Kps od 14. travnja 2016. godine u odnosu
na ostale aspekte članka II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 5. stavak 1.c i st. 3. i 4. Europske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i temeljnih sloboda i članka 13. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Nevena Neškovića
podnesena protiv Rješenja Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0
K 073897 16 Kž 2 od 27. travnja 2016. godine i Rješenja
Osnovnog suda u Prijedoru broj 77 0 K 073897 16 Kv 3 od 16.
svibnja 2016. godine u odnosu na pravo iz članka II/3.e) Ustava
Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i temeljnih sloboda zato što je preuranjena.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Neven Nešković (u daljnjem tekstu: apelant) iz
Banjaluke, trenutno u pritvoru u KPZ u Banjaluci, kojeg zastupa
Vesna Rujević, odvjetnica iz Banjaluke, podnio je 2. srpnja 2016.
godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u
daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Rješenja Okružnog suda u
Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 77 0 K 073897
16 Kž 2 od 27. travnja 2016. godine i Rješenja Osnovnog suda u
Prijedoru (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 77 0 K 073897
16 Kv 3 od 16. svibnja 2016. godine. Predmetnom apelacijom
apelant je osporio i Rješenja Osnovnog suda br. 77 0 K 073897
16 Kv 3 od 16. svibnja 2016. godine i 77 0 K 073897 16 Kps od
28. travnja 2016. godine.
2. Apelant je istodobno zatražio donošenje privremene
mjere kojom bi bio upućen na izdržavanje kazne zatvora u
drugom kaznenom predmetu koji je pravomoćno okončan.
Podneskom od 21. srpnja 2016. godine apelant je dopunio
apelaciju novim aktima koje je u međuvremenu ishodio.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
3. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda od
Osnovnog suda, Okružnog suda i Okružnog tužiteljstva u
Banjaluci – Podružni ured Prijedor (u daljnjem tekstu: Okružno
tužiteljstvo) zatraženo je 8. srpnja 2016. godine da dostave
odgovore na apelaciju.
4. Osnovni sud i Okružno tužiteljstvo su odgovor na
apelaciju dostavili 14. odnosno 28. srpnja 2016. godine.
5. Okružni sud u ostavljenom roku nije dostavio odgovor na
apelaciju.

Broj 74 - Stranica 75

III. Činjenično stanje
6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda
i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način.
Uvodne napomene
7. Apelantu je rješenjem Osnovnog suda od 19. siječnja
2016. godine određen pritvor iz razloga propisanih člankom 197.
stavak 1. toč. b), v) i g) Zakona o kaznenom postupku RS (u
daljnjem tekstu) ZKPRS u trajanju od mjesec dana zbog
utemeljene sumnje da je počinio produljeno kazneno djelo teška
krađa iz članka 232. stavak 2. u svezi sa čl. 23. i 42a. Kaznenog
zakona RS (u daljnjem tekstu: KZRS).
8. Rješenjem Osnovnog suda od 17. veljače 2016. godine
apelantu je produljen pritvor iz istih pritvorskih razloga za
naredna dva mjeseca, koji je prema tom rješenju mogao trajati
najdulje do 18. veljače 2016. godine.
9. Rješenjem Osnovnog suda broj 77 0 K 073897 16 Kps
od 13. travnja 2016. godine potvrđena je optužnica Okružnog
tužiteljstva u predmetnom kaznenom predmetu zbog utemeljene
sumnje da je apelant počinio produljeno kazneno djelo teška
krađa iz članka 232. stavak 2. u svezi sa čl. 23. i 42a. KZRS.
Osporena rješenja o produljenju pritvora nakon
potvrđivanja optužnice
10. Rješenjem Osnovnog suda broj 77 0 K 0373897 16 Kps
od 14. travnja 2016. godine apelantu je produljen pritvor nakon
potvrđivanja optužnice iz razloga propisanih člankom 197. stavak
1. toč. v) i g) ZKPRS, koji prema tom rješenju može trajati do
izricanja prvostupanjske presude, a najdulje jednu godinu i šest
mjeseci od potvrđivanja optužnice, uz obveznu redovitu
dvomjesečnu kontrolu pritvora.
11. Utemeljena sumnja da je apelant počinio kazneno djelo
koje mu je optužnicom stavljeno na teret, prema ocjeni Osnovnog
suda, proizašla je iz optužnice Okružnog tužiteljstva i dokaza uz
nju
(brojni
materijalni
dokazi,
između
ostalog,
fotodokumentacija, nalazi vještaka, zapisnici o izjavama
svjedoka, presuda Okružnog suda od 22. rujna 2015. godine i
drugi dokazi koje je Osnovni sud taksativno pobrojao na str. 3. i
4. obrazloženja rješenja). Prema mišljenju Osnovnog suda ničim
nije dovedeno u pitanje postojanje utemeljene sumnje da je
apelant počinio kazneno djelo koje mu je optužnicom stavljeno
na teret, a činjenice za izvođenje ovakvog zaključka i dalje
postoje u neizmijenjenom obliku s obzirom da nema dokaza i
okolnosti koje bi opravdale drugačiji zaključak.
12. U svezi s postojanjem posebnih pritvorskih razloga
Osnovni sud je, razmatrajući prijedlog Okružnog tužiteljstva,
zaključio da i dalje postoje razlozi za produljenje pritvora
apelantu iz pritvorskih razloga predviđenih člankom 197. stavak
1. toč. v) i g) ZKPRS.
13. Osnovni sud je u svezi s postojanjem posebnog
pritvorskog razloga iz članka 197. stavak 1. točka v) ZKPRS
zaključio da pored objektivnog uvjeta za primjenu ove pritvorske
osnove, zaprijećene kazne zatvora od tri godine ili teže kazne,
postoje i druge naročite okolnosti koje opravdavaju bojazan da bi
apelant na slobodi mogao ponoviti izvršenje kaznenog djela.
Osnovni sud je pojasnio da se u odnosu na apelanta radi o
specijalnom povratniku koji je ranije osuđivan za istovrsno
kazneno djelo, a ranije kažnjavanje nije pozitivno djelovalo, niti
se ostvarila svrha kažnjavanja, a imajući u vidu da je u pitanju i
veća vrijednost ukradenih stvari i novca to su, prema ocjeni
Osnovnog suda, naročite okolnosti koje u cjelini opravdavaju
bojazan da će optuženi, u slučaju puštanja na slobodu, nastaviti sa
vršenjem kaznenih djela, što je razlog za produljenje mjere
pritvora u smislu članka 197. stavak 1. točka v) ZKPRS.

Broj 74 - Stranica 76

SLUŽBENI GLASNIK BiH

14. Razmatrajući postojanje razloga za produljenje pritvora
iz točke g) stavka 1. članka 197. ZKPRS Osnovni sud je naveo da
se za kazneno djelo koje je apelantu optužnicom stavljeno na
teret može izreći kazna zatvora od deset godina, a što je
objektivni uvjet za ovu pritvorsku osnovu. U svezi s postojanjem
posebnih okolnosti za primjenu ovog pritvorskog razloga
Osnovni sud je naveo da način izvršenja kaznenog djela, te
upornost i bezobzirnost apelanta prilikom izvršenja tog djela, čine
djelo posebno teškim, te da bi shodno tome puštanje apelanta na
slobodu u ovoj fazi kaznenog postupka imalo za posljedicu
stvarnu prijetnju narušavanju javnog reda, prvenstveno na
području grada Prijedora, gdje je kazneno djelo izvršeno, a što
predstavlja razlog za pritvor propisan člankom 197. stavak 1.
točka g) ZKPRS.
15. Osnovni sud se u svezi s nepostojanjem posebnih
pritvorskih razloga iz točke b) stavka 1. članka 197. ZKPRS
(ometanje kaznenog postupka) detaljnije izjasnio na strani 5.
obrazloženja rješenja.
16. Imajući u vidu da se za kazneno djelo koje je apelantu
stavljeno na teret može izreći kazna zatvora do deset godina
apelantu je pritvor određen shodno odredbi članka 202. stavak 1.
i stavak 2. točka b) ZKPRS u trajanju od najdulje jednu godinu i
šest mjeseci, pri čemu će se vršiti redovita dvomjesečna kontrola
opravdanosti pritvora. Osnovni sud je prilikom odlučenja imao u
vidu odredbu članka 196. stavak 1. ZKPRS koja propisuje
restriktivnost pritvora, pri čemu je našao da je produljenje
pritvora u konkretnom slučaju neophodno jer se svrha zbog koje
je pritvor produljen ne bi mogla ostvariti nekom drugom blažom
mjerom.
17. U svezi sa zahtjevom apelantova branitelja da se apelant
uputi na izdržavanje kazne zatvora prema uloženom uputnom
aktu Osnovni sud je istaknuo da je on bez utjecaja na predmetni
postupak u kome se odlučivalo o produljenju pritvora u drugom
kaznenom predmetu. Osnovni sud je još istaknuo da se postupak
izvršenja kazne zatvora provodi prema odredbama Zakona o
izvršenju kaznenih sankcija RS, za koji je nadležan Osnovni sud
u Banjaluci.
18. Odlučujući o prizivu apelantova branitelja uloženom
protiv prvostupanjskog rješenja, Okružni sud je Rješenjem broj
77 0 K 073897 16 Kž 2 od 27. travnja 2016. godine priziv odbio
kao neutemeljen, te u cijelosti potvrdio prvostupanjsko rješenje.
19. U svezi s prigovorima apelantove obrane o nepostojanju
utemeljene sumnje da je apelant počinio kazneno djelo koje mu je
optužnicom stavljeno na teret Okružni sud je prigovore ocijenio
neutemeljenim jer svi dostavljeni dokazi (od kojih pronađeni
tragovi i njihova DNK analiza potvrđuju prisustvo apelanta na
mjestu izvršenja kaznenog djela), sagledani pojedinačno i u
međusobnoj vezi, nesumnjivo potkrepljuju sumnju da je apelant
sa drugim, za sada neidentificiranim osobama, poduzeo
inkriminirane radnje opisane u optužnici.
20. Okružni sud je ocijenio neutemeljenim prigovore
apelantove obrane usmjerene u pravcu negiranja postojanja
posebnih pritvorskih razloga za produljenje pritvora, te u tom
pravcu naglasio da je prvostupanjski sud u svezi s tim dao jasne i
precizne razloge koji su tom sudu prihvatljivi, pri čemu
apelantova obrana nije ponudila argumente ili dokaze kojim bi
opovrgnula stajalište prvostupanjskog suda. Prema ocjeni
Okružnog suda prvostupanjski sud je u tom pravcu pravilno
utvrdio sve relevantne činjenice i dokaze, te je utemeljeno
zaključio da postoje naročite okolnosti koje opravdavaju bojazan
da će apelant na slobodi ponoviti kazneno djelo, te da bi u
okolnostima konkretnog slučaja njegovo puštanje na slobodu
rezultiralo stvarnom prijetnjom narušavanju javnog reda imajući
u vidu zaprijećenu kaznu, način izvršenja i posljedice kaznenog
djela za koje se apelant sumnjiči. Okružni sud je na temelju svih
raspoloživih dokaza i okolnosti konkretnog slučaja izveo

Utorak, 4. 10. 2016.

zaključak da je za otklanjanje navedenih opasnosti neophodno
daljnje zadržavanje apelanta u pritvoru.
21. U svezi s prigovorima apelantove obrane da je aktom
Osnovnog suda u Banjaluci apelant upućen na izdržavanje kazne
zatvora u trajanju od četiri godini, na koju je ranije osuđen za
kazneno djelo organizirani kriminal u svezi s kaznenim djelom
teška krađa, te kazneno djelo nedozvoljena proizvodnja i promet
oružja, prema ocjeni Okružnog suda navedena okolnost, sama po
sebi, ne predstavlja smetnju da se apelantu produlji pritvor nakon
potvrđivanja optužnice, niti bi se izdržavanjem kazne zatvora
mogla ostvariti svrha mjere pritvora, što obrana očigledno gubi iz
vida, pa se prigovori usmjereni u tom pravcu čine neutemeljenim.
22. Okružni sud je odlučio kao u izreci rješenja na temelju
članka 337. stavak 3. ZKPRS.
23. Iz raspoloživih dokaza proizlazi da je vijeće Osnovnog
suda, vršeći redovitu dvomjesečnu kontrolu opravdanosti
pritvora, donijelo Rješenje broj 77 0 K 073897 16 Kv 4 od 9.
lipnja 2016. godine kojim je utvrđeno da je pritvor koji je
apelantu produljen rješenjem tog suda od 14. travnja 2016.
godine i dalje neophodan iz istih pritvorskih razloga.
24. U dopuni apelacije apelant je dostavio obavještenje
Osnovnog suda pod brojem 77 0 K 073897 16 Kv5 od 4. srpnja
2016. godine u svezi s prijedlogom apelantova branitelja da mu
se ukine pritvor i da se apelant uputi na izdržavanje kazne zatvora
po uputnom aktu Osnovnog suda u Banjaluci od 25. veljače
2016. godine. Osnovni sud je tim aktom informirao apelanta da
prijedlog nije utemeljen na novim činjenicama koje su od značaja
za ukidanje pritvora, te da razlozi koji su navedeni u prijedlogu
nisu od značaja za ukidanje pritvora.
25. Prema informacijama s kojima raspolaže Ustavni sud
apelant se još uvijek nalazi u pritvoru po osnovi istih pritvorskih
razloga.
Osporena rješenja u svezi s apelantovim zahtjevom da mu se
odbori posjet u pritvoru
26. Rješenjem Osnovnog suda broj 77 0 K 073897 16 Kps
od 28. travnja 2016. godine odbijen je apelantov usmeni zahtjev,
te pismeni zahtjev Bojane Dragojević (apelantove izvanbračne
partnerice) da se odobri posjet i izdavanje govornice imenovanoj
za posjet apelantu koji se nalazi u pritvoru (stavak 1. dispozitiva
rješenja), dok je stavkom 2. dispozitiva utvrđeno da apelant ima
pravo na slobodnu i nesmetanu komunikaciju s braniteljem.
27. U zahtjevu je istaknuto da apelant i Bojana Dragojević
žive u izvanbračnoj zajednici od prosinca 2015. godine, da
njihova zajednica traje oko mjesec dana, te da je imenovana,
nakon što je apelantu određen pritvor, prijavila prebivalište na
adresi apelantova stana.
28. Cijeneći predočene dokaze, Osnovni sud nije mogao
utvrditi postojanje izvanbračne zajednice između apelanta i
Bojane Dragojević s obzirom da samo izjava imenovane da sa
apelantom živi u izvanbračnoj zajednice nije dovoljna da bi se
utvrdilo postojanje zajednice života u smislu članka 12.
Obiteljskog zakona RS. Nadalje, drugi dokaz koji je sudu
predočen, a tiče se prijave prebivališta imenovane na adresi
apelantova stana, koja je učinjena nakon što je apelantu određen
pritvor je, prema ocjeni Osnovnog suda, očito sračunat da se
stvori dojam da imenovana živi zajedno sa apelantom. Na
temelju takvih dokaza Osnovni sud nije mogao utvrditi da se radi
o izvanbračnoj zajednici u smislu Obiteljskog zakona. Budući da
uz zahtjev nisu predočeni relevantni dokazi na temelju kojih bi se
utvrdila zajednica života između apelanta i imenovane (ovjerena
izjava svjedoka, izjava susjedâ, rođaka, službene isprave
nadležnih organa i drugi dokazi) Osnovni sud je u nedostatku
relevantnih dokaza odlučio kao u izreci rješenja.
29. Odlučujući o prizivu apelantova branitelja podnesenom
protiv stavka 1. dispozitiva rješenja iz prethodne točke ove

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

odluke, vijeće Osnovnog suda je Rješenjem broj 77 0 K 073897
16 Kv 3 od 16. svibnja 2016. godine priziv odbio kao
neutemeljen. Naime, vijeće Osnovnog suda je nakon razmatranja
osporenog rješenja u svjetlu prizivnih prigovora ocijenilo da je
prvostupanjski sud pravilno analizirao i cijenio sve navode
apelantove obrane, te da time nisu počinjene bitne povrede
odredaba kaznenog postupka, kako se to prizivom neutemeljeno
tvrdi. Vijeće je naglasilo da je prilikom zasnivanja izvanbračne
zajednice bitna volja izvanbračnih partnera da žive zajedno na
zajedničkoj adresi, da postoji namjera izvanbračnih partnera za
trajnošću izvanbračne zajednice, da je pod trajanjem izvanbračne
zajednice relevantna namjera da se zasnuje zajednica života čije
trajanje nije bilo privremeno, niti ograničeno. Na temelju
predočenih dokaza vijeće je ocijenilo da prvostupanjski sud nije
mogao utvrditi da između apelanta i Bojane Dragojević postoji
volja da žive zajedno, da se tako ponašaju, odnosno da izvršavaju
prava i dužnosti koje postoje između izvanbračnih partnera, a što
životnu zajednicu čini izvanbračnom. I prema ocjeni tog vijeća,
imajući u vidu da izvanbračna zajednica traje od prosinca 2015.
godine, odnosno oko mjesec dana, da je Bojana Dragojević
prijavila prebivalište na apelantovoj adresi u prosincu 2015.
godine, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uvjeti da se veza
između apelanta i Bojane Dragojević okarakterizira kao
izvanbračna zajednica.
30. U dopuni apelacije apelant je dostavio nepravomoćno
rješenje Osnovnog suda broj 77 0 K 073897 16 Kps od 8. srpnja
2016. godine kojim je odbijen apelantov zahtjev da ga u
Pritvorskoj jedinici posjeti svećenik, uz obrazloženje da u
zahtjevu nisu navedeni konkretni razlozi o kom svećeniku se radi,
niti drugi detalji relevantni za odlučivanje o zahtjevu, pa je
primjenom članka 209. stavak 1. ZKPRS odlučeno kao u
dispozitivu rješenja.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
31. Apelant smatra da je osporenim rješenjima povrijeđeno
njegovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne
i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska
konvencija), pravo na slobodu i sigurnost iz članka II/3.d)
Europske konvencije i članka 5. Europske konvencije, te pravo
na poštovanje privatnog i obiteljskog života iz članka II/3.f)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.
Apelacijom se negira postojanje utemeljene sumnje da je apelant
počinio kazneno djelo koje mu je optužnicom stavljeno na teret,
te se u tom pravcu tvrdi da su redoviti sudovi zanemarili
činjenicu da apelant nije identificiran na videozapisu, niti je
utvrđen identitet snimljenih osoba, a ti dokazi su ušli u dokaznu
građu na kojima je utemeljena optužnica Okružnog tužiteljstva.
Ističe se da je apelant u istrazi negirao izvršenje spornog
kaznenog djela, bilo kakav dogovor i članstvo sa NN osobama.
Ukazuje se da su u dispozitivu optužnice navedene apelantove
radnje koje su suprotne dokazima iz optužnice, pa apelant
ukazuje da iz raspoloživih dokaza ne proizlazi utemeljena sumnja
da je apelant počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret,
zbog čega mu je prekršeno pravo iz članka 5. stavak 1. točka c)
Europske konvencije.
32. Nadalje se navodi da predmetna apelacija pokreće i
pitanje kršenja članka 5. stavak 3. Europske konvencije jer sud
mora utvrditi postoje li druge osnove koje opravdavaju daljnje
lišavanje slobode, odnosno jesu li osnove za pritvor dovoljne i
relevantne. Navedeno se, prema apelacijskim navodima, posebno
odnosi na pritvorski razlog iz točke g) stavka 1. članka 197.
ZKPRS jer sud nije naveo s kim je apelant povezan i na koji
način je on sudjelovao u izvršenju kaznenog djela. Nadalje se
apelacijom kršenje prava iz članka 5. stavak 4. Europske

Broj 74 - Stranica 77

konvencije dovodi u kontekst s pravom osobe lišene slobode na
preispitivanje proceduralnih i materijalnih uvjeta koji su od
suštinskog značaja za zakonitost njezina lišavanja slobode, a to
pravo podrazumijeva ulaganje priziva koji u kratkom roku treba
biti razmotren i da se u kratkom roku odluči o puštanju na
slobodu, pri čemu razlog za pritvor može biti prihvatljiv samo
ako je primjenjiv na okolnost osobe lišene slobode. Stoga, prema
apelantovoj ocjeni, ne može postojati pravilo koje isključuje
mogućnost puštanja na slobodu do suđenja, čak i osoba koje
imaju ranije kaznene osude ili koje su optužene za određena
kaznena djela. U tom pravcu apelant se pozvao na praksu
Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski
sud) zauzetu u predmetima Stögmuller protiv Austrije, Clooth
protiv Belgije, Condrada protiv Italije, Barfuss protiv Republike
Češke. Apelacijom se nadalje ukazuje da je optuženom
zagarantirano pravo na učinkovit pravni lijek koje propisuje
članak 13. Europske konvencije. Prema navodima apelacije
podneseni prijedlog za ukidanje pritvora nije na adekvatan način
razmotren. Apelant predlaže Ustavnom sudu da razmotri
mogućnost ukidanja pritvora apelantu kako bi se on uputio na
izdržavanje kazne zatvora jer je apelant dobio uputni akt za
izdržavanje kazne zatvora, što daje garanciju da će se apelant
redovito odazivati na pozive suda, te da neće ponoviti kazneno
djelo i sl. Osim toga, apelacijom se navodi da je apelantu
uskraćeno pravo na kontakte telefonom, posjet i intimni posjet
nevjenčane supruge Bojane Dragojević jer samo ona može da mu
donese odjeću i hranu u KPZ zato što apelantova majka živi u
Republici Srbiji. Na taj mu je način uskraćeno i pravo na
planirano potomstvo. Činjenica o izvanbračnoj zajednici je
potvrđena ovjerenom izjavom koju je dala apelantova majka, a
izjava se nalazi u kaznenom predmetu, pa je na taj način
povrijeđeno apelantovo pravo na privatni i obiteljski život koje je
zagarantirano člankom 8. Europske konvencije. Privremenom
mjerom apelant je tražio da se do konačne odluke Ustavnog suda
žurno uputi na izdržavanje kazne zatvora po Uputnom aktu
Osnovnog suda u Banjaluci broj 71 0 K 229825 15 Iks-2 od 25.
veljače 2016. godine.
33. U dopuni apelacije apelant je dostavio obavještenje
Osnovnog suda od 4. srpnja 2016. godine kojim je apelant
informiran da je neutemeljen njegov prijedlog za ukidanje
pritvora i upućivanje na izdržavanje kazne po uputnom aktu
Osnovnog suda u Banjaluci. Apelant je dostavio i nepravomoćno
rješenje Osnovnog suda od 8. srpnja 2016. godine kojim je
odbijen njegov zahtjev da ga u pritvoru posjeti svećenik. Smatra
da je ovom zabranom povrijeđeno njegovo pravo iz članka II/3.g)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 9. Europske konvencije.
b) Odgovor na apelaciju
34. Osnovni sud je u odgovoru na apelaciju istaknuo da je
apelantu produljen pritvor u zakonitom postupku na temelju
relevantnih odredaba ZKPRS, uz poštovanje garancija propisanih
člankom 5. Europske konvencije. Razloge koje je taj sud dao u
svezi s razlozima za produljenje pritvora u cijelosti je prihvatio
Okružni sud koji je priziv odbio. Glede navoda o povredi
apelantova prava na posjete u pritvoru, dovodeći zabranu u
kontekst kršenja prava na privatni život, Osnovni sud je naveo da
je taj sud u više navrata obrazloženim rješenjima odlučivao o tom
pitanju, pri čemu je ocijenjeno da nije bilo kršenja navedenog
prava u okolnostima kada su članovima uže obitelji i odvjetniku
dozvoljeni posjeti u Pritvorskoj jedinici.
35. Okružno tužiteljstvo je u odgovoru na apelaciju navelo
da je pritvor apelantu određen u skladu sa zakonskim odredbama,
za što su redoviti sudovi u rješenjima dali valjana i prihvatljiva
obrazloženja, pa prema tome nema kršenja prava na slobodu i
sigurnost na koje se apelant neutemeljeno poziva. U svezi sa
apelantovim prigovorima da mu je uskraćeno pravo na kontakt

Broj 74 - Stranica 78

SLUŽBENI GLASNIK BiH

telefonom i intimne posjete nevjenčane supruge, te da je
apelantova majka potvrdila ovjerenom izjavom da su apelant i
nevjenčana supruga u izvanbračnoj zajednici, Okružno
tužiteljstvo je ove prigovore ocijenilo neutemeljenim i netočnim.
U tom pravcu je pojašnjeno da ne može apelantova majka
garantirati postojanje izvanbračne zajednice jer to može potvrditi
samo izvanbračna supruga ovjerenom izjavom koje, u
konkretnom slučaju, nema. Osim toga, članci Obiteljskog zakona
na koje se apelant u apelaciji pozvao nemaju veze sa ovim
institutom i reguliraju sasvim drugu materiju, pa su i ovi
apelacijski prigovori ocijenjeni neutemeljenim. Predloženo je da
se apelacija odbije kao neutemeljena, uključujući i zahtjev za
donošenje privremene mjere.
V. Relevantni propisi
36. U Zakonu o kaznenom postupku Republike Srpske
("Službeni glasnik RS" broj 53/12) relevantne odredbe glase:
Pritvor
Opće odredbe
Članak 196. st. (1) i (4)
(1) Pritvor se može odrediti ili produžiti samo pod uvjetima
propisanim u ovom zakonu i samo ako se ista svrha ne može
ostvariti drugom mjerom.
(4) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno
vrijeme. Ako se optuženi nalazi u pritvoru, dužnost je svih organa
koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju
pravnu pomoć da postupaju sa posebnom žurnošću.
Razlozi za pritvor
Članak 197. stavak (1) toč. v) i g)
(1) Ako postoji osnovana sumnja da je određena osoba
učinila krivično djelo, pritvor se protiv te osobe može odrediti:
v) ako naročite okolnosti opravdavaju bojazan da će
ponoviti krivično djelo ili da će dovršiti pokušano krivično djelo
ili da će učiniti krivično djelo kojim prijeti, a za ta krivična djela
može se izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna i
g) u vanrednim okolnostima, ako je riječ o krivičnom djelu
za koje se može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža
kazna, a koje je posebno teško s obzirom na način izvršenja ili
posljedice krivičnog djela, ako bi puštanje na slobodu rezultiralo
stvarnom prijetnjom narušavanja javnog reda.
Pritvor nakon potvrđivanja optužnice
Članak 202.
(1) Pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti i nakon
potvrđivanja optužnice. Kontrola opravdanosti pritvora se vrši
po isteku svaka dva mjeseca od dana donošenja posljednjeg
rješenja o pritvoru. Priziv protiv ovog rješenja ne zadržava
njegovo izvršenje.
(2) Nakon potvrđivanja optužnice i prije izricanja
prvostupanjske presude, pritvor može trajati najduže:
b) godinu dana i šest mjeseci u slučaju krivičnog djela za
koje je propisana kazna zatvora do deset godina,
(3) Ako za vrijeme iz stavka 2. ovoga članka ne bude
izrečena prvostupanjska presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi
pustiti na slobodu.
Pravo na komunikaciju pritvorenika sa vanjskim svijetom i
braniteljem
Članak 209.
(1) Nakon odobrenja suca za prethodni postupak, odnosno
suca za prethodno saslušanje i pod njegovim nadzorom ili
nadzorom osobe koju on odredi, pritvorenika mogu posjećivati, u
okviru kućnog reda, bračni, odnosno vanbračni drug i njegovi
srodnici, a na njegov zahtjev - liječnik i druge osobe. Pojedine
posjete mogu se zabraniti ako bi zbog toga mogla nastati šteta za
vođenje postupka.

Utorak, 4. 10. 2016.

(2) Sudac za prethodni postupak, odnosno sudac za
prethodno saslušanje će odobriti konzularnom službeniku strane
zemlje posjetu pritvoreniku koji je državljanin te zemlje, sukladno
sa kućnim redom pritvora.
(3) Pritvorenik smije održavati povjerljivu prijepisku sa bilo
kojom drugom osobom. Iznimno, ako to zahtijevaju interesi
postupka, sud može donijeti rješenje o nadzoru takve povjerljive
prijepiske ili rješenje kojim se zabranjuje takva povjerljiva
prijepiska. Protiv ovog rješenja dopušten je priziv koji ne
zadržava izvršenje rješenja. Pritvoreniku se ne može zabraniti
slanje molbi, pritužbi i priziva.
(4) Pritvorenik ne može rabiti mobilni telefon, ali ima
pravo, sukladno sa kućnim redom, a pod nadzorom uprave
pritvora, o svom trošku obavljati telefonske razgovore. Uprava
pritvora u tu svrhu pritvorenicima obezbjeđuje potreban broj
javnih telefonskih priključaka. Sudac za prethodni postupak,
sudac za prethodno saslušanje, sudac ili predsjednik vijeća mogu
zbog sigurnosti ili postojanja nekog od razloga iz članka 197.
stavak 1. t. a) do v) ovog zakona rješenjem ograničiti ili zabraniti
pritvoreniku rabljenje telefona.
(5) Pritvorenik ima pravo slobodne i neometane veze sa
braniteljem.
37. U Kaznenom zakonu Republike Srpske ("Službeni
glasnik Republike Srpske" br. 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10,
1/12 i 67/13) relevantne odredbe glase:
Saizvršilaštvo
Član 23.
Ako više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja ili na drugi
način, zajednički izvrše krivično djelo - svako od njih kazniće se
kaznom propisanom za to djelo.
Produljeno krivično djelo
Članak 42a.
(1) Produženo krivično djelo čini više istih ili istovrsnih
krivičnih djela učinjenih u vremenskoj povezanosti od istog
učinitelja i koja predstavljaju jedinstvenu cjelinu u pravnom
smislu zbog postojanja najmanje dvije od sljedećih okolnosti:
istovjetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta djela, korištenja
iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mjesta ili prostora
izvršenja djela ili jedinstvenog umišljaja učinitelja.
(2) Krivična djela upravljena protiv osobnih dobara mogu
iznimno činiti produljeno krivično djelo samo ako su učinjena
prema istoj osobi.
(3) Ne mogu činiti produljeno krivično djelo ona djela koja
po svojoj prirodi ne dopuštaju spajanje u jedno djelo.
(4) Ako produljeno krivično djelo obuhvaća različite oblike
istog djela, produljeno krivično djelo će se pravno kvalificirati
kao najteže od tih krivičnih djela.
(5) Ako produljeno krivično djelo obuhvaća djela čija su
zakonska obilježja određeni novčani iznosi, produljenim
krivičnim djelom je ostvaren iznos jednak zbroju iznosa
ostvarenih pojedinačnim djelima ukoliko je to obuhvaćeno
jedinstvenim umišljajem učinitelja.
(6) Za produljeno krivično djelo može se izreći kazna veća
od propisane kazne za krivično djelo utvrđeno kao produljeno
krivično djelo, ali ne smije preći dvostruku mjeru propisane
kazne, niti najveću mjeru te vrste kazne.
(7) Krivično djelo koje nije obuhvaćeno produljenim
krivičnim djelom u pravomoćnoj sudskoj presudi predstavlja
posebno krivično djelo ili ulazi u sastav posebnog produljenog
krivičnog djela.
Teška krađa
Član 232. stav 2.
(2) Ako vrijednost ukradene stvari prelazi iznos od 10.000
KM, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

38. U Porodičnom zakonu Republike Srpske ("Službeni
glasnik RS" br. 54/02, 41/08 i 63/14) relevantne odredbe glase:
Član 12. stav (1)
(1) Zajednica života žene i muškaraca koja nije pravno
uređena na način propisan ovim zakonom (vanbračna zajednica)
izjednačena je sa bračnom zajednicom u pogledu prava na
međusobno izdržavanje i drugih imovinsko-pravnih odnosa, pod
uslovima i na način propisan ovim zakonom.
Izdržavanje lica iz vanbračne zajednice
Član 248. stav (1)
(1) Ako je prestala vanbračna zajednica koja je trajala tri
godine i duže, lice koje iz te zajednice ispunjava uslove iz člana
241. ovog zakona, ima pravo na izdržavanje od drugog lica.
VI. Dopustivost
39. U skladu sa člankom VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u
pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu
predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i
Hercegovini.
40. U skladu sa člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog
suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese
u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio
odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je
koristio.
a) Dopustivost u odnosu na rješenja o produljenju pritvoru u
kontekstu članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka
6. Europske konvencije
41. U svezi sa ovim navodima (koji suštinski pokreću
pitanje kršenja članka 6. stavak 1. Europske konvencije) Ustavni
sud podsjeća na to da je u svojoj praksi već usvojio jasno
stajalište da se na pitanje ima li apelant ili hoće li imati pravično
suđenje pred redovitim sudovima ne može odgovoriti dok je
postupak u tijeku. Suglasno praksi Ustavnog suda i Europskog
suda, pitanje je li poštovano načelo pravičnog suđenja treba
sagledati na temelju postupka u cjelini. S obzirom na složenost
kaznenog postupka, eventualni procesni propusti i nedostaci koji
se pojave u jednoj fazi postupka mogu biti ispravljeni u nekoj od
narednih faza istog tog postupka. Slijedeći to, nije moguće, u
načelu, utvrditi je li kazneni postupak bio pravičan dok se
postupak pravomoćno ne okonča (vidi Europski sud, Barbera,
Meeseque i Jabardo protiv Španjolske, presuda od 6. prosinca
1988. godine, Serija A, broj 146, stavak 68. i Ustavni sud,
Odluka broj U 63/01 od 27. lipnja 2003. godine, točka 18.,
objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj
38/03).
42. U konkretnom slučaju kazneni postupak protiv apelanta
je u tijeku. Shodno navedenom, Ustavni sud primjećuje da
osporena rješenja o produljenju pritvora ne predstavljaju
utvrđenje utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta u smislu
članka 6. Europske konvencije (vidi, mutatis mutandis, Ustavni
sud, Odluka broj AP 3271/13 od 23. prosinca 2013. godine,
dostupna na www.ustavnisud.ba, točka 26.).
43. Suglasno navedenom, imajući u vidu odredbe članka
18. stavak (3) točka l) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud
zaključuje da je apelacija u odnosu na povredu prava na pravično
suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.
Europske konvencije preuranjena.
b) Dopustivost u odnosu na ostala prava
44. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
su Rješenja Osnovnog suda broj 77 K 073897 16 Kv 3 od 16.
svibnja 2016. godine i Rješenja Okružnog suda broj 77 0 K

