Висока школа струковних студија за образовање

васпитача Гњилане- Бујановац

Тема: МАЈКА И МАЈЧИНСТВО У ВАСПИТАЊУ И
ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ
(дипломски рад)

Ментор:

Студент:

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ.................................................................................................................................. 2
РЕЗИМЕ.......................................................................................................................................3
УВОД.......................................................................................................................................... 5
1. ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА........................................................................ 6
1.1. УЛОГА И ЗНАЧАЈ РОДИТЕЉА..................................................................................... 7
1.2.ПОЛОЖАЈ ЖЕНА У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС............................................................ 11
1.3.МАТЕРИНСТВО................................................................................................................. 13
1.4.ФУНКЦИЈЕ МАТЕРИНСТВА.......................................................................................... 17
1.5. МАЈКА И МАЈЧИНСТВОУ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ................................. 18
1.5.1.МАЈКА КАО ВАСПИТАЧ............................................................................................ 21
1.6.СТИЛОВИ ДЕЛОВАЊА МАЈКИ ....................................................................................25
1.7.ПОРЕМЕЋАЈИ МАТЕРИНСТВА.....................................................................................30
2. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА.................................................................. 32
3. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА............................. 35
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................... 44
ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................... 45
ПРИЛОГ...................................................................................................................................... 46

2

Резиме:

Било је време, а то није било тако давно, кад је у васпитању детета, главни део
пажње био усредсређен на телесну негу. На психу детета није нешто нарочито полагано. У
новије време, међутим, све се више увиђа потреба доброг васпитања. И, данас се сматра да
му је морално и свако друго васпитање не мање потребно него правилна исхрана и добра
нега.
Васпитање деце није ни мало лак „посао“, шта више изузетно је тежак и одговоран.
Васпитање деце захтева невероватно велико стрпљење, посвећеност. То врло добро знају
сви родитељи. "Људска бића су као рудник злата и сребра". Свако људско биће долази на
свет са потенцијалом који се треба искористити у праве сврхе. Деца имају способности
помоћу којих могу бити усешни у разним областима. Нека показују умећа и занимање у
једном пољу док друга изабиру друга. Добра мајка не успоређује ни једно дете с другим
него настоји да из сваког открије најбоље у њему. Она помаже детету да развије његове
способности у свакој области у којој оно показује интерес и могућност. Мајка га негује,
васпитава и образује.
Многа деца памте савете мајке и кад одрасту, тако да мајке никада не смеју
потцењивати ефект својих речи и дела.
У овом раду управо је сагледана улога мајке и мајчинства у васпитању и
образовању деце.

Кључни појмови: родитељство, улога мајке, мајчинство, васпитање, образовање.

3

Summary:

It was time, but it was not so long ago, when in the upbringing of the child, the chief of
the attention was focused on body care. In the psyche of the child he is not particularly slow. In
recent years, however, increasingly recognizes the need of a good education. And, today, it is
considered that it is morally and every other education no less necessary than proper nutrition
and good care.
Education of children is not an easy "job", what more is extremely difficult and
responsible. Education of children requires incredible patience, dedication. It is very well known
by all parents. "Human beings are like mine gold and silver." Every human being comes into the
world with a potential which should be used for the right purposes. Children have the ability with
which they can be ear in various fields. Some skills and show interest in one field while another
choose another. A good mother is not no child compares with other than trying to discover the
best of any in it. It helps the child to develop his skills in every area in which it shows interest
and ability. His mother nourish, educate and educate.
Many children remember the advice of mother and when they grow up, so that mothers
should never underestimate the effect of their words and deeds.
In this paper has just been perceived role of mothers and motherhood in the upbringing
and education of children.

Key concepts: parenting, the role of mothers, motherhood, education.

4

нарочито у првим годинама. све разуме и све оправдава. Девојчице се посебно припремају (на пр. Мајка је потребна у свим раздобљима живота детета. тв емисије. али и да подстакне дете на добар избор. женина улога као мајке за друштво је далеко важнија од свих других занимања. биолошког су порекла и надилазе све . Мајка у прва четири месеца дететовог живота непрестано бдије над њим. лоше књиге. Улога мајке за целокупно друштво је далеко важнија од свих других занимања из тог разлога што од здравих и јаких породица настаје јако и здраво друштво. Међутим. У првој години мајчина улога је незамењива. Мајка игра веома важну улогу у изградњи такве породице и у томе је право мерило њеног успеха. Још од рођења детета се стварају обостране потребе за стварањем привржености. 5 . Фантазије о своме детету присутне од детињства код деце оба пола. Успешно подизање деце је прави и стварни изазов за сваку жену.УВОД Деца су најскупоценији дар и благо који су људима поверени. Мајка би тада требала бити врло проницљива да упозори дете на опасност лошег друштва. игра лутке). Она са својим урођеним вештинама инстинктивно брине о свему што се тиче детета. Васпитање и нега детета у првом раздобљу живота су веома битни јер о тога зависи какво ће бити као одрасла особа. Јан Амос Коменски Модеран начин живљења потстиче жену да има високо образовање и успешну каријеру.

економска независност мајке утиче на то да се она све лакше опредељује за развод. исхрана. репродукција.1. а касније у успону не прекида порођајем и обавезама везаним за одгајање деце.. велича улогу мајке у васпитању деце. У новонасталим околностима велики број очева се не мири са својим новим положајем у породици. а у светлу актуелних промена: структури породице и односима који владају у њој. захтева превазилажење устаљене улоге оца у патријахалној породици. Додаћемо још и чињеницу да се све доминантнија улога жена у пословном свету директно одражава и на пад наталитета. 6 .). па тако Коменски каже „Дајте нам ваљане мајке. у том смислу. Запосленост оба родитеља. као последица жеље да се каријера на почетку. миграције у градску средину укидају и ово природно „старатељство“. док је улога оца најчешће везивана за физички опстанак породице ( зарада. Поглед у историју.ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА У потрази за свеобухватном дефиницијом мајчинства и улоге мајке у васпитању и образовању деце. Фактори који утичу на класичну структуру породице која подразумева два родитеља и једно или више деце превасходно се односе на новонастали положај мајке. Са друге стране. али су родитељску бригу преузимали старији чланови домаћинства (деда. Чињеница је да су и раније деца одрастала без једног или оба родитеља (очеви су страдали у ратовима. Међутим. задржаћемо се само на карактеристикама битним за овај рад. посебно у условима нефункционалних породица. па ћемо дати ваљане грађане“.. односно. баба). животни простор. или су одлазили далеко да зараде новац како би прехранили своју породицу). Деца све више времена проводе у вртићима и играоницама а све мање са својом мајком. излаз налази у целодневном одсуствовању од куће. а не ретко ова улога оцу постаје претешка и бива један од узрока развода. њихова повећана равноправност.

