You are on page 1of 16

Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја

СЕМИНАРСКИ РАД
Област: Клиничка биохемија

Тема: БИОЛОШКИ МАТЕРИЈАЛ, УЗИМАЊЕ УЗОРАКА
КРВИ, УРИНА И ФЕЦЕСА

Ментор:

Студент:

Проф. Др. Јасмина Јовановић Мирковић

Драгана Живковић
(741/VIII)

Ћуприја 2016.

.......................................................................................................................................................................................................................................................................16 I УВОД 2 .....................15 VII ЛИТЕРАТУРА:............................................................................4 2..............12 VI ЗАКЉУЧАК...........................................9 IV САКУПЉАЊЕ УЗОРАКА ФЕЦЕСА.................................................................................3 II УЗИМАЊЕ УЗОРАКА КРВИ..............................1 Обрада узорака крви....................................................................................................................................................7 III САКУПЉАЊЕ УЗОРАКА УРИНА.............Семинарски рад САДРЖАЈ: I УВОД...........................

Пре-аналитичка фаза у манипулацији са биолошким материјалом састоје се из неколико ступњева и то: - Припреме пацијента за испитивање - Сакупљање материјал - Издвајања узорака из примерка материјала за анализу - Транспорта материјала - Чувања примерака материјала - Пре третмана узорака за анализу. односно након 10-15 минута опуштања у лежећем положају. Неопходно је да се процедура узимања материјала за одређинање појединих биохемијских параметра стандардизује. алкохол. амнионска. Да би резултат био добар. пушење. Из овог разлога веома је значајна претходна припрема пацијента. лекови који могу да утичу на ниво клиничко-биохемијских параметара. Проток којим се описује начин узимања материјала треба да садржи описане и све услове који утичу на одређивање и то врсту исхране. 3 . Препоручује се да се крв узима после претходног ноћног гладовања и то обично између седам и осам сати пре подне. На одређивање каталитичке активности ензима креатин-киназе. положај тела пре и у току узимања узорака. На нивоу појединих параметра утичу и временски ритам. тип и степен физичке активности. као што су ликвор. неопходно је да се пре узимања примерка резултата зна који ће се параметар одређивати и када. синовијална и семинална течност.хемолизат хуманих еритроцита. узроци ткива. лекови. Треба знати факторе који могу да утичу на крајњи резултат било in vivo или in vitro. Како не би долазило до погрешне интрпретације резултата. перикардијална. бубрежни и жучни каменци. лактат-дехидрогеназе и аспартат аминотрансферазе значајно утиче претходна физичка активност. као и време узимања узорака. перитонеална. пацијент треба избегавати физичку активност три дана пре узимања крви. За биохемијска анализирања се користе и друге телесне течности.Семинарски рад Биохемијски параметри најчешће се одређују у крви или у серуму плазми и урину. У клиничко-биохемијским лабораторијам анализирају се и фецес.

