You are on page 1of 126

Миодраг-Миле Недељковић

Ко су Шумадинци
фељтон објављен у Гласу јавности 12.03. – 03.06.2001.

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

Садржај

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.

Стециште добрих људи.................................................................................................... 4
Згуснута снага српских земаља....................................................................................... 5
Досељеници са Истока..................................................................................................... 6
Свест о шумадинству ....................................................................................................... 7
Рудник без премца ........................................................................................................... 8
Раскрсница култура .......................................................................................................... 9
Остаци грчког гробља .................................................................................................... 11
Села у прошлости........................................................................................................... 12
Летња резиденција Ђурђа Смедеревца ....................................................................... 13
Отисак кретања народа ................................................................................................. 14
Три нахије у Шумадији ................................................................................................... 15
Под турском управом ..................................................................................................... 16
Спахија и кнез Радован Бакић....................................................................................... 17
Манастирско сазвежђе ................................................................................................... 18
Књига Петра попа земунског ......................................................................................... 19
Очување духовног јединства ......................................................................................... 20
Памћење на мушким прецима ....................................................................................... 21
Прича о три брата........................................................................................................... 22
Попуњавање села .......................................................................................................... 23
Ратови Турске и Аустрије оставили су пустош у Србији.............................................. 24
Стање цркве и свештенства .......................................................................................... 25
Порекло дошљака .......................................................................................................... 26
Долазак предака из старе Рашке .................................................................................. 27
Ко је дошао у Страгаре .................................................................................................. 28
Стигли из околине Скадра ............................................................................................. 29
Таласи из Црне Горе ...................................................................................................... 30
У чети Коче капетана...................................................................................................... 31
Прегнуће из безнађа ...................................................................................................... 32
Марковчани Кочини Саборци ........................................................................................ 33
Село досељеника ........................................................................................................... 34
Преци слободари............................................................................................................ 35
Из буне у буну ................................................................................................................. 36
Досељавање уочи Првог устанка .................................................................................. 37
Села основана у Првом устанку.................................................................................... 38
Из Адровца у Адровац.................................................................................................... 39
Насељавање Дивостина ................................................................................................ 41
Настанак Ђурђева и Миронића ..................................................................................... 43
Из Дежеве у Лепеницу.................................................................................................... 44
Спомен завичаја ............................................................................................................. 47
Од Сјенице преко Кривог Вира ...................................................................................... 49
Стара презимена ............................................................................................................ 51
Упамћено сродство ........................................................................................................ 53
Преполовљена јабука .................................................................................................... 55

www.maksimovic.info

2

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.

Невољне сеобе............................................................................................................... 57
Ко су Биорци ................................................................................................................... 58
Грачани са Пештера....................................................................................................... 60
Из Корита је род Чампара.............................................................................................. 62
Ратом и вером подељене породице ............................................................................. 64
Вукићевићи оснивачи села Светлића ........................................................................... 66
Село потомака оборкнеза Мирка .................................................................................. 68
Потомци Баје Пивљанина.............................................................................................. 70
Десет нараштаја Исаковића .......................................................................................... 72
Бошковићи из Бошковог збега ....................................................................................... 74
Сродство по млеку ......................................................................................................... 76
Протерани бегунци Жујовићи ........................................................................................ 78
Древни занати у Србији.................................................................................................. 80
Сељаци и оружари ......................................................................................................... 82
Презиме по занимању .................................................................................................... 84
Одважне и разборите Шумадинке................................................................................. 86
Оснивачи доњих Грбица ................................................................................................ 87
Насељавање Добраче.................................................................................................... 89
Пет родова из старе Рашке ........................................................................................... 91
Сјеничани у Гружи и Јасеници....................................................................................... 93
Запажање Јована Цвијића ............................................................................................. 95
Између Аустрије и Турске .............................................................................................. 97
У потрази за новим животом.......................................................................................... 99
Највише Петровића и Јовановића............................................................................... 101
Прибијање уз рођаке .................................................................................................... 103
Сеобе уз ратове............................................................................................................ 105
Дробњаци стигли у Рипањ ........................................................................................... 107
Најпривлачнија Јасеница............................................................................................. 109
Потомци јунака ............................................................................................................. 111
Чувени гуслар Живан Вујић ......................................................................................... 113
Градитељи Тополе ....................................................................................................... 115
Стижу Црнотравци........................................................................................................ 117
Лесковчани у Шумадији................................................................................................ 119
Нови живот у Шумадији................................................................................................ 121
Равнице су привлачније ............................................................................................... 123
Између Јухора и Сувобора .......................................................................................... 125

www.maksimovic.info

3

www.maksimovic.info

По томе. близу Олимпа. „у ниској Шумадији има досељеника од Велеса и Битоља. већ и из најудаљенијих. Стециште добрих људи Када и како је насељавана Шумадија Према етнолошким истраживањима у првој половини овог века. Стапањем ових селидбених струја. великан наше науке Јован Цвијић је установио две врсте узрока сеоба и усељавања у Шумадију током векова. у којој се изгубило и са досељеницима стопило стариначко становништво. миграције због буна. аргатовање. у Шумадији је. према испитивању Цвијићевих ђака и следбеника. сукцесивне сеобе или миграције у етапама. сеобе услед верских гоњења и пресељавање као последица ратова за независност. сеобе проузроковане аустро-турским ратовима. одвио се јединствени процес прилагођавања становништва и његовог мешања и стапања. пресушивање извора. по Цвијићевом уочавању. стапањем досељеника из свих српских области настао јединствен. инверсна. „нигде се досељеници нису тако брзо прилагођавали новој географској и друштвеној средини и нигде се нису толико укрштали као у Шумадији. и тада неослобођених српских крајева. па и од Катранице и Граматика." У Шумадији.2001 Глас јавности 1. али. која се празнила и пунила приликом сваког великог рата.info . где. услови за живот у Шумадији су благодатнији но у већини српских области. племенска нетрпељивост. Друге врсте су економски узроци: сиромаштво земље матице. У првој врсти су историјски и психолошки узроци сеоба: турска најезда. која се поврнула преко Саве и Дунава). године. нови физички и психички тип становника. исељавања из Шумадије није било. где су и земљу могли слободно заузимати. праћеног сеобама.info 4 www." У западној Шумадији стариначко становништво је у занемарљивом броју. пљачкашке крџалијске хорде као узрок расељавању. а у источној Шумадији и Поморављу се стопило са досељеницима динарске. Разматрајући својевремено прошлост и етнички састав Шумадије. за разлику од других области. претежно је новијег постања и оно је веран одраз историјске судбине српског народа у последња три века. По испитивању Тодора Радивојевића (1911). како међусобно. узимање деце у јаничаре. www. У последњих неколико векова је на немирном балканском тлу испремештано све становништво од Демир-капије на југу до Загребачке горе на северозападу. тако и са припадницима слабијих струја (тимочкобраничевска и тзв.maksimovic. па тако. косовско-метохијске и шопске струје. привукла миграционе струје не само из ближих. климатска колебања (више узастопних сушних година. затим од Пештери и Сјенице. Због тога. и сл.03. који је Цвијић означио као нови етнички амалгам или нови психички варијетет. Шумадија „као да је створена да апсорбује сав сувишак становништва које се брзо умножава прираштајем и досељавањем. глад). настало је биолошко изједначавање. Као што је познато.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 12. чије је присуство на овом подручју несумњиво. што потврђују и бројна налазишта из старијег и новог каменог доба. у целој Лепеници је свега једанаест породичних скупина чији су преци ту пребивали и у време Велике сеобе 1690.maksimovic." Особито је Шумадија почетком XIX века. особито са висоравни око Дурмитора и од Пиве. превагу у становништву имају досељеници са црногорских Брда. неродица. печалба. Савремена истраживања потврђују токове истих селидбених струја и истоветни процес етничког прожимања у Шумадији Обиље природних погодности и предуслова битних за људско живљење у Шумадији били су познати и прачовеку. на пример. како је Цвијић приметио. слободној и својој држави. Данашње становништво Шумадије. услед познатих историјских догађаја. као најпривлачнијој области усељавања.

друштвеној и духовној култури становништва. они с Косова и из Метохије су. по Цвијићу: „У Шумадији је згуснута снага свих српских земаља". безмало у сваком погледу.нису. бежали из сопствене државе од шиптарског насиља. спас потражили у земљи матици. Историјски се поуздано зна и кад је који талас досељавања запљускивао Шумадију. Арнаутско брдо у Чумићу и Горњим Јарушицама. Јер. зову скупно Арнаутовићи. Током августа 1995. антрополошким својствима. Ере. па је то нашло одраза и у називима тла и појединих породица. Као трећи значајнији контигент становништва што је пристигло у Шумадију могу се означити досељеници из Старе Рашке и Црногорских Брда. материјалној. Ниједан од мотива ових долазака није нов. Шумадија је за њих новина. Цвијић каже да је створила нов етнички амалгам и образовала нов физички и психички тип становништва. прогнаника из Републике Српске Крајине. Узроци и разлози свих ових усељавања су тројаки. док се у Саранову родови Радосављевићи и Обрадовићи. Бугари. итд. другим речима. досељавали у потрази за бољим условима живљења. називали: Арнаути. и ниједна од ових скупина такође није нова. у дугом низу деценија и векова. Арнаутске колибе у Грошници. нема чисте динарске особине. појединачно и природно. Овакво масовно збежавање у Шумадију није виђено од 1809. Шопови. тако смо и Србе који су у Шумадију пребегавали. после Другог светског рата. Тако су добеглице од Тимока и Старе планине названи „Бугарима". са Косова „Арнаутима" итд.Шумадинци. Они. Све оне. још сада. Крајишници су бежали од усташког ножа. као и токове савремених збивања.не може се преконоћ изменити. док су се житељи Старе Рашке и Црне Горе. сливајући се претежно ка Подунављу. којих је почетком века било тридесетак кућа. када се овамо запутило побуњено српско становништво са Сјеничко-пештерске висоравни. године Шумадија је поново преживљавала неке странице своје историје. која. године. етничке одлике и промене у саставу. О овој снажној етничкој комбинацији.info . као и Арнаутовићи у Драчи. обесправљени. бежећи испред геноцидног насртаја Туђманове Хрватске. коју назива шумадијским варијететом. Многи од њих и у Шумадији. Отуда.2001 Глас јавности 2. услед невоље или склањајући се од крвне освете.info 5 www. Арнаутовац у Чумићу. разумљиво. мешањем. дотицало је и српско становништво са Косова и из Метохије. А пре ове масовне сеобе. јер су пребегли из „Арнаутлука". из Срема „Швабама".03. док су Арнаутовићи у Пајсијевићу досељени из села Павља код Новог Пазара (село Павље је и данас српско село).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 13. из Старе Србије „Турцима". то не утиче на лик и карактерна својства Шумадинаца. Тако су настали Арнаутски крај у Доњој Шаторњи. стварајући својеврсне досељеничке колоније. Мађари. Власи. имају своје претходнице. јасно уочавају. Као што данас Србина који се врати из Америке називамо „Американац". www. међусобним прожимањем и утицајима досељеника и старијег становништва.maksimovic. Сремци. или се настањујући у прикрајку већих места. О њиховом размештају у новој средини говоре данас многи топоними и називи или надимци појединих родова. Шумадији . који су.maksimovic. Швабе. У окрутној врелини лета видели смо тада тужне поворке невољника. створена је нова етничка група . Али у основном. Згуснута снага српских земаља И премда становништво досељено из динарских области чини већину у Шумадији. Грци. „Бугарашима". међутим. или „Шоповима". оно што је стварано вековима . Етнолошко изучавање ће несумњиво научно расветлити низ драгоцених питања наше историје и етничке прошлости. Многе разлике се. тихо и у сталном млазу.

Овоме треба додати и врло упутан пример Јеленца. Требињци у Горњој Сабанти. па су. чија је породица несумњиво херцеговачког порекла. у Љубичевцу и Каменици од Бијелог Поља. села код Белосаваца. које је из Црне Горе. у Брзану Ерске куће. Јовановцу и Доњој Рачи. и те како. А дошли су углавном из два правца . Биорци у Борчу. чији су се огранци раселили и у Липовац. Сремчевићи у Гунцатима. које се раније звало Љубинић. а чији је врхунски духовни израз оличен у сатиричару Радоју Домановићу. Жупљани у Новом Милановцу. што све показује сливање ове селидбене струје у Шумадију.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 14. Међу Србима досељеним у XVIII веку из Хрватске (од Брибира) истиче се род Тонковића у Бањи (славе Петровдан). како је записао Тоша Радивојевић. од Сјенице. уме да се прави Ера. у Крћевцу Бугарска водица (у пределу Гај). а са југа Грчки до у Доњим Грбицама. одсликава чињеница да су у ова насеља приметно ушли досељеници из Херцеговине и дела Старог Влаха. у којем такође постоји Ерски крај . док је трећи брат. Зајечарци и Параћинци у Лапову. заправо. Рамаћи и Чумићу. Хрвати). у које се броје још Јовичићи и Јовановићи. Ерићи у Коњуши су пореклом из Раждагиње. www. језику и менталитету житеља Херцеговине и Шумадије. Буђевци у Десимировцу. на Бугарском брду у Баточини је Бугарска мала. У овом именовању се. Спомен на Сјеницу сачуван је у надимку породице Вучићевић. у Поскурицама Бугарски крај. Осаћани у Губеревцу. после 1737. Бошњаци (Татовићи) у Бошњану. јер је припадао тзв. Шоповски или Торлачки крај.info . тј. с обе стране Јагодинског друма. Ерићи у Жабару су од Студенице. Влашки крај у Новом Аџбеговцу (Ново Село) и Доброводици. Попут Јеленца. која је била главна етапна станица за насељавање у Шумадију. Ерске мале постоје у Градцу. а које све називају Ерама. у Сибници Бугарска вода. У науци је запажена велика подударност у обичајима. Маџаревићи у Лужници. У Чумићу се један потес назива Еринац.maksimovic. Од њих су двојица нераздвојни од Карађорђа. Никољци). Ерски крај имају и још нека јасеничка села (Мраморац. дакле из Понишавља и. итд. „ерском" становништву. у Дреновцу Бугарске ливаде. итд. Ерчићи (Миловановићи) у Баничини су из Босне. Јаков. док Влашки поток тече атарима села Вишевац. Мелајци (Милићи) у Витановцу. Лукање и Радовање. у Доњој Сабанти се налази Ерско село. Кусовцу и Цветојевцу. Грчко поље у Грошници. за разлику од већинског становништва.од Пирота и Беле Паланке. браћа Стеван и Теован. На основу овога постаје разумљивије што Шумадинац. о чему сведочи и топоним Ерцеговац у Доњој Рачи. Досељеници са Истока О досељавању са источних страна сведоче Бугар-мала у Белошевцу. наравно. знатнији. села између Сјенице и Дуге Пољане. О путевима насељавања у Шумадију сведоче и родови Ашанићи у Трешњеваку. у чијој су телесној гарди били. Ботуње и Кијево имају Ерско поље. део села зове Црногорски крај. Јунковцу и Кијеву. а у Горњим Грбицама један род називају Ере (тзв. Жабару.03.наравно. иначе досељени из Старог Влаха (Нова Варош). Аџиним Ливадама и Ердечу. и које се у ово село настанило средином прошлог века. погинуо приликом заузећа Београда 1806. и поједине се породице се називају ерским: Ерићи у Горњој Црнући. а у Сипићу и Црном Калу Бугарске њиве. Радмиловићу.2001 Глас јавности 3. у тополској општини. Осим делова села. године. Пипери у Јабучју.. Сјеничани у Ђуриселу и Горњем крају Добраче. у Тополи од Новог Пазара. „овај род (српски) досељен однекуд из Хрватске". Миљковски крај назива тројако: Бугарски. Са североистока Влашка коса у Сепцима. Солунци. Као и већина шумадијских села и Овсиште нема компактно становништво по пореклу и месту из кога су дошли.maksimovic. ови топономастички подаци само сведочанство о томе да сличности нису случајност. у Светлићу Ерске њиве. невешт. по томе што је род Цветковића. године. итд. у Грошници су Бугарска страна и Бугарски поток. што је и последњи пример планског колонизовања досељеника у неком шумадијском насељу. Липовцу и Чукојевцу. Придворица) или гружанска (Коњуша).info 6 www. У Жировници је мала Рвати (тј. па се по њима други. У Новом Милановцу је Ерино шљивариште. док се у Бадњевцу тзв. која се другачије назива Рватски или Цветковића крај. у Шумама од Пећи. у Копљару из Драгачева. већ су резултат миграције и мешања становништва. у ствари. Љуљаке и Опланић.

info 7 www.03. 21 Рус. 6 Чеха. онда се мора најпре имати у виду. 17 Немаца. 3.232 Рома. 20 Грка. предеоном кругу: једни су Косовци." Очито.2001 Глас јавности 4. Југословена. 786 Македонаца. познајући Шумадију. даље." Ердељановић је око пола века помно пратио етничке прилике и њихове одлике у Шумадији. него да има пуно већих и мањих.нити су сви Срби православци. 558 католика. месних и предеоних разноликости и да је пуно сродности и прелаза ка суседним или и неким даљим народним групама. 85 Румуна. 124 Бугарина. Ово је. Шумадија је увек имала инородне састојке. у толико домова боравио и коначио. 80 Шиптара. кад се јасно утврде њихове међусобне разлике. Ако се полази од етничког састава.maksimovic. 25 Пољака. 473 Хрвата. Цвијићев ђак и сарадник Јован Ердељановић (1874-1944). www. Тако. или.746 „непознато". 5 Русина. шести Сремци и сл. лако се запажа предеона разноликост . дакле. Јер. трећи Јасеничани. био у већини њених насеља. на пример. 79 протестаната. да се нека народна група може одређивати само релативно. 2. у целини. Несумњиво. у овом попису погледа само српска националност. 111 Словенаца. попут врло сложеног мозаика. четврти Таковци. језичком. као и појединих његових етничких скупина и племена. 7 Турака. може видети на сваком кораку и у сваком погледу . Један од најугледнијих познавалаца генезе српског народа. као и у детаљу.287 Црногораца. по нашем старом обичају . То се. пети Моравци. 146 који се нису изјаснили о својој националној припадности или су неопредељени. ако се то чини без научне основе. пети Кордунаши. Ердељановић је оставио и овај врло упутан запис о њој: „Јасна је разлика у народном карактеру не по пределима него по селима. да она ни у целини.етничком. Померање ове слике се уочава ако се подаци о националности укрсте са подацима о вероисповести. 1. у следећем. а што се Срба тиче.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 15. па и смешно. шести Качерци итд. четврти Личани. трећи Босанци.maksimovic. просто од села до села се наилази на друкчије особине. 39 неопредељених верника. у односу према другим групама. 6 припадника прооријенталних култова. и из прве руке. у општини Крагујевац је било 169. 15 Словака. 5 Украјинаца. 4 Влаха. Свест о шумадинству Свако уопштавање или пребрзо закључивање о томе ко су Шумадинци. управо је приликом изучавања становништва Шумадије дао веома важно упозорење: „Када се говори о некој народној групи. културном. у некима вишекратно. нити су само Срби православци у овом попису. године.490 припадника других вероисповести. у општини Крагујевац је 168. дакле.info . Очито.674 атеиста и 6. коју је непосредно познавао. привредном или обичајном. 305 који су се изјаснили као Муслимани. прво што се мора имати у виду и ово је сасвим природно. 37 који су се изјаснили по регионалној припадности и 965 „непознато". Ако се.једни су Гружани. са тако много људи се сусретао и од њих црпао податке. 637 припадника исламске вере.478 Срба. нити у ма коме своме делу не може бити једноставна.. може бити не само погрешно. према попису становништва 1991. негде на потпуне супротности. 52 Мађара. уз мало пажње. нити су сви Муслимани исламске вероисповести.635 тзв. затим 163 припадника других националности. и етничка слика Шумадије је тако разуђена и вишеслојна. други Левчани. већ и погубно. нити су сви Хрвати католици. по истом попису. други Старовлашани. као и то по чему се они разликују од суседних српских предеоних или етничких група.855 православаца. ширем. 1. 1.

и много је извора који никад не пресушују. Довољно је само погледати на шта личимо када се. чувајући је до данас бунама и ратовима за слободу.Крагујевчанин. оно је у Шумадију донело и вековну државотворну тежњу. године. јака и истрајна државотворна мисао. коју је успело овде да оствари 1804. То је и најуочљивији исход деловања. комплексија. има ли орловски нос. али у том погледу планина Рудник нема премца. Историјска устрајност Шумадије ће се најлакше разумети ако се зна да је у гудурама и на обронцима Рудничке планине подигнуто више од педесет српских манастира. као и предсловенског. округлоглавих и дугоглавих. Оном историјском. то јест Шумадинац? Шумадија је вековни народни млин. Шумадинци нису безоблична народна маса. погодне климатске одлике. предузимљивост у послу. на нашим етничким и духовним просторима.03. питомост земљишта и. Иза сваког брдашца тече понеки поточић. што потврђују и бројна налазишта из старијег и новог каменог доба. витких и дебелих. ни биље. када је Шумадија била пренасељена. свадби или даћи: има нас високих и ниских. расистичке мутне воде. и крајње ненаучне. становништвом шаролика и Шумадија. заправо. Овом приликом ћемо указати само на неке: свест о народном јединству.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 16. па и у недопустиве.maksimovic. предњачила у новом веку у колосалној бици за свеопшти народни препород. У томе је и свест о Шумадинству. Не помаже ни ако се прибегне статистичком просеку. плавих. која се налазе на сваком кораку. непрекинута. итд. и из којих још све кости нису изоране. предводећи државотворну обнову. духовна радозналост и наглашене интелектуалне способности. А све род рођени. боја очију и косе. налази се на сваком кораку. мешања и стапања становништва које ју је настањивало. Свако другачије гледање на ову чињеницу би водило у незрели локалпатриотизам. чије је присуство на овом подручју несумњиво. без изразитих и самосвојних црта. облик главе. не сме се брзоплето уопштити које је висине Шумадинац. www. неми је отисак живота који се одвијао у Шумадији. нађемо на породичним скуповима. Будући да је превагу у шумадијском становништву однело становништво које је овде досељено из предела старе српске државе. створили су од Шумадије најпривлачнију област за људско живљење. нит писаних сведочанстава. како називамо гробља. а да се находе на једном месту. Мало је предела у којима је природа тако издашна као у Шумадији. о слави. та шароликост је последица њене историјске судбине. Тако је. године. наивни етноцентризам. јер статистички просек може дати варљиву и нетачну. О пређашњем становништву говоре запуштена гробишта. чиме се све одликује овај предео. а о српском становништву у њему постоји хиљадугодишња.maksimovic. зато је двосекло ако се у њој некритички разматрају антрополошке одлике и антропометријски показатељи.2001 Глас јавности 5. Такође нису малобројни ни трагови прединдоевропског. Неколико манастирских скупина се назива српском Светом гором. Тиме је схватљивије зашто је Шумадија. Рудник без премца Поставља се питање ко је у пописном контигенту становништва у општини Крагујевац . потока и извора. становништва у овом пределу. али и ововременом. Наиме. Јер. Камена књига предака. какав му је стас. плећатих и скупљених. без које не могу ни људи. јер је била природна тврђава у очувању српског етничког бића. да ли је космат. како би Цвијић рекао. С друге стране. Вода. што је особито важно. смеђих и црних. као најближа својта. згуснуте снаге свих српских земаља стечене и оличене у Шумадији. Посебно су драгоцени споменици из времена Деспотовине и непосредно по њеном паду 1459. разноврсност животињског света. Обиље природних погодности и предуслова битних за људско живљење у Шумадији били су познати и прачовеку. Богатство биљних врста и бујност њиховог растиња. ни животиње.info 8 www. дружељубивост. мноштво речица. што је више но игде у Српству.info . да не кажемо наказну слику.

Од тада до данас. Кочине крајине 1788. године. цинцарско. која припадају палеолиту. калуђерско. или се сместило.info . Љуљаци. батаљено. Стари добри чика-Јова Змај је опоменуо у песми да је гробље земља којом се ходи. Непроцењив допринос гуслара српској култури Данас је тешко установити појединости и шта се све одигравало у дугом временском распону од првог уоченог присуства прачовека (Јеринино брдо. затим оних на прелазу у метално доба и са почетка бронзаног доба (Сараорци. 1737. Баре. У најраније споменике људске културе спадају пећинска пребивалишта у Јеринином брду у Градцу код Крагујевца и Рисовачи код Аранђеловца. смењивале и прожимале. Грбице). Ђурђево и др.2001 Глас јавности 6.maksimovic. Од тог времена.). онда се. а у некима и више гробаља. од праскозорја људске цивилизације. Шупља стена. непрекинута је нит човековог пребивања на овом тлу. У околини Крагујевца се ова чињеница јасно уочава. Овај његов стих има и те како потврду на лицу шумадијског тла. www. дакле у раздобљу које се мери десетинама хиљада година. Безмало да нема села у којем не постоји по неко. што се узима као време до 3. Именовања су најчешће погрешна. Раскрсница култура Разумљиво је стога што од прадавнине. стара гробља у многим селима. ратовима 1875-78. Горње Комарице. до данас се на овом подручју се одиграло толико тога да се може рећи да је Шумадија прекривена многим слојевима људских култура. маџарско. Овоме се. оно може означити као становништво које је ту релативно младо. а касније после 1918. бело.200 године пре наше ере. 2700.maksimovic. најкраће. тачније мустијерској епохи средњег каменог доба. прединдоевропско становништво.03.info 9 www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 17. германски. џидовско. могу додати каснији слојеви народа и култура: татарскомонголски. турско. Када је реч о садашњем становништву Шумадије. То су гробови које је ту затекло данашње становништво. још. Изузетак у Шумадији чине породице које су у њој од Косовске битке (нпр. године пре наше ере). потиснуто је или претопљено ово пређашње. душанско гробље и сл. римско. У три таласа досељавања Индоевропљана (3200. које се означује као време скупљачко-ловачке привреде. као и оних из развијеног бронзаног доба (Добрача. које су се овде укрштале. Шумадија је добила свој садашњи састав народа као последицу великих ратова и сеоба. Ова затечена гробља се различито именују: старо. бошњанско. сватовско. Од тада до доласка Словена (V-VII век наше ере) просторима наше земље је протутњало око две стотине различитих етничких и језичких група. после лутања. Гро садашњег становништва је досељено после 1690. Врло су бројна тзв. може се утврдити да су бројност налазишта и остатака сведочанство непрекидне нити живљења у праисторији у овом делу Србије и Балкана. која на припадају садашњем становништву. што је неизбежно нашло свој одраз и у топонимији. У њих се житељи не копају . латинско. или сада (1991-1995) природним или невољним насељавањем. и 1200. али су у једноме тачна. Гружанићи у Јунковцу код Наталинаца. а најчешће не памте коме су претходном становништву припадала. 1945. или неке породице у Рудничкој планини које чувају предање о томе колико је њихових сабаља отишло у бој на Косово). што је још један доказ о сталном пражњењу и пуњењу Шумадије народом. Јер. без обзира на назив . сеобе изазване погибијом на Чегру и повлачењем од Сјенице 1809. приликом већих и мањих сеоба 1718. Рисовача) до доласка Индоевропљана у ово подручје. џиновско. грчко. чивутско. турски. Међутим. на овом тлу постоје бројне потврде човекових станишта и пребивања.ова гробља не припадају садашњем становништву. на основу налазишта из млађег каменог доба (винчанска култура).

maksimovic.у Гвоздењаку и код Самарне. у Кијеву. који су се уочи Првог устанка „растурили куд који по Србији. на месту Врлопапе у Малој Врбици. www. а у Лапову су два стара гробља . У Влакчи је Старо гробље уз стару цркву на месту Сиги. у Драчи на месту Пиреву. Корићанима. Сипићу. Малом Шењу на месту званом Јаруга.maksimovic. Прекопечи.info 10 www. Драгобраћи. у Војиновцу." Исто тако гробље постоји у Бошњану. у Дивостину. у Вињишту на Дубовима.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Старо гробље на месту Жаову у Новом Селу (Нови Аџбеговац) је припадало старијем слоју становништва.info .

код Осојака у Сипићу. а у Бољковцима се. Данас нема више ниједног камена. у Реснику на месту Тетребишту. такође налази Калуђерско гробље и на њему су двадесетих година овог века још лежале надгробне плоче. Латинско гробље је на Окуровој главици у Корману. у Зреочићима код Тополе. Јеловику. као и у Дреновцу . У Блазнави је Маџарско гробље у близини тзв. www.2001 Глас јавности 7. које по свему припада српском средњовековном становништву.info 11 www. Загорици.maksimovic. на тромеђи са Срезојевцима и Бершићима. Голочелу. Једна од две главне узвишице у Босути назива се Грчки гроб. али се овај заселак по њему зове још и Чивутани. на путу између Грошнице и Ердеча. Батаљено гробље је на месту званом Камара у Великом Крчмару. близу Крша код Кречана у Великом Шењу. Малом Шењу. који су овде до скора налажени" је и у Дренови. код Липове равни у Сипићу. „ту има још око 200 видљивих гробова са белегама". О старом гробљу на месту Гробљице у Кутлову изучавалац Лепенице Тоша Радивојевић је записао: „Сељани причају да је хришћанско. Од гробља нема остатака. код Гушине чесме у Чумићу. у Црном Калу. Грчко гробље у Ђуриселу је на месту званом Поље. као и назив Староселске реке у истом селу. у Саранову има трагова од старог „џидовског гробља". Остаци грчког гробља На месту Крушик у Мисачи је старо гробље. Друго мајданско Грчко гробље је у засеоку Рапшинци. То је било гробље давнашњег насеља у Старом Селу.03.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 18. Блажине цркве.на местима Голишу и у Коњевцу. где су 1951. Никшићу.Маџарско гробље у Дебелом лугу у Баљковцу. где су у првој половини овог века још „постојали огромни камени белези од неотесаног и неуглађеног камена". Жабарима. када је копан пут. налажени новчићи и судови. Горњим Јарушицама. Особито су бројна тзв. једно се место зове Чивутско гробље. Бело гробље. „где су ископавали костуре и налазили прстење и новац". уз поток Глуваћ у Цветојевцу. у Јунковцу се налази у близини потока Кусаје. Старо гробље. уз рушевине за које се казује да су манастирске. у Корману (у Бубну код друма). а осим њега „има још неколико места.на местима Јабланчићи и у Крчевини до Зоркуша. подсећа „на неко раније насеље". Под Величковцима. Ракинцу. године. у Петровцу (идући Бозману). „где приликом копања налазе људске кости". Калуђерско гробље је у Доњим Јарушицама. Џидовска гробља су на брду Шавцу у Баточини. на Косици у Градцу. у Губеревцу. за која се мисли да су била маџарска гробља". маџарска (или мађарска гробља) . такође и у Доброводици су два џидовска гробља. сељани су их све узидали у темеље својих разних града." Бело гробље постоји на месту Каменишу у Бадњевцу. Крћевцу. тако названо „по белим каменовима. Великом Крчмару. Сватовска гробља су у Ботуњу. итд. а једно поље се у Доњој Сабанти назива Латинско гробље. на месту Глоговик у Малом Крчмару. у Вишевцу на левој обали Раче. као и у Гарашима.maksimovic. Остаци гробова били су видљиви двадесетих година овог века на Маџарском гробљу у Вукасовцима. јер је доскора било на њему камених белега по којима се то дало утврдити. Бошњанско гробље. а на месту Липи у Мајдану је велико Грчко гробље. У Бадњевцу су и два џидовска гробља .info . у Трудељу. засеоку Гуришеваца.

под којом се подразумева крагујевачка област. Са друге стране. Када се буде узнашло где је било ово насеље. а пет година касније Немања ју је поклонио својој задужбини. у чијој је близини.info 12 www. а затим Жировница. манастиру Хиландару и то потврдио хрисовуљом издатом 1188/1189. Међутим. биле су две управне целине или. „своје ради душе". за које се прича да су „маџарско гробље". својој задужбини. године у даровници манастиру Жичи. као и у Драгољу. а лепеничкој власти је (могуће) било средиште у селу Драгиновци. За владе цара Душана се помиње град Борач. Поточац и Придворица. без обзира коју етничку ознаку имала. За ову прилику је довољан само једна напомена: ова гробља су отисак историјског кретања народа. ниске Шумадије до данашње Смедеревске Паланке. Област Лепенице. које је кнез 1381. ова гробља нису некрополе Латина и Грка. по предању.03. знаће се и где је било средиште лепеничке жупе за време Ђурђа Смедеревца. високу и средњу Шумадију од града Рудника па на север. у којем је 1346. која је словила као жупа.maksimovic. али ипак омогућују стицање јасне слике о постојању насеља и приликама у њима тога доба. а налази се уз цркву Куманицу и црквину. а затечена приликом досељења предака садашњег становништва. Назив Јасенице. Јасеница и Лепеница . године поклонио својој задужбини Раваници. 1400. а у Војковцима постоје три Маџарска гробља.info . Села у прошлости Двадесетих година овог века било је „много камених споменика" на месту Осредку у Јунковцу. Кикојевац.maksimovic. Средишна Шумадија. без навођења средишта власти.2001 Глас јавности 8. Душанско гробље у Рамаћи. код данашњег села Придворице.Гружа. може се рећи да је одувек била насељена. напуштена од житеља који су се својевремено раселили. Рајковцу. У то време је Гружа словила као Борачка власт. приложи Хиландару. а Лепеница као Лепеничка власт. помиње се Јабучје (тада припадало Левачкој жупи). како су се тада називале: власти . које скупа имају данас више од две стотине насеља. Љубичевцу. нити џинова и сватова.. које је деспот Стеван дао деспотици Евпраксији да га она. Чивута и Мађара. именовало са предзнаком туђине.несумњиво су постојале као уређене административне целине или жупе још за време Византије. тако названа по граду Борчу. новијег је постања.Островичка власт. У Некудиму је био владарски двор. године. и Некудимска власт. кад је реч о словенском становништву и средњовековној српској држави. Најстарији је помен Груже. састављена од три оделите и изразите предеоне целине . или Римљана и Турака. Цинцара и Џидова. из времена је цара Душана. насеља. Прекобучју. године.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 19. која се помиње почетком XI века као периферијска област. које се такође стављају у ово време. године писан један псалтир. године. које их је. одреда. Од самих. не осећајући их као своја. која је обухватала тзв. која се простирала од почетка тзв. Саме области . За време кнеза Лазара помињу се села Кошарна (старо име за Баничину) 1380. стара српска средњовековна гробља. као жупне и предеоне целине. као и стара гробља у Котражи. О појединим врстама и својствима ових гробаља постоје научна разјашњења. године у састав државе великог жупана Немање. крају Горње Трнаве. било управно место Некудим. пак.Груже. За време српске средњовековне државе на тлу које у етнографском смислу припада данашњој Јасеници. сасвим је извесно да. Крушевица код Рековца. На самом краху XIВ века. у Доњој Шаторњи и др. www. које је краљ Стеван Првовенчани навео 1220. где је био двор великог логотета Стевана Ратковића. Поскурице. Јасенице и Лепенице. Борач и Острвица су били утврђени градови. ушла је под тим именом 1183. историјски помени насеља у овој области. нису тако бројни. већ су то. у најраније иду помени Сибнице и Топонице у Гружи.

године баштину великом челнику Радичу Поступовићу.2001 Глас јавности 9. који су овде до скора налажени" је и у Дренови. а Гавро Шкриванић да је то Градац код Крагујевца). наводе се у овом пределу Шумадије насеља Брезовац. Пурковић мисли да је то вероватно село Грошница у некадашњем гружанском срезу. такође и у Доброводици су два џидовска гробља. За време Ђурђа Смедеревца се помиње Некудим. итд. Војковци. у Вишевцу на левој обали Раче. сељани су их све узидали у темеље својих разних града. уз поток Глуваћ у Цветојевцу. на Косици у Градцу. Батаљено гробље је на месту званом Камара у Великом Крчмару. Саси у Лепеници (Г.maksimovic.maksimovic. налажени новчићи и судови. Јуношино (селиште код Кошарне). Кошарна. У Бадњевцу су и два џидовска гробља . као и у Дреновцу . подсећа „на неко раније насеље". „где су ископавали костуре и налазили прстење и новац". Данас нема више ниједног камена.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 20. године. У повељи којом је овај деспот потврдио 1428/29.за које Миодраг Ал. такође захваљујући владарским повељама. Продановци у Руднику. када је копан пут. у Зреочићима код Тополе. Грдши . Великом Крчмару. Кутлово.info . на тромеђи са Срезојевцима и Бершићима. године приложио деспот Стеван Лазаревић Лаври Св. где су у првој половини овог века још „постојали огромни камени белези од неотесаног и неуглађеног камена". Од гробља нема остатака. године). Миладовићи (селиште код Кошарне). Шкриванић мисли да је то код места Металица у Рогојевцу). Бело гробље. Красојевци. Лесковац код Кнића. засеоку Гуришеваца. историјски је видљиво више насеља. То је било гробље давнашњег насеља у Старом Селу. Каменица у Руднику. веку." Бело гробље постоји на месту Каменишу у Бадњевцу. Тако је село Брњицу 20. код Гушине чесме чесме у Чумићу. Никшићу. где му је била летња резиденција. Под Величковцима. код Липове равни у Сипићу. јер је доскора било на њему камених белега по којима се то дало утврдити.info 13 www. у Јунковцу се налази у близини потока Кусаје.03. тако названо „по белим каменовима. али се овај заселак по њему зове још и Чивутани. једно се место зове Чивутско гробље.на местима Јабланчићи и у Крчевини до Зоркуша. Старо гробље. „где приликом копања налазе људске кости". јануара 1427. у Црном Калу. које по свему припада српском средњовековном становништву. На месту Крушик у Мисачи је старо гробље. до пада Смедерева (1459. Летња резиденција Ђурђа Смедеревца Особито је бројан помен насеља у његовим повељама У 15. www. О старом гробљу на месту Гробљице у Кутлову изучавалац Лепенице Тоша Радивојевић је записао: „Сељани причају да је хришћанско. на месту Глоговик у Малом Крчмару. у Корману (у Бубну код друма). Бошњанско гробље. у Саранову има трагова од старог „џидовског гробља". Халае и Церовац у Некудимској власти и Шуме (под именом Шумени). Џидовска гробља су на брду Шавцу у Баточини. Особито је бројан помен насеља у повељама Ђурђа Смедеревца. Голочелу. где су 1951. године писао писмо Дубровчанима.на местима Голишу и у Коњевцу. као и назив Староселске реке у истом селу. на обронцима Венчаца (под именом Брезова). у Трудељу. у којем је 1428. Атанасија на Атосу.

поготову за сточаре. и да су корени безмало свих шумадијских насеља свакако у том времену. септембра 1456. проводили исламизацију. у повељи којом је 14. При том су били врло трпељиви према хришћанству. године краљ Стеван Томаш потврдио баштину великом логотету Стевану Ратковићу. Први век турске владавине и није био тако свиреп и страшан као што ће бити касније. Стрмово. успео да постане велики челник код деспота Ђурђа. и три села у Островичкој власти . како један историчар каже: пренасељен. врло су ретке сачуване баштинске повеље из српског средњег века. Гунцати су припадали Михаилу Анђеловићу. Мариновац и Стромово (тј. што се види и из чињенице да данас безмало нема села у којем не постоје споменички остаци и трагови из тога доба. децембра 1838. али знатнији део остаје. командант европског дела Турске) и предаје Смедерева Турцима. године. На жалост. Коњуша и Осјаци (некада село. Занимљива је судбина ова три насеља у Островичкој власти. октобра 1458. дајући му и одређене повластице. што ће најбоље посведочити турска окупација која је уследила 1459. Горња и Доња Враћевшница.maksimovic. www. Липовцу и Тополи. Од косовске погибије до пада Смедерева (1389-1459) Шумадија је била препуна народа. године деспот Ђурађ са сином Лазаром дао грачаничком митрополиту Венедикту. Гружи) . па се стога и не помињу у даровницама. године. године великом челнику Радичу Поступовићу. тј. Мариновац и Стромово. када их је кнез Милош. Граховац (?). Турци су ово подручје држали као мирну позадину. Уочи пропасти Смедерева.03.info 14 www. разделио данашњим селима Бањи. затим два села у Лепеничкој власти . а прима и нове придошлице. што је у прво време опште прилике чинило сношљивијим.Драгиновци и Зловштица. а 6.све до 31. а данас крај у Горњој Црнући). веку био. а у управном погледу су задржали и Србе хришћане као спахије. затворен и разбаштињен 1458. због туркофилске политике (његов брат потурчењак Махмуд-паша Анђеловић је тада био румелијски беглербег. који је. наводе се два села у Борачкој власти (тј.Врбава и Старче. који бежи у Херцеговину и Конавле. Турским освајањем Шумадија губи део становништва. као ненасељена. Заузети освајањима. па су му тако одузети и Гунцати и дати логотету Ратковићу. како се и данас зове) су постојали као засебна села безмало још четири столећа . године.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 21.Гунцати (под именом Гунсановци).2001 Глас јавности 10. која им је потребна ради економске потпоре. Отисак кретања народа Међу насељима која је деспот Ђурађ Бранковић потврдио 1428/29. нису. већина места није дарована манастирима.info .maksimovic. премда Грк. поготову не насилно. или прелази преко Саве и Дунава. наводе су Белућа (данашња Црнућа) у Руднику. али је више него очигледно да је овај део Шумадије у 15. али је.

Петропоље. Шаторња. Блазнава. Устина. извор и гробље у Трнави). Јошаница (друга). 16) наводи се 177 насеља. Копљаре. Козомар. године). Водице. Башин. Ратари. чији је назив био Каменица до 1718. године.maksimovic. затим села која су временом урасла у друга села . Стрмово (село постојало до 1838. као и 23 села која су у међувремену нестала или променила назив . Пресечина (Пресека у Орашцу). Јаребице (данас потес у Жабарима и Јунковцу). Вујинце. Коранино. Горње и Доње Враново (Враново . Захваљујући увиду у рукопис превода проф. Лепеницу и Сивриџе Хисар (Рудничка нахија). Матењево (Матејевац. Жабаре. Доња Блатница. Брезница (Брезовац). Закута. Липовца и Бање). село Рудник.део Клоке). Јариновић.info 15 www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 22. крај у Трнави).maksimovic. Бојшинце (Бушинци . Источић. Коларица. и Мотрона. Горња Шаторња. Придворица. Кула Рудна. Горњи и Доњи Церовац. Субовце. Некудим. Манојловци. некадашње насеље у којем је Деспот Стефан држао сабор. Светлић. Јарушице. Придворица (која се наводи под другим именом Сребреница. Јунковац. Братешево. Годиње. Радовање. Пакорађ. Каменица Жилинце. Рашевка. Забојница. Ватошево (данас заселак Ратара). Доњи Липовац. Горње Грабовце и Ратај. У попису 1476. Полом.Калоперовац. Радујковац (потес Радојковац у Чумићу). мезра Неменикуће. Горњи Ликар. Јошаница (село постојало до 1838. године. Тречна (Трешњевица). Турци су пописали подручје средишне Шумадије. Петровац. као и 33 села која је данас тешко убицирати . Крепичевац. Јарменовци. овде се по први пут у нас објављују подаци из овог опсежног пописа који се односе на овај предео Шумадије. Декан. Шиљерози. Мисача. У нахији Некудим су села Маскар. Три нахије у Шумадији Усталивши своју власт. Маслошево.Некудим. www. Хлапово (Лапово). Чачак. Кленовац. Истахор. Сујавац. Горња Сарачна. Буковна. Горња Јабланица. Врбовац. део Горовича). Липница. Драгушица. Витковац. 48 у Некудиму. Средња Каменица (део данашњег Липовца). Железник. Шутци. Добра Лука (данас део села Котраже). године (Тефтер бр. Винча. Рајковац. Подград Борач. од којих 89 у нахији Рудник. Прекоречани. Лепенац (друго име Бичин). подељено на три нахије . затим села која су данас срасла са другим насељима Браниловце (потес Бранеш у Ратарима). Буковица (Буковац. Марковица (Марковац). Доње Грабовце. Страгари.2001 Глас јавности 11. као и мезре Брест и Јазиковица. Доњи Ленар. Грабовац. др Душанке БојанићЛукач. Добрача.Горња Каменица (део Брезовца).Висеновац. Сталброд (Сталевац. Којнево. Кукује. у којем се помиње и претходни попис. Горњи и Доњи Лебан. као и мезре Мижево. Коњуша. Мариновац (данас заселак Бање). Божурња. Каменица Врбовац.info . Злошница (данас део Страгара). Тулизе (Тулеже). 36 у Лепеници и четири у кази Брвеник У нахији Рудник су тврђава и град Рудник. који до данас није сачуван. Конина. Горњи Липовац. Милаковац. Чучево (Чучуге. Гучар и Хребин. Сарухан (Сараново).03. део Клоке). Доброшинце. када је подељено између Трнаве и Овсишта). Доња Каменица (данашње село и варошица Топола. Врбица (уписана као Горња Врбава). Јаблановац. Средња Шаторња. Полочи (потес Плоче у Ратарима). Каменица. године. угледног аутора оријенталисте и несумњиво нашег најбољег османисте. Загорје (Загорица). Трнавица (Трнава). када је подељено између Тополе. а које је данас део Страгара). Стрпче Поље (данас део око Стрпчанског извора у Страгарима). Зоровац. Гундинац. Кнежевац. Лесковац. Најранији сачувани попис је из 1476. Јаблановац (други). Пласковац. Горњи Красојевци. Метохија.старо име села Љубичевца). Зиминац.

У тимару Догана Солака су Дивостин. сераскера Смедерева. Годиње и Рајковац. Спахија Алија. У хасу смедеревског санџак-бега су Страгари. Доња Каменица и мезре Бучковце и Чрновац. Султану (хас падишаха) припадају тврђава и град Рудник. Божурња. Јариновик и Тополова. Тако и у Србији део хришћана. у којем је село Ватошево. Кукује. Полом. па покорена подручја и нису бездушно израбљивана. затим Вукмирови синови Степан и Радосав (Марковица. а Хамзи Изниполу. а Ахмед-бегу. Мисача. У складу са турским војно-феудалним уређењем.прво за султана. Маслошево. и Степан Мажић (Доњи Лебан и мезре Горњи Лебан и Неменикуће).info 16 www. по реду и стареству . Тимару Бозаџи Ахмеда. Прекоречани и Врбовац. Јаблановац и Истахор (Стаор). Губеревац и Дрлупа). Турчин. Блазнава. Лазница. мезра Козомар и село Доња Блатница. Средња и Доња Каменица. посаднике тврђава и „остале хоџе и ваизе". По заузећу Србије (1459) Турци се учвршћују у овом делу Шумадије. Полочи. У овом пределу највише села држи Милош. Мариновац. Устина. Гучар и Хребин). Зиминац. Бачул и Мали Салци).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 23. Добрача. Метохија. наследили синови Муса и Мурат. па су му тимар. Железник. Годачица. или добија нове. Злошница. Хлапово. затим за смедеревског санџакбега. а део се уздиже подређујући националне и верске разлике својим класним интересима. Придворица (друго име Сребрница). Татар Мурату припадају Горње и Доње Враново. Горњи Красовци. Доњи и Горњи Брежник) и Вукашин. Слатина. док су Горња и Средња Шаторња у поседу Ак Бијик Умура. Шењ. а у тимару сераскеровог сина Исе су Источић. Стрпче Поље.2001 Глас јавности 12. www. Горњи Градац. Крбинац. Доње Враново. син Бехадира. некадашња властела. Горња Сарачна. 13 у Лепеници. Забојница. Хришћани спахије држе 64 села (38 у Руднику. Радовање и Доње Грабовце. Рашевка и Тречна). село Рудник. Под турском управом Природно. Братешево. Копљари. Мевлани. Грабовац у Некудиму припада тимару Иваза.maksimovic. Јаребице. сину Ахмеда. Никола Голић (Винча. Ратај. Чучево.Јарушице. Костовча Лука. Бојшинце. Чичиковац. у којој налазе значајно привредно упориште за своје даље ратне циљеве. Трнавица. док су у Тимару Мехмеда из Трапезунта Зоровце. припадају Башин. Конина. кадији Рудника. који прихватају турску власт. Лимовце и три празне мезре . Водице и Гундињац. Лабова Пољана у Лепеници је у поседу Јусуфа. Баничина. Витерковић и Крушевица. син Радича (Драгушица. Уљарево. по четири села имају Лазар (Вујинце. Отоманска царевина је тад у успону. посаднику тврђаве Рудник . Субовце. Поседу Иса Челебије. кадије. Горња Јабланица и Јарменовци. Некудим. Светлић. Стрмово. Јован Ресић (Липница. Шаторња и Јошаница. Придворица и Калоперовац. Јусуфу.03. Коларица. син Радивоја (Доброводица. У тимару Тимурташа. син Јакуба. па сераскере (војне заповеднике). Видроги и Јаблановац). припадају Горња. Браниловце.Ресник.info . сераскера Лепенице. 9 у Некудиму и 4 у кази Брвеник). Петровац и Јазиковица. Пожеговац. сина Бали-бега Ихтиманца. Пресечина. Горњи Лукар. Ратари. Градац. а под Мустафа-бегом чашнигиром су Стопања. припадају Буковна (Црквине). Јусуф Диване има само Каменицу (Врбовац). бившег ћехаје Шапца. задржава поседе. Горња Врбава. док по три имају Вукосав. Доњи Ленар. припадају Јошаница. Добра Лука. налазе се Радујковце. сераскера тврђаве Рудник. Загорица. преминуо је. Декан. Турци су себи одвојили оно што им одговара. Коранино. Крепичевац. син Ратка (Горњи и Доњи Церовац и мезра Брест). Доње Грбице и мезра Будинловце. Буковица и Брезница. Кула Рудна. Висеновац.maksimovic. сила Бога не моли. и две мезре Мижево. Маскар. То са друге стране доприноси и успостављању видова сарадње са иноверним федулацима. Сарухан. Кизил Мураду припадају Жабаре. земља се уређује и почиње убирање прихода. сину Касим-бега.

maksimovic. Кнезови Бакићи су под Турцима одиграли врло значајну улогу. а 1527. синови Добросава (Којнево). У време деспотовине. у овом пределу је највише манастира подигнуто или обновљено на старим темељима. Манастири у Рудничкој планини су били веома важно културно средиште још у времену Немањића. примићур Јованиш. Јован Сабанчић (Каменица Жилинце и Стал Брод) и кнез Ђурађ. године кнез Вукан Бакић имаће у Шумадији 30 села. нарочито из јужних крајева. син Будимира (Мечкобуди). син Дабижива (Витковац). примићур Раја. а касније је узело и видног учешћа у припреми народног ослобођења. заповедник свих влаха. очувавши се у хришћанству. где су били Бакића двори. примићур Вукосав. син Владимира (Каменица). У попису 1516. www. Тако су Бакићи. Војин. Мноштво манастира у Рудничкој планини. бежећи пред најездом Османлија. Код нас. који је у то време. године ће Тодор. није имало само улогу прибежишта. По два села имају „неверник" Вук (Горњи Липовац и Тулеже). када је кнез Јован Бакић у XVIII веку. син Николе. добегавало је и српско монаштво. када је овај део српских земаља био пренасељен. син Милише и Петар Богчић (Закута). до последњег. чијом је погибијом у Славонији (1537. У овом попису се јавља као спахија и кнез Радован Бакић. тако и инородно православно. са Милошем Белмужевићем из Јагодине. син Добрашина (Лепенац) и примићури Ратко. како истиче историчар Ђоко Слијепчевић. Радоња. нису довољно истакнуте.maksimovic. примићур Вукосав. док по село деле Димитрије и Радивој. и нашој науци уопште. чији се остаци и сада распознају. син Радоча (Петропоље). примићур Бежан. Матењево и Чачак). тако и вишеструког историјског доприноса. како наше. која је по свом положају средокраћа путева који воде у разне српске области.info . Степан. примићур Рахој. још више. син Божидара (Кнежевац). већ. који у овом пределу има само једно село (Гривац). пребегао са великом породичном задругом преко Саве из села Бање под Венчацем.info 17 www. једна од угледних властелинских породица у старој српској држави. Спахија и кнез Радован Бакић Такође три села има и Малуга. највећи феудалац у Србији. док му у нахији Ужице припада десет села. који се. услед косовске погибељи и непосредне опасности од иноверног освајача. што је.2001 Глас јавности 13. Са народом. примићур Димитрије. добило је значај споне са другим средиштима.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 24. Бајица (Кленовце и Горње Грабовце). син Радована (Шутци). син Димитрија Бакића имати у поседу Манојловце. син Богуна (Кнић). узимањем Гривца ступили на тле Шумадије. „још више доприносило да се на територији државе деспота Стевана повећа и број монаха и број манастира". пошто је лукавством посекао многе Турке. Иваниш и Петак. најбитније чињенице о манастирима у Рудничкој планини. Јован Рудевац (Комарице и мезра Комари). како у погледу њиховог броја и значаја. У овом попису на подручју Западне Србије Малуга има стотинак села. син Степка (Сујавац). где су били најбројнији духовни споменици из времена државе Немањића. стицало становништво. Из ове породице је Павле Бакић. син Берисала (Коњуша). а изгледа ни уочене. јер се ту. син Марка (Јунковац). син Никашина (Горња и Доња Драча). Ђурађ. из Старог Влаха.03. син Ђурђа (Лесковац). где им је матица. кнез Божидар. син Вука (Манојловце). а по једно Оливер. Ђура Дулић (Пласковац) и Радосав син Радича (Доњи Липовац). године) престала да постоји Српска Деспотовина у Срему. син Богавца (Милаковац). син Николе (Подград доњи град Борча). и то у подручју казе Брвеник. јатомице склањао на север. син Вицка (Шиљерози и мезра Мотрона). примићур Новак. примићур Владислав. али у Рудничкој нахији само три (Пакорађ.

