You are on page 1of 2

Diferenciiacija izmedu dubinske i pourfinske strukture iskaza, koju je uveo

N. Chomsky, izuzetno je valna za TGG. U dubinskoj strukturi svi su jezici sliöni,
ali razliöita transformacijska pravila koja preobliöavaju elemente dubinske
strukture u elemente pow5inske strukture imaju zarezultat veoma razliöite
pow5inske
strukture od jezika do jezika.17
Svaka reöenicabilo kojeg iezika, imawoju povr5inskustruktunr,koia ie kao fiziöki
slgnalpodlolna taksonomsko-stnrkturalistiökom segmentovanju i klasifikovanju,
I woju dubinsku struktunr, u kojoj se krije njeno znaöenfei koja izmiöetakvim
istralivaökimmetodama.t'
Ta drra sloja strukture usporediva su s Humboldtovom distinkcijom izmedu
spolia{ne i unutalnje fonne, a Chomsky istiöe da je i Gratnatika Port-Royala
iz XVII st. iasno razlikovala dubinske i powsinske strukture.re Ungvisrici svoga
wemena, strukturalistiökoj, Chomsky zamiera ograniöenost na fenomene pow.
Sinske strukture.2o Sliönost dubinskih struktura svih iezika.otvara moguönost
formuliranja iedne uniuerzalne gratnatike kojom bi bila opisana svojswa
zaiedniöka svim jezicima svijeta, a to ie cilj teorije Chomskog." Uzrok tome da je
temeljna, dubinska struktura iezika univerzalna, Chomsky traäi u strukturi
ljudskog uma, u twdnii da je iezik öovjeku uroden.22
/.../ ime:;nijzrtzito apstraktni i izr;rzitospecifiöniprincipi organiza,ciie
karakteristiöni/suf za we ljudskejezike,/.../ oni su unuiraSnlädatia ne steöeni,/.../
igraiu centralnu ulogu kako u percipiranju reöenicatako i u-njihovom
proiaodenju, /.../ prul4u osnorm zaJwaraiaökivid upotrebe ieika.zt'
Chomsky definira jezik kao skup reöenica (konaöan ili beskonaöan) od kojih je
sraka konaöne duZine i konstruirana od konaönog broja elemenata.2aIspravna
generativna gramatikaizratava principe koji odreduju su5tinsku unura5nju vezu
izmedu zvuka i znaöenja u tom ieziku.2, Buduii da je TGG isticana kao raskid sa
strukturalnom lingvistkom, a Chomsky isticao svoje neslaganjes Bloomfieldovom
lingvistiökom teorijom, upada u oöi podudarnost u shvaianju biti prouöavanja

tri pa i više dubinskih rečenica.26Odnosi öine osnovu strukture pa ie oöito da elemente strukturalizma nalazimo i u Bloomfieldovoj teoriji i u teoriji Chomskog. na nivou ove strukture. sve je apstraktno predstavljeno.I Bloomfield kaZeda prouöavati ljudski ieztkznaöiprouöavati vezu. da „pogodi“ i ono čega nema u njenoj fizici. . Ti zamišljeni elementi jednako su važni kao i oni fizički prisutni. Ustvari. odnos odredenih zvukova s odredenim znaöenjem. pa bi naša sintaksička analiza bila nepotpuna ako i o njima ne bismo vodili računa. Jer. gramatika svakog jezika posjeduje pravila kojima je moguće dvije. dakle. dok su oni „nečujni“ elementi ispod površine skriveni u njenoj dubinskoj strukturi. fizičkim signalima. Jer. Fizički prisutni elementi rečenice tvore njenu površinsku strukturu. kojima se predstavlja njena bestjelesnost.iezika. i ono što se zamišlja i ono što se izražava sasvim konkretnim. i da svaki čovjek nosi u svojoj glavi nesvjesna znanja i o jednoj i o drugoj strukturi. Otkriće dubinske strukture sa njenim posebnim odnosima prema površinskoj značilo je još jednu potvrdu zakona ekonomičnosti ljudskog jezika. TGG se moäe promatrati kao razvojni oblik strukturalizma koji ga je obogatio. Otpor Chomskog prema cjelokupnom strukturalizmu proizlza iz toga Sto nije dovoljno pomavao ewopsku lingvistiku. sažeti u jednu jedinu površinsku strukturu. a ne odbacio ustranu ili istisnuo.2 U svakom ljudskom jeziku ima i elemenata koji nisu fizički prisutni. Dubinska struktura se sastoji od niza apstraktnih simbola. koju je öitarm poistovjeiivao s ameriökim deskriptivLmom. koji se podrazumijevaju. Razlika između površinske i dubinske strukture jedan je od fundamentalnih postulata moderne gramatike. U odnosu na bogatstvo dubinske strukture. površinska struktura svakog jezika izgleda skoro kao neki telegrafski kod. koja mu omogućavaju da odgonetne smisao svake rečenice. Svaka rečenica svakog jezika ima i površinskui dubinsku strukturu (ova druga se zove i podstruktura).