Broj 74 - Stranica 79

073897 16 Kž 2 od 27. travnja 2016. godine protiv kojih nema
drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu.
Potom, osporena rješenja apelant, odnosno apelantov branitelj,
primio je 4. odnosno 20. svibnja 2016. godine, a apelacija je
podnesena 2. srpnja 2016. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je
propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda.
Konačno, apelacija u ovom dijelu ispunjava i uvjete iz članka 18.
st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki drugi
formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je
očigledno (prima facie) neutemeljena.
45. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete
glede dopustivosti.
VII. Meritum
46. Apelant pobija navedena rješenja tvrdeći da su tim
rješenjima povrijeđena njegova prava iz članka II/3.d) Ustava
Bosne i Hercegovine i članka 5. stavak 1. točka c) i st. 3. i 4.
Europske konvencije, članka II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 8. Europske konvencije, te članka II/3.g) Ustava Bosne i
Hercegovine i članka 9. Europske konvencije.
Pravo iz članka II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5.
stavak 1.c) i st. 3. i 4. Europske konvencije
47. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine, u
relevantnom dijelu, glasi:
Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:
d) Pravo na slobodu i sigurnost osobe.
48. Članak 5. Europske konvencije u relevantnom dijelu
glasi:
1. Svatko ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Nitko
ne može biti lišen slobode osim u sljedećim slučajevima i
sukladno postupku propisanom zakonom:
c) u slučaju zakonitog uhićenja ili pritvaranja osobe u
svrhu njezinog dovođenja pred nadležnu zakonitu vlast zbog
razumne sumnje da je počinila kazneno djelo, ili kada se to
razumno smatra potrebnim kako bi se spriječilo počinjenje
kaznenog djela ili bjekstvo nakon počinjenja kaznenog djela;
3. Svatko tko je uhićen ili pritvoren sukladno odredbama iz
stavka 1. točka c) ovog članka izvodi se bez odgađanja pred suca
ili drugu službenu osobu zakonom ovlaštenu da vrši sudsku vlast,
te ima pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten
na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može biti uvjetovano
jamstvima da će se osoba pojaviti na suđenju.
4. Svatko tko je lišen slobode uhićenjem ili pritvaranjem
ima pravo pokrenuti postupak u kojem će sud brzo odlučiti o
zakonitosti njegova pritvaranja i naložiti puštanje na slobodu ako
je pritvaranje bilo nezakonito.
49. Ustavni sud zapaža da se apelant trenutno nalazi u
pritvoru koji mu je produljen nakon potvrđivanja optužnice, a
koji može trajati najdulje godinu i šest mjeseci od potvrđivanja
optužnice, odnosno do donošenja prvostupanjske presude.
Ustavni sud podsjeća da apelant, shodno odredbi članka 21.
stavak (6) Pravila Ustavnog suda, nije obavijestio Ustavni sud je
li mu u međuvremenu pritvor eventualno ukinut. Prema
informacijama dobivenim 24. kolovoza 2016. godine u
telefonskom kontaktu sa ovlaštenim službenikom Osnovnog suda
apelant se još uvijek nalazi u pritvoru po osnovi istih zakonskih
razloga. Dakle, Ustavni sud podsjeća da će se u ovom dijelu
odluke razmatrati osporena rješenja o produljenju pritvora u
kontekstu apelacijskih prigovora i kršenje prava na slobodu i
sigurnost osobe iz članka II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 5. Europske konvencije.
50. Apelant prije svega ukazuje na nepostojanje utemeljene
sumnje da je počinio djelo koje mu je optužnicom stavljeno na

Broj 74 - Stranica 80

SLUŽBENI GLASNIK BiH

teret, istodobno ukazujući na nepostojanje drugih naročitih
okolnosti koje propisuju odredbe članka 197. ZKPRS, pa smatra
da su osporena rješenja donesena suprotno odredbama tog
zakona. Osim toga, apelant smatra da bi činjenica da je od
Osnovnog suda u Banjaluci dobio uputni akt za izdržavanje
kazne zatvora koja mu je izrečena u drugom kaznenom predmetu
trebala biti razlogom za ukidanje pritvora u ovom predmetu, pa i
u tom segmentu apelant ukazuje na proizvoljnost redovitih
sudova koji tu okolnost nisu cijenili na pravilan način. Apelant
također smatra da prigovore koje je iznio u prizivu nije na
adekvatan način cijenio Okružni sud koji je bio dužan u kratkom
roku razmotriti zakonitost pritvora, pri čemu je bio dužan svoju
odluku utemeljiti na stvarnim činjeničnim okolnostima, a ne na
pretpostavkama. Krećući se u granicama apelacijskih prigovora,
u smislu odredbe članka 31. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud
zapaža da navedeni prigovori pokreću pitanje kršenja članka 5.
stavak 1.c) i st. 3. i 4. Europske konvencije.
51. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na to da se pravo na
slobodu i sigurnost osobe ubraja u jedno od najznačajnijih
ljudskih prava, te da članak 5. Europske konvencije garantira da
nitko ne smije biti proizvoljno lišen slobode. Proizvoljnost
lišavanja slobode ocjenjuje se u prvom redu u odnosu na
poštovanje proceduralnih zahtjeva procesnog prava, odnosno u
konkretnom slučaju ZKPRS kao nacionalnog prava koje mora
biti usklađeno sa standardima Europske konvencije. Stoga je
pritvor dopušteno odrediti samo u slučaju u kojem postoji
"utemeljena sumnja" da je osoba počinila kazneno djelo te,
načelno, samo u cilju osiguranja njezine prisutnosti i uspješnog
vođenja kaznenog postupka. Stoga, ZKPRS za određivanje
pritvora uvijek traži kumulativno postojanje općeg uvjeta, to jest
"utemeljene sumnje" da je osoba počinila kazneno djelo i
postojanje barem jednog od posebnih razloga, taksativno
nabrojanih u članku 197. stavak 1. toč. a), b), v) i g).
52. U kontekstu apelacijskih prigovora, Ustavni sud
podsjeća na to da je Europski sud istaknuo da standardi koje
nameće članak 5. stavak 1.c Europske konvencije predviđaju da
je postojanje utemeljene sumnje da je osoba lišena slobode
počinila kazneno djelo koje joj se stavlja na teret conditio sine
qua non za zakonito određivanje ili produljenje pritvora.
Međutim, to nakon određenog vremena nije dovoljno, već se
mora procijeniti postoje li za pritvor relevantni i dovoljni razlozi
(vidi Europski sud, Trzaska protiv Poljske, presuda od 11. srpnja
2000. godine, aplikacija broj 25792/94, stav 63). Prema daljnjem
stajalištu Europskog suda, opravdanost pritvora ovisi i o
okolnostima konkretnog slučaja koje moraju biti takve da
upućuju na postojanje općeg (javnog) interesa koji je tako važan i
značajan da unatoč presumpciji nevinosti preteže nad načelom
poštovanja slobode pojedinca. Isto tako, kako je ukazao Europski
sud, činjenice koje izazivaju sumnju i koje mogu biti dovoljne u
vrijeme lišavanja slobode ne trebaju biti iste razine kao one koje
su neophodne za odluku u narednim fazama postupka, npr. za
podizanje optužnice (vidi Europski sud, O'Harra protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 16. listopada 2001. godine,
aplikacija broj 37555/97, točka 36).
53. Pored toga, Ustavni sud podsjeća na stajalište
Europskog suda iskazano u više svojih presuda (vidi između
ostalih, Europski sud, Bernobić protiv Hrvatske, presuda od 21.
lipnja 2011. godine, aplikacija broj 57180/09) da članak 5. stavak
1. Europske konvencije na prvom mjestu zahtijeva da pritvaranje
bude zakonito, što uključuje i ispunjenje procedure propisane
nacionalnim zakonodavstvom, ali da poštovanje nacionalnog
prava nije dovoljno jer članak 5. stavak 1. Europske konvencije
traži da svako lišenje slobode bude u skladu sa svrhom zaštite
pojedinaca od proizvoljnosti.
54. Primjenjujući navedena načela na konkretan slučaj,
Ustavni sud zapaža da su redoviti sudovi na temelju provedenih

Utorak, 4. 10. 2016.

dokaza utvrdili da postoji utemeljena sumnja da je apelant
počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret, o čemu su
dali, prema ocjeni Ustavnog suda, relevantne razloge. Stoga,
prema mišljenju Ustavnog suda, nema ništa što ukazuje na to da
je o pitanju postojanja utemeljene sumnje odlučeno proizvoljno.
U tom pravcu Ustavni sud naglašava da je prvostupanjsko vijeće
razmotrilo sve dostavljene dokaze koji su prikupljeni tijekom
istrage, koji su taksativno pobrojani u osporenim rješenju i koje je
Okružno tužiteljstvo priložilo uz optužnicu, a na temelju kojih je
sudac za prethodno saslušanje potvrdio optužnicu. Ustavni sud
također zapaža da je prigovore identične ovim iz apelacije
razmatrao i Okružni sud koji je na temelju dodatne analize
dostavljenih dokaza, pojedinačno i u međusobnoj vezi, potvrdio
stajalište Osnovnog suda da predočeni dokazi ukazuju na
postojanje utemeljene sumnje da je apelant počinio kazneno djelo
koje mu je potvrđenom optužnicom stavljeno na teret. Ustavni
sud zapaža da je Okružni sud u tom pravcu istaknuo da svi
dostavljeni dokazi, uključujući i tragove pronađene na licu mjesta
i njihovu DNK analizu, potvrđuju povezanost apelanta sa
inkriminiranim događajem. Ustavni sud također podsjeća da
apelantovi prigovori kojima nastoji diskreditirati valjanost dokaza
o apelantovoj umiješanosti u sporni događaj spadaju u opseg
članka 6. stavak 1. Europske konvencije, o čemu se Ustavni sud
već izjasnio u okviru razmatranja dopustivosti predmetne
apelacije, pa se takvi prigovori u ovoj fazi postupka čine
preuranjenim. Ustavni sud podsjeća da je apelant imao
mogućnost uložiti prigovor na optužnicu Okružnog tužiteljstva, a
Ustavni sud iz raspoloživih dokaza ne uočava je li se apelant tim
svojim pravom koristio, odnosno apelant svakako ima pravo
isticati prigovore ove vrste za vrijeme kaznenog postupka koji je
u tijeku. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra da su
provedeni dokazi, u dovoljnoj mjeri za ovu fazu postupka,
redovitim sudovima ukazali na postojanje utemeljene sumnje da
je apelant počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret kao
conditio sine qua non za primjenu mjere pritvora prema apelantu.
Posebni pritvorski razlozi
55. Apelant smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni
ni posebni pritvorski razlozi iz toč. g) i v) stavka 1. članka 197.
ZKPRS jer, prema apelantovoj ocjeni, takvi razlozi ne postoje,
pri čemu redoviti sudovi u svezi s tim nisu konkretizirali razloge
za primjenu citiranih zakonskih odredaba.
Opasnost od ponovnog počinjenja kaznenog djela
56. U svezi sa ispunjenjem navedenog pritvorskog razloga
Ustavni sud podsjeća da se pritvor, shodno članku 197. stavak 1.
točka v) ZKPRS, može odrediti pod uvjetom da postoji
utemeljena sumnja da je određena osoba učinila kazneno djelo
kao uvjet sine qua non, te ako naročite okolnosti opravdavaju
bojazan da će ponoviti kazneno djelo ili da će dovršiti pokušano
kazneno djelo ili da će učiniti kazneno djelo kojim prijeti, uz
uvjet da se za to kazneno djelo može izreći kazna zatvora od tri
godine ili teža kazna, što u konkretnom slučaju nije sporno.
57. Ustavni sud u svezi s tim podsjeća na stajalište
Europskog suda zauzeto u predmetu Clooth protiv Belgije, na
koji se i apelant pozvao, da ozbiljnost neke optužbe može dovesti
do toga da sudske vlasti stave i ostave osumnjičenog u pritvoru
do suđenja kako bi spriječile bilo kakve pokušaje da počini
daljnja kaznena djela. No, međutim, između ostalih uvjeta,
potrebno je da opasnost bude vjerojatna, a mjera odgovarajuća u
svjetlu okolnosti predmeta, a posebno prošlosti i osobnosti
dotične osobe (vidi Clooth protiv Belgije, presuda od 12. prosinca
1991. godine, stavak 40., Serija A, broj 225.).
58. U kontekstu navedenog Ustavni sud zapaža da je
Osnovni sud u svezi s postojanjem ovog pritvorskog razloga,
između ostalog, istaknuo da je apelant specijalni povratnik koji je
i ranije pravomoćno osuđivan za istovrsna kaznena djela za koja

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

se u ovom predmetu sumnjiči, potom da ranije kažnjavanje očito
nije dalo pozitivne rezultate, tako da se svrha kažnjavanja u
apelantovom slučaju nije ostvarila. Takvo stajalište je u cijelosti
podržao Okružni sud koji je dodatno naglasio da je, s obzirom na
takve okolnosti, apelantu neophodno produljiti pritvor nakon
potvrđivanja optužnice, imajući u vidu da se svrha kažnjavanja ne
bi mogla postići nekom drugom mjerom blažom od pritvora.
59. U svezi s takvim obrazloženjem Ustavni sud smatra da
se ne može govoriti o proizvoljnosti redovitih sudova prilikom
razmatranja ovog pritvorskog razloga, te da dana obrazloženja
korespondiraju s citiranom praksom Europskog suda, posebno
uzima li se u obzir da su redoviti sudovi prilikom odlučenja imali
u vidu upravo ličnost apelanta, njegovu osobnost i ponašanje u
prošlosti, što je ključno i utjecalo na njihovo stajalište.
60. Shodno navedenom, Ustavni sud smatra da su redoviti
sudovi prilikom razmatranja ovog pritvorskog razloga ispoštovali
standarde Europskog suda, te da su danim obrazloženjem
konkretizirane naročite okolnosti koje su opravdale bojazan da bi
apelant, puštanjem na slobodu, mogao ponoviti kazneno djelo
koje mu je stavljeno na teret. Stoga, Ustavni sud zaključuje da od
strane redovitih sudova nije bilo proizvoljnost prilikom primjene
članka 197. stavak 1. točka v) ZKPRS, te da su u odnosu na
primjenu tog pritvorskog razloga ispoštovane garancije iz članka
II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno članka 5. stavak 1.c
i stavak 3. Europske konvencije.
Zaštita javnog reda
61. U svezi s prigovorima koji se tiču zakonskog osnova za
određivanje mjere pritvora iz točke g) stavak 1. članka 197.
ZKPRS Ustavni sud zapaža da se citirana osnova može
primijeniti u izvanrednim okolnostima ako se radi o kaznenom
djelu za koje se može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža
kazna (što u konkretnom slučaju nije sporno), koje je posebno
teško s obzirom na način izvršenja ili posljedice kaznenog djela
ako bi puštanje na slobodu rezultiralo stvarnom prijetnjom
narušavanju javnog reda.
62. Ustavni sud podsjeća da je rizik od narušavanja javnog
reda jedan od najosjetljivijih razloga za procjenu je li odbijanje da
se pritvorenik pusti na slobodu utemeljeno ili ne. Pri procjeni
opravdanosti mjere pritvora Europski sud smatra da se ta osnova
može uzeti u obzir samo iznimno u "posebnim okolnostima" i
kada činjenice ukazuju da bi puštanje pritvorenika na slobodu
zaista narušilo javni red. U tom pravcu Ustavni sud podsjeća da
samo postojanje pretpostavke i apstraktno navođenje da bi
puštanje na slobodu osumnjičenog moglo dovesti do stvarne
prijetnje narušavanju javnog reda nije dovoljno, već se moraju
navesti konkretne okolnosti koje, kao takve, nesumnjivo ukazuju
na to da će do toga i doći (vidi Europski sud, odluka od 14. rujna
2009. godine u predmetu Makarov protiv Rusije aplikacija broj
15217/07). Ustavni sud nadalje podsjeća da, prema stajalištu
Europskog suda, određena kaznena djela zbog svoje posebne
težine i reakcije javnosti na njih mogu uzrokovati socijalne
nemire, te da se time može opravdati određivanje pritvora, barem
neko vrijeme. U iznimnim okolnostima taj čimbenik se stoga
može uzeti u obzir u smislu Europske konvencije. To u svakom
slučaju važi ako nacionalno zakonodavstvo priznaje pojam
narušavanja javnog reda kao neposrednu posljedicu nekog
kaznenog djela. Međutim, ta osnova se može smatrati
relevantnom i dovoljnom samo pod uvjetom da se temelji na
činjenicama iz kojih jasno proizlazi da bi puštanje osumnjičenog
na slobodu zaista narušilo javni red. Konačno, pritvaranje će biti
zakonito samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen.
Produljenje pritvora ne može se koristiti kao anticipacija
zatvorske kazne (vidi Europski sud, Letellier protiv Francuske,
presuda od 26. lipnja 1991. godine, stavak 51. i I. A. protiv
Francuske, presuda od 23. rujna 1998. godine, stavak 104.).

Broj 74 - Stranica 81

Osim toga, Ustavni sud zapaža da Komitet ministara Vijeća
Europe smatra da se ova osnova može koristiti kao opravdanje za
pritvor samo u slučaju da postoje suštinski dokazi o reakciji na
teško kazneno djelo poput ubojstva. Jedino nastanak iznimne
situacije može učiniti pritvor neophodnim (vidi Preporuku
(2006)13 Komiteta ministara Vijeća Europe o zadržavanju u
pritvoru, uvjetima u pritvoru i mehanizmima zaštite od
zlouporabe (C/M Rec.).
63. Dovodeći navedeno u kontekst sa konkretnim
predmetom Ustavni sud zapaža da je Osnovni sud, obrazlažući
ovu pritvorsku osnovu, imao u vidu težinu i način izvršenja
kaznenog djela, te apelantovu upornost i bezobzirnost pri
izvršenju kaznenog djela za koje se sumnjiči, što je kazneno djelo
učinilo naročito teškim, a sve navedeno je tom sudu bila osnova
za zaključak da postoji stvarna prijetnja od narušavanja javnog
reda ukoliko bi apelant bio pušten na slobodu. Ustavni sud,
također, zapaža da je Okružni sud u cijelosti prihvatio stajalište
prvostupanjskog suda našavši da okolnosti konkretnog slučaja,
odnosno težina i način izvršenja kaznenog djela za koje se
apelant sumnjiči, njegove posljedice i zaprijećena kazna,
opravdavaju bojazan da bi apelantovo puštanje na slobodu dovelo
do stvarne prijetnje narušavanju javnog reda. Ustavni sud zapaža
da obrazloženja koja su ponudili redoviti sudovi nisu relevantna i
dovoljna da ukažu na postojanje stvarne opasnosti od narušavanja
javnog reda koja bi opravdala primjenu ove zakonske osnove.
Redoviti sudovi u tom pravcu nisu ponudili niti jedan relevantan
razlog, osim što su postojanje ovog pritvorskog razloga vezali za
težinu kaznenog djela, način izvršenja i njegove posljedice, što za
primjenu ovog pritvorskog razloga per se nije dovoljno. Ustavni
sud zapaža da je do istog zaključka došao u dosadašnjoj praksi
raspravljajući slično činjenično i pravno pitanje (vidi, između
ostalih, Ustavni sud, Odluke br. AP 3210/15 od 27. listopada
2015. godine i AP 2930/15 od 16. rujna 2015. godine, dostupne
na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).
Podržavajući vlastitu praksu zauzetu u predmetima koji su
pokretali slično činjenično i pravno pitanje Ustavni sud ne vidi
razlog da u konkretnom slučaju odstupi od zauzetog stajališta u
citiranim predmetima, pa se u svezi s tim u cijelosti poziva na
obrazloženja dana u citiranim odlukama. Stoga, Ustavni sud iz
istih razloga zaključuje da je u ovom dijelu u odnosu na primjenu
članka 197. stavak 1. točka g) ZKPRS došlo do kršenja
apelantova prava iz članka II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 5. stavak 1.c) u svezi sa stavkom 3. Europske konvencije.
64. Budući da Ustavni sud nije našao opravdanim
apelantove prigovore u dijelu koji se odnosi na postojanje
posebnog pritvorskog razloga iz točke v) stavka 1. članka 197.
ZKPRS koji opravdava razlog za produljenje pritvora prema
apelantu, Ustavni sud je djelomično ukinuo rješenje Okružnog
suda u dijelu u kojem je utvrdio povredu opisanu u prethodnim
stavcima ove odluke.
65. Nadalje, Ustavni sud zapaža da apelant kršenje načela iz
stavka 4. članka 5. Europske konvencije suštinski dovodi u svezu
s postojanjem uputnog akta Osnovnog suda u Banjaluci za
izdržavanje četverogodišnje kazne zatvora u drugom kaznenom
predmetu koji je pravomoćno okončan. Apelant smatra da je ta
činjenica dovoljna za ukidanje pritvora, što redoviti sudovi, a
posebno Okružni sud koji je donio konačno rješenje, nisu na
adekvatan način cijenili. Ustavni sud zapaža da su redoviti sudovi
prilikom odlučenja imali u vidu tu okolnost, ali da je nisu
smatrali relevantnom jer se u predmetnom postupku odlučivalo o
opravdanosti pritvora u drugom odvojenom kaznenom predmetu,
pri čemu su imali u vidu da se svrha mjere pritvora ne bi mogla
ostvariti izdržavanjem kazne zatvora. Ustavni sud dana
obrazloženja ne smatra proizvoljnim u okolnostima kada se
protiv apelanta vodi drugi odvojeni kazneni postupak u okviru
koga su redoviti sudovi, neovisno o pravomoćno okončanom

Broj 74 - Stranica 82

SLUŽBENI GLASNIK BiH

predmetu, cijenili opravdanost razloga za produljenje pritvora.
Stoga se prigovori vezani za kršenje garancija iz članka 5. stavak
4. Europske konvencije čine neutemeljenim.
Pravo na privatni i obiteljski život, dom i prepisku
66. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
dijelu glasi:
Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:
f) Pravo na privatni i obiteljski život, dom i dopisivanje.
67. Članak 8. Europske konvencije u relevantnom dijelu
glasi:
1. Svatko ima pravo na poštovanje svog privatnog i
obiteljskog života, doma i prepiske.
2. Javne vlasti se ne smiju miješati u ostvarivanje ovog
prava osim ako to nije sukladno zakonu i neophodno u
demokratskom društvu u interesima nacionalne sigurnosti, javne
sigurnosti ili gospodarske dobrobiti zemlje, radi sprječavanja
nereda ili kriminala, radi zaštite zdravlja ili morala, ili radi
zaštite prava i sloboda drugih.
68. U konkretnom predmetu apelacijom se pokreće i pitanje
poštovanja apelantova prava na obiteljski život kao jednog od
segmenata članka II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8.
Europske konvencije, i to u odnosu na rješenja kojima je
apelantovoj partnerici odbijen zahtjev za posjet i izdavanje
govornice u KPZ Banjaluka. U svezi s tim, Ustavni sud prvo
mora utvrditi je li osporenim rješenjima uopće došlo do miješanja
u apelantovo pravo na obiteljski život.
69. Ustavni sud zapaža da su osporena rješenja donesena na
temelju ZKPRS koji odredbama članka 209. ZKPRS propisuje
mogućnost da osobu koja se nalazi u pritvoru posjeti bliski
srodnik, što uključuje posjetu bračnog, odnosno izvanbračnog
druga. Sporno pitanje koje se postavilo pred redovite sudove je
bilo da utvrde jesu li ponuđeni dokazi, koji su dostavljeni uz
zahtjev, dovoljni za zaključak da se apelant i Bojana Dragojević
nalaze u izvanbračnoj zajednici u smislu Obiteljskog zakona. U
svezi s tim Ustavni sud prije svega naglašava da izvanbračna
zajednica predstavlja zajednicu života žene i muškarca koji nisu u
braku ili u izvanbračnoj zajednici s drugom osobom koja traje
određeno vrijeme. Ustavni sud podsjeća da relevantne odredbe
Obiteljskog zakona koji se primjenjuje u Republici Srpskoj ne
propisuju vrijeme potrebno da bi se takva zajednica mogla
okarakterizirati kao izvanbračna, kako to eksplicitno propisuje
članak 3. Obiteljskog zakona FBiH (najmanje tri godine ili kraće
ako je u toj zajednici rođeno dijete). Međutim, Ustavni sud
podsjeća na odredbu članka 248. stavak (1) Obiteljskog zakona
koja omogućava pravo na međusobno izdržavanje izvanbračnih
partnera čija je izvanbračna zajednica prestala, a trajala je tri
godine ili dulje. Iz citirane odredbe proizlazi da izvanbračni
partneri, čija je zajednica života trajala tri godine i dulje iz takve
zajednice mogu crpiti određena prava propisana Obiteljskim
zakonom, iz čega opet proizlazi da izvanbračna zajednica nužno
podrazumijeva protek određenog vremena. Dakle, postojanje
izvanbračne zajednice, koja je shodno odredbi članka 12.
Obiteljskog zakona, izjednačena sa bračnom (članak 12.
Obiteljskog zakona) faktičko je pitanje koje se mora dokazivati
relevantnim dokazima. U svezi s tim Ustavni sud zapaža da su
redoviti sudovi, u konkretnom slučaju, postojanje izvanbračne
zajednice utvrđivali na temelju navoda iz zahtjeva da izvanbračna
zajednica između apelanta i Bojane Dragojević traje oko mjesec
dana, što je potkrijepljeno potvrdom o prijavi prebivališta Bojane
Dragojević na adresi apelantova stana, i to nakon što je apelantu
određen pritvor. Takve dokaze su redoviti sudovi ocijenili
nedovoljnim za utvrđivanje stupnja međusobne povezanosti
između apelanta i njegove partnerice, što su, prema ocjeni
Ustavnog suda, redoviti sudovi relevantno obrazložili. Apelantovi

Utorak, 4. 10. 2016.

prigovori da je u spis dostavio ovjerenu izjavu svoje majke koja
potvrđuje postojanje izvanbračne zajednice, prema ocjeni
Ustavnog suda, u okolnostima konkretnog slučaja ne mogu
dovesti u sumnju stajalište Ustavnog suda da su redoviti sudovi u
konkretnom slučaju prilikom utvrđivanja relevantnih činjenica
ispoštovali relevantne odredbe Obiteljskog zakona. Shodno tome,
u situaciji kada tijekom postupka apelant nije dokazao postojanje
izvanbračne zajednice s Bojanom Dragojević, kako bi se koristio
pravom iz članka 209. stavak (1) ZKPRS, pri čemu je članovima
uže obitelji i odvjetniku omogućeno posjećivati apelanta, Ustavni
sud zaključuje da u takvim okolnostima sporna zabrana ne
pokreće pitanje kršenja prava na obiteljski život iz članka 8.
Europske konvencije (vidi, mutatis mutandis, Ustavni sud Odluka
broj AP 377/16 od 20. travnja 2016. godine, st. 30.-38., dostupna
na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).
70. Na temelju navedenog, Ustavni sud zaključuje da
osporenim rješenjima nije prekršeno apelantovo pravo iz članka
II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske
konvencije.
Pravo na učinkovit pravni lijek
71. U svezi s kršenjem prava iz članka 13. Europske
konvencije Ustavni sud smatra da u situaciji kada je apelant imao
mogućnost koristiti i ulagati pravne lijekove koji su mu bili na
raspolaganju, što je činio, činjenica da pravni lijekovi nisu
rezultirali uspjehom za apelanta, per se, ne pokreće pitanje
kršenje prava iz članka 13. Europske konvencije.
Ostali prigovori
72. U svezi sa zabranom kojom je apelantu onemogućen
posjet svećenika, koju apelant dovodi u kontekst kršenja prava na
slobodu misli, savjesti i vjeroispovijedi, Ustavni sud zapaža da je
apelant u tom pravcu dostavio nepravomoćno rješenje Osnovnog
suda koje, kao takvo, ne može biti predmetom ocjene Ustavnog
suda. Stoga se ovi prigovori u takvim okolnostima čine
neutemeljenim.
VIII. Zaključak
73. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje članka II/3.d)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. stavak 3. Europske
konvencije u odnosu na poseban pritvorski razlog iz članka 197.
stavak 1. točka g) ZKPRS, kada osporena rješenja o produljenju
pritvora ne sadrže dovoljne i razumne razloge za zaključak da je
apelantu opravdano odrediti pritvor prema navedenoj zakonskoj
osnovi.
74. Istodobno nije povrijeđeno apelantovo pravo iz članka
II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. st. 1.c i st. 3. i 4.
Europske konvencije kada osporena rješenja sadrže dovoljne i
jasne razloge o postojanju utemeljene sumnje da je apelant
počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret kao conditio
sine qua non za određivanje mjere pritvora i kada osporena
rješenja sadrže dovoljno jasne i argumentirane razloge za
primjenu pritvorske osnove iz članka 197. stavak 1. točka v)
ZKPRS, pri čemu u tom dijelu od strane redovitih sudova nije
izostalo relevantno obrazloženje, te kada su redoviti sudovi
zauzeli stajalište da upućivanje apelanta na izdržavanje kazne
zatvora u drugom kaznenom predmetu koji je pravomoćno
okončan nije razlog za ukidanje pritvora u predmetnom slučaju.
75. Ustavni sud zaključuje da nema povrede apelantova
prava na poštovanje privatnog i obiteljskog života iz članka
II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske
konvencije u situaciji kada apelant nije dokazao postojanje
izvanbračne zajednice u smislu Obiteljskog zakona kao
preduvjeta za korištenje prava iz članka 209. stavak (1), što
implicira da sporna zabrana ne pokreće pitanje kršenja prava na
obiteljski život.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

76. Konačno, u predmetnom postupku nije prekršeno ni
apelantovo pravo iz članka 13. Europske konvencije kada iz
raspoloživih dokaza ne proizlazi ništa što bi ukazalo na kršenje
navedenih prava.
77. Na temelju članka 18. stavak (3) točka l), članka 59. st.
(1), (2) i (3) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.
78. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu,
nije neophodno posebno razmatrati podnositeljev prijedlog za
donošenje privremene mjere.
79. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,
odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
предмету број АП 2826/16, рјешавајући апелацију Невена
Нешковића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, члана 18 став (3) тачка л), члана 57 став (2)
тачка б), члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став (1) Правила
Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст
("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у
саставу:
Мирсад Ћеман, предсједник
Мато Тадић, потпредсједник
Златко М. Кнежевић, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Миодраг Симовић, судија
Сеада Палаврић, судија
на сједници одржаној 15. септембра 2016. године донио
је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Дјелимично се усваја апелација Невена Нешковића.
Утврђује се кршење права из члана II/3д) Устава Босне
и Херцеговине и члана 5 став 1ц и став 3 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода у
дијелу Рјешења Окружног суда у Бањалуци број 77 0 К
073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016. године којим је
потврђено Рјешење Основног суда у Приједору број 77 0 К
073897 16 Кпс од 14. априла 2016. године у односу на
постојање посебног притворског разлога из члана 197 став 1
тачка г) Закона о кривичном поступку Републике Српске.
Укида се Рјешење Окружног суда у Бањалуци број 77 0
К 073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016. године у дијелу који се
односи на постојање посебног притворског разлога из члана
197 став 1 тачка г) Закона о кривичном поступку Републике
Српске.
Налаже се Окружном суду у Бањалуци да по хитном
поступку донесе нову одлуку у складу са чланом II/3д)
Устава Босне и Херцеговине и чланом 5 став 1ц и став 3
Европске конвенције за заштиту људских права и основних
слобода.
Налаже се Окружном суду Бањалуци да, у складу са
чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и
Херцеговине, у року од 30 дана од дана достављања ове
одлуке обавијести Уставни суд о предузетим мјерама с
циљем извршења ове одлуке.
Одбија се као неоснована апелација Невена
Нешковића поднесена против Рјешења Основног суда у
Приједору бр. 77 0 К 073897 16 Кв 3 од 16. маја 2016. године
и 77 0 К 073897 16 Кпс од 28. априла 2016. године у односу
на право из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана
8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних

Broj 74 - Stranica 83

слобода, те Рјешења Окружног суда у Бањалуци број 77 0 К
073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016. године и Рјешења
Основног суда у Приједору број 77 0 К 073897 16 Кпс од 14.
априла 2016. године у односу на остале аспекте члана II/3д)
Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1ц и ст. 3 и 4
Европске конвенције за заштиту људских права и основних
слобода и члана 13 Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода.
Одбацује се као недопуштена апелација Невена
Нешковића поднесена против Рјешења Окружног суда у
Бањалуци број 77 0 К 073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016.
године и Рјешења Основног суда у Приједору број 77 0 К
073897 16 Кв 3 од 16. маја 2016. године у односу на право из
члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода
зато што је преурањена.
Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I. Увод
1. Невен Нешковић (у даљњем тексту: апелант) из
Бањалуке, тренутно у притвору у КПЗ у Бањалуци, којег
заступа Весна Рујевић, адвокаткиња из Бањалуке, поднио је
2. јула 2016. године апелацију Уставном суду Босне и
Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против
Рјешења Окружног суда у Бањалуци (у даљњем тексту:
Окружни суд) број 77 0 К 073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016.
године и Рјешења Основног суда у Приједору (у даљњем
тексту: Основни суд) број 77 0 К 073897 16 Кв 3 од 16. маја
2016. године. Предметном апелацијом апелант је оспорио и
Рјешења Основног суда бр. 77 0 К 073897 16 Кв 3 од 16. маја
2016. године и 77 0 К 073897 16 Кпс од 28. априла 2016.
године.
2. Апелант је истовремено затражио доношење
привремене мјере којом би био упућен на издржавање казне
затвора у другом кривичном предмету који је правоснажно
окончан. Поднеском од 21. јула 2016. године апелант је
допунио апелацију новим актима које је у међувремену
исходио.
II. Поступак пред Уставним судом
3. На основу члана 23 Правила Уставног суда од
Основног суда, Окружног суда и Окружног тужилаштва у
Бањалуци - Подружна канцеларија Приједор (у даљњем
тексту: Окружно тужилаштво) затражено је 8. јула 2016.
године да доставе одговоре на апелацију.
4. Основни суд и Окружно тужилаштво су одговор на
апелацију доставили 14. односно 28. јула 2016. године.
5. Окружни суд у остављеном року није доставио
одговор на апелацију.
III. Чињенично стање
6. Чињенице предмета које произлазе из апелантових
навода и докумената предочених Уставном суду могу да се
сумирају на сљедећи начин.
Уводне напомене
7. Апеланту је рјешењем Основног суда од 19. јануара
2016. године одређен притвор из разлога прописаних чланом
197 став 1 тач. б), в) и г) Закона о кривичном поступку РС (у
даљњем тексту) ЗКПРС у трајању од мјесец дана због
основане сумње да је починио продужено кривично дјело
тешка крађа из члана 232 став 2 у вези са чл. 23 и 42а
Кривичног закона РС (у даљњем тексту: КЗРС).