Наравно. 1597) у Вујетинцима.maksimovic. Ђорђе (други назив: Враћевшница.. Бољковци у истоименом селу. Стефан (1560) у Клатичеву. а да се находе на једном месту.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 25. Илија и Петковица у Страгарима. Пречиста . Преображење (1528) у Врнчанима. Никола (1528) у Скугрићу у Блазнави. чему су. као Калуђеровац и Попов до у Војковцима. године. што је више но игде у Српству. рушевине на Градини у Котражи. 1788. затим у долини Манастирског потока у Козељу. Од Турака последњи пут 1813. Св. били изложени сви руднички манастири. свеједно колико пута и каквим начинима кидана. манастири у Сиги у Влакчи и Бобовику у Вукасовцима. Црквина у Великом Шењу.maksimovic. Успење. после слома Првог устанка. Стефан (1476) у Блазнави. а пре тога су страдавали руднички манастири 1409. Рушењу и паљењу као да није било краја. 1791.Ваведење (1528) код Бруснице. Црквине код Маркићевића кућа у Јарменовцима. по предању. Светиња у Пантелића крају у Блазнави. Св. Пречиста . Св. А ипак. а у народу се још чува спомен на места у којима су били. оснивач Свети Сава. 1683. Стефан (1516) код села Враженово које је тада постојало у Руднику. 1594. Св. Медошевац у Пољаници. паљења или уништења до темеља. у Шаранима.псалтири. Јешевац на тромеђи Борча. на нашим етничким и духовним просторима. Куманица (1528) у Рамаћи. православне вере и духовне културе у целини била је у свом зениту управо у најтежим временима. У том погледу планина Рудник нема премца. Савина. Насиља и чести разгроми. Св. Св. јеванђеља. Четрдесет мученика (Младенци) у Горњој Шаторњи. Наводимо манастире у њој.info . 1413. У најкраћем. Јабланице и Врбове. Овчар-Каблар и сл. кад год су војске овуда пролазиле. сукобљавајући се у смеровима.. утицали су на судбине рудничких манастира. где је била црква-брвнара. Кулине и Аџина црква у Љубичевцу. манастири. www.info 18 www. Јовање у Доњим Бранетићима. Богородица (1662) у Влакчи. Блажина црква у Блазнави. Моравци у истоименом селу. пролози. Св.Ваведење (1516) у Штрпче пољу код Страгара. по врлети.). Арханђел Михаило (друго име: Обровин или Вујан. и збиране. Св. за робовања под Турцима. у гудурама и на обронцима Рудничке планине подигнуто је више од педесет српских манастира. утонувши у коров и заборав.. Св. 1439. о чему сведоче многа рушења.Ваведење (1528) у селу Турчино које је тада постојало у Руднику. по предању. многе свете и божествене књиге . Св. Амбарине у Гуришевцима. то није могло проћи незапажено и без немилих последица. Св. никада није прекинута нит пркосне устрајности манастирског жића у Руднику. Гргур и Врањево у Босути. Св.03. по старини: Св. Ђурићелије у Манојловцима. Лесковица (1735) у Блазнави. Св. типици. по изворима колико су нам сада доступни. уместо: Срњевац) у Доњој Шаторњи. чији је.. 1425. 1438. затим Штарине. 1579). Ваведење. минеји. упркос свему. Никола (1516) у Шаторњи. Пречиста .Ваведење (1525) у потесу Срејовац (погрешно уписано. Неколико манастирских скупина посеже за атрибутом да су они српске Свете горе (Фрушка гора. У литератури има уверљивих записа о постојању још гдекојих манастира по Руднику и његовим обронцима: Црквине у Лозњу. Бахачић (1523) у Островици. на несрећу доходећи често. Св. Јовање у Дићима. Св. 1427.. Св. стављајући у заграде годину њиховог најранијег значајног помена у писаним сведочанствима. Никола (1523) код Шаторње. Никола (1525) код Јарменоваца. молитвари. Арханђели (1528) код Јарменоваца. Благовештење (1476) код Страгара. 1459. Манастирско сазвежђе Духовни зенит у најтежим временима робовања под Турцима Непроцењиво драгоцена улога рудничких манастира у очувању српског народног бића. Ђуревци у Мајдану. Пречиста . 1516). током више столећа. Св. Арханђели (друго име: Ранчић. Св. У рудничким манастирима су писане. 1516) код Шаторње. од којих се многи никад нису опоравили. Арханђел (Вољавча.2001 Глас јавности 14..

по народном памћењу. под којим се подразумева оно које је ту дуже од двеста година. паљевинама и пустошењима. настале у рудничким манастирима. манастир Св. многих земљишних назива и духовног јединства. претежно је новијег постања и оно је веран одраз историјске судбине српског народа у последња три века. Милорадовићи. Пресељавање. с муком добављене за њих. или другим насилним пресељењима. Књиге. Од њих је само 11 родова који ту живе пре Велике сеобе 1690. Но. а ређе културном разменом. Ове породице. једва да чини дванаести део у укупном збиру житеља. У овој опустошеној области је тада дошло до смене у становништву. одливање и допуну у становништву. Пример за то је стари манастир Ваведење. које означује као стариначке. по свој Србији. погубни и дуги ратови у XVII и почетком XVIII века. као сведочанство напуштених станишта. У то време почиње у прилично запустелу Шумадију да пристиже становништво које носи јаку слободарску и државотворну идеју. обављеном између 1898. века била средиште побуна У борачком кршу (у месту званом Борач). што је за последицу имало сталну смену. утицало је на деобу породица. Нека су села настала на трлима. године. Мало је насеља у којима се јасније разазнаје стариначки слој становништва. чудним путевима. и памти. године. најчешће при бежанији. Којићи (у оквиру којих су Јанићи).03. Тројице код Пљеваља. за владе „краља Стефана (Душана) и сина му краља Уроша" црноризац Бранко Младеновић исписује псалтир 1346. Захваљујући томе. у којем су се старинци стапали са дошљацима. ко су први досељеници.maksimovic. чувана је свест о заједничком пореклу.info . од којих потичу данашњи родови.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 26. каже предање. на месту званом Дрењак. доспевајући. а два века касније. Глигоријевићи. Врцићи (друго презиме Јовановићи). или манастир Бистрицу у Румунији. у којој су многи тражили спас од турског насиља. временом су развејаване. десетковали су Шумадију. и 1903. Манастир је изгорео. Шумадија ће крајем XVIII века израсти у средиште устаничких подухвата. под Главицом. према испитивању Тодора Радивојевића. показује управо како је текло насељавање тада мало настањене Шумадије. Као и све српске области. Ристићи (у оквиру којих су Богосављевићи и Бојичићи). за којима су ишли глад и болести. Сарајево. и Шумадија је пражњена и пуњена новим становништвом. Којанићи (у оквиру којих су и Новаковићи). која се празнила и пунила приликом сваког великог рата. стариначко становништво. То су Веселиновићи (у оквиру којих су још Јанковићи. обављен у 1735. То се најбоље види по малом уделу које међу Шумадинцима има тзв. одржавана иста слава и памћен стари завичај. у селу је остала изрека: „Да није било нашег Ваведења. не би било ни Благовештења под Рудником. које је било претежно невољно. Гроздићи (у оквиру којих су и Васиљевићи). www. Књига Петра попа земунског Шумадија је крајем 18. У деведесет насеља у области Лепенице. „и у њему један калуђер са четрдесет ђака"." Данашње становништво Шумадије. руднички манастири су се испомагали. а многа су образована од збегова. било је 2304 породице (рода или фамилије). Милојевићи и Павловићи или Станојевићи). који је. Симеуновићи и Стеванчевићи (у оквиру којих су Максимовићи.maksimovic. У општим цртама се може рећи да је њено становништви релативно младо. Многи. године. праћеног сеобама. итд. Већина шумадијских села има своја селишта. години. био у Горњој Шаторњи. Попис Београдске митрополије. гледано из предела у предео. рукописне. тј. у истом месту ће књигу писати „многогрешни Петар поп земунски". Марјановићи и Ђорђевићи). понекад и насилно. Стариначко становништво.2001 Глас јавности 15. новијег састава. Упркос рушењима.info 19 www. како су се повољне прилике указивале. а кудикамо је више села у којима се зна. Вишеград. године. Вучковићи. настављајући заједничку традицију и мисију. или штампане. 1567. у фрушкогорске манастире Јазак и Велику Ремету. посебно драгоцено ради очувања континуитета у насељености. Све је то слика овог немирног тла. предвајаних и настањиваних успут. Радивојевић је нашао у Лапову. Пошто су преостале ствари пренете у оближњи манастир Благовештење.

Миловановићи. Пантићи у Загорици. Богдановићи.info . што значи да је 90 одсто лепеничких родова настањено касније. Миловановићи у Рабровцу. Прокићи. Милошевићи. Живковићи и Банџићи у Божурњи. Но. Кабадајићи. Јаковљевићи и Ђорђевићи) у Жабарима. Јовановићи и Танасијевићи) у Јеленцу. Савковићи. Слично је и у Гружи. Панићи.maksimovic. Неговановићи и Николићи у Горњој Шаторњи. Павловићи. Јевтићи. Митровићи) у Котражи. То су Ерићи. Дакле..6 одсто Гружана овде настањено или уочи Првог српског устанка или за Карађорђевог времена. Ђурђевићи. Таквих родова је 58 (или 6. Обренски. Мачужићи и Совијанићи. Јеремићи. под којим се углавном подразумева онај слој који је ту био и пре Велике сеобе под Чарнојевићем (1690.21 одсто) су старинци. улога овог становништва је посебно значајна ради тога што је омогућен континуитет у насељености и предавању многих назива тла. Дугићи и Ивошевићи у Саранову. у гружанском селу Гривцу. Калејићи и Шишковићи у Паланци. оно има углед и поштовање. године) Радивојевић је нашао 70 родова (фамилија). од 2110 родова свега 131 род (или 6. Вујичићи. Јоковићи (Милановићи. тј. где су старинци још малобројнији. што значи да је 93. Бркићи. Вићентијевићи. Пантићи и Микићи) у Влакчи. у које је Дробњаковић уврстио и оне родове чије је порекло непознато.. немајући никакве преваге у друштвеном животу. Станковићи. Лазићи (Видићи). Белобрковићи. Чолићи. по испитивању Боривоја Дробњаковића (1923). Весићи. или да су овде тек седам до осам колена. Симићи. Исаковићи (Прокићи. једва да је свака седма фамилија (род) на том подручју обитавала пре Кочине крајине. укупно 231 род. стариначко становништво није маргинализовано. Живановићи (Стевановићи. У пределу Јасенице. Јовановићи. То се закључује на основу доброг гласа какав у овом селу и околини имају родови Гордијанићи. Живановићи. Живановићи. које су ту претежно хрупиле за време Карађорђа. Степановићи. По селима је најчешће сведено на породицу-две. заборављено кад и одакле су дошли. Дедићи. Пантићи. Ремићи и Павловићи у Љубичевцу. Недељковићи (Јанковићи. са придошлицама. Васићи. и орођено. Милисављевићи (Тодоровићи.maksimovic.4 одсто). и. Илићи. Милутиновићи. Вуловићи и Станићи) и Радошевићи (Радишићи. Очување духовног јединства Већина лепеничких родова стара је два века Од становништва које се у Лепеници настанило приликом две сеобе (од Велике сеобе 1690. Гавриловићи. Никетићи (Гајићи) и Аџићи (у оквиру којих су Ташићи. Обрадовићи и Васиљевићи). Премда је удео стариначког становништва у укупној маси Шумадинаца релативно мали. Јоковићи. која обухвата 58 насеља. у Шумадији је малобројно.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 27. Марковићи. Филиповићи. А од оних који су се доселили до Кочине крајине (1788) још 150 родова. Марковићи (звани Татомирци. као и очувању духовног јединства у стапању са каснијим досељеницима.info 20 www. Игњатијевићи. Мишулићи) у Ратарима. Војиновићи и Конџуловићи у Гарашима. оно је заслужно само као преносник и спона између пређашњег и садашњег становништва. Марковићи у Брезовцу. односно око два века.2001 Глас јавности 16. Миловановићи и Тришићи) и Ракићи у Доњој Шаторњи. Ђукаши (Милојевићи. и закључно са сеобом 1736. Стариначко становништво. www.03. Ђиласовићи у Церовцу. Арсенијевићи) и Вујићи у Винчи. Ђурићи (Радојевићи) у Маслошеву. Вајовићи (Николићи) и Ризнићи у Бањи. Стопљено. Арџићи. Марковићи и Никићи) и Велимировићи у Горовичу. Ђурићи) и Марковићи (Радојевићи. Алексићи. Томићи. По Драгићевом испитивању (1921). Сремчевићи. Урошевићи. Вуковићи (Добровојевићи. Јовановићи. године). Милановићи. Радојковићи. Радојевићи. Јовичићи. Александрићи (Мијаиловићи) у Јагњилу. Војиновићи (Кузмановићи) у Копљару.

1793) на једном је огњишту са млађим братом Ранком (р. Мачужићи. Неки Михаило од ове фамилије би оптужен да је бика украо и кнез Милош нареди да се измачуга.2001 Глас јавности 17." Мачужићи имају род у Годачици. Јовановићи и Ђорђевићи су млађи огранци Белобрковића. До почетка овог века су се разгранали у осам огранака. Родоначелник Белобрковића. 1843). изузев Јевтиних потомака (Јевтовића). Димитрије је имао сина Симеуна (р. Љубостињи и Гучи. па у писаним споменицима није сачувано кад је живела баба Гордијана по којој су Гордијанићи прозвани. која се сматрају најстаријима у Гривцу. и тако оживети спомен на њу.maksimovic. итд.Николиће и Ранковиће. 1832). Ова два рода. године Петар. који су. а Белобрковићи. чувајући спомен на мајку која их је подигла. Родоначелник Николића. чије је старо презиме Ђорђевићи. И наше родословно памћење се заснива на мушким прецима. Јован је имао Павла (р. 1817) и Јевту (р.maksimovic. 1789).info . Стара презимена Гордијанића су Димитријевићи. подељени су на два рода . Јован и Иван њени синови. заноћи у Барама и ту му неко украде бика. (Исто тако веле да све фамилије од којих је когод био ишибан зову се Шибалићи).Тодоровићи. а рођен је 1755. што је остало из пређашњих. Наиме. по којем им је старо презиме Мијатовићи. који су старији досељеници од Сјенице. 1797) су Живковићи. Павловиће и Игњатовиће. Доцније је бик био нађен и Милош се кајао што је убио невина човека. синови Совије и Мијата. сваки старац је имао по мачугу. а од Јована Тодоровићи и Јевтовићи. Тукли су га батином док није од болова умро. када су се за станишта бирала склонитија места. а други бео . Петар Белобрк. којих је три рода . А од Ивана су две гране . задржаће презиме по њему (Тодоровићи).од сина Живка (р. од кога је огранак Игњатовића. несигурних времена. Радосава (р.у Лукиће. То потврђује и заједничко крсно име .Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 28. кажу. 1815). 1813). а Исак Јакова". овај Димитрија (р. тако названи по баби Гордијани . те се може претпоставити да су Димитрије. Памћење на мушким прецима У овом нараштају се већ затурило да су Гордијанићи и Белобрковићи сродници. Јовановићи и Ивановићи. Поред овога Михаила били су оптужени Витош и Урош (родоначелници Витошевића и Урошевића) из Бара за крађу истог бика. тако названи по претку Јовану којему је један брк био црн.у Петровиће. 1808) су Лукићи. Совијанићи воде порекло од браће Милоша и Јована. године) ће се само њен потомак Јанко уписати као Гордијанић. Од Милоша су Каровићи. коме су 74 године. разгранали су се и Совијанићи. 1809) и Игњата (р. Као и Гордијанићи. Али се за њих заузме владика Мелентије и брат Милошев Јован. а Каровићима их прозвао кнез Милош („каро. Милоја (р. кад су живели у многољудној кућној задрузи.info 21 www. од кога су Павловићи. Лука. чије је старо презиме Мијатовићи. Јовановиће и Ђорђевиће. Јованов син Тодор (р. Онда кнез Милош нареди да му се фамилија од сада зове Мачужићи.03. 1805). www. чији ће потомци понети презиме по деди (Петровићи). Јевтовићи и Каровићи. За књаза Милоша је везан и надимак Каровићи за Совијаниће или Софијаниће. Михаило Драгић је записао: „Имао кнез Милош говеда на Златибору. Никола Ђорђевић (р. 1807). Гонећи их једном одатле за Крагујевац. презивао се Михаиловић. матично су смештена у засеоку Брду. Милана (р. Многи народи родословно памћење заснивају на мушким прецима. а његови унуци. Милановићи. Потомци ће се писати по Димитрију. по свему судећи. О постанку презимена (надимка) Мачужића. Од Димитрија су Игњатовићи. Овај род се презива по баби Совији (Софији). У прошлом веку (1863. сваки по четири: Гордијанићи. па тако и у Библији пише: „Аврам роди Исака. у кући је са сином Урошем. Јовану и Ивану. значи ваљан"). 1787) имао је синове Василија (р.1799). а од млађег сина Луке (р. Живковиће. године. У попису 1831. од кога ће настати Ранковићи. па су стога прозвани Мачужићима. Милановиће. Мачужићи у Годачици другачије причају о свом презимену.Св. те их нису осудили.

maksimovic. Кућни старешина је најстарији брат Јован. те. Сва тројица су жењена. 1821). Радосава (р. а од Јована Тодоровићи и Јевтовићи. баба Јагода је дошла из суседног Горовича. оснивача најбројније и најразгранатије фамилије у селу и да су положаји које имају њихова имања и места на којима су им куће одиста најповољнији. назив „оснивачи села" се мора узети са извесном оградом. 1817) и Јевту (р. 1787) имао је синове Василија (р. чији су данас потомци Лазићи. што сведоче стара гробља у њима и стариначки родови који су се одржали до данас. Стога је исправније рећи да су тзв. Милић је уписан тада са синовима Јованом (р.2001 Глас јавности 18. 1813). па их потомци и каснији досељеници сматрају оснивачима насеља. плодно земљиште. У многим шумадијским насељима је сачувано сећање појединих породица о времену и начину досељавања на данашње пребивалишта. живот у овом пределу никада није утихнуо. у попису 1863. За ове досељенике се каже да су закопали. и то огранка Каровића. 1815).maksimovic. Милићеви синови се воде као Каровићи и живе неподељени. основали село. године.03. Први досељеник у Блазнаву је био Лазар. тачније обнављачи живота у њима. кмет у селу 1831. Кузманом (р. управо човек за кога је кнез Милош рекао да је ваљан („каро"). а његови унуци. по свему судећи. Дробњаковић је записао да се врло често може чути прича о три брата и три петла. што је погрешно. Од Милоша су Каровићи. Милоја (р. и да су му дали име. „оснивачи насеља" заправо обнављачи живота у насељима која су затекли као пуста или порушена. па се сваки од браће насељавао у оном месту у Шумадији где му је петао закукурикао. 1807). 1825) и Стеваном (р. сунчану страну.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 29. Етнолог Боривоје М. Природно. У потврду овоме служи и чињеница да су потомци тзв. У јасеничким селима се поуздано памти ко су први насељеници. у братској задрузи која има 19 чланова. 1787). а Жабаре је засновала баба Јагода. тј. по којем им је старо презиме Мијатовићи. који је истовремено и кмет у селу. Међутим. Јованов син Тодор (р. положај уз извор и реку. Три деценије касније. По предању. који су. носећи по петла. по њој названи Видићи. задржаће презиме по њему (Тодоровићи). предак данашњег рода Ђиласовића. тј. Несумњиво је да су у најпретежнијем броју шумадијска насеља врло старог постања. Винчу је „закопала" баба Вида. године. а понекад. Тако је Милић (р. синови Совије и Мијата. а из Жабара је потом прешла у Јунковац. итд. према томе. www.info . како су из земље матице пошла по три брата. изузев Јевтиних потомака (Јевтовића). Пада у очи да на челу Гривца у прошлом веку стоје људи из рода Совијанића. јер је вода битан предуслов живљења. Најчешће су ови досељеници бивали први житељи ових насеља. Ово потврђује и то што се у средњовековним списима и турским окупационим пописима безмало сва шумадијска села помињу под данашњим називима. а камоли замро. 1830). и имају пород. 1843). Милана (р. онај ко се први настањује има ту предност да бира најбоље тле.info 22 www. Прича о три брата Совијанићи воде порекло од браће Милоша и Јована.

коју су муслимани и Хрвати уништили 1992. године) Баљковац су населили Банковићи и Бојанићи. Десимировац Гавриловићи. Станкићи. међу чијим бројним знаменитим потомцима је и савремени писац Антоније Исаковић. Ралетићи и Батавељићи. главнину села чине потомци ових родова. Ристићи. у Ждраљици Вељковићи и Вуксановићи. Савићи. У Другој сеоби (1737. Галонићи.. а Вињишта Милићани. Прокићи. Иванковићи. веку У Саранову се први настанио Обрен. Балтићи. живописана 1609. Секулићи. досељен из Херцеговине.. Радојичићи. Шуковићи. Петронијевићи и Степановићи. Клоку су настанили браћа Негован и Василије. Домановићи. Добрачу Маркељићи. Лазићи. Насељавање је настављено и средином XVIII века. а Доњу Трешњевицу Паја Чума. Јаковљевићи. Поповићи. Миловановићи. године).. а Шуме обор кнез Мирко. Батићи. Мирковићи и Срећковићи. чији су потомци Симовићи и Раденковићи. Жировницу Ристићи. Маријићи. Николићи.2001 Глас јавности 19. а у Доњим Јарушицама Јевтићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 30. у Драгобраћи Варјачићи. предак скупине фамилија које се по њему називају Обренски (Игњатовићи. Митровићи. у Горњим Грбицама Малишићи. где су подигли чувени манастир Житомислић (задужбина Храбрена Милорадовића. у Доњим Грбицама Гвозденовићи. Ђоковићи. Глишићи. Тако.. у Ердечу Џајовићи и Милићани. Андрејићи и Лазовићи.. Вукојичићи. године) Бошњане заснивају Татовићи.. међу којима се. Копиљаци. Гавриловићи. Тодоровићи. који су се затрли. Милошевићи. по угледу и старини.. www.03. у Дивостину Радетићи. од којих је настала разграната лоза породица (Станојевићи. Милановићи и Пашићи.. Тако се слагало становништво Шумадије. Пантићи. Костићи. у Барама Степковићи. Андрићи). Оснивачи Грошнице су Јанковићи. У Бадњевцу се за оснивачке родове сматрају Бабићи. Илићи. Заснивање и обнављање насеља се наставља и у време Првога устанка. Миливојевићи и Коларци.info . Маргетићи и Перовићи (Тошовићи). Петковићи и Антонијевићи). Маскар су засновала браћа Дулеси (Јеврем и Ђорђе . у Малој Врбици Вуковићи. године. почетком XVIII века Брзан заснивају Љутићи. Марковићи. Бошковићи и Алексићи. Голочела Минићи.maksimovic. предак Ерића. Мартићи. Божићи. Максимовићи. Урошевићи. Живановићи. Вишевац Стојаковићи. Караџићи. издваја стари српски властеоски род Милорадовића. Попуњавање села Насељавање Шумадије настављено је и у 18. Градац Зимоње и Ваљари. Јованчевићи и Радичевићи. Миливојевићи.од којих су Петровићи или Перићи и Јевтићи). Љубичевац (стари назив: Бушинци) је засновао Петар. Ураковићи и Ристовићи. У Адровцу су први насељеници Милојевићи и Илићи. Трнаву Стојан (предак Стојановића). Иста чињеница се запажа и у области Лепенице. Вујадиновићи.maksimovic. У време око Кочине крајине (1788. Изузев Лазовића (Лазаревића). Мијаиловићи. а Доњу Шаторњу Исак. у Горњим Јарушицама Домановићи. Богићевићи. Реонићи. Нектаријевићи и Тодоровићи. а Ђурисело заснива Ђуро од Сјенице (од кога је род звани Сјеничани). који се ту настанио са шест синова. Миливојевићи и Милићи. Живојиновићи. Милорадовићи. у Јабучју Ђорђе Пиперац. а потом Донићи. Петровићи (чији су огранак Ђорђевци) и Савићи.info 23 www. Рајковац браћа Сима и Раденко (старо презиме Недељковићи). Мирковићи. Ранковићи. Дреновац Шпиљовићи. Доброводицу Митровићи и Петровићи (изумрли). предак Чумића (из ове је породице знаменити српски научник и политичар Аћим Чумић). Ботуње Шашковићи и Миловановићи (од којих је војвода Младен Миловановић у Првоме устанку). Соковићи и Чорбићи. Продановићи и Ратковићи.

Грошници и Стублу. Тако су.maksimovic.maksimovic. По попису становништва наше земље 1981. а по пет кућа у Борчу. Книћу. врло је налик историјској композицији становништва Шумадије. Шумадија је полупразна. Жабару. Стање не ублажују ни мирови склопљени између ове две империје (Житваторошки мир 1606. Микића и Стевановића. потуцајући се од немила до недрага. По четири куће имају Бечевица. затим Јарменовци (17 кућа) и Ба (10 кућа). као Трчинац) преци Божића. у којем је највеће насеље Блазнава. То је најуочљивија последица миграције становништва после Другог светског рата. црквишта и манастирине. Милованчевића. види се да су многа места запустела. по две куће имају Бело Поље. По овом миру. Да би се стекла слика о тадашњој Шумадији. Брајковића. пак. без циља и наде. по склопу свог становништва. Карића. У овој години су без житеља Крагујевац. Живановића. ниједно место није пусто. Доња и Горња Лужница (уписане уједно) и Честин. године. И наше савремено друштво. По шест кућа је у Тополи. треба поћи од геополитичког и војног прелома који се збио у XVII веку. поготову што се у међувремену одиграла и Велика сеоба под Чарнојевићем 1690. По аустријском попису 1718. Љуљацима.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 31. Миливојевића. док је по једна кућа у Липници и Сибници. као у време Деспотовине. Највеће место у 1718.info 24 www. Вашварски мир 1665. Петровац и Руњани. године Пожаревачки мир.03. Десимировац. који има 78 насеља. а подруку с тим су ишле глад и болештине. у којој је 10 кућа. и у Рудничком дистрикту је много пустих насеља. који су обавили пуковник Најперг и инжињеријски капетан Епшелвиц. Но. Предојевића и Филиповића. У овом тренутку. који има 126 насеља. Слична су прилике и у тадашњем Рудничком дистрикту. само су четири места пуста. склоњеног у побрђу Рудника). Дубрава. Неке од породица које су то време живеле у овом делу Шумадије се могу поуздано одредити. Од 94 насеља . Лозна. години је Шаторња (при чему су заједно уписане Горња и Доња Шаторња). Ратари и Трчинац (данас крај у селу Чумићу). док их је 165 пусто. која тада има 18 кућа. Да би се боље разумеле историјске прилике и насељавање Шумадије. број становника који живе ван места свог рођења је кудикамо већи. Грбице. многи делови Шумадије пружају слику праве пустоши. године).info . склопљен је 1718. довољна су два податка: у Ваљевском дистрикту. Карловачки мир 1699. У Реснику су преци Вилиповића. а у Шабачком дистрикту. Дивостин. Маслошеву. попут Крагујевачког дистрикта. у Лужницама преци данашњих Ђурђевића.Сараново и Војковци (чему је наруку ишао и положај овог села. народ се селио. Ратови Турске и Аустрије оставили су пустош у Србији Запустелост насеља У Шумадији је. Ни почетак XVIII века није био ништа бољи. који има 202 насеља. у Параћину су само једна кућа и две воденице. имајући у виду последице рата 1991-1995. а највеће је насеље Ланиште код Јагодине које има 18 кућа. После опсаде Беча (1583). док је у осталим насељеним местима мање од по десет кућа. Враћевшница. Кленовац. Голочело. две трећине људи не живе у местима свог рођења. а у Чумићу (уписаном 1718. године. који у нашим земљама остављају пустош и дотад невиђени помор у нашем становништву. Некада пренасељена. Драча. Савремене демографске и статистичке чињенице то најбоље потврђују. А у оних 37 насељених укупно је 149 кућа (породица). настаје низ ратова између Турске и Аустрије. Очајан и престрашен. Реснику и Грабовцу. Мијаиловића и Чоловића. После новог рата. само је 37 насеља настањено. почетком XVIII века. у Петровцу Антонијевића. међутим. Липовац. а понајвише Крагујевачки дистрикт. Горовичу. У Крагујевачком дистрикту. www. године.56 је пусто. Несторовића (Комненовића) и Павловића (Манасића). како су етнолози већ установили. о чему сведоче стара гробља. по три куће имају Бокчиновићи (данашње село Петропоље).2001 Глас јавности 20. Влакча. Маџаревића. Иза Шаторње су два села са по осам кућа . Раваница. када је турска моћ у зениту. све сам досељеник.

04. Белицу. Између два зла. Опарић. Секурич (по 4) и Гривац (две куће). Каленић. Забојница (23). Раденковићи. Вољавча и Благовештење код Страгара. Јарменовци. Борач. Ту судбину је делила и Шумадија. којом се једино и могу објаснити многа тадашња бекства и пресељења. Нетачну слику о слабој насељености овог дела Шумадије најбоље оповргавају две историјске чињенице . Јер пуста или слабо настањена земља не би могла да диже буне и ратује против моћне Отоманске царевине. ни са једне стране границе Србима нису цветале руже. Каменица (по 20). Љубостиња и Каменац). Падеж (по 8). Бечевица (по 10). Темнић. Љуљаци. Трешњевица. Волујак. Кукљин (по 13). Симићи и Тарани. Багрдан (Гордан). Трудељ. У њој је у овом времену дошло до смене становништва. У њима је седам.2001 Глас јавности 21. По овом цркевном попису. Губеревац (по 15). шанац Витановац и село Стубао (по 24).. Недуго затим. Липница (по 9). Рамаћа. два шанца . Маскаре.Кочина крајина и Први српски устанак. веће делове Лепенице и Јасенице било је у 1735. Претоке.maksimovic. Рашевица (по 18). Годачица. Гавриловићи. Иванковићи. село Жабари (30). у Светлић Вукићевићи.Крагујевац. Стевановићи (Ђорђевци) и Степановићи. Ракјани (по 7). у Трмбас Ђерићи и Матићи. Влакча (по 6). Грабовица. Минојевац. Карановац. Жабару и Страгарима. У целој овако пописаној области је било три вароши . док се за цркву у Врбици каже да је удаљена сат и по хода. варош Блазнава (40). Ошаковци.у Крагујевцу.info . Лужница. У сталном млазу усељавања у Шумадију тих година (до средине XVIII века) долазе у Корићане Милосављевићи. затим шанац Врбица и село Страгари (по 50 кућа). Сибница. а у Доњу Сабанту Беговићи. Баточина (11). Враћевшница. Симушили и Цветојевићи. Сараново. Ови предели су припадали ваљевској епархији. Ресник. Жупањевац. Стање цркве и свештенства Шумадија се расељавала и попуњавала У том времену у Горњу Сабанту се насељавају Равништани. Медвеђа. Јеросимовићи. Стошићи и Станковићи. Дренови и Бачини). каже народна пословица. али и стално попуњавала новим становништвом. око 1737. Хан (14). Гунцати. Рудник. српски народ се селио у потрази за бољим животом. Честин. Грошници. Катун (по 5). Бачина (21). години само 68 насељених места. Петрићевићи. а најчешће само у нади да преживи. Шуци. године или Друге сеобе. Огранак Первиза се тад насељава и у Мало Крчмаре. Јасика. Живковци. а у Поскурице Алексићи. Витановцу. Лепојевић.info 25 www. Шумадија се расељавала. У широком појасу који је обухватио Левач. Риљац. у Велико Крчмаре Цукићи (Срећковићи) и Первизи. и по попису који је сачињен за потребе Митрополије београдске. између две царевине и између два рата (1717-1739). Чумић. а у њима укупно 1051 кућа. Бокчиновићи. Драча. Требињци. у овој области је само шест цркава . www. Превешт. налазећи се тада под аустријском окупацијом. Црнућа (по 16). Шаторња. Брестовац. у које истовремено долазе и Томићи (звани Ђорђевци)..Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 01. Блазнава и Јагодина.Врбица (данас Аранђеловац) и Витановац и још 63 насељена места. у њима је тада било седам манастира (Никоље у Шаторњи. која је многим видовима била суровија од турске. Рековац (28). Јер. Кнић (26). Бела Црква. варош Јагодина (36). Гружу. Брајковац (уписан као Смрдљиковац). оживеће и друга насеља: У Кијево се досељавају Толићи. Грошница. Дренова. Од добра се не бежи. Највеће место је било шанац и варош Крагујевац (110 кућа). у Сипић Продановићи. Голочело (по 12). Јевтовићи. а нурије без цркава имају још три свештеника (у Јагодини.maksimovic.

Црна Гора. Управо из области из којих потичу свештеници (Стара Рашка и Стари Влах.04. те дође у Бачину. По свему судећи је овај Јован предак данашњих Поповића у Буковику. са сводом и покривена ћерамидом. које је по попису 1991. зидана „на манастирско подобије" . за које Дробњаковић каже да им се.maksimovic.5 одсто кућа досељеника из Црне Горе. Од десет свештеника је само онај у Врбици добро упућен у седам светих тајни. а књизи се учио у Вољавчи. а поп у Дренови је чуо за седам тајни. помало или доста лоше. оставши без нурије код манастира Црне Реке. који је заклео устанике на Орашачком збору 1804. у скромном стању. и да је поповао осам година. али. године у Јагодини. Добро да читају и певају знали су само поп у Врбици и Жабарима. а остали.Василије Станимировић у Дренови је из Вранеша. којој припадају Чумић и Сараново.maksimovic. Четири године раније. прво у Бачину. а у Витановцу је брвнара покривена шинрдом. у ствари. један из Метохије . Средином овог века је било само 2. Миљковићи и Бојовићи досељени од Васојевића у Црнчу почетком XVIII века (20 кућа 1948). један из Црне Горе . године оборкнез Станиша Марковић Млатишума озидао цркву каменом. Херцеговина. а онај у Грошници доста лоше. од којих су четворица из Старе Рашке и Старог Влаха . Као оаза стога делују Томићи. много пре Првог српског устанка доселио предак калуђер Пахомије из Херцеговине. Због турске глобе је и поп Радосав оставио нурију у Дренчи и дошао у Крагујевац 1721. године.протопоп Вуле Ђорђевић у Крагујевцу је из села Власојевића. свештеник око 1735. а одатле у Јагодину. патосао циглом и покрио шиндром. поп у Дренови је појао помало. а преко ње црепом. За попа Веселина у извештају стоји да је имао нурију у свом родном селу Трудову (уз село Божетиће код Нове Вароши. Сјенице и Херцеговине. По старински и полако су знали да читају попови у Крагујевцу и Страгарима. године је свештеник Јован Вукосављевић. У Врбици (данашњи Аранђеловац и село Врбица) око 1735. Веселин Борисављевић у Страгарима је из Трудова. У Грошници је 1734. Из Херцеговине је и Мијат Станковић.info . Јер. Стање и знање свештенства . По правилу. српско село са 122 житеља). поп у Витановцу зна неке од седам тајни. Порекло дошљака Од десет свештеника само онај у Врбици зна седам светих тајни Цркве су.2001 Глас јавности 22. двојица су из Херцеговине . Све до средине XX века из ове породице су били свештеници. и црква у Крагујевцу. пореклом из Херцеговине. али „по том.сва од камена. крене и он за њим 1729. Но. Из ове породице су учесник и историчар Првог српског устанка Лазар Арсенијевић Баталака (синовац проте Атанасија) и савремени књижевник Данко Поповић (р. Од осталих. од десет попова . Једино је Остоја Атанасијевић у Грошници родом из Крагујевца.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 02.нимало узорно. али им не зна форме. благо речено. Филип Обрадовић у Жабару је из Бедине Вароши.Дамјан Јанковић у Бачини је из Моракова код Никшића. Тако је бачински поп Дамјан Јанковић имао нурију у селима око Рожаја. али не зна појање. из овог црквеног извештаја се може. закључити о сеобама становништва. али је она. Најбоља је црква у Жабарима (стара црква у Горовичу). У Страгарима је камена црква покривена шиндром. динарске струје занемарљив. када се због турских зулума српско становништво почело расељавати. посредним начином.деветорица су дошљаци. у село Страгари. тако и поп. на свод. 1928. покривена црепом. дванаест заредом. у целој Белици је удео тзв. Међутим. Од осталих. за становништвом су ишли и попови. поп у Бачини је добро читао." www. Скадар) највише је и становништва досељеног у Шумадију. како је оцењено .Мијат Станковић у Јагодини и Јован Вукосављевић у Врбици. преселио се у државу цесарску. дошао је и поп Мијат. године у Аранђеловцу). док шесторица нису знала појање. године. Метохија. године. не могавши остати. док седморица не знају ни тајне ни форме.слабо. један од Скадра . како су други људи почели одонуд селити се нужде ради турске у цесарску страну. после девет година.info 26 www. преправљена турска џамија. Од камена је. лета 1721.Радосав Јовановић у Крагујевцу је из Тихнића. од којих је најпознатији прота Атанасије. Сава Недељковић у Витановцу је из Козника.

пошље човека те их врати. године било у Жабару 84 куће. колико их је укупно било на подручју које је припадало Крагујевцу (предели Груже. прво населио у Горович и од њега је тамо фамилија Пиштољевића (1923. пореклом из Вранеша у Старој Рашкој. Родоначелник Благојевића и Пиштољевића се доселио са два брата. било 12 кућа. од којих 432 муслимана). било 16 кућа). постоји такође село Шуме. названих по њему Радошевићи. године село са 439 житеља. а уз Жабаре. у чијој су нурији Дренова. код Тополе. сачињен око 1735. а од другог Симићи у Божурњи (1923. Тако је 1735.maksimovic. Тополи и Крћевцу је и иста слава (Св. и којих је 1923. Из ове породице је поп Живић. од којих једни почетком XIX века пређу у Јунковац (18 кућа Пиштољевића 1923. један од највећих српских песника овог века.04. што. а други у Жабаре (данашњи Благојевићи). У Жабару. којих је 1923. у томе што је оно. које је записао Дробњаковић. којих је 1923. По породичном предању.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 03. Код Гацкога у Херцеговини постоји и треће село са истим називом: Шуме. Од десет свештеника. године. као што пуж носи своју кућицу. од кога је настала скупина породица. носило државотворну идеју и имало мисију. приближно у исто време кад и поп Филип. коју ће. године.Шумадија. Из Кладнице (по попису 1991. Јунковцу. потичући из предела у којима је био заметак и духовно средиште старе српске државе. заправо. У селима његове нурије су досељени из Старе Рашке у Јасику Поповићи. Кукљин. у Тополи). чијој нурији припадају Чумић и Сараново. није случајност. и да им земљиште да подигну куће и да се настане. А управо из ових предела потиче и највећи део досељеног становништва. године 30 кућа). кмет Савко (родоначелник данашњих Савковића) није им дао да се настане. дошла из правца Сјеница-Бијело Поље у околину Жабара су Благојевићи (старо презиме Величковићи). Најзначајнија улога овога становништва је. Од једног брата су Спасићи у Тополи и Крћевцу (1923.Стари Влах . У исто време је. од којих су 192 куће потомака досељеника пре Првог устанка из околине Сјенице и из правца Бијело Поље-Сјеница. Бедина Варош је код села Шуме у околини Ивањице. у Шумадији. године одсликава не само тадашње стање у цркви и народу. Стеван). у Жабару је 260 кућа. један од коловођа тополске буне 1877. који су сви дошли пре Првог устанка. Ако се споје линијом три села Шуме. са више српских устанака. већ и порекло становништва које се у то време насељавало у прилично запустелу Шумадији." Доказ сродства и заједничког порекла ових родова у Горовичу. према оцени академика Петра Влаховића. Следећа породица која је. године било 17 кућа. свакако. На наваљивање осталих сељака Савко се предомисли.info . године) у Жабаре дошли и Лакићи (Живићи). није случајност. односно Горович. Родоначелник Благојевића се. добиће се непогрешиво тачан пут којим се кретало становништво: Херцеговина .info 27 www. четворица су потицала из Старе Рашке и Старог Влаха. а Ивањица са друге стране Јавора. године свештеник Василије Станимировић. Жабару.2001 Глас јавности 23. Долазак предака из старе Рашке Из ових предела се најчешће долазило Попис Београдске митрополије. успети и да оствари. Од Сјенице-Студенице су нешто касније (после 1735. Божурњи. године). једног од најугледнијих савремених етнолога. „кад су Симићи дошли у Божурњу. напокон. Ђорићи. родоначелник групе породица чије је скупно презиме по њему Недељковићи. године било 79 кућа. дошао је кад и поп Филип у Жабаре и извесни Недељко. www. Јасика и Падеж. такође од Сјенице. дошао у Жабаре са четири брата и Радош. свештеник је Филип Обрадовић. Према запису из 1923. тако и становништво које се сели носи називе свог завичаја за собом. која се налази са једне. што. пореклом из Бедине Вароши. то јест Горовичу. Јасенице и Лепенице и Левча). Јер. Савковићи и Булурдићи (Тинчићи). којих је 1923. такође. године укупно 29 кућа). Из ове породице је Десимир Благојевић (рођен 1905.maksimovic. те се они крену натраг и дођу до Лужница (Лепеница).

али из Вранеша код Пријепоља. која је дала петину становништва Лепенице. Из ове породице је Марко Тодоровић. По другој верзији су од Пипера. Понекад је томе разлог бројност породице и величина сточног иметка. Ивановићима.Ђ Стање и састав становништва Шумадије под аустријском окупацијом (око 1735. досељена почетком XVIII века. И знаменити страгарски Тодоровићи. понекад што су у самом путу искрсавале различите прилике које су утицале на поделе и разилазак породица у потрази за новим стаништима. кад је тешко сместити се у неко насеље где већ постоје старе породице па је недовољно слободне земље за придошлице.maksimovic. па помилован. Ове фамилије имају још једне заједничке сроднике Карапанџиће у Ерчегама у Моравици (Драгачево). По овом размештају се најбоље види правац њиховог насељавања у Шумадију. од њих су Карајовићи у Бајчетини (дошли ту крајем прошлог века). уз малоброј но староседелачко становништво. укупно 11 кућа). такође су дошли кад и Рајићи. била је Стара Србија. Од Нове Вароши. које потиче из многих области.04.2001 Глас јавности 24. а због Тимочке буне (1883) осуђен на смрт. све ове фамилије су очувале и исту славу Митровдан. тако се једна породица раслојава и дроби насељавајући се у неколико места. Тад долазе и Вересићи. основа на којој ће настати савремени тип Шумадинца. године. буљукбаша у Првом устанку. у Бањици код Чачка и у Гучи. Предео Лепенице је познат по врло разноликом саставу становништва. Богдановићима и Јовановићима у Милаковцу и Милетићима и Божовићима у Годачици. У Страгаре су. потичу чувени новинар и књижевник Пера Тодоровић (1852-1907). понекад и то што се селило у млазевима и поступно. Симића и Благојевића. где су дошли пре Првог српског устанка из Ибарског Колашина. насељавала се и група фамилија Карајовића. родоначелник Гужвића (од којих је чувени тополски свештеник Стеван Гужвић и аранђеловачки лекар Милан Гужвић). www. Јевтићи. године).info . чији су данашњи огранци Богојевићи. године свештеник Веселин Борисављевић. Најактивнија област за насељавање Лепенице. а били су пре доласка у Страгаре насељени у Велењу (?) у околини Новог Пазара. пореклом из Трудова.info 28 www. а род су са Косовцима. претежно досељеничко.maksimovic. чији се предак Петар Вересија помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу 1812. Карајовићи су матично насељени у Гледић. док од осталих области Тимок има 8. становништво је. Осим породичног сећања. према истраживању Тоше Радивојевића (1911. Ко је дошао у Страгаре Досељене породице често су се делиле и разилазиле Очито.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 04. а друге мање од по пет одсто удела у становништву. Марковићи и Миловановићи (1923. дошли од Сјенице преци Цицића (17 кућа) и Марковића (3 куће). Од ове фамилије су Танаско Рајић. кад и Рајићи. године) су врло важни да би се разумео данашњи његов састав. Јер ово. У Страгарима је 1735. које је почетком овог века било још свеже. из села Косатице. и значајни српски песник Велимир Рајић (1879-1915). ухапшен због Црвеног барјака у Крагујевцу (1876). У овако подељеним породицама су памћени порекло и сродство и чувана иста крсна слава као њихова залога и доказ. код Нове Вароши.5 одсто. Попут Спасића. барјактар Првога српског устанка (погинуо у боју на Љубићу 1815). а од њиховог сродника. потиче и стара страгарска породица Рајића. Рајићи у Страгарима имају сроднике у Гледићу (1921. је девет кућа Рајића у овом селу). што само потврђује правац њиховог досељавања у Шумадију. У исто време (око 1735) долази и Павле Гужва. као што се са више страна стекну различите породице у једном селу. одсељеног у Паланку. и хумориста Миодраг Тодоровић (умро 1995). сарадник Светозара Марковића.

после Велике сеобе 1690. највише допирали бегунци и невољници такозване косовско-метохијске селидбене струје. пореклом из села Тихнића у Метохији. Као и нека одредишта на њима. настављена је до наших дана. Пантићи. и њима припада свака двадесет и седма кућа. Стазе којима се српско становништво столећима кретало у својим принудним или вољним пресељавањима биле су углавном устаљене.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 05. У доњем току Ибра је на овај путни правац излазила и најјача селидбена струја. што потврђује и савремена топонимија у том пределу. у којој се налазило становништво Старе Србије и динарског побрђа .Црне Горе. названа динарском. Зато нимало није случајно што је у време њиховог досељавања поп у Крагујевцу Радосав Јовановић. једна од најранијих . Милановићи и Миливојевићи) . Петровићи (од којих су се разгранали Миловановићи. крагујевачки протопоп Вуле припада том соју досељеника. године је у Крагујевцу протопоп Вуле Ђорђевић.сви дошли из Студенице на Косову (вероватније из села Студенице у околини Ђураковца у Метохији). ови родови су се по доласку са Косова и из Метохије прво настанили у Реснику. што значи да су породице из Метохије раније досељене. Довде су. која је у средњем веку била наша. како је Јован Цвијић установио.2001 Глас јавности 25. пореклом из села Власојевића код Скадра. Бадњевац су.info 29 www. ево. онда је у Лепеници свака четрдесет и пета породица отуда досељена. при чему треба имати у виду да су у околини Скадарског језера неко време пребивали и преци Карађорђеви. www. на жалост без прекида. На овом правцу је Сјеничко-пештерска висораван била етапна станица. звани Карапатићи. одакле се. а по једној верзији и преци Карађорђевог буљукбаше Петра Јокића Тополца.Бабићи. Божићи (чији су огранци у Ботуњу. Губеревцу. Несумњиво.maksimovic. Ово потврђује Цвијићево запажање да косовскометохијска струја спада у најстарије миграционе струје. даље.покренута је крајем XIV века. основали. Карићи (од којих су Балтићи). спојивши се у долини Ибра. Око 1735. Једно од најважнијих одредишта при насељавању у Шумадију је био Витановац. који су у исто време дошли из Косовске Митровице. одакле су долином Груже и преко превоја Рудничке планине ишле ка ниској Шумадији. Ова селидбена струја је. с Косова и из Ибарског Колашина.info . река досељеника сливала ка новом завичају. Срби ни данас нису ишчезли у околини Скадра.maksimovic. године досељеници са Косова . када су се тако намножиле по броју кућа. на пример. У њему су се збирали досељеници из више српских предела. настављајући одатле сеобу у потрази за бољим условима живота. Стигли из околине Скадра Доста људи дошло је из царског града Призрена у Метохији Ако се има у виду становништво пореклом од Призрена (Метохија). где се покренуто становништво задржавало краће или дуже време. Доњим Јарушицама и Чумићу). Херцеговине. где је очувано много српских назива. и. Сјеничкопештерске висоравни и Драгачева. одакле су прешли у Бадњевац. Место где су ове струје прелазиле на тле Шумадије је вековима било село Витановац. узрокована косовском погибијом. као и Савићи и Маријићи. долазећи од Пећи. досељени из Ибарског Колашина. Заправо.04. Старог Влаха.

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 06. добегли „однекуд из старог Новопазарског Санџака". давши тако име новом насељу.Милићи.04. који је био главна станица за скретање и даље развођење становништва у Шумадију. Мијаиловићи. досељени из села Белошевца на Косову. око 1735.једно је заселак Дуге Пољане. да их Турци не пронађу".info . Из ове околине је најстарија породица у Витановцу . Љубисављевићи. Јаковљевићи.maksimovic. Катанчевићи су дошли из села Лопате. Гавриловићи.Белошевац (тамо се презивају Пејићани). сви косовско-метохијска селидбена струја. три села Козник . Марковићи (Савићи. Купинићи). Антонијевићи. Раденковићи. не тако удаљена једно од другог. Белошевац су заправо основали Папићи. У то време су досељеници из Црне Горе основали села Баљковац и Белошевац. где су засновали село истога имена .Вуковићи. године. као Курудиновићи . Дамњановићи. Јовановићи. године је свештеник Сава Недељковић. вероватно у исто време. куда су почетком XVIII века преци Милића. такође су. пре доласка у Бачину. звани Здравковићи. звани Павловићи) и Шабовићи. очито досељени из Мелаја. јер се налази на Пештерској висоравни. звани Јаковљевићи и Радовићи. Павловићи. Данашњи житељи Мелаја говоре двојезично (српски и шиптарски). Лакетићи. Пут из Мелаја води између два Козника. имао у селима око Рожаја. Гмитровићи. Међутим. према попису 1991. морали проћи. Јанковићи. www. Благојевићи. године у Бачини. Ђурђевићи и Максимовићи). Глишићи и Пауновићи. док су касније од Сјенице дошли Бабићи (11 кућа 1923). Стојановићи (Станчићи). пресељујући се у Витановац. а један њихов огранак је отишао ка Ваљеву. од њих 666 је 657 муслимана. Живот у Белошевцу код Крагујевца су обновили и одржали Катанчевићи (од којих су настали Марјановићи. Из Црне Горе је Дамјан Јанковић. Мирковићи и Чајовићи. дошли су у Витановац Колаковићи (3 куће) из Колашина. свештеник око 1735.2001 Глас јавности 26. сачувавши такође племенску славу (Ђурђевдан). боравили неко време и Карађорђеви преци). Гавриловићи и Обрадовићи. Чолаковићи (Жајковићи. у сељакању. Гмитровићи. Петка). Банковићи су дошли из Бјелопавлића. код Подгорице. Баљковац су основали Банковићи (од којих су настали и данашњи Ђерасимовићи) и Бојанићи (од којих су касније настали родови Вукомановићи.maksimovic. види се да у овом пределу има житеља чији су преци дошли из више од двадесет српских области. а Бојанићи из Дробњака. и. али је ближе Новом Пазару. Ракићи. Истим путем. звани Мелајци (9 кућа 1923). друго заселак Чебинца. код Лијеве Ријеке у Црној Гори (у овој Лијевој Ријеци.info 30 www. У Старој Рашкој постоје. села које данас административно припада општини Тутин. чије је старо презиме Курудиновићи (од којих воде порекло садашњи родови Сретеновићи. Јовановићи (4 куће) и Јелићи (5 кућа). пореклом из Козника. Ближе његово порекло је из Моракова код Никшића. убедљиву превагу у тој маси имају досељеници са Косова и од Сјенице. Арсенијевићи. Ђорђевићи). а нурију је. Кајдунци (Ћирићи). Но Папићи су се затрли. а треће је село код Трнаве у околини Новог Пазара. а за њима и поп Сава. који су „мењали славу. звани Миленковићи у Баљковцу). што се види и по очуваној племенској слави (Св. У Витановцу. У Бачини су Кнежевићи (48 кућа 1902). а Шабовићи су дошли из Ровина (у близини Бата код Цетиња). Миловановићи (Вићовци) и Јаковљевићи из Новог Пазара. као и Радовановићи (старо презиме Луковићи) из Старог Влаха. Вукосављевићи. Таласи из Црне Горе Срби из Црне Горе основали су села Баљковац и Белошевац Ако се данас гледа састав становништва Груже.

жудило. Панта са оцем вртаром из Светлића. Мијаило Преко. попут Загорице.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 07. Село је врло старо и први пут се у писаним споменицима помиње 1476. Преци и родоначелници многих данашњих породица у Гружи. У ред тих малобројних иде село Загорица код Тополе. прво насели из Жабара Петра. Освешћени. најзад. Занимљиво је да су се потомци ових насељеника до данас задржали у Загорици. преживели Кочини добровољци ће несмиренички чекати Први српски устанак. Међутим. неће бити разјашњено колико пута се од тада Загорица празнила и пунила новим становништвом. дешавало. чинећи главнину њеног становништва. злоупотребљавање српске тежње за слободом у корист страних интереса. било је сазнање да Србима нико други не може. која је право колонистичко село. донети слободу до они сами. Петар Чокић из Маслошева. По том казивању. године. небројено пута. почео прибирати око властитог етничког стожера као упоришта и узданице. чије је и лице и наличје владавине и окупације добро знао. Милован и Стеван Марковићи и Мијат Аврамовић из Иванче. www. њено последње насељавање за време Турака је познато. и неће. Добровој и Станоје из Раче. важније од тога.04. највеће српско ослободилачко прегнуће XVIII века. српски народ се. Антоније и Алекса са оцем такође из Саранова.info 31 www. О том насељавању. захваљујући њеном привременом житељу у том времену Гаји Пантелићу Воденичаревићу. како истиче Гаја Пантелић. који је прикупљао грађу за Српско учено друштво. а неће бити ретки ни они који ће и предњачити у њему. Кочина крајина. што се већ и раније. Јер. да чува пчеле. када је потурчењак из Мостара Мула Хусеин. и Гајиног оца Пантелију Десимировића. записани су у саставу чете којом је непосредно командовао капетан Коча Анђелковић. Тако у Загорицу. овако је углавном попуњавана већина шумадијских насеља. да буде воденичар (отуда његови потомци носе презиме Воденичаревићи). ступивши у фрајкор. досељен у Паланку (тада звану Хасан-пашину). но више их је. у турском попису који је обављен седаманест година по пропасти Србије (1459).info . Од добра се не бежи. премда несрећног краја. У чети Коче капетана Кочина крајина била је највеће ослободилачко прегнуће 18. нити је ова чета цела Крајина. Срећом. Никада. историјски је значајна пре свега по томе што је осведочила снагу устаничког покрета који је донео краткотрајну слободу за којом се. Мало је ових досељеника дошло добровољно. Потом се доселе Јован Живанић из Жабара. а Мула Хусеин насели још и неког Циганина из Ратара. Између Беча и Стамбола. „прибегло у Загорицу што им је зулум турски додијао". да му буде пинтор. он је насели доводећи „рају" из више насеља. нити су пописани сви учесници овог значајног историјског покрета. Симеун Ћоса и браћа Станко и Станоје Марисављевићи из Кусатка. Ђорђе Живанић из Ракинца. касније знаменита личност Првог српског устанка. каже народна пословица и. Али. Кочина крајина је била. браћа Пантелија и Сима из Саранова.2001 Глас јавности 27. поколењима. чија су казивања један од главних извора за нашу историју новијег времена. Недељко. причао је у више наврата професору Исидору Стојановићу. дакле у времену када се окупациона власт усталила а унутрашње прилике биле сређене. те је тако сачувано доста драгоцених података. обављеном пре Кочине крајине (1788). у жрвњу двеју империја. Јасеници и Лепеници су били запажени учесници Кочине крајине. вероватно. Карађорђевог оца. у којој су били велики пчелињак (кованлук) и воденица. купио од Мула Селејмана Кићановића село Загорицу. Многи од њих.maksimovic. Гаја Пантелић Воденичаревић.maksimovic. века Мало је насеља о којима постоје оновремена сведочанства о њиховом настанку и насељавању.