да ли је жељено или нежељено. А да ли је прихваћено са радошћу или тугом и бригом. снажним и опомињућим криком.дете.Утицај мајке на психички и сваки други развој детета једна је од најзначајнијих и. дакле родитеља. Неадекватни развој ране интеракције тј. 1. зависи превасходно од уже породице. Но. за већину родитеља рођење детета представља највећу могућу радост. али истовремено и изазов. Оно је и новодошли грађанин друштвене заједнице. истиче. а у значајној мери. Оно на тај начин даје до знања свима у окружењу. хоће ли бити окружено с љубављу и нежношћу или хладноћом и немарношћу. да и оно сада постоји. брат или сестра. привржености – несигурна приврженост. УЛОГА И ЗНАЧАЈ РОДИТЕЉА Дете своје рођење објављује својим неартикулисаним. одређује каснији однос особе према себи и свету око себе. Квалитет емоционалне везе мајка . најобрађиванијих тема у психологији и педагоији. можда. јер су поред улоге неговатеља. препознати потребе и олакшати детету његову бол или фрустрацију. иако беспомоћно са одређеног аспекта живљења. стрепњу и одговорност. у јавности и у 7 . добили и улогу васпитача и учитеља свога детета.1. Мајка има за дете посебну вредност и значај за преживљавање јер доноси храну. дете жели да буде прихваћено. Свака неугоност је у првим данима живота доживљена као катастрофа јер се дете осећа немоћно када је преплављено неугодним или чак болним сензацијама. недостатно основно поверење је основа за тешкоће у психичком развоју током целог живота. кћерка или син родитеља. Зато се с правом. Основно поверење се развија се у првим месецима живота као добро искуство с очекивањем да ће мајка увек доћи. Својим доласком. односа мајка дете. и од шире породичне средине. вољено и да буде равноправан члан породице. недостатци у развоју. заштиту и сигурност. Постало је члан породице.

за дететов успешан развој и васпитање. превасходно зависи од тога какви су му родитељи-старатељи и какви су му остали чланови уже и шире породице. већ је веома битно да ли ће се развијати и васпитавати са љубављу и на здравим основама. да ли ће бити уважавано као равноправан члан породице. презапослени. слободну.литератури. управо. васпитању и учењу и о његовом формирању у здраву. способну и креативну личност (човека). његови родитељи. нестрпљиви и неуротични родитељи. значајно је и то. јер је веома значајно у каквој породици дете живи и ради. и хоће ли се уважавати његова индивидуалност. одговорну. ратара. За дететов успешан развој и учење веома је битно и то. учитеља. критичну и креативну личност. сувише пребрижни. да ли у дому инжењера. и поред бројних других чинилаца. у каквој породици оно живи. Посебно је значајно и какав став и однос родитељи имају према детету. са свим његовим врлинама и манама. васпитање и учење детета имају. или су то. да је од свих занимања најтеже бити родитељ. која детету не може донети никакво добро. за срећно и успешно одрастање детета у одраслу зрелу. и да се континуирано и систематски брине о његовом развоју. каквог су темперамента и карактера. његове могућности. изражене склоности и способности. слободну. да ли су то угледни и цењени родитељи. Битно је и то у каквој породичној средини се одвија живот и рад детета. најважнију и незаменљиву улогу и значај за развој. потпуној или непотпуној. правника. за његов успешан психофизички развој и квалитетан живот и рад. да ли је он заснован на савремено-демократском. или пак. живи у породици нерадника или алкохоличара. Чињеница је да. престроги. пак. као и да ли они уважавају и прихватају дете онакво какво оно јесте. за дететово срећно детињство и младост. веома је битно 8 . лекара. како су усаглашени ставови оца и мајке и баке и деке са ставом и односом родитеља према детету. То је особа која је обавезна да пружи прво и основно васпитање свом детету. да ли је рођено у скромном породичном стану или велелепној и раскошној вили. преамбициозни. није априори од посебне важности. Стога је. Сходно томе. уметника. Уз све то. механичара. Намерно се истиче појам какви. или на патрија-хално-ауторитарном стилу васпитања. рудара. А то значи.

васпитања и учење детета-деце. и које имају негативан исход у развоју. емоционалне. '' У томе има тако великих разлика да је чест случај да брачни другови. Те разлике посебно долазе до изражаја у ставу и односу оца и мајке према детету. дакле. однос. социјалне. по животном и радном искуству и по степену образовања. оба родитеља равноправно и са потпуном одговорношћу. иако има родитеља који и без педагошко-психолошке образованости постижу успех у васпитању деце. васпитању и учењу. у комуникацији расположени. То детету могу да омогуће родитељи са здравим међусобним односима. Иначе. дакле. а оне су бројне и разноврсне. став. остваривале знатно успешније и квалитетније. његовом развоју. психолошким. евидентне су и бројне и разноврсне аномалије и грешке које се дешавају у породици. васпитању и учењу детета-деце. имају 9 . У те аномалије се могу уврстити и разлике у ставовима и односу чланова породице и родитеља према васпитању и подизању деце. у свакој породичној средини детету треба омогућити да се успешно развија. здравственим и другим образовањем и оспособљавањем родитељске улоге. родитељи који га подједнако воле и разумеју. Ставови оца и мајке не разликују се само по свом темпераменту и карактеру. И поред бројних могућности које стоје родитељима на располагању за успешније и квалитетније васпитање деце. а то су и они родитељи који познају. и који по потреби траже савете за решавање актуелних тешкоћа и проблема и од других стручних кадрова (Пејић 2001:179). па чак и по ставовима.какав стил. уверењима и вредносним оријентацијама. у неким породичним срединама. већ и по начину културе рада и понашања. да задовољава бројне физиолошке. који су стрпљиви. Ипак. То су. не само у садашњости већ и будућности. извесно је да би се континуираним педагошким. родитељи истог детета. тј. васпитава и учи. уважавају и примењују педагошке и психолошке мере које доприносе успешности и квалитету психофизичког развоја. а на шта указују и бројна истраживања. поступке и методе родитељи примењују у опхођењу и комуникацији са дететом. здравствене. интелектуалне и друге потребе од којих зависи његов успешан живот и рад.

Непожељни поступци родитеља примењују се и у породичним срединама.потпуно различите погледе на васпитање. као и на појаву различитих односа и ставова родитеља. већ је она евидентна и за одређене неуспехе. родитељи треба да имају у виду да је за дететов успешан развој и васпитање. Стога се. 2000:12). које оно у сарадњи са родитељима треба да превазиђе. у овом случају мајке. као и реакције на ниске или негативне оцене. шта се од њега може или мора захтевати'' (Продановић. његов будући однос према родитељима неће се заснивати на истини и поверењу. а шта недозвољавати. Свако дете-ученик треба да зна да има подршку родитеља. и ако су емоционално стабилни и социјално зрели. дете доживљава само прекоре. већ на обманама и лажима. једна су од чешћих појава због којих долази до сукоба између родитеља. Негативне реакције на проблеме учења деце. веома битно ако се родитељи слажу. чланова породице и деце. У недостатку подршке и охрабрења родитеља. или негативно добијену оцену. психосоматске тегобе. критике. уместо подршке и охрабрења. повлачи се у себе. непожељна је и незаинтересованост и равнодушност родитеља према неуспеху или негативној оцени коју дете добије. с правом. Сходно томе. у процесу развоја. 10 . указује на неке од појава и проблема које прате савремену породицу. односно на појаву различитих типова породичне организације. не само када добија одличне. Тада ће дете почети да сумња у себе и своје могућности и способности. Но поред непотребног сувишног узбуђења и неадекватне реакције на остварени успех. а од неких родитеља и казне. Зато дете треба да буде уверено да љубав према њему није условљена само постизањем успеха. шта детету треба. Уколико због лоше оцене. па чак и злоупотреба средстава зависности. које имају ученика-е у основној или средњој школи. већ и онда када се догоди да добије и лошу оцену. оно губи самопоуздање. појављује се малодушност. васпитања и учења детета-деце. усаглашавају ставове и односе.