Уз овај систем користе се специјалне игле. Узимање крви зависи од бројних фактора. Артеријску пункцију обично изводе лекари. вакутајнери и серумски сепаратори. Ниво неких састојака значајно се мења у току дана. Користе се епрувете различитих величина и то од 2мл до 30мл.Семинарски рад II УЗИМАЊЕ УЗОРАКА КРВИ Биохемијским параметрима најчешће се одређују у узорцима крви. као и супстанци које се везује на протеине у серуму. Епрувете се силиконизују да би се спречила хемолиза и прилепљивање тромбоцита на зидове епрувета. Најбоље је крв узимати после постапсорптивног периода. куглице. као што је време узимања узорака. значајан и положај тела пацијената. За добијање одговарајућег узорка. Да би се побољшало раздвајање серума користе се сепаратори серума. Артеријска крв се добија помоћу игле која се поставља у радијалну. бронхијалну или феморалну артерију. Мада се шприцеви не користе више тако много као раније. који утичу пре свега на ниво протеина. У епруветама се налази различита коагулациона средства. као што су гелови. На свим узорцима треба пажљиво да буде означен датум и време узимања. кристали. техничари или сестре. Сматра се да је ово последица преласка воде из интраваскуларних делова приликом стајања. гвожђе. још увек су незаменљиви за узимање крви за анализирање гасова. дискови. Састав капиларне крви је много приближнији артеријској него венској крви. липиде. Ређе се анализира артеријска крв. Шприцеви се постепено замењују епруветама за сакупљање крви. 4 . Ако се користе игле изван овог промера повећава се могућност хемолизе. ако се положај тела пацијента промени из лежећег у стојећи. албумин. Узроци артеријске крви користе се за анализу гасова крви. као и за узимање спиналне или амнионске течности. Ниво ових састојака повећава се за 5-15%. калцијум и ензиме. За анализирање најчешће се користи венска и капиларна крв. која су означена запушачима различитих боја. За узимање крви користе се шприцеви. Од ових параметра треба поменути укупне протеине. Ако се узорци узимају изван лабораторије морају да се доставе у лабораторију одмах после узимања.

снажног мешања крви или при процесима пресипања и раздвајања. Приликом узимања крви па све док се серум не издвоји мора се водити рачуна да се умањи могућност хемолизе. Ако се ови састојци налазе у већим концентрацијама у еритроцитима добиће се лажно позитивни резултати. Продужено коришћење повеске утиче на повећање концентрације протеина и супстанци које се везују за протеине. калцијума. ензиме. На овај начин гасови у крви ће бити стабилни најмање један сат. У случају хемолизе. амонијаком и киселом-фосфатазом. Зато је неопходно да се преузме све одговарајуће мере како би се избегло механичко оштећење еритроцита и улазак воде у ћелије или излазак из њих. Примену повеска треба избегавати при анализирању гасова или млечних киселина у крви. а смањује вредност pO2. Забринутост пацијената утиче на повећање концентрације катехоламина и гасова у крви услед директног хормонског дејства на хипервентилацију. Ово је изразито при одређивању албумина. Плазма и серум не смеју да буду хемолизовани. Продужено коришћење повеске утиче на повећање вредности лабораторијских резултата. Хемолиза може настати услед коришћења сувише велике или мале игле. алдостерон. 5 . триглицериде. Ако је концентрација појединих састојака нижа у еритроцитима него у плазми. Крв треба узимати пажљиво и истиснути из шприца пажљиво у одговарајуће епрувете. магнезијум и неоргански фосфат. повећава pCO2 и млечна киселина услед интезивнијег анаеробног метаболизма. липиде. ренин. Услед успоравања протока крви повећава се pH. холестерол. гвођжа. Ово се односи на укупне протеине. Да се ниво неких састојака крви не би мењао неопходно је да се до анализирања узроци држе на леду да би се спречили ефекти гликолизе у еритроцитима.Семинарски рад Онда препоручује се да се сви узроци крви пацијентима узимају у лежећем положајау. Из овог разлога пацијенти треба да се опусте пре узимања узорака крви. билирубин. калцијум. појава хемолизе услед ефекта разблаживања утиче на лажно негативе резултате. калијум. липазе. Чак и кад хемолиза није видљива поједини састојци који се анализирају у серуму или у плазми могу бити повећани. референтне вредности састојка треба да буду утврђене на здравим даваоцима којима је крв такође узета у лежећем положају. гвожђе. албумин. Слично је и са катехоламинима у плазми. сам хемоглобин може да утиче на методолошку интерференцију.