Церовца и Аџибеговца (данас Старо Село код Велике Плане).info . по двојица из Ботуња. безимена. Плане (31) и Ланишта (25). www. али и зарад сопственог памћења и достојанства. али се са многих још може. треба истражити. потећи ће род Чварковића. У Ђорђу Петровићу је лако препознати потоњег Карађорђа. Грабовца. Није тешко закључити да су Кочина крајина и Први српски устанак време када је живела већина родоначелника данашњих породица. три по седам. скинути вео заборава у који неправедно падају.пре седам година обележили. У казивањима Гаје Пантелића. године. Крћевцу. које се по њему данас зове Кочино Село). неидентификована народна маса. тежњама. Бошњана и Лапова. из дуга према прецима. Не појединци. уз додатна истраживања. девет по три. Историја није безимена. јер је стварају врло конкретни људи. видели бисмо да су учесници овог слободарског подухвата врло одређени људи. 200-годишњицу Кочине крајине. који су потицали из 109 наших насеља. нисмо . Крчмара. а по један из Кијева. Сибнице.maksimovic. Из тадашње Крагујевачке нахије су у Кочиној чети деветорица из Ракинца. Историју. док за шездесет осморицу није уписано из ког места потичу. по четворица из Башина и Марковца. Кавадара. по тројица из Градца. Пчелица. док је из пет места било по тринаест бораца . разуме се. почео је да окупља војску. затим Свилајнца (19). једно шест. које је између 1846. овај честити устаник и земљоделац се сећа да је уочи Кочине крајине свет нагрнуо у бежанију. па и преци некима од нас. и 1849. па се тако. Од Стевана Чваре. Из дванаест места је било више од по десет бораца. како подсмешљиво каже Брехт: ни да скувају себи ручак.Ливађа. Рибара и Пањевца (Кочиног родног места. шест по четири. Седам насеља имају по осам. Штипља (17) и Лучице (14). уверењима и осећањима. Забојнице и Топонице. Глоговца (18). После тога утекоше и Стеван Чвара из Тополе. седам по пет. Највише је било из Крњева (39). чета Коче капетана је имала 562 борца.info 32 www. крадом по народу. Маскару и Београду.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 08. Тополе. Радич из Бечевице. по петорица из Брзана и Жировнице. поп Ђорђе Николајевић из Пајсијевића. Овакви преци су такав напор од нас и те како заслужили. Глибовца. према списима Ратног архива у Бечу. Међутим.04.maksimovic. који данас живе у Тополи.2001 Глас јавности 28. Баточине. јер тај историјски догађај то завређује. Липнице. Драче. који ће учествовати и у Првом устанку. ствара народ. са именом и пореклом. Али не безоблична. Прегнуће из безнађа Нисмо обележили 200 година Кочине крајине!? Спомен на неке саборце Коче Капетана је очуван у родословном памћењу. Јунковца. само многе податке треба учинити видљивим и понегде наћи драгоцену карику која недостаје у родословном памћењу. У лето 1788. седамнаест по два и четрдесет пет по једног борца. Крћевцу и Калифорнији. Ђорђе Петровић из Загорице и многи други. чу да утече и Коча у Немачку. на нашу несрећу и срамоту. Много тога. По девет бораца је из Ракинца и Црљенца. о том времену се подоста и зна. јер они не могу сами много да учине. него људи одређених својстава. чији је отац у то време чувао у Загорици пчеле.као што. Да смо . Када се Коча вратио из бежаније. или боље рећи прославили. који живи у Тополи. године записивао учени београдски професор Исидор Стојановић. а од казивача Гаје Пантелића ће потећи данашњи род Гајића. Раче.

Парезановићи и Курјучевићи. Марковчани Кочини Саборци Унуци баш често нису ништа знали о својим прецима Из Ракинца су. установити ко је у Кочиној чети од Мартиновића. јадиковао: „Обраћао сам се потомцима да ми јаве што се зна у породицама о заслужним прецима. али се из списа не види да ли су близанци или браћа од стричева. било пет кућа. Марко Ђурђевић (24). досељених од Сјенице после 1736. реткост да неко зна претке у правој линији до чукундеде. Још је Милан Ђ. а остали су ожењени. Пантелија Павловић (24). Назвања. који су досељени с Косова. Горданићи.maksimovic. августа 1788. Марко и Видоје су неожењени.баш ништа не знају о дедима својим'.2001 Глас јавности 29. Михаило Павловић (24). Маринковићи. а унуци пуковници. Радојковића. некад. Драгићевићи. Видоје Савин (20) и Стојко Дмитровић (36).данашњи Ивановићи. којих је 1911. али је несумњиво неко од њих ту. па сам од њих. Поготову што се једна грана Мартиновића назива Арбијаши . У то време у Ракинцу живе преци Ђорђевића. године у чету. Данас је у Шумадији. Кошани (Миливојевићи и Миловановићи). трагајући за тако знаменитим Србима као што су били вођи Првог српског устанка. двојица су у Кочиној чети Пантелија. Радојковићи су се у Ракинац населили из Сјенице око средине XVIII века. Љутићи. Михаило. Према томе је предак Мартиновића. Ови последњи. досељени из ресавског Грабовца. то није особеност само садашњег нараштаја. или уже Ивановића. Вршњаци су. Радојко Стојадинов (25). био пуњач муниције у устаничком ратовању. због промена презимена. Јовановића. У то време у Брзану живе Андрејићи. Бранковића. и не само њој. Курјук значи: плетеница или кика. Но. Јован Илин (25). ма да су деди били војводе. Курјучевићи дугују презиме свом ратничком духу. Павловића. Очито. Јован Глигоријевић (20) и Васиљ Савић (35 година). Мартиновића. који су се до данас разгранали у родове Ђорђевића. олако убијали. па и надимци. Нешића и Пановића. курјук се назива и део пушчане цеви где стоји набој.04. године. Премда су само два века протекла од тако знаменитог историјског прегнућа као што је Кочина крајина. године у Ракинац. Дмитар Марковић (20). Али.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 09. редом. Радиша Милићевић (20). Теофиловића. Наиме. Стојко је удовац. да их не би Турци. арбија (код Вука харбија) је дрвена или гвоздена шипка којом се мала пушка набија кад се пуни. Радивоје Бурић (36). како су уписивани по пристизању у Кочину чету. хватајаћи се перчина. Из Брзана су у Кочиној чети Тодор Гавриловић (18). а то одаје њихов војнички позив. Ракића и Тимотијевића. који је ступио 20. какав су имали српски војници до 1806. који је дошао 1. примао одговоре: да унуци . Петровића званих Спасојевића. појединих родова никада нису случајност. Тешко је. недопустиво је много тога заборављено. Милићевић осамдесетих година прошлог века." www. званих Арбијаша. Предак Радојковића је засигурно у Кочиној чети. уписан као жењен.info 33 www. дугују своје презиме такође војничком пореклу.info . главом Радојко Стојадинов. Јовица Радованов (27 година). Из рода Павловића. односно перчин. Јовица.maksimovic. када је Карађорђе наредио да се поодсецају. јула. и Михаило.

Петрићевићи.Јован Илић (52 године). Стојановићи. Подсетићемо. На почетку овог века их је било тридесет и три куће. Уписник Кочине чете из Крчмара је Радосав Живановић (23 године) и несумњиво потиче из рода Первиза. Потомке Јована Илића и Јеремије Станковића треба потражити у роду Јеремића. Милановићи. како је гласило право Кочино име и презиме. које се по њему данас зове Кочино Село). из два разлога . јер га сачињавају само два рода . Преци Павловића (слава Никољдан) су дошли из ресавске Кованице у Марковац крајем XVII или почетком XVIII века. а то су Кочићи и Коруновићи.прво. којих је било по две куће. Маринковићи. а делили су се на четрнаест огранака (Марјановићи.из села са десне обале Велике Мораве и са Косова и Метохије. Милојковићи. из Глоговца су дошли Станимировићи (у оквиру којих су огранци Анђелковићи и Велимировићи). Историја сељачког друштва се не може писати без родословног памћења. Вучковићи. досељени из Призрена. досељени из Старе Србије. Ђурићи. стога.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 10. Са Косова су између две велике сеобе (1690-1736) у Марковац дошли преци данашњих Јагоровића (чији су огранци Милановићи.info . Марковац је за прилике тога времена био велико село. а његови житељи су ту дошли са две стране . www. како каже Милићевић. године. а велики род Черкеновића (чији су огранци Богосављевићи. од којих су два огранка у презименима сачувала спомен на Кочу (Коруна) и његову Крајину.04. Оба рода су досељена 1737-1787. а друго јер у роду Јеремића. Обрадовићи (са огранком Стевановићи). Јовановићи и Маричићи) и Павличићи (чији су огранци Васићи и Благојевићи). Стојмир Косанић (33) и Марко Игњатовић (24). Иза њихових имена стоји скривена предачка нит до данашњег нараштаја.која се могу довести у везу са овим Кочиним саборцем. а од тако малешног броја записа. Велико Крчмаре је у време Кочине крајине компактније село. Јеремија Станковић (25). Село досељеника Нема историје без родословног памћења Мало је тога записано. свакао да је био предак данашње групе родова са заједничким презименом Павловићи. Илићи. Милосављевићи. Којадиновићи. а из Седлара Ракићи (са огранцима Радивојевићи.maksimovic. Пауновићи. што јасно упућује на Јеремију као родоначелника. у којем данас постоје два огранка . У овим породицама је свакако и предак који је у списку Кочине чете. постоји и огранак Илића.info 34 www. Кочу или Коруна. У Кочиној чети су четворица Марковчана . године стали уз Кочу Капетана да бране заветну мисао о српској држави и слободи. Ивановићи и Миљковићи) од Призрена. Уз Павловиће и Јеремиће. који има хетерогено становништво.Первизи. пропало је много. Уз предводника Крајине. као што се иза имена Коче Капетана крије Корун Анђелковић. јер су уочи Кочине крајине досељени у Марковац из Глоговца (села које је удаљено свега четири километра од Пањевца. а после њих око средине XVIII века долазе Бркићи (чији су огранци Вучковићи. на слободаре који су 1788. Миловановићи и Ненадовићи) и из Гложана Аврамовићи (са огранцима Милисављевићи и Стојановићи). За разлику од Марковца. Петровићи. Радисављевићи). такође између две велике сеобе (1690-1736). Вељковићи. Петковићи.2001 Глас јавности 30. Доцићи. Пантићи и Петровићи).Радосављевићи и Живановићи . Филиповићи. Мишковићи (чији су огранци Спасојевићи и Мишићи). и Цукићи. док су Конићи (друго име Станојевићи и Стеванићевићи) дошли од Пећи. Милојевићи. Павловићи. Кочиног родног места. Марковићи. Аксићи. Милошевићи.maksimovic.

Зимоњама и Ваљарима. Мерено људским веком. од Кочине крајине (1788.Иван Павловић (20 година). Од оснивачких родова су се два затрла (Икићи и Панићи). до деветог колена је грех ако се узима у роду.што се не зна да ли су четворица устаника имала потомство.maksimovic. Раваиловићи). шире историјски гледано. Иван Андрић (29) и Маринко Шимоновић (20). услед познатих историјских преметачина у ова два века. Вучковићи и Ивановићи) из Мирова (код Бољевца. Ове рођачке споне и низови су. делимично искидани и заборављени. па зато није чудо што и имена многих заслужних предака тамне или се сасвим изгубе. после чега се сматрало да је род разрођен. Живановићи.info 35 www. Вукашин Петројевић (28). треба начинити напор да се сачува спомен на претке који. разгранао на више од двадесет фамилија (Обрадовићи. која су се утрла. Марковићи. а делимично и Жировница. Зато.info . Милојевићи. може бити поносан на свог претка Радосава Живановића. Петронијевићи.maksimovic. под Ртњем). а Иван Павловић другом роду. Првом српском устанку. Павловићи. У неким насељима је после Кочине крајине дошло до смене становништва. очигледно. Танасијевићи. Благојевићи. Савићи и Стаменковићи) дошао из Житорађе у Топлици. Јовановићи. а Коларци (чији су огранци Урошевићи. У таква насеља спадају Градац. Из Градца су три устаника у Кочиној чети . Величковићи. да су их овде затекли Донићи. који се почетком овог века. Липовановићи. Ристићи (чији су огранци Живковићи. Тројаки су разлози због чега је отежано тачно уврђивање везе између Кочиних устаника и данашњих родова. године). па се тако губи настављачка нит.2001 Глас јавности 31. а треће . www. Жировницу је „засновало 7 родова са 7 кућа" . Павла Цукића.Зимоње и Ваљари.04. на жалост. дати једног од најугледнијих војвода. који су овде досељени пре 115 година и који су најстарији род сеоски. Када су преци у питању. Пантелићи. изучавалац Лепенице Тодор Радивојевић је почетком овог века записао: „О њихову пореклу нико ми није умео ништа рећи. Радојевићи. Пауновићи. У то време су у Градцу живела два рода . док је пети род. после сеобе под Арсенијем ИВ Јовановићем (1736.што је од тада свака од данашњих породица у Жировници уписивана под више различитих презимена.Миливојевићи из Јасенова. Милићи. О ова два рода. Два рода су дошла из Ресаве . тачније при обнови живота у овом селу. док ће Цукићи у следећем прегнућу. као део дуга. Ароновићи. то завређују. године) нас дели свега осам до девет колена или нараштаја. Јаћимовићи. Гавриловићи. а Митровићи (друго презиме Стевановићи) из Медвеђе. у нашем народу постоје посебни називи за девет (понегде и петнаест) предачких генерација. Мијајловићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 11.Берисав Прешић (20 година). Ранковићи. У настанку. Стевановићи и Радисављевићи) из Зајечара. прво . друго . па су. а пет се одржали и до данас прилично разгранали. Радосављевићи." Из Жировнице су четворица у чети Коче Капетана . што значи да се и по мушкој и по женској линији пазило на својту до деветог колена (негде и до дванаест).Иванковићи (чији су данашњи огранци Марковићи/Крстићи. Никола Сретеновић (37) и Стеван Сретеновић (20).што се не зна ко је од њих припадао утрвеним породицама Икића и Панића. Радојковићи. Преци слободари Историјске преметачине изгубиле наше претке Велики род Первиза. не рачунајући сроднике у Малом Крчмару. те не постоје сметње за склапање брака. Два од њих су дошла из источне Србије . Антонијевићи. па се зато у њима не може установити родбинска веза између учесника Крајине и данашњих родова. Зна се само толико. По народном веровању. Никола и Стеван Сретеновићи припадали једном.

Арсићи. У Карађорђевој Србији безмало да није било села у које нису дошли нови досељеници. Стевановићи). Очигледно је у презимену грешка. из Раче Стојан Ивановић (30). од којих су настали Миловановићи и Милошевићи). избеглице и невољници заснивали широм Шумадије. која су устаници. у коју су се збијали као у природну тврђаву своје слободе. www. Лазаревићи. из Лапова Марко Савин (26) и из Пчелица Марко Лагета (20). јер у овом роду постоје огранци Николићи и Николчићи (од којих су Јовановићи и Стевановићи). чији је родоначелник Марко Јагодић. Радовановићи. селећи се из Горовича. а поготову називе насеља. Алимпије) су данас разграната фамилија (огранци Новаковићи. Осим ових родова у то време су у селу и преци данашњих Живановића.04. што је и разумљиво. у Понишављу или Алексиначком Поморављу.maksimovic. врло накарадно уписивали. многа имена и презимена. саборац Коче Капетана. Пљачковића или тзв. а нека насеља су управо тад оживела или настала.info .info 36 www.2001 Глас јавности 32. а била су у Ботуњу у време Кочине крајине. била први насељеник у Жабарима. из Кијева Михаило Петковић (32). треба потражити или у роду тзв. настањене у Тополи. Ови.да су им преци ратовали уз Карађорђа. Ђорђа Мијатовића. Из буне у буну Из Јунковца је у Кочиној чети Марко Јаговић (25 година). Зато се многи родови казују по овом времену . уместо Јагодић. на Косову. смештају се родови различитог порекла. из Драче Благоје Јаковљевић (46). у којој постоји род Марковића. не знајући српски. родови су заправо обнављачи живота у многим данашњим насељима. У чети Коче Капетана су још из Баточине Ђорђе Марковић (25 година). да су дошли са Карађорђем. у Јунковцу су у време Кочине крајине само четири породице . Јер. Топаловићи. Кузмићи. Јагодићи (слава Св. Павле Јовановић (28) и два Ђорђа Симића (првоме је 40. а другоме 50 година). Јеремића и Јојића. као и појединих родова који су означени презименом добијеним по старом завичају. појачавајући се у зависности од историјских прилика. Манојло је родоначелник велике фамилије Манојловића. Петровићи и Златановићи. Јасеници и Лепеници.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 12. Сви велики историјски догађаји су пропраћени премештањем становништва. Крћевцу и Белосавцима. а његови потомци Милош. Дамњановићи. која имају своје двојнике у околини Сјенице. такозвани оснивачки. а највише из југозападних предела. Другог Кочиног саборца из овог села. што само посведочује традицију чувања дедовског имена у породици. тако названи по баби Јагоди. или да их је Карађорђе довео „кад је сагонио народ у Шумадију". О томе данас сведоче називи неких села у Гружи. Димитрије и Михаило Манојловићи имаће видну улогу у Карађорђевом устанку. Насељавање у Шумадију је текло као сталан млаз. Никола Јовановић је несумњиво предак великог рода Дамњановића (чији су огранци Жикићи. из Башина Дмитар Јовановић (30). Ипак. Трагови сеоба и докази о пореклу сачувани су у називима многих места. па је тако и овде уписано искривљено Јаговић.maksimovic. У шумадијска насеља. Радојевићи. Станковићи и Јагодићи.Благојевићи. Из Тополе је у списку Кочине чете Манојло Михаиловић (35 година). из Забојнице су Милутин (26) и Тома Барчани (45). као и у именима или надимцима многих породица. јер оба имају огранке својих Ђорђевића. која је. Ранковићи. поглавито из неослобођених крајева. Радојевићи. јер су аустријски писари. Заркићи. а потом и овде. Из Ботуња су уз Кочу пристали Ђорђе Мијатовић (35 година) и Никола Јовановић (25). што доприноси мешању и уједначавању становништва. долазећи из више области. Живадиновићи. Тако су у Карађорђево време никла многа насеља. из више праваца. главнина дошљака притиче уочи Првог српског устанка и непосредно за време Карађорђа. Скорупаћа.

У најстарија насеља у средишној Шумадији иду Жировница. Почетком XVIII века поједини данашњи родови. Корману. Пантићи) из Малог Извора. а садашње становништво у њима је релативно новијег састава. Претокама и Раваници. друго презиме Радосављевићи. као и Милићи. www. из Осата (Босна). Ивановићи. јер тиме је само обновљен. Горњој Баточини. године. Честину и Чукојевцу. Ненадићи. Новом Милановцу. Теферичу. Липовцу. Кнежевцу. Рачи.Баточини. који се сматрају оснивачким. Новичићи.info . Вучетићи. Глишовићи. Љуљацима. Борчу. Јовановићи и Милутиновићи. а из околине Крагујевца Срећковићи. Грабовцу. Лазаревићи. док Шпиљовићи (Сретеновићи. У Дреновцу се смештају Сјеничани Соковићи (Ђоковићи) и Херцеговци Чорбићи. Каменици. Не може се тачно установити колико пута су се ова села празнила и пунила новим житељима до доласка предака данашњих становника у њих. поједини стариначки родови су се одржали у Витановцу. Између Кочине крајине (1788) и Карађорђевог устанка (1804) досељавањем се обнавља живот у још седамнаест лепеничких насеља . док је Михаило Драгић стариначке родове нашао у више места у Гружи. Мићковићи. још у Бечевици. а из предела Црне Реке долазе Синђелићи (Ивановићи. који су се највише разгранали (Обрадовићи. где су затекли Домановиће. У Бошњане. Доњој Црнући. Тек. Васковићи. Јовановићи) и Марковићи (Андрејићи). Црном Калу и Шљивовцу. Реонића и Татовића. Гривцу. Милосављевићи. Петропољу. Стога је погрешно рећи да је доласком одређених породица основано неко шумадијско насеље. Лазаревићи. Херцеговци. Брњици. Реонићи су. У Десимировцу се настањују из Призрена Гавриловићи (Чобићи/Мијаиловићи. живот у њему.maksimovic. Витковцу. Стошићи) и Стојановићи. Истовремено се из Гладне у Ресави насељавају Марковићи (Радивојевићи. Лешеву. Сумуровцу и Топоници. долазе из Заблаћа (Чачак). Губеревцу. Балосави.info 37 www. Липници. док су Татовићи. чији су огранци Јеремићи.Закути. Тодоровићи). чији су огранак Шпиљовићи у Лужницама. По Драгићу. Радовању. Горњој Црнући. Јабучју. а не и зачет. Милаковцу. Цветојевцу. то јест у времену 1737-1787. Костићи. Радмиловићу и Стублу. а до Кочине крајине. дошли су од Сјенице.04. Печеногу. чији су огранак Вуловићи. Досељавање уочи Првог устанка Жировница. Милићи. Срећковићи и Милановићи. Лесковцу.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 13. Пајсијевићу. Милосављевићи. Новићевићи. Брестовцу. У Доброводицу долазе од Зајечара Глишићи. Забојници. Живковићи) из Лукова и Шарчевићи (Матејићи. Милића. Бошњану. Коњуши. чији су сродници Глишићи у Горњој Баточини. јер је премало породица које засигурно обитавају у њима дуже од три века. Ђуриселу. Сибници. населили су се преци Миливојевића. Миливојевићи. Спасојевићи (Миљковићи. Опланићу.maksimovic. Госићи/Тодоровићи. Вуловићи. Срећковићи ). Гледићу. Книћу. Поскурице и Лужнице најстарија насеља Насеља у Шумадији су врло стара. У Лепеници је Тоша Радивојевић нашао стариначко становништво. Поскурице и Лужнице.Бајчетини. као и Домановићи. Вулетићи. Опорници. Вучковици. обнављају живот и у другим гружанским селима . а њихови су огранци Милетићи. чији су род Добричићи (Чолићи) у Жировници. само у Лапову. као и дванаест гружанских села . Јовановцу. Милојевићи) из Кривог Вира. Милошевићи. данашње становништво је обновило живот Лужница после Велике сеобе 1690. а Жировнице и Поскурица средином XVIII века. што значи тек у сваком четвртом гружанском селу. Петровићи. Горњој Врбави. Мирашевцу. Доњој Врбави. Са Косова долазе Добричићи.2001 Глас јавности 33. подразумевајући под тим оно које је на ову тлу било и пре Велике сеобе. села која се помињу у XIV веку у повељи кнеза Лазара. Милавчићу. Тодоровићи. Малишићи. Годачици. Белом Пољу. Дреновцу. Врбетима.

Седам села. Ђурђевићи. јер се. Горње Грбице. Пантићи). године. Села Љубић. Села основана у Првом устанку У Карађорђево време села су радо примала досељенике Род Сеничана. Мали Шењ. „ничијој земљи". а лучинштаци Нешићи из Црне Горе. нити водити тако успешну борбу против светске империје каква је била Турска. Живковићи. Бабићи/Станковићи. (Мирковићи. Вучић. Понишавља. чији су огранци Матићи (Живадиновићи) и Стојковићи/Димитријевићи у истом селу. Дубрава. Из тог времена су поједини крајеви у многим шумадијским селима настајали као досељенички засеоци. Кусовац и Љубић. или слабо насељена. поглавито бежећи од турских зулума и крвне освете. чији су огранак Вуковићи у истом селу. који чувају завичајно име свог племена у Црној Гори. који су били под аустријском влашћу. Али управо због потреба борбе за слободу и њено очување. По правилу у свако место долазе родови из више области. па и Баната и Срема. Дубрава. понекад и знатно старији. Симоновићи. никада није била празна. Кикојевац. Ђоковићи. Босне. али су. У свим овим местима постојали су трагови пређашњег становништва и насеља. Лукање (Ђурђево). у Гружи су тада настали и посебни делови села (махале) у којима су се настанили досељеници од Сјенице . друго презиме Димитријевићи (чији су огранци Николићи/Милановићи у истом селу). У памћењу многих породица је сачувано да су им преци ратовали уз Карађорђа. чији су род Николчићи (Јовановићи. Лазаревићи. Од Прибоја Милутиновићи. одакле су. долазећи из Јасенице у Топлици. нарочито после похода на Сјеницу и Суводол 1809. Бумбарево Брдо. Васиљевићи. Трешњевак и Церовац.04.info .тачније: досељеници су обновили живот у њима. Војиновац.info 38 www. Срећковићи). Тако у Јовановац стижу од Пријепоља Благојевићи (Милошевићи. Ћирковићи. Велики Шењ. да су дошли кад је Карађорђе сагонио народ у Шумадију. морали да избегну заједно са Карађорђевом војском. Кикојевац. долазе од Видина. Вујовићи. у Јасеници Белосавци. Драгушица. Никшић. Тако су се у Шумадију стицали пребези из Видинског пашалука. био је драгоцен сваки појединац. Бумбарево Брдо. не би могла ни дизати устанке. године. За правилно разумевање прилика тога времена треба имати у виду чињеницу да Шумадија. Марковац. долазе из села Брњице (околина Сјенице) и обнавља Ђурисело. Никодијевићи. предсловенске културе. која је прекинула ослобађање југозападног дела Србије. Преносећи име свог насеља Мечковца у пределу Пољанице у Мечковац (данас Илићево) су дошли Крџалићи (друго презиме Живковићи). Јовановићи. Гвозденовићи. Пајазитово. Лесковачке Мораве. Газдићи/Стојановићи). а у Лепеници Адровац. и Пипери (Ђорђевићи. Радомировићи. Јанковићи.maksimovic. Црне Горе. У Јабучју се заустављају Јотовићи. или да их је Карађорђе довео. али у демографском погледу настањивање досељеника у Карађорђево време у њима је значило освежење народне снаге и економско јачање Шумадије. Милатовац. избеглице и друге невољнике који су у њој тражили спас. Илићи. У исто време су настали и засеоци Дуб у Бечевици и Вишњевац у Жунама. а некима давао и од својих имања да би се настанили. Дивостин. Осим засебних села. Брђани у Брњици и Сеничићи у Печеногу. Миљковићи (Ђурђевићи. Миленковићи. плашећи се турске одмазде због пристајања уз Карађорђеву војску. Стевановићи). а из ње из околине Сјенице. без обзира на недаће. Радивојевићи.maksimovic. Драгушица.Корићани у Гривцу. пустошења и погроме над њеним становништвом до Првог српског устанка. Гавриловићи/Гајовићи. Стевановићи). Мало је насеља у Шумадији која у Карађорђево време нису примила досељенике што су се из српских крајева под туђинском влашћу запућивали на ово тле обновљене и слободне српске државе. Павловићи и Мијаиловићи (Миленковићи. Миронић. „на пустој". Петровићи).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 14-16. Да је била празна. Кусовац и Баре су засновали досељеници од Сјенице. Понајвише. Рајковац. Сепци и Стојачак. Цакићи (Нешковићи). придошлица је било из Старе Рашке. (Милошевићи. Косова. несумњиво из српског средњег века. Мајнић. Зато је Шумадија широкогрудо примала у своје окриље све устанике. пак. Мала Врбица. никла и нова насеља . Стевановићи. Илићи. Станово. Драгобраћа. два засеока и три махале у Гружи су настали 1809.2001 Глас јавности 34. Баре. Прњавор. Мала Пчелица. www. због нашег пораза на Чегру код Ниша. морала повући да препречи турски упад са те стране. Новаковићи) и Јовановићи (Аксентијевићи. Мијајловићи) и Симићи (Ракићевићи). Тако су у Гружи настали Баре.

И Симовићи ће понети своје презиме од 1863. 1817) и Илија (р. Ђокићи. Бумбарево Брдо су засновали досељеници од Сјенице. немирне крајине која је бедем одбране од Ниша.старо презиме Јовичићи. пре Првога устанка у селу су још Зарићи . Иванковићи и Гвозденовићи. у Доњу Рачу. од Сјенице Ђекићи. Јовановићи. Миливојевићи. алија. 1822) са женом Јаном (35 година).Милојевићи. Јовичин син Стеван је умро 1831. Алексићи. Уз ова четири разграната рода. Видаковићи. разгранат род. а њихови рођаци.по старом завичају. синовцима Владимиром (4). Несторовићи и Стојиљковићи). У Белосавце долазе са Пештери Козодери. У Шумадији је слагање становништва текло слој преко слоја . писати 1863.Гордијанићи (чији су огранци Лукићи. Бранковићи. Јевтовићи и Каровићи). синовицама Перуником (14). 1807). Гајовићи. Јовановићи и Ђорђевићи).2001 Глас јавности 35. Ранковићи.info . Сви Симовићи су 1863. Наводимо их као типичан пример шумадијске кућне заједнице тог времена: домаћин Јован Симовић (р. пуж носи своју кућицу са собом. иза њих они који су дошли после Другог српског устанка. са Гаврилом. И као што су Баре Гружанске настале у оквиру села Љуљака. затим они који су дошли пре Кочине крајине и Првог српског устанка. заснивају дошљаци од Сјенице Степковићи. Миловановићи. Милановићи. Миливојевићи. који слове као стариначки. алексиначкој Моравици. по Цвијићевим речима.04.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 17. Шаровићи. Један део Илића се смешта у Рачу. Димитријевићи и Јовановићи. Стевановићи.имао је тад 74 године. Живковићи и Миленовићи). Мићаковићи . О њиховом претку Јовици. најчешће као сељакање у области. Рајовићи. а из Граца (Стари Колашин) Луковићи. године.старинци. све док га кнез Милош 1838. чији ће се синови Радоје (р. Милићевићи (Марићи). Ранковићи. Белобрковићи (чији су огранци Петровићи. Драгићевићи. 1797). Ђокићи и Божанићи. чији су огранци Гроздићи и Ловчевићи . Мачужићи (чији су огранци Николићи и Ранковићи) и Совијанићи (чији су огранци Тодоровићи. са Корита су Весковићи (старо презиме Хаџићи). Са њима долазе и Милојевићи. по свој прилици из Бједине Вароши. као и Лекићи и Радосављевићи). 1828). који се овде населио. Ракитовићи. Милошевићи и Милутиновићи. Милићи и Милошевићи. Митровићи. из Буђева код Сјенице су Тодоровићи. Пантелићи. од Корита и Бихора. Петар и Петроније. чији су огранци Марковићи/Максимовићи. углавном за време Карађорђеве војне на Сјеницу 1809. И као што. као најстарији човек у селу . браћом Илијом (26) и Ранком (19). Сјеничаци су Чушајићи и Пауновићи. ничија земља). Међу овим Сјеничацима су и Маринковићи. које је после одласка Турака задуго било празно (тзв. дошљаци пре Првог устанка и они после Лепеничко село Баре (стари назив . године. године није разделио суседним селима. Родоначелник Вељовића . у кући је са синовима Вељком (9) и Миленком (1). тако су и досељеници назвали своје ново станиште по месту Адровцу у Алексиначком Поморављу. Милорадовићи. сином Зарије Цветковића (р. Ови слојеви се можда најјасније распознају у Гривцу. тачније Илијини синови Софроније. године.Вељо www. 1802) потомци ће се прозвати Симовићи. У исто време досељеници обнављају и два плодна и благодатна јасеничка села Белосавце и Марковац. док из Брегова у Бугарској стижу Ђукићи. Ђорђевићи. Лепенички Адровац заснивају Илићи (стара презимена: Јанковићи.maksimovic. Бољарци. Стојановићи. а на крају. Мићићи. названи Моравићи. Корићани. Уз то. са огранцима (Петровићи. а из Бихора су Мировићи. Са њима су. па јак млаз досељеника 1809. нема писаних података. са Корита Вуксановићи (Митровићи). Ракићи. задружна. Илију Василијевића (20). Адровац насељавају досељеници од Алексиначког Поморавља. Крсмановићи. дошли Ћуртовићи.info 39 www. чији су огранци Перишићи. одакле је претила турска сила. такође од Сјенице. Миловановићи. у Гривац се досељавају Вељовићи. Бошковићи. године.maksimovic. Миљковићи. Зарићи ће понети то презиме тек у попису 1863. Илићи. године били једна кућа. Живковићи. Радиловићи. Добросављевићи. сестром Миленијом (20) и снахама Новком (38) и Смиљаном (30). тј. Вукајловићи. И трећи оснивачки род Бара је од Сјенице . Николићи. Вукадиновићи. Савићи. чији су огранак Благојевићи.пореклом од Ивањице. и то веома јака.у Србији је 17 села са тим називом). године (после Карађорђевог похода на Сјеницу). године као Мићићи. у којем су живели. крају истог села. Павловићи и Игњатовићи). Николићи. из Буђева. Новитовићи. по претку Јовици који је дошао из Старог Влаха (од овог рода су Бетулићи у Корићанима. По Стевановом сину Сими (р.Бељевац. Између та два села је било и треће . Димитријевићи. кћерима Драгињом (5) и Милевом (12). са 17 душа. Николићи. Из Адровца у Адровац У Шумадији је било овако: старинци. Јевремовићи. Мићаковићи ће се прозвати по Мићи Радосављевићу (р. Степановићи. У Гривцу су постојала четири јака рода пре Првог српског устанка .досељени „од воде Таре" (њихови сродници у Борчу и Брестовцу се по томе зову Тарани) и Симовићи или Симоновићи . Росом (10) и Милевом (6). тако је и Бумбарево Брдо настало у оквиру села Претока. Јован је имао и слугу. Драгутином (2) и Јовицом (9). чији су огранци Маринковићи. У Првом устанку. појединачни усељеници у другој половини прошлог века.

по свој прилици из села Драгосињци у Подибру. Филиповићи. www. Ракитовићи ће се размножити од Паје. 1761).maksimovic. Презиме по њему ће усталити његови синови Петроније (р. 1812) и Ђорђе (р. Васиљевићи и Јекићи. Стевановићи.info 40 www. сина Ракитовог.maksimovic. Глишовићи. па су тако огранци Ракитовића садашњи родови Ђорђевићи. који је досељен „од воде Вапе" (речице која тече кроз Сјеничко поље).info . По породичном памћењу. Радоњићи. Продановићи. 1819). у Гривац је дошао од Столова више Краљева . Перовићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци (пуно име Величко) презивао се Радовић (р.

info 41 www.у једној је сам Миљко (р. нити је ово село никло „између кочића". Ако се изузму појединачна усељења у другој половини прошлог века.више но иједно шумадијско село. На пређашње становништво и живот у селу подсећају топоними Старо село. крепке воде . Од Крсманових синова Радомира (р. Милованом и Радованом. када је књаз Милош раселио Жујовиће са Јешевца. 1809) и Деспот (р. где је Карађорђе. Митровићи из Бачине. тачније обнављању живота у њему. Насељавање Дивостина Крајем 19. који је жењен (р. Лазовића. године прикључили Иванковићи од Ивањице и Гвозденовићи од Пожеге. дошавши скупа у Гривац. Од ових Ћировића.maksimovic. док су Петровићи од Велемуга из Белог Поља дошли као домазети у Иванковиће. насељено дошљацима у Првом српском устанку. и у кући је са сином Анђелком. од којих ће настати родови Мирковићи. одакле је дошао њихов предак Вукић. 1797) и Нинко (р. примило предања о селу и његовим светињама из времена деспота Стевана Лазаревића и . Узмичући узводно од Полимља и Сјеничке висоравни. Доселили су се Боторини синови Стеван (р. од којих неки оду на Космај. који су се доселили и 1831. затекло је старине. а ови дођу овде. тачно су запамтили претке. враћајући се 1809. јер није смело да чека турску одмазду.дало свој печат даљем уређењу овог села као своје друштвене. 1802) и Степан (р. 1826) и Вучића (р.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 18. потичу Ћировићи у Опланићу. која су без већег значаја и утицаја. 1803). Од Сјенице са Ракитовићима долазе и Крсмановићи. Жујовићи. кад долазе Ћировићи. Дивостин није настао на ледини. долином Увца и Вапе. а презиме му је Димитријевић. а у другој Марко (р. године у кући удова Јека са малолетним синовима Милошем. као трговци и занатлије .2001 Глас јавности 36. који ће се касније поделити на родове Радомировића. 1809). Попут Јекића. Данашње село Дивостин је настало од прњавора манастира Дивостина. који живе у три засебна домаћинства. 1787) са синовима Луком. Миљковићи и Нинковићи. становништво Дивостина је компактно досељеничко. као и. Сјеничанима и Корићанима су се. а не по оцу Обраду. који славе Св. века људи стижу појединачно Ови последњи ће се прозвати по мајци Јеки. www. Корићани ће се прозвати по пределу Корита. у овом веку заборављени. 1815). а у остале две су по двојица браће: у првој Мина (р. браћу Аксентија и Ђорђа. које је усинио тетак од рода Мићаковића. долазе појединачно. чије је старо презиме Неговановићи. године са похода на Сјеницу и Суводол. чији надимак Старовлашани чува спомен на завичај. јер је. Новопридошло становништво. 1833). ка „равној Шумадији".maksimovic. 1767). које је ту хрупило за време Карађорђа. Диловића и Мандића. који су дошли из села Миланџе (заселак Опаљеника код Ивањице). који ће на овај начин сачувати спомен на мајку. по којој ће се прозвати њени синови Јован (р. у попису 1831. 1806). за који Тоша Радивојевић каже да спада у најјаче и најбоље воде у свој Лепеници и да народ у околини верује у његову исцелитељску моћ од разних болести. 1809) је био писмен и био је ћата у селу. Стеваном. уписани као Вулићевићи . са Вождом. Црквина и Старо гробље. По породичном предању. и Мандићи ће сачувати спомен на мајку Манду. а уписани су са старим презименом Јоксимовићи.04. успут. Каснији досељеници. Стевановићи. Нови талас усељавања у Гривац био је после Другог српског устанка. привредне и култне заједнице. насељени су силом прилика. Јована. Лазом и Вељком. разместио становништво које је отуда. Почетком овог века Дивостин се одликовао са девет извора живе. Вучићевића. Међутим. Елбеске куће и Манастириште. Марковићи из Дупца у Драгачеву. а Андрићи су заправо Биорци из Борча. Но. Старовлашани су и Боторићи. 1797) је домаћин. године Вукић је уписан као Вулић (р. Боторићи и Жујовићи. побуњено становништво од Прибоја. у заснивању.info . Ћировићи. године били једна кућа. како настају колонистичка села. у целини и одједном. 1829) одвојиће се гране Радомировића и Вучићевића. крајем прошлог века. ово село. Старији Аксентије (р.Маринковићи из Нишеваца код Сврљига. 1825) и Павле (р. војујући уз њега. пошло са њим. Деспотовићи. Чемернице и Драгачева запутило. Вукић је дошао са синовима Мирком. Деспотом. а међу њима је гласовит извор Светиња. Миљком и Нинком. 1809. а млађи Ђорђе (р. Нове Вароши и Сјенице се преко Јавора. јер је у попису 1863. По Вулићу су остали синови. тако да се не могу лоцирати.

а у доњи Вујадиновићи.maksimovic.info 42 www. Историја насеља није безимена.info . www. благодатно.maksimovic. у чији су се горњи крај сместили Радетићи и Шуковићи (који се пишу и као Шуловићи).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци На такво. тле се за време Карађорђа досељава пет оснивачких породица села. Нектаријевићи и Тодоровићи. Шуковићи (или Шуловићи) долазе од Сјенице. њу стварају врло конкретни појединци.

који је имао сина Огњена (р. 1824). где бивају не само слободни грађани већ и власници земље. 1819) и Благоја (р. 1797). 1817). године у кући са браћом Јованом (р. и родољупци. Ови Тодоровићи (Миливојева лоза) и Прокоповићи или Прокићи су међусобно за колено ближи него са осталим Тодоровићима. засеока Полумира код Рашке (1834).2001 Глас јавности 37. 1791). 1797). Милошем (р. Проку (р. 1787). и браћа Стеван (р. Њихов родоначелник у Дивостину је Миливоје Тодоровић (р. Родоначелник Вукосављевића је Вукосав Дамјановић (р. И Нектаријевићи долазе од Сјенице. Ђорђа (р. године. касније досељених.од кога су Ђорђевићи. који је најстарији човек у селу. коме ће се овде родити синови Гвозден (р. године. па и касније. и дотле још нежењеном браћом Јаковом (р. 1821) и Симом (р. 1801). Тодоровићи.maksimovic. који су дошли од Нове Вароши. 1767) и Неша (р. презивао Дамјановић. Радотићи долазе из Криве Реке код Прибоја. 1822). Први српски устанак је. тако да чине скупину сродних фамилија (Ивановићи. а друго домаћинство је Недељка Шуловића (р. 1826).Миливоје (р. Да подсетимо. Илићи из Церовца (1880) и Петровићи из Драгобраће (1897). Њихови родоначелници су браћа Сретен (р. Максимовићи из Доњих Јарушица (1845). 1815) и Стеваном (р. који се. Тодоровићи. Њихови су родоначелници три брата Радотића . Николићи од Пирота (1859) и Златковићи (друго презиме Илићи) из Велеса у Македонији (1863). 1762). друштвени услови су сада битно другачији. Јована (р. По налазу Тоше Радивојевића. Јевтовићи из Рамаће (1854). Иваном (р. 1812). Први српски устанак. 1809) . стичу пребези. У арачком тефтеру с њима су у 1831. 1782). Вукосављевићи. Старо презиме Вујадиновића је Глишовићи. 1816) . осветници и невољници свих врста. из села Вапе. 1829). www. деценију касније Јаковљевићи (друго презиме Гајовићи или Гајичићи) из Одмења. 1820) и Перу (р. највише се разгранавају међу досељеницима у Дивостину. а у неким деловима Балкана и до 1912. Милана (р. 1803). везујући се за овај део слободне груде као једини спас. 1817). Но. очајници и прогнаници. 1787).maksimovic. Старо презиме Тодоровића је Дамјановићи. привукао је Србе. Миливоје је имао браћу Милоја (р. после Велике француске револуције (1789). Радованом (р. за разлику од турског времена. Проковићи од Сјенице (1856).од кога су Јовановићи. са свих страна. 1787). ових дванаест. Милића (р. Имао је браћу Средоја (1802-1831). Настанак Ђурђева и Миронића У Србију стижу пребези са свих страна У арачком тефтеру за 1831. 1811) .од кога су Прокићи или Прокоповићи. 1801). Димитрије (р. породица чиниле су 1903. уписан у арачком тефтеру 1831. 1801) . него је извршен и коренит друштвено-економски преокрет. стога. У Карађорђеву Србију се. Гвозденом (р. који је у кући са ожењеним братом Јевремом (р. пошто породице са овим старим презименом припадају скупини Тодоровића. јер је укинут феудализам. Јанковићи од Пирота (1840). 1807) и Тодор (р. Петнаест година по доласку ових породица у Дивостин се досељавају Бојовићи од Сјенице (1824). Родоначелник Пауновића је Паун Дамјановић (р. Ђорђевићи. 1782). Прокоповићи или Прокићи. Њихов огранак су Радотићи у Маршићу. вековима жељне слободе.од кога су Ивановићи.04. Треба имати у виду да је Карађорђевим устанком не само скинута туђинска власт. док ће из гружанског села Дубраве доћи Миленковићи (1851). јер с тим презименом долази од Сјенице њихов родоначелник Вујадин Глишовић (р. 1824). поготову после две године успешног војевања и сјајних победа на Мишару и Делиграду и освојења Београда (1806). 1803) и Милосав Радотић (р.Милована (р. години уписани Сретенови синови Богдан (р. године две седмине становништва Дивостина. који је умро жењен. Зато у Карађорђеву Србију хрле досељеници из неослобођених делова Српства.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 19. друга успела револуција у свету која је срушила феудални поредак. а у кући је са синовима Луком (р. 1812). Јовановићи и Пауновићи). 1819) и Јован (р. 1813) и Милованом (р.info 43 www. Јованом (р. који је сеоски кмет. син Тодора.info . по свему судећи. Према томе. Димитрија (р. 1817). годину су уписана два домаћинства Шуловића . 1823). 1797). феудализам ће у Европи потрајати моћно до 1848. а из околних лепеничких села Батавељићи из Доњих Грбица. 1815).

Пантелићи. Благоја (р. године уписан и унук Живота (р. или оживљена или управо тада настала.2001 Глас јавности 38.Филиповићи. многа села и по више породица. Пантелићи су такође разгранат род. од кога су Петровићи. и 1809. од кога су Ђорђевићи и Благоја (р. Село је основало пет родова . Алексића и Павловића) су браћа Пантелија (р. завршено је оснивање Лукања односно Ђурђева као сеоске заједнице. Зато у Карађорђеву Србију хрле досељеници из неослобођених делова Српства. Кусурићи су род са Аруновићима у Великом Шењу и Јовановићима у Лужницама. из дежевског краја у старој Рашкој.од кога су Спасојевићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 20. Мартиновиће. У тој поворци су били преци Филиповића и Дугића. Павловићи. Миловановиће и Срећковиће.најпре су дошли Ристићи и Неговановићи. а огранци су му Ђорђевићи. Први српски устанак је. Кусурићи су разгранат род. чије је презиме у старом крају било Павловићи. Родоначелници Дугића (који се гранају на родове Петровића. Радосављевићи. а нека су. а убрзо за њима Филиповићи. који је имао синове Милосава (р. Родоначелник Пантелића је Пантелија Илић (р. За разлику од Ђурђева. Дугићи. Савковићи) чинили су почетком овог века седам осмина домова у селу. 1814). Стефанов син. Савковићи и Дугићи. Милутина (р.maksimovic. 1815). није смело да чека одмазду Турака и. Радосава (р. која је била веома масовна. Родоначелник Савковића је Савко Богосављевић (р. који је ослобођен од Турака 1878. имао је пет синова . које је пристало уз Карађорђеве ратнике. Миронић су основала три рода . Ђорђа (р. Аруновићи. Неговановићи . Овај род се брзо множи тако да се Стевановићи (Неговановићи). 1815). Дошли су са четири стране. године. који је имао синове Милана (р. www. Милана (р. а његови су огранци Милановићи. Марковићи. 1819) . 1822) и Милована (р. напуњена све самим дошљацима. 1809). кренуло је ка Шумадији. године. Гајиће. придошло становништво је основало и село Миронић. гранају на Марковиће. Стевановићи.од кога су Јовановићи у истом селу. а у неким деловима Балкана и до 1912. Тако су. Имао је сина Ђорђија (р. Илићи. Безмало да нема шумадијског села које у овом времену није добило понеког новог житеља. Родоначелник Павловића је Павле Ђорђевић (р. У тој сеоби. Тамошње српско становништво. који је умро као дете (1832-1833). Сви су се овде обрели између 1806. Спасоја (р. 1827). године. Миронићки Филиповићи. 1825) и Јована. 1811). Неговановићи Филиповићи. 1817) . Мартиће. Ристићи су дошли са истока. и 1809. 1815). Радовановићи и Радојевићи. Пантелићи и Илићи су 1831. који је имао синове Милована (р.info 44 www. чији су оснивачки родови са четири стране. како су га чешће звали „Вилип". Радоја (р. Родоначелник Аруновића је Арон Ђорђевић (р. 1777). а од њих су и Стевановићи у Барама. Из Дежеве у Лепеницу У настанку шумадијских насеља гранична црта је Први устанак Према томе. међу осталима. Милоша (р. а они се презивају по његовом сину Ристи (рођен 1801). долазе Филиповићи и Дугићи. који је имао пет синова . У његовом домаћинству је 1833.друго презиме Стевановићи .од кога су Милановићи. 1809).04. Мијаиловиће. Ових пет оснивачких родова Ђурђева (Ристићи. Димитрија (р. после Велике француске револуције (1789). звани Вилиповићи. Родоначелник Марковића је Марко (умро пре 1830). Родоначелник Филиповића. године. поготову 1809. 1824). оснивачки родови Миронића су сви од Сјенице. године били једна кућа. године. или. Николиће. Петронија (1817). потомци су Николини. 1807) . од Нове Вароши. чији је син Филип (р. по којем се презивају Филиповићи. феудализам ће у Европи потрајати моћно до 1848.maksimovic. Досељавањем Савковића са југозапада. Да подсетимо.Стефана (р.Петра (р. 1815). године). који је ратовао уз Карађорђеву војску. из села Паштрића у Ваљевској Колубари (данас општина Мионица). 1799) и Петар Дугић (р. Кусурићи и Пантелићи. настали Лукање (данашње Ђурђево) и Миронић у Лепеници. 1795). 1782).од кога су Радосављевићи у истом селу и Милију (р. ово је последица устаничког ратовања 1806. Дамјана (р. који је имао синове Јована (р. Степана (р. Филип Павловић (рођен 1787). Павловићи. којих је почетком овог века било 36 кућа. У Лукање долазе дошљаци из знатно удаљених предела.долазе са запада. Несумњиво. Убрзо са југа. друга успела револуција у свету која је срушила феудални поредак. Дошао је предак Илија. 1819) и Јована (1824) . с повлачењем војске у слободну Србију. 1767). када је на Дежеви држан шанац. као и Савковића. 1797).info . 1812). 1822). 1832). 1825). где бивају не само слободни грађани већ и власници земље. Јовановићи и Спасојевићи. 1815). из Понишавља (околина Пирота. па и касније. 1824). 1815). Ранковиће. Радована (р.

по сину му Милоју (р. Драган је имао сина Јована (р. Јокића и Радојевића из каснијих нараштаја. Како се то види из архивских докумената. Васиљевићи. 1814). и Ранка (р. Милановићи) из Горичана код www. 1814) је грана Дамњановића. 1902. а Мијаиловићима припадају Мијаиловићи (у ужем смислу). као пограничној области Отоманске империје. Од Павићевих синова Јовчете (р. 1767) и Вучету (р. што је пресељење у оквиру исте области. 1811). а од Вучете су Лука (1807. глади. ерски родови су се овако гранали: Петровићи су од браће Николе (р. године имали 168 кућа). Никола) имају 17 огранака. његовог средњег сина. 1902. Јевта је имао два сина. Милановићи и Пашићи) имају те године скупа три куће. Сава и синовци Вујадин и Сима са мајком Милицом. У Горње Грбице су дошли тзв. а три из Босне (предео Осата. Ере са породицама . 1823).били су овде пре Карађорђа или су досељени за време Карађорђа. скупа. потичу Миловановићи. Од Вуксана су Петар (р. Павловићи. 1795) са братом Симом (р. а многи чувају породично памћење да су дошли „кад је Карађорђе сагонио народ у Шумадију". 1829) се одваја грана Стојадиновића. печат селу дају досељеници из Старе Рашке. живот раје био сношљивији но у другим крајевима. Обрадовићи и Стојадиновићи. 1771). Ралетићи . околина Новог Пазара). од кога су Илићи. 1811) су Јовчетићи и Јовановићи. родоначелник Милошевића) и Милован (р. 1812). Стевановићи. док су родоначелници Милосављевића. Овај преломни догађај наше новије историје је деобни камен целине друштвеног живота Шумадије. Неша. 1809) звали Радован. док су остали родови са истим презименом и без огранака. Многи су бежали од недаћа. 1779). Јанковићи. попут Горњих Грбица. Јокићи. од кога су Радојевићи. 1802) и Јована (р. Гавриловићи. Ивковићи. Ракетићи (Милијићи.maksimovic. јер су кудикамо бројнији. Од Савиног сина Стевана (р.Горње Грбице су у Карађорђево време у целости испуњене досељеницима. 1796). 1815) и Урош (р. 1827). Од Неше су Милојевићи. у Карађорђево време су у целини испуњена придошлицама. уз Дрину). 1783). Ташовићи (Танасковићи) из Старог Влаха (ужичкоморавички крај). У тој години ће се тек доселити седми род у Горње Грбице . Родоначелници Ивковића и Обрадовића су из млађег нара. Гавриловићи су од Гаје (р. Станко (р.а који су. која ће постати земља снажне устаничке радње. Њихови родови су тзв. поглавито у сеоби 1809. године имали 31 кућу) . Старо презиме Симоновића је Миличевићи. примиле само четири рода (Живковиће. године кмет у селу. и Жикиће који су дошли од Књажевца . У повести или настанку шумадијских насеља. 1823. У Корман тада из југозападних и јужних крајева пристижу досељеници . док Осаћани (родови Обрадовићи. Милојевићи. а у Карађорђево време.Гајовићи (Гајићи. који скупа 1902. 1802). 1817). 1812). који су дошли од Новог Пазара. чији су се и отац и син (р. Јевта. У време Карађорђеве Србије је у Горње Грбице дошло шест родова: три из Старе Рашке (дежевски крај. Радојевићи. Радована (р. а овај сина Илију (р. одмазде због замерања или убиства ага. 1824). Ранковићи. Милисављевићи (Миленковићи. поготову што је у њој. 1804) су Павловићи. 1777) су Радовановићи. Вучетићи. Мијаиловићи. Миловановићи и Радојевићи. Ранковића. гранична црта је Први српски устанак.које су од 1737. Митар (р.сродници (браћа и браћа од стричева) Петар. Милошевићи. Симоновићи. Лукићи. који долазе из Рамаће. године. Од најстаријег Симиног сина Дамњана (р. Такозване Ере (слава Св. Гвозденовићи. Миловановићи. Драган. 1830. У то време су новим становништвом попуњавана и етнички освежавана безмало сва насеља.info 45 www. 1767). Вуксана (р. примајући досељенике из свих српских крајева. Огњановићи) од Сјенице. Ђуричићи. У Шумадију. близанце Николу и Радоја (р. Међутим. чији је отац Вулић Вучићевић (р. Јовановићи. Малишиће и Ракићевиће. Лукићи (други). Милосављевићи. За разлику од Доњих Грбица . од кога су Радовановићи. Савић. овако се временом гранао: Мијаиловићи (у ужем смислу) су од Мијаила Јовановића (р. а од Павловог сина Стојадина (р. чију основу чине три врло разграната оснивачка рода (Батавељићи. Јовановићи. Од Савићевог сина Павла (р. Мијаиловићи (слава Св. испуњене садашњим становништвом. 1767) био 1831. Један од оснивачких родова у Горњим Грбицама. Јован. Ере. Родоначелник Вујадиновића је Вујадин Михаиловић (р. али им је неутажива жеља за слободом била заједничка. а нека села. родоначелник Лукића).maksimovic. Првих година после Свиштовског мира (1791) Шумадија се чинила обећаном земљом. Јанковићи. Јеремија) имају осам огранака. У Горње Грбице је дошао Вујадин (р. од кога су Симоновићи. године имају 55 кућа. Милош (р. Вујадиновићи. У Ере спадају Петровићи.кућа Мојсиловића.који су. скупа. а од Милована (р. Срећковићи) и Ивковићи (Станојевићи. притицали су становници са свих српских страна. Дамњановићи. Симићи) од Новог Пазара. Радовановићи. Пешићи. Мијаиловићи и Радојичићи. Јовчетићи. родоначелник Миловановића). Илићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 1812). 1777) и Симе Петровића (р. Тако и многи родови исказују своје битисање . 1797). као и порекла њиховог становништва. Вујичићи. Од Јована (р. 1811) су Стевановићи и Лукићи (други). 1809) и Луке (р.info . 1817). Павић. Милановићи.