Broj 74 - Stranica 84

SLUŽBENI GLASNIK BiH

8. Рјешењем Основног суда од 17. фебруара 2016.
године апеланту је продужен притвор из истих притворских
разлога за наредна два мјесеца, који је према том рјешењу
могао трајати најдуже до 18. фебруара 2016. године.
9. Рјешењем Основног суда број 77 0 К 073897 16 Кпс
од 13. априла 2016. године потврђена је оптужница
Окружног тужилаштва у предметном кривичном предмету
због основане сумње да је апелант починио продужено
кривично дјело тешка крађа из члана 232 став 2 у вези са чл.
23 и 42а КЗРС.
Оспорена рјешења о продужењу притвора након
потврђивања оптужнице
10. Рјешењем Основног суда број 77 0 К 0373897 16
Кпс од 14. априла 2016. године апеланту је продужен
притвор након потврђивања оптужнице из разлога
прописаних чланом 197 став 1 тач. в) и г) ЗКПРС који према
том рјешењу може трајати до изрицања првостепене
пресуде, а најдуже једну годину и шест мјесеци од
потврђивања оптужнице, уз обавезну редовну двомјесечну
контролу притвора.
11. Основана сумња да је апелант починио кривично
дјело које му је оптужницом стављено на терет, према оцјени
Основног суда, произашла је из оптужнице Окружног
тужилаштва и доказа уз њу (бројни материјални докази,
између осталог, фото-документација, налази вјештака,
записници о изјавама свједока, пресуда Окружног суда од
22. септембра 2015. године и други докази које је Основни
суд таксативно побројао на стр. 3 и 4 образложења рјешења).
Према мишљењу Основног суда ничим није доведено у
питање постојање основане сумње да је апелант починио
кривично дјело које му је оптужницом стављено на терет, а
чињенице за извођење оваквог закључка и даље постоје у
неизмијењеном облику с обзиром да нема доказа и
околности које би оправдале друкчији закључак.
12. У вези с постојањем посебних притворских разлога
Основни суд је, разматрајући приједлог Окружног
тужилаштва, закључио да и даље постоје разлози за
продужење притвора апеланту из притворских разлога
предвиђених чланом 197 став 1 тач. в) и г) ЗКПРС.
13. Основни суд је у вези с постојањем посебног
притворског разлога из члана 197 став 1 тачка в) ЗКПРС
закључио да поред објективног услова за примјену овог
притворског основа, запријећене казне затвора од три године
или теже казне, постоје и друге нарочите околности које
оправдавају бојазан да би апелант на слободи могао да
понови извршење кривичног дјела. Основни суд је појаснио
да се у односу на апеланта ради о специјалном повратнику
који је раније осуђиван за истоврсно кривично дјело, а раније
кажњавање није позитивно дјеловало, нити се остварила
сврха кажњавања, а имајући у виду да је у питању и већа
вриједност украдених ствари и новца то су, према оцјени
Основног суда, нарочите околности које у цјелини
оправдавају бојазан да ће оптужени, у случају пуштања на
слободу, наставити са вршењем кривичних дјела, што је
разлог за продужење мјере притвора у смислу члана 197 став
1 тачка в) ЗКПРС.
14. Разматрајући постојање разлога за продужење
притвора из тачке г) става 1 члана 197 ЗКПРС Основни суд
је навео да се за кривично дјело које је апеланту оптужницом
стављено на терет може изрећи казна затвора од десет
година, а што је објективни услов за овај притворски основ.
У вези с постојањем посебних околности за примјену овог
притворског разлога Основни суд је навео да начин
извршења кривичног дјела, те упорност и безобзирност
апеланта приликом извршења тог дјела, чине дјело посебно

Utorak, 4. 10. 2016.

тешким, те да би сходно томе пуштање апеланта на слободу
у овој фази кривичног поступка имало за посљедицу стварну
пријетњу нарушавању јавног реда, првенствено на подручју
града Приједора, гдје је кривично дјело извршено, а што
представља разлог за притвор прописан чланом 197 став 1
тачка г) ЗКПРС.
15. Основни суд се у вези с непостојањем посебних
притворских разлога из тачке б) става 1 члана 197 ЗКПРС
(ометање кривичног поступка) детаљније изјаснио на страни
5 образложења рјешења.
16. Имајући у виду да се за кривично дјело које је
апеланту стављено на терет може изрећи казна затвора до
десет година апеланту је притвор одређен сходно одредби
члана 202 став 1 и став 2 тачка б) ЗКПРС у трајању од
најдуже једну годину и шест мјесеци, при чему ће се вршити
редовна двомјесечна контрола оправданости притвора.
Основни суд је приликом одлучења имао у виду одредбу
члана 196 став 1 ЗКПРС која прописује рестриктивност
притвора, при чему је нашао да је продужење притвора у
конкретном случају неопходно јер се сврха због које је
притвор продужен не би могла остварити неком другом
блажом мјером.
17. У вези са захтјевом апелантовог браниоца да се
апелант упути на издржавање казне затвора према уложеном
упутном акту Основни суд је истакао да је он без утицаја на
предметни поступак у коме се одлучивало о продужењу
притвора у другом кривичном предмету. Основни суд је још
истакао да се поступак извршења казне затвора спроводи
према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција
РС, за који је надлежан Основни суд у Бањалуци.
18. Одлучујући о жалби апелантовог браниоца
уложеној против првостепеног рјешења, Окружни суд је
Рјешењем број 77 0 К 073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016.
године жалбу одбио као неосновану, те у цијелости потврдио
првостепено рјешење.
19. У вези с приговорима апелантове одбране о
непостојању основане сумње да је апелант починио
кривично дјело које му је оптужницом стављено на терет
Окружни суд је приговоре оцијенио неоснованим јер сви
достављени докази (од којих пронађени трагови и њихова
ДНК анализа потврђују присуство апеланта на мјесту
извршења кривичног дјела), сагледани појединачно и у
међусобној вези, несумњиво поткрепљују сумњу да је
апелант са другим, за сада неидентификованим лицима,
предузео инкриминисане радње описане у оптужници.
20. Окружни суд је оцијенио неоснованим приговоре
апелантове одбране усмјерене у правцу негирања постојања
посебних притворских разлога за продужење притвора, те у
том правцу нагласио да је првостепени суд у вези с тим дао
јасне и прецизне разлоге који су том суду прихватљиви, при
чему апелантова одбрана није понудила аргументе или
доказе којим би оповргнула становиште првостепеног суда.
Према оцјени Окружног суда првостепени суд је у том
правцу правилно утврдио све релевантне чињенице и доказе,
те је основано закључио да постоје нарочите околности које
оправдавају бојазан да ће апелант на слободи поновити
кривично дјело, те да би у околностима конкретног случаја
његово пуштање на слободу резултовало стварном
пријетњом нарушавању јавног реда имајући у виду
запријећену казну, начин извршења и посљедице кривичног
дјела за које се апелант сумњичи. Окружни суд је на основу
свих расположивих доказа и околности конкретног случаја
извео закључак да је за отклањање наведених опасности
неопходно даљње задржавање апеланта у притвору.
21. У вези с приговорима апелантове одбране да је
актом Основног суда у Бањалуци апелант упућен на

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

издржавање казне затвора у трајању од четири години, на
коју је раније осуђен за кривично дјело организовани
криминал у вези с кривичним дјелом тешка крађа, те
кривично дјело недозвољена производња и промет оружја,
према оцјени Окружног суда наведена околност, сама по
себи, не представља сметњу да се апеланту продужи притвор
након потврђивања оптужнице, нити би се издржавањем
казне затвора могла да оствари сврха мјере притвора, што
одбрана очигледно губи из вида, па се приговори усмјерени
у том правцу чине неоснованим.
22. Окружни суд је одлучио као у изреци рјешења на
основу члана 337 став 3 ЗКПРС.
23. Из расположивих доказа произлази да је вијеће
Основног суда, вршећи редовну двомјесечну контролу
оправданости притвора, донијело Рјешење број 77 0 К
073897 16 Кв 4 од 9. јуна 2016. године којим је утврђено да је
притвор који је апеланту продужен рјешењем тог суда од 14.
априла 2016. године и даље неопходан из истих притворских
разлога.
24. У допуни апелације апелант је доставио
обавјештење Основног суда под бројем 77 0 К 073897 16 Кв5
од 4. јула 2016. године у вези с приједлогом апелантовог
браниоца да му се укине притвор и да се апелант упути на
издржавање казне затвора по упутном акту Основног суда у
Бањалуци од 25. фебруара 2016. године. Основни суд је тим
актом информисао апеланта да приједлог није заснован на
новим чињеницама које су од значаја за укидање притвора,
те да разлози који су наведени у приједлогу нису од значаја
за укидање притвора.
25. Према информацијама с којима располаже Уставни
суд апелант се још увијек налази у притвору по основу истих
притворских разлога.
Оспорена рјешења у вези с апелантовим захтјевом да му
се одбори посјета у притвору
26. Рјешењем Основног суда број 77 0 К 073897 16 Кпс
од 28. априла 2016. године одбијен је апелантов усмени
захтјев, те писмени захтјев Бојане Драгојевић (апелантове
ванбрачне партнерке) да се одобри посјета и издавање
говорнице именованој за посјету апеланту који се налази у
притвору (став 1 диспозитива рјешења), док је ставом 2
диспозитива утврђено да апелант има право на слободну и
несметану комуникацију с браниоцем.
27. У захтјеву је истакнуто да апелант и Бојана
Драгојевић живе у ванбрачној заједници од децембра 2015.
године, да њихова заједница траје око мјесец дана, те да је
именована, након што је апеланту одређен притвор,
пријавила пребивалиште на адреси апелантовог стана.
28. Цијенећи предочене доказе, Основни суд није могао
да утврди постојање ванбрачне заједнице између апеланта и
Бојане Драгојевић с обзиром да само изјава именоване да са
апелантом живи у ванбрачној заједнице није довољна да би
се утврдило постојање заједнице живота у смислу члана 12
Породичног закона РС. Надаље, други доказ који је суду
предочен, а тиче се пријаве пребивалишта именоване на
адреси апелантовог стана, која је учињена након што је
апеланту одређен притвор је, према оцјени Основног суда,
очито срачунат да се створи утисак да именована живи
заједно са апелантом. На основу таквих доказа Основни суд
није могао утврдити да се ради о ванбрачној заједници у
смислу Породичног закона. Будући да уз захтјев нису
предочени релевантни докази на основу којих би се утврдила
заједница живота између апеланта и именоване (овјерена
изјава свједока, изјава комшија, рођака, службене исправе
надлежних органа и други докази) Основни суд је у

Broj 74 - Stranica 85

недостатку релевантних доказа одлучио као у изреци
рјешења.
29. Одлучујући о жалби апелантовог браниоца
поднесеној против става 1 диспозитива рјешења из
претходне тачке ове одлуке, вијеће Основног суда је
Рјешењем број 77 0 К 073897 16 Кв 3 од 16. маја 2016.
године жалбу одбило као неосновану. Наиме, вијеће
Основног суда је након разматрања оспореног рјешења у
свјетлу жалбених приговора оцијенило да је првостепени суд
правилно анализирао и цијенио све наводе апелантове
одбране, те да тиме нису почињене битне повреде одредаба
кривичног поступка, како се то жалбом неосновано тврди.
Вијеће је нагласило да је приликом заснивања ванбрачне
заједнице битна воља ванбрачних партнера да живе заједно
на заједничкој адреси, да постоји намјера ванбрачних
партнера за трајношћу ванбрачне заједнице, да је под
трајањем ванбрачне заједнице релевантна намјера да се
заснује заједница живота чије трајање није било привремено,
нити ограничено. На основу предочених доказа вијеће је
оцијенило да првостепени суд није могао утврдити да између
апеланта и Бојане Драгојевић постоји воља да живе заједно,
да се тако понашају, односно да извршавају права и
дужности које постоје између ванбрачних партнера, а што
животну заједницу чини ванбрачном. И према оцјени тог
вијећа, имајући у виду да ванбрачна заједница траје од
децембра 2015. године, односно око мјесец дана, да је Бојана
Драгојевић пријавила пребивалиште на апелантовој адреси у
децембру 2015. године, у конкретном случају нису испуњени
услови да се веза између апеланта и Бојане Драгојевић
окарактерише као ванбрачна заједница.
30. У допуни апелације апелант је доставио
неправоснажно Рјешење Основног суда број 77 0 К 073897
16 Кпс од 8. јула 2016. године којим је одбијен апелантов
захтјев да га у Притворској јединици посјети свештеник, уз
образложење да у захтјеву нису наведени конкретни разлози
о ком свештенику се ради, нити други детаљи релевантни за
одлучивање о захтјеву, па је примјеном члана 209 став 1
ЗКПРС одлучено као у диспозитиву рјешења.
IV. Апелација
а) Наводи из апелације
31. Апелант сматра да је оспореним рјешењима
повријеђено његово право на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у
даљњем тексту: Европска конвенција), право на слободу и
безбједност из члана II/3д) Европске конвенције и члана 5
Европске конвенције, те право на поштовање приватног и
породичног живота из члана II/3ф) Устава Босне и
Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. Апелацијом се
негира постојање основане сумње да је апелант починио
кривично дјело које му је оптужницом стављено на терет, те
се у том правцу тврди да су редовни судови занемарили
чињеницу да апелант није идентификован на видео-запису,
нити је утврђен идентитет снимљених лица, а ти докази су
ушли у доказну грађу на којима је заснована оптужница
Окружног тужилаштва. Истиче се да је апелант у истрази
негирао извршење спорног кривичног дјела, било какав
договор и чланство с НН лицима. Указује се да су у
диспозитиву оптужнице наведене апелантове радње које су
супротне доказима из оптужнице, па апелант указује да из
расположивих доказа не произлази основана сумња да је
апелант починио кривично дјело које му је стављено на
терет, због чега му је прекршено право из члана 5 став 1
тачка ц) Европске конвенције.

Broj 74 - Stranica 86

SLUŽBENI GLASNIK BiH

32. Надаље се наводи да предметна апелација покреће и
питање кршења члана 5 став 3 Европске конвенције јер суд
мора да утврди да ли постоје други основи који оправдавају
даљње лишавање слободе, односно да ли су основи за
притвор довољни и релевантни. Наведено се, према
апелационим наводима, посебно односи на притворски
разлог из тачке г) става 1 члана 197 ЗКПРС јер суд није
навео с ким је апелант повезан и на који начин је он
учествовао у извршењу кривичног дјела. Надаље се
апелацијом кршење права из члана 5 став 4 Европске
конвенције доводи у контекст с правом лица лишеног
слободе на преиспитивање процедуралних и материјалних
услова који су од суштинског значаја за законитост његовог
лишавања слободе, а то право подразумијева улагање жалбе
која у кратком року треба да буде размотрена и да се у
кратком року одлучи о пуштању на слободу, при чему разлог
за притвор може да буде прихватљив само ако је примјењив
на околност лица лишеног слободе. Стога, према
апелантовој оцјени, не може постојати правило које
искључује могућност пуштања на слободу до суђења, чак и
лица која имају раније кривичне осуде или која су оптужена
за одређена кривична дјела. У том правцу апелант се позвао
на праксу Европског суда за људска права (у даљњем тексту:
Европски суд) заузету у предметима Stögmuller против
Аустрије, Clooth против Белгије, Condrada против Италије,
Barfuss против Републике Чешке. Апелацијом се надаље
указује да је оптуженом загарантовано право на дјелотворан
правни лијек које прописује члан 13 Европске конвенције.
Према наводима апелације поднесени приједлог за укидање
притвора није на адекватан начин размотрен. Апелант
предлаже Уставном суду да размотри могућност укидања
притвора апеланту како би се он упутио на издржавање
казне затвора јер је апелант добио упутни акт за издржавање
казне затвора, што даје гаранцију да ће се апелант редовно
одазивати на позиве суда, те да неће поновити кривично
дјело и сл. Осим тога, апелацијом се наводи да је апеланту
ускраћено право на контакте телефоном, посјету и интимну
посјету невјенчане супруге Бојане Драгојевић јер само она
може да му донесе одјећу и храну у КПЗ зато што
апелантова мајка живи у Републици Србији. На тај му је
начин ускраћено и право на планирано потомство. Чињеница
о ванбрачној заједници је потврђена овјереном изјавом коју
је дала апелантова мајка, а изјава се налази у кривичном
предмету, па је на тај начин повријеђено апелантово право
на приватни и породични живот које је загарантовано
чланом 8 Европске конвенције. Привременом мјером
апелант је тражио да се до коначне одлуке Уставног суда
хитно упути на издржавање казне затвора по Упутном акту
Основног суда у Бањалуци број 71 0 К 229825 15 Икс-2 од
25. фебруара 2016. године.
33. У допуни апелације апелант је доставио
обавјештење Основног суда од 4. јула 2016. године којим је
апелант информисан да је неоснован његов приједлог за
укидање притвора и упућивање на издржавање казне по
упутном акту Основног суда у Бањалуци. Апелант је
доставио и неправоснажно рјешење Основног суда од 8. јула
2016. године којим је одбијен његов захтјев да га у притвору
посјети свештеник. Сматра да је овом забраном повријеђено
његово право из члана II/3г) Устава Босне и Херцеговине и
члана 9 Европске конвенције.
б) Одговор на апелацију
34. Основни суд је у одговору на апелацију истакао да
је апеланту продужен притвор у законитом поступку на
основу релевантних одредаба ЗКПРС, уз поштовање
гаранција прописаних чланом 5 Европске конвенције.

Utorak, 4. 10. 2016.

Разлоге које је тај суд дао у вези с разлозима за продужење
притвора у цијелости је прихватио Окружни суд који је
жалбу одбио. У погледу навода о повреди апелантовог права
на посјете у притвору, доводећи забрану у контекст кршења
права на приватни живот, Основни суд је навео да је тај суд у
више наврата образложеним рјешењима одлучивао о том
питању, при чему је оцијењено да није било кршења
наведеног права у околностима када су члановима уже
породице и адвокату дозвољене посјете у Притворској
јединици.
35. Окружно тужилаштво је у одговору на апелацију
навело да је притвор апеланту одређен у складу са законским
одредбама, за шта су редовни судови у рјешењима дали
ваљана и прихватљива образложења, па према томе нема
кршења права на слободу и безбједност на које се апелант
неосновано позива. У вези са апелантовим приговорима да
му је ускраћено право на контакт телефоном и интимне
посјете невјенчане супруге, те да је апелантова мајка
потврдила овјереном изјавом да су апелант и невјенчана
супруга у ванбрачној заједници, Окружно тужилаштво је ове
приговоре оцијенило неоснованим и нетачним. У том правцу
је појашњено да не може апелантова мајка да гарантује
постојање ванбрачне заједнице јер то може да потврди само
ванбрачна супруга овјереном изјавом које, у конкретном
случају, нема. Осим тога, чланови Породичног закона на које
се апелант у апелацији позвао немају везе са овим
институтом и регулишу сасвим другу материју, па су и ови
апелациони приговори оцијењени неоснованим. Предложено
је да се апелација одбије као неоснована, укључујући и
захтјев за доношење привремене мјере.
V. Релевантни прописи
36. У Закону о кривичном поступку Републике
Српске ("Службени гласник РС" број 53/12) релевантне
одредбе гласе:
Притвор
Опште одредбе
Члан 196. ст. (1) и (4)
(1) Притвор се може одредити или продужити само
под условима прописаним у овом закону и само ако се иста
сврха не може остварити другом мјером.
(4) Трајање притвора мора бити сведено на најкраће
нужно вријеме. Ако се оптужени налази у притвору,
дужност је свих органа који учествују у кривичном
поступку и органа који им пружају правну помоћ да
поступају са посебном хитношћу.
Разлози за притвор
Члан 197. став (1) тач. в) и г)
(1) Ако постоји основана сумња да је одређено лице
учинило кривично дјело, притвор се против тог лица може
одредити:
в) ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће
поновити кривично дјело или да ће довршити покушано
кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим
пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна
затвора од три године или тежа казна и
г) у ванредним околностима, ако је ријеч о кривичном
дјелу за које се може изрећи казна затвора од десет година
или тежа казна, а које је посебно тешко с обзиром на начин
извршења или посљедице кривичног дјела, ако би пуштање
на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања
јавног реда.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Притвор након потврђивања оптужнице
Члан 202.
(1) Притвор се може одредити, продужити или
укинути и након потврђивања оптужнице. Контрола
оправданости притвора се врши по истеку свака два
мјесеца од дана доношења посљедњег рјешења о притвору.
Жалба против овог рјешења не задржава његово извршење.
(2) Након потврђивања оптужнице и прије изрицања
првостепене пресуде, притвор може трајати најдуже:
б) годину дана и шест мјесеци у случају кривичног дјела
за које је прописана казна затвора до десет година,
(3) Ако за вријеме из става 2. овог члана не буде
изречена првостепена пресуда, притвор ће се укинути и
оптужени пустити на слободу.
Право на комуникацију притвореника са спољним
свијетом и браниоцем
Члан 209.
(1) Након одобрења судије за претходни поступак,
односно судије за претходно саслушање и под његовим
надзором или надзором лица које он одреди, притвореника
могу посјећивати, у оквиру кућног реда, брачни, односно
ванбрачни друг и његови сродници, а на његов захтјев љекар и друга лица. Поједине посјете могу се забранити ако
би због тога могла настати штета за вођење поступка.
(2) Судија за претходни поступак, односно судија за
претходно саслушање ће одобрити конзуларном службенику
стране земље посјету притворенику који је држављанин те
земље, у складу са кућним редом притвора.
(3) Притвореник смије одржавати повјерљиву
преписку са било којим другим лицем. Изузетно, ако то
захтијевају интереси поступка суд може донијети рјешење
о надзору такве повјерљиве преписке или рјешење којим се
забрањује таква повјерљива преписка. Против овог рјешења
допуштена је жалба која не задржава извршење рјешења.
Притворенику се не може забранити слање молби,
притужби и жалби.
(4) Притвореник не може користити мобилни
телефон, али има право, у складу са кућним редом, а под
надзором управе притвора, о свом трошку обављати
телефонске разговоре. Управа притвора у ту сврху
притвореницима обезбјеђује потребан број јавних
телефонских прикључака. Судија за претходни поступак,
судија за претходно саслушање, судија или предсједник
вијећа могу због сигурности или постојања неког од разлога
из члана 197. став 1. т. а) до в) овог закона, рјешењем
ограничити или забранити притворенику коришћење
телефона.
(5) Притвореник има право слободне и неометане везе
са браниоцем.
37. У Кривичном закону Републике Српске
("Службени гласник Републике Српске" бр. 49/03, 108/04,
37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13) релевантне одредбе гласе:
Саизвршилаштво
Члан 23.
Ако више лица, учествовањем у радњи извршења или на
други начин, заједнички изврше кривично дјело - свако од њих
казниће се казном прописаном за то дјело.
Продужено кривично дјело
Члан 42а.
(1) Продужено кривично дјело чини више истих или
истоврсних дјела учињених у временској повезаности од
истог учиниоца и која представљају јединствену цјелину у
правном смислу због постојања најмање двије од сљедећих
околности: истовјетности оштећеног, истоврсности

Broj 74 - Stranica 87

предмета дјела, коришћења исте ситуације или истог
трајног односа, јединства мјеста или простора извршења
дјела или јединственог умишљаја учиниоца.
(2) Кривична дјела управљена против личних добара
могу изузетно чинити продужено кривично дјело само ако
су учињена према истом лицу.
(3) Не могу чинити продужено кривично дјело она дјела
која по својој природи не допуштају спајање у једно дјело.
(4) Ако продужено кривично дјело обухвата различите
облике истог дјела, продужено кривично дјело ће се правно
квалификовати као најтеже од тих кривичних дјела.
(5) Ако продужено кривично дјело обухвата дјела чија
су законска обиљежја одређени новчани износи, продуженим
кривичним дјелом је остварен износ једнак збиру износа
остварених појединачним дјелима уколико је то обухваћено
јединственим умишљајем учиниоца.
(6) За продужено кривично дјело може се изрећи казна
већа од прописане казне за кривично дјело утврђено као
продужено кривично дјело, али не смије прећи двоструку
мјеру прописане казне, нити највећу мјеру те врсте казне.
(7) Кривично дјело које није обухваћено продуженим
кривичним дјелом у правоснажној судској пресуди
представља посебно кривично дјело или улази у састав
посебног продуженог кривичног дјела.
Тешка крађа
Члан 232. став 2.
(2) Ако вриједност украдене ствари прелази износ од
10.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од једне до
десет година.
38. У Породичном закону Републике Српске
("Службени гласник РС" бр. 54/02, 41/08 и 63/14) релевантне
одредбе гласе:
Члан 12. став (1)
(1) Заједница живота жене и мушкараца која није
правно уређена на начин прописан овим законом (ванбрачна
заједница) изједначена је са брачном заједницом у погледу
права на међусобно издржавање и других имовинско-правних
односа, под условима и на начин прописан овим законом.
Издржавање лица из ванбрачне заједнице
Члан 248. став (1)
(1) Ако је престала ванбрачна заједница која је трајала
три године и дуже, лице које из те заједнице испуњава
услове из члана 241. овог закона, има право на издржавање
од другог лица.
VI. Допустивост
39. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону
надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када
она постану предмет спора због пресуде било којег суда у
Босни и Херцеговини.
40. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног
суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су
против пресуде, односно одлуке која се њом побија,
исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према
закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је
подносилац апелације примио одлуку о посљедњем
дјелотворном правном лијеку који је користио.
а) Допустивост у односу на рјешења о продужењу
притвору у контексту члана II/3е) Устава Босне и
Херцеговине и члана 6 Европске конвенције
41. У вези са овим наводима (који суштински покрећу
питање кршења члана 6 став 1 Европске конвенције)
Уставни суд подсјећа на то да је у својој пракси већ усвојио

Broj 74 - Stranica 88

SLUŽBENI GLASNIK BiH

јасно становиште да се на питање да ли апелант има или да
ли ће имати правично суђење пред редовним судовима не
може одговорити док је поступак у току. Сагласно пракси
Уставног суда и Европског суда, питање да ли је поштован
принцип правичног суђења треба сагледати на основу
поступка у цјелини. С обзиром на сложеност кривичног
поступка, евентуални процесни пропусти и недостаци који
се појаве у једној фази поступка могу да буду исправљени у
некој од наредних фаза истог тог поступка. Слиједећи то,
није могуће, у принципу, утврдити да ли је кривични
поступак био правичан док се поступак правоснажно не
оконча (види Европски суд, Barbera, Meeseque и Jabardo
против Шпаније, пресуда од 6. децембра 1988. године,
Серија А, број 146, став 68 и Уставни суд, Одлука број У
63/01 од 27. јуна 2003. године, тачка 18, објављена у
"Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/03).
42. У конкретном случају кривични поступак против
апеланта је у току. Сходно наведеном, Уставни суд
примјећује да оспорена рјешења о продужењу притвора не
представљају утврђење основаности кривичне оптужбе
против апеланта у смислу члана 6 Европске конвенције
(види, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 3271/13
од
23.
децембра
2013.
године,
доступна
на
www.ustavnisud.ba, тачка 26).
43. Сагласно наведеном, имајући у виду одредбе члана
18 став (3) тачка л) Правила Уставног суда, Уставни суд
закључује да је апелација у односу на повреду права на
правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине
и члана 6 Европске конвенције преурањена.
б) Допустивост у односу на остала права
44. У конкретном случају предмет оспоравања
апелацијом су Рјешења Основног суда број 77 К 073897 16
Кв 3 од 16. маја 2016. године и Рјешења Окружног суда број
77 0 К 073897 16 Кж 2 од 27. априла 2016. године против
којих нема других дјелотворних правних лијекова могућих
према закону. Затим, оспорена рјешења апелант, односно
апелантов бранилац, примио је 4. односно 20. маја 2016.
године, а апелација је поднесена 2. јула 2016. године, тј. у
року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1)
Правила Уставног суда. Коначно, апелација у овом дијелу
испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног
суда јер не постоји неки други формални разлог због којег
апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie)
неоснована.
45. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне
и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног
суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација
испуњава услове у погледу допустивости.
VII. Меритум
46. Апелант побија наведена рјешења тврдећи да су тим
рјешењима повријеђена његова права из члана II/3д) Устава
Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) и ст. 3 и 4
Европске конвенције, члана II/3ф) Устава Босне и
Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, те члана II/3г)
Устава Босне и Херцеговине и члана 9 Европске конвенције.
Право из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и
члана 5 став 1ц) и ст. 3 и 4 Европске конвенције
47. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине, у
релевантном дијелу, гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају
људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она
обухватају:
д) Право на личну слободу и безбједност.

Utorak, 4. 10. 2016.

48. Члан 5 Европске конвенције у релевантном дијелу
гласи:
1. Свако има право на слободу и безбједност личности.
Нико не може бити лишен слободе осим у сљедећим
случајевима и у складу са поступком прописаним законом:
ц) у случају законитог хапшења или притварања лица у
сврху његовог довођења пред надлежну закониту власт због
разумне сумње да је починило кривично дјело, или када се то
разумно сматра потребним како би се спријечило почињење
кривичног дјела или бјекство након почињења кривичног
дјела;
3. Свако ко је ухапшен или притворен у складу с
одредбама из става 1 тачка ц) овог члана изводи се без
одлагања пред судију или друго службено лице овлашћено
законом да врши судску власт, те има право да му се суди у
разумном року или да буде пуштен на слободу до суђења.
Пуштање на слободу може бити условљено јемствима да
ће се лице појавити на суђењу.
4. Свако ко је лишен слободе хапшењем или
притварањем има право да покрене поступак у коме ће суд
брзо одлучити о законитости његовог притварања и
наложити пуштање на слободу ако је притварање било
незаконито.
49. Уставни суд запажа да се апелант тренутно налази у
притвору који му је продужен након потврђивања
оптужнице, а који може да траје најдуже годину и шест
мјесеци од потврђивања оптужнице, односно до доношења
првостепене пресуде. Уставни суд подсјећа да апелант,
сходно одредби члана 21 став (6) Правила Уставног суда,
није обавијестио Уставни суд да ли му је у међувремену
притвор евентуално укинут. Према информацијама
добијеним 24. августа 2016. године у телефонском контакту
са овлашћеним службеником Основног суда апелант се још
увијек налази у притвору по основу истих законских разлога.
Дакле, Уставни суд подсјећа да ће се у овом дијелу одлуке
разматрати оспорена рјешења о продужењу притвора у
контексту апелационих приговора и кршење права на
слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне
и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције.
50. Апелант прије свега указује на непостојање
основане сумње да је починио дјело које му је оптужницом
стављено на терет, истовремено указујући на непостојање
других нарочитих околности које прописују одредбе члана
197 ЗКПРС, па сматра да су оспорена рјешења донесена
супротно одредбама тог закона. Осим тога, апелант сматра
да би чињеница да је од Основног суда у Бањалуци добио
упутни акт за издржавање казне затвора која му је изречена у
другом кривичном предмету требала да буде разлог за
укидање притвора у овом предмету, па и у том сегменту
апелант указује на произвољност редовних судова који ту
околност нису цијенили на правилан начин. Апелант такође
сматра да приговоре које је изнио у жалби није на адекватан
начин цијенио Окружни суд који је био дужан да у кратком
року размотри законитост притвора, при чему је био дужан
да своју одлуку заснује на стварним чињеничним
околностима, а не на претпоставкама. Крећући се у
границама апелационих приговора, у смислу одредбе члана
31 Правила Уставног суда, Уставни суд запажа да наведени
приговори покрећу питање кршења члана 5 став 1ц) и ст. 3 и
4 Европске конвенције.
51. Уставни суд, прије свега, подсјећа на то да се право
на личну слободу и безбједност убраја у једно од
најзначајнијих људских права, те да члан 5 Европске
конвенције гарантује да нико не смије да буде произвољно
лишен слободе. Произвољност лишавања слободе оцјењује
се у првом реду у односу на поштовање процедуралних

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

захтјева процесног права, односно у конкретном случају
ЗКПРС као националног права које мора да буде усклађено
са стандардима Европске конвенције. Стога је притвор
допуштено одредити само у случају у којем постоји
"основана сумња" да је лице починило кривично дјело те,
начелно, само у циљу обезбјеђења његове присутности и
успјешног вођења кривичног поступка. Стога, ЗКПРС за
одређивање притвора увијек тражи кумулативно постојање
општег услова, то јест "основане сумње" да је лице починило
кривично дјело и постојање барем једног од посебних
разлога, таксативно набројаних у члану 197 став 1 тач. а), б),
в) и г).
52. У контексту апелационих приговора, Уставни суд
подсјећа на то да је Европски суд истакао да стандарди које
намеће члан 5 став 1ц Европске конвенције предвиђају да је
постојање основане сумње да је лице лишено слободе
починило кривично дјело које му се ставља на терет conditio
sine qua non за законито одређивање или продужење
притвора. Међутим, то након одређеног времена није
довољно, већ се мора процијенити да ли постоје за притвор
релевантни и довољни разлози (види Европски суд, Trzaska
против Пољске, пресуда од 11. јула 2000. године, апликација
број 25792/94, став 63). Према даљњем становишту
Европског суда, оправданост притвора зависи и од
околности конкретног случаја које морају да буду такве да
упућују на постојање општег (јавног) интереса који је тако
важан и значајан да упркос пресумпцији невиности претеже
над принципом поштовања слободе појединца. Исто тако,
како је указао Европски суд, чињенице које изазивају сумњу
и које могу да буду довољне у вријеме лишавања слободе не
требају да буду истог нивоа као оне које су неопходне за
одлуку у наредним фазама поступка, нпр. за подизање
оптужнице (види Европски суд, O'Harra против Уједињеног
Краљевства, пресуда од 16. октобра 2001. године,
апликација број 37555/97, тачка 36).
53. Поред тога, Уставни суд подсјећа на становиште
Европског суда исказано у више својих пресуда (види
између осталих, Европски суд, Бернобић против Хрватске,
пресуда од 21. јуна 2011. године, апликација број 57180/09)
да члан 5 став 1 Европске конвенције на првом мјесту
захтијева да притварање буде законито, што укључује и
испуњење
процедуре
прописане
националним
законодавством, али да поштовање националног права није
довољно јер члан 5 став 1 Европске конвенције тражи да
свако лишење слободе буде у складу са сврхом заштите
појединаца од произвољности.
54. Примјењујући наведене принципе на конкретан
случај, Уставни суд запажа да су редовни судови на основу
проведених доказа утврдили да постоји основана сумња да је
апелант починио кривично дјело које му је стављено на
терет, о чему су дали, према оцјени Уставног суда,
релевантне разлоге. Стога, према мишљењу Уставног суда,
нема ништа што указује на то да је о питању постојања
основане сумње одлучено произвољно. У том правцу
Уставни суд наглашава да је првостепено вијеће размотрило
све достављене доказе који су прикупљени током истраге,
који су таксативно побројани у оспореним рјешењу и које је
Окружно тужилаштво приложило уз оптужницу, а на основу
којих је судија за претходно саслушање потврдио
оптужницу. Уставни суд такође запажа да је приговоре
идентичне овим из апелације разматрао и Окружни суд који
је на основу додатне анализе достављених доказа,
појединачно и у међусобној вези, потврдио становиште
Основног суда да предочени докази указују на постојање
основане сумње да је апелант починио кривично дјело које
му је потврђеном оптужницом стављено на терет. Уставни