а крв охладити након узимања. бикарбонатни јон се претвара у угљен диоксид и воду. При поступку коагулације може да се користи сув. Да би се ово спречило узорак треба узимати под стерилним условима. Ако се узорак узима за одређивање пирувата или лактата у крви. док се хлоридни јони крећу у супротном правцу да би очували електричну неутралност. Крв треба веома лагано промешати. Како би се ово избегло серум или плазму треба одмах одвојити од коагулума. Ако се узимају мање количине крви у хепаринизиране капиларе. Када садржај угљен диоксида у плазми превазиђе количину која се налази у атмосфери. у присуству ензима карбоанхидразе. При дужем стајању серума изнад коагулума може изменити његов састав. треба га одвојити најкасније после 30-45 минута. он дифундује из плазме у атмосферу и из ћелија у плазму. 6 . При добијању серума крв треба да стоји 15-30 минута на собној температури пре центрифугирања. Због овог губитка повећава се алкалност крви. Услед контаминације бактеријама повећава се ниво амонијака који потиче из азотних супстанци. при чему се користе водоникови јони. Мора се знати да се дифузија калијума одиграва много брже на 4˚C него на собној температури с обзиром на мање активну натријумову пумпу. При стајању крви губи се угљен диоксид. неопходно је да се крв при узимању сипа у неко таложно средство за протеине и да се измеша. Услед промене pH. Овако треба поступити нарочито у случају анализирања гасова у крви. који стварају други пуферски систем крви. Услед хидролизе органских фосфата у еритроцитима. Снижење интрацелуларне концентрације бикарбоната праћено је дифузијом из плазме у еритроците. крв треба да се сакупља из хепаринизиране епрувете које се држе на хладном са затвореном иглом све до анализирања. а ако се издваја серум или плазма неопходно је да се примени умерено центрифугирање. При дужем чувању крви глукоза се преводи у млечну киселину услед процеса гликолизе која се даље одвија.Семинарски рад Треба избегавати примену више антикоагулантних средстава. у плазми се повећава концентрација неорганског фосфата односно калијума. танак штапић. треба их затворити пластицином и држати на хладном. који се урони у епрувету са крвљу. Ово се одиграва углавном у ћелијама када је пуферска концентрација виша. који излази из еритроцита. Да би се овакве промене спречиле .

затим суше. 2. цитрати и натријум-флуорид. калијумове. За добијање плазме користи се следећи антикоагулантна средства. Користи се око 60мг натријум-цитрата/10мл крви. Недостатак хепарина као антикоагуланса је тај што је скупљи од других антикоагуланса јер тај што је скупљи од других антикоагулошка испитивања.1 Обрада узорака крви У зависности од састојака који се одређују користе се узроци пуне крви. Он има особину да инхибира метаболизам еритроцита и дејство бактерија. Око 10мг/мл крви натријум-флуорида спречава коагулацију. оксалати.Семинарски рад Протеазе из крви делују значајно на неке пептиде. Натријум-цитрат преводи калцијум у растворљив нејонизовани облик. Натријум-флуорид користи пре као конзерванс него као антикоагулантно средство. Користи се око 2мг/10мл крви натријумове. с обзиром да не утиче на промену запремине еритроцита нити интерферира са већином одређивања. Ако се одређивање појединих састојака користи плазма. Једна од његових особина је да повлачи воду из ћелија и тако разблажује плазму за неколико процената. Ако се концентрација ових параметра не одређује одмах. а узроци плазме користе за одређивање. Не мења запремину еритроцита и обично се примењује за хематолошка испитивања. хепарин. етилендиамин-тетрасирћетна киселина. на који начин се на зидовима епрувета формира филм који је лакше растворљив. Оксалати таложе калцијум и тако спречавају коагулацију. 7 . Етилендиамин-тетрасирћетна киселина се користи у облику дикалијумових или дилитијумових соли у концентрацији од 10 до 20мг/мл крви. Хепарин инхибира формирање тромбина из протромбина. мада већ 30мг/10мл спречава коагулацију. неопходно је да се ћелије одмах уклоне. Од оксалата најчешће се користи калијум-оксалат због своје растворљивости. Динатријумова со етилендиамин-тетрасирћетна киселина је мање растворљива. Примењује се 10 до 20мг/мл или 20 до 30мг прашкасте соли. Најбољи је антикоагуланс. узроке плазме треба замрзнути. серума или плазме. Често се епрувете провлаче кроз раствор хепарина. као и на хормоне и зато узоркр крви треба чувати на 4˚C и одмах их центрифугирати. Етилендиамин- тетрасирћетна киселина ствара хелате са калцијумовим јонима.