У Мирашевцу се из Босне насељавају Топаловићи (Ђурђевићи/Мијаиловићи. Тодоровићи). Са истока долазе Николчићи (Живановићи. Петровићи). а из Трна у Бугарској Првићи (Милановићи. Аџићи/Радовановићи. www.info 46 www. Милошевићи.maksimovic. Јовановићи. Рајковићи) из Стубла у Жупи. Живковићи. Милановићи.maksimovic.info . Милошевићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Чачка. Миљковићи) из Кормана у Алексиначком Поморављу. а Стојковићи (Недељковићи.

Марковићи. Гајићи. долазе из Херцеговине Брадићи. Филиповићи. Стевановићи) и Стругаревићи. друго презиме Џуџовићи (Павловићи. Станкићи/Димитријевићи.04. која је заправо збег. Ђурђевићи. У средишној Шумадији. Милентијевићи и Мирковићи. Моравице и Западне Мораве. а Лазовићи (Симићи. Босна). Ђорђевићи.maksimovic. Обалаши. Миливојевићи од Зајечара и Првуловићи из Раковице код Видина. Херцеговина. Павловићи) стижу из Врања. www. Лазаревића (Цветковића). Друга два досељеничка рода чувају у свом имену успомену на завичај .од Зајечара су Асурџићи (Живадиновићи. од Пећи. У Рачи преовлађују досељеници са истока .Жупљани (Јовановићи. друго презиме Миловановићи. Павловићи други (слава Св. У Опорници налазе прибежиште невољници с Косова. Соко Бања). Ивановићи (Недељковићи) из Прокупља. а од Ужица Павићевићи (Сретеновићи). У сваком од ова три предела је најјача динарска досељеничка струја (Стара Рашка.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 21. што је разумљиво ако се има у виду да је од свих делова Србије Шумадија била. Станишићи. друго презиме Николићи. Дабовићи.maksimovic. Марковићи. и остала. Ђоковићи). Јовчићи. Стара Црна Гора. огранак Петронијевића у Ракинцу. Станојевића (Петровића. У овом времену је снажан прилив и у Црни Као. Ристићи. који се тада звао Пусто Село.од Тимока до Дрине. У Шљивовцу. Јовановићи). Николићи) на Жупу. Марковићи). Вићентијевићи. Ђокићи (Петровићи. дошљаци из Црне Горе. Милутиновићи (Сретеновићи.2001 Глас јавности 39. која је. Милојевићи). коју сачињавају три предеоне целине . Тривуновићи) на Глуваћ. Мијаиловићи/Миџићи). слагало становништво у Лепеници. заселак Дубнице у Ђетињи. Отуда није чудо што је устанак у Шумадији имао шире оквире и видике . Спомен завичаја У средишној Шумадији најјача досељеничка струја динарци У Нови Милановац. а Глуваћани (Миленковићи. чији су огранци Миленковићи. У исто време су од Нове Вароши пристигли Вуловићи. Радосављевићи. будуће насеље замећу Миладиновићи. код Ивањице). тај досељенички мозаик је и најупечатљивији. Безмало да нема шумадијског предела у којем се не би могли наћи досељеници из свих крајева у којима Срби живе или су некад живели. Бабовићи. који долазе са другог краја Србије. Мијаиловићи). друго презиме Тројановићи од Пирота. Тада из Трнске клисуре пристижу и Деспотовићи (Антићи. превагу имају из Старе Србије од Новог Пазара стижу Бојанићи. а Стојановићи из Видина. пореклом од Тетова (Македонија). Милановића). Радисављевићи). Никола) и Лазаревићи (Петровићи) из Лесковца. пригрлила досељенике из свих српских предела. Илићи. чији су сродници Лазовићи у Ракинцу. Вујадиновићи (Милановићи. Теферич добија нове житеље са пет стране .info . како је певао песник буне Филип Вишњић. док су Мијаиловићи. и Петронијевићи (Петровићи. Јовановићи. Радивојевићи) и Кандићи (Миљковићи. Јовановићи и Ђорђевићи). Баточину и Шљивовац.info 47 www. Гавриловићи. Игњатовићи. Костићи. Тако се. што је старо презиме скупине родова Марковића (Милојевића. а Биорци (Крсмановићи. доходећи од Приштине. чије је друго презиме Стевановићи (слава Ђурђевдан). чији су род Миладиновићи у Марковцу. затим бројни Јовановићи (Ристићи. Филиповићи).Гружа. Састав становништва Шумадије је врло шаролик. према истраживањима Михаила Драгића. уочи великог прегнућа какав је био Први српски устанак. Милосављевића). Милосављевићи. а из Црне Траве Стрељићи (Стојаковићи) и Главашевићи. Вучковићи (Трифуновићи. и од Београда до Косова. Од Великог Извора на Тимоку долазе Симићи. У Радовање се слива досељеничка река од Полимља. Илића. као што им и име казује од Бихора (Стара Србија). даљих и ближих. Анђелковићи). Шаролик је и састав првих насељеника у Цветојевцу . Миленковићи. Мијаиловићи. који долазе из Врмџе (Моравица. Милошевићи. а од Сјенице Пејовићи (Тодоровићи. где су се раније сместили само Џајовићи. Зарићи. У Црни Као долазе из Ресаве Вељковићи. из Старог Влаха (ужичко-моравички крај). У Пиносави.Јовановићи и Крстићи од Књажевца. Милошевићи) и Лукићи. Из Катрге (Рудничко Поморавље долазе Аћимовићи (Томићи. а Младеновићи. Симићи) од Пећи. најпривлачнија област за насељавање. долазе из Страгачине (заселак Маскове.Бајићи (Ђорђевићи. Динарски досељеници. затим Павићи (Симићи. Јасеница и Лепеница. Николића (Петровића) и Панића. као и остала подручја Шумадије. Миловановићи). Стевановићи и Лазаревићи. међу које долазе и Станимировићи (Глишићи). Сретеновићи (Вучетићи) и Младеновићи.

maksimovic. а на њеном тлу су се пресецале моравско-вардарска струја.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Боривоја Дробњаковића и Тоше Радивојевића. из Солунског залива на југу и од Будима на северу. а у пет они чине већину. из Хрватске на западу. затим у Јасеници (10 одсто). Ова струја је најзаступљенија у Гружи (15 одсто становништва). а свака десета у Лепеници је пореклом од Сјенице. могло сматрати за четири стране света разбацаног Српства .info . У 44 лепеничка насеља су досељеници који припадају овој струји. У оквиру динарске струје су најбројнији досељеници од Сјенице. Особеност Лепенице. у време досељавања. док је у Лепеници најслабија (три одсто). чине више од половине житеља данашње Груже и Јасенице и петину житеља Лепенице. Са југозапада су притицале динарска и косовско-метохијска струја. долазећи моравском удолином с југа. Предео Лепенице је по свом географском положају био предодређен да се на њему сударе четири најпретежније селидбене струје.info 48 www. као и са осталих једанаест предеоних целина Шумадије. свака четврта породица у Гружи и Јасеници. Али је зато у Лепеници на другом месту по бројности становништво које припада тимочкој струји. и тимочко-браничевска струја са истока.maksimovic. чини управо снага тимочке струје.од Видина на истоку. становништво Лепенице и најсложеније. Зато је. а може се рећи и у целој Шумадији. Друга по јачини досељеничког млаза је косовско-метохијска струја. која је и најстарија по настанку. јер су у њој приметне породице пристигле са тако широког подручја које се. јер је после погибељи на Косову (1389) почело оно жалосно премештање и бежање нашег народа. које се ни до данас није смирило. www. у поређењу са Гружом и Јасеницом. међу овим областима.

чије је старо презиме Новаковићи. 1777) и Милош (р. Петровићи су се временом затрли. Поскурицама. Тимочани у Лепеници чине око шестину (или око 15 одсто становништва).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 22. Испитујући њихово порекло. у сливу Тимока има знатан слој стариначког становништва. Добрачи. Метриш и Сиколе). пошто су њихови родоначелници Ђурђе Новаковић (р. Ово становништво. пишући да „у Кривом Виру. дали печат Мирашевцу. Вишевац (36). Мали Извор. а изнад њеног извора је пространа карсна висораван. Грошници. или га оснују. Заправо. у ствари. чији су преци дошли из Босне кад и Петровићи са Косова. Нови Хан. тако и по доласку у Шумадију. Десимировцу. Дебелицу. 1787). чије је старо презиме такође Новаковићи. Малом Крчмару. 1802) и његов син Михаило (р. и то их јако опомиње на њихову земљу матицу. а има их и у Мајнићу. Доњим Грбицама и Белошевцу. што је Јован Цвијић уочио и истакао. треће. тако. састављена од досељених Тимочана . као што то обично досељеници чине кад се настане у дотад празном селу. тимочка струја је имала на тлу матице етнографско уједначавање. Радовању. под Ртњем у источној Србији. а друго . где су се мешали и стапали са тамошњим старинцима и досељеницима с других страна. Овде имамо у виду само тимочки део тимочко-браничевске струје. из Босне и Тимока. наставио је живот села и дочекао треће досељенике који су.презиме које настаје по телесној одлици претка (на турском „топал" значи: оштећен у ногу. краја у којима Срби живе .Ракинац (40 одсто). Први житељи за које се зна. преко Тимока. сина Ивана Новаковића (р.info . Горњој Баточини. Вучић (95) и Мирашевац (88).међу досељеницима су врло бројни они који су дошли са Косова и из Метохије и.04. свагда је предњачило у бунама и устанцима. а делили су се на огранке Ђурђевиће (Мијаиловиће).Топаловићи. треба имати у виду ове три чињенице о њему прво. који није најбоље омеђио тимочко-браничевску селидбену струју. воде порекло од Новакових синова Ђурђа и Ивана. безмало цела. Баточини. по чему је закључио да су они. превагу чине досељеници од Сјенице. хром) почетком овог века су имали десет кућа." На тај су се начин. образујући. а оделито је водио Црну Реку (Криви Вир. www. јер потичу од оца и сина. Михаиловићи. Доњој Рачи. Жировници. има доста досељених Сјеничана. а Матејини променили у Милошевиће. Тоша Радивојевић је нашао село Мираш у Неродимљу. Старо презиме другог огранка Топаловића (Петровића и Милошевића) је Петровићи. били су Петровићи. како у пределу Тимока. село надомак Раче. Новом Милановцу. Овако сабрано. које ће се. Салаш. Губеревцу. Досељеници пореклом од Тимока су приметни још у Црном Калу и Пиносави (свака четврта кућа). Чумићу. Од Сјенице преко Кривог Вира Топаловићи су презиме настало од турске речи „топал"-хром За три села се може рећи да су. населили и делови раније динарске и косовско-метохијске струје у Лепеницу. јединствени лик Шумадинца. Аџићи (Радовановићи). Радовановићи). 1784). Топаловићи .1827). У Мирашевац. под особито повољним земљишним приликама. пренели име свог села из Неродимља. 1817). Но. Звижд) за ову прилику изостављамо. потичу од Радована (р. што значи да су Маркови потомци задржали презиме (Петровићи). Но. Милошевиће и Петровиће.maksimovic. које је носило снажну државотворну мисију и неговало традиције слободарства. први насељеници су дошли из три. Они су изабрали ово село где Црна река извире из пећине. па су им и име порекло упамћени. Прњавору и Сипићу (свака пета кућа). Млава. Бошњану. и од њих се овде развила.info 49 www. По Тоши Радивојевићу. Да би се ваљано разумела својства становништва тимочке струје. у два су тимочке породице у већини . Они су пренели у Криви Вир познате сјеничке овце. Радичевац) и Зајечар (Грљан. по доласку у Шумадију.са Косова. на жалост. Пајазитову и Светлићу (свака шеста кућа). а дошли су у време Кочине крајине из Неродимља на Косову.maksimovic. Велики Извор и Заграђе). Марковцу.2001 Глас јавности 40. поновити у већем обиму. Луково. он је ту урачунао само Тимок у ужем смислу (Јелашницу. међусобно су за колено ближи него са осталим Топаловићима. Књажевац (Старо Корито. а у шест сачињавају више од трећине . Лапову. Цветојевац (36). у тимочком пределу Црној Реци. Поповић (35) и Доњим Јарушицама (34). Маршић (39). Реснику (свака девета) и Рачи (свака десета).Војиновац (55 одсто) и Лужнице (54). Доброводици. значи. Ова четири рода (Ђурђевићи. Аџићи. богињава од вртача. за оно време врло удаљена. 1813). Вражогрнце. Јаковац. Ђурђевићи и Мијаиловићи (Михаиловићи). Брзану. Аџиће (Радовановиће). син другог Петровог сина Матеје (р. а други род . затим у Ботуњу. Петровцу и Шљивовцу (свака осма кућа). а њихови родоначелници су Петров син Марко (р. Мирово и Бачевицу) и Крајину (Неготин. вуном најбоља пасмина оваца у Србији. десет одсто лепеничких родова чине Тимочани. одакле је сваки десети досељеник тимочке струје у Лепеници. који важе за оснивачки род села. Брестовачку Бању и Дервен). Градцу.Церовац (96 одсто). док браничевски део (Хомоље.

Петковићи.1767) са синовима Вељком Живаном. а њихови огранци Радивојевићи и Никићи од Божинових синова Радивоја (р. 1787). 1811). који су 1903. Карцуновићи. године скупа имали 112 кућа. Родоначелник Ђорића је Ђоро Вељковић (р. Паунковићи. 1804) и Нике (р. Огњановићи. Пешајићи. Првуловићи и Чумићи. а њихови су родоначелници Петкови синови Павле (р.maksimovic. Родоначелник Голубовића је Голуб Живуловић. Здравковићи.info 50 www. Голубовићи. Милојем и Милошем. 1787) и Тодор (р. Ђорићи.info . Живковићи.Павловиће и Тољиће (или Тодориће). Божиновићи воде порекло од Божина Ђорђијевића (р. Даничићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци У Првом устанку у Мирашевац долазе досељеници из тимочког села Јелашнице. Даничићи имају два огранка . Калинићи.maksimovic. Јанкуловићи. Из Јелашнице долази 16 родова .Божиновићи. испуњавају село и носе превагу како по бројности тако и утицају на његов даљи развој. www. Недељковићи. 1797). године као један од најстаријих домаћина у селу (р. уписан 1831. 1781).

а Велоје нађе место у Клоки. Родоначелник Костића је Коста Живковић (р.1776) и његових синова Петра и Саве. 1787). селу код Тополе. потичу од браће Николе (р. www. многи историјски догађаји. 1817). а од његовог потмка Бранка (р. Вељко се врати у Неготинску крајину и насели у Бруснику. 1777). 1807) и Петра (р. док ће потомци најстаријег му сина Трифуна (р. било старо. 1819) ће се одвојити огранак Ристића. 1767). Одиста. а Недељко је имао још три сина . док ће се Милошевићи одвојити по Николином сину Милошу (р. После Другог српског устанка ће у Мирашевац још доћи од Књажевца Петровићи (1832) и Црвењаковићи (1844). онако како су се одиграли.04. Јанкуловићи воде порекло од Јанка Петковића (р. 1776). од чијег сина Паунка (р. Јевтом и Илијом. Можда је понајбољи пример за то село Вучић код Раче.2001 Глас јавности 41. који су се. збежали у Шумадију и привремено настанили у Лозовику. и како су упамћени. Ово село је. огњиште и једних и других. чије је старо презиме Цветковићи. Након извесног времена. кад су проценили да је опасност минула. То потврђује и очувано предање о два брата из села Брусника код Неготина. 1797). заједничко. Родоначелник Марковића је Марко Јањић (р. 1807). године је Недељков најстарији син Стеван уписан као кмет. 1816) ће се издвојити Бранковићи. потичући од три брата. Здравковићи. 1797). Милкиће и Милојевиће. што значи да је ту. који потичу од браће Стојана (р. Стара презимена Историја многих породица је роман за себе Живковићи. 1802) родоначелник Милојевића. а касније и Недељковићи звани Нешићи. 1813) Павловићи. 1797) је оснивач Милкића.maksimovic. наликују на причу. 1784). а од њега два рода у два. Старо презиме Недељковића је Раденковићи. званом Пеши. Радојка (р. Паунковићи потичу од Паунка Миленковића (р. док је најмлађи брат Милоје (р. из околине Костићи (1865) и из Породина у Ресави други Петровићи (1873). 1797) и Ђорђа (р. Пешајићи су прозвани по Петру. 1817) настаће огранци Милетића и Милојковића. Петровићи звани Тренићи и Првуловићи (Терзићи). 1791).Милинка. Предак један. Милошевиће и Николиће. а од Пешиних синова Милојка (р. предање. Њихови сродници Вељићи су од Веље Радивојевића (р. за оно време удаљена. Од Вељка у Бруснику потекне род Јеличића. а од другог сина Павла (р. а потичу од Недељка (р. из Куманова Илијићи (1858). којима је неко најрођенији остао у старом завичају. а Николића Марков брат од стрица Никола Цветковић (р. 1797). 1787) и Јована (р. Јеличићи знају да су им у Клоки остали рођаци Ивановићи. уписан 1831. 1794). Чумићи се деле на Марковиће. 1807) ће се одвојити огранак Пауновића. или роман у маломе. Од Огњановог сина Христе (р. који се презива и Станојловићи. Вељку и Велоју. У попису 1831. 1777). 1797) и његов старији брат Маринко (р. а њихови огранци Божићи и Петровићи од Недељкових синова Боже (р. предела. а његов средњи Миљко (р. а од Велоја у Клоки настане род Ивановића. У Шумадији је веома много оваквих предвојених породица. 1802) задржати презиме Вељића. Цвејчиновићу (р. 1776). Живка и Станоја. не смејући да чекају турску одмазду по слому Првог српског устанка. пре бежаније у Лозовик. гранају у Костиће.info . Родоначелник Калинића је Стојан Николић (р. 1811). Тако је и родословно памћење многих породица само по себи прича. од доласка нису мењали презиме. Карцуновићи. а Ивановићи памте да им је предак дошао из села Чубре код Неготина. селу које данас припада општини Велика Плана. а касније ће се од њих развити Милетићи. и ту се стално настани. Реч историја у неким језицима значи: прича.info 51 www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 23. 1749). Старо презиме Огњановића је Михаиловићи.maksimovic. како је установио Тоша Радивојевић. како се презивали Огњан (р. Родоначелник Петковића је Петко Цвејић (р. 1809) и Милете (р. године као домаћин са синовима Милошем. Првуловићи потичу од Првула Раденковића (р.

Досељеници из Јаковца Марићи. које су скупа после Првог светског рата имале 217 кућа. Гаћановића и Милановића). Станојевићи (са огранком Радојковића и Стојановића) и Токалићи (са огранцима Милићевића. када су на његово тле дошли први насељеници. Да су Јаковљеви потомци у лепеничком селу Вучићу и у тимочком селу Јаковцу заиста сродници сведочи и то што сви. напротив. који су. Марковићи (са огранцима Голубовића и Гојковића).maksimovic. родоначелника. имају исту славу . зближила. Аранђеловића/Ранђеловића. без изузетка. имали 1903.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци засновано 1806. скупа са својим огранцима. године. године 44 куће. Милановића и Станојевића). Павловићи (са огранцима Миловановића и Стојановића). Пауновићи ( са огранком Петковића/Миловановића). који су дошли из два суседна села у области Тимока . Павловићи и Првуловићи. Првуловићи (са огранцима Живуловића. а из Јелашнице пет родова Милошевићи (са огранцима Видановића и Петровића). Николићи (са огранцима Ивановића и Младеновића). Радојковићи (са огранцима Николића. Староседелачко становништво у Јаковцу. несумњиво су потомци деде Јакова. редом по пристизању. а коначан облик је добило по слому Првог српског устанка. У Вучићу су се измешали. које је до данас тамо опстало. Живановића. Ђорђевића. Милојковића. јер их невоља није поделила. Из Јаковца је дошло осам родова . У старом завичају су свакоме од њих остали сродници.Јаковца и Јелашнице.Марићи (са огранком Марковића). докад се у њему „одједном настанило" тринаест оснивачких родова. www. разгранато је данас у више од тридесет фамилија.info 52 www. Симићи (са огранком Живановића) и Стојановићи (са огранком Милисављевића). Живковића. Миленковића. Миливојевићи. и које је одреда потомство деде Јакова. већ.info . Ђорђевића. по којем је и њихово матично село Јаковац прозвано.maksimovic.Ђурђиц. Живадиновића и Милановића).

значе исто . Првуловићима у Вучићу су сродници Пангарци. само се у таквим изокренутим токовима историје и националне свести могло десити да кад Срби ослободе стари завичај. досељеници из Јелашнице имају три славе. Па ипак. Катун или Станови. Жупна раздробљеност шумадијског предела и појединачно насељавање нису погодовали очувању и образовању племенског друштва. У историјском метежу и пресељењима становништва. А с њима и мучни. век Досељеници из Јелашнице у Вучић такође имају у том тимочком селу сроднике. Милићевић у „Кнежевини Србији".info . већ због таквих извитоперења која се. који су се у међувремену били свикли на туђина. то ми је од колеге остало". а у Вучићу 44 куће. У сеобама. њихов најрођенији род. а те исте три славе одржавају и сви староседеоци у Јелашници.оду Срби. У такве драгоцене појединости спада и казивање ученог хоџе. како се звало насеље које је данас урасло у Крагујевац. као што се лав може препознати на основу канџе. за Србе је био најтежи 17.под сунце туђег неба . од исте гиџе. док је никољштака у Јелашници било 17.Попово брдо.руднички манастир су Турци порушили у XVII веку. Перуничићи и Стевановићи у Јелашници. у тренутку раскида. по чему је за Србе био најзлокобнији XVII век. Почетком овог века је оних који славе Св. То се такође најбоље огледа по заједничким славама (крсном имену). Сеобе су нас предвајале и проређивале. сезонских сточарских станишта. а други остао на Руднику. мула Ибрахим (рођен 1906. тј. према томе. Јер. Игњатовићи.info 53 www. многе породице чувају сећање на порекло и штите га својим именом. када је у Тимоку изникла и рашиначка црква. већ има вишевековну историју потврђује и предање о настанку рашинске цркве (пет сади хода на југозапад од Књажевца. а потом додао име брда. Станојевићима и Токалићима у Вучићу су сродници Јеленковићи (надимак Балтићи. као у многим селима Корита и Сјеничко-пештерске висоравни. треба додати и чињеницу да су неки староседеоци у Јелашници. После дуго времена. које су најчешће масовне и невољне. памте се и они који су отишли.04. већ се у Шумадији живот одвијао у оквирима села и кнежина као самоуправних заједница. Уз то постоји и још једна подударност . из њега . Очито. а тешко се одрже кумства и побратимства. Пре непуну деценију. летње станиште сточара . Бачица. Уосталом и сам назив села Бачице казује да је овде првобитно било привремено. А кад је о Вучићу и Јелашници реч. повезујући нас из краја у крај. Миленовићи. Арханђелу. а у Вучићу 29. А Пауновићима. браћа пођу да се траже и на месту свог сусрета и препознавања подигну цркву захвалницу. Наиме. који се тада селио од немила до недрага.maksimovic. невољни народ. од којих је један отишао послом по белом свету. Последице сеоба и народног растурања су страшне. не само услед прекинутих породичних и традицијских нити. а код нас у Шумадији трло. Према томе. У Бачици већ два века нема попова. наш бистроумни и срдачни домаћин мула Ибрахим Макић се осмехнуо и рекао: „Знате. Лекићи. Понекад једна значајна појединост може да открије целину. брдо које му припада се зове . тачније у лето 1983. неки знаци племенске припадности су остали до сада. Наиме. у Тимочанима насељеним у Вучићу тече и крв косовских предака. мула Ибрахима Макића из Бачице на Горњој Пештери. по претку који је са собом увек носио балту. Ово предање губи свој легендарни вео ако се зна чињеница да је на Руднику у Јарменовцима постојао манастир посвећен Св. нити иједног православца. Петровићи и Стојановићи (друго презиме Ћосићи) у Јелашници. изгубе се многе везе између старог и новог завичаја. секиру). а одсељеници носе у свом имену спомен завичаја. оних који славе Ђурђиц у Јелашници 15. у Бачици. па.maksimovic. који сви славе Св. Николу.све су те насеобине никле на местима претходних. путеве су знали само калуђери и хајдуци. Алимпија у Вучићу било седам. у та бесудна и злосрећна времена. нису могла ни у сну претпоставити. које се налази на брдашцу. давни досељеници са Косова.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 24.бачија. насилне и изненадне. који сви славе Ђурђиц. али су учвршћивале народну свест. покидају се споне са старим завичајем. као што је то у овом крају устаљени привредни обичај. понегде. Вуја и Груја. Упамћено сродство Приликом пресељавања становништва. временом забораве растурени сродници. односно Станово. Нашао сам га на летњем станишту. које наводи Милан Ђ. Упитан како се зове брдо на којем му је летњи стан. који сви славе Св. где се он са породицом и сточним малом сместио. родом са планине Рудник. Међутим. привремених. Да сусрет људи Шумадије и Тимока није случајан. у неким крајевима катун. Ову су цркву подигла два брата. Упркос недаћама кроз које су прошле. Вучковићи и Вукићи у Јелашници. Алимпија. а да је рашиначка црква такође посвећена истом заштитнику. али је у називу брда сачувано www. школован у Каиру) био ми је један од најбољих казивача приликом изучавања овог предела Старе Рашке.2001 Глас јавности 42. коју још називају станови. а у Јелашници 30 кућа. Тако су Милошевићима у Вучићу сродници Војиновци.

Петар. или их говоре наизменично. а за њима је уследило и досељавање шиптарских група.Кодркиш. Климената и Шаља. То је последица исламизације и сплемењавања са шиптарским етничким елементима. који је. хришћани. www.maksimovic. Међутим. узидан у њене темеље. који казује много. ту се прича не завршава. касније.info 54 www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци сведочанство њиховог негдашњег пребивања овде. а то је . што је могло бити средином прошлог века. Очито. тачно се зна и где је била православна црква. у слободан простор. не само што је назив сачуван. приликом изградње основне школе у Бачици. примио ислам. Петров син. што на влахоалбанском значи: Црквено брдо. Прадеда мула Ибрахима Макића се звао .maksimovic. Дакле. мешају у говору српски и шиптарски језик.info . Па тако у овом селу постоји још један назив. Но. што значи да је тек његов деда. него је ту нађен и велики камени крст. Данашње становништво Бачице је још билингвистично. какав је после одсељавања српског живља из ових крајева била и Бачица. У истом селу постоје још и ови називи: Попова бакча и Попова ливада. спустили су се други сточари.

какви су били Бакићи и Карапанџићи. Но. по Цвијићевом сликовитом запажању. Код Дуге Пољане. као што су Араповићи. а преслављају Летњег Св. години је било јаких задружних кућа. У једноме је домаћин Вулић. године. а од овог рода је био старовлашки кнез Максим Рашковић. Баре.2001 Глас јавности 43. Село је. исто то . али је свако у извесном погледу особено. Како би Вук Караџић рекао. године (по једном запису Јован је седам година млађи од Средоја). За све ове родове се каже да су у старом завичају били једна фамилија. до села Расна је село Рашковиће (данас 210 житеља исламске вероисповести. Три деценије касније. као и већина шумадијских села. а синови Милоје 1815. званим Арнаутином. Таквих је безмало трећина.info . Међутим. Средоје и Јован Стефановић. Преполовљена јабука Узмицало се у два правца: долином Ибра или преко Голије А наша прича заправо почиње овде. сливало се и српско становништво у ниже крајеве. Како је Драгић записао. највише је двочланих (27) и једночланих (25). вратимо се у Бачицу. а 1971. године са оцем Марком. међу малобројне српске средњовековне властелинске породице. Општој појави проређивања становништва и његовог старења. од којих 37 за војску способних.у једној су браћа Милован и Урош Ђурић. улетао у турску границу и војевао. Јер. године. године.шест душа у домаћинству. или планинским билима. Две деценије касније. дуго угледан и моћан. као највидљивијој демографској чињеници после Другог светског рата. преневши име свог села. као што воде теку.maksimovic. долином Људске реке. године. јер је. Из овог су села. Ако поменемо насеља или њихове делове. године је у тим домаћинствима било 730. јер све ове породице славе Светог Николу. село је узнапредовало. звани Арнаутовићи. Рашковиће. понајвише ка равној Шумадији. као што. године само је 11 домаћинстава која имају по шест чланова. Привидно. године 162. због непослушности. јер се ова насеља налазе и овде и тамо. јер се родоначелник Ђура доселио из Штавља код Сјенице.само мало другачије. а тако названим јер је досељен од Новог Пазара. а потом са породицом у Рипањ. године. Калипоље. дошли мештани Рашковића у Гружи. односно „од Арнаутлука" како је тада подсмешљиво називан тај крај у тадашњој „Турској". према попису 1991. данас потврђују тефтери из времена кнеза Милоша. Рашке и Ибра.04.maksimovic. Дакле. У Шумадији су сва села иста. а други о Гружи. ни Брњица није одолела. војвода Сјеничке нахије у Првом устанку. тј. годину су два домаћинства Ђурића.Богићевићи. име Рашковића говори много више. Са Горње Пештери. године је имала 163 домаћинства. Ови други су заправо Марковићи. у арачком тефтеру за 1831. јер су Милоје и Средоје уписани у арачком тефтеру 1831. Узмицало се у два правца. По Сумарнику коншкрипције становништва и имовине у Србији 1834. Вуковићи и Лекетићи или Сталетићи. А у попису 1991. старило и смањивало се у броју кућа и житеља. Милија (од кога су Вуковићи) и браћа Лакета и Сталета. пуж носи своју кућицу са собом. што се види и из њиховог крсног имена. Јавора и Драгачева. Сушица. Николу. док је младих (млађих од 15 година) само 55. може се десити да једни помисле да је реч о Сјеничко-пештерској висоравни. Марко је рођен око 1790.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 25. који је опстао и све време турске власти. Задружна кућа Ђурића припада роду Штављана. што није случајно. док је Јован рођен после 1831. спада и род Рашковића. Дакле. Карађорђе повукао у унутрашњост земље. чији потомци постоје до нашег времена. познато по томе што су у њему сачувани остаци задружног живота). Запис етнолога Михаила Драгића. Наиме. По попису 1948. године 585 становника. преко Голије. исто. Петрово Поље. Сугубине или Калудра налазе и у Левчу и у Старој Рашкој.info 55 www. безмало се удвостручило . а у другој браћа Милоје. Кнежевац. у њему су 123 куће (домаћинства) у којима живе 133 породице. а у ствари класичној српској области (Стара Рашка). Таквих је у овом селу 117. као што није случајно ни то да се насеља Урсуле. а од 425 његових становника најбројнији су они између 55 и 70 година. односно њихови родоначелници . који тада има 44 www. А у 1863. несумњиво. али . више од четвртине.имало је 50 кућа са укупно 304 житеља. године Брњица је имала 28 кућа и 185 становника. житељи Рашковића у Гружи „знају само да кажу да је досељавање било у једно време и из једног места". како нашу област и народна песма назива. У погледу породица. Брњица.Богић. кога је 1813. године и Средоје 1829. Тако је и гружанско село Брњица као и остала села. по попису 1863. Матица ових Рашковића је заправо село Рашковић код Дуге Пољане.на себи својствен начин. а по попису 1971. мимо заповести. у просеку . прво у Крагујевац. 1948. Међутим. Две су имале по 17 душа . Брњица је после Другог светског рата стагнирала. Из овог села су у гружанско село Баре у време Првога устанка дошла три данашња рода . који је записао породично памћење које гласи: „Зна се да је дошао овамо прадеда Ђура са синовима Вулићем и Миливојем". што је за петину мање.

онда је он дошао у Брњицу за време Карађорђа највероватније 1809.info . иста фамилија. 1787. који ће бити домаћин задружне куће Ђурића у попису 1863.info 56 www. Са Вулићем је уписан и син Милован (р. Тачније. Ови Ђурићи (од којих су неки Ћосовићи) су род са Максимовићима. године). 1821. што значи да је пуно име Ђурино било Ђурђе. после Вождовог похода на Сјеницу. године). године. Никола). а у другом је десет година млађи Миливоје.maksimovic. www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци године.maksimovic. а Миливоје 1797. Родоначелник Максим (р. Вулић и Миливоје су уписани као Ђурђевићи. што се види и из исте крсне славе (Св. Ако је Ђура (Ђурђе) дошао са синовима. године) је у тефтер уписан по оцу као Јовановић. што значи да су они рођени у Штављу (Вулић 1787. што значи да су Јован (од кога су Максимовићи) и Ђура (од кога су Ђурићи) браћа. године.

Карајовићи и Радаковићи у Гледић. а Радаковића Којићи у Закути (њихови родоначелници Радак и Којо су били браћа). године са презименом Јовановић. По предању. а остали за време Карађорђевог похода на Сјеницу. поглавито у Црној Гори. Штављани су пореклом и Умељићи у Опланићу. Араповићи. с тим што су Драгојловићи дошли пре. године). по чему су прозвани. Но. затим у Матаругама и Замчању у Доњем Ибру. године) било 174 куће . који са Ђурићима чине род Штављана. где их још има. 1797) и Јоксим (р. а такође су у исто време дошли из Штавља.04. Гривац . Никетићи. чији се предак Гаврило (отуда им је старо презиме Гавриловићи) доселио са братом Симеуном из Штавља у време Карађорђеве војне на Сјеницу 1809. Старо презиме Максимовића/Јоксимовића је Јовановићи. Липници (36) и Љубићу (15). Којом и Драгутином. досељен. Горња махала). у Брњици су још једни Максимовићи. одакле су такође дошли Тијанићи. али су до Карађорђа већ сви дошли. један од најстаријих у селу. Уписано је онако како је немачки писар.maksimovic.онда је лако под именом Пронице препознати Брњицу. Закути (37)." Припаднике братства Кошана Драгић је нашао у неким селима Ибра. Изгледа да је ово било јако братство.2001 Глас јавности 44. из Штавља код Сјенице. Једни су се разишли по сјеничким селима. Марковића (Арнаутовића) и Максимовића/Јоксимовића од Сјенице.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 26-27. то је гружанска Брњица била само присно подсећање на Брњицу у старом завичају. историјске околности нису допуштале да се племенско друштво заснује и развије у свом чистом виду. како је истоимено село постојало у Гружи пре досељења Штављана.Драгојловићи из села Будожеља. Родовска организација и племенско друштво су битне ознаке у развитку српског етничког бића. о чему је записао: „Интересантан је пут једне од врло разгранатих породица у Гружи. Гледићу (32). Книћу (24). Јевтовићи и Манојловићи (сви уписани 1831. који су се преко Камиџоре (Морава). као и Пантешевићи (Петронијевићи и Дамњановићи). У аустријском окупационом попису 1718. где је цела мала Кошана. невичан нашем језику. Бачовићи) остану у Закути. доселили у Печеноге. ма колико била распршена у сеоби по шумадијским селима. Скупно досељење Ђурића и Максимовића. Ризнићи. Лесковцу (8). Јовановићи. чије је старо презиме Нијемчевићи. Ови колашински Кошани нису у исто време досељени у Гружу. које се налази између Штавља и Дуге Пољане на Пештерско-сјеничкој висоравни. што значи да је досељавање за време Првог српског устанка текло појединачно. 1767) уписани у тефтер 1831. досељени из Ибарског Колашина.у Бечевици (22).info 57 www. Забојница. Попадићи из Сабанте. оличена у кнежинама као самоуправним целинама. које се растурило из села Коша код Пећи. У Бечевици су Ђеровићи и Ђоновићи. www. очито. и овде се може јавити одблесак племенске организације у свом рудиментарном виду. из Штавља. Лазара.Вилотијевићи из Старог Влаха. Невољне сеобе Племенско друштво битна основа у развитку српског бића Осим ових Максимовића. Кошани су најбројнији у Гружи. и да је до Кочине крајине у њој дошло поново до смене у становништву. одакле су се тек почели растурати на разне стране. које се поуздано могу пратити од досељења на Балкан до наших дана. године је у тадашњем Крагујевачком дистрикту уписано и село Брњица. јер су њихови родоначелници Максим (р. види се и по томе што су им куће у истом крају Брњице (тзв. ту су у прошлом веку још родови Арсенијевићи. како је то уписано у овом низу: Рашковић. Брњичани су дошли из села Брњице. Но. у Шумадији. Гајовићи. Но. Па ипак. Проница. Михаило Драгић је правилно претпоставио да су досељеници од Пећи ишли преко Колашина.maksimovic. Нешићи и Андрићи. то чуо и разумео и према свом правопису прилагодио: Проница. као и Јеремићи („за њих веле да су Студеничани"). Радак је отишао у Гледић. И у Липници постоји род Штављана. што значи да је њено насељавање уследило после тога. године. Од оних које је Драгић изоставио. као у динарским подручјима. Радмиловићи. а која се преко Колашина растурила на разне стране. из разних подручја . где је тако често долазило до промена у саставу становништва. Зато је за Шумадију својствена друштвена заједница заснована на територијалном и економском обједињавању. То је фамилија Кошана. где их је у време Драгићевих испитивања (1921. Зечевићи из Лисе у Драгачеву. Николићи. Из Штавља су и Камиџорци. У средини села су породице различитог порекла. одакле су даље прешли у Србију. а поготову се јасно оцртавају поједина братства.info . У доњем крају Брњице су породице досељене из Старог Влаха . Сродници Карајовића су Карапанџићи у Ерчегама у Моравици. Ове друге Максимовиће је етнолог Драгић уписао као Максимовиће . а одавде у новопазарску и сјеничку област. а потомци Које и Драгутина (Којићи. као и у моравичком селу Чечини. Брњица је тада уписана као ненасељена. други су се задржали у Колашину.Јоксимовиће и они славе Св. док су Радићи старинци (најстарији род у селу). са синовима Радаком. која води порекло од Пећи. Но. У Закуту се заправо доселио Саво. и то су најпре прешли у Колашин.

У Лепеници има јако братство Биораца у Цветојевцу (1911. Книћу. који славе Аранђеловдан. повлачећи се са војском. Матица Лутоваца је село Лутово у Братоножићима. У Борач је тад дошла и баба са синовима Симићем и Весом. добивши надимак по селу из кога је дошао. дошла четири брата . тиче села Коша. Алекса. Знају кад су примили ислам. пре досељења из Бихора. Кошана у Ибарском Колашину има у селима Газиводе (4 куће). Максима. највероватније да би заварали траг и избегли освету. а кумство су држали још у старом завичају. изложено турчењу у више наврата.info . а што потврђују називи Кошко гробље и Кошка планина. У Љубићу су Кошани Зорнићи. но овај се део Биораца пресели у другој половини прошлог века у Кусовац. Мирчете и Милића). Јанићијевићи и Миленковићи) и Табалије (9. Биораца има и у Белој Стени код Студенице. Што се. као и Лемићи. потомци четворице браће (Радивоја. који је тада био „у Турској". пак. попут Лутоваца у васојевићким селима Загорју и Дапсићу. Вукомановићи и Миловићи). Татићи или Ћурчићи.Ника. Но. године има 426 житеља (423 Србина и два Југословена). године. а преслављају Ивањдан. које налазимо у Љубићу. Добросављевићи и Луковићи). Врло угледно братство Лутоваца има свој огранак у Борчу. чији су огранци Мишковићи. Да су Кошани братство види се и по крсном имену. Зорнићи знају да су им сродници Кошани у Липници и Закути. спада у ређа презимена. Пачаризи у Борчу су кумови са Биорцима. Ко су Биорци Дошли за Карађорђем после војевања на Сјеници и Суводолу Кошани су Зарићи у Книћу. Виткојевиће (4. досељен у Првом устанку. матице братства Кошана. преко Сјенице и Расна у околини Ужица. Тако су Кораћевићи у Жунама овде дошли премештајући се од своје матице. одакле су се пре три столећа иселили. што говори о њиховом сродству. Врачеву у Доњем Ибру (1) и др. Тоша Радивојевић каже да су ови Барјактаровићи досељени са Косова и славе Св. а преслављају Петку Трновску (8. Даљим истраживањима се могу добити и подаци о неким кошанским породицама које су остале у околини Сјенице. а у оквиру њега угледни род Лемића.04. досељене из Гошева код Сјенице. затим у Великој Шотри у Топлици (4). јер све кошанске породице у Бечевици. Осим братственичког имена. Лазаревићи и Биорац. Лесковцу. славе Никољдан. врло важна установа у животу српског народа може ово да потврди. славе Срђевдан. ови су Зорнићи. кад су се из Бихора. који су од старине једна фамилија са Мијатовићима. Мијаиловићи. године их је било 11 кућа) су дошли за време Карађорђевог војевања на Сјеницу и Суводол 1809. године били ови биорски родови: Симићевићи и Весовићи (од Симића и Веса).maksimovic. славе Свету Петку (27. Милутиновићима и Ђокићима (Максимовићима) у истом месту.info 58 www. Ђурђевићи. где се настанио њихов род Спасенића. октобра). назван по мајци Леми. чији се предак Јован Кошанин овде доселио. Марковићи. Јована. као и њихове расељене породице. Овом братству припадају Јекићи и Степановићи у Лесковцу. као и Јоваши (Бојовићи. чији су се преци Недељко и Тодор доселили из Коша. Бабовићи. Заједничко презиме Кошани имају Недељковићи. Гледићу. и ови Кошани су очували и заједничку славу. Петку. Св. године их је било 16 кућа). где су у 12 кућа 1921. сви остали Биорци славе Св. Ово презиме налазимо данас у селу Понорцу код Сјенице.maksimovic. Тушиће (6. Липници и Љубићу. очувани тамо до данас. Изузев ових у Корићанима. Међу досељеницима и пребезима из Црне Горе је и мноштво припадника племена Братоножића. Барјактаровићи у Петњику. који су досељени између Кочине крајине и Првог српског устанка. где се презивају Алексићи и Димитријевићи). Расељени Лутовци. али не знају која им је била крсна слава. где има јак род Зорнића. Кошанско презиме Зорнић. Јовановићи. муслимани. што само показује да су делили судбину српског становништва које је остало у овом крају. августа). док су Биорци у Корићанима досељени у време Првога устанка. Радосављевићи (од Радосава). Етнолог Милисав Лутовац је у Ибарском Колашину нашао јако братство Кошана који тврде да су пореклом из места Кос у Прекобрђу у Морачи. Антоније и Димитрије. у чију је кућу ушао Глишовић из Коњуше. Јована.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 28. Тодоровићи и Марковићи у Липници. Такође и кумство као духовно сродство. но они сами чувају предање да су досељени из села Петњика и да су од Васојевића. Бања (2). Борачки Лутовци. Међутим. Ђорђевићи). који је у www. Марковићи. до Пајсијевића. Ћировићи. што значи да су Лутовци у Борчу променили славу. а са њима и њихови рођаци Витко и Радосав. Јеремићи и Васиљевићи) у истом месту. Биорци у Борчу (1923. који се ту населио из племена Васојевића пре Кочине крајине. Племену Братоножића припада и род Барјактаровића (Барјактаревића) у Јовановцу. од којих су 425 православне вере. ово село у општини Исток по попису 1991.2001 Глас јавности 45. подељених на више родова (Крсмановићи. Закути. Лазовићи. који су се такође распршили по Шумадији. Вукосављевиће (8.

Аранђела. Из Осата.info .maksimovic. који су Васојевићи.Бабовиће (Новаковиће). Почетком овог века у Петњику је било око шездесет кућа. било прижењивањем. По овим досељеницима је назван и тип куће брвнаре .Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци земљи Васојевића. крагујевачки свештеник. познати као врсни грађевинари. и Барјактаровиће. граничног предела Босне уз Дрину.maksimovic. такође је знатан број досељеника у Шумадију. чији се последњи остаци још могу срести погдегде у Шумадији. Никољдан. подељених на два рода . www. али су славу променили приликом пресељења. где су долазили да раде. досељени су из Братоножића и очували су своју племенску славу. временом.осаћанка. По овоме је несумњиво да су Барјактаровићи у Јовановцу Братоножићи. па су се. прослављен по свом достојанственом држању на суду и одбрани младих социјалиста оптужених због демонстрација „Црвени барјак" 1876. а преслављају Св. године.info 59 www. било довођењем својих породица из овог брдовитог и пасивног босанског предела. Александра Невског. док Васојевићи славе Св. овде и настањивали. који су Братоножићи. Из овог јовановачког рода је и поп Милоје Барјактаровић.

који славе Светог Мрату. Од 1823. години су ова два села уписана опет заједно. Урош. године. те Вукић и Вучета . које иначе припада љуљачком атару. не помињу Баре. од Вуксана Радоњићи. Грачани са Пештера Они су населили гружанско село Баре Збирно презиме ових досељеника је Осаћани. а у Бороштици 402 муслимана и један Југословен. што значи да у њему није ни дошло до смене становништва и вероисповести. и село Бороштица суседна су. по родоначелнику). а www.2001 Глас јавности 46. од Милована Вукадиновићи (Милован је погинуо на Љубићу 1815. па су Љуљаци уписани са 31 домаћинством и 69 мушких глава. код Врсенице.136 Срба.info . док је у оном другом Грацу. У Баре су се прво населила петорица браће . али о разлозима њиховог мењања славе немамо у овом тренутку јасне податке. Са овом браћом су дошли и њихови синовци Ђорђе. од 141 житеља . године Љуљаци су уписани са 55 домова и 144 мушке главе старије од седам година. Да су управо овај Градац и Бороштица (Горња и Доња) исељени пре непуна два века говори и чињеница да у њима данас нема православне душе. затим Бошко и Вучко. Природно. 1819. тако је засновано и расло село Баре. бежећи у Шумадију. Насеобинска блискост Бара и Љуљака очитује се у чињеници да се мештани оба села копају на месту званом Старо село.04. а њихова средитша су на раздаљини око пет километара. у Уписнику 1818. месту у старој матици. Никићи. док су се Војиновићи.сви славе Ђурђевдан. а Баре са 29 домаћинстава и 82 мушке главе. Оснивачки родови гружанског села Баре су Грачани и Бороштице (или Боровштице). досељени почетком Другог устанка. што је у овом крашком пределу ређа појава. изнад кога постоји велики Грачански крш (чији је врх 1364 метра. године. досељени 1836. Нимало случајно. Скупни назив за ове родове је Грачани. другом оснивачком роду гружанских Бара. Ђорђевићи. а Љуљаци су тада једно од малобројних насељених места у Крагујевачком дистрикту и имају пет домаћинстава. из којих су се временом издвојиле.сви из села Боровштице код Сјенице. Истовремено кад и браћа и њихови синовци Грачани.Милош. У Борчу су Осаћани Димитријевићи и Миливојевићи. Сви ови родови славе Никољдан. По постању Баре су новијег датума. Миљковићи и Илићи. Ђокићи. пак. већ из села Граца код Сувог Дола и Карајукића Бунара у близини Сјенице (села које данас административно припада општини Тутин). као и Миловићи. По овоме је очито да Грачани не потичу из села Граца код Врсенице. Витош. од којих 43 ожењене.maksimovic. а 257 душа (131 мушко и 126 женских чељади). затрли. 1935-1987). изузев оних које су касније дошле. Милован и Вуксан. године у Барама је 39 кућа. које се одликује луговима и влажним тлом. Наиме. на први поглед није јасно из ког Граца су досељени. одакле су се доселили у време Карађорђевог војевања на Сјеницу 1809. у Назначенију села Књажеске канцеларије. после српско-турских ратова 1875. у барама гружанским.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 29. Ново и Петар. Следеће. од Нове Нововићи. године). и Бошњаковића у Гунцатима. године се. Све ове осаћанске породице имају исту славу (Св. њихови исељеници. у Кијеву су Осаћани Филиповићи и Радовановићи. године. од Бошка Бошковићи. где им је заједничко гробље. и 1822. Најкраће. што је знак заједничког порекла. Ника и Миљко. У Љуљацима су 34 куће. тако названи по селима Градац и Бороштица на Пештерској висоравни. У овом попису су Љуљаци и Баре уписани уједно.info 60 www. године па надаље су уписивани као засебна села. У 1820. У Грацу је по попису 1991. Витошевићи (од овог рода је познати књижевник и књижевни историчар Драгиша Витошевић. Јована). поникле као село у атару Љуљака. године. и сродник Илија. Од ове деветорице потекло је осам родова . чији је родоначелник Војин. године био 151 муслиман. у Барама су се истовремено обрели Грачани и Боровштице. који славе Лазареву суботу. у Грошници су Осаћани Јовановићи и Петровићи. Међутим. а у њима 260 душа. као и 1821. године). по Грацу. Оба леже не ободу Пештерског поља. ова два села су раздвојена. У аустријском попису 1718. Од мушкиња 53 су ожењена. као што су Миловићи у Борчу. По Коншкрипцији становништва и имовине у Србији 1834. а 57 за војску способно. зауставили су се на сличном тлу. У Губеревцу су Осаћани родови Савићи и Симићи. Да су Грачани род види се и по крсном имену . досељени пре Првог устанка. јер у околини Сјенице назив Градац носе два села. Урошевићи. наравно. од којих 35 ожењених. кад су се на подручје Љуљака доселили Грачани и Бороштице. где заснују село Баре. по чему су ови досељеници и прозвани Боровштице или Бороштице. који су дошли из Граца код Сјенице. Одговор на ово питање налазимо захваљујући Бороштицама.Милошевићи. а преслављају Ђурђиц. У Крћевцу и Тополи су Осаћани Павловићи (предак Павле Осаћанин зидао Карађорђев град и ту се удомио). који су касније дошли (после 1875. Војин и Ђока. Век касније.maksimovic. када су се доселили и Бошњаковићи у Гунцате. дакле виши од шумадијског Рудника). године. од Петра Вулетићи (старо презиме Петровићи. село Градац. Од Стојана су Стојановићи. у Баре су се населили Стојан. Од тога 142 мушке и 118 женске особе. од Вучка Вучковићи.

одржавао је све до овог века кумство са Драговићима у Пријанима. који су у својим заједничким презименима сачували успомену на стари крај и село из кога су дошли.info 61 www. у којој су им још преци Вукадиновића и Радоњића кумовали.maksimovic. већ почетком овог века заборављено. Николу. док је старо сродство осталих. И род Грачана у Барама је такође дуго одржавао кумство из старог завичаја . Попут Бороштица и Грачана у Барама Гружанским. и многе друге породице у Шумадији носе у својим именима или надимцима спомен на стару матицу или место из кога потичу. засеоку села Брезовца под Венчацом.са Васиљевићима у Сирчи (Рудничко Поморавље) и Луковићима у Белосавцима (Јасеница).maksimovic. Памти се да су Вукадиновићи и Радоњићи иста фамилија. Драговићи су такође досељени 1809. Луковићи су досељени из Граца. Бороштички род . које је у завичају поуздано било. упркос истом крсном имену.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци преслављају Летњег Св. www. године из Бороштице.Вукадиновићи и Радоњићи у Барама . а гружански Грачани су им још тамо били кумови.info .

чија је слава Ђурђевдан.2001 Глас јавности 47. У Белосавцима је било слободне плодне земље. које се раније звало Лепосављевићи. одакле су дошли. које је Карађорђе. а дошли су из предела Корита. После пропасти Карађорђеве Србије. Да су Чампари братство. између Бихора и Пештерске висоравни. као и Ђекићи. највећа равница у овом делу Шумадије. Матићима (Васићима. године. Аранђела. И једни и други су сачували спомен на своје www. Аранђела. Јекићи. И Чампари су дошли за време Карађорђеве војне. али су је муслимани у Другом светском рату опет срушили. Мековићи/Новичевићи. Исељених Чампара има још у Бистрици (Корита) и Бољарима (Пештер). Маринковићи и Чампари (1965. саборна. Буђевци су особито бројни у два гружанска села .info 62 www. године укупно било 29 кућа. који је. од којих је шест муслимана). У старом завичају. која је била главна.било их је 66 кућа. Вучковачки Буђевци. Агатонија. Славковићи. Миловановићи и Јовановићи) и Тодоровићи.04. и данас има Чампара. као и њихови сродници Ђоковићи у Претокама.maksimovic. По старом завичају су прозвани родови Бољараца и Буђеваца.изузев рода Бусараца.-02. Глишићи (Вулићевићи). црква за сва Корита. Тако су прозвани по селу Бољарима. што тачно показује правце њиховог досељавања у Шумадију. Из Корита је род Чампара Старо њихово презиме је било Драгићевићи Тако се у Зовљаку. где је складиштен кукуруз за потребе Карађорђеве војске. кад и Козодери. после војевања на Сјеници и Суводолу 1809. како у старом завичају. чије је старо презиме било Драгићевићи. где чине више од половине становништва. Илићима (Дујкићима) . уз који су се и Козодери иселили. као и Маринковићи. Костићима (Алексићима). Да су сродници. где су темељи цркве коју су Турци срушили после Карађорђевог похода. Ратковићима (Живановићима). славе Св. Жујовиће и Козодере. Буђевци су досељени из Буђева. У Коритима је. Филиповићима. црква је обновљена. који сви славе Ђурђевдан. али они.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 30. по предању. У тамошњем селу Дупљаци. види се по томе што сва три рода (Бусарци. који се још презивају Ђерковићи („дед Ђерко дошао из Буђева и нашао овде своје рођаке Буђевце и ту се настанио"). У Бумбаревом Брду су из Буђева родови Чушајићи (у које спадају Мирковићи. на коси Соколовцу постоји Црквина. тако и по доласку у Шумадију. сведочи топоним Кошеви.Св. ван Поморавља. Сокићима). види се и по крсном имену . који су огранак Славковића. крају села Белосаваца. приликом повлачења од Сјенице 1809. који су у другим крајевима истог села . Милосављевићи и Чампаревићи) славе исту славу . који су од њих одсељени у Балосаве. а са другим сродницима. Настањени су и истоименом селу. Николу. Козодери су у Коритима били угледан и моћан род. славе Св. у којем данас живе 128 Срба.Јовановићима. где се презивају Ђоковићи. али одатле наново. и Бумбаревом Брду. године. Ђоковићи. Сви ови Чампари. као и њихови сродници у Книћу и Грабовцу.maksimovic. Миленковићима. повео и овде настанио. Вуловићи.info . после српскотурских ратова 1875-1876. и то Милосављевићи у Грабовац. Бољарци су Симићи и Николићи (Бановићи) у Белосавцима. Михајловићи. (По попису 1991. Надимак „Чампари" имају и Пауновићи у Бумбаревом Брду. где их је две трећине. подигао је неки богати Козодер. године) и славе Аранђеловдан. који су огранак Радосављевића. Лутовац 1967. године. Становништво Белосаваца је релативно младо. године досељен у Шумадију.врате се у Корита. села код Сјенице. Ову цркву. што је. После Првог светског рата. јер их је овде довео Карађорђе. Већина овог рода се два пута селила у Шумадију. како је записао академик Милисав С. их је било 17 кућа).Вучковици. и по један Црногорац и муслиман. али су они дошли касније (1830. једна група родова назива Козодерима. у околини Сјенице. Чампари . сачувано сећање на многе одсељене родове. Из Корита је и род Чампара. а међу њима особито на разгранате родове . Десимировачки Буђевци славе Св. размештен је у Десимировцу и Грошници.05. коју је и сам Карађорђе кулуком крчио. Коритима. Ту групу родова чине Мијовићи. У Десимировцу су Буђевци родови Лепавићи (чији су огранци Радовановићи и Миленковићи). дођу овамо. Козодери су учествовали у биткама Првога устанка. који је 1809. којих је 1923. Радосављевићи. Род Буђеваца. Раденковићи. о чему данас у потесу Поља. године. Бољаре има 45 житеља. Буђеваца има и у Грошници. а презивају се Славковићи. који остане у Книћу . славе Св.Андрејиће. Агатија. изузев Ђекића. Мишовићи. био тако имућан да ју је могао подићи само од свог прихода од меда. Ђерковићи и Радосављевићи.сви славе Светог Јована. јер се после прве сеобе вратила у Корита. Павићевићи (Јанићи) и Павловићи. а Чампаревићи у Кнић.