Broj 74 - Stranica 89

суд запажа да је Окружни суд у том правцу истакао да сви
достављени докази, укључујући и трагове пронађене на лицу
мјеста и њихову ДНК анализу, потврђују повезаност
апеланта са инкриминисаним догађајем. Уставни суд такође
подсјећа да апелантови приговори којима настоји да
дискредитује ваљаност доказа о апелантовој умијешаности у
спорни догађај спадају у обим члана 6 став 1 Европске
конвенције, о чему се Уставни суд већ изјаснио у оквиру
разматрања допустивости предметне апелације, па се такви
приговори у овој фази поступка чине преурањеним. Уставни
суд подсјећа да је апелант имао могућност да уложи
приговор на оптужницу Окружног тужилаштва, а Уставни
суд из расположивих доказа не уочава да ли се апелант тим
својим правом користио, односно апелант свакако има право
да приговоре ове врсте истиче за вријеме кривичног
поступка који је у току. Имајући у виду све наведено,
Уставни суд сматра да су проведени докази, у довољној
мјери за ову фазу поступка, редовним судовима указали на
постојање основане сумње да је апелант починио кривично
дјело које му је стављено на терет као conditio sine qua non за
примјену мјере притвора према апеланту.
Посебни притворски разлози
55. Апелант сматра да у конкретном случају нису
испуњени ни посебни притворски разлози из тач. г) и в)
става 1 члана 197 ЗКПРС јер, према апелантовој оцјени,
такви разлози не постоје, при чему редовни судови у вези с
тим нису конкретизовали разлоге за примјену цитираних
законских одредаба.
Опасност од поновног почињења кривичног дјела
56. У вези са испуњењем наведеног притворског
разлога Уставни суд подсјећа да се притвор, сходно члану
197 став 1 тачка в) ЗКПРС, може одредити под условом да
постоји основана сумња да је одређено лице учинило
кривично дјело као услов sine qua non, те ако нарочите
околности оправдавају бојазан да ће поновити кривично
дјело или да ће довршити покушано кривично дјело или да
ће учинити кривично дјело којим пријети, уз услов да се за
то кривично дјело може изрећи казна затвора од три године
или тежа казна, што у конкретном случају није спорно.
57. Уставни суд у вези с тим подсјећа на становиште
Европског суда заузето у предмету Clooth против Белгије, на
који се и апелант позвао, да озбиљност неке оптужбе може
довести до тога да судске власти ставе и оставе осумњиченог
у притвору до суђења како би спријечиле било какве
покушаје да почини даљња кривична дјела. Но, међутим,
између осталих услова, потребно је да опасност буде
вјероватна, а мјера одговарајућа у свјетлу околности
предмета, а посебно прошлости и особности дотичног лица
(види Clooth против Белгије, пресуда од 12. децембра 1991.
године, став 40, Серија А, број 225).
58. У контексту наведеног Уставни суд запажа да је
Основни суд у вези с постојањем овог притворског разлога,
између осталог, истакао да је апелант специјални повратник
који је и раније правоснажно осуђиван за истоврсна
кривична дјела за која се у овом предмету сумњичи, затим да
раније кажњавање очито није дало позитивне резултате, тако
да се сврха кажњавања у апелантовом случају није
остварила. Такво становиште је у цијелости подржао
Окружни суд који је додатно нагласио да је, с обзиром на
такве околности, апеланту неопходно продужити притвор
након потврђивања оптужнице, имајући у виду да се сврха
кажњавања не би могла постићи неком другом мјером
блажом од притвора.
59. У вези с таквим образложењем Уставни суд сматра
да се не може говорити о произвољности редовних судова

Broj 74 - Stranica 90

SLUŽBENI GLASNIK BiH

приликом разматрања овог притворског разлога, те да дата
образложења кореспондирају с цитираном праксом
Европског суда, посебно узима ли се у обзир да су редовни
судови приликом одлучења имали у виду управо личност
апеланта, његову особност и понашање у прошлости, што је
кључно и утицало на њихово становиште.
60. Сходно наведеном, Уставни суд сматра да су
редовни судови приликом разматрања овог притворског
разлога испоштовали стандарде Европског суда, те да су
датим образложењем конкретизоване нарочите околности
које су оправдале бојазан да би апелант, пуштањем на
слободу, могао да понови кривично дјело које му је
стављено на терет. Стога, Уставни суд закључује да од
стране редовних судова није било произвољност приликом
примјене члана 197 став 1 тачка в) ЗКПРС, те да су у односу
на примјену тог притворског разлога испоштоване гаранције
из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине, односно члана 5
став 1ц и став 3 Европске конвенције.
Заштита јавног реда
61. У вези с приговорима који се тичу законског основа
за одређивање мјере притвора из тачке г) став 1 члана 197
ЗКПРС Уставни суд запажа да се цитирани основ може
примијенити у ванредним околностима ако се ради о
кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од
десет година или тежа казна (што у конкретном случају није
спорно), које је посебно тешко с обзиром на начин извршења
или посљедице кривичног дјела ако би пуштање на слободу
резултовало стварном пријетњом нарушавању јавног реда.
62. Уставни суд подсјећа да је ризик од нарушавања
јавног реда један од најосјетљивијих разлога за процјену да
ли је одбијање да се притвореник пусти на слободу основано
или не. При процјени оправданости мјере притвора
Европски суд сматра да се тај основ може узети у обзир само
изузетно у "посебним околностима" и када чињенице указују
да би пуштање притвореника на слободу заиста нарушило
јавни ред. У том правцу Уставни суд подсјећа да само
постојање претпоставке и апстрактно навођење да би
пуштање на слободу осумњиченог могло да доведе до
стварне пријетње нарушавању јавног реда није довољно, већ
се морају навести конкретне околности које, као такве,
несумњиво указују на то да ће до тога и доћи (види Европски
суд, одлука од 14. септембра 2009. године у предмету
Makarov против Русије апликација број 15217/07). Уставни
суд надаље подсјећа да, према становишту Европског суда,
одређена кривична дјела због своје посебне тежине и
реакције јавности на њих могу узроковати социјалне немире,
те да се тиме може оправдати одређивање притвора, барем
неко вријеме. У изузетним околностима тај фактор се стога
може узети у обзир у смислу Европске конвенције. То у
сваком случају важи ако национално законодавство признаје
појам нарушавања јавног реда као непосредну посљедицу
неког кривичног дјела. Међутим, тај основ се може сматрати
релевантним и довољним само под условом да се заснива на
чињеницама из којих јасно произлази да би пуштање
осумњиченог на слободу заиста нарушило јавни ред.
Коначно, притварање ће бити законито само ако је јавни ред
и даље стварно угрожен. Продужење притвора не може се
користити као антиципација затворске казне (види Европски
суд, Letellier против Француске, пресуда од 26. јуна 1991.
године, став 51 и И. А. против Француске, пресуда од 23.
септембра 1998. године, став 104). Осим тога, Уставни суд
запажа да Комитет министара Савјета Европе сматра да се
овај основ може користити као оправдање за притвор само у
случају да постоје суштински докази о реакцији на тешко
кривично дјело попут убиства. Једино настанак изузетне

Utorak, 4. 10. 2016.

ситуације може да учини притвор неопходним (види
Препоруку (2006)13 Комитета министара Савјета Европе о
задржавању у притвору, условима у притвору и
механизмима заштите од злоупотребе (C/M Rec).
63. Доводећи наведено у контекст са конкретним
предметом Уставни суд запажа да је Основни суд,
образлажући овај притворски основ, имао у виду тежину и
начин извршења кривичног дјела, те апелантову упорност и
безобзирност при извршењу кривичног дјела за које се
сумњичи, што је кривично дјело учинило нарочито тешким,
а све наведено је том суду био основ за закључак да постоји
стварна пријетња од нарушавања јавног реда уколико би
апелант био пуштен на слободу. Уставни суд, такође, запажа
да је Окружни суд у цијелости прихватио став првостепеног
суда нашавши да околности конкретног случаја, односно
тежина и начин извршења кривичног дјела за које се апелант
сумњичи, његове посљедице и запријећена казна,
оправдавају бојазан да би апелантово пуштање на слободу
довело до стварне пријетње нарушавању јавног реда.
Уставни суд запажа да образложења која су понудили
редовни судови нису релевантна и довољна да укажу на
постојање стварне опасности од нарушавања јавног реда која
би оправдала примјену овог законског основа. Редовни
судови у том правцу нису понудили нити један релевантан
разлог, осим што су постојање овог притворског разлога
везали за тежину кривичног дјела, начин извршења и његове
посљедице, што за примјену овог притворског разлога per se
није довољно. Уставни суд запажа да је до истог закључка
дошао у досадашњој пракси расправљајући слично
чињенично и правно питање (види, између осталих, Уставни
суд, Одлуке бр. АП 3210/15 од 27. октобра 2015. године и АП
2930/15 од 16. септембра 2015. године, доступне на
интернет-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).
Подржавајући сопствену праксу заузету у предметима који
су покретали слично чињенично и правно питање Уставни
суд не види разлог да у конкретном случају одступи од
заузетог становишта у цитираним предметима, па се у вези с
тим у цијелости позива на образложења дата у цитираним
одлукама. Стога, Уставни суд из истих разлога закључује да
је у овом дијелу у односу на примјену члана 197 став 1 тачка
г) ЗКПРС дошло до кршења апелантовог права из члана
II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1ц) у вези
са ставом 3 Европске конвенције.
64. Будући да Уставни суд није нашао оправданим
апелантове приговоре у дијелу који се односи на постојање
посебног притворског разлога из тачке в) става 1 члана 197
ЗКПРС који оправдава разлог за продужење притвора према
апеланту, Уставни суд је дјелимично укинуо рјешење
Окружног суда у дијелу у којем је утврдио повреду описану
у претходним ставовима ове одлуке.
65. Надаље, Уставни суд запажа да апелант кршење
принципа из става 4 члана 5 Европске конвенције суштински
доводи у везу с постојањем упутног акта Основног суда у
Бањалуци за издржавање четворогодишње казне затвора у
другом кривичном предмету који је правоснажно окончан.
Апелант сматра да је та чињеница довољна за укидање
притвора, што редовни судови, а посебно Окружни суд који
је донио коначно рјешење, нису на адекватан начин
цијенили. Уставни суд запажа да су редовни судови
приликом одлучења имали у виду ту околност, али да је нису
сматрали релевантном јер се у предметном поступку
одлучивало о оправданости притвора у другом одвојеном
кривичном предмету, при чему су имали у виду да се сврха
мјере притвора не би могла остварити издржавањем казне
затвора. Уставни суд дата образложење не сматра
произвољним у околностима када се против апеланта води

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

други одвојени кривични поступак у оквиру кога су редовни
судови, независно од правоснажно окончаног предмета,
цијенили оправданост разлога за продужење притвора. Стога
се приговори везани за кршење гаранција из члана 5 став 4
Европске конвенције чине неоснованим.
Право на приватни и породични живот, дом и преписку
66. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у
релевантном дијелу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају
људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она
обухватају:
ф) Право на приватни и породични живот, дом и
преписку.
67. Члан 8 Европске конвенције у релевантном дијелу
гласи:
1. Свако има право на поштовање свог приватног и
породичног живота, дома и преписке.
2. Јавне власти се не смију мијешати у остваривање
овог права осим ако то није у складу са законом и неопходно
у демократском друштву у интересима националне
безбједности, јавне безбједности или економске добробити
земље, ради спречавања нереда или криминала, ради
заштите здравља или морала, или ради заштите права и
слобода других.
68. У конкретном предмету апелацијом се покреће и
питање поштовања апелантовог права на породични живот
као једног од сегмената члана II/3ф) Устава Босне и
Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, и то у односу
на рјешења којима је апелантовој партнерки одбијен захтјев
за посјету и издавање говорнице у КПЗ Бањалука. С тим у
вези, Уставни суд прво мора да утврди да ли је оспореним
рјешењима уопште дошло до мијешања у апелантово право
на породични живот.
69. Уставни суд запажа да су оспорена рјешења
донесена на основу ЗКПРС који одредбама члана 209 ЗКПРС
прописује могућност да лице које се налази у притвору
посјети блиски сродник, што укључује посјету брачног,
односно ванбрачног друга. Спорно питање које се поставило
пред редовне судове је било да утврде да ли су понуђени
докази, који су достављени уз захтјев, довољни за закључак
да се апелант и Бојана Драгојевић налазе у ванбрачној
заједници у смислу Породичног закона. У вези с тим
Уставни суд прије свега наглашава да ванбрачна заједница
представља заједницу живота жене и мушкарца који нису у
браку или у ванбрачној заједници с другим лицем која траје
одређено вријеме. Уставни суд подсјећа да релевантне
одредбе Породичног закона који се примјењује у Републици
Српској не прописују вријеме потребно да би се таква
заједница могла окарактерисати као ванбрачна, како то
експлицитно прописује члан 3 Породичног закона ФБиХ
(најмање три године или краће ако је у тој заједници рођено
дијете). Међутим, Уставни суд подсјећа на одредбу члана
248 став (1) Породичног закона која омогућава право на
међусобно издржавање ванбрачних партнера чија је
ванбрачна заједница престала, а трајала је три године или
дуже. Из цитиране одредбе произлази да ванбрачни
партнери, чија је заједница живота трајала три године и дуже
из такве заједнице могу да црпе одређена права прописана
Породичним законом, из чега опет произлази да ванбрачна
заједница нужно подразумијева протек одређеног времена.
Дакле, постојање ванбрачне заједнице, која је сходно
одредби члана 12 Породичног закона, изједначена с брачном
(члан 12 Породичног закона) фактичко је питање које се
мора доказивати релевантним доказима. У вези с тим
Уставни суд запажа да су редовни судови, у конкретном

Broj 74 - Stranica 91

случају, постојање ванбрачне заједнице утврђивали на
основу навода из захтјева да ванбрачна заједница између
апеланта и Бојане Драгојевић траје око мјесец дана, што је
поткријепљено потврдом о пријави пребивалишта Бојане
Драгојевић на адреси апелантовог стана, и то након што је
апеланту одређен притвор. Такве доказе су редовни судови
оцијенили недовољним за утврђивање степена међусобне
повезаности између апеланта и његове партнерке, што су,
према оцјени Уставног суда, редовни судови релевантно
образложили. Апелантови приговори да је у спис доставио
овјерену изјаву своје мајке која потврђује постојање
ванбрачне заједнице, према оцјени Уставног суда, у
околностима конкретног случаја не могу довести у сумњу
становиште Уставног суда да су редовни судови у
конкретном случају приликом утврђивања релевантних
чињеница испоштовали релевантне одредбе Породичног
закона. Сходно томе, у ситуацији када током поступка
апелант није доказао постојање ванбрачне заједнице с
Бојаном Драгојевић, како би се користио правом из члана
209 став (1) ЗКПРС, при чему је члановима уже породице и
адвокату омогућено да посјећују апеланта, Уставни суд
закључује да у таквим околностима спорна забрана не
покреће питање кршења права на породични живот из члана
8 Европске конвенције (види, mutatis mutandis, Уставни суд
Одлука број АП 377/16 од 20. априла 2016. године, ст. 30-38,
доступна
на
интернет-страници
Уставног
суда
www.ustavnisud.ba).
70. На основу наведеног, Уставни суд закључује да
оспореним рјешењима није прекршено апелантово право из
члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске
конвенције.
Право на дјелотворан правни лијек
71. У вези с кршењем права из члана 13 Европске
конвенције Уставни суд сматра да у ситуацији када је
апелант имао могућност да користи и улаже правне лијекове
који су му били на располагању, што је чинио, чињеница да
правни лијекови нису резултирали успјехом за апеланта, per
se, не покреће питање кршење права из члана 13 Европске
конвенције.
Остали приговори
72. У вези са забраном којом је апеланту онемогућена
посјета свештеника, коју апелант доводи у контекст кршења
права на слободу мисли, савјести и вјероисповијести,
Уставни суд запажа да је апелант у том правцу доставио
неправоснажно рјешење Основног суда које, као такво, не
може да буде предмет оцјене Уставног суда. Стога се ови
приговори у таквим околностима чине неоснованим.
VIII. Закључак
73. Уставни суд закључује да постоји кршење члана
II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске
конвенције у односу на посебан притворски разлог из члана
197 став 1 тачка г) ЗКПРС, када оспорена рјешења о
продужењу притвора не садрже довољне и разумне разлоге
за закључак да је апеланту оправдано одредити притвор
према наведеном законском основу.
74. Истовремено није повријеђено апелантово право из
члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 ст. 1ц и
ст. 3 и 4 Европске конвенције када оспорена рјешења садрже
довољне и јасне разлоге о постојању основане сумње да је
апелант починио кривично дјело које му је стављено на терет
као conditio sine qua non за одређивање мјере притвора и када
оспорена рјешења садрже довољно јасне и аргументоване
разлоге за примјену притворског основа из члана 197 став 1
тачка в) ЗКПРС, при чему у том дијелу од стране редовних

Broj 74 - Stranica 92

SLUŽBENI GLASNIK BiH

судова није изостало релевантно образложење, те када су
редовни судови заузели становиште да упућивање апеланта
на издржавање казне затвора у другом кривичном предмету
који је правоснажно окончан није разлог за укидање
притвора у предметном случају.
75. Уставни суд закључује да нема повреде апелантовог
права на поштовање приватног и породичног живота из
члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске
конвенције у ситуацији када апелант није доказао постојање
ванбрачне заједнице у смислу Породичног закона као
предуслова за коришћење права из члана 209 став (1), што
имплицира да спорна забрана не покреће питање кршења
права на породични живот.
76. Коначно, у предметном поступку није прекршено
ни апелантово право из члана 13 Европске конвенције када
из расположивих доказа не произлази ништа што би указало
на кршење наведених права.
77. На основу члана 18 став (3) тачка л), члана 59 ст. (1),
(2) и (3) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни
суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
78. С обзиром на одлуку Уставног суда у овом
предмету, није неопходно посебно разматрати подносиочев
приједлог за доношење привремене мјере.
79. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мирсад Ћеман, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 2826/16, rješavajući apelaciju Nevena
Neškovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,
člana 18. stav (3) tačka l), člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st.
(1), (2) i (3) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i
Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, potpredsjednik
Zlatko M. Knežević, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudija
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 15. septembra 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Djelimično se usvaja apelacija Nevena Neškovića.
Utvrđuje se kršenje prava iz člana II/3.d) Ustava Bosne i
Hercegovine i člana 5. stav 1.c i stav 3. Evropske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u dijelu Rješenja
Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0 K 073897 16 Kž 2 od 27.
aprila 2016. godine kojim je potvrđeno Rješenje Osnovnog suda
u Prijedoru broj 77 0 K 073897 16 Kps od 14. aprila 2016.
godine u odnosu na postojanje posebnog pritvorskog razloga iz
člana 197. stav 1. tačka g) Zakona o krivičnom postupku
Republike Srpske.
Ukida se Rješenje Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0 K
073897 16 Kž 2 od 27. aprila 2016. godine u dijelu koji se odnosi
na postojanje posebnog pritvorskog razloga iz člana 197. stav 1.
tačka g) Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske.
Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da po hitnom
postupku donese novu odluku u skladu sa članom II/3.d) Ustava
Bosne i Hercegovine i članom 5. stav 1.c i stav 3. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Nalaže se Okružnom sudu Banjaluci da, u skladu sa članom
72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku

Utorak, 4. 10. 2016.

od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni
sud o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.
Odbija se kao neosnovana apelacija Nevena Neškovića
podnesena protiv Rješenja Osnovnog suda u Prijedoru br. 77 0 K
073897 16 Kv 3 od 16. maja 2016. godine i 77 0 K 073897 16
Kps od 28. aprila 2016. godine u odnosu na pravo iz člana II/3.f)
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te Rješenja Okružnog
suda u Banjaluci broj 77 0 K 073897 16 Kž 2 od 27. aprila 2016.
godine i Rješenja Osnovnog suda u Prijedoru broj 77 0 K 073897
16 Kps od 14. aprila 2016. godine u odnosu na ostale aspekte
člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1.c i st. 3.
i 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava
i osnovnih sloboda.
Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Nevena Neškovića
podnesena protiv Rješenja Okružnog suda u Banjaluci broj 77 0
K 073897 16 Kž 2 od 27. aprila 2016. godine i Rješenja
Osnovnog suda u Prijedoru broj 77 0 K 073897 16 Kv 3 od 16.
maja 2016. godine u odnosu na pravo iz člana II/3.e) Ustava
Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda zato što je preuranjena.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Neven Nešković (u daljnjem tekstu: apelant) iz
Banjaluke, trenutno u pritvoru u KPZ u Banjaluci, kojeg zastupa
Vesna Rujević, advokatica iz Banjaluke, podnio je 2. jula 2016.
godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u
daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Rješenja Okružnog suda u
Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 77 0 K 073897
16 Kž 2 od 27. aprila 2016. godine i Rješenja Osnovnog suda u
Prijedoru (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 77 0 K 073897
16 Kv 3 od 16. maja 2016. godine. Predmetnom apelacijom
apelant je osporio i Rješenja Osnovnog suda br. 77 0 K 073897
16 Kv 3 od 16. maja 2016. godine i 77 0 K 073897 16 Kps od 28.
aprila 2016. godine.
2. Apelant je istovremeno zatražio donošenje privremene
mjere kojom bi bio upućen na izdržavanje kazne zatvora u
drugom krivičnom predmetu koji je pravomoćno okončan.
Podneskom od 21. jula 2016. godine apelant je dopunio apelaciju
novim aktima koje je u međuvremenu ishodio.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
3. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda od Osnovnog
suda, Okružnog suda i Okružnog tužilaštva u Banjaluci Podružna kancelarija Prijedor (u daljnjem tekstu: Okružno
tužilaštvo) zatraženo je 8. jula 2016. godine da dostave odgovore
na apelaciju.
4. Osnovni sud i Okružno tužilaštvo su odgovor na
apelaciju dostavili 14. odnosno 28. jula 2016. godine.
5. Okružni sud u ostavljenom roku nije dostavio odgovor na
apelaciju.
III. Činjenično stanje
6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda
i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način.
Uvodne napomene
7. Apelantu je rješenjem Osnovnog suda od 19. januara
2016. godine određen pritvor iz razloga propisanih članom 197.
stav 1. tač. b), v) i g) Zakona o krivičnom postupku RS (u
daljnjem tekstu) ZKPRS u trajanju od mjesec dana zbog

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

osnovane sumnje da je počinio produženo krivično djelo teška
krađa iz člana 232. stav 2. u vezi sa čl. 23. i 42a. Krivičnog
zakona RS (u daljnjem tekstu: KZRS).
8. Rješenjem Osnovnog suda od 17. februara 2016. godine
apelantu je produžen pritvor iz istih pritvorskih razloga za
naredna dva mjeseca, koji je prema tom rješenju mogao trajati
najduže do 18. februara 2016. godine.
9. Rješenjem Osnovnog suda broj 77 0 K 073897 16 Kps
od 13. aprila 2016. godine potvrđena je optužnica Okružnog
tužilaštva u predmetnom krivičnom predmetu zbog osnovane
sumnje da je apelant počinio produženo krivično djelo teška
krađa iz člana 232. stav 2. u vezi sa čl. 23. i 42a. KZRS.
Osporena rješenja o produženju pritvora nakon
potvrđivanja optužnice
10. Rješenjem Osnovnog suda broj 77 0 K 0373897 16 Kps
od 14. aprila 2016. godine apelantu je produžen pritvor nakon
potvrđivanja optužnice iz razloga propisanih članom 197. stav 1.
tač. v) i g) ZKPRS, koji prema tom rješenju može trajati do
izricanja prvostepene presude, a najduže jednu godinu i šest
mjeseci od potvrđivanja optužnice, uz obaveznu redovnu
dvomjesečnu kontrolu pritvora.
11. Osnovana sumnja da je apelant počinio krivično djelo
koje mu je optužnicom stavljeno na teret, prema ocjeni Osnovnog
suda, proizašla je iz optužnice Okružnog tužilaštva i dokaza uz
nju
(brojni
materijalni
dokazi,
između
ostalog,
fotodokumentacija, nalazi vještaka, zapisnici o izjavama
svjedoka, presuda Okružnog suda od 22. septembra 2015. godine
i drugi dokazi koje je Osnovni sud taksativno pobrojao na str. 3. i
4. obrazloženja rješenja). Prema mišljenju Osnovnog suda ničim
nije dovedeno u pitanje postojanje osnovane sumnje da je apelant
počinio krivično djelo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, a
činjenice za izvođenje ovakvog zaključka i dalje postoje u
neizmijenjenom obliku s obzirom da nema dokaza i okolnosti
koje bi opravdale drugačiji zaključak.
12. U vezi s postojanjem posebnih pritvorskih razloga
Osnovni sud je, razmatrajući prijedlog Okružnog tužilaštva,
zaključio da i dalje postoje razlozi za produženje pritvora
apelantu iz pritvorskih razloga predviđenih članom 197. stav 1.
tač. v) i g) ZKPRS.
13. Osnovni sud je u vezi s postojanjem posebnog
pritvorskog razloga iz člana 197. stav 1. tačka v) ZKPRS
zaključio da pored objektivnog uvjeta za primjenu ovog
pritvorskog osnova, zaprijećene kazne zatvora od tri godine ili
teže kazne, postoje i druge naročite okolnosti koje opravdavaju
bojazan da bi apelant na slobodi mogao ponoviti izvršenje
krivičnog djela. Osnovni sud je pojasnio da se u odnosu na
apelanta radi o specijalnom povratniku koji je ranije osuđivan za
istovrsno krivično djelo, a ranije kažnjavanje nije pozitivno
djelovalo, niti se ostvarila svrha kažnjavanja, a imajući u vidu da
je u pitanju i veća vrijednost ukradenih stvari i novca to su, prema
ocjeni Osnovnog suda, naročite okolnosti koje u cjelini
opravdavaju bojazan da će optuženi, u slučaju puštanja na
slobodu, nastaviti sa vršenjem krivičnih djela, što je razlog za
produženje mjere pritvora u smislu člana 197. stav 1. tačka v)
ZKPRS.
14. Razmatrajući postojanje razloga za produženje pritvora
iz tačke g) stava 1. člana 197. ZKPRS Osnovni sud je naveo da se
za krivično djelo koje je apelantu optužnicom stavljeno na teret
može izreći kazna zatvora od deset godina, a što je objektivni
uvjet za ovaj pritvorski osnov. U vezi s postojanjem posebnih
okolnosti za primjenu ovog pritvorskog razloga Osnovni sud je
naveo da način izvršenja krivičnog djela, te upornost i
bezobzirnost apelanta prilikom izvršenja tog djela, čine djelo
posebno teškim, te da bi shodno tome puštanje apelanta na
slobodu u ovoj fazi krivičnog postupka imalo za posljedicu

Broj 74 - Stranica 93

stvarnu prijetnju narušavanju javnog reda, prvenstveno na
području grada Prijedora, gdje je krivično djelo izvršeno, a što
predstavlja razlog za pritvor propisan članom 197. stav 1. tačka
g) ZKPRS.
15. Osnovni sud se u vezi s nepostojanjem posebnih
pritvorskih razloga iz tačke b) stava 1. člana 197. ZKPRS
(ometanje krivičnog postupka) detaljnije izjasnio na strani 5.
obrazloženja rješenja.
16. Imajući u vidu da se za krivično djelo koje je apelantu
stavljeno na teret može izreći kazna zatvora do deset godina
apelantu je pritvor određen shodno odredbi člana 202. stav 1. i
stav 2. tačka b) ZKPRS u trajanju od najduže jednu godinu i šest
mjeseci, pri čemu će se vršiti redovna dvomjesečna kontrola
opravdanosti pritvora. Osnovni sud je prilikom odlučenja imao u
vidu odredbu člana 196. stav 1. ZKPRS koja propisuje
restriktivnost pritvora, pri čemu je našao da je produženje
pritvora u konkretnom slučaju neophodno jer se svrha zbog koje
je pritvor produžen ne bi mogla ostvariti nekom drugom blažom
mjerom.
17. U vezi sa zahtjevom apelantovog branioca da se apelant
uputi na izdržavanje kazne zatvora prema uloženom uputnom
aktu Osnovni sud je istakao da je on bez utjecaja na predmetni
postupak u kome se odlučivalo o produženju pritvora u drugom
krivičnom predmetu. Osnovni sud je još istakao da se postupak
izvršenja kazne zatvora provodi prema odredbama Zakona o
izvršenju krivičnih sankcija RS, za koji je nadležan Osnovni sud
u Banjaluci.
18. Odlučujući o žalbi apelantovog branioca uloženoj protiv
prvostepenog rješenja, Okružni sud je Rješenjem broj 77 0 K
073897 16 Kž 2 od 27. aprila 2016. godine žalbu odbio kao
neosnovanu, te u cijelosti potvrdio prvostepeno rješenje.
19. U vezi s prigovorima apelantove odbrane o
nepostojanju osnovane sumnje da je apelant počinio krivično
djelo koje mu je optužnicom stavljeno na teret Okružni sud je
prigovore ocijenio neosnovanim jer svi dostavljeni dokazi (od
kojih pronađeni tragovi i njihova DNK analiza potvrđuju
prisustvo apelanta na mjestu izvršenja krivičnog djela), sagledani
pojedinačno i u međusobnoj vezi, nesumnjivo potkrepljuju
sumnju da je apelant sa drugim, za sada neidentificiranim
osobama, preduzeo inkriminirane radnje opisane u optužnici.
20. Okružni sud je ocijenio neosnovanim prigovore
apelantove odbrane usmjerene u pravcu negiranja postojanja
posebnih pritvorskih razloga za produženje pritvora, te u tom
pravcu naglasio da je prvostepeni sud u vezi s tim dao jasne i
precizne razloge koji su tom sudu prihvatljivi, pri čemu
apelantova odbrana nije ponudila argumente ili dokaze kojim bi
opovrgnula stav prvostepenog suda. Prema ocjeni Okružnog suda
prvostepeni sud je u tom pravcu pravilno utvrdio sve relevantne
činjenice i dokaze, te je osnovano zaključio da postoje naročite
okolnosti koje opravdavaju bojazan da će apelant na slobodi
ponoviti krivično djelo, te da bi u okolnostima konkretnog slučaja
njegovo puštanje na slobodu rezultiralo stvarnom prijetnjom
narušavanju javnog reda imajući u vidu zaprijećenu kaznu, način
izvršenja i posljedice krivičnog djela za koje se apelant sumnjiči.
Okružni sud je na osnovu svih raspoloživih dokaza i okolnosti
konkretnog slučaja izveo zaključak da je za otklanjanje
navedenih opasnosti neophodno daljnje zadržavanje apelanta u
pritvoru.
21. U vezi s prigovorima apelantove odbrane da je aktom
Osnovnog suda u Banjaluci apelant upućen na izdržavanje kazne
zatvora u trajanju od četiri godini, na koju je ranije osuđen za
krivično djelo organizirani kriminal u vezi s krivičnim djelom
teška krađa, te krivično djelo nedozvoljena proizvodnja i promet
oružja, prema ocjeni Okružnog suda navedena okolnost, sama po
sebi, ne predstavlja smetnju da se apelantu produži pritvor nakon
potvrđivanja optužnice, niti bi se izdržavanjem kazne zatvora

Broj 74 - Stranica 94

SLUŽBENI GLASNIK BiH

mogla ostvariti svrha mjere pritvora, što odbrana očigledno gubi
iz vida, pa se prigovori usmjereni u tom pravcu čine
neosnovanim.
22. Okružni sud je odlučio kao u izreci rješenja na osnovu
člana 337. stav 3. ZKPRS.
23. Iz raspoloživih dokaza proizlazi da je vijeće Osnovnog
suda, vršeći redovnu dvomjesečnu kontrolu opravdanosti
pritvora, donijelo Rješenje broj 77 0 K 073897 16 Kv 4 od 9.
juna 2016. godine kojim je utvrđeno da je pritvor koji je apelantu
produžen rješenjem tog suda od 14. aprila 2016. godine i dalje
neophodan iz istih pritvorskih razloga.
24. U dopuni apelacije apelant je dostavio obavještenje
Osnovnog suda pod brojem 77 0 K 073897 16 Kv5 od 4. jula
2016. godine u vezi s prijedlogom apelantovog branioca da mu se
ukine pritvor i da se apelant uputi na izdržavanje kazne zatvora
po uputnom aktu Osnovnog suda u Banjaluci od 25. februara
2016. godine. Osnovni sud je tim aktom informirao apelanta da
prijedlog nije zasnovan na novim činjenicama koje su od značaja
za ukidanje pritvora, te da razlozi koji su navedeni u prijedlogu
nisu od značaja za ukidanje pritvora.
25. Prema informacijama s kojima raspolaže Ustavni sud
apelant se još uvijek nalazi u pritvoru po osnovu istih pritvorskih
razloga.
Osporena rješenja u vezi s apelantovim zahtjevom da mu se
odbori posjeta u pritvoru
26. Rješenjem Osnovnog suda broj 77 0 K 073897 16 Kps
od 28. aprila 2016. godine odbijen je apelantov usmeni zahtjev, te
pismeni zahtjev Bojane Dragojević (apelantove vanbračne
partnerice) da se odobri posjeta i izdavanje govornice imenovanoj
za posjetu apelantu koji se nalazi u pritvoru (stav 1. dispozitiva
rješenja), dok je stavom 2. dispozitiva utvrđeno da apelant ima
pravo na slobodnu i nesmetanu komunikaciju s braniocem.
27. U zahtjevu je istaknuto da apelant i Bojana Dragojević
žive u vanbračnoj zajednici od decembra 2015. godine, da
njihova zajednica traje oko mjesec dana, te da je imenovana,
nakon što je apelantu određen pritvor, prijavila prebivalište na
adresi apelantovog stana.
28. Cijeneći predočene dokaze, Osnovni sud nije mogao
utvrditi postojanje vanbračne zajednice između apelanta i Bojane
Dragojević s obzirom da samo izjava imenovane da sa apelantom
živi u vanbračnoj zajednice nije dovoljna da bi se utvrdilo
postojanje zajednice života u smislu člana 12. Porodičnog zakona
RS. Nadalje, drugi dokaz koji je sudu predočen, a tiče se prijave
prebivališta imenovane na adresi apelantovog stana, koja je
učinjena nakon što je apelantu određen pritvor je, prema ocjeni
Osnovnog suda, očito sračunat da se stvori utisak da imenovana
živi zajedno sa apelantom. Na osnovu takvih dokaza Osnovni sud
nije mogao utvrditi da se radi o vanbračnoj zajednici u smislu
Porodičnog zakona. Budući da uz zahtjev nisu predočeni
relevantni dokazi na osnovu kojih bi se utvrdila zajednica života
između apelanta i imenovane (ovjerena izjava svjedoka, izjava
komšija, rođaka, službene isprave nadležnih organa i drugi
dokazi) Osnovni sud je u nedostatku relevantnih dokaza odlučio
kao u izreci rješenja.
29. Odlučujući o žalbi apelantovog branioca podnesenoj
protiv stava 1. dispozitiva rješenja iz prethodne tačke ove odluke,
vijeće Osnovnog suda je Rješenjem broj 77 0 K 073897 16 Kv 3
od 16. maja 2016. godine žalbu odbilo kao neosnovanu. Naime,
vijeće Osnovnog suda je nakon razmatranja osporenog rješenja u
svjetlu žalbenih prigovora ocijenilo da je prvostepeni sud
pravilno analizirao i cijenio sve navode apelantove odbrane, te da
time nisu počinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka,
kako se to žalbom neosnovano tvrdi. Vijeće je naglasilo da je
prilikom zasnivanja vanbračne zajednice bitna volja vanbračnih
partnera da žive zajedno na zajedničkoj adresi, da postoji namjera

Utorak, 4. 10. 2016.