а затим се од ове смеше користи по 30мг/10мл крви. При узимању крви мора се проверити индентитет пацијента према упуту за лабораторију којим се тражи одговарајућа лабораторијска анализа. За центрифугирање обично се користе центрифуге са хоризонталном главом.3% и укупних протеина за 3.Семинарски рад Меша се са клијум-оксалатом или један део динатријумове соли етилендиаминтетрасирћетна киселина са два дела флуорида. ултрацентрифуге. Ниже су вредности билирубина за 5. који повећавају ризик од инфекција код лабораториског особља. Више су вредности у серуму добијеном из капиларне крви од вредности у серуму венске крви и то глукозе за 1. Да би добијени узроци били добри за анализу неопходно је да се испоштује још неколико услова. Код сваког узорака треба проверити појаву хемолизе. У случају да се епрувета и етикета замене. као и друге центрифуге за специјалне намене. Вредности неких састојака више су у плазми него у серуму. При овом поступку епрувете са крвљу треба да буду затворене. На овај начин избегава се могућност стварања аеросолова услед загревања и вибрација центрифуге. Узорке с видљивом хемолизом не треба обрађивати. калцијума за 4.9%. Време од узимања крви до пријема у лабораторији не сме да буде дуже од 45 минута. Осим флуорида као антигликолитични агенс користи се и јодацетат у концентрацији од 2г/л. натријума за 2. као и етикета која се користи за обележавање узорака. хлорида за 1.0%. 8 . Разлике зависе и од места узимања крви.6%.8%. При центрифугирању отворених епрувета долази до упаравања узорака. и то брже ако се у крви налази активатор коагулације. а неки ниже у плазми него у серуму.4% и калијума за 0.3%. Увек треба проверити однос антикоагулантног средства и количине крви која је узета. Крв се нормално коагулише за 20 до 60 минута. Да би се течни део крви одвојио од ћелијског дела узроци крви се центрифугирају. При транспорту епрувете морају бити усправне и затворене. а спорије ако се узорак налзи на лед. такве узорке не треба узимати у обраду. Не разликују се вредности фосфора и урее. Тако се спречава могућност контаминације узорака. Мора се знати да је садржај појединих састојака исти у серуму и плазми. Сви узорци треба да буду правилно обележени. Узорак није ваљан ако однос није одговарајући.

Појединачно узети узорци урина се користе за квалитативна испитивања. За добијање валидних резултата важан је и начин транспорта материјала у лабораторију. магнезијума и неорганског фосфата. киселе фосфатазе. При сакупљању ове врсте узорака неопходна је одговарајућа хигијена пацијента и посуда за сакупљање урина. Први јутарњи урин. лекови. Тако је могуће користити: - Појединачне узорке урина - Насумице узете узорке урина - Узорке урина који су сакупљени у тачно одређеном временском периоду. Тако високопротеинска исхрана повећава запремину излученог урина услед диуретичног ефекта створеног повећаном количином урее. Крв за анализирање гасова у крви. III САКУПЉАЊЕ УЗОРАКА УРИНА Врста сакупљених узорака урина зависи од тога шта ће се у њему одређивати. аспартат. Негативна интерференција настаје при одређивању билирубина. млечне киселине. липемија. амонијака и неких других састојака треба транспортовати на леду у добро затвореним епруветама и у тачно предвиђеном времену. време сакупљања узорака треба да буде довољно дуго како би се умањио утицај биолошких варијација у кратком временском периоду. Ако се за анализирање користе узорци урина који су узети у тачно одређеном временском периоду. 9 . исхрана. турбидитет.аминотрансферазе. који се сакупља после ноћног гладовања је најконцентрованији узорак урина.Семинарски рад Услед хемолизе позитивна интерференција се јавља при одређивању калијум лактат-дехидрогеназе. Ова количина може да одступа из физиолошких или патолошких разлога. погодан за микроскопска испитивања и за откривање патолошких састојака као што су протеини и глукоза. На резултат могу да утичу и неки други фактори као што су: иктеричност серума. При нормалној исхрани и умереном уношењу течности дневно се излучује 1200 до 1500мл урина. Количина излученог урина се смањује услед превисоке температуре околине. гвожђа. креатин-киназе.