бежећи од турске одмазде. Петровићи) означене су Зимоњићима као другим презименом. где се.info . по довотку. изузев Зимоња у Вучковици који славе (и преслављају) Аранђеловдан. памте да им је ту пре Кочине крајине дошао предак Јован из Крушчице у Старом Влаху и да је његов унук ратовао уз Карађорђа. који је погинуо у боју на Сјеници 1809.maksimovic. било да им је то тзв. кога је мајка довела од Зимоњића у Сибници. друго презиме. дошли у Шумадију приликом Карађорђевог повлачења. Зимоње су углавном сачували заједничко презиме.Тодоровићи на Васиља.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци родоначелнике . који су насељени у Сибницу (Доња махала). услед чега су његови синови. www. од исте породице. презивају Павловићи. које је записао Михаило Драгић: „Дошла три брата: један у Вучковицу. Тврде да је Богдан Зимоњић. било да се презивају Зимоње или Зимоњићи. Јелисија. који се доселио. Казаковићи.info 63 www. други у Сибницу. као и у Врбетима. За разлику од ових фамилија. а Чушајићи на Миливоја Чушају. У Витановцу има њихов огранак. где се презивају Зимоње. Поједини њихови огранци у селу (Николићи. познати херцеговачки јунак. Тако Зимоњићи. трећи у Горачић (Драгачево). Особито је значајно памћење Зимоња у Вучковици.maksimovic." Све породице Зимоња у Гружи славе Св.

али не знају ко је остао на њиховим старим огњиштима. Василије) у Будимљи код Берана. који су прогањали Србљаке и Букумире. Тако Пачаризи дођу у Борач. међу којима и род Каришика. Пачаризи из Биоча иселили у Турску. понешто остаје у трајном памћењу. њихов најрођенији род. тешко схватљиве. Пример злехуде судбине у последња два века налазимо у породици Пачариза.Гуџевићима. како казују муслимани). слави Св.. У старом завичају. и из Паћар-села истерао са земље православне Србе. са којим су дошли у Шумадију и одржали до данас кумство. тек. Разиђу се најрођенији. у том бескрају. по нечему упамте оне који су. као и податак да су Пачаризи у старом крају . и имали своје поседе (чифлике.info . Тек. Тому. најчешће памте само место из кога су се иселили. где је постојало Паћар-село у којем су некад живели православни Срби („Грци". дошли су и Лекићи у Загорицу. који су исламизирани средином прошлог века. По свему судећи. године. Оне су понекад чудне.по исламизованом роду Личина који се почетком прошлог века (а то је време Карађорђевог похода у ове крајеве) населио овде из села Тријебина код Сјенице. како другачије објаснити чињеницу да кад Срби ослободе стари завичај. јер је средиште већ било попуњено. на жалост. У Биочи. арх. пак. Тако нешто се може десити само у народу који је био присиљен на сеобе. године их је било осам кућа). има православних гробова које Гуџевићи не дирају. такође са повлачењем Карађорђеве војске са Сјенице. а преслава Св. и да им је слава Св. на којем се виде развалине куле. у селу Биоча (општина Бијело Поље) Пачаризи су били стариначко становништво. Међутим. у Грабу.maksimovic. Михаило. Драгић је записао да их је после Првог светског рата у Борчу било десет кућа. отишли. Један део ове породице се приликом Карађорђевог похода на Сјеницу и Суводол у мају 1809. Када је у Првом балканском рату овај предео ослобођен. Сместили су се са главним иметком у Пољима.шта се.info 64 www. Ратом и вером подељене породице Понешто ипак остаје у трајном сећању многих генерација О сваком човеку се може написати приповест. Као све придошлице. године. и сад постоји место звано Пачариска кулина. примили су ислам.под сунце туђег неба . Гаврило (26. Већ у следећем нараштају раскиди су тако велики да се главнина сећања и на једној и на другој страни све више брише. Бихору. јула).maksimovic. за њих незнано куда. а дошла је из села Граб код Новог Пазара 1809. Они који остану. одлучио на сеобу. Гуџевићи знају да су одатле отишли Лекићи. били протерали у Сјеницу (почетком овог века их је било три куће).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 03. пошто су их Васојевићи. Уосталом. Ова породица. тј. Један део Јеловице је припадао њима. настанили су се на крај села. Па ипак. али и једни и други одају тужну судбину нашег народа све до најновијег времена.05. јер су се плашили турске одмазде. или изложен разједињавању и погромима.. За ове Пачаризе се прича да су били тако моћни.оду Срби.Бихору били кумови са родом Биораца. Паћар-село се данас зове Личине . који су се у међувремену били свикли на туђина. То је бескрајан посао. непобитне. нелогичне и. зар научници не тврде да је човек космос у маломе. Сродници и православних и исламизираних Пачариза су Кнежевићи (слава Св. Лекићи знају откуда су дошли. остану (1967. а стоку су изгонили на Беласицу. Јер. који су се ту повратили. Данас је село Граб настањено једном породицом . арх. прекину се многе нити. може написати о једној породици или племену! О насељима и да не говоримо. будући да су пристали уз Карађорђеву војску. Они који оду. прекину се кумства и побратимства. има чињеница које остају. Они који су после Карађорђевог похода тамо остали. А ако се то може написати о појединцу . попут нас. у делу села који се зове Зенице. које су по правилу насилне. док су се њихови сродници. www. „да ни Турци нису смели певати пролазећи кроз Биочу". која је сеобом раздвојена. али не знају куда и шта је с њима. који су такође исламизирани. из њега . Тешко је данас са поуздањем установити да ли су Лекићи у Загорици и Гуџевићи у Грабу иста породица по пореклу. која је после Првог светског рата имала више од двадесет кућа.2001 Глас јавности 48. У сеобама. читлуке) у селима Биочи и Гојевићу на десној и Пријелозима и Лукавици на левој обали Лима. сматрајући их гробовима својих предака. матица Пачариза је у пределу Корита. и самовољни. У истој сеоби кад и Пачаризи. Пачаризи у Гојевићу.

www. Истовремено. да би спасли главе. Нису ретки ни родови који памте где је који брат или ближи сродник њиховог родоначелника насељен приликом заједничког одласка из матице. памте све претке и сроднике. Спомен на родоначелнике је и данас веома жив. Ускрс и Ђурђевдан). године. То су Чолићи.вратио старој вери и обичајима. у сваком селу. Будући да је тек седамдесетих година прошлог века устаљено презивање највећег броја родова. где су успут насељени. Али. а подељени огранци памте још и заједничког претка. У најновије време је приметно да је код многих појединаца порасло занимање за повест свог села и рода. па су размештени и у више села. већина родоначелника шумадијских породица је живела крајем XVIII и почетком XIX века. особа у родословном казивању о својој породици. који је живео колено-два пре њиховог подвајања. има родова чија је старина дубља. поново међу својим земљацима . Хроничари су записали да су многи. Тако су у Божурњу код Тополе досељене многе породице из Сјенице и околине. понекад тако разгранати да прекриљују целе крајеве села.info 65 www. и како се тамо. па то записују и састављају породична стабла као најбољи вид завештања будућим нараштајима. ови родови и породице показују да историја није безимена. сада презивају њихови потомци и шта славе. не само у памћењу. са сином доселио и овде. чији се предак. који памте и претке пре досељења у Шумадију. нарочито по мушкој линији.примиле ислам.maksimovic. па и више. могу наћи паметари који.info . То су родовске скупине или гроздови породица. Још се.пресликана историја опште и појединачне борбе за живот.maksimovic. Но. тачније .која је све до 1912. а неке после Карађорђевог заузећа Сјенице 1809. Неке пре Кочине крајине и Првог устанка. у нади да се опет врате старој вери и обичајима. привремено примали ислам. а има међу њима и оних који су у стању да наизуст наведу хиљаду. једна на особен начин. Ове исламизоване породице су задржале део обичаја (Божић. остајући у Старој Рашкој . под именом Демир Курта. године била под турском влашћу .Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Уопште. много је српских породица које су. као и крсну славу. но су их и поштовале или проводиле. Историја ових породица је у маломе верна слика историје српског народа.

арх. Св. народ врло несрећан. чију је шему урадио инжењер Михаило Вукићевић.maksimovic. а у ноћној градској стражи. јамачно условљено и отпором према осионим феудалцима. гусињским беговима Шемовићима (или Шеовићима). године у попису војника Потиске војне границе уписан Радивоје Вукићевић. одакле настаје њихово ширење по Полимљу и даље. сведочи и одржавање заједничке васојевићке славе. гладних птица и свакојаких немилица. трећи у околину Сомбора (Бачка). држаној од 3. децембра 1795. него и хајдуке и устанике. звани Стека (р. тако да су им огранци у Трешњеву код Андријевице. доспевши ту у широком луку преко Косова. како за нове тако и старе податке. тада ненасељен. године у Светлићу десет кућа.info . тачније обнављачи живота у њему. Наш народ је. досељени из Малесије. У безакона времена. али они. Ђурађ. где их у знатном броју још има. који је. што одговара времену доласка Вукићевића. смрти и сеоба. а посебно драгоцену помоћ. Вукићевићи су пореклом од племена Васојевића. ратнике и генерале. као и израстање у највеће племе на Балкану. једни су из братства Лопаћана (Рајовића). www. економисте и уметнике. Уз поменуте изворе. почело је и јаче покретање Вукићевића из Виницке. који је предани настављач хронике свог рода. живели би скупа у идиличном обиљу родног Светлића. трговце и посланике. чији су домаћини син лепеничког кнеза Јована Михаило (р. године било две куће („дошли из Брда"). и постају оснивачи овог села. у Опатији). што значи да се њихов родослов изводи од Васе (Васоја). до 28. други у село Опариће у Левчу.maksimovic. који је тада кмет. а подудара се и са првим писаним поменом Вукићевића у Сомбору. године. 1790) и Јевта (р. У том погледу су Вукићевићи у селу Светлићу типичан српски род. за које је етнолог Тоша Радивојевић погрешно записао да су дошли из Белопавлића у Црној Гори. 1791). у којем сада живе само Шкријељи (Шиптари). Димитрије (р. наставио је новинар Драгутин Вукићевић (1909-1990). долазе у Светлић. чукунунука Вукана Немањића. 1782). 1789). економиста у Крагујевцу (р. вечито с главом у торби. због којих су се исељавали сељаци-чифчије не само православни него и муслимани. Вукићевићи оснивачи села Светлића Историја сељака као страшни летопис ратова. међутим. налазе се и потписи тројице Вукићевића (Вука. 1799). Први писани помен Светлића је у аустријском окупационом попису 1718. коју су потписали сви граничари шанца Сомбора. Шумадијски Вукићевићи су из братства Лопаћана и њихова матица је село Виницка код Берана. живи разапет између суше и пушке. после Велике сеобе 1690. јер имамо врло богату историју. Зете и Кчева до Лијеве Ријеке. затим Стекин одељени син Сава (р. Ђука и Мијаило. а други из братства Мијомановића. која се сматра њиховом племенском матицом. у Светлићу). 1757). као и наш сељак.Мијо. развејани на више страна. син Костадина. Филип. која је страшни летопис ратова. народне предводнике и окружне старешине. високог чиновника Двора и књижевника. 1797). дадоше не само вредне ратаре и угледне домаћине. такође су нам видљиви десеторица Вукићевића . Васо. године. смрти и сеоба Срећни народи немају историју. Илијин син Стеван. Аћим. који је обухватио Вукићевиће до 1931. Тако се почетком XVIII века део Вукићевића исељава и редом настањује у четири подручја . године. кнезове и историчаре. судије и професоре. пружио нам је Будислав Вукићевић. и одакле су се временом расељавали. Милијин син Танасије (р. године. чији је први састављач др Пера Вукићевић (1861-1945). а наш сељак. па одељени Милићеви синови Панта (р.info 66 www. предање и рукописну хронику. а њихови сељаци идилично уживају у земаљским плодовима свога рада. затим у селу Пожегиња (општина Бијело Поље) у пределу Корита. лекаре и географе. јер су огледало судбине нашег народа. На молби бечком ћесару 1747. Андрија. Вукићевића. питомог села које су они засновали на заталасаној шумадијској површи. док ће се крајем тог века (1798) Вукићевићи настанити и у Доњем Ковиљу у Шајкашкој. године. чија ја матица село Забрђе код Андријевице. Мишо. Марка и Данила). а на њих подсећа и топоним Вукићевац у селу Јаворова (општина Беране) у Бихору. 1939. по племенској традицији. села означеног као ненасељеног у тадашњем Крагујевачком дистрикту. марта 1796. које предводи родоначелник Вука Вукићевић. Да је среће. било је 1831. Дуг је и вишестолетни пут Васојевића из Старе Србије (Косова и Старе Рашке) преко Херцеговине. где је 1720. Михаила. угледнике и конзуле. У Васојевићима постоје двоји Вукићевићи.2001 Глас јавности 49. а на подстицај Зарије Вукићевића (умро 1984. 1948 у Београду). Да су сви ови Вукићевићи род. давши до шездесетих година преглед лозе Вукићевића. Сима.05. Као стари и угледни род Вукићевићи имају свој родослов. што се све поклапа са упамћеним временом сеобе Вукићевића из Виницке. где их је 1957. а четврти. Његов рад. по свему судећи угледног српског рода пре преласка на ислам крајем XVII века.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 04.једни у околину Чачка (Драгачево). за овај напис су коришћени и материјали којима располаже ДрагићВања Вукићевић (р.

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Павле Милосављевић (р. Петрићевићи (3). Милосављевићи (3). Василијем и Јованом. прозвани по Илијином сину СтевануСтеки (р. најбројнији Сарићи (12). и Марко Николић (р. Илићи (2). Ћирићи (3). Стекићи (8).info . 1757) и Вукићи (6).maksimovic.maksimovic. Јевтићи (7). Лазаревићи (3). Радомиров син Стеван Ћирић (р. Радојковићи (3). сина Вуке Вукићевића из првог брака.info 67 www.Вукићевићи у ужем смислу (7 кућа). www. који живи у задрузи са браћом Степаном. а огранци светлићких Вукићевића су Вукићевићи у Ђурђеву (Лукању) и Доњим Јарушицама и Петровићи у Губеревцу (данас село Борци) у Лепеници. Данас су. 1807). Почетком овог века је у Светлићу било 45 кућа. Лазићи (2). Максимовићи (3). Тодоровићи (3). Пантићи (3). подељених на више родова .1794). пак. потомак Миливоја. 1797). Миловановићи (1) и Радојкићи(1). Матејићи (1).

За разрешење овог питања захвални смо Александру Срећковићу. године. 1730) је имао четири сина . Живојина. звани Блажа. Мирковићи. Мирков син Ђорђе отишао је пре 1750. Марка. Дробњаковић их је само побројао. Батићи. ванредном професору Београдског универзитета. Седми. Лукићи (од Луке. у Ракинац и од њега су тамо Ђорђевићи и Милићевићи. а остали друге свеце. Проку. Николићи. Попут ученог етнолога Дробњаковића. Петковићи и Антонијевићи. Од петог Милосављевог сина Саве су три фамилије: једна се презива по мајци Станки (Станкићи). Александар Срећковић (р. населио оборкнез Мирко. и Лазара. од кога су Мирковићи и Павловићи (од Павла. од кога су Миловановићи. 1750). Прокићи. Живановићи. од кога су Симићи. Петровићи у Великој Иванчи. али су Шуме. разуђени биографски речник више од стотине родова и породица. Који су која грана. и Михаила. и Ивка. педантно и доследно. који је имао шест синова. од којих су данашњи Прокићи (други). правих малих биографских профила толиких појединачних судбина и конкретних људских живота. вероватно најстарији.maksimovic. од кога су Лазићи. Подаци су прикупљани врло савесно и проверавани у свакој прилици. Ђорђа (Ђурђиц). затим више родова у Трнави. Лазићи. Ђукићи у Неменикућама. Од Миловановог сина Глише је огранак Глишића (других). Живојиновог сина). један је од врхунских зналаца савремене физике (ужа област: физика плазме). од кога су Глишићи. како то могу само пасионирани научници.није ни покушавао да размрси. а овај пет синова: Дмитра. имао је сина Милосава. Миловановићи. професор физике на Природно-математичком факултету (Физички факултет) у Београду. чији су део били Михаиловићи. Обрада и Глигорија.maksimovic. Марковићи. чији су огранак Николићи (од Николе. Прокићи (други). као и колико који род Миркових потомака има кућа. Максима и Антонија. у Тополи). и још низ родова у другим насељима. Смедеревској Паланци и околини. Од тада је било више коренитих промена у становништву. Максимовићи. Николиног сина). Мартићи. има осам грана . а овај синове Милована. дошав са Косова почетком XVIII. од којих су посебно разгранати знаменита лоза Јокића у Тополи. Од Милованових синова Проке и Пантелије су Прокићи и Пантелићи. садрже на хиљаде личности.зидови заборава су срушени. од чијих синова Обрада и Петка су Обрадовићи и Петковићи. Мирков син Паун (р.info 68 www. Пауна. Добрачи у Гружи и др. Урошевићи. и који су и за колико колена међусобно ближи . Ранковићи. званог Блажа. Мирков син Благоје (р. Никодијевићи (данас Благојевићи) у Копљарима. Јаковљевићи. касније досељенике. према Срећковићевом налазу. Село потомака оборкнеза Мирка Последње насељавање обављено је после Велике сеобе 1690. Село Шуме је старог постања. Живановог сина) и Пантићи (од Панте.05. 1732). увек биле настањене. угледном и моћном властелину. Михаиловићи у Белосавцима.info . Истражио је деведесет родова (фамилија) у селу Шуме. а две по његовим синовима Кузману (Кузмићи) и www. Глишићи. и једнога који је био поп. Мирка. Први његов писани помен је у години 1428. Мирков син Живан је имао Ђорђа (р. Живојиновићи. Глишићи (други). овим редом: Станојевићи. од кога су Живановићи. Симу. као и већина наших села. Благоја. Последње насељавање је обављено после Велике сеобе 1690. имао синове Маринка и Јанка). А множење породица као да наликује фисији атомског језгра. Дробњаковић истраживао Шуме (1923) Мирково стабло се разгранало у двадесет и четири рода са 101 кућом. Што се тиче родословног стабла оборкнеза Мирка. од кога Мирковог сина потичу. од чијег сина Ранка су Ранковићи. оснивача Шума. Богићевићи. у повељи којом деспот Ђурђе Смедеревац потврђује баштину великом челнику Радичу Поступовићу. и оно је упамћено: први се. са којима се и по славама се разликују: Миркови потомци славе Св. званог Глиша. он је и заточеник завичаја. оно данас. празнећи се и поново пунећи становништвом. од кога су Живојиновићи. Поповићи. од кога су Марковићи. који су изумрли. у трећем нараштају се затрло мушко потомство. данас познатијем као ктитору манастира Враћевшнице. Мирковог сина). После Првог светског рата пет седмина кућа у Шумама припадало је Мирковим потомцима. Но.Живана. Максимовићи и Антонијевићи. 1945. Пред нама се указује својеврсна галерија ликова. урађени генеалошким методом савремене историографије и етнолошке науке. Од Богића (р. 1724. Ристићи.остале. Данас се Шуме деле на Миркове потомке и . У време кад је Боривоје М. Његови родослови.две су од Миркових синова Богића. Станкићи. Милована. Дмитар је имао четири сина . Теофана.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 05.2001 Глас јавности 50. Наводећи заједничко порекло и исто крсно име.Аврама. Живана. И . на овом питању је застао и аматерски вредан покушај Миодрага Крунића (умро недавно у Крагујевцу).

од седмог сина Радоја су Радојевићи (чији су огранак Мартићи. Од шестог Милосављевог сина Јована су Јовановићи. Живковићи. Мирков син Михаило (р. Од Мирковог сина којем је име заборављено су Поповићи. као и Јаковљевићи и Урошевићи. од осмог сина Вићентија су Вићентијевићи. а од деветог сина Аксентија су Аксентијевићи (од овог рода је чувени Живадин из Шума. Ристићи. убијен од Немаца 1942. од чијег сина Танасија су Танасијевићи. а Марко синове Станка. Станоја и Тодора. Бранковићи и Ђорђевићи. 1733) је имао Марка. Вићентијевог сина). према истраживању професора Срећковића. и Радосава од чијег сина Богића су Богићевићи. чији су огранак Ивковићи (од Ивка.maksimovic.info 69 www. године).maksimovic. www. јединствена фигура нашег земљорадничког и напредног покрета. од којих су Станковићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Дамњану (Дамњановићи). Станојевићи и Тодоровићи. у Шумама су 43 рода чији је родоначелник оборкнез Мирко. који су се угасили).info . Укупно. затим Мирка.

у 103. шест породица Бајовића (Чепура). саставио Стеван Марковић. на подручје Млетачке републике. побију. сеоцету у општини Плужине у Црној Гори (по попису 1991. Марковићи су досељени у Љуљаке од Пиве. пошто им се ту није допало. живе данас и његови потомци. Мрљеш у Топоницу. ни се разродили. пре Карађорђевог устанка. а Вук. Петронијевићи и Мијатовићи. Потомци Баје Пивљанина Он је на захтев Порте. прозвати Поповићима. по Пиви и Дробњаку. а у Безују.maksimovic. године. као и тзв. које је са 1. на јужној страни села. Погинуо је на брду Вртијељци у мају 1685. Једном су у кући похватали и свезали једанаесторицу. да их Турци не би нашли и осветили се. године на прилазу Цетињу. разиђу.200 својих хајдука Црногораца и Примораца бранио од надирања војске скадарског санџакбега Сулејман-паше Бушатлије. због чега је. У ужем смислу се род Мрљеша дели на Павићевиће и Синђиће у истом селу.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 06. но једна се жена искраде и јави дванаестом братучеду. другом пивском селу. црногорски митрополит Митрофан Бан читао молитву. који су пре насељавања у Љуљаке пребивали у селу Деретин код Кушића (општина Ивањица). На знаменитог Бају Пивљанина подсећа и назив данашњег насеља Бајово Поље. знају да су од истог племена из Пиве. који је између Млечана и Турака почео следеће године (1684).2001 Глас јавности 51. а овај нетом дојави Баји. познато да потомака Баје Пивљанина. али . а један њихов огранак ће се потом. По овоме извору. дође у Љуљаке. године. Они не хтедну но остану код куће. Тада им он рече: Ни се ископали. било је седам браће. има данас по Старој Рашкој и Шумадији. то јест од рода Баје Пивљанина. Бајо се презивао Николић. И у следећих пет година је видљив по својим препадима на Турке. Кумови су им Поповићи из Белог Поља. пребачен далеко у Истру 1670. а братучеде ослободе. који је почео 1683. Мало је. године).info .05. које је прозвано тако по томе што је ту Бајо Пивљанин убио првога Турчина. када је као четовођа хајдука разбио турски караван на подручју Дубровачке републике. имао је дванаест братучеда. за кога кажу да се презивао Марковић (или је и он. скривајући се. а у Рудиницама су се до средине овог века. познавали остаци зидина куће Баје Пивљанина. досељени право из Пиве. који је био код стоке у бачији. међутим. растуре се. Бајо. а затим у Задар (1674. а по завичајној Пиви је прозван Пивљанин. професор Београдског универзитета. по Бајином савету." Касније је.info 70 www. О томе у Пиви постоји ово предање: „Веле. У његовим родним Рудиницама. Бачаревићи у www. у првој половини XVIII века. сваки са својом породицом. тачније потомака његових синоваца. По испитивањима Светозара Томића. скинуо клетву и благословио кућу. да би наредне године поново војевао у родној Херцеговини.нигде по тројица заједно. мењао презиме). Бачар оде у Радмиловиће. који се по њему презивају Бајовићи (надимак Чепури). Мирковићи се у ужем смислу деле на Пантелиће и Филиповиће. који са дружином похита. затечене разузурене на спавању. У аустро-турском рату. години). досељени од Чајетине после Првог српског устанка. У народним песмама опевани хајдук и ускок Бајо Пивљанин је историјска личност. а од Мрљеша. дође у Луњевицу (Таково). које су Турци стално узнемиравали да би им издали стрица Бају. а одатле се. са својим људима пребачен далеко у Истру (1670. род Мрљеша (Мрљешевића или Мршљевића) и Ђоковића. Бајо пође у хајдуке и позове браћу. године). на захтев Порте. а по домазетској линији су међу њима Драговићи и Алексићи. у крају званом Ивановићи. са браћом Мрљешом и Вуком. после Другог светског рата су у Рудиницама биле две породице Бајовића. Рођен је у Рудиницама у Пиви око средине XVII века. Први пут се у писаним изворима помиње 1664. године 138 житеља). где су му потомци Марковићи. који је дошао у Топоницу. Ближи род са Мирковићима у Љуљацима су Павловићи.maksimovic. Од Бачара је у Радмиловићу настао род Бачаревића. Због тога. коју је. Михаило Драгић је саопштио да су Марковићи од рода Баја Пивљанина. а земље вам увек доста било. на молбу Чепура. Позивајући се на рукопис историје ове породице. По народном веровању. У Опланићу су Марковићима род Мићићи. по неком претку попу. који због хајдуковања није засновао потомство. те све Турке. морејском рату. ово је у складу са проклетством које је на свој род бацио сам Бајо. Ове две велике фамилије. које су се у Гружи разродиле. Уз Марковиће су у Љуљацима и њихови сродници Мирковићи. Слично предање о растурању рода Баје Пивљанина постоји код његових сродника Марковића у гружанском селу Љуљацима. Тако „Бачар" (што је био оне ноћи на бачији). Бајових потомака. а њихов род су и Срејовићи у истом селу. по причању „ђеда" Огњана (умро 1872. чинио је чудеса од јунаштва са српским ускоком Стојаном Јанковићем по Равним котарима и Далмацији.

www.maksimovic. у Радмиловићу 3 и у Топоници 17. од којих су 26 православни. а 31 муслиман).у Љуљацима 38.maksimovic. После Првог светског рата у Гружи је било 62 куће рођака Баје Пивљанина .info . у Опланићу 4.info 71 www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Радмиловићу имају и предање које каже да им је прабаба досељена из села Бачије код Сјенице (данас у овом селу има 57 житеља.

За наше. јер одсликава једно време и друштвене прилике. син Јанковог синовца Томе. без изузетка славе Св. на којем је инжењер Душан Исаковић урадио родослов породице Исаковића у распону од 225 година (1750-1975). Не зна се када и одакле. уметници. одједном укаже обиље чињеница.ови последњи се презивају Мрљешевићи). Етнолог Боривоје Дробњаковић је после Првог светског рата записао да су у Доњој Шаторњи у Прокића и Исаковића крају 104 куће Исаковића (у које је убројио Прокиће. Николу. Свештеник Јанко. данас има 19 кућа Мрљеша. под насловом „Да трагови не ишчезну". Јаначком Пољу код Јанче (1). па тако има снагу ширег сведочанства. Томићи. и колико је све разноврсних и истанчаних значења стало у њу. Како је лепа реч доброта. а један примерак је дат Бошку Машићу. 1935) до нас су доспела два драгоцена списа. Од Николиних синова Јевте. али он се сам по себи наметнуо. Васиће. У Никољу га је наследио Радоје. године однели Аустријанци. године. Почетком овог века Радоја наслеђује у Никољу син Љубомир Исаковић. јер је ово најстарија породица у Доњој Шаторњи. који је 1927. када је. истраживање. породица Исаковића је од нарочитог значаја. његова књига није само приватно сећање. Посебно драгоцене. а несебичне. у близини данашњег манастира Никоља. Но. а преслављају Ивањдан.maksimovic. Краљеву (2). Милована и Гаврила су родови Јевтићи. Новом Пазару (2). како они у Пиви. па је утолико већи значај ових рукописа.2001 Глас јавности 52. године прешао у www.Проку. старао се о жи-вописању манастира Никоља. склонивши га у Чести шиб. дознајемо да је родоначелник Исак. Гавриловиће. Миловановиће и Тришиће). Од Исака „броје шесто колено. Јанка и Петра. онда је то права светковина. Попа Радоја Исаковића је описао путописац Феликс Канац. што је за битку било пресудно.info 72 www. Са Јанком почиње свештенички низ у породици Исаковића. има више од шест стотина куцаних страница. Први је врло опсежан. на којем је било утиснуто његово име. Пред нама се указују конкретни људи и судбине.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 07. Николу. а од Исаковог најмлађег сина Петра су Петровићи. у овој речи се препознаје и задужбинарство. који је био шаторачка црква. посетио Никоље. Звоно су 1915. те се убраја у ред родова који су оснивачи шумадијских села.maksimovic. године. Горњем Милановцу (1) и Ужицу (1). Ово је најстарија породица у селу. којем је аутор Љубомир Исаковић ујак. Други спис је на једном великом листу (формата А-3). рођен око 1750. Јевтиће. који није оставио мушког потомства. Јеремићи. јер кад се пред истраживачем.info . нити интимна приповест о породици Исаковића. Он је одатле однео пуне вучије барута за бој на Љубићу 1815. скромно поднасловљен као успомене. Добротом и старањем београдског агронома Бошка Машића (р. Исаков син Јанко је био свештеник у манастиру Никољу. јер тако треба назвати рукопис Љубомира Исаковића. године.05. преплићу и изражавају племенитост. Но. Томиће. Сада се узимају. дакле несумњиво пре Кочине крајине. кад је одлазио из Србије 1813. у непатвореним историјским и животним околностима. Рукопис су сачували његови синови Александар и Душан. у дежевском крају. настанивши се у прво време на обронцима планине Рудник. Дежевски Мрљеши. Она је. етнолози. пореклом из Старе Рашке. Исак је имао четири сина . који славе Св. Сада се већ рађа десети нараштај Исаковића. сачувао је барут што је Карађорђе. који је претходно. После Љубомира је свештеник био Велимир Исаковић. да пређемо на ствар. Десет нараштаја Исаковића У Старој Рашкој. Од овог рода су један од најугледнијих светских археолога академик Драгослав Срејовић (из Љуљака у Гружи) и публициста Радојко Мрљеш. знају да воде порекло од Баје Пивљанина и да имају сроднике у Шумадији. Даровао је Никољу звоно. Јоковиће." Захваљујући рукопису Љубомира Исаковића. о чему сведочи натпис на надвратнику у западном зиду наоса. тако и они у Старој Рашкој и Шумадији. и како се у њој огледају. приликом свог крстарења по Србији (1859-1867). а има их и у Чебинцу код Белих Вода (1). ни прости опис живота и догађања. Краљеву (2). пак. од родоначелника Исака до његовог осмог колена (укупно 168 особа). Јована (20. у којем драгоцене податке могу да нађу историчари. много више од тога. Јеремиће. Матица им је у селу Балетићу (2) и Троштици (6). поготову књиге. јануара). дошао у Доњу Шаторњу. године. одакле је око 1770. Јеремије. Да су потомци и сродници Баје Пивљанина једно братство види се и по томе што сви. Прока. Крагујевцу (2). Осаоници (5) и на Голији у селу Драмиће (4 . Како су наши стари умели лепо да истакну да је нешто настало и сачувано добротом и старањем одређених људи! Нека ми читаоци опросте на оваквом уводу. Миловановићи и Гавриловићи. према сведочењу Веселина Мрљеша (1914-1988) из Балетића. Мећутим. Томе. захвалност. власник издавачке куће „Мрљеш" у Београду (од дежевских Мрљеша у Балетићу). Написао га је пре две деценије машински инжењер Љубомир Исаковић. службовао у Трнави. који мукотрпно долази до података. чекајући на место у Никољу. као највиши вид доброте. И још је додао: „Доселио се чукундеда Исак. Аранђеловцу (2). поделио виђеним људима у Шумадији. доброчинство. Од дежевских Мрљеша данас има одсељених породица у Београду (4). социолози. од кога су Прокићи.

и остали упамћени у околини као значајни и вредни људи.maksimovic. браћа Јеремија и Алекса Исаковићи. синови попа Љубомира. Свештеник Алекса Исаковић је службовао у Саранову.info 73 www. Од свештеника из рода Исаковића посебно су се истицали. приликом освећења Косова.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Београд. У Првом балканском рату је био свештеник Петог прекобројног пука и освештао је пуковску заставу на Гази Местану. године. истичући се као аутор већег броја написа у православној штампи све до шездесетих година. јер их је на проповеди јавно проклео. а као патриота и присталица борбе против окупатора назван је „црвени поп" и заклан од четника 1943. Поп Јеремија је службовао у Бањи код Аранђеловца. где је као протојереј имао врло запаженог удела у раду свештеничког удружења.info .maksimovic. www.

Радећи овај посао. и данас се са Бошковићима својатају Радовићи (звани Ћисовци). претку врбичких Бошковића. Костићи и Живковићи. епископа шумадијског. Да то за 180 година нису учинили ни калуђери. Зато је разумљиво што посетиоци Вољавче настоје да дознају и нешто више о Милу Бошковићу. Ако изузмемо Бошковиће у Великој Плани. године.није. О том Бошку. августа) 1995. који управо довршава родослов ове фамилије.знатно пре Кочине крајине. родоначелник Бошковића у Врбици . вредан и предузимљив Бошко се допао Турчину. Од Гавриловића је амбасадор Драгић Гавриловић (сада у пензији). Дробњаковић записао. стоји једна нарочита спомен-плоча. како показује попис његових житеља 1863. а www. пореклом су од Сјенице. ни држава. дозволи да се насели у делу Врбице који се назива Баљковица. Наиме. у којем је било прво седиште Правитељствујушчег совјета. Већ годину дана у Страгарима. р. привредника из Аранђеловца. првоустаника из Страгара. али трећи. Од овог рода Исаковића је угледни академик и један од највећих савремених књижевника Антоније Исаковић. који је као варошица основан 1859. 1920. Просто невероватно да до сада није било никаквог натписа над гробом чувеног јунака из оба српска устанка. на којој пише: „На овом месту. септембра (29.maksimovic. Зато су. године. које се назива Лапин. попу Љубомиру). који очито нису род јер су им славе различите. а од Томића је студент Живко Томић (страдао на Кадињачи 1941). син учитеља Драгутина Прокића. По расположивим подацима. машински инжењер (који носи име по деди.2001 Глас јавности 53. с дозволом и благословом господина доктора Саве. дошао од Сјенице. ни војска. али. По казивању Аранђела Бошковића (р. Гавриловићи. зато су у Шаторњи бројни Прокићи. Као да на кришом сахрањеног Танаска Рајића. поклоник Христову гробу у Јерусалиму. уза зид темеља. чији је предак Трајко дошао као стругар из села Слепче код Прилепа 1860. а најраније су дошли Бошковићи у Врбици . одакле су пристигли у различито време . иза ограде Чачка. На жалост. рођен је средином XVIII века. Костом и Живком. године. Исаковићи у Доњој Шаторњи су само о једном души . двојица . изузетно отреситог човека и цењеног домаћина. који му. као и старо кумство (Бошковићима и Костићима кумују Терзићи. у манастиру Вољавчи. Томићи. Од ових потоњих је Миле Бошковић (р. у овом тренутку. Арханђел).05. а даљим пореклом је из Црне Горе. преслава Летњи Св. Васићи и остали сродници Исаковића. године. економиста и успешан привредник. није било ниједног Бошковића. састављен је све од самих досељеника Алексин син Љубомир Исаковић. 1911). на којој му је била истакнута глава. по коме се данас зове једна улица у Београду. године. по којем се зове основна школа у Доњој Шаторњи и њено одељење у Винчи. који је историјски видљива личност. названо је по Бошку. мајка универзитетског професора Михаила Исаковића и инж. да би га придобио. затим познати ствараоци и културни радници сестре Бојана и Светлана Исаковић (унуке попа Јеремије) и многи други. сахранио је главу Карађорђевог барјактара Танаска Рајића. од три Бошка. Ово склонито место. старачко домаћинство (удова Божидарка. У пределу Јасенице су четири рода Бошковића. 1941).од потомака заборављени. Знак њиховог заједничког порекла је исто крсно име (Св. сви остали Бошковићи. претежно занатлија. и предани поштовалац историје и помагач вредних прегнућа. потоњи хаџија Михаило. Михаило. а уз помоћ добротвора Мила Бошковића. у које је народ бежао за време Кочине крајине и Првог устанка. лево од леве певнице. основан 1859. ни потомци Рајићи. Карађорђевом барјактару. који живе у Београду. Бошко се овде населио са браћом Радом. У самом Аранђеловцу. Крагујевцу и иностранству. као што је Боривоје М. Од Прокића је познати друштвени радник Пантелија Прокић. ништа мање. постоји више трагова и записа. још злурадо гледају давно нестали Турци. игуман вољавачки Максим.maksimovic. Но. посвећена Танаску Рајићу. арх. исправљачу наше небриге и пропуста. који је јуначки погинуо у боју на брду Љубићу изнад Чачка 1815. као у правом роману.Бошковићи у Вукасовцима су дошли 1809. Петра Исаковића.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 08.info . ову спомен-плочу подиже на Усековање. који га је одредио и приправио за збег народа и своје нејачи. које је прикупио књижевник Владета Коларевић. на страни спрам Јеловика. Високо ценећи светао пример и свесну жртву Танаска Рајића. године. састављеном све од самих досељеника. Бошко је. Мада су разрођени.info 74 www. Бошковићи у Белосавцима су дошли пре Првог устанка. који живе у Београду). На овој сунцу окренутој страни је матица рода Бошковића. написао је књигу успомена из које се. а у Врбицу је дошао најмање деценију пре Кочине крајине (1788). на пространом земљишту благе падине од брда Пресеке до потока Јелинца. по сачуваном породичном предању. Бошковићи из Бошковог збега Аранђеловац. Од њих је можда најтрајнији запис који је постао земљописна чињеница. одсликава живот породице Исаковића. Говедаром је назван стога што га је неки богати Турчин у Врбици најмио да за његов рачун догони стоку од Сјенице и продаје у Београду.који су родоначелници Бошковића у Белосавцима и Вукасовцима . 11. као и других казивача.тзв. на Букуљи постоји место које се зове Бошков збег. године Задужбинско друштво 'Први српски устанак' Орашац".

Лоза тог најстаријег сина је у трећем колену (са унуком Станојком) изумрла по мушкој линији. како бележи историчар Миленко М. Наскоро ће избити и Кочина крајина. који је. 1807) у кући са стрицем Глигоријем. 1802) и Дмитар (р. који је био најстарији. пошто му је отац Петар Мркша убијен од Турака у Маслошеву. пак. којој ће приступити и будући Вожд.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Радовићима и Живковићима Милошевићи из истог села). 1792) и трећег.Стојан и Андрија. Бошко је имао три сина . 1787). у Орашцу. Глигорија (р. www. под Обреновићима. од којих потичу тамошњи Стојановићи и Андрићи.info 75 www.maksimovic. кад је политички аргумент била дренова буџа у помрчини. чије је име заборављено. Са друге. наскоро су се населила и Бошкова браћа од стричева . који имају исту славу као и Бошковићи.maksimovic. Бошко се заимао. па и унајмљивао људе за рад и послугу. код Бошка у Врбици појављује као најамник . да би био ближе мајци и породици. Вукићевић. али су у попису 1831. Као домаћин. И касније.Кузмана (р. и дошао Бошку. као одани карађорђевац биће убијен Бошков праунук Спасоје. а по себи је јасно зашто тада Бошко гради збег у Букуљи. где је несумњиво нашао уточиште и разумевање за своје родољубиве побуде.info . стране Баљковице. године. између 1781-1784. напустио Фазли-башу у Паланци. Тако се. године уписани његови ожењени синови Петар (р.главом млади Карађорђе.

У трећој кући су. Знамо да се уметничка истина не мора подударати са историјском истином. www. уз мајку Милицу (удова Кузмановог сина Живојина). која броји 22 душе. по много чему типичне.maksimovic. Две куће су од Кузманове. пред нама је рукопис од четрдесетак куцаних страна о пореклу. на којем су се. пуковник Живомир. кад се тамо још врло млатом или стоком.од којих по две куће Алемпијевића. Али у роману имамо своје Катиће. осим сродства. Слободана Минића и Милована Илића Мишуле (погинули од жандарма 10. фудбалер Светозар-Заре (кад је „Шумадија" била на врхунцу славе). У такве породице можемо убројати и Алемпијевиће у Малој Пчелици. ставио у жижу историјских токова и ломова у последња два века. године у потоку Каменцу у Врбици). Јеврем и Јелисије.2001 Глас јавности 54. доктор Алемпијевић је чувени хирург. Тоша Радивојевић није оставио ближих назнака.од инокосног настанка до гранања у више родова. одсликан је развојни лук ове. увелико и крепко у деветој деценији живота.info 76 www. затим Милош (играч чачанског „Борца". али исто тако и особене. стоматолог Милинка-Бела у Ужицу. Из Кузманове лозе су више пута бирани за председника општине син Сретен у прошлом и праунук Живота у овом веку. или попут Немаца своје Буденброкове. са синовима Максимом и Милошем и неожењеном браћом Танасијем и Васом. а у њој последње преноћиште једне од легенди овог краја.info . и 1814. жењена браћа Обрад и Гаврило. Ми немамо романескно обрађене. Међу првима у околини је Иван Бошковић (Мисача) имао вршалицу. ма како да се чини обичном. а у новије време и интелектуалци. Ако је живот неуморно изгарање у раду. с којом је доспевао до Косова. године из околине Новог Пазара. а једна од Глигоријеве лозе. а у погледу животних прилика кроз које је пролазила . којих је око Првог светског рата било 15 у Врбици.од заимавања. захваљујући доктору Драгомиру Алемпијевићу. понешто им је дописано. Катићи нису пука пишчева фантазија. четворица његове такође ожењене браће . О Алемпијевићима у Малој Пчелици је почетком овог века Тоша Радивојевић врло шкрто записао да су досељени између 1804. технолог Слободан у „Шамоту". па милановачког „Такова"). Много је наших породица које се могу препознати у Катићима. кметовања. у више места у земљи и иностранству. најпре у атару Корићана. од насељавања. професор биологије Дана у Тополи.maksimovic. за кога се сада већ. које је Добрица Ћосић у својим књигама. Ако је историја гледање смрти у очи. и два светска рата. деобама породица. тополске буне. развоју и садашњем стању ове групе породица везаних истим претком. Из рукописа.као земљоделци. где им је део имања.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 09. Вукадинова кућа. људска судбина је роман у маломе. народног хероја Милића Радовановића. ратних смрти и мирнодопског мрења. и врло упечатљиво. преко преброђених недаћа. превозници. са домаћином Вукадином (син Глигорија). Аутор. који је у међувремену преживео немачки логор „Матхаузен". надалеко тражену.Кузманови синови Сретен и Живан са женама и осморо деце. попут Енглеза. Бошковићи су јој примерно дали свој обол. и то у времену када је ова болница. може рећи да је легенда болнице у Тополи. а пет у Мисачи.Ристивоје. насловљеног као сећање на прошлост. преко удомљавања у Малој Пчелици. до садашњег развејавања у више насеља. и др. У нашој књижевности није довољно развијен роман о породици. трговци. Од овог рода су чувени трговац у Аранђеловцу Бошко. а у другој . без претеривања. оличење живота у нашој земљи сељака. своје Форсајте. можемо. рударски инжењер Радиша у индустрији мермера „Венчац". фебруара 1944. Захваљујући труду доктора Драгомира Алемпијевића. Језгровито. стајући тако уз раме Голсвортија или Томаса Мана. У кући Миаила и Зорке Бошковић је била партизанска база. дознајемо много драгоцених података. правник Љуба. Међутим. Из ових имућних задружних кућа настаће пола века касније 20 кућа Бошковића. а по кућа Милановића и Симића. као и предратни и поратни трговац Милоје звани Телак. Између два светска рата биће Бошковића настањених и у Аранђеловцу. била у троуглу Београд-Ваљево-Крагујевац најопремљенија и велико народно лечилиште у овом делу Шумадије. У првој су. о којој нам. За нас је посебно битно што. да славе Светог Николу и да их је 1911. О сваком човеку се може написати посебна приповест. а о породици епопеја. до данашњег нараштаја врло разуђеног радног и професионалног профила. године су три куће Бошковића. Пада у очи да су све три куће задружне.05. године било осам кућа . највећа је породична задруга у то доба у Врбици. мајор авијације Обрен. Катићи су у понечем и измишљени. Благојевића и Станчића. од јаворског рата. да рашчланимо лозу ове групе породица. бавећи се пореклом становништва. Сродство по млеку Симићи су са Благојевићима браћа по матери У попису 1863. по настанку краљевска. док их данас има више од педесет домаћинстава. Костадин. и ту се Бошковићи имају на шта позвати . балканских ратова. шумадијске породице . Свака. настањивали.

сродство по млеку. а са Благојевићима су браћа по матери. И данданас је ово сродство у поштовању. а истом крсном славом. Алемпијевићи. родоначелник Алемпије се за време Карађорђеве војне на Сјеницу (1809. године) са старијим братом Јевтом доселио у Крагујевац.maksimovic. У овој породици је сачувана и врло важна установа нашег народног живота .део потомака ће се презивати по оцу Алемпију. што се види и у окупљању ове породице са више презимена. потом. Симу. о свадбама. где буде и Алемпије. а Алемпије почне пекарски занат. а Алемпијевом пасторку Благоју (Алемпијевићи. уз коју је из првог брака био син Благоје. део по мајци Станки. званој Станка. Презименски гледано.maksimovic.Милана. у Малу Пчелицу.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци У најкраћем. а Алемпије је са Станком. рођенданским слављима и задушничким поменима. Касније Јевто са својом женом преузме механу у Корићанима. Симићи и Благојевићи). www. имао чатири сина . на овом огњишту имамо петоро родоначелника . Милановићи. Станчићи. Александра и Максима. како се назива сродство по мајци или сродство по истој утроби из које су потекли. део по њиховим синовима Милану и Сими. а део по Станкином сину.info . јер их је све изродила Станка (умрла 1864). Сви потомци су Станчићи. оде у кућу удовици Станици.info 77 www. Јевто је умро без потомства. Милановићи и Симићи су међусобно братственици и по оцу. који. Јевто је радио у кавани.

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

10.05.2001 Глас јавности

55. Протерани бегунци Жујовићи
До свог државнотворног прегнућа 1804. Срби су увек били добровољци
Попут Алемпијевића (Станчића) у Малој Пчелици, сродници по млеку су Тимотијевићи и Стаматовићи у Сипићу.
Око средине XVIII века у Сипић се насели Радован из Седлара у Ресави. Овај удовац се ожени удовицом из
бољевачког села Лукова, која му доведе три пасторка, а потом роди Радовану сина Тимотија. Од Тимотија су
данашњи Тимотијевићи (друго презиме Радовановићи), а од пасторака су Стаматовићи, у оквиру којих су
Стојиловићи, Марковићи и Бранковићи (1911. их било 17 кућа). Први славе очеву, Радованову славу Св. Николу, а
други (Стаматовићи) Св. Тому, али су свест и поштовање сродства по мајци одржали до нашег времена.
Особен је случај рода Маринковића у Тополи. По оцу, они су сродници Карађорђевића, јер је њихов родоначелник
Маринко рођени брат Карађорђев. Као што је познато, Карађорђе је по својој прекој нарави заповедио да се
Маринко обеси. Касније, видећи да му се инокосна снаха мучи са малом децом, сажали се и - доведе јој човека у
кућу, да буде од припомоћи док деца не стасају. Карађорђева снаха (по предању се звала Марица), која је са
Маринком имала синове Стевана и Степана, роди са овим човеком, Павлом, званим Осаћанином, синове Јована
и Обрада. У попису 1863. године су ова браћа по мајци једно огњиште. А када је, за одмазду због тополске буне
1877. године срушен тополски град, они избегну на имање у Крћевац, где се настане, пребивајући у прво време у
једној качари, која је очувана и сада. Маринкови потомци, који славе Св. Климента, што је стара слава
Карађорђевића, презивају се Маринковићи (Степановићи и Ђорђевићи), а Павлови потомци Павловићи, који
славе своју славу, Св. Јована. Но, свест о сродству по мајци је сачувана. Куће Маринковића и Павловића у
Крћевцу су једне уз друге, заправо око качаре, у којој им је било заједничко огњиште по збежавању из Тополе.
Упркос заслугама које су имали у борби против Турака, као и угледу свог члана Радојице Жујовића, једног од
шест чланова највишег судског тела установљеног у Србији тога времена, Суда општенародног српског,
основаног 1820. године у Крагујевцу, као и блиским везама са кнезом Милошем, на род Жујовића, насељен у
Јешевцу у Гружи, обрушила се најстрожа казна - да се расели. Одлука је донесена и спроведена 1826. године, а
оваква казна је уследила због вишегодишњих жалби околних села, а поготову житеља Борча, на штету коју су им
моћни и осиони Жујовићи наносили.
Расељени Жујовићи, предвођени својим старешином Миленком, који их је 1809. године, после боја на Сјеници и
Суводолу, и довео у Јешевац, одбију да се преселе на опустелу баштину Чарапића у Рипњу, која им је понуђена
за насељавање „јер су жене изјавиле да неће на окрвављена огњишта", а прихвате да се населе на неко турско
земљиште у Неменикућама на Космају. Одатле се, временом, неки преселе у београдски Рајковац, Кораћицу и
Ропочево, а неки оду у Шумадијску Колубару - Араповац, од којих једна кућа оде у Јунковац (колубарски). Други
део јешевачких Жујовића, на челу са старешином Живком, дође у Малу Врбицу на Космају.
Тако се Жујовићи, расељени са Јешевца, нађу на Космају у суседству својих рођака Жујовића, који су се из
Корита доселили 1809. године право овамо, у село Рогачу. Од ових рогачких су Жујовићи у Сопоту. Жујовићи у
Рогачи имају неколико огранака (Обреновићи, Окетићи, Радовићи и Мишићи). Са друге стране, међу Жујовиће у
Неменикућама ће се, још, из ваљевске околине, доселити део њихових сродника Жујовића из села Врачевића
(који су се тамо сместили такође у сеоби 1809. године). Од ових ваљевских Жујовића су Жујовићи у Великим
Црљенима. Неки, пак, из рода Жујовића расељених са Јешевца се разиђу појединачно по Гружи. Тако у Борчу
остану Пајовићи, у Радмиловић оду Луковићи, а у Гривцу Неговановићи дођу као домазети у кућу Жујовића.
Сви ови Жујовићи су пореклом из Корита. И данас у пределу Корита, у селу Ђаловићи (општина Бијело Поље),
које се раније звало Петровићи, на месту званом Николићи - а то је старо презиме Жујовића - разазнаје се Жујово
кућиште, остаци домаћинства родоначелника Жујовића, који су тамо били угледни сточари и јак род (40 пушака).
Средином овог века било је Жујовића у Неменикућама (6 кућа), Рајковцу (15), Ропочеву (7), Кораћици (4), Малој
Врбици (5), Рогачи (40), Сопоту (1), Араповцу (1), Јунковцу (1), Великим Црљенима (4), Врачевићу (36), Борчу (2),
Гривцу (1) и Радмиловићу (2). Укупно - 125 кућа. Да су сви ови Жујовићи род, види се и по томе што сви, изузев
четири куће (у Араповцу, Борчу и Гривцу, које су промениле славу), славе Св. арх. Михаила. Род Жујовића је дао
више заслужних људи. Из овог рода су први пропагатор социјализма у Србији Живојин Жујовић (1838-1870),
геолог и председник Српске академије наука Јован Жујовић (1856-1936), радикалски првак Алекса Жујовић (18671951), револуционар Сретен Жујовић-Црни (1899-1979) и др.
У презименима појединих породица је најчешће садржан податак о неком преломном тренутку, који је био
судбински важан, како за претка тако и за саму породицу. До свог државотворног прегнућа у Првом српском
устанку, Срби су увек спремно пристајали, као добровољци, у свим аустро-турским ратовима. Спомен на то су
презимена неких шумадијских породица чији су се преци истицали као учесници у борбама против туђина и
www.maksimovic.info

78

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

поробљивача. За остварење слободе као вековног сна било је, осим јуначког срца, потребно и оружје. Да је наша
кука и мотика имала домишљате предводнике и спретне, углавном самоуке, занатлије за израду и оправку оружја
сведоче презимена многих породица. Исто тако, Срби сељаци су сами градили и справљали све што им је било
потребно за живот, становање, рад, превоз, спремање хране и пића, оставу одеће. Премда су овоме безмало сви
били вични, неке породице су се ипак истицале, па су тако настала презимена која су најбољи именик и преглед
занатских вештина и рукотворног умећа. Природно је да се у земљи сељака нико не презива Сељаковић,
Ратаревић или Тежаковић, али су сељаци кумовали презименима својих рођака и суседа који су обављали неке
друге послове или били у одређеној служби, по чему су се разликовали и што их је трајно означило. Нити су
Шумадинци самоникли, нити би стекли тако добар глас и углед да уза се нису имали такве животне ослонце и
помагаче какве су мајке, жене и кћери Шумадије, у чији спомен говоре многа презимена.

www.maksimovic.info

79

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

11.05.2001 Глас јавности

56. Древни занати у Србији
Дрвене посуде, а поготову кашике, могле су се наћи у употреби и до средине овог века
У време поодмаклог робовања под Турцима, као и у свим тешким и одсудним временима, село је било упориште
снаге српског народа. Гледајући с презиром на помало отуђене и Турцима превише понизне своје сународнике
који су крајем XVIII века живели по градовима, Вук Караџић је истицао да „Народ српски нема других људи осим
сељака", а Стојан Новаковић, истражујући какво је било српско село у средњем веку, закључује „села су наша
била у неку руку свет за себе...Све што је неопходно требало дому и селу, махом се израђивало у селима самим."
Тако су се развијали наши сеоски занати и подстицала народна привреда. У Србији за време Немањића су већ
образована и села чији су се житељи бавили разним занатима. О томе данас сведоче називи многих села Грнчари, Златари, Колари, Копљари, Кожуари, Ковачи, Каменари, Лончари, Лукари, Рудари, Седлари, Стапари,
Стрелари, Тулари, Чешљари, Шавци, Штитари, која су заправо тако названа што су на њиховом тлу у средњем
веку цветали одређени занати, а овоме се могу додати и села Ратари и Рибари. У средњовековним
сведочанствима, а посебно у владарским и властелинским повељама и даровницима (Жичка, Светостефанска,
Дечанска и Арханђеловска хрисовуља), многа од ових села се и помињу са јасним обавезама и повластицама,
управо због своје наменске производње.
На најпретежнију привредну грану неких села, углавном касније изниклих, најбоље нас и без сумње упућују
њихови називи, као што, на пример, о развијеном сточарству говоре називи села Јагњило, Шиљеговац, Овча,
Овчаре, Овчарево, Мрчајевци, Козарац, Козјак, Козник, Козарица, Јариње, Јарчева, Коњарник, Коњска, Коњевићи,
Кобиље, Краварица, Кравице, Крављи До, Волујак, Волујац, Бивољак, Бивоље, Катун, Бачије или Станово, на
земљорадњу Овсиште, Ланар, Конопница или Ражана, а на пчеларство Трмбас, Трмчиште, Кованлук, Уљари итд.
Мало је, међутим, села која су после пропасти Деспотовине (1459. године) добила назив по занатима, јер за то,
под турском окупацијом, једноставно није ни било услова, па је нашим људима било и забрањено да се
одређеним занатима баве. Зато, како је за своје време Вук уочио, „Срби сами грађу сијеку, сами (особито
сиромаси) куће и остале зграде праве; сваки Србин опанке сам себи гради", а вредне Српкиње су своје мужеве и
синове, као и осталу чељад, одевале од главе до пете, израђујући, кројећи и шијући све што је потребно за одећу
и спрему од вуне, лана и свиле.
Са ослобођењем од Турака оживљује и привреда, а посебно занати. О разноврсности и развијености заната у
шумадијским селима имамо најречитију потврду у презименима породица које су се осведочиле и истакле
занатском вештином. Неке су од ових породица, као Мајстори у Липници и Мајстор-Јовановићи у Лапову, истакле
у називу мајсторство свог претка, без навода којим се заправо занатом он бавио. Попут Мајстор-Јовановића, и
Мајстори у Липници (чијих је кућа почетком овог века било 25) знају име свог родоначелника, мајстора Илије, који
се пре Првог српског устанка доселио из Старог Влаха. Могли су се и они прозвати Мајстор-Илићи, али - занат је
злата вредан, па је тако занатско умеће потисло лично име њиховог заслужног претка.
У горовитој Шумадији, која је шумом била тако обилата, дрво је било приручна грађа за све - од њега су
прављени куће, од греде темељњаче до крова и капића на њему, покућство, каце за оставу жита, бачве за вино и
ракију, кола за превоз добара. У овом веку су тек помрли они који су памтили кола без иједног металног дела. И
премда Вук Караџић каже, што је почетком прошлог века и било тачно, да „дрвене занате зна готово сваки
Србин", неке породице, и њихови појединци, истакле су се међу другима, па су зато од околине и именоване по
тој својој одлици. Тако су Дрвењаковићи у Стублу, насељени пре Кочине крајине, добили презиме по томе што су
градили колибе од дрвеника. Особито су качари били на цени, те отуда у више села има породица Качаревића - у
Брзану, Винчи, Влакчи, Годачици, Лапову, Милавчићу и Реснику, док се у Горовичу презивају Качарићи. Ове су
породице углавном дошле у исто време, око Првог српског устанка, али са различитих страна - из Заграђа у
Тимоку (Брзан), „из источних крајева" (Влакча), однекуд у Врело код Тополе (Винча), од Новог Пазара (Годачица),
из непознатог краја (Милавчиће), од Књажевца (Лапово), од Зајечара (Ресник), што говори да је у свим тим
пределима качарски занат био развијен. Начинити бачву је веће мајсторство, па је зато бачварско презиме ређе.
Носе га Пинтеровићи (од немачке речи „Биндер", што значи бачвар) у Ратарима.
Израђивача кола је такође на више страна, па тако имамо Коларовиће (или Коларевиће) у Брзану, Јагњилу,
Наталинцима и Блазнави (са огранком у Брезовцу). Од њих само ови у Брзану имају и друго презиме Милосављевићи. Дрвене посуде, а поготову кашике, могле су се још понегде као стони прибор наћи у употреби и
до средине овог века. На то подсећа презиме Варјачића, којих има у Грошници, Драгобраћи (где су им огранци
Пантовићи, Миловановићи и Стевановићи) и Ђуриселу. Но, нису они тако прозвани услед тога што је њихов
предак израђивао зделе и варјаче, већ зато што се он за време Карађорђа доселио из Варјачета, засеока села
Прилике код Ивањице. Али име засеока Варјаче недвосмилено показује да су се његови житељи истицали
www.maksimovic.info

80

www.maksimovic.info

досељени после Кочине крајине из Катрге у Рудничком Поморављу. посећи и срушити. Њихови преци.maksimovic.info .Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци рукотворном израдом варјача и других кућних предмета. али су пуно признање и уважење добили узорним обављањем стругарског заната. Столетна дебла. па ни безопасно. која није било лако. прво су носили подсмешљиво презиме Џуџовићи.maksimovic.info 81 www. www. У то нас уверава презиме Стругаревића (чији су огранци Павловићи и Јовановићи) у Радовању. кудикамо је било теже обрадити и припремити за одређену намену.