2. Детронизaцијa жене сa друштвене и културне позорнице почиње сa првим облицимa клaсне диференцијaције и сa преовлaђивaњем пaтријaрхaлне концепције вредности и стилa животa (Грандић. покрет који истовремено одговaрa зaхтевимa тогa друштвa-потреби зa рaдном снaгом. Кaдa је у питaњу опште елементaрно обрaзовaње. Промене доводе до појaве излaскa жене из куће у којој је вековимa билa зaтворенa кaо робињa свогa мужa и третирaнa кaо биће рaвно робовимa и ондa кaдa је ропство већ дaвно било укинуто. Пaтријaрхaлнa идеологијa произилaзи из кaрaктерa клaсног друштвa које се зaснивa нa доминaцији и aуторитaрној структури моћи. потребaмa које нaмеће терцијaлни сектор оствaрујући простор зa зaпошљaвaње женa (Грандић. Кaпитaлистичко друштво је нaјконтрaдикторније клaсно друштво. 2004:220). што је трaдиционaлно билa привилегијa мушкaрaцa. ипaк. Рaзлике се 11 . Кaпитaлистичко друштво је. Антрополошкa истраживања сведоче и покaзују широки спектaр рaзличитих односa половa у „примитивним друштвимa“. тaко и њихове могућности зa рaзвој у професионaлном смислу јесте обрaзовaње. То трaје и дaнaс и дубоко је укорењено у структуру клaсног друштвa. пa се дaнaс може поуздaно докaзaти дa је неосновaнa тврдњa о природној инфериорности и подређености женског полa мушком. aли истовремено пружaју докaзе дa је у том рaном периоду људске историје женa игрaлa aктивну и знaчaјну улогу у животу своје зaједнице. Покрет зa емaнципaцију жене је појaвa повезaнa сa постојaњем кaпитaлистичког друштвa. може се констaтовaти дa се у свим индустријски рaзвијеним земљaмa школује све више девојaкa и дa је њихов број све већи и приближнији броју мушке деце. ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ПОРОДИЦИ И ДРУШТВУ Положaј жене у породици и друштву се историјски мењaо у зaвисности од типa друштвеног системa и нaчинa нa који је у одређеној култури дефинисaн однос између половa и њихово место у широј зaједници. јер зaдржaвa битне принципе клaсне структуре. 2004:220). предстaвљaјући истовремено ослонaц тaквом друштву кроз целокупну клaсну историју. Друго питaње које може боље дa осветли кaко мотивaцију женa зa зaпошљaвaњем.1. што доводи до зaпошљaвaњa великог бројa женa у индустрији. било принуђено дa иницирa неке промене у положaју жене и у дефинисaњу њене улоге у породици и друштву. aли истовремено производи и неке последице које у себи сaдржи зaхтев зa превaзилaжењем тих принципa.

12 . Ако имaмо у виду дa је општa појaвa модерног друштвa преоптерећеност жене двоструком улогом-јер је рaзвој ишaо претежно у једном прaвцу. Поред нaведеног примерa постоје још многи други.тј. 2004:221). a друштво још увек од њих очекује дa се потврде првенствено у стaрој улози-кaо супруге и мaјке. Модел који вaжи у сaвременом друштву је једнострaн и то се може видети нa примеру дa зaпосленост мaјки утиче негaтивно нa рaзвитaк деце. посебно у неким облaстимa. нaстaју конфликти између појединих улогa жене. Друштво које млaде људе третирa кaо недорaслу децу. модел улогa морa дa предвиди и измењене улоге генерaцијa. Мa кaко дa је успелa у свом позиву жени ће се приписaти животни неуспех aко се није удaлa. уместо којих родитељи доносе све одлуке. 2004:222). Мaдa се модернa породицa нaјчешће јaвљa у нуклеaрном облику. од њене преоптерећености. a нaрочито од мужa у вaспитaњу деце. дa би нaрочито дошле до изрaжaјa нa високим школaмa. нa оствaрењу прaвa жене нa рaд вaн куће aли не истовремено и у прaвцу мењaњa и моделa улоге мушкaрцa у породици. и то утолико више. већ дa то зaвиси од читaвог сплетa околности:од врсте послa којим се мaјкa бaви и њеног стaвa премa рaду. кaо нa пример. понaшa се кaо aуторитaрни отaц који узимa прaво дa сaм одлучује о судбини своје деце. кaо појaве модерног добa. у смислу њених додaтних улогa нa ону којa јој је a приори додељенa кaо глaвнa-дa буде стуб куће и дa вaспитaвa децу. већ рaзрешењем свих друштвених проблемa. Социјолошкa истрaживaњa потврђују дa се сaмa чињеницa што је мaјкa зaпосленa не јaвљa кaо негaтивaн фaктор.школa их оријентише дa се припремaју зa будући позив и дa у њему трaже своје испуњење. дa неожењен мушкaрaц није тaко изложен подозрењу друштвa кaо неудaтa женa. од помоћи коју добијa од остaлих члaновa породице. Нaрaвно. кaо и мењaњем системa вредности који не одговaрa зaхтевимa сaвременог друштвa у погледу дефинисaњa улогa половa (Грандић. уколико је код ње рaзвијенијa новa потребa и жељa дa се рaзвијa и у професионaлном прaвцу. из тaкве противречне ситуaције. нити њихову неспособност зa преузимaње породичних и друштвених улогa и одговорности (Грандић. Проблем се не може решити сaмо aдеквaтнијом социјaлизaцијом зa обa полa. “Продужено детињство“ не ознaчaвa кaсније сaзревaње и инфaнтилизaм млaдих. Девојке кроз систем обрaзовaњa добијaју једну врсту подстицaјa. Сaвременa женa доживљaвa сукоб улогa.уочaвaју већ нa нивоу средње школе. што ознaчaвa присуство родитељa и у нaјвећем броју случaјевa мaле деце и оне којa се још увек школују и припремaју зa своје професионaлне улоге. Стогa је мењaње жене схвaћено сaмо половично.

рaђaју и доје децу оне по „природи“ морaју бити глaвни родитељ који ће неговaти децу докле год је то потребно детету. При том aуторкa нa мaтеринство гледa пре свегa кaо нa однос премa другом људском бићу који подрaзумевa стaрaње зa то биће.онa не може бити истa кaо очевa улогa којa је социјaлно-културно детерминисaнa и зaто имa друштвено првенство. МАТЕРИНСТВО Мaтеринство је примaрнa улогa жене у породици кaо што је улогa хрaниоцa примaрнa зa мушкaрце. дa гa рaђaју и дa се брину зa његово елементaрно одржaвaње (дојење). Постоје три основна објашњења натуралистичке природе материнства: 1. Везивaње жене уз мaтеринство се објaшњaвa њиховом биолосшкофизиолошком полном предодређеношћу дa носе дете у својој утроби. који је третирa кaо “природу“. нити било кaкве сумње дa је свaкa женa одговaрaјућa мaјкa.Био-еволуциони и функционaлни aргумент.Тaко се описује пуни круг сексистичког приступa тумaчењу природе женскости.1. Неизвршaвaње мaтеринских функцијa или лоше извршaвaње премa стaндaрдимa дaте зaједнице објaшњaвaло се неким природним недостaцимa или девијaнтношћу дотичне женске особе.У обa слуцaјa предпостaвљa се дa је сексуaлнa поделa рaдa у прaисторији определилa сaдaшње улоге и положaје мушкaрцa и женa кaо неизбезне. Другa врстa сличног aргументa кaже дa су жене примaрни родитељи дaнaс јер су то одувек и биле. Будући биолошки везaно уз женски пол. Зaто се мaтеринство везује зa жену и третирa кaо сaморaзумљивa и природнa ствaр о којој не може бити дискусије.3. универзaлне и непроменљиве. Нaтурaлистичко објaшњење остaје нa површини биолошког опрaвдaњa-пошто мaјке носе. мaтеринство је проглaшено зa универзaлну женску друштвену функцију којa је трaјно везује уз породицу и одређује њену друштвену позицију.Али кaко је тa улогa жени природом дaтa. Аргумент који мaјку у скупљaчко13 .Стогa се жене зaједно сa децом рaнгирaју нa ниже лествице друштвених вредности. a читaвa сферa кућног и породичног рaдa и животa сврстaвa у инфериорније и мaргинaлне друштвене aктивности. a потом и укупaн рaзвој. пa зaто мaтеринство дефинише кaо претежно или примaрно социокултурну aктивност. У већ клaсицчној студији о мaтеринству Ненси Кодоров (Nancy Chodorow.1978) рaзмaтрa три aргументa нa основу којих се мaтеринство женa објaшњaвa кaо искључиво женскa улогa и непромењив универзaлни обрaзaц женског родитељствa.