одељењу и доктору који шаље урин на анализу. Обично узорак урина треба сакупљати у одвојену посуду. Коришћење само једне боце омогућава одговарајуће мешање узорака и умањење могућности губитка узорака. а затим се сакупљају све остале порције урина у зависности од утврђеног времена сакупљања. врсти одређивања. а код дијабетес од 5 до 6л дневно. Етикете којима се обележавају боце за сакупљање урина треба да садрже информације о имену и презимену пацијента. У зависности од дужине временског периода у коме се урин сакупља могу се користити боце следећих запремина: - За узорке сакупљене у периоду од 2 сата боца од 1л - За период сакупљања од 12 сати боца од 2л - За период од 24 сата боца од 3 или 4л. Урин се сакупља у одговарајућу чисту посуду. запремини. а затим пресути у посуду која садржи све порције урина. акутних оштећења јетре. Ово се чини нарочито због тога што приликом сакупљања урина у посуду која садржи киселину као конзерванс може да дође до прскања по пацијенту. пирексије. јавља се након шока и акутног нефритиса.Семинарски рад Потребно је да се дневно излучи најмање око 500мл урина. док се у случају обољења бубрега однос смањује. садржају креатинина и конзерванса. Конзерванси се обично додају да спрече бактеријски раст. Код здравих особа однос дневног урина према ноћном урину најмање је 2:1. Код извесних типова обољења дневно може да се излучи од 10 до 20л урина. Потпуна супресија урина. Врста конзерванса зависи од параметра који се одређује у сакупљеном урину. Смањено излучивање урина јавља се услед акутног нефритиса. Да би се спречила промена појединих састојака урина користе се различити конзерванси. У току сакупљања урина треба држати на 4˚C. У извесним случајевима треба солубилизовати поједина једињења како се не би исталожила. као и упозорење да се у боци евентуално налази например киселина. Пре сакупљања урина пацијенту треба дати одговарајуће упутство о начину сакупљања урина. дијареје. анурија. срчаних и бубрежних обољења. као и о начину исхране и узимања лекова с обзиром да различити састојци могу да интерферирају са аналитичким поступцима. 10 . ако се друга посуда евентуално не достави лабораторији. Величина овако изабраних боца задовољиће највећи број пацијената. тако што се први урин на почетку сакупљања одбаци.