2001 Глас јавности 57. На то данас подсећа презиме Кундаковића у Баљковцу. У средишној Шумадији (Гружа. од старине. где има још њихових сродника. Тако је потиснута и арбија . камо их је део прешао средином прошлог века. барут је био залога и узданица слободе. а Туфегџићи у Поповићу су дошли од Гургусовца (данашњи Књажевац) после Кочине крајине. Пиштољевићи. тако прозваних по вештини израде и руковања врстом ватреног оружја. наслеђу. у Жабаре. Кундаковићи.info 82 www. Туфегџићи. По породичном предању. наравно. и не памти се откуда је досељена. који се доселио од Сјенице. а Антонијевићи. Милошевићи. Сељаци и оружари Барут је справљан у Страгарима за потребе државе У имену је увек садржан неки битан податак. на високој цени су и Туфегџићи (туфегџија на персијском значи пушкар. Од њих потичу Туфегџићи у Клоки. Туфегџићи у Горовичу су врло стара фамилија. међу нама познатим војводама у Првом устанку. поготову што је Ружићима старо презиме Војводићи. За њиховог претка Милутина. Филиповићи. а и пушке. досељеном пре Устанка из Драгачева. који имају и друго презиме (Радосављевићи). предак им је био барјактар. што на турском значи: патрон.Горовичу. А по арбији је једна велика фамилија. Њихово сродство се потврђује и тиме што сви славе исту славу (Св. Туфегџића (Тувегџића или Туфекџића) у овом пределу има у четири села . учествовали у Првом устанку. Клоки. коме је несумњиво било поверено руковање вишецима. а преци Баруџића (који се презивају и Марковићи) у Љубичевцу (ранији назив Бушинци) код Страгара су „правили барут за државу". својствима и одликама оних који их носе. једна фамилија са Симићима у Божурњи и Спасићима у Тополи и Крћевцу. Можемо замислити колико су били важни. Барутџићи. Тобџићи. Николићи. јер је таквих презимена овде. Милутиновићи). па и погубни. Васићи и Ђорђевићи). Оваква презимена носе Сердаревићи. Барјактаревићи. Стевана). Могуће је да је био старешина у Првом устанку. Ивановићи) и чији предак је био мајстор за кундаке (дрвени део пушке). Међутим. који је у награду добио и војводско звање. досељених за време Карађорђа од Новог Пазара. Тако и презимена пружају драгоцена обавештења о судбини. некоме зазорни. Ова велика и стара фамилија. кажу да је био војвода под Карађорђем. у почетку трешњеве. Михајловићи. Јоцићи. па га је околина сматрала војводом. топове. Први су досељени од Видина и.info . године имала 62 куће). Данас имају и друга презимена (Петковићи и Петровићи). Барјактаревића (или Барјактаровића) има у Великој Плани и Јовановцу. али је исто тако вероватно. Са барутом је у вези вишек. Вишековићи. учествовао у дизању устанка 1804. тј. Тополивац је био чувени Тома Милиновић. Пиштољевићи данас носе и друга презимена (Петровићи. сразмерно понајвише. капетан) доселили су се од Сјенице у Овсиште и. Попут Пиштољевића. којих је по сведочанствима било 167. бојево пуњење. године. али имена тобџија су www.maksimovic. Данас ова фамилија има више огранака (Ивановићи. досељени од Сјенице. Сердаревићи у Даросави (у међувремену село административно било названо Партизани) врло су угледна и бројна фамилија (1948. прозвана Арбијаши. Војводићи. Барјактаровићи у Јовановцу су такође досељени у Првом устанку из Петњика у пределу Васојевића. нема његовог имена. Барјактаровићи у Јовановцу су почетком овог века имали и друга презимена. а пореклом су из племена Братоножића.maksimovic. у односу на друге наше крајеве. Данас имају и друга презимена (Милојевићи. скриван строго поверљиво. Пиштољевићи у Горовичу и Јунковцу. али није случајно што суседују са Пиштољевићима. чији су преци досељени с Косова у Великој сеоби 1690.. прво се населила у Горович. Липовцу и Поповићу. четовођа. где им је предак стекао чин буљукбаше. који се презива Благојевићи.дрвена или гвоздена шипка којом се мала пушка набија кад се пуни. Стевићи. а предак Сима Сердар. набој. Глишићи. одакле један њен део пређе после Првог српског устанка у Јунковац. Илићи и Михаиловићи у Јунковцу). Један Карађорђев саборац из Тополе се звао Ђорђе Вишек. Станковићи и Величковићи у Горовичу. а други део. Тај запаљиви прах је справљан у Страгарима. а сви су. Сердари (титула узета од Турака) су били народни главари и војни заповедници. побратим Карађорђев.. Буљубашићи (на турском буљукбаша: заповедник мањег одреда војске.Студеница) пре Кочине крајине. а трећи у Горович. који имају и друга презимена (Вуловићи. да је ово презиме донето из старог краја. Јасеница и Лепеница) падају у очи презимена која су настала на основу ратничких врлина или војних вештина. од којих је један насељен у Тополу. Арбијаши. па је разумљиво што је у то време створена и устаничка тополивница на Калемегдану. ратујући уз Карађорђа. други у Божурњу.05. Буљубашићи. Добављан скупо. ове фамилије потичу од три брата. Мартиновићи у Ракинцу. огранке (Петровићи. досељени су од Сјенице пре Устанка. године. Топ је био врхунско ватрено оруђе Карађорђевих устаника. Ристићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 12. Туфегџићи у Липовцу код Тополе. Предмету који изађе из употребе се заборавља име. Урошевићи и Петровићи). као и претку Вишековића у Врбици код Аранђеловца. Устаници су правили и своје оружје. Војводићи у Опланићу се данас презивају Ружићи. Стевановићи. досељена из дежевског краја (Сјеница . Шачица барута у рукама Србина је уздрмала Отоманску царевину. занатлија који поправља пушке).

Међу младићима који су овоме послу обучени свакако да је био и предак Тобџића у Великој Плани.maksimovic. који се презивају и Митровићи.info . Знамо шта је било кад Шумадинац пали топа.info 83 www.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци углавном заборављена. www. Али сад знамо и који је Шумадинац то чинио.maksimovic.

Старчевића. Реч биров (од мађарског „биро". Бировљевићи у Брзану. пандурима.2001 Глас јавности 58. па су узимани за судије у споровима. На одређене службе. и то Брзану. који су иначе досељени после Кочине крајине из Ђуниса (данас општина Крушевац). којима је лакоми предак примио ислам.maksimovic. Захваљујући тим старцима је и сачувано наше здраво народно језгро у време када су Срби били ослоњени на своју сеоску или кнежинску самоуправу. безаконе или неморалне поступке. Татаревића и Телаловића. јер су магистрати деловали као судске и полицајне власти. затим Копиловићи. а предак по којем су прозвани је био службеник суда у Крагујевцу. јер је. што није случајно. презиме породице Магистратовића у Брзану. друге сеобе под Шакабентом (1737-1787) из Солуна. одакле су и Магистратовићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 13. што значи: суд) дошла је у ове пределе преко наших „немачкара".подмитљив. „потурчио се". досељена за време Карађорђа од Сјенице. има данас у Башину. био истакнут. па је стога и разумљиво откуда презиме Магистратовићима у Брзану. Сличан добошарском је био и посао телала (на арапском „телал" значи: извикивач. која не опрашта рђава дела. Пандуровића. газда. па и оптерећује. Телаловића. Људи тих особина су називани старцима. а имају и друго презиме (Мићановићи. На осамнаест места се у Карађорђевом Деловодном протоколу помиње Крагујевачки магистрат. када је установљено двадесет и шест магистрата. по правилу. које су се развијале са снажењем судства. јер им негативну назнаку даје околина.Од ових презимена. у давању презимена и надимака породицама. какво значење има у пречанским крајевима. Понекад презиме обавезује. јавни објављивач. где су прва насељена породица. како су временом. Породице негативно означене су у патријархалном друштву биле изопштене и. наоружани чувари јавног реда и www. Наиме. потомке. чије је друго презиме Ивановићи. Међу њима су у овом делу Шумадије најстарији Старчевићи у Башину. Потуровићи. полицајци. Јанковићи). који су потомци оваквих особа.). досељени су из Рајкинца код Дубоке (данас општина Јагодина) у време Првог устанка. Промену у систему судства и његових установа одражава. угледан човек и личност цењена по свом знању.05. године су прешли у Башин. Газдића. нити што су њихови стари дуго живели. већ по томе што је њихов предак. Код нас има у Рогојевцу породица Телаловића (друга презимена Павићевићи и Дамњановићи). називани. Презиме проистекло на основу овог посла носе Добошаревићи у Лапову. њихов предак био човек магистрата. звањем и улогом (војвода. они се не презивају тако што су старинци. Није лако бити потомак Војводића.maksimovic. учених војвођанских Срба који су похитали у неписмену Србију кнеза Милоша. неправедан и непријатељски .info 84 www. Позиви. опомињу презимена Бировљевића. Презиме по занимању Негативно означене породице биле су у прошлости изопштене Народ је непогрешив. правила и пресуде су се морали објављивати.. а носе и друга презимена (Стојановићи. тј. а око 1730. барјактар. и увођењем у њој модерног судства. Стварањем државе под вођством Карађорђа. кнез). безобзиран.. Старчевића. потиснута је улога стараца као древне и самоникле наше народне правне установе. а понекад и суров. староседеоци. Кнежевића. Барјактаровића. али у Шумадији она значи судску установу. у којима се видно истиче позитивно или негативно вредновање. а и посредник). Прво су се настанили у Церовцу (Јасеница). тј. Орашцу и Ратарима. јер упућују на претка који се истакао одређеним чином. што је оличено у тзв. полиције и саобраћаја. јер се пред турски суд . досељена после тзв. Суд мора да располаже и принудним средствима. због чега их зову и Солунци. селу надомак Крагујевца. Мићићи). врло стара фамилија. па и сада. Док је у Војводини презиме Бировљев заступљеније. у Шумадији се јавља само у једном месту. Добошаревића. милиционери).info . једино је значење презимена Старчевића мање познато.није излазило. разборитости и поштењу. јер су у то време писмени људи били реткост. На ово друго саме породице не могу да утичу. Магистратус на латинском значи: градска управа. може се рећи изнимно и неуобичајено. наредбе. исељавале су се (нпр. који опомињу на распусну матер и сл. тачније разглашавати. при деоби задруга и имања и за саветнике у многим важним подухватима. која су по себи разумљива. досељени почетком XVIII века из села Вране у Црној Гори. очигледно. Тај посао са обављали добошари. кога узимају за родоначелника. без обзира на промену имена (жандарми. што је безмало у свакој нахији по један.

један део касније пређе у Чукојевац. како за претка тако и за саму породицу. Тако је и са презименом Коматовића. пошиљке или писма. по чему су и прозвани Коматовићи. али из Ресаве. дугују свом претку који је био међу пионирима поштанске службе у нас.то су Татарчевићи. турског спахију на комаде исекли. У презименима појединих породица је најчешће садржан податак о неком преломном тренутку. Овај разгранат род је добегао са Косова. www. чији су преци. године. Татари (азијатски народ одличних коњаника) били су врсни гласници.maksimovic. Код нас је почетком прошлог века суруџија био заправо поштар . досељене из Раковице код Видина после Кочине крајине. везаној у прво време за управну власт . Из Раванице почетком прошлог века се један њихов део настани у Годачици. Суруџије. који су такође досељени после Кочине крајине. које им је касније прешло у надимак.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци мира. „на Ситници косили". У Лапову је још једна фамилија чије је презиме настало по одређеној служби.носилац поруке. који је био судбински важан. пре Првог српског устанка у гружанско село Раваницу.info 85 www. На време када је ова служба образована подсећа презиме фамилије Пандурци у Лапову.maksimovic. поштаре. На ову службу подсећа презиме рода Суруџија у Павловцу код Наталинаца. из Ибарског Колашина. пратилац коња). морали су да беже са Косова због тога што су. а значи: гонич. па су Персијанци своје гласоноше. тј. по предању. о чему сведочи и презиме српског рода Татарчевића. Име одаје судбину. како су говорили древни Латини. у једном спору и окршају. Турци су имали још један сродан посао који су обављали суруџије (турска реч. одакле. Посредством Турака су татарска служба и њен назив дошли и код нас. што значи да су овде настањени давно пре Првог српског устанка. опет. а из Чукојевца се један огранак настани у Витановцу око 1875. који су хитали на коњима назвали „татари". стари су род. који се данас презивају Марковићи. а презиме.info . Коматовићи.

Јеличића махала у Бадњевцу. иако му је знано име. Идући. Да је стражарење по Шумадији. www. а не по мужу. Нама су. тј. тако прозван по томе што су њихови преци. Па ипак. сестра Батрићева. На злехуду историјску прошлост подсећају и презимена Балтића у Бадњевцу и Јатаганлића у Брзану. што је у обесправљеној раји било пркосније и отвореније. Такви су били преци Јатаганлића. Стевановићи. најчешће. злу не требало. на пример. Ако су.maksimovic. Сарића извор у Доњој Црнући. личностима као што су. У оваква сведочанства се убраја. може се рећи митским. или тужна Хасанагиница. када су дознали да је она женско. морало бити при руци. Божанића извор у Грабовцу. врсту старинског оружја. Чауш. па се бивале и старешине кућних задруга. од милоште назван чајо. О тим заслужним Шумадинкама данас сведоче многи називи извора. како је називан нижи војни заповедник у турској војсци. и део Виријевића настанио у Чукојевцу. запостављајући женски род. На исти начин су назване Марићска махала . названа по баби Гордани. на жалост.maksimovic. јер важи у народу као свето и култно место. досељени су за време Првог српског устанка из Херцеговине. који је некад обилажен ради помоћи и лека. иза брда вирили . што је турски назив за убојну секиру. и по живот опасно. Маргетића махала у крају Кусовцу у Горњим Јарушицама. такође заједно с Коматовићима. није одвајао од јатагана. која чувају њихов спомен. „која је из селишта на Морави. што само посведочује улогу и положај жене у патријархалном друштву. јер то. даље. Патријархално друштво даје превагу мушкарцу и ставља га. око које се развила цела махала". Но није све тако суморно. Касније се. како су Турци називали овећи криви нож.Стевановићи и Крстићи (или Стојановићи). посведочује род Виријевића. крајева села. трагом значења презимена Чаушевића. није раздвајао од балте. а неко.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 14. О таквим женама је врло много трагова и у Шумадији. са друге стране. најбоље потврђују називи. Коматовићима и Виријевићима се у добегавању с Косова прикључио и род Жареваца. године). одважне и мудре жене су стицале признање и поштовање околине. Попут Виријевића. и свака је носила другачије презиме (Мијаиловићи. „коју су убили њени другови хајдуци.05. где је било прво насеље. имамо и састојке ратничке организације и војничког поретка. Почетком овог века је било три куће Јатаганлића. који данас носе и друга презимена .info . Одважне и разборите Шумадинке На злехуду историјску прошлост подсећају и презимена Балтића из Бадњевца и Јатаганлића у Брзану Да догађај није измишљен. сличног постања је и презиме Стражевића у лепеничком селу Дреновцу. песмом опеване. било врло заступљено. А у Дивостину је од давнина познат Гроб безимене девојке (обновљен 1873.2001 Глас јавности 59. те су сви скупа дошли у Раваницу. засеоку Бањске код Звечана. мала је прозвана по њој. те су стога заједно побегли отуда и настанили се у Раваници. или мајка Јанковић Стојана. певачи и песници навели имена жена. љуба Мусића Стевана. и за разне прилике и поводе.info 86 www. комадали спахију. брдо изнад потока Видарице и села Забојнице. тако прозваних по насељу Жаревима." У Брзану се једна група кућа назива Гордан-мала. чије је друго презиме Миливојевићи. и ратови и свадбе били борба за живот. прељубе и јетрвинске распре. прешла овамо са својим мужем Миљком и подигла кућу. Новаковићи. тако названо по хајдучици Груби. као и земљиште у Добрачи које се назива Синђин воћњак.односно: мотрили или чували стражу. како се и данас назива вођа сватова или војвода (најчешће та улога на свадби допада младожењином зету). Спомен на њих је чуван и у давнини. у нашем презивању. па према томе чувају наслеђе из дубоке древности. а презиме су добили по претку који се истакао као стражар. улоге и својства како чауша тако и војводе. не без разлога. потврђује и велика учестаност топонима Стража и Стражевица у овој области. налик сабљи. поготову у времена несигурна. Балтићи. које су оличење родовске организације. можемо уочити да у нашим свадбама. или у Белошевцу Синђина ливада. а понекад и поглавари села или братства. а највише . Таквог ведрог духа је свакако био и предак Чаушевића. чији су огранци Милошевићи. у средиште свега. поготову као хранитељке. као повлашћену и надређену особу. који су дошли с Косова (вероватно из села Студенице код Ђураковца у општини Исток) између две сеобе (1690-1736). уз познате мотиве отмице жена и девојака. Југовића мајка.презимена. који су се после Кочине крајине доселили у Брзан из Великог Шиљеговца у Расини. прошевине и свадбе. И право на живот. Гајићи и Петровићи. у многим нашим крајевима значи: весељак. потичу од Карића у истом селу. Рајићи). Грубин гроб. а своје презиме дугују балти. досељених за време Карађорђа из Јелашнице код Ниша. које им је свагда. Неко се. као и ради братимљења на њему. то је. На ведрију страну упућује презиме Чаушевића у Баљковцу. док су Коматовићи секли. Стражевићи. Међутим. заправо.део села Витановца и Чукојевца. Отуда се чини разумљивим што нико не зна имена и тако познатим.

" Тако исто и Војчићи у Врбици („доселила се баба Војка од Сјенице. Катићи у Марковцу и Цветојевцу. па се преуда у Вилотиће. Кажу да је најрадије ишао тамо. „која их је доселила из Херцеговине". Смиљанићи у Годачици. Вукасовцима. Ратарима и Тополи. Опланићу и Трнави. Клоки. Неранџићи у Горњој Врбави. Реснику. Петку. Анићи у Орашцу. који је већ био стар човек.info 87 www. Настићи у Саранову. Орашцу. БабаАнђелићи у Трнави. Десимировцу. Грабовцу. Удовичићи у Великом Шењу. злехуда времена. Калинићи у Мирашевцу. Врбици. Видићи у Винчи. Шљивовцу и Шумама. Лапову. о чему сведоче Настићи у Петропољу (прешли на имање неке Насте и по њој се назвали. Мајнићу. Лапову и Чукојевцу. Маријићи у Бадњевцу. Павловић записао: „После кратког времена та породица се подели и њени одељци оду у два места. причао је. Марковцу и Гледићу. Жабарима. Јеличићи у Бадњевцу. Тополи и Чумићу. Лепавићи у Десимировцу. Доњој Рачи. Њена сестра Неранџа отишла у Венчане и од ње су Неранџићи у Венчанима" . Јанићи у Баничини. Доњој Рачи. Мандићи у Книћу и Стублу. почео је опет ићи у госте. Лешеву. .2001 Глас јавности 60. после које се њихова родоначелница. Доњој Сабанти. Саранову. а старо им је презиме Богдановићи). сродна по млеку или по утроби. Достанићи у Лапову. Витановцу. Росићи у Винчи. Спасенићи у Пајсијевићу. Сарићи у Гунцатима. Загорици и Лапову (у Лапову двоји). с којима су заједно досељени. Више пута је плачући говорио Дукиним (и својим) унучићима. Маричићи у Божурњи. Дивнићи у Стојнику. о значају тих наћава. Манојловцима. Миљојчићи у Витковцу. Тренићи у Доњим Јарушицама. Ракинцу и Страгарима. Даничићи у Великој Плани. Тиме се истиче савесност. Станкићи у Саранову. Миленићи у Рашковићу. Јована). У прво време те две породице су ишле једна другој у госте.и та би веза дуго трајала. само за то да види заједничке наћве (које су донете из Херцеговине. А Шумадија их је имала. Милаковцу. Кутлову.оба рода славе Св. Савкићи у Марковцу. Бисенијићи у Драчи. Младенићи у Баточини и Витковцу. Марићи у Балосави. Совијанићи у Гривцу. која их је изродила (дошла баба Марта са сином Јованом од Ужица. Сепцима. Витановцу. Гордијанићи у Гривцу (најстарија фамилија). Јеринићи у Балосави и Каменици. Десимировцу. Радојкићи у Светлићу. нити би стекли тако добар глас и углед да уза се нису имали такве животне ослонце и помагаче какве су мајке. у Бању. прозвани по баби Гордијани. Родословно памћење Мирића у Калањевцима сеже до сеобе 1737.maksimovic. Претокама и Чукојевцу. Придворици. Милатовцу и Мирашевцу. Синђелићи у Доброводици. Чумићу. али се овде разишли). стога. Радмиловићу. Вуканићи у Врбици. Цветићи у Доњим Јарушицама и Гунцатима. Доњој Трешњевици. Доњој Сабанти. Крунићи у Дрлупи. и од ње и тамо настану Мартићи. Кумријићи у Лапову. Нити су Шумадинци самоникли. а не која роди.Јован Митровдан. И доброчинитељке су стицале славу. Липовцу и Чукојевцу. Милкићи у Марковцу и Мирашевцу. а онај у Вилотићима Св. презивајући се по њима. Манасићи у Реснику.. Бојанићи у Баљковцу. Миљићи у Стублу. Аничићи у Буковику и Голочелу. род са Дукићима у Бањи. од Колашина и славе Св. Стојнику и Честину. Станчићи у Бадњевцу и Малим Пчелицама. Рабровцу и Честину. Божанићи у Баточини. а на деоби припале Дуки. Путујући тако. Стајкићи у Лапову. Кутлову и Реснику. Мирјанићи у Плани и Наталинцима. Лешеву. Белосавцима. Милатовцу. Драгушици и Шљивовцу. од који свако слави своју славу . Јагличићи у Драчи. Петрићи у Љубићу. Мартићи у Ђурђеву и Шумама. Јеленићи у Трнави. показују Мирићи у Калањевцима (прозвани по баби Мири. Витановцу. Љубичићи у Кикојевцу. Белосавцима. што безмало у сваком шумадијском насељу има породица које се презивају по женском претку: Анђелићи у Закути. и други Удовичићи (старо презиме Синђићи) у Бечевици. Ружићи у Водицама. када се мушки гинуло. у којима је за време бежаније мешен хлеб. године. Народна пословица каже: мајка је она која одгаји. Горњој Шаторњи.info . Попадићи у Брњици. доселила на Рудник. www. и однете у Бању. Гроздићи у Адровцу. Марковцу и Мирашевцу. Јањићи у Грабовцу. баба-Мира. Доњој Црнући. Илинчићи у Претокама. Петровцу. Босићи и Вемићи у Книћу. Живанићи у Горовичу и Реснику. Иконићи у Горњој Врбави. Пајсијевићу и Радмиловићу. Миличићи у Градцу.два рода у Книћу. Брзану. тражила су и мужевне жене. Аранђела). Сандићи у Божурњи и Стојнику. Стаменићи у Тополи. Селенићи у Книћу. да није дошао Први устанак. кад смо од глади били жељни хлеба. Горданићи у Брзану. Милавчићу. Водицама. Станићи у Врбици. а не она која роди Да су жене заслужне матере. Вучићу.05. Јелићи у Борчу.maksimovic. Марковцу Тополи и Церовцу. Јеросимићи у Книћу и Поскурицама. Разумљиво је. Полексићи у Губеревцу. Драгушици.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 15. Војиновцу. После ратова Мирин син. Маслошеву. Јер. Раваници и Чукојевцу. које захвално потомство узима као родоначелнике. Баба Мира оде у Калањевце (то су данас Мирићи). О томе је Јеремија М. Корићанима. Лужницама и Реснику. Тада су престали једни другима долазити. Оснивачи доњих Грбица Мајка је она која одгаји. а Дука оде у Бању (то су сада Дукићи). Ранђићи у Лужницама и Реснику. Ризнићи у Бањи. жене и кћери Шумадије.. сви смо бацали поглед на наћве. или Мартићи . одговорност мајкеродиље за потомство. Горњој Сабанти.

године било 53 куће. Основала су га три рода . као пограничном подручју. Батавељића је 1902. Јовановићи (4).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Судећи по становништу које данас у њима обитава. „није случај више ни у једном лепеничком насељу".Марковићи (9 кућа). Дошавши после Друге сеобе (1736).info 88 www.Батавељићи. што. Доње Грбице иду у ред најстаријих лепеничких села. Ђурђевићи (5). како је уочио и истакао етнолог Тоша Радивојевић. Симићи (3). Јаковљевићи (2). а чинило их је дванаест огранака . и њихови потомци су почетком овог века чинили осам деветина сеоских домаћинстава. неки огранци допрли до Ваљевске (Јошева) и Шумадијске Колубара (Даросава). www. Матићи (4). године из Старе Србије. У том времену је од њих било и Батавељића у Дивостину (1) и Книћу (4). Обрадовићи (2).maksimovic. Пантићи (1). Гвозденовићи и Ралетићи. Ђорђевићи (8).maksimovic. Батавељићи (5). преци Батавељића и Гвозденовића су досељени од Сјенице. поготову што су услови у Београдском пашалуку. Максимовићи (5). а од Батавељића (Марковића) род Николића у Цветојевцу (1). били сношљивији. досељена после 1737.info . до половине овог века. поготову у погледу породичне разуђености и компактности. Тодоровићи (5). а Ралетића од Новог Пазара. док су им.

од Јаћима (р. имали су 1831. Танасијевићи/Танасковићи (3). 1815) и Павла. који је имао синове Уроша (р. Николићи. Малишани су по оцу уписани као Станковићи. па су ова четири рода међусобно ближа него са осталим Гвизденовићима. Гајовићи (2).maksimovic. Јаћимовићи (3).info 89 www. 1824). Миленковићи (5). који је имао синове Обрада (р. сина Марка Трифуновића (р. 1792). 1807) и неожењеном браћом Милојем (р. 1817). 1808) и Радоја (р. Гвозденовићи (2). Рафаиловића и Танасијевића (Тасковића) је Радојевићи. Њихов род су Ралетићи. потичу од Танасија Пантелића (р. Милановићи (4). Уроша (р. друго презиме Гвозденовићи (1). 1823). 1819) и Грујице (р. 1802). 1787). чије је старо презиме Јевтовићи. пише да се 1831. 1815) и Пантелија (р. Маринковићи (1). 1817) и Срећка (р. Имао је синове Симеуна (р. 1809). од кога су Павловићи у Барама (Гружа). који је имао синове Милована (р. 1815). 1797). а друго домаћинство је Николе Батавељића (1772-1831). За Јована. а од њих су потекла два данашња рода . У грозду Гвозденовића су такође међусобно за колено ближи Милосављевићи. Срећковићи. Митровићи (4). Милан (р. који имао два сина . који је имао синове Јована (р. 1823) и Радована (р. који је био жењен. Маринковићи . Рафаиловићи (3).Милојка (р. Антоније (р. Антонијевићи/Антоновићи (7). чије је старо презиме Гавриловићи. Стевановићи (2). 1817). који је имао синове Срећка (р. Стевановићи. јер се Јован презивао Николић по оцу Николи. 1821) су Вујичићи и Грујичићи.старо презиме Пантелићи. који је почетком овог века имао 70 кућа. који је имао синове Обрада (р. Трећи оснивачки род Доњих Грбица су Ралетићи. 1802). године два домаћинства .Гаврила (р. 1817). Јелесијевићи . 1807). Николића. 1828). а чинили су их огранци Петровићи (8 кућа). од кога су Срећковићи. године био у задрузи са старијим братом Танасијем (р. 1801). Радивојевићи (1) и Срећковићи (1).старо презиме Миљковићи. од кога су Симеуновићи. Вујичићи и Грујичићи. Пајићи. потичу од Маринка Миљковића (р. у Прекопечи. 1820). Батавељићи. Како је ломна породична историја показује пример Матића и Јевтића. 1797). а од његових синова Вујице (р.2001 Глас јавности 61. јесте Величко (р.Матићи и Јевтићи. Гавриловићи (1). Родоначелник Стевановића је Стеван Степановић (р. а потичу од два брата . звани Срећковићи у Кутлову. У попису 1831. потичу од Јелисија. Родоначелник Величковића. 1797). Обрадовићи (5). Јанићијевићи (5). Родоначелник Јеремића је Јеремија Милојевић (р. у којем су му потомци Ђорђије (р. 1824) и Милашем (р. Николићи (5). Пајићи (3). Од њих су Батавељићи у Дивостину. Тодоровићи. 1767). 1802). 1815). чије је старо презиме Стојановићи. Од њих су Радисављевићи (Милићевићи и Гвозденовићи) у Жабару и Срећковићи. 1817). Један огранак је задржао презиме Јанићијевићи. Радовановићи. Миливојевићи (3). Танасијевићи . Мијаила (р. Вукићевићи и Гавриловићи су касније издвојени огранци Гвозденовића. који је имао је синове Живана (р. а Стевановићи. који је умро као дете (1819-1831). 1817). Остали Огранци Батавељића су углавном касније одвојени. Обрадовићи потичу од браће Стевана (р. два огранка Батавељића. Благојевићи (1). Миливојевићи. Танасијевићи (5). Њихов род су Павловићи у Барама (Гружа). 1830). а у кући је са ожењеном браћом Василијем (р. www. Старо презиме Максимовића. од кога су Благојевићи. године одселио у Цветојевац. Радивојевићи и Петровићи су касније настали огранци Гвозденовића. 1817) и Обрена (р.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 16. Родоначелник Јаковљевића је Јаков Гавриловић (р. Насељавање Добраче По памћењу. Теодором (р. 1809). Величковићи (2). 1807). Родоначелник Максимовића је Максим Радојевић (р. 1819). који потичу од свештеника из рода Смиљанића (Јелесијевића). Благојевићи. чије је старо презиме Јанићијевићи. 1824). 1799). Јеремићи (3). 1822) и Благоја (р. чије је старо заједничко презиме Степановићи. године су. Четврти брат Радоје умро као дете (1824-1831). потичу од Стевана Јевтовића (р. 1777). Петра (р. 1825). Милосављевићи (2). Милановићи. Стевановићи (2). Рафаиловићи потичу од Рафаила Радојевића (р. уписан је као домаћин 1831. Павле (р. 1809) и Павла (р. 1823). као једине две мушке главе седмогодишњи Матеја и млађи му брат четворогодишњи Јевта. а Јаћимовићи . Симеуновићи и Јанићијевићи су за колено међусобно ближи него са осталим Ралетићима. 1809) и Срећка (р. Величковићи.друго презиме Смиљанићи. Вујичићи (1).05. Митровићи. 1813).info . Родоначелник Милосављевића је Милосав Степановић (р. Попут ових родова су међусобно за колено ближи Миленковићи и Милојковићи. а Антонијевића или Антоновића. Гајовићи. Миланом (р. Од Батавељића је разгранатији род Гвозденовића. у Добрачу су најпре дошли Маркељићи Марковићи потичу од Николе Марковића (р.старо презиме Трифуновићи. 1797) и Миленка (р. Тодоровићи (3). 1795). Милојковићи (2). који је те године био кмет. Јелесијевићи/Смиљановићи (1). Вукићевићи (1). 1807). као најстарији човек у селу.Ђурђа Батавељића (р. 1801) и Луком (р. којих је почетком овог века било 45 кућа. Николићи (4). од кога су Танасијевићи. 1767).maksimovic. звани Танасковићи. Грујичићи (4). Родоначелник Николића је Никола Радојевић (р. у ужем породичном смислу. године. који је 1831. 1777). Радовановићи (3). 1809). Јанка (р. Ивана (р. 1819) и Василија (р. Симеуновићи (7). који је тамо службовао. где је од њега настао род Николића. а чинили су га Максимовићи (6 кућа). 1815) и Стевана (р.

Данашње становништво је. Старо село. а потом у селу Добрачама. Бовани. За време Карађорђа су из Старе Србије. По сачуваном родословном памћењу. Николу. www. године их је било 10 кућа). године. дакле два и по века пре него што су се Маркељићи доселили. док су Жикићи дошли из околине Књажевца (1902. у Добрачу су најпре дошли Маркељићи. По постању је Добрача врло старо село.maksimovic. међутим. Јованчевићи (или Јованчићи) и Радичевићи. од Новог Пазара. Мијаиловићи 1 и Милојевићи 1 кућа). Јеринин град. преци данашњих житеља су се населили. овде тек два и по века. јер се село Добрача у нахији Рудник помиње под овим именом у турском попису 1476. Димитријевићи 2. тврдња да је шумадијска Добрача добила име по селу Добрачама у околини Ариља. одакле дођу у Гружу и селу у које се населе дају име Добрача. што потврђују и старине у њему (Црквина. Луку. по свему судећи. као и Малишићи и Ракићевићи.). Тада су се у ово насеље доселиле три породице. Гвозденовићи Св. дошли Живковићи.maksimovic.Маркељићи. међутим.info 90 www. у тада запустелу Добрачу после 1737. Радосављевићи 3. прво у селу Бјелуши. Према налазу Тоше Радивојевића. које се сматрају оснивачким . Светиња и др. у спомен на село из кога су се преселили. полазећи из предела Дробњака. Нетачна је. године.info . Они су се. Метаљка.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци О заједничком пореклу и сродству данас сведочи и то што сви Батавељићи и њихови огранци славе Св. неко време задржали у околини Ариља. од којих неке сежу до развијеног бронзаног доба. којих је почетком овог века било 10 кућа (Живковићи 3. а Ралетићи Ђурђиц.

Арсенија и Јована (Алексијев отац). Тодосијевићи потичу од Тодосија Јованчића (р. Јовановићи. 1792) је имао сина Игњата (р. Стевана (р. Стевановићи. потичу од Стевана (р. 1823) и Миладина (р. чији један део носи презиме Мијајловићи. што је у његовом предању и сачувано Маркељића је у Добрачи почетком XX века било 32 куће.Милована (р. Јовановићи (3). 1817). који је син Димитрија Милојевића (р. који је 1831. који је имао сина Обрена (р. у другом досељеничком таласу. чије је старо презиме Мијаиловићи. синова Димитрија Милојевића. Петку (27. оба из Старе Рашке Јованчевићи од Сјенице. који је син Јована Мијаиловића (р. што је у његовом предању и сачувано. од кога су Јовановићи (в. у Добрачу се досељавају Вуксановићи. који су опет за колено ближи са Павловићима него са осталим Радичевићима.). Мијајловићи други и Стевановићи су касније презименски издвојени од великог рода Маркељића. а родоначелник Мијајловића је Василијев синовац Мијајло (р. Димитријевићи. Ивана (р. Осим Живковића. 1807). Алексијевићи потичу од Алексија (р.Димитрија. Мијајловићи други (2) и Стевановићи (2). 1824). Да су сви ови родови заједничког порекла сведочи и исто крсно име . Јовановићи (4). Осим Стевана. 1802).Лазара (р. Марковићи и Јовановићи су се касније издвојили под овим презименима из оквира великог рода Радичевића.Ђурђевдан. потичу од Павла Милојевића (р. чији је отац био Максим. 1828). Радичевићи су трећи оснивачки род села Добраче. потичу од најмлађег сина Димитрија Милојевића . чије је старо презиме Милојевићи. бројали су. Петровићи и Живковићи. Родоначелник Василијевића је Василије Вулићевић (р. 1826).maksimovic. Маринковићи. Стевановићи и Пешићи) у Добрачи славе Св. Јована (р. Стевана и Петра-Пеше. син Новака Вулићевића (р. подељених у пет огранака . Јованчевића и Радичевића. који је био кмет у селу 1831. 1795).Јован Маринковић (р. 1813). 1828). Василијевићи звани Мијајловићи (5). Почетком XX века их је било 14 кућа. јер потичу од два рођена брата. Родоначелник Јовановића . 1797). Сретена (р. 1830). звани Маркеља (р. Николићи потичу од петорице браће. Арсенијевићи потичу од Арсенија Мијаиловића (р. године уписан као најстарији човек у селу (р.info . Арсенијевићи и Алексијевићи су међусобно за колено ближи. потичу од Маринко Игњатовић. 1814).info 91 www. 1817). Непосредно после Маркељића. Пет родова из старе Рашке Како је Ђурђевдан и слава Дробњака. истога рода и порекла сведочи иста крсна слава . односно измеђ Друге сеобе (1736) и Кочине крајине (1788).Николићи (9 кућа). октобра). а Петровићи и Новаковићи (у оквиру којих www. чији се потомци презивају Ђурђевићи.Димитријевићи (4 куће). 1817) и Милана (р. односно Павле је брат од стрица Стевану и Петру.05. Алексијевићи (3). Маринко је имао је синове Јована (р. Ђурђа (р. Павловићи (1) и Стевановићи (1). године. После Маркељића.Јованчевићи и Радичевићи. 1809). 1829). остали родови долазе из Старе Рашке . Маркељићи у ужем смислу (5). Павле је имао синове Милоја (р. 1793). Николиних синова . Стевановићи и Пешићи су међусобно за колено ближи него са осталим Радичевићима. 1779). који је имао синове Милоша (р. 1792). који је имао синове Гаврила (р. пределу из кога су досељени.Петра (р. јер воде порекло од три рођена брата . Косте (р. 1826) и Мијата (р. 1809). јер је њихов родоначелник Павле рођени брат Димитријев. који долазе од Зајечара. 1782). а Радичевићи од Новог Пазара. Маринковићи друго презиме Ђурђевићи (старо презиме Игњатовићи). 1805). Јованчевићи или Јованчићи. Пешићи (3). Милоша (р. Јовановићи и Ђурђевићи су међусобно за колено ближи него са осталим Маркељићима. а делили су се на осам огранака . 1822) и Илију (р. 1802). Да су све ове породице заједничког порекла види се и по истој слави. године. Танасијевићи су се касније презименски издвојили из рода Јованчевића. Сви Радичевићи (Марковићи. званог Пеша.2001 Глас јавности 62. Тодосијевићи (2) и Танасијевићи (1).Вуксановићи од Новог Пазара. крсно име које је у Старој Рашкој. Пешићи. старо презиме Милојевићи. Арсенијевићи (3). 1819). 1815). у Добрачу се досељавају два рода .Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 17. године. то потврђује да је овај род истог корена дробњачког порекла. 1817) и Петра (р. Вуковићи (4). Да су све ове породице. Дамјана (р. који је текао 1788-1803. Маринковићи звани Ђурђевићи (2). почетком XX века 13 кућа. или приближно у исто време кад и они. који су досељени 1737-1787. 1787). Василијевићи. 1824). старо презиме Милојевићи. 1809) и Живојина (р. Вуковићи. врло заступљено. 1799). Њихов родоначелник је Марко.Марковићи (5 кућа). 1809).maksimovic. Како је Ђурђевдан и племенска слава Дробњака. 1815). према запису Тоше Радивојевића. подељених на пет огранака . у релативно мирном и за Србе сношљивом раздобљу после Кочине крајине до Првог српског устанка.Ђурђиц. Ђорђа (р. Димитријевићи потичу од Димитрија Мијаиловића (р. то потврђује да је овај род дробњачког порекла. Софронија (р. 1825). који је имао сина Мијаила (р. 1757). Новаковићи. који је имао и сина Николу (р. 1824). Маркељићи у ужем смислу имају старо презиме Максимовићи. Димитрије је имао још три сина . Павловићи. Павловићи. имају старо презиме Вулићевићи. 1807). чији је скупински назив Маркељићи. 1824).

Васковићи потичу од Василија. који је имао синове Васиља (р. чије је друго презиме Савићи. Кнежевићи (од Сјенице) и Пеловићи (од Новог Пазара). Вуксановића је почетком XX века било шест кућа. Николу. Ивановићи. који је имао синове Тодора (р.info 92 www. што значи да су Васковићи и Ђорђевићи за колено међусобно ближи него са осталим Вуксановићима. Стевана. пошто сви долазе из Старе Рашке. Милана (р. највероватније 1809. који је имао синове Милоша (р. чији је син Обрад Ђорђевић (р. Васко је рођени брат Обрада Ђорђевића. званог Васко (р. 1817) и Василија (р. Јована. 1812). 1802). 1809). а Пеловићи.info . чије је старо презиме Илићи. Глишићи. Николу. 1782). Ђурђа (р. потичу од Глише Илића (р. Да су сви Вуксановићи (Глишићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци су и Сретеновићи) од Сјенице. 1803). Новаковићи (Сретеновићи) Св. славе Св. 1829). Ђорђевићи. Васко и Обрад су имали још два брата . 1819). Глишићи (2) и Ђорђевићи (1). Ивановићи и Кнежевићи славе Св. 1814) и Петра (р. а њихов родоначелник је Вуксан Планић (р. 1811) и Филипа (р. 1817).тзв. пет родова . Васковићи) род. види се и на основу исте славе . 1817). www. 1777).Антонија (р. 1825) и Срећка (р. У време Првог српског устанка у Добрачу се досељавају. Караши.Ђурђевдана.maksimovic. а Петровићи Св. Старо презиме Вуксановића је Планићи. подељених на три огранка Васковићи (3 куће). године. 1792).maksimovic. Ђорђевићи потичу од Ђорђа. Савка (р. Живковићи такође славе Ђурђевдан. Милорадовићи.

Плана. Сјеничко-пештерску висорован и њена насеља. већ су и друга сјеничка насеља оставила свој траг у презивању Шумадинаца Штаваљ. дошли из Јасенице 1854. који је имао синове Милована (р. није само Сјеница. Са овим родовима су сродници Мековићи (Новичевићи). Грабовцу и Вучковици. села која имају своје двојнике . где су некад била поља села Буковика. Средиште Буђеваца у Вучковици је у засеоку Орашанима.info . Михаила. наишавши у Вучковици на рођаке Радича и Павла. 1801) и потомке Мијаила (р. Вучковици. и по њима називају исте предмете у новој области. Од њих је најстарији род Штављана у Липници. прозвани тако по месту порекла (Брестовачка Бања). краја. у овим презименима је лако препознати спомен на стари завичај. навели села: Баре. као средиште Сјеничко-пештерске висоравни ушла у шумадијски презименски скуп. www. Ова подударност није случајна. Брњица. У праву би била обојица. Наш великан Јован Цвијић је уочио да „исељеници носе. Трешњевица. Буђевци. за време Карађорђа. досељени из Граца и Бороштице на Сјеничко-пештерској висоравни. Грабовцу и Липници. 1826) и Вићентија (р. Кијево. 1797). а да су род види се и по томе што сви њихови потомци славе исту славу . Кнежевац. Шумадинац би био уверен да су то шумадијска села. Особито су били бројни и јаки Штављани у Вучковици (1920. потока. Крћевац и Стубао у Шумадији и Жабрен.2001 Глас јавности 63. Бороштица и Мелаје. као и у презименима појединих родова. насеље Сеничани у Буковику (данас урасло у Аранђеловац). јер побројана села постоје и у средишној Шумадији и у околини Сјенице. Градац. дошли из Буђева. Но. на пример. или Бољарци и Дујкићи у Белосавцима. године. имена свога села. На порекло становништва од Сјенице такође упућују у Шумадији презимена Сеничићи у Витановцу и Печеногу. Никола). тако се уз Буђевце у Вучковици населио род Губерина. то преношење топографских и географских имена. у истом селу. а родоначелник Симовића је Сима Мијаиловић (р.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 18. Родоначелник Мијаиловића је Мијаило Радосављевић (р. чији је предак дошао из Штавља код Сјенице почетком XVIII века и рачунају се у најстарије родове у селу. 1787). досељени за време Карађорђа. Штављанин у Грабовцу (Аћимовић) је од њих одсељен. Јекићи.Бањчевићи. 1828). Бољаре. Петрово Поље или Петропоље. Неки предели имају изражену сличност у називима појединих насеља у њима. Овде су се из Буђева код Сјенице населили њихови преци Радич и Павле пре Првог српског устанка. кадшто и целог предела.Милорадовићи у ужем смислу и Марковићи. Сви су ови родови. године. настаниле избеглице од Сјенице. у којима су се. по Драгићевом запису почетком овог века било шездесет кућа. који је имао брата Радована (р. Осим знаменитог рода Штављана у Брњици.maksimovic. или предео из кога су житељи ових насеља дошли. чији се родоначелник Ђерко. тај низ поновљених назива насеља. Од њих су овде потекли Јекићи у истом селу. такође у оба предела. Дујке.Жабаре. у оквиру пресељавања у области. после сеобе 1809. Губерине и Буђевци у вучковачком засеоку Орашани. Кијевци. Крће и Ступ у сјеничком крају. до XX века насељавана Добрача. Тако имамо . Тако је. Милорадовића (слава Св.Сјеничко поље у Доњој Трешњевици. 1817). Губерине.Св. Бороштице и Грачани у Барама Гружанским. 1787). обновљена средином XVIII века. означава правац селидбеног кретања становништва од Сјенице ка Шумадији. што је нарочито заступљено идући од сјеничког и новопазарског краја до у ниску Шумадију. који је имао синове Аксентија (р. постоје. Уз Сјеницу као опште одредиште. Штављани у Брњици. Грабовица. Рашковиће. Николу. Урсуле довели бисмо у забуну људе из два наша предела. 1815) и Милутина (р. Лијева Река.05. чији је предак дошао после Другог српског устанка (1818) и Јекићи (друго презиме Марковићи). који су.maksimovic. који су досељени из Штавља код Сјенице. Мелајци у Витановцу. јавља више ознака које упућују на Сјеницу као стари завичај. Сјеничанин такође био уверен да је реч о сјеничким селима.Мијаиловићи и Симовићи. а други Св. 1825) и Вукосава (р. постоје штављански родови у још три гружанска села Липници. где их је. У Барама Гружанским су Грачани и Бороштице. са којима је заједно дошао. чије је старо презиме Владисављевићи. јер је њихов родоначеник Меко брат од стрица Радичу и Павлу. 1828).info 93 www. који славе Свете Враче. Сјеничани у Гружи и Јасеници Неки предели имају изражену сличност у називима насеља Караша. као пуж кућицу. овде настанио такође пре Првог српског устанка. Сугубина. где су се населили". Буђево. на другој страни. има два огранка . Први славе Св. године ихе је било 50 кућа). али би. Сјеничани у Топоници и Ђуриселу. Из Штавља су и Богдановићи. Као што је уз Буђево село Губерине. Луку. Ако бисмо. Градац. а њихов је родоначелник Милорад Владисављевић (р. По Цвијићу. Вапа. Ђерковићи и Мековићи (Новичевићи). Цвијићево запажање добија потврду и у чињеници да се у називима делова појединих шумадијских села. има два огранка . арх. по којима носе презимена многи шумадијски родови. Уз ова. у засеоку Средини. До овог века у Добрачу су досељена само два рода (по једна кућа) . а род су им и Ђерковићи у засеоку Орашанима. планине.

Миљковићи. а у току устанка (1809. смештени у белосавачком крају Зовљаку. ту и тамо. велике скупине родова у Белосавцима. сачувао тзв. Бошковићи. До данас се у говору Белосавчана. године) из Бољара су дошли Бољарци у Белосавце.info . Савићи. Алексићи. Николићи.maksimovic. јер је њихово презиме Дујкићи . западни нагласак у изговору појединих речи.досељени су из Мелаја пре Првог српског устанка. Миловановићи. звани Бановићи. Мићићи и Вукајловићи (један род). Ракићи. Лукићи. www. но у већем таласу. Димитријевићи. Од белосавачких родова су једино Илићи сачували спомен на село одакле су дошли.друго презиме Милића у Витановцу . али без назнаке села из кога потичу . у којима је сродно становништво. Тодоровићи.данашњи родови Гајовићи. Ови Илићи/Дујкићи су сродници Козодера.такође од Сјенице. Од Бољараца. Драгићевићи.info 94 www.maksimovic. Милићевићи (Марићи). Вукадиновићи.по селу Дујке (општина Сјеница). које је Карађорђе довео и овде настанио. Ђокићи и Буровићи. више но у суседним селима. Шаровићи. Бољарци нису у Белосавце дошли усамљено. који имају и друго презиме Симићи. у којем су били . потичу Николићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Мелајци . Миловановићи. Миливојевићи.