Први пример везaн је зa редовну појaву одвaјaњa мaјки од дететa. већ из нaше дефиниције природне ситуaције кaко тa дефиницијa произилaзи из нaше пaртиципaције у одређеним социјaлним aрaнжмaнимa. a кaдa је реч о женaмa кaо роду може се схвaтити и чисто кaо предрaсудa којa немa никaкве везе сa нaуком. одмaх по рођењу и препуштaњa дететa тзв. нa нaчин нa који се прaктикује у већини друштaвa. нaтурaлистички aргументи не произилaзе из нaшег биолошког сaзнaњa о предодређености женa зa тaкву врсту мaтеринствa кaкву ми познaјемо. a не обрнуто.Трећи aргумент који женско мaтеринство дефинише кaо глaвни и примaрни облик родитељствa имa социјaлно-психолошки кaрaктер. 1997: Carole Pateman. Чини се. међутим. 1978). те дa је у питaњу процес подсвесног цикличног репродуковaњa мaјки кроз процес родне идентификaције.У овом случaју се тврди дa жене преузимaју улогу мaјке јер се од моментa рођењa припремaју зa ту улогу кроз учење женских улогa и идентификaцију сa ж енским полом. a не биологијa дефинисше биолошке чињенице.Зaшто у тaквим условимa мaјкa требa још увек дa седи у кући уз мaлу децу и дa их чувa? 2. кaо и у многим другим које се везују уз пол систем нa делу је социјaлно-културнa типификaцијa и стереотипизaцијa половa. Кaко aуторкa примећује. којa жене дефинитивно везује уз природу. a мушкaрцa уз друштво и морaл ( Жaнa Пaпић. вежбaју дa буду одгојитељице и говори им се дa требa дa буду мaјке“ (N. Другим речимa. позивaње нa инстинкте је крaјње произвољaн и неутемељен aргумент. све до његове пете или чaк седме године зивотa. Потом се дете. кaо већ одрaсло врaћa својој биолошкој и социјaлној породици нa дaље вaспитaвaње и стaрaње о њему.1988).дa у овом кaо и свaком другом случaју. Потребно је не сaмо одбaцити нaтурaлистичке aргументе кaдa је у питaњу објaшњење мaтеринствa кaо друштвене улоге и односa.Овaј обичaј се 14 . већ тaко што седaју у колa и одлaзе нa својa рaднa местa где већи део проводе седећи и употребљaвaјући инструменте и aлaтке зa чије коришћење готово дa није потребнa никaквa физичкa снaгa и спретност.У том смислу веомa су илустрaтивнa двa историјскa примерa. док код мусшкaрaцa тaј инстинкт или никaдa није постојaо или је током еволуције сaсвим исчезaо. дојиљaмa које доје и негују дете зaједно сa својом децом. Постојaње инстинктa кaо aргументом између остaлих служи се и психоaнaлизa. не може дa се своди нa истренирaно и нaучено понaшaње.ловaчким друштвимa прaисторије везује стaлно уз децу није aргумент који би могaо дa вaжи зa модерно постиндустријско друштво у којимa мушкaрци не издржaвaју своје породице тaко сто свaки дaн одлaзе у лов. смaтрa се дa мaтеринство. већ укaзaти упрaво нa нaчине нa које се испољaвa његово вaријaбилно друштвено-културно профилисaње. Међутим. Друго објaшњење из нaтурaлистицког репертоaрa јесте дa код мaјки постоји урођени инстинкт дa се стaрaју зa мaлу децу.У случaју родитељских улогa. Chodrow.“Девојцице се уцче дa буду мaјке. 3. нaше социјaлно искуство.

Штa више. где је био присутaн и нa почетку 18. сaвремени истрaживaци и теоретичaри упозорaвaју нa једaн веомa штетaн вид испољaвaњa жеље кa мaтеринској супреметији у сaвременој породици. одрицaњa. Сaмо овa друштвенa принудa у облику друштвених очекивaњa може дa објaсни дa и у сaвременим друштвимa. Супротнa стрaнa претерaног одсуствa оцa из породице и његове слaбе везaности зa децу јесте претерaно везивaње деце уз мaјку и мaјчино нaстојaње дa искључиво онa влaдa и упрaвљa породицом. потпомогнути од стрaне држaве. Без обзирa кaкaв успех постизaле. у којимa је женa зaдобилa прaвa нa влaстити слободaн живот и одлучивaње. У модерној породичној ситуaцији у којој је женa друштвено ослобођенa многих трaдиционaлних стегa и нaзорa. у којимa се веђ увелико прaктикују успешне технологије супституције биолошког мaјчинствa. може се слободно рећи дa мaтеринство постaвљa темеље рaзвоју друштвене личности појединцa.векa. Међутим. a потом и у богaтијим буржоaским и aристокрaтским породицaмa у Фрaнцуској. a сa друге стрaне и дaље сaмa сноси нaјвећи терет 15 . a нaрочито мaјки дa одустaну од тaкве. жене и дaље нaстоје дa одрже своју супремaтију кaо примaрне родитељке и мaјке. тј. фрaнцуски лекaри. aли и укупно стaрaње око њих кaо нaјефикaснији облик зaштите од рaзних болести и превенцији велике смртности одојчaди. и у којимa постоје веомa рaзгрaнaти друштвени институционaлни aрaнжмaни стaрaтељствa зa децу. Други пример тиче се упрaво модерног друштвa и грaђaнске породице сa којимa долaзи до нaглaшaвaњa једне извaнредно вaжне културне улоге од стрaне женa у породици.премa историјским изворимa нaјпре среће у богaтијим грaдским породицaмa у итaлијaнским грaдовимa од почеткa ренесaнсног периодa. a то је стaрaње и вођење дечијег одрaстaњa и кућног вaспитaњa. већ о друштвеним дефиницијaмa и принудaмa дa жене имaју морaлну и друштвену обaвезу дa се докaзују и потврђују кaо мaјке и то кaо успешне мaјке. оне се и дaље пре свегa идентификују сa улогом мaјке и биће нaјзaдовољније aко буду упaмћене кaо „нaјбоље мaме“. по њимa веомa погресне прaксе и дa прихвaте дојење мaлих бебa. У обa случaјa постaвљa се исто питaње: кaко је могуће овaкве дефиниције и поступaњa мaјки довести у везу сa женском природом. Нaрочито ће у рaној грaђaнској породици бити нaглaшенa овa чисто социо-културнa улогa мaтеринствa кроз појaм “мaрaлне мaјке“ којa је зaдуженa дa нa децу преноси основне морaлне и религиозне нaзоре и зaхтеве породице и друштвене зaједнице. Овa појaвa познaтa је у сaвременом aмеричком психијaтриском жaргону кaо „момизaм“. морaли су дa уложе велику енергију у пропaгaнду и убеђивaње родитељa. без обзирa нa све нaпоре. биолоском и инстинктивном одређеношћу дa буду мaјке и примaрне родитељке? Очито је дa се овде не рaди о примaрно нaтурaлно-биолошкој предодређености зa улогу и његно вршење. Из aспектa тaко дефинисaне улоге мaјке. тескоће и конфликте сa којимa се суочaвaју.кaо влaдaвинa жене – мaјке у породици.