vanbračnih partnera za trajnošću vanbračne zajednice, da je pod
trajanjem vanbračne zajednice relevantna namjera da se zasnuje
zajednica života čije trajanje nije bilo privremeno, niti
ograničeno. Na osnovu predočenih dokaza vijeće je ocijenilo da
prvostepeni sud nije mogao utvrditi da između apelanta i Bojane
Dragojević postoji volja da žive zajedno, da se tako ponašaju,
odnosno da izvršavaju prava i dužnosti koje postoje između
vanbračnih partnera, a što životnu zajednicu čini vanbračnom. I
prema ocjeni tog vijeća, imajući u vidu da vanbračna zajednica
traje od decembra 2015. godine, odnosno oko mjesec dana, da je
Bojana Dragojević prijavila prebivalište na apelantovoj adresi u
decembru 2015. godine, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni
uvjeti da se veza između apelanta i Bojane Dragojević
okarakterizira kao vanbračna zajednica.
30. U dopuni apelacije apelant je dostavio nepravomoćno
rješenje Osnovnog suda broj 77 0 K 073897 16 Kps od 8. jula
2016. godine kojim je odbijen apelantov zahtjev da ga u
Pritvorskoj jedinici posjeti sveštenik, uz obrazloženje da u
zahtjevu nisu navedeni konkretni razlozi o kom svešteniku se
radi, niti drugi detalji relevantni za odlučivanje o zahtjevu, pa je
primjenom člana 209. stav 1. ZKPRS odlučeno kao u dispozitivu
rješenja.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
31. Apelant smatra da je osporenim rješenjima povrijeđeno
njegovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i
Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska
konvencija), pravo na slobodu i sigurnost iz člana II/3.d)
Evropske konvencije i člana 5. Evropske konvencije, te pravo na
poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana II/3.f) Ustava
Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije. Apelacijom
se negira postojanje osnovane sumnje da je apelant počinio
krivično djelo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, te se u
tom pravcu tvrdi da su redovni sudovi zanemarili činjenicu da
apelant nije identificiran na videozapisu, niti je utvrđen identitet
snimljenih osoba, a ti dokazi su ušli u dokaznu građu na kojima je
zasnovana optužnica Okružnog tužilaštva. Ističe se da je apelant
u istrazi negirao izvršenje spornog krivičnog djela, bilo kakav
dogovor i članstvo sa NN osobama. Ukazuje se da su u
dispozitivu optužnice navedene apelantove radnje koje su
suprotne dokazima iz optužnice, pa apelant ukazuje da iz
raspoloživih dokaza ne proizlazi osnovana sumnja da je apelant
počinio krivično djelo koje mu je stavljeno na teret, zbog čega
mu je prekršeno pravo iz člana 5. stav 1. tačka c) Evropske
konvencije.
32. Nadalje se navodi da predmetna apelacija pokreće i
pitanje kršenja člana 5. stav 3. Evropske konvencije jer sud mora
utvrditi da li postoje drugi osnovi koji opravdavaju daljnje
lišavanje slobode, odnosno da li su osnovi za pritvor dovoljni i
relevantni. Navedeno se, prema apelacionim navodima, posebno
odnosi na pritvorski razlog iz tačke g) stava 1. člana 197. ZKPRS
jer sud nije naveo s kim je apelant povezan i na koji način je on
učestvovao u izvršenju krivičnog djela. Nadalje se apelacijom
kršenje prava iz člana 5. stav 4. Evropske konvencije dovodi u
kontekst s pravom osobe lišene slobode na preispitivanje
proceduralnih i materijalnih uvjeta koji su od suštinskog značaja
za zakonitost njezinog lišavanja slobode, a to pravo
podrazumijeva ulaganje žalbe koja u kratkom roku treba da bude
razmotrena i da se u kratkom roku odluči o puštanju na slobodu,
pri čemu razlog za pritvor može da bude prihvatljiv samo ako je
primjenjiv na okolnost osobe lišene slobode. Stoga, prema
apelantovoj ocjeni, ne može postojati pravilo koje isključuje
mogućnost puštanja na slobodu do suđenja, čak i osoba koje
imaju ranije krivične osude ili koje su optužene za određena

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

krivična djela. U tom pravcu apelant se pozvao na praksu
Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski
sud) zauzetu u predmetima Stögmuller protiv Austrije, Clooth
protiv Belgije, Condrada protiv Italije, Barfuss protiv Republike
Češke. Apelacijom se nadalje ukazuje da je optuženom
zagarantirano pravo na djelotvoran pravni lijek koje propisuje
član 13. Evropske konvencije. Prema navodima apelacije
podneseni prijedlog za ukidanje pritvora nije na adekvatan način
razmotren. Apelant predlaže Ustavnom sudu da razmotri
mogućnost ukidanja pritvora apelantu kako bi se on uputio na
izdržavanje kazne zatvora jer je apelant dobio uputni akt za
izdržavanje kazne zatvora, što daje garanciju da će se apelant
redovno odazivati na pozive suda, te da neće ponoviti krivično
djelo i sl. Osim toga, apelacijom se navodi da je apelantu
uskraćeno pravo na kontakte telefonom, posjetu i intimnu posjetu
nevjenčane supruge Bojane Dragojević jer samo ona može da mu
donese odjeću i hranu u KPZ zato što apelantova majka živi u
Republici Srbiji. Na taj mu je način uskraćeno i pravo na
planirano potomstvo. Činjenica o vanbračnoj zajednici je
potvrđena ovjerenom izjavom koju je dala apelantova majka, a
izjava se nalazi u krivičnom predmetu, pa je na taj način
povrijeđeno apelantovo pravo na privatni i porodični život koje je
zagarantirano članom 8. Evropske konvencije. Privremenom
mjerom apelant je tražio da se do konačne odluke Ustavnog suda
hitno uputi na izdržavanje kazne zatvora po Uputnom aktu
Osnovnog suda u Banjaluci broj 71 0 K 229825 15 Iks-2 od 25.
februara 2016. godine.
33. U dopuni apelacije apelant je dostavio obavještenje
Osnovnog suda od 4. jula 2016. godine kojim je apelant
informiran da je neosnovan njegov prijedlog za ukidanje pritvora
i upućivanje na izdržavanje kazne po uputnom aktu Osnovnog
suda u Banjaluci. Apelant je dostavio i nepravomoćno rješenje
Osnovnog suda od 8. jula 2016. godine kojim je odbijen njegov
zahtjev da ga u pritvoru posjeti sveštenik. Smatra da je ovom
zabranom povrijeđeno njegovo pravo iz člana II/3.g) Ustava
Bosne i Hercegovine i člana 9. Evropske konvencije.
b) Odgovor na apelaciju
34. Osnovni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da je
apelantu produžen pritvor u zakonitom postupku na osnovu
relevantnih odredaba ZKPRS, uz poštovanje garancija propisanih
članom 5. Evropske konvencije. Razloge koje je taj sud dao u
vezi s razlozima za produženje pritvora u cijelosti je prihvatio
Okružni sud koji je žalbu odbio. U pogledu navoda o povredi
apelantovog prava na posjete u pritvoru, dovodeći zabranu u
kontekst kršenja prava na privatni život, Osnovni sud je naveo da
je taj sud u više navrata obrazloženim rješenjima odlučivao o tom
pitanju, pri čemu je ocijenjeno da nije bilo kršenja navedenog
prava u okolnostima kada su članovima uže porodice i advokatu
dozvoljene posjete u Pritvorskoj jedinici.
35. Okružno tužilaštvo je u odgovoru na apelaciju navelo da
je pritvor apelantu određen u skladu sa zakonskim odredbama, za
što su redovni sudovi u rješenjima dali valjana i prihvatljiva
obrazloženja, pa prema tome nema kršenja prava na slobodu i
sigurnost na koje se apelant neosnovano poziva. U vezi sa
apelantovim prigovorima da mu je uskraćeno pravo na kontakt
telefonom i intimne posjete nevjenčane supruge, te da je
apelantova majka potvrdila ovjerenom izjavom da su apelant i
nevjenčana supruga u vanbračnoj zajednici, Okružno tužilaštvo je
ove prigovore ocijenilo neosnovanim i netačnim. U tom pravcu je
pojašnjeno da ne može apelantova majka garantirati postojanje
vanbračne zajednice jer to može potvrditi samo vanbračna
supruga ovjerenom izjavom koje, u konkretnom slučaju, nema.
Osim toga, članovi Porodičnog zakona na koje se apelant u
apelaciji pozvao nemaju veze sa ovim institutom i reguliraju
sasvim drugu materiju, pa su i ovi apelacioni prigovori ocijenjeni

Broj 74 - Stranica 95

neosnovanim. Predloženo je da se apelacija odbije kao
neosnovana, uključujući i zahtjev za donošenje privremene
mjere.
V. Relevantni propisi
36. U Zakonu o krivičnom postupku Republike Srpske
("Službeni glasnik RS" broj 53/12) relevantne odredbe glase:
Pritvor
Opšte odredbe
Član 196. st. (1) i (4)
(1) Pritvor se može odrediti ili produžiti samo pod uvjetima
propisanim u ovom zakonu i samo ako se ista svrha ne može
ostvariti drugom mjerom.
(4) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno
vrijeme. Ako se optuženi nalazi u pritvoru, dužnost je svih organa
koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju
pravnu pomoć da postupaju sa posebnom hitnošću.
Razlozi za pritvor
Član 197. stav (1) tač. v) i g)
(1) Ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice
učinilo krivično djelo, pritvor se protiv tog lica može odrediti:
v) ako naročite okolnosti opravdavaju bojazan da će
ponoviti krivično djelo ili da će dovršiti pokušano krivično djelo
ili da će učiniti krivično djelo kojim prijeti, a za ta krivična djela
može se izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna i
g) u vanrednim okolnostima, ako je riječ o krivičnom djelu
za koje se može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža
kazna, a koje je posebno teško s obzirom na način izvršenja ili
posljedice krivičnog djela, ako bi puštanje na slobodu rezultiralo
stvarnom prijetnjom narušavanja javnog reda.
Pritvor nakon potvrđivanja optužnice
Član 202.
(1) Pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti i nakon
potvrđivanja optužnice. Kontrola opravdanosti pritvora se vrši
po isteku svaka dva mjeseca od dana donošenja posljednjeg
rješenja o pritvoru. Žalba protiv ovog rješenja ne zadržava
njegovo izvršenje.
(2) Nakon potvrđivanja optužnice i prije izricanja
prvostepene presude, pritvor može trajati najduže:
b) godinu dana i šest mjeseci u slučaju krivičnog djela za
koje je propisana kazna zatvora do deset godina,
(3) Ako za vrijeme iz stava 2. ovog člana ne bude izrečena
prvostepena presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi pustiti na
slobodu.
Pravo na komunikaciju pritvorenika sa vanjskim svijetom i
braniocem
Član 209.
(1) Nakon odobrenja sudije za prethodni postupak, odnosno
sudije za prethodno saslušanje i pod njegovim nadzorom ili
nadzorom lica koje on odredi, pritvorenika mogu posjećivati, u
okviru kućnog reda, bračni, odnosno vanbračni drug i njegovi
srodnici, a na njegov zahtjev - ljekar i druga lica. Pojedine
posjete mogu se zabraniti ako bi zbog toga mogla nastati šteta za
vođenje postupka.
(2) Sudija za prethodni postupak, odnosno sudija za
prethodno saslušanje će odobriti konzularnom službeniku strane
zemlje posjetu pritvoreniku koji je državljanin te zemlje, u skladu
sa kućnim redom pritvora.
(3) Pritvorenik smije održavati povjerljivu prijepisku sa bilo
kojim drugim licem. Izuzetno, ako to zahtijevaju interesi postupka
sud može donijeti rješenje o nadzoru takve povjerljive prijepiske
ili rješenje kojim se zabranjuje takva povjerljiva prijepiska.
Protiv ovog rješenja dopuštena je žalba koja ne zadržava

Broj 74 - Stranica 96

SLUŽBENI GLASNIK BiH

izvršenje rješenja. Pritvoreniku se ne može zabraniti slanje
molbi, pritužbi i žalbi.
(4) Pritvorenik ne može koristiti mobilni telefon, ali ima
pravo, u skladu sa kućnim redom, a pod nadzorom uprave
pritvora, o svom trošku obavljati telefonske razgovore. Uprava
pritvora u tu svrhu pritvorenicima obezbjeđuje potreban broj
javnih telefonskih priključaka. Sudija za prethodni postupak,
sudija za prethodno saslušanje, sudija ili predsjednik vijeća
mogu zbog sigurnosti ili postojanja nekog od razloga iz člana
197. stav 1. t. a) do v) ovog zakona, rješenjem ograničiti ili
zabraniti pritvoreniku korištenje telefona.
(5) Pritvorenik ima pravo slobodne i neometane veze sa
braniocem.
37. U Krivičnom zakonu Republike Srpske ("Službeni
glasnik Republike Srpske" br. 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10,
1/12 i 67/13) relevantne odredbe glase:
Saizvršilaštvo
Član 23.
Ako više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja ili na drugi
način, zajednički izvrše krivično djelo - svako od njih kazniće se
kaznom propisanom za to djelo.
Produženo krivično djelo
Član 42a.
(1) Produženo krivično djelo čini više istih ili istovrsnih
krivičnih djela učinjenih u vremenskoj povezanosti od istog
učinioca i koja predstavljaju jedinstvenu cjelinu u pravnom
smislu zbog postojanja najmanje dvije od sljedećih okolnosti:
istovjetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta djela, korištenja
iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mjesta ili prostora
izvršenja djela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.
(2) Krivična djela upravljena protiv osobnih dobara mogu
izuzetno činiti produženo krivično djelo samo ako su učinjena
prema istom licu.
(3) Ne mogu činiti produženo krivično djelo ona djela koja
po svojoj prirodi ne dopuštaju spajanje u jedno djelo.
(4) Ako produženo krivično djelo obuhvaća različite oblike
istog djela, produženo krivično djelo će se pravno kvalificirati
kao najteže od tih krivičnih djela.
(5) Ako produženo krivično djelo obuhvaća djela čija su
zakonska obilježja određeni novčani iznosi, produženim
krivičnim djelom je ostvaren iznos jednak zbiru iznosa ostvarenih
pojedinačnim djelima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim
umišljajem učinioca.
(6) Za produženo krivično djelo može se izreći kazna veća
od propisane kazne za krivično djelo utvrđeno kao produženo
krivično djelo, ali ne smije preći dvostruku mjeru propisane
kazne, niti najveću mjeru te vrste kazne.
(7) Krivično djelo koje nije obuhvaćeno produženim
krivičnim djelom u pravosnažnoj sudskoj presudi predstavlja
posebno krivično djelo ili ulazi u sastav posebnog produženog
krivičnog djela.
Teška krađa
Član 232. stav 2.
(2) Ako vrijednost ukradene stvari prelazi iznos od 10.000
KM, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
38. U Porodičnom zakonu Republike Srpske ("Službeni
glasnik RS" br. 54/02, 41/08 i 63/14) relevantne odredbe glase:
Član 12. stav (1)
(1) Zajednica života žene i muškaraca koja nije pravno
uređena na način propisan ovim zakonom (vanbračna zajednica)
izjednačena je sa bračnom zajednicom u pogledu prava na
međusobno izdržavanje i drugih imovinsko-pravnih odnosa, pod
uslovima i na način propisan ovim zakonom.

Utorak, 4. 10. 2016.

Izdržavanje lica iz vanbračne zajednice
Član 248. stav (1)
(1) Ako je prestala vanbračna zajednica koja je trajala tri
godine i duže, lice koje iz te zajednice ispunjava uslove iz člana
241. ovog zakona, ima pravo na izdržavanje od drugog lica.
VI. Dopustivost
39. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u
pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu
predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i
Hercegovini.
40. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njom pobija, iscrpljeni svi
djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se
podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije
primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je
koristio.
a) Dopustivost u odnosu na rješenja o produženju pritvoru u
kontekstu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.
Evropske konvencije
41. U vezi sa ovim navodima (koji suštinski pokreću pitanje
kršenja člana 6. stav 1. Evropske konvencije) Ustavni sud
podsjeća na to da je u svojoj praksi već usvojio jasan stav da se
na pitanje da li apelant ima ili da li će imati pravično suđenje pred
redovnim sudovima ne može odgovoriti dok je postupak u toku.
Saglasno praksi Ustavnog suda i Evropskog suda, pitanje da li je
poštovano načelo pravičnog suđenja treba sagledati na osnovu
postupka u cjelini. S obzirom na složenost krivičnog postupka,
eventualni procesni propusti i nedostaci koji se pojave u jednoj
fazi postupka mogu biti ispravljeni u nekoj od narednih faza istog
tog postupka. Slijedeći to, nije moguće, u načelu, utvrditi da li je
krivični postupak bio pravičan dok se postupak pravomoćno ne
okonča (vidi Evropski sud, Barbera, Meeseque i Jabardo protiv
Španije, presuda od 6. decembra 1988. godine, Serija A, broj 146,
stav 68. i Ustavni sud, Odluka broj U 63/01 od 27. juna 2003.
godine, tačka 18, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine" broj 38/03).
42. U konkretnom slučaju krivični postupak protiv apelanta
je u toku. Shodno navedenom, Ustavni sud primjećuje da
osporena rješenja o produženju pritvora ne predstavljaju
utvrđenje osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta u smislu
člana 6. Evropske konvencije (vidi, mutatis mutandis, Ustavni
sud, Odluka broj AP 3271/13 od 23. decembra 2013. godine,
dostupna na www.ustavnisud.ba, tačka 26).
43. Saglasno navedenom, imajući u vidu odredbe člana 18.
stav (3) tačka l) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud zaključuje da
je apelacija u odnosu na povredu prava na pravično suđenje iz
člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske
konvencije preuranjena.
b) Dopustivost u odnosu na ostala prava
44. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
su Rješenja Osnovnog suda broj 77 K 073897 16 Kv 3 od 16.
maja 2016. godine i Rješenja Okružnog suda broj 77 0 K 073897
16 Kž 2 od 27. aprila 2016. godine protiv kojih nema drugih
djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,
osporena rješenja apelant, odnosno apelantov branilac, primio je
4. odnosno 20. maja 2016. godine, a apelacija je podnesena 2.
jula 2016. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano
članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija u
ovom dijelu ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila
Ustavnog suda jer ne postoji neki drugi formalni razlog zbog
kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie)
neosnovana.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

45. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
pogledu dopustivosti.
VII. Meritum
46. Apelant pobija navedena rješenja tvrdeći da su tim
rješenjima povrijeđena njegova prava iz člana II/3.d) Ustava
Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) i st. 3. i 4.
Evropske konvencije, člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i
člana 8. Evropske konvencije, te člana II/3.g) Ustava Bosne i
Hercegovine i člana 9. Evropske konvencije.
Pravo iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5.
stav 1.c) i st. 3. i 4. Evropske konvencije
47. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine, u relevantnom
dijelu, glasi:
Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
d) Pravo na ličnu slobodu i sigurnost.
48. Član 5. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:
1. Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne
može biti lišen slobode osim u sljedećim slučajevima i u skladu sa
zakonom propisanim postupkom:
c) u slučaju zakonitog hapšenja ili pritvaranja osobe u
svrhu njezinog dovođenja pred nadležnu zakonitu vlast zbog
razumne sumnje da je počinila krivično djelo, ili kada se to
razumno smatra potrebnim kako bi se spriječilo počinjenje
krivičnog djela ili bjekstvo nakon počinjenja krivičnog djela;
3. Svako ko je uhapšen ili pritvoren u skladu s odredbama
iz stava 1. tačka c) ovog člana izvodi se bez odgađanja pred
sudiju ili drugu službenu osobu ovlaštenu zakonom da vrši
sudsku vlast, te ima pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da
bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može
biti uvjetovano jamstvima da će se osoba pojaviti na suđenju.
4. Svako ko je lišen slobode hapšenjem ili pritvaranjem ima
pravo pokrenuti postupak u kome će sud brzo odlučiti o
zakonitosti njegovog pritvaranja i naložiti puštanje na slobodu
ako je pritvaranje bilo nezakonito.
49. Ustavni sud zapaža da se apelant trenutno nalazi u
pritvoru koji mu je produžen nakon potvrđivanja optužnice, a koji
može da traje najduže godinu i šest mjeseci od potvrđivanja
optužnice, odnosno do donošenja prvostepene presude. Ustavni
sud podsjeća da apelant, shodno odredbi člana 21. stav (6) Pravila
Ustavnog suda, nije obavijestio Ustavni sud da li mu je u
međuvremenu pritvor eventualno ukinut. Prema informacijama
dobivenim 24. augusta 2016. godine u telefonskom kontaktu sa
ovlaštenim službenikom Osnovnog suda apelant se još uvijek
nalazi u pritvoru po osnovu istih zakonskih razloga. Dakle,
Ustavni sud podsjeća da će se u ovom dijelu odluke razmatrati
osporena rješenja o produženju pritvora u kontekstu apelacionih
prigovora i kršenje prava na slobodu i sigurnost ličnosti iz člana
II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. Evropske
konvencije.
50. Apelant prije svega ukazuje na nepostojanje osnovane
sumnje da je počinio djelo koje mu je optužnicom stavljeno na
teret, istovremeno ukazujući na nepostojanje drugih naročitih
okolnosti koje propisuju odredbe člana 197. ZKPRS, pa smatra
da su osporena rješenja donesena suprotno odredbama tog
zakona. Osim toga, apelant smatra da bi činjenica da je od
Osnovnog suda u Banjaluci dobio uputni akt za izdržavanje
kazne zatvora koja mu je izrečena u drugom krivičnom predmetu
trebala biti razlog za ukidanje pritvora u ovom predmetu, pa i u
tom segmentu apelant ukazuje na proizvoljnost redovnih sudova
koji tu okolnost nisu cijenili na pravilan način. Apelant također
smatra da prigovore koje je iznio u žalbi nije na adekvatan način
cijenio Okružni sud koji je bio dužan da u kratkom roku razmotri

Broj 74 - Stranica 97

zakonitost pritvora, pri čemu je bio dužan da svoju odluku
zasnuje na stvarnim činjeničnim okolnostima, a ne na
pretpostavkama. Krećući se u granicama apelacionih prigovora, u
smislu odredbe člana 31. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud
zapaža da navedeni prigovori pokreću pitanje kršenja člana 5.
stav 1.c) i st. 3. i 4. Evropske konvencije.
51. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na to da se pravo na
ličnu slobodu i sigurnost ubraja u jedno od najznačajnijih ljudskih
prava, te da član 5. Evropske konvencije garantira da niko ne
smije biti proizvoljno lišen slobode. Proizvoljnost lišavanja
slobode ocjenjuje se u prvom redu u odnosu na poštovanje
proceduralnih zahtjeva procesnog prava, odnosno u konkretnom
slučaju ZKPRS kao nacionalnog prava koje mora biti usklađeno
sa standardima Evropske konvencije. Stoga je pritvor dopušteno
odrediti samo u slučaju u kojem postoji "osnovana sumnja" da je
osoba počinila krivično djelo te, načelno, samo u cilju osiguranja
njezine prisutnosti i uspješnog vođenja krivičnog postupka.
Stoga, ZKPRS za određivanje pritvora uvijek traži kumulativno
postojanje općeg uvjeta, to jest "osnovane sumnje" da je osoba
počinila krivično djelo i postojanje barem jednog od posebnih
razloga, taksativno nabrojanih u članu 197. stav 1. tač. a), b), v) i
g).
52. U kontekstu apelacionih prigovora, Ustavni sud
podsjeća na to da je Evropski sud istakao da standardi koje
nameće član 5. stav 1.c Evropske konvencije predviđaju da je
postojanje osnovane sumnje da je osoba lišena slobode počinila
krivično djelo koje joj se stavlja na teret conditio sine qua non za
zakonito određivanje ili produženje pritvora. Međutim, to nakon
određenog vremena nije dovoljno, već se mora procijeniti postoje
li za pritvor relevantni i dovoljni razlozi (vidi Evropski sud,
Trzaska protiv Poljske, presuda od 11. jula 2000. godine,
aplikacija broj 25792/94, stav 63). Prema daljnjem stavu
Evropskog suda, opravdanost pritvora zavisi i od okolnosti
konkretnog slučaja koje moraju biti takve da upućuju na
postojanje općeg (javnog) interesa koji je tako važan i značajan
da uprkos presumpciji nevinosti preteže nad načelom poštovanja
slobode pojedinca. Isto tako, kako je ukazao Evropski sud,
činjenice koje izazivaju sumnju i koje mogu biti dovoljne u
vrijeme lišavanja slobode ne trebaju biti istog nivoa kao one koje
su neophodne za odluku u narednim fazama postupka, npr. za
podizanje optužnice (vidi Evropski sud, O'Harra protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 16. oktobra 2001. godine,
aplikacija broj 37555/97, tačka 36).
53. Pored toga, Ustavni sud podsjeća na stav Evropskog
suda iskazan u više svojih presuda (vidi između ostalih, Evropski
sud, Bernobić protiv Hrvatske, presuda od 21. juna 2011. godine,
aplikacija broj 57180/09) da član 5. stav 1. Evropske konvencije
na prvom mjestu zahtijeva da pritvaranje bude zakonito, što
uključuje i ispunjenje procedure propisane nacionalnim
zakonodavstvom, ali da poštovanje nacionalnog prava nije
dovoljno jer član 5. stav 1. Evropske konvencije traži da svako
lišenje slobode bude u skladu sa svrhom zaštite pojedinaca od
proizvoljnosti.
54. Primjenjujući navedena načela na konkretan slučaj,
Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi na osnovu provedenih
dokaza utvrdili da postoji osnovana sumnja da je apelant počinio
krivično djelo koje mu je stavljeno na teret, o čemu su dali,
prema ocjeni Ustavnog suda, relevantne razloge. Stoga, prema
mišljenju Ustavnog suda, nema ništa što ukazuje na to da je o
pitanju postojanja osnovane sumnje odlučeno proizvoljno. U tom
pravcu Ustavni sud naglašava da je prvostepeno vijeće razmotrilo
sve dostavljene dokaze koji su prikupljeni tokom istrage, koji su
taksativno pobrojani u osporenim rješenju i koje je Okružno
tužilaštvo priložilo uz optužnicu, a na osnovu kojih je sudija za
prethodno saslušanje potvrdio optužnicu. Ustavni sud također
zapaža da je prigovore identične ovim iz apelacije razmatrao i

Broj 74 - Stranica 98

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Okružni sud koji je na osnovu dodatne analize dostavljenih
dokaza, pojedinačno i u međusobnoj vezi, potvrdio stav
Osnovnog suda da predočeni dokazi ukazuju na postojanje
osnovane sumnje da je apelant počinio krivično djelo koje mu je
potvrđenom optužnicom stavljeno na teret. Ustavni sud zapaža da
je Okružni sud u tom pravcu istakao da svi dostavljeni dokazi,
uključujući i tragove pronađene na licu mjesta i njihovu DNK
analizu, potvrđuju povezanost apelanta sa inkriminiranim
događajem. Ustavni sud također podsjeća da apelantovi prigovori
kojima nastoji da diskreditira valjanost dokaza o apelantovoj
umiješanosti u sporni događaj spadaju u obim člana 6. stav 1.
Evropske konvencije, o čemu se Ustavni sud već izjasnio u
okviru razmatranja dopustivosti predmetne apelacije, pa se takvi
prigovori u ovoj fazi postupka čine preuranjenim. Ustavni sud
podsjeća da je apelant imao mogućnost da uloži prigovor na
optužnicu Okružnog tužilaštva, a Ustavni sud iz raspoloživih
dokaza ne uočava da li se apelant tim svojim pravom koristio,
odnosno apelant svakako ima pravo da prigovore ove vrste ističe
za vrijeme krivičnog postupka koji je u toku. Imajući u vidu sve
navedeno, Ustavni sud smatra da su provedeni dokazi, u
dovoljnoj mjeri za ovu fazu postupka, redovnim sudovima
ukazali na postojanje osnovane sumnje da je apelant počinio
krivično djelo koje mu je stavljeno na teret kao conditio sine qua
non za primjenu mjere pritvora prema apelantu.
Posebni pritvorski razlozi
55. Apelant smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni
ni posebni pritvorski razlozi iz tač. g) i v) stava 1. člana 197.
ZKPRS jer, prema apelantovoj ocjeni, takvi razlozi ne postoje,
pri čemu redovni sudovi u vezi s tim nisu konkretizirali razloge
za primjenu citiranih zakonskih odredaba.
Opasnost od ponovnog počinjenja krivičnog djela
56. U vezi sa ispunjenjem navedenog pritvorskog razloga
Ustavni sud podsjeća da se pritvor, shodno članu 197. stav 1.
tačka v) ZKPRS, može odrediti pod uvjetom da postoji osnovana
sumnja da je određena osoba učinila krivično djelo kao uvjet sine
qua non, te ako naročite okolnosti opravdavaju bojazan da će
ponoviti krivično djelo ili da će dovršiti pokušano krivično djelo
ili da će učiniti krivično djelo kojim prijeti, uz uvjet da se za to
krivično djelo može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža
kazna, što u konkretnom slučaju nije sporno.
57. Ustavni sud u vezi s tim podsjeća na stav Evropskog
suda zauzet u predmetu Clooth protiv Belgije, na koji se i apelant
pozvao, da ozbiljnost neke optužbe može dovesti do toga da
sudske vlasti stave i ostave osumnjičenog u pritvoru do suđenja
kako bi spriječile bilo kakve pokušaje da počini daljnja krivična
djela. No, međutim, između ostalih uvjeta, potrebno je da
opasnost bude vjerovatna, a mjera odgovarajuća u svjetlu
okolnosti predmeta, a posebno prošlosti i osobnosti dotične osobe
(vidi Clooth protiv Belgije, presuda od 12. decembra 1991.
godine, stav 40, Serija A, broj 225).
58. U kontekstu navedenog Ustavni sud zapaža da je
Osnovni sud u vezi s postojanjem ovog pritvorskog razloga,
između ostalog, istakao da je apelant specijalni povratnik koji je i
ranije pravomoćno osuđivan za istovrsna krivična djela za koja se
u ovom predmetu sumnjiči, zatim da ranije kažnjavanje očito nije
dalo pozitivne rezultate, tako da se svrha kažnjavanja u
apelantovom slučaju nije ostvarila. Takav stav je u cijelosti
podržao Okružni sud koji je dodatno naglasio da je, s obzirom na
takve okolnosti, apelantu neophodno produžiti pritvor nakon
potvrđivanja optužnice, imajući u vidu da se svrha kažnjavanja ne
bi mogla postići nekom drugom mjerom blažom od pritvora.
59. U vezi s takvim obrazloženjem Ustavni sud smatra da
se ne može govoriti o proizvoljnosti redovnih sudova prilikom
razmatranja ovog pritvorskog razloga, te da data obrazloženja
korespondiraju s citiranom praksom Evropskog suda, posebno

Utorak, 4. 10. 2016.

uzima li se u obzir da su redovni sudovi prilikom odlučenja imali
u vidu upravo ličnost apelanta, njegovu osobnost i ponašanje u
prošlosti, što je ključno i utjecalo na njihov stav.
60. Shodno navedenom, Ustavni sud smatra da su redovni
sudovi prilikom razmatranja ovog pritvorskog razloga ispoštovali
standarde Evropskog suda, te da su datim obrazloženjem
konkretizirane naročite okolnosti koje su opravdale bojazan da bi
apelant, puštanjem na slobodu, mogao ponoviti krivično djelo
koje mu je stavljeno na teret. Stoga, Ustavni sud zaključuje da od
strane redovnih sudova nije bilo proizvoljnost prilikom primjene
člana 197. stav 1. tačka v) ZKPRS, te da su u odnosu na primjenu
tog pritvorskog razloga ispoštovane garancije iz člana II/3.d)
Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno člana 5. stav 1.c i stav 3.
Evropske konvencije.
Zaštita javnog reda
61. U vezi s prigovorima koji se tiču zakonskog osnova za
određivanje mjere pritvora iz tačke g) stav 1. člana 197. ZKPRS
Ustavni sud zapaža da se citirani osnov može primijeniti u
vanrednim okolnostima ako se radi o krivičnom djelu za koje se
može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža kazna (što u
konkretnom slučaju nije sporno), koje je posebno teško s obzirom
na način izvršenja ili posljedice krivičnog djela ako bi puštanje na
slobodu rezultiralo stvarnom prijetnjom narušavanju javnog reda.
62. Ustavni sud podsjeća da je rizik od narušavanja javnog
reda jedan od najosjetljivijih razloga za procjenu je li odbijanje da
se pritvorenik pusti na slobodu osnovano ili ne. Pri procjeni
opravdanosti mjere pritvora Evropski sud smatra da se taj osnov
može uzeti u obzir samo izuzetno u "posebnim okolnostima" i
kada činjenice ukazuju da bi puštanje pritvorenika na slobodu
zaista narušilo javni red. U tom pravcu Ustavni sud podsjeća da
samo postojanje pretpostavke i apstraktno navođenje da bi
puštanje na slobodu osumnjičenog moglo dovesti do stvarne
prijetnje narušavanju javnog reda nije dovoljno, već se moraju
navesti konkretne okolnosti koje, kao takve, nesumnjivo ukazuju
na to da će do toga i doći (vidi Evropski sud, odluka od 14.
septembra 2009. godine u predmetu Makarov protiv Rusije
aplikacija broj 15217/07). Ustavni sud nadalje podsjeća da,
prema stavu Evropskog suda, određena krivična djela zbog svoje
posebne težine i reakcije javnosti na njih mogu uzrokovati
socijalne nemire, te da se time može opravdati određivanje
pritvora, barem neko vrijeme. U izuzetnim okolnostima taj faktor
se stoga može uzeti u obzir u smislu Evropske konvencije. To u
svakom slučaju važi ako nacionalno zakonodavstvo priznaje
pojam narušavanja javnog reda kao neposrednu posljedicu nekog
krivičnog djela. Međutim, taj osnov se može smatrati relevantnim
i dovoljnim samo pod uvjetom da se zasniva na činjenicama iz
kojih jasno proizlazi da bi puštanje osumnjičenog na slobodu
zaista narušilo javni red. Konačno, pritvaranje će biti zakonito
samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen. Produženje pritvora
ne može se koristiti kao anticipacija zatvorske kazne (vidi
Evropski sud, Letellier protiv Francuske, presuda od 26. juna
1991. godine, stav 51. i I. A. protiv Francuske, presuda od 23.
septembra 1998. godine, stav 104). Osim toga, Ustavni sud
zapaža da Komitet ministara Vijeća Evrope smatra da se ovaj
osnov može koristiti kao opravdanje za pritvor samo u slučaju da
postoje suštinski dokazi o reakciji na teško krivično djelo poput
ubistva. Jedino nastanak izuzetne situacije može učiniti pritvor
neophodnim (vidi Preporuku (2006)13 Komiteta ministara Vijeća
Evrope o zadržavanju u pritvoru, uvjetima u pritvoru i
mehanizmima zaštite od zloupotrebe (C/M Rec.).
63. Dovodeći navedeno u kontekst sa konkretnim
predmetom Ustavni sud zapaža da je Osnovni sud, obrazlažući
ovaj pritvorski osnov, imao u vidu težinu i način izvršenja
krivičnog djela, te apelantovu upornost i bezobzirnost pri
izvršenju krivičnog djela za koje se sumnjiči, što je krivično djelo

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

učinilo naročito teškim, a sve navedeno je tom sudu bio osnov za
zaključak da postoji stvarna prijetnja od narušavanja javnog reda
ukoliko bi apelant bio pušten na slobodu. Ustavni sud, također,
zapaža da je Okružni sud u cijelosti prihvatio stav prvostepenog
suda našavši da okolnosti konkretnog slučaja, odnosno težina i
način izvršenja krivičnog djela za koje se apelant sumnjiči,
njegove posljedice i zaprijećena kazna, opravdavaju bojazan da
bi apelantovo puštanje na slobodu dovelo do stvarne prijetnje
narušavanju javnog reda. Ustavni sud zapaža da obrazloženja
koja su ponudili redovni sudovi nisu relevantna i dovoljna da
ukažu na postojanje stvarne opasnosti od narušavanja javnog reda
koja bi opravdala primjenu ovog zakonskog osnova. Redovni
sudovi u tom pravcu nisu ponudili niti jedan relevantan razlog,
osim što su postojanje ovog pritvorskog razloga vezali za težinu
krivičnog djela, način izvršenja i njegove posljedice, što za
primjenu ovog pritvorskog razloga per se nije dovoljno. Ustavni
sud zapaža da je do istog zaključka došao u dosadašnjoj praksi
raspravljajući slično činjenično i pravno pitanje (vidi, između
ostalih, Ustavni sud, Odluke br. AP 3210/15 od 27. oktobra 2015.
godine i AP 2930/15 od 16. septembra 2015. godine, dostupne na
internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).
Podržavajući vlastitu praksu zauzetu u predmetima koji su
pokretali slično činjenično i pravno pitanje Ustavni sud ne vidi
razlog da u konkretnom slučaju odstupi od zauzetog stava u
citiranim predmetima, pa se u vezi s tim u cijelosti poziva na
obrazloženja data u citiranim odlukama. Stoga, Ustavni sud iz
istih razloga zaključuje da je u ovom dijelu u odnosu na primjenu
člana 197. stav 1. tačka g) ZKPRS došlo do kršenja apelantovog
prava iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav
1.c) u vezi sa stavom 3. Evropske konvencije.
64. Budući da Ustavni sud nije našao opravdanim
apelantove prigovore u dijelu koji se odnosi na postojanje
posebnog pritvorskog razloga iz tačke v) stava 1. člana 197.
ZKPRS koji opravdava razlog za produženje pritvora prema
apelantu, Ustavni sud je djelimično ukinuo rješenje Okružnog
suda u dijelu u kojem je utvrdio povredu opisanu u prethodnim
stavovima ove odluke.
65. Nadalje, Ustavni sud zapaža da apelant kršenje načela iz
stava 4. člana 5. Evropske konvencije suštinski dovodi u vezu s
postojanjem uputnog akta Osnovnog suda u Banjaluci za
izdržavanje četverogodišnje kazne zatvora u drugom krivičnom
predmetu koji je pravomoćno okončan. Apelant smatra da je ta
činjenica dovoljna za ukidanje pritvora, što redovni sudovi, a
posebno Okružni sud koji je donio konačno rješenje, nisu na
adekvatan način cijenili. Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi
prilikom odlučenja imali u vidu tu okolnost, ali da je nisu
smatrali relevantnom jer se u predmetnom postupku odlučivalo o
opravdanosti pritvora u drugom odvojenom krivičnom predmetu,
pri čemu su imali u vidu da se svrha mjere pritvora ne bi mogla
ostvariti izdržavanjem kazne zatvora. Ustavni sud data
obrazloženje ne smatra proizvoljnim u okolnostima kada se
protiv apelanta vodi drugi odvojeni krivični postupak u okviru
koga su redovni sudovi, nezavisno od pravomoćno okončanog
predmeta, cijenili opravdanost razloga za produženje pritvora.
Stoga se prigovori vezani za kršenje garancija iz člana 5. stav 4.
Evropske konvencije čine neosnovanim.
Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku
66. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
dijelu glasi:
Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
f) Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku.
67. Član 8. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:
1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i
porodičnog života, doma i prepiske.