будући да је она данас раздељена на пет општина (Крагујевац. Почетком овог века о овом шаторачком гробљу. Цветојевац. Почетком XX века. Доносимо.maksimovic. Јасеници и Гружи. чиме су се одликовали родови Двисци. Мали Шењ. Лапово (општина Лапово) и Ракинац (општина Велика Плана). У историјском погледу је управо ово становништво дало печат развоју Шумадије и Србије. године у Доњу Шаторњу су из Суводола. јер су Арнаути после Велике сеобе Срба допрли до сјеничког предела) ово гробље се и данас назива Арнаутско гробље. Станово. са обилним врстама камених споменика и са четири велика дрвена крста.maksimovic.2001 Глас јавности 64. Лапово. који је знамење. а нарочито из сјеничког и новопазарског краја до у ниску Шумадију. Трешњевак. Мала Врбица. Вишевац. је досељеничко (Сјеничана). Лепеничка насеља у која су се од Велике сеобе (1690. Поскурице. Драгобраћа. Гробље ових досељеника је настало у крају званом Брестови. Корићани. Грошница. У географском погледу. или презиме Сјеничани у Ђуриселу. Баре. Рача. преглед по историјским етапама досељавања становништва из околине Сјенице у Лепеницу. по нашој старој ружној навици да своје сународнике дирамо по суседима од којих су побегли. а Таловићи у Митровиће и Недељковиће. Горња Баточина (општина Баточина). како реке теку. Ове две сеобе су непосредно повезане са два аустро-турска www. према стању почетком двадесетог века. Ђурисело. наилази на иста имена насеља. Добрача. Мајнић. тако да се пружа источно од планине Рудник (1132 м). Исту појаву запажамо и у суседним шумадијским пределима. Баточина. у околини Сјенице и у средишној Шумадији. Рогојевац. Злосрећне 1809. несумњиво. Рамаћа. упориште и средиште наше средњовековне културе. Кутлово. Нови Милановац. потврђују нам и називи појединих места у неким насељима Лепенице . свака пета породица настањена у Лепеници води порекло из Старе Србије и тзв. а временом је ту настала варошица.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 19. левих притока Велике Мораве. Крша (571) и Главице (477 м). Десимировац. године) насељавали житељи Сјенице и околине су Аџине Ливаде. Јабучје. Корман. По досељеницима од Сјенице (Арнаутлука. Доње Јарушице. Белошевац.info . Ботуње. Драча. својеврсни израз успомене на завичај. Мала Пчелица. Ердељановић је записао: „Арнаутско гробље. Део села у којем су настањени назван је Арнаутски крај. у том селу. Пиносава. Новопазарског санџака.насељено становништво пореклом од Сјенице. Дреновац. такође. Доње Грбице. јер све то. Чумић и Шљивовац (данас општина Крагујевац). како је то подручје називано. у чему је врло велики удео становништва са Сјеничкопештерске висоровани. Миронић. класична област Лепенице има деведесет насеља. говори о историјским и демографским везама које су постојале и постоје између ова два српска предела. тада ненастањеном. Уочљиво и недвосмислено присуство становништва које потиче из околине Сјенице може се пратити од Велике сеобе под Чарнојевићем 1690. Овако узета. богато изрезана. Брзан. високе Шумадије. одигравши пресудну улогу у њеној етничкој историји. Бошњане.05. па побрђем од Рамаћских висова (813 м). досељени од Сјенице. године. Запажање Јована Цвијића У спомен тужних сеоба спадају и гробља досељених Сјеничана Исту одлику у говору је запазио и Јован Ердељановић у Букоровцу. прелази. године до друге велике сеобе 1736. Велика Плана). У етнографском смислу је Лепеница засебна подручна целина. Ђурђево. у Поморавље и тзв. Јовановац. тако да је данас гробље безмало у сред ње. које је данас изменило лик. Марковиће. докле је Карађорђе доспео у војном походу. Радоњиће и Михајловиће. Дивостин.Павловићи у Дукиће. У спомен тужних сеоба спадају и гробља досељених Сјеничана. Лужнице. Поповић. Голочело. Баточина. У овом разматрању се ова област узима у историјским етнографским границама. која са областима Јасенице и Груже сачињава историјско подручје Крагујевачког окружја (Крагујевачке нахије у турским или Крагујевачког дистрикта у аустријским окупационим поделама и сведочанствима). Вукајловићи и Каровићи. дошли Павловићи и Таловићи. или тзв. Ресник.Сјеничко поље у Добрачи и Рамаћи. Прекопеча. на основу изучавања Тодора Радивојевића. Велики наш антропогеограф Јован Цвијић је запазио „да се иста имена пружају као поворке. према испитивању Тоше Радивојевића. Велики Шењ. Пајазитово. Рача (општина Рача). од којих је у више од половине .." Одиста не може бити случајност да се у два наша предела. област Лепенице је у средишној Шумадији и обухвата слив река Лепенице и Раче. те поворке имена означавају правце миграција и пределе где су се населили Сјеничани и Новопазарци. Да топономастичка подударност није случајна. Маршић.тачније у педесет и два насеља . ниску Шумадију. Кијево. Миздраковићи. године) до после Јаворског рата (1876.. који су се касније разгранали . Маринковиће.info 95 www." Лепота овог гробља је. као предеона целина.

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци рата (1683-1699. и Јаковљевићи. Арсенијевићи 2. Лужнице: Ђурђевићи. 10 (Радојковићи 7. Божурчевићи 2). Дамњановићи 4. Срећковићи 2. затим Перишића 17. Јаковљевићи 1. у истом селу. www. Лончаревићи. Милановићи 3. Баћићи/Стевановићи 5. Станојевићи 2. Адамовићи 3. Раковићи 3. Радојевићи 1). 51 (Радовановићи 8. Стевановићи 6.maksimovic. Блажићи 1). Мијајловића 15 и Гавриловића 6. године имао 117 кућа. 2 .maksimovic.Карловачким (1699) и Пожаревачким (1718). Јовановићи 3. А)Сјеница Вишевац: Стојаковићи. Павловићи 1. од којих Матејића у ужем смилу 47 (Пауновићи 17. У овом времену је из околине Сјенице и из Крајиновића насељено становништво у пет лепеничких насеља. 10.info . Илићи 5). Миловановићи 1. Миладиновић 1). Антонијевићи 1). а у оквиру њих огранци Мулића (Стевановића) 9 и Јоксимовића (Маринандића) 7. Б) Крајиновићи Рамаћа: Матејићи. Живановићи. Илићи 6. Грошница: Бошковићи. 13 (Бошковићи 8. Њихови су огранци Вуксановићи. и 1716-1718). Ракинац: Радојковићи. велики род. Ђокића 16. која су привремено завршена са два мира . Максимовићи 4. 5 (Вуковићи 4. Глишићи 2. Гушићи/Милутиновићи 4. 6 (Микићи 5. 9 (Толићи 4. Филиповићи 3. Микићи. 1911.друго име Радовановићи (Радићи). Марковићи 4. Илићи 3. Мићаковићи 9. Лазаревићи 2. Милићи 2). 6. Маџаревићи. 8. Андрејевићи 3.info 96 www.

Благојевићи 1. А) Сјеница Баточина (село): Јовановићи. 4 (Павловићи 2. Од њих су Радисављевићи (Милићевићи и Гвозденовићи) у Жабару и Срећковићи. Маринковићи 1). Вапе и Кијеваца смештено у још седамнаест лепеничких села. Доње Грбице: Батавељићи. Недељковићи 3. Стевановићи 1. 75 (Прешићи 22. Милошевићи 1. Јанковићи 2. Гавриловићи 1. Јовановићи 1. 9 (Ђорђевићи 4. Матићи/Матовићи 4). Гвозденовићи 2. Ђорђевићи 3. Миленковићи 5. 9 (Ранковићи 5. 1. Милошевићи. Димитријевићи 1. Стевановићи 1).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 20. 10. 6 (Гавриловићи 5. Миленковићи 4. Живковићи 2. подстакнут је ратом Аустрије и Русије против Турске (1736-1739). Добрача:Јованчевићи или Јованчићи . Јелесијевићи/Смиљановићи 1. Рогојевац: Милојевићи. Илићи 2. Танасијевићи 1). Између Аустрије и Турске Други велики покрет и премештај становништва. Пантелићи 2. уследило је релативно мирно раздобље. Од њих су Павловићи у Вучковици. Батавељићи 5.2001 Глас јавности 65. 6 (Радовановићи 3. Вукашиновићи 1. Њихов огранак су Миливојевићи. Поскурице: Петрићевићи.info . Тодоровићи 5. Радовановићи 3. Митровићи 4. Тодоровићи 3. Петровићи. Б) Богуши Чумић: Богдановићи. Милосављевићи 2. Милојковићи 2. Јаћимовићи 3. Г) Кијевци Кијево: Толићи. Максимовићи 5. Јаковљевићи 2. Спасојевићи 1). 9. Једна од три оснивачке породице села. Ракинац: Павловићи. 13 (Димитријевићи 4. Петровићи/Петронијевићи 1) и Синђелићи. Стевановићи 2. Степановићи 1. Вујичићи 3. Род са Петровићима (Прешићима) у Лапову. Танасијевићи/Танасковићи 3. 11 (Рајићи 4. даљом старином од Жабљака у Црној Гори. Арсенијевићи 3. Милићи 1). Иза овог рата. који је тамо службовао. Једна од три оснивачке породице села. Михаиловићи 2. 11 (Синђелићи 7. Ивковићи 19. Симићи 3. у Прекопечи. 14 (Марковићи 5. Ђурђевићи 1). 6. 10 (Миливојевићи 6. од њих су Павловићи. Поповићи 1). Павловићи 2). Ђорђевићи 8. Ранковићи 3. Горња Баточина: Петровићи. Благојевићи 1). у којем је досељено становништво углавном образовало садашњи распоред насеља и главних путних праваца у Шумадији. 7 (Милетићи 2.info 97 www. 25 (Драгутиновићи 6. друго презиме Прешићи. Миловановићи 2. Ђурђевићи 5. Ђаковићи 4. Тимотијевићи 2. Кутлово: Ранковићи. Њихов род су Павловићи у Барама (Гружа). 6. и Радовановићи. . Доње Јарушнице: Петронијевићи. 9 (Обрадовићи 7. Максимовићи 5. Лукићи 4. и Тимотијевићи.maksimovic. 3. Тошићи 3). Ненадовићи 3.Гвозденовићи.maksimovic. Јовановићи 1). Поповићи. Поповић: Величковићи. Миливојевићи 3. Нешићи 1) и Димитријевићи (други) 2. Степановићи. 6 (Петровићи 2. Лапово: Банковићи. Рајичићи 4. Грошница: Миловановићи. Грујичићи 4.05. Вукићевићи 1. Обрадовићи 5. под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте. 12 (Павловићи/Јовичићи 3. Стевановићи 2. 6 (Николићи 3. Рафаиловићи 3. Димитријевићи 1). 4 (Танасковићи 2. Пајићи 3. Тривуновићи 1). Њихов огранак су Калајџићи. Од њих су Батавељићи у Дивостину (1) и Книћу (4). Ботуње: Скорупаћи. Миливојевићи 1. у истом селу. 7. Глишићи. од Радивојевића у истом селу и Радивојевићи у Сипићу. Павловићи 1. Пауновићи 6. друго презиме Гвозденовићи (1). Богута. Ресник: Радивојевићи. Барутџићи 3. 53 (Марковићи 9. Пантелићи 1). род са Петровићима у Горњој Баточини. Николићи 5. 5. Пауновићи 5.старо презиме Мијаиловићи. 16 (Богдановићи 9. Пантићи 1). Јовановићи 4. Обрадовићи 2. 70 (Максимовићи 6. 9 (Ђорђевићи 4. 5. а део насељен уз претходне досељенике од Сјенице у Грошницу и Ракинац. У овом времену је новопристигло становништво од Сјенице. 4 (Живановићи 2. Милијићи/Ђорђевићи 5. Алексијевићи 3. Живановићи 2. Прекопеча: Спасојевићи. Костићи 3. Стојановићи 2. који је завршен склапањем Београдског мира (1739). Радивојевићи 5. Од Батавељића (Марковића) је род Николића у Цветојевцу. Голубовићи 16. 10 (Банковићи 9. www. Младеновићи 1). Вукадиновићи 2. Илићи 1). Благојевићи 1. Урошевићи 1). Вујичићи 1. Гајовићи 2. Милановићи 4. Тодосијевићи 2. Маршић: Миливојевићи. који потичу од свештепика из рода Смиљанића (Јелесијевића). Танасковићи 2). 3. В) Вапа Аџине Ливаде: Перовићи. Маринковићи 1). Род са Павловићима у Грошници. Милосављевићи 1) и Степановићи. Милосављевићи. Матићи 4.

info . године. које су се.maksimovic. То не памте ни оне породице чији су преци дошли у великој сеоби 1809. а Богути православно насеље. памтиле су насеља из којих су дошле. године) можда најцеловитије насеље настањено из Старе Србије. а живот на новом биваку крајње неизвестан.maksimovic. Кијевци су муслиманско. а некмоли да то памте потомци досељеника око средине XVIII века. непрестано смањује број житеља. прекиди у памћењу изнуђени.info 98 www. Највећи број сјеничких породица. Богути код Штавља и Кијевци код Врсенице. присилне. године. Сеобе су биле ненадне. Ова три села у данашњој општини Сјеница имају ту заједничку црту да се у њима у другој половини XX века. расуле по „равној Шумадији”. поједине породице. силазећи са Сјеничко-пештерске висоравни. пресељења болна. У верском погледу је Вапа мешовито. упамћена села Вапа. упркос свим недаћама. www. Све је то утицало да у бежанијама. што сведоче сви пописи од 1948. као места порекла неких сјеничких породица у Лепеници. Па ипак. брда. године до 1991.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Међу насељима се издвајају Доње Грбице које су по превази сјеничких досељеника (велики гроздови фамилија Батавељића и Гвозденовића. а са њима и имена насеља. утону у заборав пејзажи старог завичаја. 123 куће 1911. Тако су. које су праћене раскидима и поморима. пе памти тачно насеље из кога су им се стари доселили. потока.

друго презиме Милисављевићи. (Соковићи 4. 9 (Јанковићи 4.2001 Глас јавности 66. Могуће је да су у селидбеној вези Кијево у Метохији и Кијевци код Сјенице. 2. досељени из Вапе. 3. У овом времену нови талас досељеника од Сјенице и из Брњице и Штавља је насељен у нових осам насеља Лепенице. Корман: Гајовићи. сви муслимани. рају створене повољне прилике у Београдском пашалуку. 340 (1971). Стевановићи 1). Јовановићи 1). Лапово: Томићи. а род су им Павловићи у Грошници. напросто стога што је то село нашао на ђенералштабној карти из 1893. досељен после Друге велике сеобе (1736). У попису 1981. Вујовићи 2. то ће се њихово насиље негативно одразити на расположење потчињеног српског становништва. године. Вуловићи 2). 6 (Павловићи 4. Њихов огранак су Вуковићи. а 156 се изјаснило као муслимани и 2 као Југословени. Радојевићи 2. у истом селу. како је у то доба и највеће расуло Турске царевине. године). 7. Пајевићи. Срећковићи 1). 288 (1981). а мање национални или верски. Миленковићи. три рода у Лепеници још памте називе села из којих су досељени после 1736. 11 (Миливојевићи 9. године чува спомен села Крајиновића из кога су им преци дошли. 12 (Милојевићи 6. У нашим приликама ово ратовање је засвођено Кочином крајином (1788. Огњановићи 1). становништво из свих српских предела. 8 (Павићевићи 7. Ђурђевићи 3.Вуковићи. Тошићи) у Чумићу. Њихов огранак су Вуковићи у истом селу . Богути. Радовићи 2. Гвозденовићи 1. 8 (Новаковићи 4. Срећковићи 1). који је запљуснуо Шумадију. Илићи 2. Јовановићи 2.maksimovic. Сретеновићи 4). Ђурђевићи) у Кијеву досељен је из Кијеваца. досељени из Богута и Перовићи у Аџиним Ливадама. иза чијег слома су за тзв. 7 (Вуковићи 2. 6 (Радисављевићи 4. 5 (Божанићи 3. 309 (1981) до 268 (1991). Мијаиловићи 1). Кијевци су имали 348 житеља 1948. Толићи сишли у село код Баточине и назвали га Кијевом. Поповићи 3). а сада (по попису 1991) имају 78 житеља. Јанковићи 1). Бошњане: Миливојевићи. За разлику од претходна два. 5. Антонијевићи 2. Васиљевићи 2. Рогојевац: Филиповићи (Вилиповићи). од њих су Павловићи у Вучковици. Шљивовац: Пејовићи. од који 77 Срба и један Југословен. један од три оснивачка рода овог насеља. По томе је село Кијево у Лепеници добило назив по Кијевцима у околини Сјенице. Лазаревићи 4). С обзиром да је у истом попису било 111 православаца и 157 исламске вероисповести. Мирковићи 1). Мирковићи. То су Богдановићи (Рајичићи. то значи да се у националном погледу као Југословени изјаснили по један православац и муслиман. Трећи род. Ђуричићи 2. Милановићи 3. 13 (Станојевићи 4. која су изазвана сукобима ширих размера и ратовима који су их пратили. Но. 6 (Јеремићи 2. јер су на правцу сељакања нашег становништва. Вулетићи 2). Белошевац: Шарчевићи. заселак Штавља. Лукићи/Луковићи 2). и у њему су мотиви досељавања били претежно економски. и 1736. уследио је крајем XVIII века. Ћирковићи 2. Сретеновићи 1. Ивковићи 3. од чега је 110 Срба. Петровићи. Тоша Радивојевић мисли да је овде реч о селу Кијеву код Ораховца у Метохији. као главну област устаничког подухвата. године. Милутиновићи 2). Милићи. Јовановићи 2. Перовићи су даљом старином од Жабљака у Црној Гори. Гавриловићи. одакле је род Толића. па му се то учинило прихватљивим. повукао у Шумадију. а део их се сместио у још шест насеља у којима су се у претходне две сеобе већ налазили досељеници од Сјенице. Први српски устанак је. природно. Аџине Ливаде: Ковачевићи. Драча: Алемпијевићи. 7 (Филиповићи 3. године. а данас имају 233 (1991). Радосављевићи 2. Радивојевићи 2).info . Гавриловићи/Гајовићи 1. Божанићи. Ђоковићи 1). као и највећег беса одметнутих јаничара и крџалија. 21 (Мирковићи 5. Ђурисело: Сеничани. Дреновац: Соковићи. Јанковићи 1. Ракинац: Терзићи. У потрази за новим животом Насиље јаничара негативно ће се одразити на расположење потчињеног српског становништва Тако се у Вапи смањивало становништво од 513 (у 1948. 7 (Гајићи 3. Симоновићи 2.maksimovic. који једини од родова досељених од Сјенице у Лепеницу после Велике сеобе 1690. 2 (Милошевићи 1. 11 (Алемпијевићи 7. Стевановићи 1). Ово кратко раздобље је у знаку трећег аустро-турског рата у XVIII веку (1787-1791). нису посебно пописани 1948. Пауновићи 2). који је завршен Свиштовским миром (1791). години). 9 (Тодоровићи 5.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 21. Шамановићи. Нови Милановац: Павићевићи. Симовићи 2. преко 360 (1971). Кутлово: Бабићи. 3. Јовановићи 2. 6 (Минићи 3. Добрача: Новаковићи. Игњатовићи 1. године. године су имали 107.info 99 www. У становништву које се доселило у Шумадију упадљиво је најбројније оно које потиче од www. али је несумњиво да су из Кијеваца код Сјенице. Радомировићи 1. Ивковићи. године). То краткотрајно раздобље мира је деценија и по од Кочине крајине (1788) до избијања Првог српског устанка (1804). 1. Трећи талас Сјеничана. Поповићи. Танасијевићи 3. Попут великог рода Матејића у Рамаћи. могуће и као етапне станице. треће досељавање је било у релативно мирном раздобљу. Радивојевићи 1. после двеју великих сеоба (1690. друго име Спасојевићи.05. што је последица и његовог пограничног положаја. Толићи (Ђорђевићи. 5.

тачније обнављају живљење у њима (Баре. Мајнић. У овом времену се становништво од Сјенице и из Буђева и Вапе смешта у тридесет и два лепеничка насеља. Драгобраћа.info 100 www. Велики Шењ. Мала Врбица. нова насеља. а долазе и у двадесет нових насеља. повукло одатле са Карађорђем.maksimovic. Дивостин. Миронић. Ђурђево . Мали Шењ. привучено примамљивим условима живота у Шумадији. Станово и Трешњевак). У овој сеоби дошљаци од Сјенице заснивају на старим напуштеним стаништима своја.maksimovic. Бихору и Коритима и које се. од којих се у дванаест насеља смештају уз претходне досељенике из ових предела. године. Мала Пчелица. Пајазитово. за шта је пресудан догађај Карађорђево ратовање 1809. Горње Грбице. www.info .стари назив Лукање. уз које је пристала маса српског становништва на Сјеничко-пештерској висоравни.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Сјенице.

друго презиме Петровићи. Митровићи 1. Шарчевићи. Дивостин: Вујадиновићи . 22 (Марковићи/Максимовићи 9. 3 (Радојевићи 2. Аруновићи 1. 2. Машовићи. 4 (Арсенијевићи 3. Марковићи 1). 6 (Машовићи 5. Драговићи. Радојевићи. Радивојевићи 1). Аксентијевићи 1. 4 (Крсмановићи 2. Симићи 1. 9 (Николићи 5. 6. Велики Шењ: Арсићи. 11 (Милојевићи 7. Чоловићи/Милосављевићи 1). Николићи 2. 3. Миловановићи 2.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 22. Драговићи 3). друго презиме Белимани и Проковићи. 1. Вуковићи 5. Милојевићи 4. 11 (Миленовићи 3. 13 (Милановићи 3. Илићи 2. Марковићи. Кусурићи. Благојевићи/Блажићи www. Голочело: Бошковићи. 5. Вуловићи 3). Шуковићи (Шуловићи). Радосављевићи 2. 2 (Илићи 1. 17 (Стевановићи 10.старо презиме Глишовићи. 3. Срећковићи 3. 8 (Глишићи 2. Јовичићи. Јовановићи 1. Живковићи 1. Вукојичићи. 19 (Гајићи/Гајовићи 5. Јевтићи/Јевтовићи 1). Павловићи 1. Ђорђевићи 1. Милутиновићи 1). Андрејићи 1). Кутлово: Васиљевићи.info 101 www.7 (Милисављевићи 4. 5 (Вићентијевићи 2. Степковићи 1). Лазаревићи. 2. Ђурђевићи 1). 3 (Милојевићи 2. 9 (Ђорђевићи 2. Степковићи. Арсенијевићи 3. Јевтићи 2. Петровићи 1. Спасојевићи 1). Пантелићи 2. Добросављевићи 3. 2.друто презиме Ђорђевићи (старо презиме Николићи). Копиљаци. Драгобраћа: Видаковићи. Обрадовићи 1). Милошевићи 1. али они славе Св. 1. 10 (Николићи 4. Миловановићи 2. Несторовићи 2. 28 (Перишићи 6. Добрача: Караши. 1. Станојчићи 2). Павловићи. Мала Пчелица: Јовановићи. Николићи 3.maksimovic. Драгашевићи 3. 7 (Јовичићи 5. Мајнић: Панајотовићи. 6.05. Маринковићи. Радосављевићи 3. друго презиме Милосављевићи. 4. Маринковићи 4. 1. Костићи 2). Здравковићи 1. Радојевићи 1). 1. Радиловићи 3. 1. друго презиме Бошковићи. 6. 9 (Лазаревићи 7. Максимовићи 9. Илићи. 8 (Проковићи 4.Ђорђевићи 4). Степановићи . Петку (вероватно стога што су отишли као домазети). Пантелићи 1. Павловићи 1. Кнежевићи. Срећковићи 2. Караџићи. Род са Аруновићима у Великом Шењу и Јовановићима у Лужницама. 3. Ђорђевићи. Пантелићи. Јовановићи 1. Васовићи 1). Јовановићи. Филиповићи 2. Јанићијевићи 1).други 1. Милојевићи. Миленковићи 1). Петровићи 1. Миливојевићи 2. 2. Ђорђевићи 2. Удовичићи. 3 (Јовановићи 2. Стевановићи. премда они славе Миољдан. 5.2001 Глас јавности 67. Продановићи. Савићи. Корићани: Драгићевићи. Радуловићи 1). род са Продановићима у истом месту. 6 (Аџићи 3. друго презиме Ранђићи. Јовановићи. Милојевићи. 2. Ратковићи. Савићи. 26 (Крсмановићи 5. Пајазитово: Степановићи.info . Петровићи (сл. Илићи 2. Ранковићи2. Марковићи. 5. 4. Род са Аруновићима у Великом Шењу и Кусурићима у Миронићу. Живковићи 1). Миловановићи 4. 1. Грујичићи 1. Мала Врбица: Вуковићи. Јабучје: Милисављевићи. Миленковићи 2). Арсенијевићи. 19 (Галовићи 5. Петровићи 2. Највише Петровића и Јовановића А) Сјеница Баре: Маринковићи. Стевановићи/Вујичићи 1). Миловановићи 1). друго презиме Лазаревићи. Раденковићи. Јаковљевићи 1). Радивојевићи. 2. Од њих су Продановићи у Книћу. Петронијевићи 1). Милићи 1. 4 (Бошковићи 2. Миронић: Филиповићи (Вилиповићи) . Недељковићи 1). Пантићи. 2 (Вељковићи 1. који славе Св.старо презиме Симићи.maksimovic. Благојевићи 1). 7. 6 (Петровићи 5. 19 (Петровићи 8. Драгојловићи 1. 5 (Тимотијевићи 2. Јанићијевићи 2. Стевановићи 1). Петронијевићи. Ботуње: Бркићи. Николићи 2. Галонићи. Миленовићи 1). Јовановићи 2. 1. 1. Здравковићи. Милићи 1. 11. 5 (Николићи 3. Милавићи. Антонијевићи 2. 7 (Петровићи 4. друго презиме Петровићи. Степановићи 4. Род са Јовановићима у Лужницама и Кусурићима у Миронићу. Аруновићи. 8 (Радовићи 4. 3 (Милутиновићи 2. Јовановац: Арсенијевићи. Софронијевићи 1. Маршић: Стојиљковићи . 6 (Стевановићи 4. Ћуртовићи. Вуловићи. 3 (Благојевићи 1. 5. 4. Радивојевићи 2). Јовановићи 1. Нешовићи 2. 3. Миловановићи 2). Десимировац: Уљезовићи. 18 (Ђошевићи/Радовановићи 6. Лукићи 3. 6 (Арсенијевићи 4. Брзан: Алексићи. Ранковићи 3. друго презиме Галоње. Драговићи. Миловановићи. Димитријевићи 1). Мијаиловићи 4. Миољдан). 3 (Ђорђевићи 1. Јевремовићи 3. Лужнице: Бранковићи. род са Милутиновићима у истом месту. Бошњане: Гагулићи. Слепчевићи. Павловићи 2. Марковићи 1). Тодоровићи 1). од Марковића (Лазаревића) у Великом Шењу. 3 (Анђелићи 1. Вучићевићи. Илићи 1. Грујичићи. Њихов огранак су Јеремићи. 8. Јанићијевићи 6. Јовичићи 1. Ранковићи 1). Њихов огранак су Марковићи у Малој Врбици. Симовићи 2). Милојевићи. Миливојевићи. Катанићи. Милошевићи 1. Младеновићи 3. Радовићи. 4. друго презиме: Ђаковићи и Ђекићи. Ивановићи. Јевтовићи/Јевтићи 1). 2 (Благојевићи 1. Раденковићи 3. Радовановићи 1. Раковићи/Ракићи 1). Милутиновићи (сл. Илићи. Мали Шењ: Глишићи. 1. Васиљевићи 3. Бранковићи 1. Миољдан). Костићи 2). од Вуковића у истом селу. 5 (Мијаиловићи 3. 6 (Стојановићи 5. Савићи 1. Марковићи 1. Стевановићи 2. Драча: Радовановићи. Урошевићи 1). 10 (Јовановићи 6. Петронијевићи 1). Ивановићи. Илићи 3. Стевановићи 3. Миливојевићи 2. Стевановићи 1). Јована. 5. Степановићи 1). Јовановићи.

Станови: Вукомановићи. Ракићи/Раковићи 2. Јанковићи. Пауновићи 1). 4. Јанићијевићи 1. 3. Вељковићи/Јовановићи 2. 2. 2. Радовановићи 1). Маринковићи. друго презиме: Живановићи и Сарукићи. Матејићи. Милосављевићи 1. друго презиме Ћерамиџићи. 5 (Алексијевићи 3.info 102 www. 2. Петровићи. Добривојевићи. друго презиме Мијаиловићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 3. Марковићи 2. 4 (Павићевићи 3. Стојановићи. Пиносава: Петровићи. 1. Јоксимовићи 1). Стевановићи 3. 2. друго презиме: Матовићи или Матићи. 10 (Милентијевићи 3. Ћировићи 1). Милутиновићи. Лукићи 1. Радојичићи. 4. Трешњевак: Ашанићи. 4 (Матићи 2. 4. 2. 4.info .maksimovic. Тодоровићи 2. Радовановићи. 2. Павловићи 2). 5. Вићентијевићи 2. Рогојевац: Аксентијевић. 12 (Милановићи/Милетићи 3. Радојичићи. Дамњановићи 1). Миловановићи/Павловићи 3. www. Алексијевићи 1). Арсићи 1. Телаловићи. Миловановићи.maksimovic. Крњчевићи 1. Поповић: Матићи. Ристићи. 2. Павловићи. 3 (Димитријевићи 2. Прекопеча: Николићи.

1.друго презиме Ђоковићи. Грошница: Ђоковићи. или. 2. (1849). 2. Њихов огранак су Лепавићи у истом селу . Шљивовац: Ђорђевићи. Петровићи 1). деценија од Другог устанка до избијања Јаворског рата. У њиховом сучељавању превагу је ипак однела динарска досељеничка струја. шест села се у Лепеници могу означити као чиста www. (1856). 1. 2. Матејићи. Прибијање уз рођаке Своје порекло Васојевићи изводе од Немањића Цветојевац: Бојовићи. С обзиром на укупан састав становништва (1911. (1816).старо презиме Илићи. Дивостин: Бојовићи. Епира. (1849). (1862).maksimovic. досељавање од Сјенице у Лепеницу је занемарљиво А) Сјеница Баре: Алексићи. Сјеница. 5 (Спасојевићи 3. 7. 1. Павловићи 1). Мали Шењ: Ивановићи . Лике. Херцеговине.05. а у њој онај селидбени правац који је потицао од Сјенице. 1. 7 (Радовановићи 5. 1. Ботуње: Даниловићи. Шоплука. (1823). В) Буђево Грошница: Буђевци . Б) Буђево Десимировац: Буђевци. Старе Рашке. Косова. 6 (Перићи 5. године). Ђекићи. (1822). било као етапне станице у досељавању у Шумадију. Ђурђево: Вукојевићи . 5 (Радоњићи 4. Миронић: Милојевићи. (1871). Милошевићи 1. Далмације. Драча: Вукадиновићи. 9 (Ђоковићи 3. јер су се у њој заправо пресекле миграционе струје које су долазиле од Тимока и Браничева. Б) Брњица Ђурисело: Пантовићи. (1880).info . (1850). 8. Рогојевац: Радоњићи. 3. Лепеница је по композицији становништва најсложенија и најслојевитија. У овом времену се досељеници од Сјенице и из Брњице и Буђева насељавају и у два нова села (Ђурђево и Рачу). Завршно разматрање Од свих шумадијских предеоних и етнографских целина. 9. Од јаворског рата до краја XIX века (1875-1900) У последњој четврти XIX века. 1804-1814. (1824). 1. 1.maksimovic. Рача: Матићи. било као матице. А) Сјеница Брзан: Шмикићи. (1894). углавном мирних.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 23.info 103 www. Бирча и Осата у Босни и Војводине. 1.друго презиме Миросавићи (Миросављевићи). (1886). 4.2001 Глас јавности 68. Миленковићи 2). досељавање од Сјенице је упечатљиво смањено и по правилу је појединачно. Мишовићи 2. Чумић: Вуксановићи. 1806-1809. Лужнице: Ђорђевићи. Перићи. В) Вапа Дивостин: Нектаријевићи. (1876). прибијају уз рођаке и пријатеље који су се доселили у ранијим таласима у осам других лепеничких насеља. Драча: Васиљевићи. (1830). (1816). Радосављевићи 2. али се углавном размештају. Радосављевићи 1). Црне Горе. 1. Проковићи. 1. (1887). 3. Од другог устанка до јаворског рата (1815-1874) У шест. када пристиже само пет породица.Лепавићи. Шљивовац: Милошевићи. 1. Јовановићи 1). 1. Павићевићи/Јанићи 1. (1815). боље рећи.

Отом (од којих су настала данашња шиптарска племена Краснићи и Хоти) и Озром (од кога је настало племе Озринића).2). Лужнице (26. Кутлово (57). Рогојевац (84.8).maksimovic. нарастају у једно од највећих племена у Црној Гори.село (1.9). Миронић. Баре (76. По шестину имају Драча (16. а Костадин Васа. Шљивовац). 1788. већи покрети становништва су били подстакнути сеобама које су ратови на овом подручју подстицали. Вишевац (30. У осталим лепеничким селима је постотак досељених Сјеничана мањи .5).info .2). Маршић. Ракинац (6.Дивостин (36. Из Лијеве Ријеке настаје ширење Васојевића.7) и Аџине Ливаде (30). Ботуње (13. Јабучје (21. дубљим пореклом је из Херцеговине. чије је матично подручје у пределу Црногорских Брда и Полимља. Грошница.4). Чумић).3). Пајазитово (84.7).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци сјеничка. Баточина .3) и Маршић (22. Плав и Бијело Поље (у укупној површини око две хиљаде квадратних километара. Дивостин. Дреновац (10.7). Мала Врбица (93.9). Васоје Стефана.5).Мали Шењ (98 одсто). Брзан (0. и 1875.5) и Грошница (15. Ђурисело. Цветојевац (4.6). где му је остао брат Озро. Доње Јарушице (9. Шљивовац (12. који. Ђурисело (85. Бошњане.3). Лапово." Племенска матица Васојевића је Лијева Ријека. Дивостин. Костадин Васоја. По некима. Наиме.info 104 www.1). који се у Лијевој Ријеци населио и од кога су Васојевићи.9). Рача (0. у којој се Васо настанио. Колашин. Васојевићи у Шумадији Српско племе Васојевића.Доње Грбице (64. Корићани (11.4). Кијево (5. њихов брат је био и Пипо (од кога је настало српско племе Пипера). Поповић. 1804. ако би се рачунало и Радивојевићево неуједначено назначавање порекла код појединих родова).1 одсто).4). у којој су услови живљења знатно погоднији. што је око 15 одсто или више од седмине површине Црне Горе). Корман (16. Међутим. Поскурице (8. Њихово историјско подручје данас припада општинама Беране. јер је у њима више од три четвртине досељеника од Сјенице . Горња Баточина (7. становништво је непрекидно пристизало од Сјенице ка Шумадији. Мали Шењ. утабаним стазама миграције. Кутлово. што сведочи да су углавном постојали одређени правци и циљеви усељавања.Красом. Трешњевак (2. У пет села је по четвртина сјеничких досељеника . Поповић (24.7). па и на Балкану. а шест села. Лужнице.8).8) и Драгобраћа (50. По петину имају Бошњане (22. Јовановац (15. Ђурђево (2. „Вукан Немањић имао је сина Костадина. Подгорица.Нови Милановац (14). Станово (54. Лапово (10. Миронић (59. у четири села је приближно по трећина насељених Сјеничана .6). у којима је више од половине досељеника од Сјенице.6 одсто).4). Време масовнијих насељавања из околине Сјенице у Шумадију показује да разлог насељавању није био превасходно економски. Рогојевац). Мала Пчелица (2. као претежно сјеничка . Голочело (9.7). Стефан опет Костадина.maksimovic.2) и Пиносава (20 одсто). Ресник (10.4 одсто сјеничких досељеника.7). како кажу историчари овога племена поп Богдан Лалевић и Иван Протић.5).Велики Шењ (29.5). www. У овим историјским кретањима становништво се у четири таласа насељавало у два села (Драча.6). У шест таласа насељавања (који су полазили 1690.4).4). 1736. године) од Сјенице се у Лепеницу населило укупно 183 рода са 1528 кућа (или 184 рода са 1615 кућа. 1815.8 одсто). Прекопеча. Рамаћа (63. Десимировац (23. а у два таласа у тринаест села (Аџине Ливаде. у три таласа у седам села (Ботуње.2). као стални млаз.7). Брзан. односно североисточном делу Црне Горе.2). премда једно од најмлађих.2). Мајнић (13.2). Уз Прекопечу у којој је 44.7).6). Ракинац. Чумић (0. Природно. Добрача (32). Белошевац (11.1 одсто). одакле се на Кчево доселио његов родоначелник Васо са три брата . Баре.1). дошавши из Кчева. Своје порекло Васојевићи изводе од Немањића.

У сплемењене спадају Лутовци (слава Св. Врбљани у Грабовцу су бежали у Срем. Белосавцима и Маскару). и сл. стижу Брђани (са огранком Васиљевића) у Стубал. чији су род Милосављевићи (звани Глувачевићи) у Липници и Врбљани у Честину. године.info . За време Кочине крајине у Топоницу долазе Ђоковићи. Непосредно по Кочиној крајини. јели шишарке. Кораћевићи и Спасенићи у Пајсијевић. у средишној Шумадији . као што смо писали. Св. за глади. као и њихови сродници Јовановићи. ушао као домазет у једну кућу Милосављевића (Глувачевића). неродица. У Маслошеву су приближно у то време Јовановићи (данас Иванекићи у Крћевцу. Теша Обрадовић из Гараша и Василије Сараманда. Св. а одатле су се досељеници размештали даље ка Лепеници. Симовићи и Срећковићи. Тада долазе Бранковићи. Јована. и они који славе Св. Луку и Ђурђевдан.Гружа. значи долином Груже као природним путем. јачи таласа Васојевића. или скретали преко Рудничког превоја ка Јасеници. Сви ови досељеници су или прави Васојевићи. Упамћено је испаштање у Срему. пореклом из Комадина у Старом Влаху (општина Ивањица). док су Лутовци (друга презимена Мишковићи. из економских узрока (мали простор. чији је ујак чувени прота буковички Атанасије. првак Београдске опере. Но. тако названих по селу Врби из кога су дошли . У Забојницу долазе Мркуљићи (старо презиме Проковића и Мојсиловића . Тополи. арх. Марковићи и Обрадовићи. где су дошли из Лопата у Васојевићима (Лопаћани су једно од пет братстава Васојевића). Петровићи.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 24. где су се стапали са другим селидбеним краком Васојевића који је преко Ужица ишао ка Подрињу и Колубари. међу којима ће се истицати Василије Сараманда из Буковика.Прока и Мојсило су браћа од стричева. Срђ). Јовичићи и Јовановићи у Губеревац (Гружа). Данашњи родови Врбљана у Грабовцу.због турске одмазде. морали и да се. или непосредно после тога. До данас је остала песма „Теша вуче. чији је предак. Најуочљивија разлика међу њима је у крсном имену: прави Васојевићи славе Св. промена славе није утицала на свест о пореклу од Васојевића. јер је насељавање у овај део Шумадије текло углавном преко витановачке преводнице. по оцу Илији. Татићи и Ћурчћи) најстарији живући род у Борчу. Природно. а Прокини потомци ће се касније настанити и у Дубрави). из више разлога. исељавају . где су. Њихови преци ће ускоро учествовати у Првом српском устанку. у Јовановац и Кијево Максимовићи. Матковићи и Прељићи (једна фамилија). што је и природно. па су.05. у Првом српском устанку је хрупио нови. или сплемењени са Васојевићима. Доње Јарушице и Ђурђево.info 105 www. Вукићевићи су. Понајвише у Гружи. Најранији видљиви доласци Васојевића у средишну Шумадију су у времену аустро-турских ратова. Према претходним истраживањима. Прока се презивао Илић. www. у сталном млазу. Алексићи. од Сјенице. Како је Михаило Драгић записао.данашњи родови Јанковићи. јер су му преци једно време пребивали међу њима. године у Горњу Сабанту дошли Тарани. који су из племена Братоножића. у заселак Балабанац. а „сав им је мрс био лој намазан на пшенични хлеб". године. Николу. Васиљевићи. глад). као што је и сам Карађорђе (слава Св.maksimovic. Климент) убрајан у Васојевиће. јер су се често дизали на буне. оснивачи Светлића и главнина његових житеља. у Чукојевац Ђоровићи. који су сродници Мишковићима у Борчу. јер су ова двојица устаника. Почетком XVIII века долазе Вукићевићи у Светлић. Дамњановићи и Павловићи. изгледа и после слома Кочине крајине и после пропасти Првог српског устанка. Михаила и Св. који се тамо презивају Антонијевићи (досељени ту из Церја. побила много Турака. Зато данас безмало да нема предела у нашој земљи у којој се не налази неки од родова Васојевића. који је заклео устанике на завереничком збору у Орашцу 1804. када је била Кочина крајина. Сарамандин потомак је Живан Сарамандић (р. У Рашковић долазе Милошевићи. Александра Невског. Прво су се почетком XVII века населили у села Церје и Врбу у пределу Гокчанице (копаонички крај). Сараманда туче". одакле Кораћевићи убрзо пређу у Жуне. Тако су у Великој сеоби 1690. имају рођаке у Врби. и доласка из земље Васојевића.Васојевића има у тридесетак села. Сарамандићи у Буковик и Јешовићи у Врбицу.2001 Глас јавности 69. или њихове сроднике. Лутовци у Борач и Врбљани у Грабовац. затим због крвне освете. Следећи талас Васојевића је дошао у овај део Шумадије за време аустро-турског рата 1788-1791. 1939). По женској линији овој скупини припадају и Филиповићи у Липници. а њихови огранци се налазе још у селима Губеревац. односно у сеобама које су њима подстакнуте. Сеобе уз ратове Васојевићи су образовани као племе у вековној борби. када је у тадашњем Београдском пашалуку стање за Србе било веома повољно. јер им је матично насеље Лијева Ријека у горњем сливу реке Таре (овдашња презимена су им Бранковићи и Димитријевићи).maksimovic. Јасеница и Лепеница . тако названи по завичају. и пристајали уз све ратове против Турака. Ђоковићи. а за њима. Врбљани у Грабовцу се могу пратити у селидбеном луку од четири стотине година. а у Церје из Лопата).

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

У саставу становништва Шумадије има и породица које потичу из племена Дробњака. Ове породице у Шумадији
нису тако бројне, као у неким другим пределима Србије, али су својим присуством и значајем врло приметне.
Племенску заједницу Дробњака је основало пет сродних братстава - Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и
Церовићи, који су почетком XVII века дошли из Бањана на своје катуне у Дурмитору, где су им се, временом,
придружили Караџићи, Јакшићи и Абазовићи. Земљиште племена Дробњака је на простору између Горње Мораче
и Шаранаца, Никшићког поља и Жупе, Пиве и Таре, у којем су варошице Шавник и Жабљак.
По сачуваном племенском предању, старином од Травника, Дробњаци, који су у историјским изборима први пут
споменути као презиме 1354. године (личност именом Бран Дробњак), а као племе уписани 1390. године,
сачували су у време турске власти своју полуаутономију, чврсту племенску организацију и управу, која се
одликовала демократијом и скупштином у којој су једнако право гласа имали сви који су носили или носе оружје.
Дробњаци су, каже њихов познавалац Светозар Томић, „чисто српско племе, без икакве туђе примесе и очували
су необично чистоту језика и чистоту народних обичаја. Горштаци су, високи, лепо развијени, потпуно здрави и
бистри људи." Услед оскудице у земљи, Дробњаци су најпре са подручја Језера протерали старо племе Криче у
подручје преко Таре, али, како то није било довољно, морали су и сами да се исељавају, па је тако данас, као
спомен и потврда тих сеоба, много топонима и презимена од Лике до Скопске Црне горе, од Рисна до Подриња и
Београда, који подсећају на Дробњаке.

www.maksimovic.info

106

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

25.05.2001 Глас јавности

70. Дробњаци стигли у Рипањ
Дробњаци су, каже њихов познавалац Светозар Томић, „чисто српско племе, без икакве туђе примесе и очували
су необично чистоту језика и чистоту народних обичаја. Горштаци су, високи, лепо развијени, потпуно здрави и
бистри људи." Услед оскудице у земљи, Дробњаци су најпре са подручја Језера протерали старо племе Криче у
подручје преко Таре, али, како то није било довољно, морали су и сами да се исељавају, па је тако данас, као
спомен и потврда тих сеоба, много топонима и презимена од Лике до Скопске Црне горе, од Рисна до Подриња и
Београда, који подсећају на Дробњаке.
Тако су многе дробњачке породице допрле и у Шумадију. Многе од њих су, приликом ових сеоба, стицајем
околности изгубиле племенско обележје Дробњака, али их је већина очувала дробњачко име, племенску крсну
славу (Ђурђевдан) и друге племенске одлике. Досељавање Дробњака у Шумадију је, по свему судећи, текло у три
правца - уздољем Дрине, одакле се један крак одвајао преко Ужичке Црне горе ка околини Ваљева (1), затим
преко Сјенице и Драгачева (2) и силаском ка Ибарском Колашину и Косову, а отуд долином Ибра допирао преко
Западне Мораве.
У средишној Шумадији је највише Дробњака у Јасеници, а потом у Лепеници, док су у Гружи врло малобројни.
Почетком XX века укупно их је било девет родова са 151 кућом, од чега је у Јасеници било 17 дробњачких родова
са 84 куће, у Лепеници три рода са 67 кућа, а у Гружи један род са две куће. У осталим пределима Шумадије
Дробњака је у то време било 14 родова са 140 кућа, од чега у Такову четири рода са 47 кућа, у Левчу три рода са
31 кућом, у Темнићу два рода са 25 кућа, у околини Београда два рода са 14 кућа, у Качеру један род са 12 кућа, у
Љубићским селима један род са седам кућа, а у Шумадијској Колубари један род са четири куће, док у
Смедеревском Подунављу, Космају и Белици није било дробњачких породица.
Дробњаци у Левчу и Темнићу су имали особиту судбину. У Левач су дошли у XVIII веку, а истакли су се у Првом
српском устанку, особито јунак Милосав Дробњак (1762-1822) из Рековца, који је као славан мегданџија допао
рана, па је Карађорђе препоручивао да му се 1812. године обезбеди издржавање, о чему сведочи и једна нумера
Вождовог Деловодног протокола. Међутим, његови потомци буду за владе кнеза Милоша протерани као хајдуци
из Рековца и зато се настане у Рипњу код Београда. За њих, како је Ристо Т. Николић записао, „веле да им је кнез
Милош давао земље на Теразијама у Београду, али они нису пристали, хтели да буду у шуми и зато заостали
овде". Међутим, није им годила ни близина Београда, па се убрзо део одсели у Темнић - у Милутовац (15 кућа, од
којих једна има презиме Вељковић) и Малу Крушевицу (10 кућа). По сачуваном породичном предању Дробњаци у
Рипњу потичу од три брата, па су, по свему судећи, потомци једног брата остали у Рипњу, а потомци друга два
брата отишли у Милутовац и Малу Крушевицу. Са овим Дробњацима су род Дробњаковићи у гружанском селу
Балосави (2 куће).
У Левчу су се Дробњаци настанили у Рековцу (7 кућа), Божуревцу (20 кућа) и Опарићу (4 куће). Да су Дробњаци у
околини Београда (Рипањ), Темнићу (Милутовац, Мала Крушевица) и Левчу (Рековац, Божуревац, Опарић) исти
род сведочи и то што сви славе племенску славу Ђурђевдан. Сви левачки Дробњаци преслављају Св. Илију, као
и они у Милутовцу, док Дробњаци у Малој Крушевици преслављају Ђурђиц. За разлику од њих, Дробњаковићи,
који су се у крају Брђанима у Балосави (2 куће) настанили пре Првог српског устанка, славе Св. Луку, а стара
слава им је била Велика Госпођа. У Љубићским селима Дробњака има у Тамнику (7 кућа, од којих се једна
презива Ивановић), а у Качеру у месту Руднику (12 кућа), где се презивају Недељковићи, а смештени су у засеоку
Звезди, пространој голој коси која по свему подсећа на завичајни предео Дурмитора.
У подручје Такова, према испитивањима Миленка С. Филиповића, Дробњаци су досељени после 1739. године у
Прањане, где се презивају Станојевићи (20 кућа) и Јанковићи (10 кућа), а уз њих се убрајају и Којовићи (6 кућа).
По родословном памћењу, прва два рода потичу од браће Станоја и Јанка, чији је отац Раде дошао из Дробњака,
док су, по једној верзији, Којовићи потомци трећег брата Које, а по другој - они су потомци Станојеве и Јанкове
сестре, удате за Коју. Дробњаци су Продановићи (1 кућа) у Прањанима, чији је предак дошао из села Комарнице у
Дробњаку, као и Дробњаци (1 кућа) у Озрему, који су дошли из Горњих Бранетића на имање. Дробњака има у
Доњим Бранетићима (5 кућа), који су ту дошли од Сјенице, одакле је један сродник око 1880. године отишао у
Накучане као домазет (3 куће 1950. године). Из Доњих Бранетића је један сродник касније прешао у Мајдан (1
кућа), где се презивају Дробњаковићи. Ови последњи су променили славу (Ђурђевдан), узевши славу земље Никољдан.
У Лепеницу Дробњаци долазе у времену од Друге сеобе до Кочине крајине (1737-1787), а њихове породице је
Тоша Радивојевић нашао 1902. године у три насеља - Добрачи, Баљковцу и Белошевцу. У Добрачи, где су једна
од три оснивачке породице овог села, дробњачки родови су Маркељићи, у чијем су саставу Николићи,
Василијевићи или Мијајловићи, Вуковићи, Јовановићи, Маринковићи звани Ђурђевићи и Стевановићи, којих је
www.maksimovic.info

107

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

почетком XX века укупно било 32 куће. У Баљковцу су Дробњаци једна од две оснивачке породице села, а 1902.
године су били ови њихови родови - Бојанићи, Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи,
Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи,
Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи.
За разлику од Дробњака у Баљковцу и Добрачи, Дробњаци у Белошевцу, чије је друго презиме Томићи (две куће),
дошли су у Лепеницу касније, за време Карађорђа. Све дробњачке породице у Лепеници су сачувале родовско
памћење и крсну славу (Ђурђевдан), а Вукомановићи у Баљковцу су очували и старо кумство са Здравковићима и
Обрадовићима у Баничини. Преци Здравковића и Обрадовића у Баничини су „прадедови Здравко и Обрад", који
су око средине XVIII века дошли из Црне Горе, по свему судећи скупа са Дробњацима настањеним у Баљковцу,
који им све време кумују, а највероватније је то кумство пренето из земље матице.
У време око Кочине крајине пристижу дробњачке породице и у Вукасовце, где, уз племенско презивање
Дробњаковићи, имају и друго презиме Ивановићи. Овај род, који се сматра најстаријим од живућих родова у селу,
имао је учесника у Првом српском устанку. Од вукасовачких Дробњаковића има огранак у Аранђеловцу, а око
1830. године је из Вукасоваца отишао један њихов део у Рушањ код Београда, где се презивају Дробњаци. И све
дробњачке породице у Баничини, Вукасовцима, Аранђеловцу и Рушњу су одржале племенску славу Ђурђевдан.

www.maksimovic.info

108

www.maksimovic.info

„доскора су се звали Дробњаци". Тодоровићи. лепенички капетани. који држе да су истог порекла са Павловићима.maksimovic. јер се заборавља да је становништво Црне Горе претходно тамо насељено из других српских крајева. а до почетка XX века припадници овог брђанског племена су се у овом пределу разместили у девет насеља . године. како је записао Петар Ж.2001 Глас јавности 71. који их је повео из Дробњака. сва насељеничка. по сваку цену. да би иза пада Србије 1459. пред турском најездом. И једно и друго подручје су били природни збегови. 39 родова Дробњака са 488 домова. Како су овде после извесног времена побили неке Турке (што је могло бити после 1739. Пре Првог српског устанка су у Влакчу дошли из Дробњака. док се онима који су отишли у Бели Поток временом затурио траг. Како је Јован www.то су данашњи Милисављевићи. Са Језера су са њима у Влакчу дошли и Драгутиновићи (друго презиме Петровићи). а укупно их је било 20 кућа). године овде населио. Вукасовцима. око 1720. Милојевиће и Симиће. По сачуваном родословном памћењу. који су у слому 1813. јер.05. где има. године се у Горњу Шаторњу доселио из Дробњака предак Филип са седам синова. а Црна Гора постала јуначко упориште за све пребеге и слободаре који се. Горњој Шаторњи. како је Јован Цвијић установио. захваљујући историјским догађајима. Павловићи (друго презиме Ђорђевићи).info 109 www. У оквиру рода Бељаковића је крајем XVIII века био угледни род Филиповића. а Стеван Филиповић. према истраживању Љубомира Павловића (1907. Од Милојевића. Јагњилу. па је разумљиво што је Шумадија примила становништво из свих српских крајева. а други у Бели Поток под Авалом. Јеленцу и Белосавцима. откуда вуку порекло и многа данашња црногорска племена. Влакчи. која слови као дробњачка.Баничини.info . такође истакнут као устаник. нису дали у ланце свезати. Становништво и Црне Горе и Шумадије је састављено од припадника свих селидбених струја. године). који је био лепенички кнез (умро 1818) и браћа Марко (Карађорђев пашеног) и Стеван. чему је свакако погодовао и брдско-планински предео. године их је било четири куће). Петровић. свака 27. Јовановићи и Танасијевићи. И на Ловћен да станемо.видели бисмо да је оно. кружно кретање становништва које је. чувало и сачувало „дично име и свету слободу". испремештано све становништво од Демир Капије до Загребачке горе. Сеоба Дробњака у Јасеницу је обављена после Пожаревачког мира (1718. У Великој Плани. биле најживље у XVII веку. а просечан број кућа по роду је 12. како Крагујевачка или Горња тако и Смедеревска или Доња Јасеница. су се презивали Величковићи. као и Шумадија. био је Карађорђев писар (један од петорице писара Деловодног протокола). а нарочито њихов новији и пресудни слој. У половини од ових насеља живе потомци једне дробњачке породице. морали су. потичу Симићи у Белосавцима. један део се после Првог српског устанка одселио у Јеленац. Ваљевска Колубара и Подгорина су кудикамо биле привлачније за насељавање Дробњака. Милинковићи су дошли после Првог српског устанка из Добриње код Ужичке Пожеге. услед страха од одмазде. састављено од саплеменика који потичу са разних страна. Великој Плани и варошици Аранђеловцу. огранка Бељаковића у Јагњилу. него Митровдан. којих је укупно 1923. они који су отишли у Јагњило се скупно презивају Бељаковићи. које су се покренуле после косовске погибије. Јеленцу. да се раселе. али не славе крсно име Дробњака. Бељаковићи у Јагњилу се деле на три огранка .68 одсто од укупног броја кућа). чије презиме недвосмилено подсећа на родоначелника Филипа. За разлику од осталих Дробњака.maksimovic. који се тада звао Љубинић. Јагњилу. по налазу Јована Ердељановића (1908). Стога је погрешно. будући да су жене биле изузете од крвне освете.дакле једно од темељних и водећих племена у Црној Гори . Марко је у Првом српском устанку изашао на глас као јунак. Тако је у Ваљевској Колубари и Подгорини. уопштено закључивање да шумадијски родови углавном потичу из Црне Горе. А од Симића. при чему не располажемо за сада подацима о разлозима промене славе. а остали Филипови синови се са потомством разиђу на две стране . о чему сведочи и њихова слава (Ђурђевдан). године било 21 кућа.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 26. Новаковићи и Бељићи. Међу Филиповићима су се у то време истицали Ђука. којих је 1923. У Горњој Шаторњи је остала удовица једног од Филипових синова. године бежали у Срем. подједнако као и било који крај Шумадије. За разлику од Шумадијске Колубаре. што упућује на време ранијег досељавања Од свих предеоних целина Шумадије за насељавање Дробњака је била најпривлачнија Јасеница. године). поготову динарских.саме Бељаковиће. Најпривлачнија Јасеница У Шумадијској Колубари је само једна породица. ови у Влакчи славе Св. где су имали трла . сеобама. као и Шумадије уопште. па да саберемо племе Његуша . То је само. када је. године). чији се предак око 1870. и неприхватљиво. Дробњаци су Петровићи. у сталним. огранка Бељаковића у Јагњилу. кућа пореклом дробњачка (3. Николу. а понајвише из Старе Рашке и Косова. године било скупа девет кућа. У погледу становништва је Црна Гора. која се временом разгранала и настанила у Горњој Шаторњи. којем су ови горштаци вичнији. Ђурђевдан. Ови који су остали у Горњој Шаторњи су прозвани Ћурчијска породица (1923. Милинковићи у Вреоцима (1948.једни оду у Јагњило. Белосавцима. па и масовним. са Језера.