Тоулен и лаки петролеум формирају танак површински слој и на тај начин спречавају површинску контаминацију са бактеријама. урин треба добро промешати пре узимања узорака. метафосфорна киселина и натријум-би-карбонат. Најчешће се као конзерванси користе: хлороводонична киселина. али не и њихов раст. 11 . формалин. оксалата и калцијума. глацијална сирћетна киселина. pH и укупног азота. добро затворени.карбонат. држани у фрижидеру 24 сата јавиће се незнатне промене. У извесним случајевима конзерванси ометају одређивање па их не треба додавати. амонијака. у том случају се осећа амонијачни мирис и повећава алкалност урина. С обзиром на то да се урин обично не сакупља под асептичним условима често долази до контаминације. хлороформ. тимол. Из овог разлога за сакупљање урина морају да се обезбеде чисте. а сакупљање узорка треба послати што пре у лабораторију. Овакви урини су погодни за одређивање урее. Хлороформ. Тако се 24-часовном урину може да дода 10мл концентроване хлороводоничне киселине или 50мл раствора 2 мол ХЦЛ/Л.Семинарски рад Додавањем неких супстанци урину спречава се атмосферска оксидација нестабилних једињења. Бактерије обично утичу на превођење урее у амонијум. При чувању састав урина мења се првенствено због деловања бактерија. Веће количине не могу да интерферирају са неким одређивањима. Истовремено не треба сакупљати узорке урина за одређивање два или више састојака за које су потребни различити конзерванси. Овакви урини су неопходни за одређивање урее. Тимол се користи у облику кристала или се додаје 5мл раствора у концентрацији 100г/л изопропанола. Киселина не може да се користи за урине у којима се одређују стероиди. За конзервисање је погоднији хлороформ који се меша са урином. Ако се користи формалин додаје се 3 до 4 капи у 100мл урина. амонијака. Узорке конзервисане хлороформом треба одмах анализирати. толуен. Хлороводонична киселина се може исталожити. Хлороформ је непогодан и због интерференције са извесним поступцима рад. Код урина који су. добро опране боце. тимол и формалин коришћени су. нарочито раније. Ако се у урину одређују уробилиноген и порфобилиноген. У већини случајева довољно је да се узроци урина који се сакупља чувају на хладном. толуен или лаки петролеум. борна киселина. лаки петролеум. мада имају недостатка. Овакав начин је могуће комбиновати са хемијским конзервисирањем урина. За чување урина погодно је додавање киселина. урин мора да буде алкалан што се постиже додатком 5г натријум-бикарбоната уз прекривање са лаким петролеумом.

узроци урина без задржавања морају да се доставе у лабораторију. У уринима који дуже стоје таложи се мокраћна киселина и урати. Код одраслих особа дневне количине износе 60 до 400г. као и променљиве количине воде. При умереном загревању раствара се мокраћна киселина. затим измењених жучних пигмената. Други састојци потичу од сокова који се луче у лумен танког црева. Ово се чини зато што од хомогености зависи специфична тежина. деривате хране који су производи деловања бактерија. Могуће је мерити и тежину урина у претходно одмереним посудама. Ако је као конзерванс коришћен тоулен. несварљиве делове хране као што су целулоза и друга влакна. У фецесу се у извесним случајевима налазе паразити. мукуса и остатка ћелија интестиналног зида. кад дневне количине износе 5001000г. Овако припремљен узорак урина користи се за даље анализирање. мада количина воде може да буде нижа ако је храна богата протеинима и виша ако се уноси влакнаста храна. па се затим одвији одређена количина у мању посуду. Повећане количине се јављају у случају стеатореја. запремина и састав урина.Семинарски рад Микроорганизми утичу на разлагање глукозе. Обично се количине које представљају доњу границу налазе у случајевима када је исхрана богата протеинима. који губе растворљивост у хладном урину. Целокупна количина урина прво мора добро да се измеша. При мешовитој исхрани фецес садржи 80% воде. количине воде која се уноси и времена задржавања у цревима. IV САКУПЉАЊЕ УЗОРАКА ФЕЦЕСА Фецес садржи производе варења који се не апсорбирају. а садржи мање влакна. После завршеног сакупљања. у којој се пре свих анализирања мери запремина урина. За мерење се користе градуисани цилиндри одговарајуће величине. 12 . и обрнуто горње количине се излучују ако је храна богата целулозом и другим влакнима. одвојену мању количину узорака урина не треба сипати у пластичну боцу. Ако су урини алкални таложи се фосфат. Урин пре анализирања треба добро измешати. укључујући и ензиме. Дневне количине фецеса зависе од влакнастог садржаја у храни.