Broj 74 - Stranica 99

2. Javne vlasti se ne smiju miješati u ostvarivanje ovog
prava osim ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u
demokratskom društvu u interesima nacionalne sigurnosti, javne
sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja
nereda ili kriminala, radi zaštite zdravlja ili morala, ili radi
zaštite prava i sloboda drugih.
68. U konkretnom predmetu apelacijom se pokreće i pitanje
poštovanja apelantovog prava na porodični život kao jednog od
segmenata člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8.
Evropske konvencije, i to u odnosu na rješenja kojima je
apelantovoj partnerici odbijen zahtjev za posjetu i izdavanje
govornice u KPZ Banjaluka. S tim u vezi, Ustavni sud prvo mora
utvrditi da li je osporenim rješenjima uopće došlo do miješanja u
apelantovo pravo na porodični život.
69. Ustavni sud zapaža da su osporena rješenja donesena na
osnovu ZKPRS koji odredbama člana 209. ZKPRS propisuje
mogućnost da osobu koja se nalazi u pritvoru posjeti bliski
srodnik, što uključuje posjetu bračnog, odnosno vanbračnog
druga. Sporno pitanje koje se postavilo pred redovne sudove je
bilo da utvrde da li su ponuđeni dokazi, koji su dostavljeni uz
zahtjev, dovoljni za zaključak da se apelant i Bojana Dragojević
nalaze u vanbračnoj zajednici u smislu Porodičnog zakona. U
vezi s tim Ustavni sud prije svega naglašava da vanbračna
zajednica predstavlja zajednicu života žene i muškarca koji nisu u
braku ili u vanbračnoj zajednici s drugom osobom koja traje
određeno vrijeme. Ustavni sud podsjeća da relevantne odredbe
Porodičnog zakona koji se primjenjuje u Republici Srpskoj ne
propisuju vrijeme potrebno da bi se takva zajednica mogla
okarakterizirati kao vanbračna, kako to eksplicitno propisuje član
3. Porodičnog zakona FBiH (najmanje tri godine ili kraće ako je
u toj zajednici rođeno dijete). Međutim, Ustavni sud podsjeća na
odredbu člana 248. stav (1) Porodičnog zakona koja omogućava
pravo na međusobno izdržavanje vanbračnih partnera čija je
vanbračna zajednica prestala, a trajala je tri godine ili duže. Iz
citirane odredbe proizlazi da vanbračni partneri, čija je zajednica
života trajala tri godine i duže iz takve zajednice mogu crpiti
određena prava propisana Porodičnim zakonom, iz čega opet
proizlazi da vanbračna zajednica nužno podrazumijeva protek
određenog vremena. Dakle, postojanje vanbračne zajednice, koja
je shodno odredbi člana 12. Porodičnog zakona, izjednačena sa
bračnom (član 12. Porodičnog zakona) faktičko je pitanje koje se
mora dokazivati relevantnim dokazima. U vezi s tim Ustavni sud
zapaža da su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, postojanje
vanbračne zajednice utvrđivali na osnovu navoda iz zahtjeva da
vanbračna zajednica između apelanta i Bojane Dragojević traje
oko mjesec dana, što je potkrijepljeno potvrdom o prijavi
prebivališta Bojane Dragojević na adresi apelantovog stana, i to
nakon što je apelantu određen pritvor. Takve dokaze su redovni
sudovi ocijenili nedovoljnim za utvrđivanje stepena međusobne
povezanosti između apelanta i njegove partnerice, što su, prema
ocjeni Ustavnog suda, redovni sudovi relevantno obrazložili.
Apelantovi prigovori da je u spis dostavio ovjerenu izjavu svoje
majke koja potvrđuje postojanje vanbračne zajednice, prema
ocjeni Ustavnog suda, u okolnostima konkretnog slučaja ne mogu
dovesti u sumnju stav Ustavnog suda da su redovni sudovi u
konkretnom slučaju prilikom utvrđivanja relevantnih činjenica
ispoštovali relevantne odredbe Porodičnog zakona. Shodno tome,
u situaciji kada tokom postupka apelant nije dokazao postojanje
vanbračne zajednice s Bojanom Dragojević, kako bi se koristio
pravom iz člana 209. stav (1) ZKPRS, pri čemu je članovima uže
porodice i advokatu omogućeno da posjećuju apelanta, Ustavni
sud zaključuje da u takvim okolnostima sporna zabrana ne
pokreće pitanje kršenja prava na porodični život iz člana 8.
Evropske konvencije (vidi, mutatis mutandis, Ustavni sud Odluka
broj AP 377/16 od 20. aprila 2016. godine, st. 30-38, dostupna na
internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba).

Broj 74 - Stranica 100

SLUŽBENI GLASNIK BiH

70. Na osnovu navedenog, Ustavni sud zaključuje da
osporenim rješenjima nije prekršeno apelantovo pravo iz člana
II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske
konvencije.
Pravo na djelotvoran pravni lijek
71. U vezi s kršenjem prava iz člana 13. Evropske
konvencije Ustavni sud smatra da u situaciji kada je apelant imao
mogućnost da koristi i ulaže pravne lijekove koji su mu bili na
raspolaganju, što je činio, činjenica da pravni lijekovi nisu
rezultirali uspjehom za apelanta, per se, ne pokreće pitanje
kršenje prava iz člana 13. Evropske konvencije.
Ostali prigovori
72. U vezi sa zabranom kojom je apelantu onemogućena
posjeta sveštenika, koju apelant dovodi u kontekst kršenja prava
na slobodu misli, savjesti i vjeroispovijesti, Ustavni sud zapaža
da je apelant u tom pravcu dostavio nepravomoćno rješenje
Osnovnog suda koje, kao takvo, ne može biti predmet ocjene
Ustavnog suda. Stoga se ovi prigovori u takvim okolnostima čine
neosnovanim.
VIII. Zaključak
73. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje člana II/3.d)
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 3. Evropske
konvencije u odnosu na poseban pritvorski razlog iz člana 197.
stav 1. tačka g) ZKPRS, kada osporena rješenja o produženju
pritvora ne sadrže dovoljne i razumne razloge za zaključak da je
apelantu opravdano odrediti pritvor prema navedenom
zakonskom osnovu.
74. Istovremeno nije povrijeđeno apelantovo pravo iz člana
II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. st. 1.c i st. 3. i 4.
Evropske konvencije kada osporena rješenja sadrže dovoljne i
jasne razloge o postojanju osnovane sumnje da je apelant počinio
krivično djelo koje mu je stavljeno na teret kao conditio sine qua
non za određivanje mjere pritvora i kada osporena rješenja sadrže
dovoljno jasne i argumentirane razloge za primjenu pritvorskog
osnova iz člana 197. stav 1. tačka v) ZKPRS, pri čemu u tom
dijelu od strane redovnih sudova nije izostalo relevantno
obrazloženje, te kada su redovni sudovi zauzeli stav da
upućivanje apelanta na izdržavanje kazne zatvora u drugom
krivičnom predmetu koji je pravomoćno okončan nije razlog za
ukidanje pritvora u predmetnom slučaju.
75. Ustavni sud zaključuje da nema povrede apelantovog
prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana II/3.f)
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije u
situaciji kada apelant nije dokazao postojanje vanbračne
zajednice u smislu Porodičnog zakona kao preduvjeta za
korištenje prava iz člana 209. stav (1), što implicira da sporna
zabrana ne pokreće pitanje kršenja prava na porodični život.
76. Konačno, u predmetnom postupku nije prekršeno ni
apelantovo pravo iz člana 13. Evropske konvencije kada iz
raspoloživih dokaza ne proizlazi ništa što bi ukazalo na kršenje
navedenih prava.
77. Na osnovu člana 18. stav (3) tačka l), člana 59. st. (1),
(2) i (3) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je
odlučio kao u dispozitivu ove odluke.
78. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu,
nije neophodno posebno razmatrati podnosiočev prijedlog za
donošenje privremene mjere.
79. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, s. r.

Utorak, 4. 10. 2016.

1100
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u
predmetu broj U 10/16, rješavajući zahtjev Bakira Izetbegovića,
člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine i dr. za donošenje
privremene mjere, na temelju članka VI/3.(a) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka e) i članka 64. st. (1) i
(4) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst
("Službeni glasnik BiH" broj 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, dopredsjednik
Zlatko M. Knežević, dopredsjednik
Margarita Caca-Nikolovska, dopredsjednica
Tudor Pantiru, sudac
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudac
Constance Grewe, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 17. rujna 2016. godine donio je

ODLUKU O PRIVREMENOJ MJERI

Usvajaju se zahtjevi Bakira Izetbegovića, člana
Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Šefika Džaferovića,
prvog zamjenika predsjedatelja Zastupničkog doma
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Safeta Softića,
predsjedatelja Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne
i Hercegovine, četiri delegata Doma naroda Parlamentarne
skupštine Bosne i Hercegovine, 25 članova Zastupničkog
doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, 35
zastupnika Zastupničkog doma Parlamenta Federacije Bosne
i Hercegovine i 16 delegata Doma naroda Parlamenta
Federacije Bosne i Hercegovine za donošenje privremene
mjere.
Privremeno se obustavlja primjena Odluke o raspisivanju
republičkog referenduma broj 02/1-021-894/16 od 15. srpnja
2016. godine ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 68/16).
Ova odluka stupa na snagu odmah i proizvodi pravno
djelovanje do donošenja konačne odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine o podnesenim zahtjevima.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
Obrazloženje
1. Bakir Izetbegović, član Predsjedništva Bosne i
Hercegovine, Šefik Džaferović, prvi zamjenik predsjedatelja
Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine, Safet Softić, predsjedatelj Doma naroda
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, četiri delegata
Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, 25
članova Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine, 35 zastupnika Zastupničkog doma Parlamenta
Federacije Bosne i Hercegovine i 16 delegata Doma naroda
Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
podnositelji zahtjeva) pojedinačno su podnijeli 24, 29. i 31.
kolovoza, te 3. rujna 2016. godine Ustavnom sudu Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjeve "za
rješavanje ustavnopravnog spora sa entitetom Republika Srpska"
u svezi sa Odlukom o raspisivanju republičkog referenduma broj
02/1-021-894/16 od 15. srpnja 2016. godine ("Službeni glasnik
Republike Srpske" broj 68/16, u daljnjem tekstu: Odluka o
referendumu). Ovi zahtjevi su zavedeni pod brojevima: U 10/16,
U 11/16, U 12/16, U 13/16, U 14/16, U 15/16 i U 16/16.
Podnositelji zahtjeva su, također, postavili i zahtjeve za
donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud obustavio
primjenu Odluke o referendumu do donošenja konačne odluke
Ustavnog suda.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

2. Obzirom na to da je Ustavnom sudu podneseno više
zahtjeva koji se odnose na istu činjeničnu i pravnu osnovu,
Ustavni sud je, na temelju članka 32. stavak (1) Pravila Ustavnog
suda, donio odluku o spajanju navedenih zahtjeva po kojima će
voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem U
10/16.
3. Ustavni sud je, na temelju članka 23. stavak (2) Pravila
Ustavnog suda, zahtjeve u predmetima br. U 10/16 do U 12/16
dostavio Narodnoj skupštini Republike Srpske (u daljnjem tekstu:
Narodna skupština) na odgovor. Budući da su zahtjevi u
predmetima br. U 13/16 do U 16/16 podneseni u istom tekstu kao
i u predmetima br. U 10/16 do U 12/16, Ustavni sud te zahtjeve
nije posebice dostavljao na odgovor.
4. Narodna skupština je 7. rujna 2016. godine dostavila
odgovor na zahtjeve.
a) Navodi iz zahtjeva
5. Podnositelji zahtjeva smatraju da je Odluka o
referendumu protivna čl. I/2. i VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine.
Argumentirajući ove navode, podnositelji zahtjeva najprije
navode da se "spor" u konkretnom slučaju odnosi na pitanje
ustavnopravne obveze vlasti Republike Srpske da poštuju Ustav
Bosne i Hercegovine, podjelu nadležnosti između države i
entiteta i, u konkretnom slučaju, obvezu Republike Srpske da
poštuje obvezujuću i izvršnu snagu odluke Ustavnog suda, kako
je to propisano u članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine.
Podnositelji zahtjeva smatraju da poštivanje nadležnosti državnih
ustavnih institucija i njihovih odluka jesu ustavna pitanja za koja
je, u slučaju spora, nadležan Ustavni sud. Dalje, podnositelji
zahtjeva navode da "otvoreno, proaktivno i agresivno kršenje
pojedine ustavne odredbe može dobiti svoju težu kvalifikaciju u
vidu kršenja principa pravne države i demokratskog poretka u
smislu člana I/2. Ustava Bosne i Hercegovine".
6. Podnositelji zahtjeva, dalje, navode da je Ustavni sud
Odlukom o dopustivosti i meritumu broj U 3/13 od 26. studenog
2015. godine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj
100/15) utvrdio da članak 3.b) Zakona o praznicima Republike
Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 43/07, u
daljnjem tekstu: Zakon o praznicima) nije sukladan članku I/2.
Ustava Bosne i Hercegovine, članku II/4. Ustava Bosne i
Hercegovine u svezi sa člankom 1.1. i člankom 2.a) i c)
Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije i člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku
konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Na
temelju toga Ustavni sud je naložio Narodnoj skupštini da u roku
od šest mjeseci od dostave te odluke usuglasi članak 3.b) Zakona
o praznicima sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Ova odluka je,
kako ističu podnositelji zahtjeva, stupila na snagu danom dostave
Narodnoj skupštini, a "najkasnije danom objavljivanja u
službenim glasilima". Međutim, iako je člankom VI/5. Ustava
Bosne i Hercegovine propisano da su odluke Ustavnog suda
konačne i obvezujuće, navedena odluka nije izvršena zbog, kako
navode podnositelji zahtjeva, "opstruktivne pasivnosti odgovorne
[Narodne skupštine]". Štoviše, Narodna skupština "nije ni
dostavila odgovor o preduzetim aktivnostima s ciljem
implementacije Odluke, tj. u potpunosti je ignorirala najviši
sudski autoritet Bosne i Hercegovine".
7. Dalje, podnositelji zahtjeva navode da je Narodna
skupština 15. srpnja 2016. godine usvojila Odluku o
referendumu, kojom je odlučeno da se provede referendum po
osnovi Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi Republike
Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 42/10, u
daljnjem tekstu: Zakon o referendumu). Navedenom odlukom
zakazan je referendum za 25. rujan 2016. godine i utvrđeno je
referendumsko pitanje koje glasi: "Da li podržavate da se 9.
januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?" Dalje,

Broj 74 - Stranica 101

nadležne vlasti Republike Srpske su, kako navode podnositelji
zahtjeva, poduzele niz aktivnosti s ciljem pripremanja i
održavanja raspisanog referenduma. U svezi s tim, podnositelji
zahtjeva navode i sve aktivnosti koje su poduzeli kako bi "ukazali
nadležnim vlastima Republike Srpske da je Odluka o
referendumu protivustavna". Međutim, kako dalje navode,
Narodna skupština se oglušila o njihove zahtjeve da Odluku o
referendumu stavi izvan snage, kao i da postupi po Odluci
Ustavnog suda broj U 3/13. Zbog toga, podnositelji zahtjeva
smatraju da "postupak rješavanja ovog ustavnopravnog spora nije
uspio". Osim toga, podnositelji zahtjeva navode da je Vijeće za
zaštitu vitalnog nacionalnog interesa Ustavnog suda Republike
Srpske (u daljnjem tekstu: Ustavni sud RS) Odlukom broj UV7/16 od 11. kolovoza 2016. godine utvrdilo da Odlukom o
referendumu nije povrijeđen vitalni nacionalni interes bošnjačkog
naroda. Podnositelji zahtjeva navode da iz svega navedenog jasno
proizlazi da "ovaj spor može biti riješen samo pred Ustavnim
sudom Bosne i Hercegovine".
8. Dalje, podnositelji zahtjeva detaljno obrazlažu zbog čega
smatraju da je, u konkretnom slučaju, Odluka o referendumu
zakonodavni akt ("individualni akt zakonodavnog organa"),
kojim se "vrši konkretizacija [Zakona o referendumu].... koji se
ne može na bilo koji način tumačiti kao formalni ili materijalni
'zakon' u smislu apstraktne ocjene ustavnosti iz člana VI/3.a)
Ustava Bosne i Hercegovine", već predstavlja "par excellence
primjer tzv. federalnog spora između države i jednog entiteta".
Ipak, u slučaju da Ustavni sud zauzme drugačije stajalište,
podnositelji zahtjeva predlažu "da se ovaj zahtjev ocijeni kao
zahtjev za ocjenu ustavnosti".
Navodi u odnosu na članak VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine
9. Što se tiče navodne neustavnosti Odluke o referendumu u
odnosu na članak VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, podnositelji
zahtjeva, između ostalog, navode da Republika Srpska ima, na
temelju članka 70. Ustava Republike Srpske i na temelju Zakona
o referendumu, ustavno i zakonsko pravo na raspisivanje
referenduma. Međutim, kako dalje navode, Republika Srpska "ne
smije da zloupotrebljava taj demokratski institut neposrednog
donošenja odluka građana na način da se postavljaju
referendumska pitanja koja su suprotna obavezujućoj prirodi
odluka Ustavnog suda [....] koja derogiraju ustavnopravne
obligacije iz konačnih odluka Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine. S obzirom na to da je Ustavni sud Bosne i
Hercegovine u konkretnom slučaju odlučio da je 9. januar
neustavan datum, onda se ne može putem referenduma postaviti
referendumsko pitanje: 'Da li podržavate da se 9. januar
obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?'" U svezi s tim,
podnositelji zahtjeva ističu i da je referendum institut izravne
demokracije i način donošenja obvezujućih odluka, a ne
"ispitivanje javnog mnjenja". Zbog toga se, kako ističu, za
raspisivanje referenduma mora imati ne samo ustavni i zakonski
temelj već se i referendumsko pitanje mora formulirati tako da se
ne krši bilo koji zakon, a naročito ne Ustav Bosne i Hercegovine
kao najviši pravni akt u državi. U prilog ovim tvrdnjama
podnositelji zahtjeva ukazuju, između ostalog, na relevantnu
praksu Ustavnog suda Republike Hrvatske i, osobito, na odluku
supervizora za Brčko distrikt Bosne i Hercegovine od 19.
kolovoza 2016. godine, kojom je zabranjeno održavanje
referenduma na teritoriju Brčko distrikta Bosne i Hercegovine,
upravo zato što je "takav referendum protivan Odluci Ustavnog
suda Bosne i Hercegovine broj U 3/13".
Navodi u odnosu na članak I/2. Ustava Bosne i Hercegovine
10. Što se tiče navodne neustavnosti Odluke o referendumu
u odnosu na članak I/2. Ustava Bosne i Hercegovine, podnositelji
zahtjeva ukazuju na relevantnu praksu Europskog suda za ljudska
prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda prema

Broj 74 - Stranica 102

SLUŽBENI GLASNIK BiH

kojoj je izvršenje konačnih i obvezujućih sudskih odluka
"sastavni dio procesa odlučivanja sudskih tijela i ima odlučnu
važnost za ostvarivanje prava". Imajući to u vidu, podnositelji
zahtjeva obrazlažu da je Odlukom Ustavnog suda broj U 3/13
utvrđeno pravo Bošnjaka, Hrvata i Ostalih na nediskriminaciju,
budući da je Ustavni sud zaključio u toj odluci da su oni člankom
3.b) Zakona o praznicima bili diskriminirani na nacionalnoj i
vjerskoj osnovi. Izvršenje ove odluke je, kako dalje navode,
"sastavni dio odlučivanja o kolektivnim pravima nesrpskog
stanovništva u entitetu Republika Srpska". U svezi s tim,
podnositelji zahtjeva ističu da "nevezano za dokaze o
aktivnostima na provođenju referenduma [...] najviši zvaničnici
javne vlasti entiteta Republika Srpska javno, otvoreno,
nedvojbeno, ali i veoma kategorično, izjavljuju da će provesti
referendum u entitetu Republika Srpska, bez obzira na odluku
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i/ili odluke Visokog
predstavnika za Bosnu i Hercegovinu". Kao potvrdu tih navoda,
podnositelji zahtjeva detaljno navode u zahtjevu izjave pojedinih
zvaničnika iz Republike Srpske. Podnositelji zahtjeva smatraju da
sve ovo nedvojbeno pokazuje da "izvršna, zakonodavna, ali ni
sudska vlast Republike Srpske neće izvršiti konačnu i
obavezujuću odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine".
11. Ovakvo postupanje je, kako navode podnositelji
zahtjeva, "očigledno poprimilo jednu znatno jaču kvalifikaciju
suprotstavljanja savremenim principima funkcioniranja pravne i
demokratske države, što izaziva veliku i sveopću napetost u
cijeloj državi, uključujući ali ne ograničavajući se na
uznemirenost kod građana, narušavanje političkih odnosa među
nosiocima javne vlasti, izazivanje i vrijeđanje predstavnika
međunarodne zajednice, i potkopavanje procesa integracije
Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju". Time je, prema
njihovom mišljenju, prekršen članak I/2. Ustava Bosne i
Hercegovine.
12. Na temelju svega izloženog, podnositelji zahtjeva
predlažu da Ustavni sud: 1) usvoji zahtjeve, 2) utvrdi neustavnost
Odluke o referendumu u odnosu na čl. I/2. i VI/5. Ustava Bosne i
Hercegovine, 3) stavi izvan snage Odluku o referendumu, 4)
obveže Narodnu skupštinu da poduzme aktivnosti na anuliranju
svih supsidijarnih odluka i aktivnosti koje su utemeljene na
Odluci o referendumu i 5) naloži Narodnoj skupštini da obavijesti
Ustavni sud o poduzetim mjerama u roku od tri mjeseca.
Zahtjev za privremenu mjeru
13. U obrazloženju zahtjeva za donošenje privremene mjere
podnositelji zahtjeva navode da se postavljeno pitanje tiče
"veoma bitne karike ustavnopravnog sistema u Bosni i
Hercegovini – ugrožavanja ustavnosti i zakonitosti rada najvišeg
sudskog autoriteta u Bosni i Hercegovini", ali i stabilnosti i
napretka Bosne i Hercegovine u procesu integracije u Europsku
uniju. Naime, kako ističu, "krize ove vrste u državi i te kako
utječu na ocjenu i kredibilitet Bosne i Hercegovine kao države
kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugim riječima, sporna
odluka izaziva takvu političku, ustavnu i međunarodnu krizu da
je 'kriza' kao takva postala oblik nenadoknadive štete za državu".
14. Osim toga, podnositelji zahtjeva navode da, ukoliko bi
se primijenio test "dvostruke hipoteze", "koji je uobičajen za
testiranje opravdanosti privremenih mjera (proporcionalnost
posljedica koje bi nastupile da se privremena mjera usvoji, a da
se zahtjev za rješavanje spora odbaci/odbije sa posljedicama koje
bi nastupile da se privremena mjera odbije, a da se zahtjev za
rješavanje spora usvoji), bilo bi jasno da je usvajanje privremene
mjere opravdano". Naime, kako dalje ističu, ako bi se ispostavilo
da je zahtjev podnositelja utemeljen, "a referendum se
privremeno ne zaustavi, već se provede, država će biti izložena
ozbiljnoj političkoj i međunarodnopravnoj krizi, međuentitetskoj
i međunacionalnoj napetosti, dok se pitanje 'građanske volje' neće

Utorak, 4. 10. 2016.

više moći kontrolirati. Građani koji budu učestvovali na
referendumu mogu tražiti da se provede odluka na osnovu
referenduma, a to bi se itekako moglo politički zloupotrijebiti.
Osim toga, smatramo da provođenje ovog referenduma u vrijeme
predizborne kampanje za lokalne izbore može itekako utjecati na
izborne rezultate, što će se reflektirati na legitimitet vlasti u
naredne četiri godine. S druge strane, ako se provođenje
referenduma privremeno zaustavi, s obzirom na to da se ne radi o
gorućem pitanju, posljedice privremenog zaustavljanja neće biti
nepovratne".
15. Podnositelji zahtjeva su, također, ukazali i na istupe
zvaničnika međunarodne zajednice u svezi s tim, osobito
Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, kojima se ukazuje
na neustavnost referenduma kako je raspisan, te na financijske
reperkusije najavljenog referenduma za koji je utvrđen proračun
u iznosu od 1.425.390,00 KM. Ukoliko bi se utvrdilo da je
referendum neustavan, a sredstva potrošena, podnositelji zahtjeva
navode da bi se prouzročila "velika finansijska šteta entitetu
Republika Srpska i njenim građanima, kao i Bosni i
Hercegovini".
Odgovor na zahtjeve
16. U odgovoru na zahtjeve Narodna skupština je, između
ostalog, navela da je u predmetu broj U 3/13 podnesen zahtjev za
preispitivanje odluke Ustavnog suda koji "do danas nije ni
razmotren od Ustavnog suda, niti je o njemu donesena odluka".
Stoga je, kako se dalje navodi, "neprihvatljiva tvrdnja podnosioca
zahtjeva da postoje opstrukcija i pasivnost [Narodne skupštine ],
jer odluka Ustavnog suda nije ni mogla biti izvršena". Ovo, dalje,
znači, kako se navodi, da Narodna skupština "nije ignorisala
odluke, niti vrijeđala ugled Ustavnog suda".
17. U odnosu na suštinu podnesenih zahtjeva, Narodna
skupština, najprije, vrlo detaljno obrazlaže zbog čega smatra da
podneseni zahtjevi nisu dopustivi. Između ostalog, u odgovoru se
navodi da Odluka o referendumu nema karakter zakonodavnog
akta, "te traženje da se donese privremena mjera prije nego što
Ustavni sud BiH ne razmotri zahtjev [Narodne skupštine ] za
preispitivanje [Odluke broj U 3/13] – nije osnovano". Dalje,
Narodna skupština navodi da Ustavni sud nije nadležan u
konkretnom slučaju, navodeći da "nije u pitanju postojanje spora
između Republike Srpske i BiH, a naročito ne spora koji ima
Ustavom BiH utvrđene ustavne elemente da bi ga mogao
razmatrati Ustavni sud". Da bi se moglo govoriti o postojanju
spora koji bi doveo do nadležnosti Ustavnog suda, "nužno je da
postoji nesaglasnost između Republike Srpske i neke od
institucija Bosne i Hercegovine u pogledu nekog ustavnog
pitanja, prava ili pravne činjenice". Međutim, kako se dalje
navodi, "postavlja se pitanje u odnosu na koji se organ ili
instituciju državne vlasti [...] [Narodna skupština ], kao donosilac
osporene odluke, nalazi u sporu o nadležnosti". U svezi s tim,
Narodna skupština ističe da na razini Bosne i Hercegovine ne
postoji državno tijelo "kojem je Ustav Bosne i Hercegovine
explicite dao u nadležnost raspisivanje i provođenje referenduma
na entitetskom nivou". Takvu nadležnost nema, kako se dalje
navodi i detaljno elaborira, ni PSBiH ni o pitanjima koja su u
njezinoj nadležnosti, a osobito ne o onima iz nadležnosti entiteta.
S druge strane, kako se ističe, člankom 77. Ustava Republike
Srpske je propisano da Narodna skupština može odlučiti "da o
pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti odluku donese nakon
prethodnog izjašnjenja građana na referendumu". Stoga se
usvajanje Odluke o referendumu "ima isključivo smatrati kao
konkretna aktivnost [Narodne skupštine ] u procesu razmatranja
modaliteta donošenja normativnog akta kojim bi se izvršila
[Odluka broj U 3/13]". Ovakav zaključak, kako se navodi,
"proizlazi iz pravne prirode republičkog referenduma koji [...]
ima konsultativni, odnosno savjetodavni karakter". Tek kada bi

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Ustav Republike Srpske davao ovlast Narodnoj skupštini da
"raspisuje referendume koji imaju obligatorni karakter, tek bi se u
tom slučaju moglo poći od pretpostavke da se osporenom
odlukom dovodi u pitanje obavezujući karakter [Odluke broj U
3/13]". Na temelju izloženog, Narodna skupština smatra da su
neutemeljeni navodi podnositelja zahtjeva da se Odlukom o
referendumu odlučuje o pitanju koje nije u nadležnosti entiteta i
kojom se dovodi u pitanje obvezujući karakter odluke Ustavnog
suda. Dakle, kako se detaljno dalje obrazlaže, u konkretnom
slučaju se ne radi o bilo kakvom sporu u smislu Ustava BiH, pa
"upuštanje Ustavnog suda BiH u meritum stvari potvrdilo bi
prihvatanje pravno neodrživih argumenata iz zahtjeva i
prejudiciranje ishoda referenduma".
18. Dalje, u odgovoru se detaljno analizira i zbog čega se
nadležnost Ustavnog suda ne može uspostaviti ni za apstraktnu
normativnu kontrolu Odluke o referendumu. Osobito se ističe da
ova odluka nije zakonodavni akt "kojim se vrši konkretizacija
Zakona o referendumu", kako tvrde podnositelji zahtjeva, već
pojedinačni pravni akt koji ne može biti predmetom ocjene
ustavnosti pred Ustavnim sudom. Također, Narodna skupština
navodi da podnositelji zahtjeva neutemeljeno ukazuju da
"Republika Srpska nije preduzela bilo kakve radnje i aktivnosti s
ciljem mirnog rješavanja spora", zato što nije uzeto u obzir da su
"upravo preduzete određene radnje, prvenstveno podnošenjem
zahtjeva za preispitivanje Odluke [broj U 3/13]".
19. U nastavku odgovora se detaljno govori o institutu
referenduma, a osobito se ističe da je Zakon o referendumu
detaljno analiziralo i Europsko povjerenstvo za demokraciju
putem prava Vijeća Europe (tzv. Venecijansko povjerenstvo),
koje je dalo pozitivno mišljenje. Narodna skupština, dalje, navodi
da se referendumsko pitanje odnosi na javni blagdan u Republici
Srpskoj, te da je "Dan Republike veoma značajan za narode i
građane Republike Srpske". Dalje se navodi da je Odluka o
referendumu donesena "u kontekstu odnosa prema primjeni
Odluke Ustavnog suda [broj U 3/13]", te da građani Republike
Srpske "imaju legitiman interes da putem republičkog
referenduma demokratski i slobodno izraze svoj politički stav i
mišljenje o tome kada i na koji način treba obilježavati 9. januar
kao značajan istorijski i politički događaj". Narodna skupština
navodi da, iako "Republika Srpska izražava nezadovoljstvo
odlukom Ustavnog suda BiH u njenim bitnim pitanjima,
republički referendum je kao demokratsko sredstvo u funkciji
njene primjene". U svezi s tim, Narodna skupština ističe da je
"jedini izričit nalog iz navedene odluke da [Narodna skupština ]
'uskladi' član 3.b) Zakona o praznicima sa Ustavom BiH", a da se
"ne navodi obaveza da [Narodna skupština] mora ukinuti
obilježavanje Dana Republike '9. januara', niti na neki drugi način
konkretizuje šta je potrebno u okviru tog usklađivanja". Stoga,
kako Narodna skupština zaključuje, odluka Ustavnog suda "ne
može da znači da je Republici Srpskoj zabranjeno obilježavanje
datuma, odnosno dana njenog nastanka".
20. Dalje, u odgovoru se navodi da republički referendum
neće ugroziti integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, da se
njegovim održavanjem ne krše međunarodni ugovori, niti
Daytonski mirovni sporazum, niti "najviši opšti pravni akt Bosne
i Hercegovine". Također, navodi se da su neutemeljeni navodi o
kršenju članka I/2. Ustava Bosne i Hercegovine i da se
"neosnovano ponovo ističe da ranije pokrenuti postupak u
navedenom predmetu ima cilj zaštitu od diskriminacije Bošnjaka,
Hrvata i Ostalih u Republici Srpskoj, jer nije Ustavni sud Bosne i
Hercegovine mogao da odluči da je nesrpsko i nepravoslavno
stanovništvo bilo diskriminisano osporenim članom 3.b) Zakona
o praznicima". Dalje, Narodna skupština navodi da je "opravdano
obrazloženje [Odluke o referendumu] u kojem je navedeno da je
[Odluka broj U 3/13] 'sporna sa više aspekata, prije svega
pravnog, ali i aspekta legitimnosti donosioca odluke'", te da je u