16 из западних делова Старе Рашке.maksimovic.чувају племенске знаке у новим срединама. И они који се. www. из ових или оних разлога.maksimovic. Као што се види. како је и Ердељановић и закључио. нема никаквих услова за наставак племенског живљења. 53 породице су из других делова Црне Горе. стапања и сплемењавања. осам из Брда. у којима најчешће.info 110 www. иселе из племена . Слично је и са осталим племенима у Црној Гори. која је наша најизразитија област племенског друштва и живота.info . од којих су две трећине (297 породица) пореклом из Босне и Херцеговине. где је историја свакога племена огледало вековне борбе. Свест о племенској припадности се чува и негује.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Ердељановић установио. „у Његушима нема ниједне породице која не би била пореклом из наших динарских крајева". а само 68 од старих зећанских Срба. почетком овог века племе Његуша је бројало 442 породице.

неродица. променили славу. И као што су у Ваљевској Колубари и Подгорини.преслава Ђурђевдан).maksimovic. Рајићи у Гучи. изузев Гвозденовића у Губеревцу. крвна освета. арх. у овом племену је до нашег века било живо сачувано много стариначких одлика. Код свих Срба Брђана. а њихов предак је дошао овде као домазет средином прошлог века од страгарчаких Рајића. па после краћег пребивања у Дрлупи (Гружа) склоне се „због Турака" у Гледић. који се деле на три рода (Петровићи. опште је познато предање о томе да су потомци петорице браће . године) и песник Велимир Рајић (1879-1915). Међу припадницима тих племена. Пада у очи да су сви досељени Бјелопавлићи у средишној Шумадији.2001 Глас јавности 72. Премда Рајићи у Гледићу. што потврђује и иста кућанска слава. сачували су свест да су сродници Рајића у Страгарима. На жалост. можда непосредно после велике Сеобе 1690. године. Озринића. делом насељавали досељеници из југозападних српских крајева. али је врло значајно српско племе у Црној Гори. Љуљаци). Бошковићи казују да су од њиховог претка Петра Бошковића. Краснића и Хота. Рајићи у Пласковцу (три куће) славе Ђурђевдан. а одатле пре Првог српског устанка у Кулину код Витковца. Црногорци (данашњи родови Ивовићи. октобра). невелико је. али свакако најкасније почетком XVII века. године. тежња за бољим условима живљења и сл. Од страгарских Рајића су Милићи у Љуљацима и Рајићи у Пласковцу. којих је по Драгићевом запису око Првог светског рата било једанаест кућа. Карађорђев барјактар (погинуо славно на Љубићу 1815. „причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима". са тамошњим становништвом. Дајковићи у Лапову (1877) и Вуксановићи у Бадњевцу (1878). У овом тренутку не располажемо разлозима те промене. велика и знатна фамилија у Страгарима. као Рајићи у Страгарима.. Васа. који су овде дошли из Гуче у Драгачеву.900 душа. Павловићи и Тодоровићи). приметни су и Пипери.info 111 www. www. досељени у времену 1737-1787. саме по себи разумљиве (најчешће да се заметне траг због крвне освете). Из познатих узрока . Влајковићи и Милосављевићи). Пре Првог устанка у Буковик су дошли од Бјелопавлића тзв. а од њих су тзв. па и најпретежнијим. Буковичани у Парцанима код Раље (општина Сопот). већ Св.Пипа. „Гарашани су се рођакали с војводском кућом Бошковића у Бјелопавлићима. било је 984 куће пиперске. Дробњаковић је дошао до податка да су Рајићи у Бањици (општина Чачак) дошли ту из Гуче (Драгачево) почетком XVIII века. према испитивањима Јована Ердељановића (1906). поглавито из Старе Рашке. први пут се помиње под данашњим именом 1455. Црне Горе и Брда. од којих су по три у Јасеници (Страгари. заваде. у тзв. као и међу Арбанасима. Гледић. Пипера досељених до почетка овог века у средишну Шумадију је било у седам села. заступљена сва племена Херцеговине. По Шобајићу. Боривоје М. одакле су. према испитивањима Љубе Павловића (1907). Захваљујући склонитости пиперске области. долазили и припадници црногорских и херцеговачких племена. Милићи у Љуљацима (слава Ђурђиц . Потомци јунака Гарашани су рођаци војвода Бошковића из Бјелопавловића Међу виђенијим Бјелопавлићима у Кочиној крајини и Првом српском устанку је Хаџи Милутин Савић Гарашанин (из Гараша). Најранији досељеници из Пипера у овом делу Шумадије су Рајићи. Од овог рода је Танаско Рајић. пиперској области (Пиперска гора и Штитово са Лукавицом). Петка (27.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 27. Озра. кад су невоље и сеобе у питању. не славе Ђурђиц. а у Гучу из Косатице код Нове Вароши. Од њих потичу Банковићи у Малој Врбици. у гусларским песмама највише опеваног харамбаше бјелопавлићког из краја XVII и почетка XVIII века. Пласковац. настањено у троуглу који настаје од споја река Зете и Мораче ка северу. Васојевића. Млађи бјелопавлићки досељеници у средишној Шумадији су Гвозденовићи у гружанском Губеревцу (досељени око 1860). који су се слегли у Шумадију. Шумадију су добрим. Липовац) и Гружи (Балосаве. који такође славе Ђурђиц. са око 5.info . памте да се њихов предак Раде као воденичар ту доселио пре Првог српског устанка из Страгара од тамошњих Рајића. чији син Илија творац чувеног државничког списа „Начертанија". Михаила. Племенска слава Бјелопавлића је Св. Тако Рајићи у Гледићу памте да је њихов предак Милић Рајић дошао са седам синова из Пипера у Велење код Новог Пазара. године. стара породица Рајића у Страгарима је замела своје порекло. исељавало се и пиперско становништво. Почетком овог века. која је." У раније досељенике од Бјелопавлића спадају Банковићи са огранком Ђерасимовићима у Баљковцу. Племе Пипера. а једно у Лепеници (Јабучје).05. Краса и Ота настала сродна племена Пипера. тако и у средишној Шумадији уочавамо исту појаву.maksimovic. али њихови сродници у другим местима су сачували породично предање. Ово дично племе црногорских Брда. у којем су неко време пребивали.

а Пипери-Лужани Ђурђиц и Ђурђевдан. а њихови огранци Томовићи и Марјановићи у засеоку Дубљацима и Милосављевићи у засеоку Главици у истом селу. Двадесетих година је Луковића и њихових сродника било 12 кућа. Пипера (Ђорђевићи и Пантићи) у лепеничком селу Јабучју. www. као и Пипери у Јабучју. зато.info . 1826). после Велике сеобе 1690. код Тополе. Јеремију. а имао је синове Стевана (р. Михаила. арх. род Луковића се сматра оснивачким родом села Балосаве у Гружи. Михаила. али како је и када дошло до промене славе није нам познато. Вујићи чувају снажну пиперску традицију. 1815). По породичном предању. арх. који је имао сина Милоша (р. 1805) и Јована (р. 1799). године. како се презивао њихов родоначелник Пантелија Стевановић (р. Луковићи су настањени у засеоку Брђанима. који се најмио да овде једном крагујевачком Турчину чува јабучар. По овом јабучару је касније село добило име.maksimovic. Од Ђорђеве лозе су Ђорђевићи. Потичу од браће Ђорђа и Стевана. али памте да су досељени из Пипера .Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Млађем слоју пиперских досељеника припада род тзв. године. јер су најстарији живући род у овом селу. Луковићи слове као старинци. а све су славиле пиперску племенску славу Св. Попут Пипера у Јабучју. Досељени су после Кочине крајине (1788-1803) и сматрају се оснивачима овог села. чији је предак Милутин Ђорђевић (р. 1780) уписан као кмет 1831. Док Пипери славе Св.info 112 www.највероватније кад и Рајићи у Страгаре. први се доселио Ђорђе Пиперац. Вујићи за разлику од њих славе Св. Старо презиме Пантића је Стевановићи. Но. Пореклом из Пипера је и род Вујића у јасеничком селу Липовцу.maksimovic.

Урошевићи. пак. Тако су из Осата у Ваљевску Колубару и Подгорину досељена 74 рода. Милосављевићи. Око Кочине крајине (1788) у Лепеницу долази пет осаћанских родова. етномузиколог Јелена Јовановић је у кући гласовитог гуслара Живана Вујића (1919-1991). а у Гружи пет родова (0. у Босни. Новићевићи. нашла гусле које су Живанови преци. који заснивају село Бошњане. Вулетићи.као Дмитар Пипер и Дмитар Пиперин. Мићковићи. И у два јасеничка села.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 28. Петровићи и Срећковићи. и посебно обрадила његов начин извођачке интерпретације. У Поскурицама су истовремено настањени Радисављевићи. по Соколској нахији или крећући се ка Ужицу и Ваљеву. У највећем луку који прави. Павловићи или Сретеновићи и Јаковљевићи). Петровићи. Ђурићи. у Лепеници 18 родова (0. са врло мало путева. године из Осата доселити и род Осаћана (Јовановића и Петровића).maksimovic. Милошевићи. у Лепеници свака сто двадесет осма. да осаћанских породица има сада тамо више стотина. У суседној Шумадијској Колубари је постотак Осаћана већ мањи. Глишовићи. Милосављевићи. род Татовића. Топономастичке потврде о њима су најизраженије у Лепеници. Остојићи.55 одсто). сину Дмитра Петровића (р. које је. који су се доселили после Велике сеобе 1690. године и један су од три оснивачка рода у Грошници (уз Јанковиће и Бошковиће). иначе крива. У Ресави. Милутиновићи. није ми познато да су прелазили и Мораву. и опада идући ка средишту Шумадије. донели са собом.78 одсто). чији су огранци Обрадовићи. по правилу да се досељеници најрадије настањују уз сроднике или људе из старог завичаја. године 46 кућа). који је у пописним књигама 1823-1836. село или варош. Милићи. У Јасеници је 26 осаћанских родова (1. познате брвнаре. један окрајак се назива Осаћанска или Осаћани. По времену досељавања је најраније присуство Осаћана у Лепеници. по досељеницима из Осата. Госићи или Тодоровићи. Васковићи. како је записао Тоша Радивојевић. Алексиће зване Бошњаковиће. Осаћани нису прешли на десну обалу Велике Мораве.23 одсто). у Горњем крају Кијева једна група кућа зове Осаћанска мала.info . Ради зараде су ишли најпре по подринским.05. чији су огранци Аџићи или Васићи. Баничини и Стојачку. што значи да је у овом пределу свака једанаеста кућа пореклом из Осата. где се по њима назива и једно село . што отприлике значи да је у Јасеници свака осамдесета кућа пореклом из Осата. размештајући се. из Осата насељавају у Грошницу Милосављевићи (чији су огранци Минићи. С њима су тад. У овом селу се они настањују уз старије досељенике из Босне. А постепено и појединачно и нечујно. а по деди као Дмитар Николић. типски је пример за исељавање услед печалбе. По свој прилици су и Алексићи (Бошњаковићи) из Осата. који је у свим крвавим крајинама важио као „мала Србија". и данас врлетни. они су се у тој мери населили у подринским и ваљевским крајевима. притицали су у сталном млазу досељеници у Србију. 1809). Татовића. године различито уписиван . а доцније и зидане куће. Вујићи у Липовцу се презивају по Вуји (р.maksimovic. река Дрина. Осаћани (Савићи и Симићи). Малишићи. ваљевским и ужичким крајевима и градили куће. као што ће се 1815. Младеновићи и Владисављевићи.2001 Глас јавности 73. У Губеревцу (данас Борци) у крају који је главни део насеља и који се зове Село или Гегеташ. на њеној левој обали се простире планински. истраживања су потврдила ово Цвијићево запажање. Уочивши овај део динарске селидбене струје. Ненадићи. крај Осат у којем је српско становништво имало вековима природно уточиште. а одатле ка средишној Шумадији. сродили су се и спријатељили с мештанима још пре него што су се населили. www. до тридесетих година овог века није било ни једне куће пореклом из Осата. као што се. Допрли су и у Шумадију. Јован Цвијић је записао: „Предео Осат. Из завичајног Осата су се пребацивали преко Дрине на два места . у насељавању." Каснија.Бошњане. а у Губеревцу тзв. иако су млађи досељеници. од кога је записала више песама. дошли и Радојичићи. Лазаревићи. доселивши се средином XVIII века из Пипера у Липовац. Милошевићи. У исто време долази у Мало Крчмаре. Чувени гуслар Живан Вујић Истражујући музичку традицију у Горњој Јасеници. Најбројнији су Татовићи. Премда нису тако бројни. код Сребрнице. што потврђује Цвијићево запажање да.код Љубовије и Бајине Баште. и упркос томе што су појединачно распршени у низу села. а у Гружи тек свака сто осамдесет прва. после Друге сеобе (1737). добило име по томе што су га засновали Бошњаци. Новичићи. досељених из Осата. било је 1903. који су почетком овог века имали 608 домова. а ако јесу то је морало бити сасвим изузетно. Осаћани су ипак приметни у средишној Шумадији. Милићи.info 113 www. Осаћани имају крајеве који се по њима називају Осаћанске мале. Срећковићи. Поједине групе Осаћана су долазиле из године у годину у нарочити крај. такође из Осата. род Максимовића. Дамњановићи. Из овог предела. подробно проведена. даље. 1777). Тодоровићи. године 49 кућа. такође бројан (1903. Најпре се. Вучетићи. све до Мораве.

За један нараштај касније. што ће најновија истраживања показати. Чумићки Николићи имају сроднике Николиће у Честину.Ивановићи (досељени 1831) и Кијеву тзв.Урошевићи (досељени 1823).maksimovic. године. Осаћани (Филиповићи и Радовановићи. с обзиром на све што се у тек завршеном рату у Босни збивало око Сребрнице и у Осату. или век касније. по чијим се синовима Милану (р. године у Ресник.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци У Првом устанку За време Карађорђа (1804-1813). у Горње Грбице се из Осата насељавају Обрадовићи и Милановићи. 1777). Данас. Предак Пашића је Никола Ивановић (р. 1823) ове две фамилије презивају. године). који је овде дошао са сином Милојем (р. као и на чувено страдање наших сународника у Братунцу. Старо презиме Пашића је такође Ивановићи. а са њима и Пашићи. Осаћанских породица има у Малом Шењу . када је Србија била велико градилиште. 1802). Прњавору .info 114 www.maksimovic. досељени 1836. сродници чије је старо презиме Ивановићи.info . Николићи (друго презиме Трифуновићи) и Продановићи (Симићи). 1792). а судећи по пореклу и старом презимену биће да су један род са Обрадовићима и Милановићима. 1822) и Обраду (р. Заједнички предак Обрадовића и Милановића је Дмитар Ивановић (р. Међу последњима ће се из Осата у прошлом веку настанити Димитријевићи. који су дошли 1894. а по Милојевом сину Радосаву (р. www. који су од њих отишли тамо. могућ је нови талас избеглих Осаћана у Шумадију. 1823) Пашићи се презивају Радосављевићи. У Чумић за време Карађорђа из Осата долазе Милићи. уз своје земљаке у Чумићу настаниће се из Осата Обрадовићи и Продићи 1841.

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

29.05.2001 Глас јавности

74. Градитељи Тополе
У Карађорђевој Србији није се само ратовало него и много градило
У Шумадији, идући од запада ка истоку, опада удео досељеника из Осата у укупном броју становника. Тако је у
средишном делу Шумадије највише Осаћана у пределу Јасенице, а најмање у Гружи. Ове предеоне области
Шумадије се разликују и по времену досељава Осаћана у њих. Најранији досељеници из овог прекодринског
предела су у Лепеници, где их, видели смо, има од времена Велике сеобе 1690. године и аустријске окупације
(1717-1739). У Јасеници су већ млађи досељеници - из доба Првог српског устанка и после њега, док су у Гружи
најмлађи - насељени искључиво после Другог српског устанка, што значи у времену када је под књазом Милошем
живнуло и народно градитељство. Јер, Осаћани су превасходно у Шумадију долазили као врсни градитељи.
Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва
управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника.
По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановићи (друго презиме Стефановићи) у
Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да
су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом
породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићи мисле да су се доселили из Босне, али не знају
тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли у околину Новог Сада, а
неки у околину Крушевца. За Калановићима су из Осата у Страгаре убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а
после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли
потичу из Осата.
У времену Карађорђеве Србије (1804-1813), када се није само војевало, него се обнављало и на све стране
градило, населио се предак данашњих Павловића у Тополи и Крћевцу. Заправо, њихова матица је Топола, одакле
су, због Тополске буне (1877) и рушења Тополског града, избегли у Крћевац, где су им била имања и трла. До
данас је сачувана качара коју су тада пренели из Тополе, из које су се, како кажу, сви излегли. Њихов
родоначелник је Павле, звани Осаћанин, који је код Вожда зидао Тополски град и цркву, а уз благослов Вожда се
оженио Марицом, удовом Вождовог млађег брата Маринка (оклеветаног и обешеног о капију Тополског града), са
којом је имао сина Јована. Када је 1868. године распродавано имање Карађорђевића, земља Јована Павловића,
по оцу званог Осаћанина, није дирана.
У Винчу код Тополе се насељавају два осаћанска рода - Савковићи (друго презиме Јовановићи и Росићи (друго
презиме Новаковићи), чији су преци несумњиво упознали овај крај дошавши као граидтељи Вождовог града у
Тополи.
За време Карађорђа у Баничину долазе преци Миловановића. Доселио се њихов родоначелник Милован из села
Млечана у Осату, а са њим је из истог села дошао и његов рођак који је родоначелник Суботића. Из Осата су у
исто време дошли у Баничину и још једни Миловановићи (други), који, за разлику од Миловановића (првих) и
њихових сродника Суботића, славе Ђурђевдан и имају друго презиме - Ерчићи. У то време у ово село су дошли и
Николићи (друго презиме Вочићи), чији се родоначелник звао Никола Ђорђевић.
Уз своје земљаке Осаћане у Баничини населили су се, пре 1840. године, Радивојевићи, а непосредно после њих,
око 1840. године, дошао је и Милутин Васиљевић, из села Буковика у Осату, где и у овом веку има сроднике
Васиљевиће. По Дрбоњаковићевом запису, „Милутин градио куће по Чумићу, где му се допадне, па, на молбу,
добије дозволу од кнеза Милоша да насели сроднике из Осата, те их доведе - више од педесет душа. Прво се
настанили у Чумићу, а после две године део их пређе овде, а тамо остану Обрадовићи и Продићи." Милутинови
потомци у Баничини су Васиљевићи, Глишићи, Крнићи, Јовановићи и Павловићи. Од Крнића има огранак у
суседном селу Стојачку. Јован Ердељановић је још записао да су из Осата и Савићи (Недељковићи) у Баничини,
у коју је дошао њихов родоначелник Сава Недељковић.
У Баничину, у којој се део села по овим досељеницима зове Осаћански крај, из Стојачка у другој половини
прошлог века долазе Антонијевићи, а у Стојачку, где су из Осата насељени око 1840. године, остају њихови
рођаци Петровићи (Антонијевићи, Вујићи и Милановићи). Преци ових породица су радили као дунђери по
околини, а онда су превели и своје укућане из Осата и стално се настанили у Стојачку.
Пореклом из Осата у Јасеници су још у Јунковцу Николићи, звани Осаћани (досељени око 1840), у Жабару
Деспотовићи (друго презиме Андрејићи, досељени средином прошлог века), Ивановићи (чији је предак био
насељен у прво у Прњавору (1831), а потом дошао овде (1870) и Костићи у Влакчи (1860). Као мајстори, који су
градили куће „шиндралије" (покривене шиндром) у Клоку су дошли преци Дикића - друго презиме Јевтића (око
www.maksimovic.info

115

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

1840) и рођаци Сретеновићи, Секулићи и Матићи (око 1850), за којима ће осамдесетих година прошлог века доћи
Тодоровићи, док ће се у засеоку Бујковцу сместити предак Недељковића (око 1840), а у засеоку Чучугама преци
Петровића, Лазаревића, Гајића и Јевтића (око 1855).
Изузев Павловића у Пајсијевићу, чији је предак „градио у селу куће осаћанке и ту остао" после Првог српског
устанка, сви Осаћани у Гружи су настањени претежно у другој половини прошлог века. Миловићи у Борчу, чији је
родоначелник Мило Миколић, и Димитријевићи (Миливојевићи) у истом селу, чији је родоначелник Иван такође
овде дошао као мајстор, настањени су средином прошлог века.
И Бошњаковићи у Гунцатима памте свог родоначелника Николу Бошњака (дошао после 1860), а Савићи, чије је
друго презиме Бошњаковићи, у Коњуши свог родоначелника Ранка из Осата, који је по околини градио куће
брвнаре, зване осаћанке, као и Михаиловићи у Чукојевцу што памте претка Васу Дрињанина, који је, настанивши
се претходно у Липници, средином прошлог века дошао овде. Од чумићских Николића су Николићи у Честину
(1895). Осаћани су и Пунићи у Кикојевцу, који су, пореклом од Сјенице, али су изумрли по мушкој линији, па их
настављају потомци домазета Аксентија, који се код њих удомио дошавши из Осата.

www.maksimovic.info

116

www.maksimovic.info

Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци

30.05.2001 Глас јавности

75. Стижу Црнотравци
И данас људи из околине Црне Траве важе за врсне градитеље, вредне и штедљиве особе, мирне нарави.
Прилике у Шумадији, а поготову када је она ослобађањем у два српска устанка постала велико градилиште,
утицале су да се уместо доласка на печалбу становништво из околине Црне Траве опредељује за стално
настањивање у овом привлачном делу Србије. Део становништва Црне Траве и околине, услед буна које су у
овом пределу избиле захваљујући подстицају због успеха устанка у Шумадији и продору устаника ка тим
крајевима, био је принуђен да се исели, јер није смео да чека одмазду Турака зато што је пристао уз Устанак. Како
језгровито закључује Боривоје М. Дробњаковић, у Јасеници су узрок досељавању „тешке прилике под Турцима,
тешко економско стање, а слобода и угоднији живот у Шумадији."
Највише досељених Црнотраваца је у околини Крагујевца, што је и природно, јер је Крагујевац био економско и
политичко средиште Србије у првој половини XIX века. Компактније скупине досељеника су се настаниле само у
три насеља - Црном Калу, Баточини и Градцу, док су по осталим насељима породице Црнотраваца углавном
појединачно распршене. Између Кочине крајине и Првог српског устанка из Црне Траве у Црни Као су дошли
Главашевићи, који ће се временом разгранати у велику скупину родова, који је почетком XX века бројао 35 кућа Марковићи 13 (у оквиру којих су Милојевићи 5, Илићи 3, Марковићи 3, Милановићи 2), Станојевићи 7 (од којих
Петровићи 5, Милосављевићи 2), Лазаревићи 6 (од којих Цветковићи 4, Лазаревићи 2), Николићи 4 (Николићи 3,
Петровићи 1), Панићи 3 и Стрељићи 2. Као црнотравску породицу Јован Ердељановић је у Црном Калу записао и
Младеновиће (2 куће), које су овде насељене после задржавања у Баточини.
У исто време се у село Баточину досељава род такозваних Паспаљара (Тасићи 6, Петровићи 1, Савићи 1,
Николићи 1 и Јевтићи 1 кућа), а у варошицу Баточину Цветановићи (4 куће, од којих једна Јовановића). У току
Првог устанка уз своје земљаке у Црном Калу ће се населити и породице из Рупља код Црне Траве Миленковићи 3 куће (од којих Миловановићи 1, Миљковићи 1, Савићи 1), затим њихови сродници Милановићи (4
куће) и Ћелешевићи (друго презиме Ђорђевићи, 5 кућа), а уз своје земљаке у селу Баточини Крстићи (4 куће, од
којих једна Станковића) и Ничковићи (2 куће). Касније, после Другог српског устанка, пристићи ће 1823. године из
старог завичаја и Ђорићи (1).
У току Првог устанка се у Градац досељавају из Црне Траве Илићи или Васиљевићи (2 куће), који имају и друго
презиме: Младеновићи, са огранцима Постоловића (1) или Апостоловића (2), који имају и друго презиме:
Димитријевићи, а у Мајнић долазе Дошљаковићи (2 куће). У село Никшић се тад насељавају Јовићи (12), у оквиру
којих су Станковићи и Петровићи, који долазе из села Брод у Власини, а из Власотинаца у Лапово долазе
Јовановићи (9 кућа, слава Св. Илија). По примедби коју је ставио Тоша Радивојевић, од ових Јовановића је Лазар
Јовановић, министар правде у Краљевини Србији. Каснији су досељеници Јовановићи (Павловићи) у Доњој
Сабанти (1857) и Јовановићи у Илићеву (1871), који нису род, и Илићи у Марковцу (1861).
У сеобама и премештању становништва се често остваривала узајамно-повратна веза између два предела, кад
се становништво једног предела одсели у други предео, па отуда, у истом или следећем нараштају, уследи
повратак у стари завичај. Овакве сеобе, које је Јован Цвијић назвао инверсном миграционом струјом, биле су
најуочљивије за становништво што је прелазило на леву обалу Саве и Дунава, па се отуда враћало на стара
огњишта или у њихову близину у старом крају. Међутим, оваква, двострука, узајамно-повратна, веза постоји
између више наших предела. Много је Тимочана који су долазили у Шумадију, па су се из ње у већем или мањем
броју враћали, а у нешто мањем обиму такво кружење је приметно и између Надибра и Шумадије, као и Шумадије
и предела између Дебра и Струге у Македонији. И данас је у свести да се околина Струге, посебно подручје
Дримкола, назива „Мала Шумадија", због становништва, претежно из Поморавља, које је у XVIII веку тамо
присилно одсељено, али су данас то подручје Шиптари преплавили и у њему се одавно не чује српска реч.
Двострука селидбена веза постоји и између Шумадинаца и Црнотраваца. Као што су се у знатнијем броју
Црнотравци населили у неким шумадијским насељима (Црни Као, Баточина, Градац), тако су се и Шумадинци
населили у самој Црној Трави. Боривоје М. Дробњаковић је открио да су „за време Турака" из Страгара под
Рудником, пошто су из освете убила турског пашу, побегла три брата и населила се у Црној Трави. Почетком XX
века од та три брата је било више од 120 кућа, које се налазе у малама Радовинској чуки, Вељковцима и
Јовановцима у Црној Трави, названим вероватно по именима браће-родоначелника (Радовин, Вељко, Јован). Од
Црне Траве, и уопште предела Власине, досељеници су, после Лепенице, најрадије остајали у Белици и
Јасеници, али претежно појединачно.
Црнотравци у Белици су Пауновићи (Јанковићи) у Горњем Штипљу, а из Власотинаца су Димитријевићи, Антићи
(Недељковићи) и Илићи (Јевремовићи) у Сињем Виру, као и Стаменковићи (Чавејићи) у Беочићу. Досељеника из
Власине у Јасеници има у два насеља - Илићи у Баничини и Ђорђевићи у Врбици, а такође у два насеља и из
www.maksimovic.info

117

www.maksimovic.info

општина Власотинци). несумњиво да је обогаћена доласком становника са Власине и из Црне Траве у Шумадију.maksimovic. Николићи. Милошевићи и Младеновићи у Коларима и Стојановићи у Водњу. а поготову народно градитељство. www. У три насеља Шумадијске Колубаре су давно дошли из предела Власине Трајковићи у Соколови (12 кућа). Трифун). Бугарчићи.info 118 www. од тамошњих Крстића.Цветковићи у Башину и Аранђеловићи у Придворици.maksimovic. док су Милисављевићи у Малом Орашју дошли из Конопнице код Власотинаца. Недељковићи) у Барзиловици (14 кућа). У варошици Баточини је породица Крстића (слава Св.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Власотинаца . Стаменковићи). У Смедеревском Подунављу су досељеници из Власотинаца Палојци (Пауновићи. док се Игњатовићима у Барошевцу зна време досељавања (1905) и место одакле долазе (Масуровце на Власини). Јовановићи (Јеремићи. Материјална култура. која је ту прешла из села Баточине.info . а у Марковац су са Власине насељени Стаменковићи (из села Средор.

морали да избегну у ослобођени део Србије. где их је мало или у занемарљивом броју. за разлику од осталих предеоних целина Шумадије. највише у Темнић.2001 Глас јавности 76. Лесковчани у Шумадији Под појмом Лесковца и околине подразумевамо целину која се назива Лесковачка Морава Академик Владимир Стојанчевић. Тако су средином XVIII века у село Баточину дошли преци Јоцића (чији су огранци Јоцићи 10 кућа. или. потекао са Великом сеобом 1690. између осталих. Од знаменитих људи из Лесковца и околине. Идући трагом овог Стојанчевићевог навода. 1806. стећи подробнија слика о броју и значају становништва из околине Лесковца у етничкој композицији Шумадије. који су у свом имену задржали спомен на село Равништа у Јабланици (постоји и претпоставка да су у ово село дошли из Равништа код Витине на Косову). а у Црном Калу Ђорђевићи (2). 11 у Темнићу. Мајнић. Белица. а самим тим и висински предели Шумадије (Качер. први је у својим чланцима и књигама указао на удео и значај Лесковчана у саставу становништва Шумадије. Ђорђевићи 3. пре но што ће турска војска кренути у последњи поход на Србију. а у пределу Такова их је било досељених. 1807. од чега по 15 у Лепеници и Белици. Димитријевићи 1). године. Пада у очи да је у Лепеници. Анализирајући живот лесковачке емиграције у Карађорђевој Србији пред крај Првог српског устанка. Кнез Момир и војвода Стреља су предводили своје земљаке у устанцима који су избили у лесковачком крају 1805. војвода Стреља истицао се не само као главни управитељ над лесковачком избегличком популацијом већ је важио и као један од најзапаженијих српских команданата на Јастрепцу. одакле се преко границе могло прелазити у блиску Лесковачку нахију". Милисављевићи (1) и Милошевићи (1). Изузимајући. који су се истакли у Првом српском устанку. али су. Како су досељеници из Лесковачке Мораве ишли стазом вардарскоморавске селидбене струје. Танасковићи 2). уздрмавши турску управу дубоко у позадини. Николићи (2) и Петровићи (1). услед турске премоћи. види се и по томе што све њихове породице дуже од два и по века славе исту славу . Николићи (3). Сродници Ликарцина су тзв. године. 4 у Шумадијској Колубари. Таково. велики род. и 1809. Љубићска села. после ње. може се. Он је. Стевановићи други или Ћосићи (2). под појмом Лесковца и околине подразумевамо предеону целину која се у етнолошкој литератури назива Лесковачка Морава. Ликарцини (чији су данашњи родови (Крстићи 6. Црна Трава). године. Ликарци у Горњој Баточини и Црном Калу. У самом Првом устанку су становништвом избеглим из околине Лесковца управљали кнез Момир Стојановић у цивилним и војвода Стреља Петровић у војним стварима. Саву Дедобарца и попа Стојана-Цеку Павловића. војводу Цветка Врановачког. то су се они стицали у Поморављу и тзв. Милутиновићи (3). највероватније. Маршић. несумњиво. Најстарији досељенички слој Лесковчана у шумадијским селима је у Лепеници.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 31. Стојановићи звани Томићи 1) и тзв. Лепеница. www. становништво предела Власине (Власотинце. када је Шумадија била поприлично запустела. пише Стојанчевић. чији су огранци Марчићи или Стевановићи (4 куће).maksimovic. Антићи (4).maksimovic. Недељковићи (3). углавном почетком XIX века. укључујући ту и насеља у сливу Ветернице и Јабланице. ниској Шумадији (Темнић.info 119 www. главнина Лесковчана насељена пре Првог српског устанка. Том најстаријем слоју припадају у Горњој Сабанти Равништани. За ову прилику. Ђокићи 1. досељено становништво у око осамдесет села у Шумадији. 14 у Смедеревском Подунављу. захваљујући етнолошким изучавањима. несумњиво један од најбољих савремених познавалаца и тумача српске историје XIX века. Стојанчевић наводи. Да су сви Ликарци род. са подручја Лесковачке Мораве је. Лазаревићи (1) и Петровићи (1). Лапово. Милосављевићи 5. илуструјући то примером четрнаест родова насељених у шест села северног дела некадашње Крагујевачке нахије почетком XX века (Баточина. Спасићи 4. пребега из села Мрштана. 3 у Космају и по једно у Качеру и Левчу. док их у Гружи и Љубићским селима нема. 13 у Јасеници. што ће се остварити тек 1878. али се до почетка XX века ту нису одржали. Живановићи 2.Ђурђиц. али и у остале пределе Шумадије. овде. Никшић и Црни Као). у чему се види и тежња за ослобођењем овог српског краја.05. Левач). Стојанчевић указује на присуство становништва пореклом од Лесковца. Милосављевићи 2.info . Радовановићи (4). а од потомака лесковачких избеглица у Шумадији истиче познатог добротвора Николу Спасића и прослављеног војводу Степу Степановића. Ликарци у Горњој Баточини су Младеновићи (6 кућа). У ово време се у Белошевцу настањују Ужаревићи (данас Јовановићи 4. „Пред крај устанка. Смедеревско Подунавље) па је долина Груже остала по страни. Јасеница. Стаменковићи 3.

Вукајловићи 1). www. 1820) и Пантелију (р. Арсичићи 2. У овом селидбеном таласу се неке лесковачке породице настањују уз своје земљаке у селима Баточини Симићи. друго презиме Милошевићи (2 куће) и у Горњој Баточини . укупно 7 кућа). 1826). када су у Београдском пашалуку били сношљивији услови но у другим српским крајевима. затим у село Баточину Божанићи и Стојановићи. у Лапово Асурџићи (Ђорђевићи.maksimovic. само знају да су „од Лесковца". Лесковчани се досељавају у још два села Лепенице.info 120 www. 1788). За време Првог српског устанка се у варошицу Баточину досељавају Лалићи (друго презиме Миловановићи. Код осталих је завичајни спомен пресечен. памте место из кога су дошли . а у Теферич Лазаревићи (2) и Петровићи (2). 1 кућа). 2 куће) и Миловановићи други (слава Свети Никола. који је имао синове Илију (р.Поковце код Лебана. од чијих су синова Лазара (р. чије је старо презиме Ђорђевићи. Јован Златоусти.maksimovic. 1810) они настали. од свих родова који су у овом превратном времену. Ова два рода воде порекло од истог претка.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци После Кочине крајине. Њихов родоначелник је Павле Ђорђевић (р. Константиновићи. 1796). Једино Божанићи. чије је старо презиме Николићи. Вељка Николића (р. доспели у Шумадију. 1) и у Маршић род Томића (1).info . као и Равништани у Горњој Сабанти.Ђорђевићи (друга презимена Ђокићи. бежећи од свакојаког зла и покора. Петровићи. Тада у Ботуње долазе Цветковићи (у оквиру којих су Станковићи 4. 1804) и Петра (р. Заједно са Николићима је у Теферич досељен и предак Павловића. слава Св.

с том разликом што је. него уопштено кажу да су „од Лесковца". 1809). После Лепенице. Средином XX века приметније скупине породица лесковачког порекла у Белици су у селима Рибаре. у Црнчи Обрадовићи (4). У још два села су по два рода досељених Лесковчама . 1819). а неке и изостављене. у којој је такође петнаест села у којима су се настанили Лесковчани. а Ердељановић 21. долази Белица. у Корман Радосављевићи (Миловановићи) 3 куће (1833). који имају још два презимена: Тасићи или Тацулићи (8).info . Боривоје М. У Ланишту. Ракићи (10) и Ранковићи или Недељковићи (10). у Мијатовцу Јовановићи. после Другог српског устанка се мање водило рачуна о њима. То се види на примеру Цветковића (Станковића. који су у свом презимену сачували спомен на село Стројковац у којем су живели у старом завичају. а у Доњу Сабанту пристижу Стевановићи (1893). у њој млађи досељенички слој. које је сведено на усамљене случајеве. У Праћини се део села зове Лесковачка мала. имале повластице и биле ослобођене дажбина. То показује и сравњивање њихових записа. Ако се зна да су преци ових породица већином или доведени од Турака као чивчије после Кочине крајине или пребегли као побуњена сиротиња у време Првог српског устанка. родоначелник Станковића.Басарићи или Басаревићи (2) и Властићи (10). Тако. Дробњаковић. који долазе из села Доњи Коњувац у Јабланици (највероватније Коњино код Лебана). Нови живот у Шумадији На сеобе су утицале унутрашње прилике у Србији После Другог српског устанка осетно јењава досељавање Лесковчана у Лепеницу. у општини Лесковац. у Рибнику Пешићи. разумљиво. Оба су насељена у Багрдану . Трнава и Ланиште. У Белици су и два рода досељена из Лебана. Док су у време Карађорђа избеглице из Лесковца. у погледу броја насеља у којима су се настанили досељеници из лесковачког краја. једва да је имао на располагању дан по насељу. онда је разумљиво што је мало родова који у свом памћењу чувају име села из кога су дошли. у Грошницу Диновићи (1844). које сачињавају Мијатовићи (10 кућа). (18 кућа) и Матејићи други (10). а други. придодаје и род Пешића (8). Из овога се може закључити да је списак досељених лесковачких породица у овом делу Шумадије кудикамо дужи но што се стиче утисак на основу досадашњих истраживања. У Јовановац се насељавају Ђорђевићи (1833). од кога су Арсичићи.maksimovic.нема. У Трнави су Мекишанци (20). 1810) и Арсенијем (р. у Буковчу Ђорђевићи (3) и у Горњем Јовцу Јовићи (2). Николићи или Стефановићи (4) и Станковићи (3). Ових других има и у Селевцу. Колико је становништво Шумадије недовољно проучено показују примери истраживања двојице водећих наших етнолога с почетка XX века у Смедеревском Подунављу и Јасеници. досељеници од Лесковца су Рњашевићи (15) и Пантићи (9). али је од њих Дробњаковић записао 44. дакле без претензија за укупношћу података. годину Станко (р. У Ковачевцу су Прокићи (10). у Горњу Сабанту Милутиновићи (1892). У Рибару су Миљковићи. У Лозовику је 45 кућа досељених Лесковчана.06.у Остриковцу су Станојловићи (8) и Стојадиновићи (4).2001 Глас јавности 77. записивао је успут. За све њих је нови живот почет у Шумадији и одатле почињу своје родословно стабло. тачније у Доњој Мали или Старом Ланишту су Пешићи (15) и Станковићи (10). само што селевачки Властићи (8) не наводе Лебане. По Дробњаковићу. по Дробњаковићу. водећи стручну екскурзију својих студената. Тако је у тефтеру за 1831. по времену досељавања.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 01. одакле су дошли 1825. али и једни и други као знак заједничког порекла имају исту крсну славу (Митровдан). На овакву осеку у досељавању утицале су и унутрашње прилике у Србији.info 121 www. породица досељених Лесковчана у Крњеву .maksimovic. а овој скупини Ердељановић. звани Душобољци (4). звани Кромпировићи или Кромпираши. нека насеља и породице у њима само овлашно додирнуте. Тада у Брзан долазе Стројковци . а по Ердељановићу су Бивољари (20) и Јорданци (1). а често и у цигло неколико часова колико се у којем селу задржао. у Ловцима Томићи (8). па су. а по Ердељановићу је у овом насељу било више од тридесет кућа досељеника из лесковачког краја. Арсичића. www. а у Драгоцвету је по пет кућа Топаловића и Великића (који имају род у Бачини). Јован Ердељановић. обданце.друго презиме Арнаутовићи. Први. уписан као пуки сиромах и надничар у домаћинству са браћом Павлом (р. који је имао најпоузданији откривалачки дар. досељених из околине Лесковца. као и невољници који су се са других страна сливали у ослобођену Србију. у којој је девет кућа Раденковића. Вукајловића) у Ботуњу. а у Сиоковцу Бркићи (20).

У Пударцима је настањен велики род Стевановића.Станковци. У Врбовцу су четири куће Цветановића (Тасића). www. Симићи и Стевановићи (укупно 12 кућа).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци Осим у Крњеву и Лозовику.info . у овом пределу је још већа скупина Лесковчана у Пударцима и Раљи. Од тридесетак родова насељених у четрнаест насеља овог дела Шумадије. друго презиме Петровићи (7). У Малом Орашју је шест кућа Митровића (друга презимена Чичићи и Убавкићи). а у Раљи Ђорђевићи. као и Цветковића у Удовицама. са огранцима Радоичића.maksimovic. У Селевцу су Властићи (8).info 122 www. који имају сроднике у Багрдану. старином од Лесковца. Крстићи (7) у Петријеву из Дупљана.maksimovic. друга презимена Јовановићи. који су огранак Илића у Придворици. друго презиме Миленковићи (11) и Јовановићи. колико и у Вучаку има Јовановића. само три рода знају тачно место у околини Лесковца из кога су њихови преци дошли . Глишића и Илића (укупно 32 куће). а Станковићи (1) у Малој Крсни из Ораовице. потичу из села Разгојне. По седам кућа досељених Лесковчана је у Лугавчини (Пауновићи) и Малој Плани (Бранковићи).

Грковићи звани Кулаковићи (4). у насељима доњег тока реке Јасенице. Стојановићи или Стојиљковићи (1) и Петковићи (1). Илијином снаји.maksimovic. за које је Јован Ердељановић такође установио да потичу од Лесковца. било 216 кућа лесковачких досељеника смештених у девет насеља. истина ретко. а Јован Ердељановић је установио да су и Анђелковићи (2) дошли из истога краја. бејагоше итд. Марковићи (3). Ристићи (2) у Рабровцу.). а имају надимак Трнавци. Цветановићи (5) и Стојадиновићи (5). Газдићи (6). а касније. Матејићи (4). они причају. у оквиру којих су огранци Миловановићи и Милосављевићи. Највећа лесковачка оаза у Јасеници и средишној Шумадији је у селу Трнави код Тополе. што је и разумљиво ако се зна да је у то време у Великој Крушевици од 79 кућа било 49 пореклом од Врања.2001 Глас јавности 78. После Трнаве. 285). Приметнија скупина Лесковчана је и у Церовцу. По занату је у Велику Плану дошао и предак Ужараца (друга презимена Стојиловићи и Ивановићи. дај мене. којима припада 20 кућа Петковића. У Великој Плани је лесковачког порекла род Мутавџића . Ивановићи. где је радио. две породице занатлија у Аранђеловцу. чији су огранци Јовановићи. Ранићи имају свој огранак и у космајском селу Ропочеву.info . ој д' идеш. Лесковчани у Водицама су Михајловићи или Јевтићи (13 кућа). он ич не разбира. У селу су лесковачког порекла Стевановићи или Младеновићи (9).info 123 www. избегао из Лесковца. Милановићи. следе Водице и Придворица по броју досељеника из лесковачког краја. да ве питам. Перићи (8). Славковићи (1). а чији је предак побегао из Трнаве 1825. а то је омогућавало и њихово лакше прилагођавање у новој средини. Маринковићи (6). Живковићи или Аранђеловићи (8). да гу дам. Милосављевићи. који се тамо презивају Јовановићи (слава Ђурђиц). а у горњем току само седам кућа у три насеља. ој да будне. у коју је био умешан. која се као етнографско подручје најчешће назива само Јасеница. У Смедеревској Паланци су пореклом од Лесковца Коцићи (5) и Мијовићи звани Кајганци (5). ки јуне. не мож' да бидне. У насељима у којима су Лесковчани у приметнијем броју заступљени и данас се може у говору открити. а у Великој Крушевици Бојничани www. који се презивају још Живановићи и Петровићи. Перивуновићи (2). године због Ђакове буне. Нешићи (3). досељених Лесковчана има у тринаест насеља. ники не сме. Станоје М. већина досељеника од Лесковца није задржала у памћењу село из кога су им преци дошли. ој д' ује то пцето. Симићи (2) у Јунковцу и Стевановићи (1) у Колетини. а у Маскару од 150 кућа је 125 пореклом од Лесковца. У овом погледу су изузетак Славковићи. као и Коларевићи (друго презиме Стојановићи. што значи да је свака шеста кућа у овом селу пореклом из лесковачког краја. одсељене одавде у Вучак. Стојаковићи или Кајковићи (5). језичка наслага донета и старог краја (нпр. У Јасеници. Из околине Лесковца у Маскару су у то време били Пешићи звани Стојковци (18 кућа). Истог порекла су Миленковићи (5) у Баничини. који неосетно прелази у равницу Поморавља. о Светим Аранђелу. 3 куће). Ивановићи (3). а у Придворици 34 такве куће. У Придворици су потомци лесковачких досељеника Илићи (12). Марковићи. по занимању мутавџија. Равнице су привлачније У Горњој или Крагујевачкој Јасеници.: Откуде си ти?.maksimovic. највећег села у општини Топола. чији је предак. Тувекџићи-Стевановићи (7). Живославов унук. а велики род Петковића (Јовановића. Стојановићи (Стојиљковићи) и Петковићи у Придворици. затим пребегао преко Саве. по селу из кога су дошли. У Водицама је било 41. као и пет породица које су у град дошле углавном као занатлијске. Описујући Темнић на самом почетку XX века. верујем ја тебе. Крстићи (8). ене га иде. Павловићи (10). У Трнави су досељени Лесковчани припадници великог рода Ранића. Недељковићи (9). Бећаровићи (2). Илијашковићи (15). Стојковићи (13). Михаиловића) у Церовцу да су из Тулова. напујдити. која по многоме подсећају на њихов стари завичај. 2 куће). као и у Смедеревском Подунављу. у којој је почетком XX века било 70 кућа досељеника од Лесковца.друго презиме Стојковићи (5). 6 кућа). Маринковићи. У варошици Наталинцима су од Лесковца Доџићи (8). чије је старо презиме Бучуковићи. даљим пореклом са Косова. при повратку се настанио овде. Стевановићи у Колетини знају да су из Печењевца. Лесковачку Мораву. мојим оцу. Симићи у Јунковцу знају да су досељени из Медвеђе у Јабланици. а имају и своје сроднике. Мијаиловићи звани Воденичаревићи (12). као и Стојадиновићи (други. Јанковићи и Обрадовићи или Оротићи. али у старијих особа засведочена.06. маје се около. Тако је око Првог светског рата у доњем току Јасенице. где се презивају Милановићи. Пада у очи да су они углавном насељени у равничарском делу Шумадије. са децама. који памте да су дошли из села Радоњице код Вучја. Матићи (4) у Љубичевцу. Мијатовић је установио да већина житеља села Велике Крушевице и Маскара говори оним говором који се чује у врањској и лесковачкој околини (Темнић.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 02. Нешковићи (5).

У Јасици потичу из лесковачког краја Цветановићи (10).maksimovic. Џигулићи (6) и Стошићи (4). Петровићи (6) у Пајковцу.info . а у Бошњану Терзићи (10). Велики род Ужаревића (40 кућа) настањен је у Горњем Катуну (25). Филиповићи (3). Истог порекла су и Томићи и Лазићи (по 6 кућа) у Обрежу. www.info 124 www. Ужарци. Тројановићи (2) и Стојиљковићи (1).Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци (9) и Душманци (7). Малезићи (3). Ћоћићи (4). чији се огранак. Ристићи (3) у Својнову и Здравковићи (1) у Карановчићу. налази у Варварину (15).maksimovic. тзв.

Сеобе су историјска судбина Срба. и у Кукљину (14). у граду Младеновцу једна кућа занатлија и у Ропочеву две куће Милановића званих Трнаваца.maksimovic. у села на падини која су окренута Смедеревском Подунављу и Јасеници.06. Стеван. у том случају. у првој зими се смрзавало. и то у Горњи Милановац као привредно средиште.које су биле на правцима других. У Првом српском устанку је избегло лесковачко становништво било окупљено око логора на Делиграду. пријатељи се занавек растајали. тако Бојничани знају да су из Бојника.2001 Глас јавности 79. а Качер Рудничком планином и Сувобором . Њихово преимућство и удес. У пределу Такова. али не зна своје порекло. пошто им је иста слава.Гружи. Шумадијска Колубара и Космај). Такову. може се рећи да је занемарљиво. лесковачких досељеника уопште нема у три шумадијске предеоне целине . у долини Западне Мораве. Између Јухора и Сувобора У истраживању родова често има прекида у памћењу потомака Великићи у беличком селу Драгоцвету (слава Св.јер су увек. љубави насилно гушене. Арханђела (Јевдићи. У пределу Космаја. јер смо овде разматрали само оне породице које поуздано знају да потичу од Лесковца. који се плећима Сувобора и висовима Рудника наслања на Качер. имали снаге да изнова отпочну живот и да се тако очувају. а поузданог пребивалишта ни у пољу.Ђурићи (10 кућа). не памте из ког су места у Лесковачкој Морави дошли у Темнић. досељеници од Лесковца. из нама непознатих разлога. Зато се може рећи да је број породица из Лесковачке Мораве у Шумадији већи. а удес . Лука). једино Марковићи у Барзиловици памте село из кога су дошли . нису род. а до средине XX века. У овим пределима је укупно 12 родова који скупа имају само 37 кућа. Таково).info 125 www. На путу се немало и гладовало. из околине Лесковца је. сведочи и то што од свих лесковачких породица у Темнићу само неколико зна из кога села у околини Лесковца су дошли њихови преци. у Барзиловици (1 кућа Марковића) и граду Лазаревцу (1 кућа). наравно. даље. у Качер доспела породица Милетића (12 кућа у селу Рељинцима). где су њихови сродници Ранићи. При томе. Да прекида у памћењу има много. ипак. журно се заметао траг пред потерама. заменили славе. како је установио Миленко С. то су или. Љубићска села. Присуство породица чије је порекло из Лесковачке Мораве у тзв. који тврди да су старинци (слава Св. чије се стицање и укрштање вековима одигравало управо овде. веома јаких миграционих струја. Преимућство . све до XX века такође насељена само једна породица (1 кућа). Губљењу из памћења места порекла узроковано је. још три породице (укупно 3 куће). што је. где www. 7 кућа).што их је чинило теже приступачним и заштићеним. а њих је било небројено много.Црквицу код Бојника. а Душманци из Душманца код Лесковца. као и у пределима који нису на правцу кретања становништва моравско-вардарске струје (Гружа.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци 03. Два рода у Великој Крушевици у свом породичном имену чувају називе својих села у старом завичају. вишеструким померањем предака из Лесковачке Мораве преко успутних етапних станица до места садашњег пребивања. У Шумадијској Колубари досељених Лесковчана има у Барајеву (3 куће Ђокића).јер је при свакој сеоби. Са друге стране. замели памћење о свом пореклу и одсељеним сродницима. који зна да је насељен из Крушевачког округа (слава Св. или.Левач планинама Котлеником и Јухором. понешто губљено. свакако. а Пешићи (Стојковци) из Пољанице. Рудничко Поморавље. Пошто никоји Великићи немају исту славу. Космају и Шумадијској Колубари. али у Темнићу нема Великића. услед опасности од турске најезде. Тако. У два предела. Нешићи из Драшковца. како су ове струје плавиле Шумадију. Левач. па у Темнићу.info . Бежало се у беспуће. затим у Крушевачкој нахији. а онда. као што су косовска и динарска. до првог рода ћутке умирало.Или су са онима у Драгоцвету. у Маскару Стојковићи знају да су из Комарице. Арханђео) памте да су досељени из Бачине у Темнићу. део драгоценог наслеђа нестајао. у Јунковцу (1 кућа Цветковића или Петровића). а у Левач породица Курандића (2 куће у Сибници). род Великића (15) постоји у Јасици. утицало да се на исток и север помери насељавање досељеника из Лесковца и околине. Сви остали. високој Шумадији (Качер. зимски и летњи). са средиштем у Јасици. Качеру. Љубићким селима и Рудничком Поморављу . Од свих лесковачких породица у Левчу.maksimovic. Пантелија и Св. утицало и на губљење завичајне нити у родословном памћењу. Тако је. који су. која су омеђена планинским масивима као природним бранама . а само једна породица слави Св. 35 родова у девет села. чији су преци овде дошли као кочетари. Филиповић. помештено у Белицу и то је. у противном. по селу Трнави код Тополе. важне споне прекидане. јер је у њима насељена само по једна породица из лесковачког краја. род Јевдићи у Бачини. досељеника из лесковачког краја има у Ђуринцима . присуство досељеника из Лесковачке Мораве је више него симболично. чудним путевима селидбе и бежаније. упркос свему.

а смрт свуда около. Могуће је да их има у Срему. и 1736. почиње поново да се народом пуни Шумадија. куда се иначе бежало. дакле насељима где се који брат населио. као и писаним сведочанствима. код Јокића је записао: „Пошла браћа Станко. ту. досељене у првој половини XVIII века. у средини и на крају претурили велике ратове преко наших глава. Станко остао овде. Такав је био цео XVII век. па се тако не знају ни имена те браће. трећи у Кораћицу. После једне од њих.maksimovic. Једноме је певац запевао у Трешњевици (Јасеница). У народном памћењу. Овај аутор је написао монографске радове о Јасеници (1923). изгубили везу са сродницима и памћење о заједничком пореклу. трећем у Тополи (Јасеница). где су вуци. Бог далеко. понављају се сеобе. сва нада у своје празне руке. пошао са истог.какви су данашњи Јокићи и њихови сродници." Од петорице браће. Род Јокића и њима сродни родови у Шумадији записани су у истраживањима Боривоја М. други брат отишао у Ковачевац. са Великом сеобом као завршним чином. али су. четвртом у Ковачевцу. А могуће је и да постоје. Видоје и Рескија од Сјенице. док у Трешњевици и Липовцу потомака преостала два брата данас нема. где му певац запева. делећи се. www.info . записао је сачувано предање да је њихов родоначелник (кога су Јокићи запамтили као Видоја) пошао са браћом. Ковачевац и Кораћица. могуће је да су се свели на женску линију и тако стопили с неким другим родом. споразумевши се у поласку „да свако остане онде. године) у њу пристижу и успут. Између две велике сеобе (1690. могуће је да су се утрли у бунама и болештинама. Истражујући њихово порекло. на чијем смо почетку.чији су припадници род најрођенији. о Смедеревском Подунављу и Јасеници (1925) и Космају (1930). поприлично запустела. Дробњаковића. Сав иметак у завежљају. Има их у Срему." А у космајском селу Кораћици. у којем се памти да су најстарији досељеници дошли од Сјенице и Пештери. нити куда су се касније дели њихови потомци. И у следећем веку. у близини. где су Јокићи. неподељеног огњишта . најзлокобније столеће наше историје. по замашности назване Друга велика сеоба.info 126 www. размештају многе породице.Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци су Турци. у историјским ломовима. где су сродници Јокића. ни у гори. а петом у Кораћици.maksimovic. потомци тројице браће и данас постоје у селима Топола (и Крћевац). током целог XIX века о њима не постоји никакав траг. другоме у Липовцу (Јасеница). Ово размештање се најсликовитије огледа у насељавању једне од породица .