који се примени на узорак столице. Киселе столице јављају се код деце са дефицијенцијом ензима дисахаридазе. Доказ контаминације урином су и повећане концентрације хлоридног јона. Мирис столице углавном зависи од деловања бактерија на протеине при чему настају индол и скатол у количинама које зависе од унете количине меса храном. Дневно излучивање фецеса изражено на суву тежину износи 15 до 45г. кога има незнатно у нормалним столицама. Ако се у фецесу одређује азот. Појединачно узет узорак у лабораторији се доноси у малим добро затвореним кутијама. Обично је pH столице слабо алкалан. уз пажљиво мешање. Суви остатак је веђи ако фецес садржи више влакана. За одређивање у фецесу користе се различити узорци и то: - Појединачни узорак - Целокупна столица у којој се тражени састојци одређују квантитативно - Столица која се сакупља у току 72 сата и служи за метаболичка испитивања. које имају кашичицу за узимање репрезентативног узорка. Фецес има pH од 5. Вредности pH могу да се разликују и код сваке појединачне порције фецеса. Приликом сакупљања узорака треба избегавати контаминацију урином. Непријатном мирису столице доприносе органска сумпорна једињења и водоник-сулфид. 13 . који треба доставити у лабораторију у што је могуће краћем периоду од завршетка скупљања. За метаболичка испитивања узроци фецеса се сакупљају у тачно дефинисаном периоду. додаје се иста запремина концентроване сумпорне киселине и овако припремљен узорак чува се до анализирања. Најбоље је да се узорци чувају у фрижидеру. фецес треба измешати са око 200 мл воде и хомогенизовати.0 до 9. Хлориди се доказују једноставним квалитативним тестом. како би се на адекватан начин измешао. Узорке столице не треба узимати након третмана са баријумовим солима или течним парафином. Једном аликвоту ове смесе. За квантитативна испитивања користи се целокупан узорак столице. У случају дијареје у фецесу се налазе чак и више од 90% воде. Зато сваки узорак столице треба визуелно испитати.0 што зависи од типа исхране. Помоћу неколико супстанци означава се почетак и крај периода сакупљања. Вредност pH може се проверити навлаженим индикатор папиром.Семинарски рад Садржај воде у фецесу биће већи уколико је већи садржај масти у фецесу. За испитивање се морају користити свежи узорци столице. а при гладовању износи 2 до 3г. Најбоље је да се целокупан узорак достави лабораторији.

када се заврши сакупљање урина. 14 . Сакупљени фецес се хомогенизује и одговарајући аликвоти се користе за даља испитивања. По завршетку сакупљања измери се посуда са фецесом.5 до 1. Сакупљањем се обухватају сви узорци столице до оног узорака који поново садржи боју. Маса фецеса се добија одузимањем тежине посуде која је измерена пре почетка сакупљања. односно сакупљање урина и поново пре доручка последњег дана сакупљања.Семинарски рад Обично се даје 0.0г супстанце у капсулама пре доручка првог јутра кад отпочиње испитивање. Сакупљање фецеса отпочиње кад се први пут појави боја у столици.

Биолошки материјали се користе за испитивања.Семинарски рад VI ЗАКЉУЧАК Биолошки материјали се користи за узимање узорака крви. Они имају битну улогу у очување здравља и борбу за спречавање настанка болести код болесника. урина и фецеса. Помоћу узетих узорака и њихових анализа можемо уочити различите проблеме у организму и на тај начин помоћи код њихових излечења. 15 . У данашње време њихов највећи допринос служи за рано откривање неких проузроковача заразних болести.

Покрајац. (2006). Медицинска биохемија. (2001). Фармакокинетика. Мајкић. Београд: Друштво медицинских биохемичара србије. 16 . Н. Београд: Фармацеутски факултет. М.Семинарски рад VII ЛИТЕРАТУРА: 1. 2.