Broj 74 - Stranica 103

tom obrazloženju navedeno i to da su sve odluke Ustavnog suda
"upitnog pravnog legitimiteta", zato što "Ustavni sud BiH radi
bez Zakona o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine".
21. U nastavku odgovora se govori o Deklaraciji o
proglašenju Republike Srpske iz 1992. godine i kontinuitetu
Republike Srpske, detaljno se iznose argumenti kojima se
obrazlaže određivanje 9. siječnja kao Dana Republike Srpske i
daje se ocjena Odluke Ustavnog suda broj U 3/13. Međutim, ti
navodi nisu relevantni za odlučivanje u konkretnom predmetu, pa
ih Ustavni sud neće posebice interpretirati.
22. U odnosu na zahtjev za donošenje privremene mjere,
Narodna skupština je navela da je neprihvatljivo da se donosi
privremena mjera "kojoj su prvenstveno osnova navodi
podnosioca zahtjeva zasnovani na veoma izraženoj unutrašnjoj,
pravnoj i političkoj, ali i međunarodnoj krizi i interesu koji bi
nastali provođenjem referenduma". Narodna skupština smatra da
je to politički pritisak nositelja najviših državnih funkcija na
Ustavni sud i derogiranje demokratskih i ustavnih načela o
podjeli vlasti, te "negacija demokratskih institucija neposredne
demokratije i onemogućavanje uvođenja dobre prakse
neposrednog učešća građana u odlučivanju o vitalnim i ukupnim
pitanjima države i društva".
23. Na temelju svega što je u odgovoru navedeno, Narodna
skupština predlaže da Ustavni sud proglasi podnesene zahtjeve
nedopustivim, odnosno da donese odluku kojom će: 1) odbaciti
zahtjev za rješavanje ustavnopravnog spora zbog Odluke o
referendumu, ili da: 2) ako odluči da se upusti u meritorno
odlučivanje, odbije zahtjeve, zato što Bosna i Hercegovina "nema
ustavnu nadležnost za regulisanje pravne materije koja se tiče
republičkog referenduma". Također, Narodna skupština predlaže
da se odbije i zahtjev za donošenje privremene mjere.
24. Pri ispitivanju utemeljenosti zahtjeva za donošenje
privremene mjere Ustavni sud polazi od odredaba članka VI/3.(a)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 64. st. (1) i (4) Pravila
Ustavnog suda.
Članak VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:
Ustavni sud će podržavati ovaj Ustav.
a) Ustavni sud ima isključivu nadležnost odlučivanja o svim
sporovima koji proisteknu iz ovog Ustava između entiteta, ili
između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te između
institucija Bosne i Hercegovine, uključujući, ali se ne
ograničavajući na to:
- Je li odluka nekog entiteta da uspostavi posebne paralelne
odnose sa susjednom državom sukladna ovom Ustavu,
uključujući i odredbe koje se tiču suvereniteta i teritorijalnog
integriteta Bosne i Hercegovine.
- Je li neka odredba ustava ili zakona jednog entiteta
sukladna ovom Ustavu.
Spor može pokrenuti član Predsjedništva, predsjedavajući
Vijeća ministara, predsjedavajući ili dopredsjedavajući jednog
od domova Parlamentarne skupštine; jedna četvrtina
članova/delegata jednog od domova Parlamentarne skupštine, ili
jedna četvrtina jednog od domova zakonodavnog tijela jednog
entiteta.
Članak 64. st. (1) i (4) Pravila Ustavnog suda glasi:
(1) Ustavni sud može, na vlastitu inicijativu ili na zahtjev
podnositelja zahtjeva ili apelanta, odrediti svaku privremenu
mjeru za koju smatra da je treba donijeti u interesu stranaka ili
pravilnog vođenja postupka.
[...]
(4) Postupak za donošenje privremene mjere je žuran, a
odluka kojom se usvaja zahtjev za donošenje privremene mjere je
obvezujuća do donošenja konačne odluke Ustavnog suda.
[...]
25. Ustavni sud podsjeća da je članak 64. Pravila Ustavnog
suda primjenjiv u situacijama u kojim Ustavni sud ocijeni, na

Broj 74 - Stranica 104

SLUŽBENI GLASNIK BiH

temelju razloga i dokaza o opravdanosti dostavljenih uz zahtjev
za donošenje privremene mjere, da je to u interesu stranaka ili
pravilnog vođenja postupka, odnosno da bi mogle nastati
neotklonjive štetne posljedice.
26. U konkretnom slučaju Ustavni sud podsjeća da je
Odlukom broj U 3/13 od 26. studenog 2015. godine odlučio da je
članak 3.b) Zakona o praznicima u suprotnosti sa čl. I/2. i II/4.
Ustava Bosne i Hercegovine i sa međunarodnim dokumentima
navedenim u dispozitivu navedene odluke. Dalje, Ustavni sud je
istom odlukom naložio Narodnoj skupštini da u roku od šest
mjeseci usuglasi članak 3.b) Zakona o praznicima sa Ustavom
Bosne i Hercegovine i da u istom roku obavijesti Ustavni sud o
mjerama poduzetim sa ciljem izvršenja navedene odluke. Ustavni
sud, međutim, primjećuje da do dana donošenja ove odluke nije
dobio takve informacije.
27. Dalje, Ustavni sud zapaža da je Narodna skupština 15.
srpnja 2016. godine donijela pobijanu odluku kojom je zakazan
referendum u Republici Srpskoj za 25. rujan 2016. godine sa
utvrđenim referendumskim pitanjem: "Da li podržavate da se 9.
januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?" Također, iz
dokumentacije koja je dostavljena uz zahtjeve Ustavni sud je
utvrdio da nadležna tijela Republike Srpske aktivno rade na
organiziranju i provedbi raspisanog referenduma. U svezi sa
ovim, Ustavni sud ukazuje da podnositelji zahtjeva ne spore da je
Narodna skupština Odluku o raspisivanju referenduma donijela
na temelju Ustava Republike Srpske i na temelju Zakona o
referendumu. Međutim, podnositelji zahtjeva smatraju da je
referendumsko pitanje isto pitanje koje je Ustavni sud riješio
svojom Odlukom broj U 3/13 za koju tvrde da još nije izvršena.
28. U svezi s tim, Ustavni sud zapaža da se podnesenim
zahtjevima, ali i navodima iz odgovora Narodne skupštine,
postavlja nekoliko ozbiljnih i složenih pitanja kako u odnosu na
dopustivost zahtjeva, tako i u odnosu na meritum. Neka od tih
pitanja su: 1) postoji li u konkretnom slučaju ustavnopravni spor
u smislu članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine, 2) ako ne
postoji takav spor, je li Ustavni sud nadležan odlučivati o
ustavnosti Odluke o raspisivanju referenduma, odnosno može li,
po svojoj pravnoj naravi, Odluka o referendumu biti predmetom
ocjene ustavnosti, 3) je li referendumsko pitanje isto pitanje o
kojem je Ustavni sud donio konačnu i obvezujuću odluku, 4)
kakav je utjecaj te odluke Ustavnog suda na Odluku o
referendumu i druga važna pitanja. Osim toga, Ustavni sud ima u
vidu da su podnositelji zahtjeva iznijeli niz argumenata u prilog
zahtjevu za donošenje privremene mjere u konkretnom slučaju.
Ocjenjujući te argumente, kao i navode koje je u odgovoru na
zahtjeve iznijela Narodna skupština, Ustavni sud smatra da u ovoj
fazi postupka postoji dovoljno razloga koji ukazuju na to da bi
provedba referenduma, prije nego što Ustavni sud odluči o
zahtjevima koji su podneseni u konkretnom slučaju, imala
ozbiljne i neotklonjive štetne posljedice za izvršenje Odluke
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 3/13 i za nesmetan i
efikasan rad Ustavnog suda u konkretnom predmetu, ali i za
ustavni poredak općenito.
29. Uzevši u obzir sve navedeno, Ustavni sud je uvjeren da
je, u smislu članka 64. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, u
interesu svih strana u ovom postupku zaštita ustavnog poretka i
stabilnosti Bosne i Hercegovine, te nesmetan rad Ustavnog suda
u konkretnom slučaju. Stoga, Ustavni sud smatra da privremena
obustava primjene Odluke o referendumu – do donošenja
konačne odluke o podnesenim zahtjevima - nije u suprotnosti sa
navedenim interesima, već im izravno doprinosi.
30. U smislu članka 64. stavak (4) Pravila Ustavnog suda,
odluka o privremenoj mjeri proizvodi pravno djelovanje do
donošenja konačne odluke Ustavnog suda.
31. Na temelju izloženog odlučeno je kao u dispozitivu ove
odluke.

Utorak, 4. 10. 2016.

32. Ustavni sud podsjeća na to da odluka o privremenoj
mjeri ni u kojem slučaju ne prejudicira odluku o dopustivosti,
odnosno o meritumu podnesenih zahtjeva.
33. Sukladno članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,
odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mirsad Ćeman, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву,
у предмету број У 10/16, рјешавајући захтјев Бакира
Изетбеговића,
члана
Предсједништва
Босне
и
Херцеговине и др. за доношење привремене мјере, на
основу члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине, члана 57
став (2) тачка е) и члана 64 ст. (1) и (4) Правила Уставног
суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени
гласник БиХ" број 94/14), у саставу:
Мирсад Ћеман, предсједник
Мато Тадић, потпредсједник
Златко М. Кнежевић, потпредсједник
Маргарита Цаца-Николовска, потпредсједница
Tudor Pantiru, судија
Валерија Галић, судија
Миодраг Симовић, судија
Constance Grewe, судија
Сеада Палаврић, судија
на сједници одржаној 17. септембра 2016. године донио
је

ОДЛУКУ О ПРИВРЕМЕНОЈ МЈЕРИ

Усвајају се захтјеви Бакира Изетбеговића, члана
Предсједништва Босне и Херцеговине, Шефика
Џаферовића,
првог
замјеника
предсједавајућег
Представничког дома Парламентарне скупштине Босне
и Херцеговине, Сафета Софтића, предсједавајућег Дома
народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине,
четири делегата Дома народа Парламентарне скупштине
Босне и Херцеговине, 25 чланова Представничког дома
Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, 35
посланика
Представничког
дома
Парламента
Федерације Босне и Херцеговине и 16 делегата Дома
народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине за
доношење привремене мјере.
Привремено се обуставља примјена Одлуке о
расписивању републичког референдума број 02/1-021-894/16
од 15. јула 2016. године ("Службени гласник Републике
Српске" број 68/16).
Ова одлука ступа на снагу одмах и производи правно
дјеловање до доношења коначне одлуке Уставног суда Босне
и Херцеговине о поднесеним захтјевима.
Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
Образложење
1. Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва Босне и
Херцеговине,
Шефик
Џаферовић,
први
замјеник
предсједавајућег Представничког дома Парламентарне
скупштине Босне и Херцеговине, Сафет Софтић,
предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине
Босне и Херцеговине, четири делегата Дома народа
Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, 25 чланова
Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и
Херцеговине, 35 посланика Представничког дома

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Парламента Федерације Босне и Херцеговине и 16 делегата
Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине
(у даљњем тексту: подносиоци захтјева) појединачно су
поднијели 24, 29. и 31. августа, те 3. септембра 2016. године
Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Уставни суд) захтјеве "за рјешавање уставноправног спора са
ентитетом Република Српска" у вези са Одлуком о
расписивању републичког референдума број 02/1-021-894/16
од 15. јула 2016. године ("Службени гласник Републике
Српске" број 68/16, у даљњем тексту: Одлука о
референдуму). Ови захтјеви су заведени под бројевима: У
10/16, У 11/16, У 12/16, У 13/16, У 14/16, У 15/16 и У 16/16.
Подносиоци захтјева су, такође, поставили и захтјеве за
доношење привремене мјере којом би Уставни суд
обуставио примјену Одлуке о референдуму до доношења
коначне одлуке Уставног суда.
2. С обзиром на то да је Уставном суду поднесено више
захтјева који се односе на исти чињенични и правни основ,
Уставни суд је, на основу члана 32 став (1) Правила
Уставног суда, донио одлуку о спајању наведених захтјева
по којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку
под бројем У 10/16.
3. Уставни суд је, на основу члана 23 став (2) Правила
Уставног суда, захтјеве у предметима бр. У 10/16 до У 12/16
доставио Народној скупштини Републике Српске (у даљњем
тексту: Народна скупштина) на одговор. Будући да су
захтјеви у предметима бр. У 13/16 до У 16/16 поднесени у
истом тексту као и у предметима бр. У 10/16 до У 12/16,
Уставни суд те захтјеве није посебно достављао на одговор.
4. Народна скупштина је 7. септембра 2016. године
доставила одговор на захтјеве.
a) Наводи из захтјева
5. Подносиоци захтјева сматрају да је Одлука о
референдуму супротна чл. I/2 и VI/5 Устава Босне и
Херцеговине. Аргументујући ове наводе, подносиоци
захтјева најприје наводе да се "спор" у конкретном случају
односи на питање уставноправне обавезе власти Републике
Српске да поштују Устав Босне и Херцеговине, подјелу
надлежности између државе и ентитета и, у конкретном
случају, обавезу Републике Српске да поштује обавезујућу и
извршну снагу одлуке Уставног суда, како је то прописано у
члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине. Подносиоци
захтјева сматрају да поштивање надлежности државних
уставних институција и њихових одлука јесу уставна питања
за која је, у случају спора, надлежан Уставни суд. Даље,
подносиоци захтјева наводе да "отворено, проактивно и
агресивно кршење поједине уставне одредбе може добити
своју тежу квалификацију у виду кршења принципа правне
државе и демократског поретка у смислу члана I/2 Устава
Босне и Херцеговине".
6. Подносиоци захтјева, даље, наводе да је Уставни суд
Одлуком о допустивости и меритуму број У 3/13 од 26.
новембра 2015. године ("Службени гласник Босне и
Херцеговине" број 100/15) утврдио да члан 3б) Закона о
празницима Републике Српске ("Службени гласник
Републике Српске" број 43/07, у даљњем тексту: Закон о
празницима) није у складу са чланом I/2 Устава Босне и
Херцеговине, чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези
са чланом 1.1 и чланом 2а) и ц) Међународне конвенције о
укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1
Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту
људских права и основних слобода. На основу тога Уставни
суд је наложио Народној скупштини да у року од шест
мјесеци од достављања те одлуке усагласи члан 3б) Закона о
празницима са Уставом Босне и Херцеговине. Ова одлука је,

Broj 74 - Stranica 105

како истичу подносиоци захтјева, ступила на снагу даном
достављања Народној скупштини, а "најкасније даном
објављивања у службеним гласилима". Међутим, иако је
чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине прописано да су
одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће, наведена
одлука није извршена због, како наводе подносиоци захтјева,
"опструктивне пасивности одговорне [Народне скупштине]".
Штавише, Народна скупштина "није ни доставила одговор о
предузетим активностима с циљем имплементације Одлуке,
тј. у потпуности је игнорисала највиши судски ауторитет
Босне и Херцеговине".
7. Даље, подносиоци захтјева наводе да је Народна
скупштина 15. јула 2016. године усвојила Одлуку о
референдуму, којом је одлучено да се спроведе референдум
по основу Закона о референдуму и грађанској иницијативи
Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске"
број 42/10, у даљњем тексту: Закон о референдуму).
Наведеном одлуком заказан је референдум за 25. септембар
2016. године и утврђено је референдумско питање које гласи:
"Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као
Дан Републике Српске?" Даље, надлежне власти Републике
Српске су, како наводе подносиоци захтјева, предузеле низ
активности с циљем припремања и одржавања расписаног
референдума. У вези с тим, подносиоци захтјева наводе и све
активности које су предузели како би "указали надлежним
властима Републике Српске да је Одлука о референдуму
противуставна". Међутим, како даље наводе, Народна
скупштина се оглушила о њихове захтјеве да Одлуку о
референдуму стави ван снаге, као и да поступи по Одлуци
Уставног суда број У 3/13. Због тога, подносиоци захтјева
сматрају да "поступак рјешавања овог уставноправног спора
није успио". Осим тога, подносиоци захтјева наводе да је
Вијеће за заштиту виталног националног интереса Уставног
суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд РС)
Одлуком број УВ-7/16 од 11. августа 2016. године утврдило
да Одлуком о референдуму није повријеђен витални
национални интерес бошњачког народа. Подносиоци
захтјева наводе да из свега наведеног јасно произилази да
"овај спор може бити ријешен само пред Уставним судом
Босне и Херцеговине".
8. Даље, подносиоци захтјева детаљно образлажу због
чега сматрају да је, у конкретном случају, Одлука о
референдуму законодавни акт ("индивидуални акт
законодавног органа"), којим се "врши конкретизација
[Закона о референдуму].... који се не може на било који
начин тумачити као формални или материјални 'закон' у
смислу апстрактне оцјене уставности из члана VI/3а) Устава
Босне и Херцеговине", већ представља "par excellence
примјер тзв. федералног спора између државе и једног
ентитета". Ипак, у случају да Уставни суд заузме другачији
став, подносиоци захтјева предлажу "да се овај захтјев
цијени као захтјев за оцјену уставности".
Наводи у односу на члан VI/5 Устава Босне и
Херцеговине
9. Што се тиче наводне неуставности Одлуке о
референдуму у односу на члан VI/5 Устава Босне и
Херцеговине, подносиоци захтјева, између осталог, наводе
да Република Српска има, на основу члана 70 Устава
Републике Српске и на основу Закона о референдуму,
уставно и законско право на расписивање референдума.
Међутим, како даље наводе, Република Српска "не смије да
злоупотребљава тај демократски институт непосредног
доношења одлука грађана на начин да се постављају
референдумска питања која су супротна обавезујућој
природи одлука Уставног суда [....] која дерогирају

Broj 74 - Stranica 106

SLUŽBENI GLASNIK BiH

уставноправне облигације из коначних одлука Уставног суда
Босне и Херцеговине. С обзиром на то да је Уставни суд
Босне и Херцеговине у конкретном случају одлучио да је 9.
јануар неуставан датум, онда се не може путем референдума
поставити референдумско питање: 'Да ли подржавате да се 9.
јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?'" У
вези с тим, подносиоци захтјева истичу и да је референдум
институт директне демократије и начин доношења
обавезујућих одлука, а не "испитивање јавног мнијења". Због
тога се, како истичу, за расписивање референдума мора
имати не само уставни и законски основ већ се и
референдумско питање мора формулисати тако да се не
крши било који закон, а нарочито не Устав Босне и
Херцеговине као највиши правни акт у држави. У прилог
овим тврдњама подносиоци захтјева указују, између осталог,
на релевантну праксу Уставног суда Републике Хрватске и,
нарочито, на одлуку супервизора за Брчко дистрикт Босне и
Херцеговине од 19. августа 2016. године, којом је забрањено
одржавање референдума на територији Брчко дистрикта
Босне и Херцеговине, управо зато што је "такав референдум
противан Одлуци Уставног суда Босне и Херцеговине број У
3/13".
Наводи у односу на члан I/2 Устава Босне и Херцеговине
10. Што се тиче наводне неуставности Одлуке о
референдуму у односу на члан I/2 Устава Босне и
Херцеговине, подносиоци захтјева указују на релевантну
праксу Европског суда за људска права (у даљњем тексту:
Европски суд) и Уставног суда према којој је извршење
коначних и обавезујућих судских одлука "саставни дио
процеса одлучивања судских тијела и има одлучну важност
за остваривање права". Имајући то у виду, подносиоци
захтјева образлажу да је Одлуком Уставног суда број У 3/13
утврђено право Бошњака, Хрвата и Осталих на
недискриминацију, будући да је Уставни суд закључио у тој
одлуци да су они чланом 3б) Закона о празницима били
дискриминисани на националном и вјерском основу.
Извршење ове одлуке је, како даље наводе, "саставни дио
одлучивања
о
колективним
правима
несрпског
становништва у ентитету Република Српска". У вези с тим,
подносиоци захтјева истичу да "невезано за доказе о
активностима на спровођењу референдума [...] највиши
званичници јавне власти ентитета Република Српска јавно,
отворено, недвојбено, али и веома категорично, изјављују да
ће спровести референдум у ентитету Република Српска, без
обзира на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине и/или
одлуке Високог представника за Босну и Херцеговину". Као
потврду тих навода, подносиоци захтјева детаљно наводе у
захтјеву изјаве појединих званичника из Републике Српске.
Подносиоци захтјева сматрају да све ово несумњиво показује
да "извршна, законодавна, али ни судска власт Републике
Српске неће извршити коначну и обавезујућу одлуку
Уставног суда Босне и Херцеговине".
11. Овакво поступање је, како наводе подносиоци
захтјева, "очигледно попримило једну знатно јачу
квалификацију супротстављања савременим принципима
функционисања правне и демократске државе, што изазива
велику и свеопшту напетост у цијелој држави, укључујући
али не ограничавајући се на узнемиреност код грађана,
нарушавање политичких односа међу носиоцима јавне
власти, изазивање и вријеђање представника међународне
заједнице, и поткопавање процеса интеграције Босне и
Херцеговине у Европску унију". Тиме је, према њиховом
мишљењу, прекршен члан I/2 Устава Босне и Херцеговине.
12. На основу свега изложеног, подносиоци захтјева
предлажу да Уставни суд: 1) усвоји захтјеве, 2) утврди

Utorak, 4. 10. 2016.

неуставност Одлуке о референдуму у односу на чл. I/2 и VI/5
Устава Босне и Херцеговине, 3) стави ван снаге Одлуку о
референдуму, 4) обавеже Народну скупштину да предузме
активности на анулирању свих супсидијарних одлука и
активности које су засноване на Одлуци о референдуму и 5)
наложи Народној скупштини да обавијести Уставни суд о
предузетим мјерама у року од три мјесеца.
Захтјев за привремену мјеру
13. У образложењу захтјева за доношење привремене
мјере подносиоци захтјева наводе да се постављено питање
тиче "веома битне карике уставноправног система у Босни и
Херцеговини – угрожавања уставности и законитости рада
највишег судског ауторитета у Босни и Херцеговини", али и
стабилности и напретка Босне и Херцеговине у процесу
интеграције у Европску унију. Наиме, како истичу, "кризе
ове врсте у држави и те како утичу на оцјену и кредибилитет
Босне и Херцеговине као државе кандидата за чланство у
Европској унији. Другим ријечима, спорна одлука изазива
такву политичку, уставну и међународну кризу да је 'криза'
као таква постала облик ненадокнадиве штете за државу".
14. Осим тога, подносиоци захтјева наводе да, уколико
би се примијенио тест "двоструке хипотезе", "који је
уобичајен за тестирање оправданости привремених мјера
(пропорционалност посљедица које би наступиле да се
привремена мјера усвоји, а да се захтјев за рјешавање спора
одбаци/одбије са посљедицама које би наступиле да се
привремена мјера одбије, а да се захтјев за рјешавање спора
усвоји), било би јасно да је усвајање привремене мјере
оправдано". Наиме, како даље истичу, ако би се испоставило
да је захтјев подносилаца основан, "а референдум се
привремено не заустави, већ се спроведе, држава ће бити
изложена озбиљној политичкој и међународноправној кризи,
међуентитетској и међунационалној напетости, док се
питање 'грађанске воље' неће више моћи контролисати.
Грађани који буду учествовали на референдуму могу
тражити да се спроведе одлука на основу референдума, а то
би се и те како могло политички злоупотријебити. Осим
тога, сматрамо да спровођење овог референдума у вријеме
предизборне кампање за локалне изборе може и те како
утицати на изборне резултате, што ће се рефлектовати на
легитимитет власти у наредне четири године. С друге стране,
ако се спровођење референдума привремено заустави, с
обзиром на то да се не ради о горућем питању, посљедице
привременог заустављања неће бити неповратне".
15. Подносиоци захтјева су, такође, указали и на иступе
званичника међународне заједнице у вези с тим, нарочито
Високог представника за Босну и Херцеговину, којима се
указује на неуставност референдума како је расписан, те на
финансијске реперкусије најављеног референдума за који је
утврђен буџет у износу од 1.425.390,00 КМ. Уколико би се
утврдило да је референдум неуставан, а средства потрошена,
подносиоци захтјева наводе да би се проузроковала "велика
финансијска штета ентитету Република Српска и њеним
грађанима, као и Босни и Херцеговини".
Одговор на захтјеве
16. У одговору на захтјеве Народна скупштина је,
између осталог, навела да је у предмету број У 3/13 поднесен
захтјев за преиспитивање одлуке Уставног суда који "до
данас није ни размотрен од Уставног суда, нити је о њему
донесена одлука". Стога је, како се даље наводи,
"неприхватљива тврдња подносиоца захтјева да постоје
опструкција и пасивност [Народне скупштине ], јер одлука
Уставног суда није ни могла бити извршена". Ово, даље,
значи, како се наводи, да Народна скупштина "није
игнорисала одлуке, нити вријеђала углед Уставног суда".

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

17. У односу на суштину поднесених захтјева, Народна
скупштина, најприје, врло детаљно образлаже због чега
сматра да поднесени захтјеви нису допустиви. Између
осталог, у одговору се наводи да Одлука о референдуму
нема карактер законодавног акта, "те тражење да се донесе
привремена мјера прије него што Уставни суд БиХ не
размотри захтјев [Народне скупштине ] за преиспитивање
[Одлуке број У 3/13] – није основано". Даље, Народна
скупштина наводи да Уставни суд није надлежан у
конкретном случају, наводећи да "није у питању постојање
спора између Републике Српске и БиХ, а нарочито не спора
који има Уставом БиХ утврђене уставне елементе да би га
могао разматрати Уставни суд". Да би се могло говорити о
постојању спора који би довео до надлежности Уставног
суда, "нужно је да постоји несагласност између Републике
Српске и неке од институција Босне и Херцеговине у
погледу неког уставног питања, права или правне
чињенице". Међутим, како се даље наводи, "поставља се
питање у односу на који се орган или институцију државне
власти [...] [Народна скупштина ], као доносилац оспорене
одлуке, налази у спору о надлежности". У вези с тим,
Народна скупштина истиче да на нивоу Босне и Херцеговине
не постоји државни орган "којем је Устав Босне и
Херцеговине explicite дао у надлежност расписивање и
спровођење референдума на ентитетском нивоу". Такву
надлежност нема, како се даље наводи и детаљно елаборира,
ни ПСБиХ ни о питањима која су у њеној надлежности, а
нарочито не о онима из надлежности ентитета. С друге
стране, како се истиче, чланом 77 Устава Републике Српске
је прописано да Народна скупштина може да одлучи "да о
појединим питањима из своје надлежности одлуку донесе
након претходног изјашњења грађана на референдуму".
Стога се усвајање Одлуке о референдуму "има искључиво
сматрати као конкретна активност [Народне скупштине ] у
процесу разматрања модалитета доношења нормативног
акта којим би се извршила [Одлука број У 3/13]". Овакав
закључак, како се наводи, "произилази из правне природе
републичког референдума који [...] има консултативни,
односно савјетодавни карактер". Тек када би Устав
Републике Српске давао овлашћење Народној скупштини да
"расписује референдуме који имају облигаторни карактер,
тек би се у том случају могло поћи од претпоставке да се
оспореном одлуком доводи у питање обавезујући карактер
[Одлуке број У 3/13]". На основу изложеног, Народна
скупштина сматра да су неосновани наводи подносилаца
захтјева да се Одлуком о референдуму одлучује о питању
које није у надлежности ентитета и којом се доводи у питање
обавезујући карактер одлуке Уставног суда. Дакле, како се
детаљно даље образлаже, у конкретном случају се не ради о
било каквом спору у смислу Устава БиХ, па "упуштање
Уставног суда БиХ у меритум ствари потврдило би
прихватање правно неодрживих аргумената из захтјева и
прејудицирање исхода референдума".
18. Даље, у одговору се детаљно анализира и због чега
надлежност Уставног суда не може да се успостави ни за
апстрактну нормативну контролу Одлуке о референдуму.
Нарочито се истиче да ова одлука није законодавни акт
"којим се врши конкретизација Закона о референдуму", како
тврде подносиоци захтјева, већ појединачни правни акт који
не може бити предмет оцјене уставности пред Уставним
судом. Такође, Народна скупштина наводи да подносиоци
захтјева неосновано указују да "Република Српска није
предузела било какве радње и активности с циљем мирног
рјешавања спора", зато што није узето у обзир да су "управо
предузете одређене радње, првенствено подношењем
захтјева за преиспитивање Одлуке [број У 3/13]".

Broj 74 - Stranica 107

19. У наставку одговора се детаљно говори о институту
референдума, а нарочито се истиче да је Закон о
референдуму детаљно анализирала и Европска комисија за
демократију путем права Савјета Европе (тзв. Венецијанска
комисија), која је дала позитивно мишљење. Народна
скупштина, даље, наводи да се референдумско питање
односи на јавни празник у Републици Српској, те да је "Дан
Републике веома значајан за народе и грађане Републике
Српске". Даље се наводи да је Одлука о референдуму
донесена "у контексту односа према примјени Одлуке
Уставног суда [број У 3/13]", те да грађани Републике
Српске "имају легитиман интерес да путем републичког
референдума демократски и слободно изразе свој политички
став и мишљење о томе када и на који начин треба
обиљежавати 9. јануар као значајан историјски и политички
догађај". Народна скупштина наводи да, иако "Република
Српска изражава незадовољство одлуком Уставног суда БиХ
у њеним битним питањима, републички референдум је као
демократско средство у функцији њене примјене". У вези с
тим, Народна скупштина истиче да је "једини изричит налог
из наведене одлуке да [Народна скупштина ] 'усклади' члан
3б) Закона о празницима са Уставом БиХ", а да се "не наводи
обавеза да [Народна скупштина [ мора укинути
обиљежавање Дана Републике ' 9. јануара', нити на неки
други начин конкретизује шта је потребно у оквиру тог
усклађивања". Стога, како Народна скупштина закључује,
одлука Уставног суда "не може да значи да је Републици
Српској забрањено обиљежавање датума, односно дана
њеног настанка".
20. Даље, у одговору се наводи да републички
референдум неће угрозити интегритет и суверенитет Босне и
Херцеговине, да се његовим одржавањем не крше
међународни уговори, нити Дејтонски мировни споразум,
нити "највиши општи правни акт Босне и Херцеговине".
Такође, наводи се да су неосновани наводи о кршењу члана
I/2 Устава Босне и Херцеговине и да се "неосновано поново
истиче да раније покренути поступак у наведеном предмету
има циљ заштиту од дискриминације Бошњака, Хрвата и
Осталих у Републици Српској, јер није Уставни суд Босне и
Херцеговине могао да одлучи да је несрпско и
неправославно
становништво било
дискриминисано
оспореним чланом 3б) Закона о празницима". Даље, Народна
скупштина наводи да је "оправдано образложење [Одлуке о
референдуму] у којем је наведено да је [Одлука број У 3/13]
'спорна са више аспеката, прије свега правног, али и аспекта
легитимности доносиоца одлуке'", те да је у том
образложењу наведено и то да су све одлуке Уставног суда
"упитног правног легитимитета", зато што "Уставни суд БиХ
ради без Закона о Уставном суду Босне и Херцеговине".
21. У наставку одговора се говори о Декларацији о
проглашењу Републике Српске из 1992. године и
континуитету Републике Српске, детаљно се износе
аргументи којима се образлаже одређивање 9. јануара као
Дана Републике Српске и даје се оцјена Одлуке Уставног
суда број У 3/13. Међутим, ти наводи нису релевантни за
одлучивање у конкретном предмету, па их Уставни суд неће
посебно интерпретирати.
22. У односу на захтјев за доношење привремене мјере,
Народна скупштина је навела да је неприхватљиво да се
доноси привремена мјера "којој су првенствено основа
наводи подносиоца захтјева засновани на веома израженој
унутрашњој, правној и политичкој, али и међународној
кризи и интересу који би настали спровођењем
референдума". Народна скупштина сматра да је то
политички притисак носилаца највиших државних функција
на Уставни суд и дерогирање демократских и уставних

Broj 74 - Stranica 108

SLUŽBENI GLASNIK BiH

начела о подјели власти, те "негација демократских
институција непосредне демократије и онемогућавање
увођења добре праксе непосредног учешћа грађана у
одлучивању о виталним и укупним питањима државе и
друштва".
23. На основу свега што је у одговору наведено,
Народна скупштина предлаже да Уставни суд прогласи
поднесене захтјеве недопустивим, односно да донесе одлуку
којом ће: 1) одбацити захтјев за рјешавање уставноправног
спора због Одлуке о референдуму, или да: 2) ако одлучи да
се упусти у мериторно одлучивање, одбије захтјеве, зато што
Босна и Херцеговина "нема уставну надлежност за
регулисање правне материје која се тиче републичког
референдума". Такође, Народна скупштина предлаже да се
одбије и захтјев за доношење привремене мјере.
24. При испитивању основаности захтјева за доношење
привремене мјере Уставни суд полази од одредаба члана
VI/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана 64 ст. (1) и (4)
Правила Уставног суда.
Члан VI/3а) Устава Босне и Херцеговине гласи:
Уставни суд ће штитити овај Устав.
а) Уставни суд има искључиву надлежност да одлучује
у споровима који по овом Уставу настају између ентитета,
или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета,
или између институција Босне и Херцеговине, укључујући,
али се не ограничавајући само на то:
- Да ли је одлука неког ентитета да успостави
специјални паралелни однос са неком од сусједних држава
сагласна овом Уставу, укључујући и одредбе које се односе
на суверенитет и територијални интегритет Босне и
Херцеговине.
- Да ли је неки члан устава или закона једног ентитета
у сагласности са овим Уставом.
Спорове
могу
покретати
само
чланови
Предсједништва, предсједавајући Министарског савјета,
предсједавајући или замјеник предсједавајућег било којег
вијећа Парламентарне скупштине, једна четвртина чланова
било којег вијећа Парламентарне скупштине или једна
четвртина било ког законодавног вијећа неког ентитета.
Члан 64 ст. (1) и (4) Правила Уставног суда гласи:
(1) Уставни суд може, на сопствену иницијативу или
на захтјев подносиоца захтјева или апеланта, да одреди
сваку привремену мјеру за коју сматра да треба да је донесе
у интересу странака или правилног вођења поступка.
[...]
(4) Поступак за доношење привремене мјере је хитан, а
одлука ком се усваја захтјев за доношење привремене мјере
је обавезујућа до доношења коначне одлуке Уставног суда.
[...]
25. Уставни суд подсјећа да је члан 64 Правила
Уставног суда примјењив у ситуацијама у којим Уставни суд
оцијени, на основу разлога и доказа о оправданости
достављених уз захтјев за доношење привремене мјере, да је
то у интересу странака или правилног вођења поступка,
односно да би могле настати неотклоњиве штетне
посљедице.
26. У конкретном случају Уставни суд подсјећа да је
Одлуком број У 3/13 од 26. новембра 2015. године одлучио
да је члан 3б) Закона о празницима у супротности са чл. I/2 и
II/4 Устава Босне и Херцеговине и са међународним
документима наведеним у диспозитиву наведене одлуке.
Даље, Уставни суд је истом одлуком наложио Народној
скупштини да у року од шест мјесеци усагласи члан 3б)
Закона о празницима са Уставом Босне и Херцеговине и да у
истом року обавијести Уставни суд о мјерама предузетим са
циљем извршења наведене одлуке. Уставни суд, међутим,

Utorak, 4. 10. 2016.