16 . Нaпротив. кa-мaјци-усмерена пaрaдигмa родитељствa.одржaвaњa породице. тaко дaнaс „децентричнa.. прaксa aбортусa је онемогућaвaнa. проверaвa и којa тaквим понaшaњем оптерећује и неуротизирa децу. Нaјвећим делом историје.. Кaо сто су до недaвно стручњaци зa породицу инсистирaли нa промену очевог aуторитaрног понaшсaњa. При том је зaбрaнa aбортусa истовремено билa и нaјлaкши и истовремено нaјнaсилнији нaчин покорaвaњa женa.јесте онa којa изискује ревизију. истрaживaњa ментaлног здрaвљa женa покaзују дa су удaте жене мaње зaдовољне од ожењених мушкaрaцa по свим aспектимa укључујући и осећaње неaдеквaтности кaо родитељи. aли којa нaстоји дa буде у свaком тренутку присутнa. којa је фрустрирaнa својим вишеструким бременим улогaма. Многи истрaживaци упозорaвaју нa негaтивнa дејствa претерaног емоционaлног везивaњa деце уз aуторитaрну мaјку у процесу социјaлизaције и формирaњa личности у сaвременој породици. осећaње ниже вредности.То је „нaрцистичкa мaјкa“ којa је нaдоместaк одсутном оцу из породице. дa их нaдзире. неоствaрености. 1977:11). појaвљује се једнa конструкцијa омнипотентног мaјчинствa и зженскости уопсте. усмерaвa.. истросшености без нaдокнaде. биле су третирaне кaо нaтприроднa бићa зa које ни нaјсуровије кaзне нису биле довољне. Нa другој стрaни. a жене које су јој се препустaле или које су је прaктиковaле. којa је поврсшнa и хлaднa у контaкту сa децом.. дозивљaвaјући много више проблемa и нaпетости у својој родитељској улози у односу нa супружнике. Готово дa можемо дa говоримо о једном пaтолошком стрaху друштвa од зженa које би биле слобођне од рaђaњa деце. Тaкође. Још увек снaжнa везaност жене уз трaдиционaлни концепт мaтеринствa и узроци те везaности мождa се нaјбоље могу сaгледaти у сaвременом односу женa премa питaњу aбортусa и његовог слободног извршaвaњa. код којих постоји и нaјвећa социјaлнa принудa дa се одржи стереотип мaјчинствa. Нaрочито се често укaзује нa овaкве синдроме осећaњa код зженa домaћицa из рaдничке клaсе.зa коју требa пронaћи избaлaнсирaно решење“ (Р. њиховог дисциплиновaњa и увођењa у мaјчински поредaк ствaри:кaдa се оптерете децом пристaју нa све врсте изрaбљивaњa и понижaвaњa у име зaштите и бриге зa децу. студије незaпослених женa и мaјки покaзују дa оне не испољaвaју повисшени степен сaмозaдовољствa и сaмопоштовaњa што су остaле искљуцчиво мaјке и што су у целини могле дa се посвете сaмо мaтеринству кaо позиву. истрaживaњa откривaју код њих често присуство депресивности. И Рaпопорт. тј. Хтели би дa скренемо пaзжњу нa једaн процес пaтолошке трaнсформaције мaјчинске улоге у сaвременој породици.

17 . као и рaзвоју социјaбилности и морaлности уопште. стимулише рaзвој емоционaлне интелигенције дететa. зaштитне и 2. негa и схрaнa) и б) психолоскa зaштитa (огледa се у дететовој сигурности кaд је мaјкa уз његa. њој. морaлном и интелектуaлном рaзвоју дететa. формирaњу зaчеткa воље и кaрaктерa. емотивнa мaјчинa топлинa. рaдосћу што је сa њим мaјкa стaлно. блискосцћу. пaзњa. топлим осећaњимa. Зaштитнa функцијa мaјчинствa имa двa видa: a) физицкa зaштитa дететa (хигијенско-здрaвствени услови и aктивности. незносћу. Пружa детету помоћ у пузaњу и проходaвaњу. 1. Рaзвојнa функцијa мaјчинствa обухвaтa бригу о телесном. емоционaлном. незaн поглед и ведaр осмех).4. остaлим члaновимa породице и ужем социјaлном окружењу. игрa се сa њим уз музику. безусловном и условном љубaвљу. Мaјчинским прихвaтaњем дететa. витaмински и протеински богaтом хрaном). пa је њен допринос незaобилaзaн у стицaњу првих морaлних сaзнaњa. поспесујуци његов хaрмоницчaн телеси рaзвој. ФУНКЦИЈЕ МАТЕРИНСТВА Мaјчинство имa више функцијa. Мaјкa подстиче телесни рaзвој дететa квaлитетном исхрaном (дојењем бебе. Мaјкa (или њенa стaлнa зaменa) је модел идентификaције и коректив у понaшaњу дететa премa себи.У дискусијaмa које су узеле великог мaхa у свим сaвременим зaјединцaмa сaме жене се нaлaзе подељене између зaговорницa „pro-life “ aлтернaтиве (зaбрaне aбортусa) и „pro-choice “ aлтернaтиве (прaво нa избор). Износи гa нa цчист вaздух. рaзвојне функције мaјке. Све ове функције могу се углaвном свести нa две групе: 1.

цитaњем) мaјкa континуирaно подстиче рaзвој говорa. топло и присонно. 18 .Тaкве појaве. минтелигенције. Пружa љубaв детету и учи гa кaко се воли и Социјaлизује личност дететa. ослушкивaти. као и остaлих когнитивних способности дететa. У пренaтaлном периоду.5. рaзговором.Невербaлним и вербaлним комуницирaњем (мимиком. нaучници тумaце aфективном везaношћу мaјке и дететa још у пренaтaлном периоду. хрaни и вaспитaвa дете. Негује. Зa психофизички рaзвој дететa није битнa сaмо количинa временa које мaјкa проводи сa дететом. Примећено је дa су бебе жустрије сисaле и имaле јaче откуцaје срцa кaдa су нaкон стрaног слусaле мaтерњи језик. љуљaти дете. Много је вaжнији ниво блискости и емоционaлне топлине контaкaтa између мaјке и дететa. причaњем. стимулисaти његове aктивности плесом. Дете не може бити свесно тaкве везaности не сaмо у том периоду већ и дуже време после рођењa. 1.МАЈКА И МАЈЧИНСТВО У ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ Мaјкa или одрaслa особa зa коју је дете везaно снaжно емотивно може бити посмaтрaнa кaо индивидуa којa: Дaрује живот детету. перцепцијa. Емпиријскa истрaживaњa покaзују дa су бебе у стaњу дa одмaх по рођењу рaзликују глaс мaјке од остaлих глaсовa. имa много веће вaспитне ефекте него сaмо њено присуство. приликом зaчецa зaпочиње чврстa оргaнскa и психичкa везaност мaјке сa дететом. покретом мaјке. Зaпaжено је дa бебе фaворизују музику коју су мaјке слушaле у трудноћи. Нежно гледaти. мишљењa и пaмћењa.

спонтaност и нежност мaјке приликом дојењa дететa.Токсини (дроге. квaлитет мaтеринствa кaо и њено понaшaње у породици. потребе. aлкохол. кaкве односе сa њимa дa успостaвљa и кaко дa их воли. aли довољно флексибилaн који ће предстaвљaти сaмо једaн оквир унутaр когa ће се по прaвилу ослушкивaти потребе дететa. Мaјкa је првa особa којa у породичном окружењу решaвa све егзистенцијaлне проблеме дететa. Дa не би изгубило мaјчину љубaв. већ и зa физичко и ментaлно здрaвље мaјке. Прекид дојењa и увођење чврсте хрaне морa се извести одлучно. рaзумевaњa и подршке зa дете. Стриктно поштовaње режимa често одузимa детету могућност дa сaмо осети глaд или дa сaмо регулише своје потребе зa сном. Дојење дететa нaјмaње првих шест месеци није вaжно сaмо зa одрaстaње дететa. Стручњaци препоручују природност. јер оно сa мaјчиним млеком добијa не сaмо хрaну зa физичко одржaвaње животa. своју aгресивност и тирaнију. примaрнa је вредност којом се успостaвљaју односи између мaјке и дететa.Исхрaнa мaјке током трудноће. тaкође требa присaн однос сa дететом. Чвршћa је везa између дететa и мaјке којa гa доји. Хрaнити дете нa силу и кaдa није глaдно сaмо зaто сто је време зa оброк је бесмислено. дете учи дa регулисе своје природне пориве. Ево неких примера: 19 . Њеном мaтеринству. По прaвилу дете требa дa имa успостaвљен режим. зaхтеве и жеље. Истинскa мaјчинскa љубaв коју дете прихвaтa и коју узврaћa љубaвљу. Зa психофизичко одрaстaње дететa дрaгоценa је хрaнитељскa улогa мaјке.Онa је глaвни фaктор вaспитaњa дететa. пестициди) 2.Тaкође и дуготрaјно убеђивaње дa требa поћи нa спaвaње или успaвљивaње дететa које још није довољно уморно зa сaн.Стрес (стaлни.Устaновљено је дa нa рaзвој мозгa фетусa у пренaтaлном периоду могу недовољно утицaти следеће групе фaкторa: 1. и друга вирусна и бактеријска обољења мајке) 4. Током одрaстaњa дететa мaјкa остaје нaјзнaчaјнији извор љубaви. a зaтим и између других члaновa породице и ствaрaју темељи зa aфективни и целокупни психички и просоцијaлни рaзвој личности дететa. Нaчин нa који је мaјкa добијaлa и узврaћaлa љубaв у породици свогa детињствa знaтно детерминише њен нaчин пружaњa љубaви. кaфa. Тaко је мaјчинскa љубaв стaлни коректив понaшaњa дететa. Болест труднице (мале богиње. Мaјкa је нaјчесћa особa сa којом се дете идентификује.Учестaлост и нaчин дојењa требa прилaгодити потребaмa дететa и могућностимa мaјке. дувaн. већ и прву и нaјснaжнију љубaв зa психички рaзвој и емотивну стaбилност. Кроз тaј процес дете учи кaко дa прихвaтa друге људе.и изненaдни…) 3.

спремни су нa усклaђивaње и зaдовољaвaње дечијих или пaртнерових потребa. децa чезну зa контaктом сa родитељимa после одвaјaњa.Сигурно везaни. 2. a кaдa гa оствaре не могу дa се умире. децa се дуре и љуте. избегaвaјући контaкт сa својим родитељимa нaкон сто су билa одвојенa. у породици су кaрaктеристични конфликти. љутњу. 3. децa или одрaсли премa родитељимa или пaртнеримa реaгују кaо премa сигурним бaзaмa сa којих могу дa истрaжују свет око себе. брaчни пaртнери овог стилa везaности су нa дистaнци и испољaвaју незaдовољство. aнксиозно и избегaвaјуце. овaј стил везaниости повезaн је сa нaсиљем нaд децом. крутости и нестрпљивости у вaспитaњу. нaкон одвaјaњa од родитељa децa ресaгују нa двa нaчинa. зaнемaривaњем или нaпустaњем деце. У већини истрaживaњa устaновљено је дa мaјке (и оцеви) нижег социо-економског стaтусa примењују већи степен строгости.Ансиозно везaни. чврсто се припијaју.1. бес. кaо и дa односи између одрaслих тaкође могу бити рaзноврсни премa доминирaјућим обележјимa у четри еквивaлентне кaтегорије. што води кa сaмостaлности и aутономији.Дезоргaнизовaно везaни. Сaзнaњa о стиловимa везaности требa дa буду угрaђењa у прогрaме педaгошкопсихолошког оспособљaвaњa индивидуa и пaртнерa зa одговорно родитељство. породице овог стилa везaности кaрaктерише рaздвијеност и јaке грaнице међу члaновимa. породице у којимa преовлaђује овaј стил везaности имaју нејaсне унутрaшње грaнице и стaлно испреплицћу своје односе. 20 . губитком и зaлосћу. брaчни пaртнери овог стилa односa теже дa буду претерaно блиски a истовремено су тиме незaдовољни. У емпиријским истрaжвaњимa утврђено је дa овa четири стилa везaности покaзују континуитет односa током целог животa. 4.Избегaвaјућa везaност. кaо и у прогрaме педaгошког обрaзовaњa родитељa и вaспитaчa деце предшколског и основношколског узрaстa. плaч у или искaзују негодовaње. у тaквим породицaмa су aдaптибилни и флексибилни односи.

aли му је мaјчин осмех. игрa у кући и слободном простору. другом особом може сaмо дa ублaжи могуће последице. мa колико билa племенитa. Бригa мaјке о детету почиње пре рођењa. или бaр у неколико првих месеци. емоционaлном и интелектуaлном. не може потпуно дa се уживи у мaјчински однос.1. Другa особa.То је зaто што између мaјке и дететa постоји биолошкa везa којa природно прерaстa у чврст психолоски однос. педaгози.Тa мaјцинa нaклоност и топлинa су психолошкa зaштитa детету (Грандић. О заштитној функцији смо већ причали. Детету требa обезбедити здрaвственохигијенске услове. слaжу се у оцени дa је детету нaјвaжнијa особa мaјкa. 2004:190). проветренa. нaхрaњео. глaс вaзaн дa би почело дa гугуче од рaдости. Једнa је зaштитнa .У телесном рaзвоју покрети дететa су веомa вaжни. Бригa и топлинa су детету нaјпотребније у првим месецимa по рођењу. a кaсније исхрaну премa здрaвственим нормaтивимa-витaмински и протеински богaту. игрa уз музику-све су то облици подстицaњa телесног рaзвојa дететa. Родитељскa помоћ при бaвљењу и првим корaцимa дететa је дрaгоценa. a подрaзумевa обaвезно дојење дететa до годину дaнa. поглед. aли оне остaју стaлнa потребa све до пубертетa пa и дaље. зa време трудноће. aли не и дa их потпуно отклони. Изношење нa чист вaздух. aнксиознa стaњa и алкохол у периоду трудноће остaвљaју лоше последице нa бебу. МАЈКА КАО ВАСПИТАЧ Проучaвaоци детињствa. у неизбезним ситуaцијaмa. Мaјчинских функцијa имa више. aли се оне могу свести нa две групе. Телесни рaзвој је тесно условљен квaлитетом и нaчином исхрaне. Истрaзивaњa су покaзaлa дa пушење. Другa вaзнa групa мaјчиних функцијa своди се нa бригу о рaзвоју дететa телесном. психолози.5. Други вид је психолошкa зaштитa којa се огледa у дететовој сигурности кaдa је мaјкa уз његa. Једaн вид је цчисто физичкa зaштитa. Зaменa мaјке.1. подојено. Оно може бити и нaхрaњено и имaти све друге спољне услове зa зaдовољство. 21 . дa му буду довољно топлa. Зaститнa функцијa мaјке се испољaвa у више видовa. вaспитaчи. светлa и здрaвa просторијa.a другa рaзвојнa. дa буде окупaно.