примјећује да до дана доношења ове одлуке није добио такве
информације.
27. Даље, Уставни суд запажа да је Народна скупштина
15. јула 2016. године донијела оспорену одлуку којом је
заказан референдум у Републици Српској за 25. септембар
2016. године са утврђеним референдумским питањем: "Да ли
подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан
Републике Српске?" Такође, из документације која је
достављена уз захтјеве Уставни суд је утврдио да надлежни
органи Републике Српске активно раде на организовању и
спровођењу расписаног референдума. У вези са овим,
Уставни суд указује да подносиоци захтјева не споре да је
Народна скупштина Одлуку о расписивању референдума
донијела на основу Устава Републике Српске и на основу
Закона о референдуму. Међутим, подносиоци захтјева
сматрају да је референдумско питање исто питање које је
Уставни суд ријешио својом Одлуком број У 3/13 за коју
тврде да још није извршена.
28. У вези с тим, Уставни суд запажа да се поднесеним
захтјевима, али и наводима из одговора Народне скупштине,
поставља неколико озбиљних и сложених питања како у
односу на допустивост захтјева, тако и у односу на меритум.
Нека од тих питања су: 1) постоји ли у конкретном случају
уставноправни спор у смислу члана VI/3а) Устава Босне и
Херцеговине, 2) ако не постоји такав спор, да ли је Уставни
суд надлежан да одлучује о уставности Одлуке о
расписивању референдума, односно може ли, по својој
правној природи, Одлука о референдуму бити предмет
оцјене уставности, 3) да ли је референдумско питање исто
питање о којем је Уставни суд донио коначну и обавезујућу
одлуку, 4) какав је утицај те одлуке Уставног суда на Одлуку
о референдуму и друга важна питања. Осим тога, Уставни
суд има у виду да су подносиоци захтјева изнијели низ
аргумената у прилог захтјеву за доношење привремене мјере
у конкретном случају. Оцјењујући те аргументе, као и
наводе које је у одговору на захтјеве изнијела Народна
скупштина, Уставни суд сматра да у овој фази поступка
постоји довољно разлога који указују на то да би спровођење
референдума, прије него што Уставни суд одлучи о
захтјевима који су поднесени у конкретном случају, имало
озбиљне и неотклоњиве штетне посљедице за извршење
Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број У 3/13 и за
несметан и ефикасан рад Уставног суда у конкретном
предмету, али и за уставни поредак уопштено.
29. Узевши у обзир све наведено, Уставни суд је
увјерен да је, у смислу члана 64 став (1) Правила Уставног
суда, у интересу свих страна у овом поступку заштита
уставног поретка и стабилности Босне и Херцеговине, те
несметан рад Уставног суда у конкретном случају. Стога,
Уставни суд сматра да привремено обустављање примјене
Одлуке о референдуму – до доношења коначне одлуке о
поднесеним захтјевима - није у супротности са наведеним
интересима, већ им директно доприноси.
30. У смислу члана 64 став (4) Правила Уставног суда,
одлука о привременој мјери производи правно дјеловање до
доношења коначне одлуке Уставног суда.
31. На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву
ове одлуке.
32. Уставни суд подсјећа на то да одлука о привременој
мјери ни у ком случају не прејудицира одлуку о
допустивости, односно о меритуму поднесених захтјева.
33. У складу са чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мирсад Ћеман, с. р.

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u
predmetu broj U 10/16, rješavajući zahtjev Bakira Izetbegovića,
člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine i dr. za donošenje
privremene mjere, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka e) i člana 64. st. (1) i (4)
Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst
("Službeni glasnik BiH" broj 94/14), u sastavu:
Mirsad Ćeman, predsjednik
Mato Tadić, potpredsjednik
Zlatko M. Knežević, potpredsjednik
Margarita Caca-Nikolovska, potpredsjednica
Tudor Pantiru, sudija
Valerija Galić, sutkinja
Miodrag Simović, sudija
Constance Grewe, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
na sjednici održanoj 17. septembra 2016. godine donio je

ODLUKU O PRIVREMENOJ MJERI

Usvajaju se zahtjevi Bakira Izetbegovića, člana
Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Šefika Džaferovića,
prvog zamjenika predsjedavajućeg Predstavničkog doma
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Safeta Softića,
predsjedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine
Bosne i Hercegovine, četiri delegata Doma naroda
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, 25 članova
Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine, 35 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta
Federacije Bosne i Hercegovine i 16 delegata Doma naroda
Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine za donošenje
privremene mjere.
Privremeno se obustavlja primjena Odluke o raspisivanju
republičkog referenduma broj 02/1-021-894/16 od 15. jula 2016.
godine ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 68/16).
Ova odluka stupa na snagu odmah i proizvodi pravno
djelovanje do donošenja konačne odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine o podnesenim zahtjevima.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
Obrazloženje
1. Bakir Izetbegović, član Predsjedništva Bosne i
Hercegovine, Šefik Džaferović, prvi zamjenik predsjedavajućeg
Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine, Safet Softić, predsjedavajući Doma naroda
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, četiri delegata
Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, 25
članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine, 35 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta
Federacije Bosne i Hercegovine i 16 delegata Doma naroda
Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
podnosioci zahtjeva) pojedinačno su podnijeli 24, 29. i 31.
augusta, te 3. septembra 2016. godine Ustavnom sudu Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjeve "za
rješavanje ustavnopravnog spora sa entitetom Republika Srpska"
u vezi sa Odlukom o raspisivanju republičkog referenduma broj
02/1-021-894/16 od 15. jula 2016. godine ("Službeni glasnik
Republike Srpske" broj 68/16, u daljnjem tekstu: Odluka o
referendumu). Ovi zahtjevi su zavedeni pod brojevima: U 10/16,
U 11/16, U 12/16, U 13/16, U 14/16, U 15/16 i U 16/16.
Podnosioci zahtjeva su, također, postavili i zahtjeve za donošenje
privremene mjere kojom bi Ustavni sud obustavio primjenu

Broj 74 - Stranica 109

Odluke o referendumu do donošenja konačne odluke Ustavnog
suda.
2. S obzirom na to da je Ustavnom sudu podneseno više
zahtjeva koji se odnose na isti činjenični i pravni osnov, Ustavni
sud je, na osnovu člana 32. stav (1) Pravila Ustavnog suda, donio
odluku o spajanju navedenih zahtjeva po kojima će voditi jedan
postupak i donijeti jednu odluku pod brojem U 10/16.
3. Ustavni sud je, na osnovu člana 23. stav (2) Pravila
Ustavnog suda, zahtjeve u predmetima br. U 10/16 do U 12/16
dostavio Narodnoj skupštini Republike Srpske (u daljnjem tekstu:
Narodna skupština) na odgovor. Budući da su zahtjevi u
predmetima br. U 13/16 do U 16/16 podneseni u istom tekstu kao
i u predmetima br. U 10/16 do U 12/16, Ustavni sud te zahtjeve
nije posebno dostavljao na odgovor.
4. Narodna skupština je 7. septembra 2016. godine
dostavila odgovor na zahtjeve.
a) Navodi iz zahtjeva
5. Podnosioci zahtjeva smatraju da je Odluka o
referendumu suprotna čl. I/2. i VI/5. Ustava Bosne i
Hercegovine. Argumentirajući ove navode, podnosioci zahtjeva
najprije navode da se "spor" u konkretnom slučaju odnosi na
pitanje ustavnopravne obaveze vlasti Republike Srpske da
poštuju Ustav Bosne i Hercegovine, podjelu nadležnosti između
države i entiteta i, u konkretnom slučaju, obavezu Republike
Srpske da poštuje obavezujuću i izvršnu snagu odluke Ustavnog
suda, kako je to propisano u članu VI/5. Ustava Bosne i
Hercegovine. Podnosioci zahtjeva smatraju da poštivanje
nadležnosti državnih ustavnih institucija i njihovih odluka jesu
ustavna pitanja za koja je, u slučaju spora, nadležan Ustavni sud.
Dalje, podnosioci zahtjeva navode da "otvoreno, proaktivno i
agresivno kršenje pojedine ustavne odredbe može dobiti svoju
težu kvalifikaciju u vidu kršenja principa pravne države i
demokratskog poretka u smislu člana I/2. Ustava Bosne i
Hercegovine".
6. Podnosioci zahtjeva, dalje, navode da je Ustavni sud
Odlukom o dopustivosti i meritumu broj U 3/13 od 26. novembra
2015. godine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj
100/15) utvrdio da član 3.b) Zakona o praznicima Republike
Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 43/07, u
daljnjem tekstu: Zakon o praznicima) nije u skladu sa članom I/2.
Ustava Bosne i Hercegovine, članom II/4. Ustava Bosne i
Hercegovine u vezi sa članom 1.1. i članom 2.a) i c)
Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku
konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Na
osnovu toga Ustavni sud je naložio Narodnoj skupštini da u roku
od šest mjeseci od dostavljanja te odluke usaglasi član 3.b)
Zakona o praznicima sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Ova
odluka je, kako ističu podnosioci zahtjeva, stupila na snagu
danom dostavljanja Narodnoj skupštini, a "najkasnije danom
objavljivanja u službenim glasilima". Međutim, iako je članom
VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da su odluke
Ustavnog suda konačne i obavezujuće, navedena odluka nije
izvršena zbog, kako navode podnosioci zahtjeva, "opstruktivne
pasivnosti odgovorne [Narodne skupštine]". Štaviše, Narodna
skupština "nije ni dostavila odgovor o preduzetim aktivnostima s
ciljem implementacije Odluke, tj. u potpunosti je ignorirala
najviši sudski autoritet Bosne i Hercegovine".
7. Dalje, podnosioci zahtjeva navode da je Narodna
skupština 15. jula 2016. godine usvojila Odluku o referendumu,
kojom je odlučeno da se provede referendum po osnovu Zakona
o referendumu i građanskoj inicijativi Republike Srpske
("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 42/10, u daljnjem
tekstu: Zakon o referendumu). Navedenom odlukom zakazan je
referendum za 25. septembar 2016. godine i utvrđeno je

Broj 74 - Stranica 110

SLUŽBENI GLASNIK BiH

referendumsko pitanje koje glasi: "Da li podržavate da se 9.
januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?" Dalje,
nadležne vlasti Republike Srpske su, kako navode podnosioci
zahtjeva, preduzele niz aktivnosti s ciljem pripremanja i
održavanja raspisanog referenduma. U vezi s tim, podnosioci
zahtjeva navode i sve aktivnosti koje su preduzeli kako bi
"ukazali nadležnim vlastima Republike Srpske da je Odluka o
referendumu protivustavna". Međutim, kako dalje navode,
Narodna skupština se oglušila o njihove zahtjeve da Odluku o
referendumu stavi van snage, kao i da postupi po Odluci
Ustavnog suda broj U 3/13. Zbog toga, podnosioci zahtjeva
smatraju da "postupak rješavanja ovog ustavnopravnog spora nije
uspio". Osim toga, podnosioci zahtjeva navode da je Vijeće za
zaštitu vitalnog nacionalnog interesa Ustavnog suda Republike
Srpske (u daljnjem tekstu: Ustavni sud RS) Odlukom broj UV7/16 od 11. augusta 2016. godine utvrdilo da Odlukom o
referendumu nije povrijeđen vitalni nacionalni interes bošnjačkog
naroda. Podnosioci zahtjeva navode da iz svega navedenog jasno
proizlazi da "ovaj spor može biti riješen samo pred Ustavnim
sudom Bosne i Hercegovine".
8. Dalje, podnosioci zahtjeva detaljno obrazlažu zbog čega
smatraju da je, u konkretnom slučaju, Odluka o referendumu
zakonodavni akt ("individualni akt zakonodavnog organa"),
kojim se "vrši konkretizacija [Zakona o referendumu].... koji se
ne može na bilo koji način tumačiti kao formalni ili materijalni
'zakon' u smislu apstraktne ocjene ustavnosti iz člana VI/3.a)
Ustava Bosne i Hercegovine", već predstavlja "par excellence
primjer tzv. federalnog spora između države i jednog entiteta".
Ipak, u slučaju da Ustavni sud zauzme drugačiji stav, podnosioci
zahtjeva predlažu "da se ovaj zahtjev ocijeni kao zahtjev za
ocjenu ustavnosti".
Navodi u odnosu na član VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine
9. Što se tiče navodne neustavnosti Odluke o referendumu u
odnosu na član VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, podnosioci
zahtjeva, između ostalog, navode da Republika Srpska ima, na
osnovu člana 70. Ustava Republike Srpske i na osnovu Zakona o
referendumu, ustavno i zakonsko pravo na raspisivanje
referenduma. Međutim, kako dalje navode, Republika Srpska "ne
smije da zloupotrebljava taj demokratski institut neposrednog
donošenja odluka građana na način da se postavljaju
referendumska pitanja koja su suprotna obavezujućoj prirodi
odluka Ustavnog suda [....] koja derogiraju ustavnopravne
obligacije iz konačnih odluka Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine. S obzirom na to da je Ustavni sud Bosne i
Hercegovine u konkretnom slučaju odlučio da je 9. januar
neustavan datum, onda se ne može putem referenduma postaviti
referendumsko pitanje: 'Da li podržavate da se 9. januar
obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?'" U vezi s tim,
podnosioci zahtjeva ističu i da je referendum institut direktne
demokratije i način donošenja obavezujućih odluka, a ne
"ispitivanje javnog mnjenja". Zbog toga se, kako ističu, za
raspisivanje referenduma mora imati ne samo ustavni i zakonski
osnov već se i referendumsko pitanje mora formulirati tako da se
ne krši bilo koji zakon, a naročito ne Ustav Bosne i Hercegovine
kao najviši pravni akt u državi. U prilog ovim tvrdnjama
podnosioci zahtjeva ukazuju, između ostalog, na relevantnu
praksu Ustavnog suda Republike Hrvatske i, naročito, na odluku
supervizora za Brčko distrikt Bosne i Hercegovine od 19. augusta
2016. godine, kojom je zabranjeno održavanje referenduma na
teritoriji Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, upravo zato što je
"takav referendum protivan Odluci Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 3/13".
Navodi u odnosu na član I/2. Ustava Bosne i Hercegovine
10. Što se tiče navodne neustavnosti Odluke o referendumu
u odnosu na član I/2. Ustava Bosne i Hercegovine, podnosioci

Utorak, 4. 10. 2016.

zahtjeva ukazuju na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska
prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda prema
kojoj je izvršenje konačnih i obavezujućih sudskih odluka
"sastavni dio procesa odlučivanja sudskih tijela i ima odlučnu
važnost za ostvarivanje prava". Imajući to u vidu, podnosioci
zahtjeva obrazlažu da je Odlukom Ustavnog suda broj U 3/13
utvrđeno pravo Bošnjaka, Hrvata i Ostalih na nediskriminaciju,
budući da je Ustavni sud zaključio u toj odluci da su oni članom
3.b) Zakona o praznicima bili diskriminirani na nacionalnom i
vjerskom osnovu. Izvršenje ove odluke je, kako dalje navode,
"sastavni dio odlučivanja o kolektivnim pravima nesrpskog
stanovništva u entitetu Republika Srpska". U vezi s tim,
podnosioci zahtjeva ističu da "nevezano za dokaze o
aktivnostima na provođenju referenduma [...] najviši zvaničnici
javne vlasti entiteta Republika Srpska javno, otvoreno,
nedvojbeno, ali i veoma kategorično, izjavljuju da će provesti
referendum u entitetu Republika Srpska, bez obzira na odluku
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i/ili odluke Visokog
predstavnika za Bosnu i Hercegovinu". Kao potvrdu tih navoda,
podnosioci zahtjeva detaljno navode u zahtjevu izjave pojedinih
zvaničnika iz Republike Srpske. Podnosioci zahtjeva smatraju da
sve ovo nesumnjivo pokazuje da "izvršna, zakonodavna, ali ni
sudska vlast Republike Srpske neće izvršiti konačnu i
obavezujuću odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine".
11. Ovakvo postupanje je, kako navode podnosioci
zahtjeva, "očigledno poprimilo jednu znatno jaču kvalifikaciju
suprotstavljanja savremenim principima funkcioniranja pravne i
demokratske države, što izaziva veliku i sveopću napetost u
cijeloj državi, uključujući ali ne ograničavajući se na
uznemirenost kod građana, narušavanje političkih odnosa među
nosiocima javne vlasti, izazivanje i vrijeđanje predstavnika
međunarodne zajednice, i potkopavanje procesa integracije
Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju". Time je, prema
njihovom mišljenju, prekršen član I/2. Ustava Bosne i
Hercegovine.
12. Na osnovu svega izloženog, podnosioci zahtjeva
predlažu da Ustavni sud: 1) usvoji zahtjeve, 2) utvrdi neustavnost
Odluke o referendumu u odnosu na čl. I/2. i VI/5. Ustava Bosne i
Hercegovine, 3) stavi van snage Odluku o referendumu, 4)
obaveže Narodnu skupštinu da preduzme aktivnosti na anuliranju
svih supsidijarnih odluka i aktivnosti koje su zasnovane na
Odluci o referendumu i 5) naloži Narodnoj skupštini da obavijesti
Ustavni sud o preduzetim mjerama u roku od tri mjeseca.
Zahtjev za privremenu mjeru
13. U obrazloženju zahtjeva za donošenje privremene mjere
podnosioci zahtjeva navode da se postavljeno pitanje tiče "veoma
bitne karike ustavnopravnog sistema u Bosni i Hercegovini –
ugrožavanja ustavnosti i zakonitosti rada najvišeg sudskog
autoriteta u Bosni i Hercegovini", ali i stabilnosti i napretka
Bosne i Hercegovine u procesu integracije u Evropsku uniju.
Naime, kako ističu, "krize ove vrste u državi i te kako utječu na
ocjenu i kredibilitet Bosne i Hercegovine kao države kandidata za
članstvo u Evropskoj uniji. Drugim riječima, sporna odluka
izaziva takvu političku, ustavnu i međunarodnu krizu da je 'kriza'
kao takva postala oblik nenadoknadive štete za državu".
14. Osim toga, podnosioci zahtjeva navode da, ukoliko bi se
primijenio test "dvostruke hipoteze", "koji je uobičajen za
testiranje opravdanosti privremenih mjera (proporcionalnost
posljedica koje bi nastupile da se privremena mjera usvoji, a da
se zahtjev za rješavanje spora odbaci/odbije sa posljedicama koje
bi nastupile da se privremena mjera odbije, a da se zahtjev za
rješavanje spora usvoji), bilo bi jasno da je usvajanje privremene
mjere opravdano". Naime, kako dalje ističu, ako bi se ispostavilo
da je zahtjev podnosilaca osnovan, "a referendum se privremeno
ne zaustavi, već se provede, država će biti izložena ozbiljnoj

Utorak, 4. 10. 2016.

SLUŽBENI GLASNIK BiH

političkoj i međunarodnopravnoj krizi, međuentitetskoj i
međunacionalnoj napetosti, dok se pitanje 'građanske volje' neće
više moći kontrolirati. Građani koji budu učestvovali na
referendumu mogu tražiti da se provede odluka na osnovu
referenduma, a to bi se itekako moglo politički zloupotrijebiti.
Osim toga, smatramo da provođenje ovog referenduma u vrijeme
predizborne kampanje za lokalne izbore može itekako utjecati na
izborne rezultate, što će se reflektirati na legitimitet vlasti u
naredne četiri godine. S druge strane, ako se provođenje
referenduma privremeno zaustavi, s obzirom na to da se ne radi o
gorućem pitanju, posljedice privremenog zaustavljanja neće biti
nepovratne".
15. Podnosioci zahtjeva su, također, ukazali i na istupe
zvaničnika međunarodne zajednice u vezi s tim, naročito Visokog
predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, kojima se ukazuje na
neustavnost referenduma kako je raspisan, te na finansijske
reperkusije najavljenog referenduma za koji je utvrđen budžet u
iznosu od 1.425.390,00 KM. Ukoliko bi se utvrdilo da je
referendum neustavan, a sredstva potrošena, podnosioci zahtjeva
navode da bi se prouzrokovala "velika finansijska šteta entitetu
Republika Srpska i njenim građanima, kao i Bosni i
Hercegovini".
Odgovor na zahtjeve
16. U odgovoru na zahtjeve Narodna skupština je, između
ostalog, navela da je u predmetu broj U 3/13 podnesen zahtjev za
preispitivanje odluke Ustavnog suda koji "do danas nije ni
razmotren od Ustavnog suda, niti je o njemu donesena odluka".
Stoga je, kako se dalje navodi, "neprihvatljiva tvrdnja podnosioca
zahtjeva da postoje opstrukcija i pasivnost [Narodne skupštine ],
jer odluka Ustavnog suda nije ni mogla biti izvršena". Ovo, dalje,
znači, kako se navodi, da Narodna skupština "nije ignorisala
odluke, niti vrijeđala ugled Ustavnog suda".
17. U odnosu na suštinu podnesenih zahtjeva, Narodna
skupština, najprije, vrlo detaljno obrazlaže zbog čega smatra da
podneseni zahtjevi nisu dopustivi. Između ostalog, u odgovoru se
navodi da Odluka o referendumu nema karakter zakonodavnog
akta, "te traženje da se donese privremena mjera prije nego što
Ustavni sud BiH ne razmotri zahtjev [Narodne skupštine ] za
preispitivanje [Odluke broj U 3/13] – nije osnovano". Dalje,
Narodna skupština navodi da Ustavni sud nije nadležan u
konkretnom slučaju, navodeći da "nije u pitanju postojanje spora
između Republike Srpske i BiH, a naročito ne spora koji ima
Ustavom BiH utvrđene ustavne elemente da bi ga mogao
razmatrati Ustavni sud". Da bi se moglo govoriti o postojanju
spora koji bi doveo do nadležnosti Ustavnog suda, "nužno je da
postoji nesaglasnost između Republike Srpske i neke od
institucija Bosne i Hercegovine u pogledu nekog ustavnog
pitanja, prava ili pravne činjenice". Međutim, kako se dalje
navodi, "postavlja se pitanje u odnosu na koji se organ ili
instituciju državne vlasti [...] [Narodna skupština ], kao donosilac
osporene odluke, nalazi u sporu o nadležnosti". U vezi s tim,
Narodna skupština ističe da na nivou Bosne i Hercegovine ne
postoji državni organ "kojem je Ustav Bosne i Hercegovine
explicite dao u nadležnost raspisivanje i provođenje referenduma
na entitetskom nivou". Takvu nadležnost nema, kako se dalje
navodi i detaljno elaborira, ni PSBiH ni o pitanjima koja su u
njenoj nadležnosti, a naročito ne o onima iz nadležnosti entiteta.
S druge strane, kako se ističe, članom 77. Ustava Republike
Srpske je propisano da Narodna skupština može da odluči "da o
pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti odluku donese nakon
prethodnog izjašnjenja građana na referendumu". Stoga se
usvajanje Odluke o referendumu "ima isključivo smatrati kao
konkretna aktivnost [Narodne skupštine ] u procesu razmatranja
modaliteta donošenja normativnog akta kojim bi se izvršila
[Odluka broj U 3/13]". Ovakav zaključak, kako se navodi,

Broj 74 - Stranica 111

"proizlazi iz pravne prirode republičkog referenduma koji [...]
ima konsultativni, odnosno savjetodavni karakter". Tek kada bi
Ustav Republike Srpske davao ovlaštenje Narodnoj skupštini da
"raspisuje referendume koji imaju obligatorni karakter, tek bi se u
tom slučaju moglo poći od pretpostavke da se osporenom
odlukom dovodi u pitanje obavezujući karakter [Odluke broj U
3/13]". Na osnovu izloženog, Narodna skupština smatra da su
neosnovani navodi podnosilaca zahtjeva da se Odlukom o
referendumu odlučuje o pitanju koje nije u nadležnosti entiteta i
kojom se dovodi u pitanje obavezujući karakter odluke Ustavnog
suda. Dakle, kako se detaljno dalje obrazlaže, u konkretnom
slučaju se ne radi o bilo kakvom sporu u smislu Ustava BiH, pa
"upuštanje Ustavnog suda BiH u meritum stvari potvrdilo bi
prihvatanje pravno neodrživih argumenata iz zahtjeva i
prejudiciranje ishoda referenduma".
18. Dalje, u odgovoru se detaljno analizira i zbog čega
nadležnost Ustavnog suda ne može da se uspostavi ni za
apstraktnu normativnu kontrolu Odluke o referendumu. Naročito
se ističe da ova odluka nije zakonodavni akt "kojim se vrši
konkretizacija Zakona o referendumu", kako tvrde podnosioci
zahtjeva, već pojedinačni pravni akt koji ne može biti predmet
ocjene ustavnosti pred Ustavnim sudom. Također, Narodna
skupština navodi da podnosioci zahtjeva neosnovano ukazuju da
"Republika Srpska nije preduzela bilo kakve radnje i aktivnosti s
ciljem mirnog rješavanja spora", zato što nije uzeto u obzir da su
"upravo preduzete određene radnje, prvenstveno podnošenjem
zahtjeva za preispitivanje Odluke [broj U 3/13]".
19. U nastavku odgovora se detaljno govori o institutu
referenduma, a naročito se ističe da je Zakon o referendumu
detaljno analizirala i Evropska komisija za demokratiju putem
prava Vijeća Evrope (tzv. Venecijanska komisija), koja je dala
pozitivno mišljenje. Narodna skupština, dalje, navodi da se
referendumsko pitanje odnosi na javni praznik u Republici
Srpskoj, te da je "Dan Republike veoma značajan za narode i
građane Republike Srpske". Dalje se navodi da je Odluka o
referendumu donesena "u kontekstu odnosa prema primjeni
Odluke Ustavnog suda [broj U 3/13]", te da građani Republike
Srpske "imaju legitiman interes da putem republičkog
referenduma demokratski i slobodno izraze svoj politički stav i
mišljenje o tome kada i na koji način treba obilježavati 9. januar
kao značajan istorijski i politički događaj". Narodna skupština
navodi da, iako "Republika Srpska izražava nezadovoljstvo
odlukom Ustavnog suda BiH u njenim bitnim pitanjima,
republički referendum je kao demokratsko sredstvo u funkciji
njene primjene". U vezi s tim, Narodna skupština ističe da je
"jedini izričit nalog iz navedene odluke da [Narodna skupština ]
'uskladi' član 3.b) Zakona o praznicima sa Ustavom BiH", a da se
"ne navodi obaveza da [Narodna skupština] mora ukinuti
obilježavanje Dana Republike '9. januara', niti na neki drugi način
konkretizuje šta je potrebno u okviru tog usklađivanja". Stoga,
kako Narodna skupština zaključuje, odluka Ustavnog suda "ne
može da znači da je Republici Srpskoj zabranjeno obilježavanje
datuma, odnosno dana njenog nastanka".
20. Dalje, u odgovoru se navodi da republički referendum
neće ugroziti integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, da se
njegovim održavanjem ne krše međunarodni ugovori, niti
Dejtonski mirovni sporazum, niti "najviši opšti pravni akt Bosne i
Hercegovine". Također, navodi se da su neosnovani navodi o
kršenju člana I/2. Ustava Bosne i Hercegovine i da se
"neosnovano ponovo ističe da ranije pokrenuti postupak u
navedenom predmetu ima cilj zaštitu od diskriminacije Bošnjaka,
Hrvata i Ostalih u Republici Srpskoj, jer nije Ustavni sud Bosne i
Hercegovine mogao da odluči da je nesrpsko i nepravoslavno
stanovništvo bilo diskriminisano osporenim članom 3.b) Zakona
o praznicima". Dalje, Narodna skupština navodi da je "opravdano
obrazloženje [Odluke o referendumu] u kojem je navedeno da je

Broj 74 - Stranica 112

SLUŽBENI GLASNIK BiH

[Odluka broj U 3/13] 'sporna sa više aspekata, prije svega
pravnog, ali i aspekta legitimnosti donosioca odluke'", te da je u
tom obrazloženju navedeno i to da su sve odluke Ustavnog suda
"upitnog pravnog legitimiteta", zato što "Ustavni sud BiH radi
bez Zakona o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine".
21. U nastavku odgovora se govori o Deklaraciji o
proglašenju Republike Srpske iz 1992. godine i kontinuitetu
Republike Srpske, detaljno se iznose argumenti kojima se
obrazlaže određivanje 9. januara kao Dana Republike Srpske i
daje se ocjena Odluke Ustavnog suda broj U 3/13. Međutim, ti
navodi nisu relevantni za odlučivanje u konkretnom predmetu, pa
ih Ustavni sud neće posebno interpretirati.
22. U odnosu na zahtjev za donošenje privremene mjere,
Narodna skupština je navela da je neprihvatljivo da se donosi
privremena mjera "kojoj su prvenstveno osnova navodi
podnosioca zahtjeva zasnovani na veoma izraženoj unutrašnjoj,
pravnoj i političkoj, ali i međunarodnoj krizi i interesu koji bi
nastali provođenjem referenduma". Narodna skupština smatra da
je to politički pritisak nosilaca najviših državnih funkcija na
Ustavni sud i derogiranje demokratskih i ustavnih načela o
podjeli vlasti, te "negacija demokratskih institucija neposredne
demokratije i onemogućavanje uvođenja dobre prakse
neposrednog učešća građana u odlučivanju o vitalnim i ukupnim
pitanjima države i društva".
23. Na osnovu svega što je u odgovoru navedeno, Narodna
skupština predlaže da Ustavni sud proglasi podnesene zahtjeve
nedopustivim, odnosno da donese odluku kojom će: 1) odbaciti
zahtjev za rješavanje ustavnopravnog spora zbog Odluke o
referendumu, ili da: 2) ako odluči da se upusti u meritorno
odlučivanje, odbije zahtjeve, zato što Bosna i Hercegovina "nema
ustavnu nadležnost za regulisanje pravne materije koja se tiče
republičkog referenduma". Također, Narodna skupština predlaže
da se odbije i zahtjev za donošenje privremene mjere.
24. Pri ispitivanju osnovanosti zahtjeva za donošenje
privremene mjere Ustavni sud polazi od odredaba člana VI/3.a)
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 64. st. (1) i (4) Pravila
Ustavnog suda.
Član VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:
Ustavni sud će podržavati ovaj Ustav.
a) Ustavni sud je jedini nadležan da odlučuje o bilo kojem
sporu koji se javlja po ovom Ustavu između dva entiteta, ili
između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te između
institucija Bosne i Hercegovine, uključujući ali ne ograničavajući
se na to pitanje:
- Da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan
odnos sa susjednom državom u skladu sa ovim Ustavom,
uključujući i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni
integritet Bosne i Hercegovine.
- Da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednog
entiteta u skladu sa ovim Ustavom.
Sporove
može
pokrenuti
član
Predsjedništva,
predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući, ili njegov
zamjenik, bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine; jedna
četvrtina članova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne
skupštine, ili jedna četvrtina članova bilo kojeg doma
zakonodavnog organa jednog entiteta.
Član 64. st. (1) i (4) Pravila Ustavnog suda glasi:
(1) Ustavni sud može, na vlastitu inicijativu ili na zahtjev
podnositelja zahtjeva ili apelanta, odrediti svaku privremenu
mjeru za koju smatra da je treba donijeti u interesu stranaka ili
pravilnog vođenja postupka.
[...]
(4) Postupak za donošenje privremene mjere je hitan, a
odluka kojom se usvaja zahtjev za donošenje privremene mjere je
obavezujuća do donošenja konačne odluke Ustavnog suda.
[...]

Utorak, 4. 10. 2016.

25. Ustavni sud podsjeća da je član 64. Pravila Ustavnog
suda primjenjiv u situacijama u kojim Ustavni sud ocijeni, na
osnovu razloga i dokaza o opravdanosti dostavljenih uz zahtjev
za donošenje privremene mjere, da je to u interesu stranaka ili
pravilnog vođenja postupka, odnosno da bi mogle nastati
neotklonjive štetne posljedice.
26. U konkretnom slučaju Ustavni sud podsjeća da je
Odlukom broj U 3/13 od 26. novembra 2015. godine odlučio da
je član 3.b) Zakona o praznicima u suprotnosti sa čl. I/2. i II/4.
Ustava Bosne i Hercegovine i sa međunarodnim dokumentima
navedenim u dispozitivu navedene odluke. Dalje, Ustavni sud je
istom odlukom naložio Narodnoj skupštini da u roku od šest
mjeseci usaglasi član 3.b) Zakona o praznicima sa Ustavom
Bosne i Hercegovine i da u istom roku obavijesti Ustavni sud o
mjerama preduzetim sa ciljem izvršenja navedene odluke.
Ustavni sud, međutim, primjećuje da do dana donošenja ove
odluke nije dobio takve informacije.
27. Dalje, Ustavni sud zapaža da je Narodna skupština 15.
jula 2016. godine donijela osporenu odluku kojom je zakazan
referendum u Republici Srpskoj za 25. septembar 2016. godine sa
utvrđenim referendumskim pitanjem: "Da li podržavate da se 9.
januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?" Također, iz
dokumentacije koja je dostavljena uz zahtjeve Ustavni sud je
utvrdio da nadležni organi Republike Srpske aktivno rade na
organiziranju i provođenju raspisanog referenduma. U vezi sa
ovim, Ustavni sud ukazuje da podnosioci zahtjeva ne spore da je
Narodna skupština Odluku o raspisivanju referenduma donijela
na osnovu Ustava Republike Srpske i na osnovu Zakona o
referendumu. Međutim, podnosioci zahtjeva smatraju da je
referendumsko pitanje isto pitanje koje je Ustavni sud riješio
svojom Odlukom broj U 3/13 za koju tvrde da još nije izvršena.
28. U vezi s tim, Ustavni sud zapaža da se podnesenim
zahtjevima, ali i navodima iz odgovora Narodne skupštine,
postavlja nekoliko ozbiljnih i složenih pitanja kako u odnosu na
dopustivost zahtjeva, tako i u odnosu na meritum. N