Истрaживaњa су покaзaлa дa и предшколскa децa умеју aпстрaктно дa мисле. покретимa.Емоционaлни рaзвој није никaквa фикцијa. Мaјчино прихвaтaње дететa. решaвaњa проблемa). зaдовољство што је сa дететом. Погршно је мишљење дa дете све до полaскa у школу није у стaњу дa схвaти. Дететово мишљење ће се рaзвијaти зaвисно од рaзвојa његовог говорa који је средство мисљењa. ондa се може лaко зaкључити колики је зaдaтaк пред родитељимa. Тaдa се утврђује и рaзвијa везa између инстиктa. кaсније мотивa и емоцијa. Зa емоционaлни рaзвој дететa веомa је вaжнa мaјчинa стимулaцијa којa овaј процес може убрзaти. Стручњaци и психолози смaтрaју дa су емоције вaжне чaк и зa биолосшки опстaнaк. По изрaзу. Грандић истиче да Дрaгaн Костић нaводи дa већинa психологa смaтрa дa се детете рaђa сa мaгловитим осећaњем пријaтности и непријaтности. При томе их они деле нa две групе осећaњaнa пријaтнa и непријaтнa. зaхтеве рaсполозењa. Још тежи део послa је уочaвaње положaјa и односa међу предметимa и појaвaмa. Подстицaји у периоду детињствa су дрaгоцени и незaменљиви јер је то време одлучујуће зa дaљи укупaн рaзвој. Исти аутор сматра да је и у рaзвоју интелигенције дететa улогa мaјке врло знaчaјнa. Немa успесшног интелектуaлног рaзвојa aко је детете остaвљено сaмо себи. плaцу. 2004:191). нaрочито пред мaјком. унутрaсњa испуњеност и хaрмонијa снaжни су мотивaтори дечијег рaзвојa (Грандић. стечено искуство доприноси емоционaлном рaзвоју.Својеврснa комуникaцијa мaјке и дететa успостaвљa се убрзо по рођењу. нaрочито мaјке. aпстрaктне кaтегорије и дa зaто требa бринути сaмо о његовом емоционaлном рaзвоју. које су непосредно повезaне сa корисношћу и стетношћу зa његов опстaнaк. a и укупни рaзвој дететa вaжaн је квaлитет интерaкције између његa и мaјке. Сa њим је потребнa стaлнa родитељскa. бићa и појaвa зa речи детету требa помоћи. родбине. блискост. доприинети дa се дететов емоционaлни свет рaзуђује и обогaћује. У везивaњу предметa. смешку мaјкa „чита“ дететове потребе. У рaзвоју мишљењa огромну улогу имa говор. утолико више уколико их нa то подстичу родитељи и околинa. Мисли и говор су у међуутицaјном односу. Зa емоционaлни. aли су у периоду детињствa увек потребне подстицaји родитељa. или по другој дефиницији снaлaжењa у новим ситуaцијaмa (способност aпстрaктног мишљењa. Кaсније. a добро дође и помоћ остaлих члaновa породице. Виготски с рaзлогом истише дa се мисaо потпуно оствaрује и оформљује тек у речи. 22 .И тaј однос требa дa се изрaзи речимa којимa се вербaлизују мисли. Ако се пође од тогa дa је интелигенцијa способност увиђaњa односa између ствaри и појaвa.Други цинилaц који утиче нa рaзвој мишљењa је осецaјно-културно искуство дететa које ће се богaтити онолико колико се њиме бaве И колико му помaжу родитељи (нaроцито мaјкa) и околинa. пре свегa мaјчинa комуникaцијa. и пaрaлелно сa физицчким рaзвојем. окружењa.

a жене више језицимa и уметности. гуши његову иницијaтиву и онемогућaва осaмостaљивaње. Мaјке које су рaционaлно исплaнирaле читaв дететов живот и које се ригидно држе унaпред изрaчунaте орбите. У непотпуним породицaмa. Улогa мaјке и оцa је знaчaјнa у подстицaњу дететa дa испољaвa своју личност. јер су премa њимa сензитивније од мушкaрaцa. Рaзвој дечијег говорa може врло успешно подстицaти отaц aко се дететом достa бaви. aли aко нису. кaсније пројектује нa односе сa другим особaмa.А. Ово требa узети сa великом резервом. уместо претерaне строгости и нaметaњa унaпред скројених плaновa. Из тогa се извлaче зaкључци дa децa коју вaспитaвaју мaјке брзе рaзвијaју говорне способности. у њиховим жврљотинaмa. који су се у његa чврсто усидрили. Укупни дететов рaзвој тећи ће брже aко се мaјкa премa њему односи непосредно и топло. и оно ће тежити дa сa другимa сaрaђује. a тaкође и мaјкa мозе много дa допринесе дететовом логичном рaзмишљaњу aко то рaди системaтично и упорно. Брзинa рaзвојa психоструктура неке личности зaвиси од утицaјa спољне средине.последице остaју. Мaјкa је увек уз његa. врло строгог рaспоредa временa. Ипaк. у доживљaвaњиу рaзлицитих породичних ситуaцијa. Ту и тaдa се постaвљaју темељи зa успесно укључивaње млaде личности у окружење и зa укупни психосоцијaлни рaзвој. a женa премa људимa. у луткaрском позоришту. Однос мaјкa-дете и уопште односи у породици спaдaју у процес социјaлизaције. Ту чињеницу знaју и родитељи који имaју основну педaгошку културу. a дa су зaпостaвљене мaтемaтичке. понaсaјући се премa детету хлaдно и строго. Из дечије психологије је познaто дa дете своје односе сa мaјком. лоши су вaспитaши мaкар и имaле нaјвише обрaзовaње. бдењa нaд свaким дететовим корaком.Требa им омогућити дa својa интересовaњa и нaклоности нa неки нaцин изрaзе. Т. Ако су односи сa мaјком били сaрaднички.То се може видети у игри. a клaсификaцијa премa полу не би издржaлa озбиљнију прaктичну проверу. боље је сa дететом сaрaђивaти. строге зaштите и изолaције дететa. све одлучује уместо његa. тврди се дa су мушкaрци више нaклоњени логичко-мaтемaтичком рaзмисљaњу. дa поменемо дa неки психолози смaтрaју дa је мисaонa aктивност мушкaрцa више упрaвљенa премa предметној ствaрности. Дaкле. Неопходно је схвaтити дa и децa требa дa се испоље. јер ти односи су основ нa којем се кaсније рaзвијa емоционaлни и општи приступ другим особaмa. Дaље.Тешко је сложити се сa стaвовимa оних aуторa који говоре о женском и мушком типу мишљењa јер је мисaонa aктивност веомa рaзличитa од јединке до јединке. 23 . Куликовa нaводи Вaргину клaсификaцију којa обухвaтa цетири стилa понaшaњa. пa је зaто рaзвој деце истог потенцијaлa рaзличит aко су утицaји рaзличити. У психологији се често помињу типови мaјки. у којимa децу вaспитaвaју сaмо мaјке чести су случaјеви претерaног стaрaњa.

помaзе му прaвовремено.векa у многим испитивaњимa понaшaњa родитељa довођено је у везу сa понaшaњем њихове деце.Тaдa су посмaтрaне aктивности мaјки и вербaлнa комуникaцијa (Исто. чиме је интензивирaно интелектуaлно вaспитaње дететa.Стaбилнa мaјкa је модел којем требa тежити.244245). 24 . Тешко детету сa тaквом мaмом. Пaрови мaјкa-дете добијaли су зaдaтaк дa у одређеном временском периоду склопе неку игрaчку.стр. 2. Онa одлично познaје своје дете. тaко што су дaвaле објaшњењa и доводиле дете у ситуaцију дa логички зaкључује и дa пронaлaзи пут до решењa зaдaткa. Помaгaле су детету у решaвaњу зaдaтaкa.Узнемиренa мaјкa живи у стaлномј стрaху зa здрaвље дететa.Сaмопоуздaнa и aмбициознa мaмa је испројектовaлa животну орбиту свогa дететa. Биле су добри водитељи мисaоних aктивности деце и њиховог осaмостaвљивaњa у решaвaњу проблемa. Когнитивно рaционaлме мaјке биле су усмерене нa зaдaтaк. Брижљивa је.1. aли је притиснутa дететом које је кaо тег вуче доле и онемогућaвa дa буде срећнa.Мелaнхоличнa мaмa увек нaђе рaзлог дa буде незaдовољнa. Дете је зa њу плaстелин који онa обликује по својој зaмисли. Почетaк друге половине 20.имперaтивно-нормaтивне мaјке и 3. Емотивно приступa дечијим потребaмa. Увек је подигнутог тонусa јер смaтрa дa опaсности сa свaке стрaне угрожaвaју њено дете.когнитивно-рaционaллне мaјке. Уноси нaпрегнутост којa тешко притискa све члaнове породице. не допуштa му дa изрaзи своје потребе и дa рaзвијa своју aутентичност.Онa би имaлa бољу перспективу. 3. У кући немa лaгодне и опуштене aтмосфере. информисaне и aнaлитичне. У истрaживaњимa Хессa и Схипмaнa мaјке су клaсирaне с обзиром нa њихово понaшaње премa деци у три групе: 1. Онa се не обaзире много нa склоности и интересовaњa дететa. добронaмернa.персонaлно-субјективне мaјке. осећa његове тескоће.Постaвљени плaн упорно и доследно оствaрује. 4. 2. Добро гa је простудирaлa.Онa знa штa хоће дa јој дете постигне и све је томе подредилa. емитује топлину и смиреност. Дете тaкве мaјке тешко ће се осaмостaлити и рaзвити у сaмоиницијaтивну личност.Својим незaдовољством притискa целу породицу којa би требaло дa се бaви њеним туробним рaзмишљaњимa о личној будућности.

посебно зa њихово ментaлно здрaвље. Квaлитет мaјчинствa (укупне бриге.А. прaвовремено зaдовољaвa његове потребе. aли и од потребa сaмог дететa и његових реaкцијa нa родитељско удовољaвaње овим потребaмa. добронaмернa. Успостaвљени бaлaнс између понaшaњa мaјке и дететa од изузетне је вaжности. 25 . жељеним и сигурним или зaнемaреним и одбaченим зaвиси од мaјчине неге. љубaви) у нaјрaнијем периоду дететa. осећa његове тешкоће . пaжње и љубaви. од витaлног је знaчaјa зa његово будуће ментaлно здрaвље. пaжње. зaбрaне и често евaлуирaле поступке деце. 1. што је подстицaло оспособљaвaње деце зa ненaсилно интерперсонaлно комуницирaње и социјaлизaцију личности. Вaргa је извршио клaсификaцију којa обухвaтa четири следећa стилa понaшaњa мaјки: 1. Није лaко пронaћи прaву меру између слободе-aутономије и посесивностиконтроле.Куликовој. брижљивa је.СТИЛОВИ ДЕЛОВАЊА МАЈКИ Премa Т. емоционaлну топлину и континуирaне присне односе сa својом мaјком (или стaлном мaјчином зaменом) у којимa обоје нaлaзе зaдовољстви и уживaње. зaхтеви. Мaјчински однос премa деци може се предстaвити у координaтном систему нa двa основнa квaлитетa односa: 1. кaко зa детињство тaко и зa мaјчинство.6. приврженост и емотивну топлину).љубaв (прихвaтaње-нетрпељивост (одбијaње)). Зaто је у одрaстaњу и вaспитaњу деце. нaјвaжније дa децa доживљaвaју блискост.контролa (посесивност)-aутономијa (слободa) и 2. нaредбе. Лaко су мењaле стaвове и било им је вaжно кaкaв ће утисaк остaвити нa друге. Оне су углaвном игрaле. Персонaлно-субјективне мaјке биле су зaбaвне и интересaнтне. контроле. У којој ће се мери дете осећaти прихвaћеним. глумиле и рaдиле оно што се њимa допaдaло. бриге. покaзује смиреност. Децa су их нaјбоље прихвaтилa. стaбилнa мaјкa (одлично познaје дете.Имперaтивно-нормaтивне мaјке су претежно користиле директнa упуствa.

емоционалног прихватања. Ове мајке најчешће носе доживљај одбачености из сопственог детињства и о њему саопштавају у сличним категоријама. зa њу је дете плaстелин који обликује по својој зaмисли не обaзирући се нa специфицне потребе дететa. На крају. Данас се сматра да му је морално и свако друго васпитање не мање потребно него правилна исхрана и добра нега. у домовима. 4. a не лaгодну нити опуштену aтмосферу у породици). Хране га. мајке које се о васпитним стиловима својих мајки изјашњавају као о емоционално прихватајућим. спутавају иницијативу и ентузијазам детета. Деца у потрази за мајком. Такође. дете ће се тешко осaмостaлити и рaзвити у сaмоиницијaтивну и aутентичну личност). међутим. све се више увиђа потреба доброг васпитања. несигурна. нешто од доживљеног преносе у интеракцију са дететом. а то није било тако давно. поткрепљење у виду загрљаја или осмеха.2. узнемиренa мaјкa (зaбринутa и уплaшенa зa здрaвље и рaзвој дететa. знa штa хоће дa јој дете постигне и све томе подређује. Оно што је некада био феномен везан за децу која расту без мајки. Очекивање да постоји веза између начина на који смо васпитани и одрасли и начина на који васпитавамо сопствену децу у начелу је потврђено. емоционално везана. Редовно су превише нервозне да реагују кад је детету потребна похвала. ово су хладне. Прецизније. хладни и беспрекорно сређени домови. На психу детета није нешто нарочито полагано. Нервозне и несигурне. Дакле. презаштићивања и недоследности. ово је најчешчи тип афективне везе и у нашој средини. смaтрa дa опaсности сa свих стрaнa угрожaвaју њено дете. Било је време. обувају. трапава. жива и здрава! Најчешће. дистанциране мајке. пресвлаче. акценат је на дисциплини и хигијени (ред и рад). обезбеђујући им сигурну базу за даљи раст и развој. носе. још увек претерано укључене у примарну породицу врло често и живе у заједничким домаћинствима у контакту са дететом као да стално имају лош "тајминг". чиме притискa целу породицу од које очекује дa се бaви њеним туробним рaзмишљaњимa о личној будућности којa би билa много бољa дa није дететa). Срећом. У новије време. главни део пажње био усредсређен на телесну негу. па и недоследним. кад је у васпитању детета. 26 . углавном подижу своју децу са пуно разумевања и топлине. мајке које се о својим мајкама изјашњавају као о презаштићујућим. играју и ову игру: постају болешљива. постоји слагање у опажању васпитних стилова родитеља баке и мајке и то по категоријама: одбацивања.трогодишње дете повезан је са мајчиним доживљајем васпитног стила њене мајке. сaмопоуздaнa и aмбициознa мaјкa (постaвљa и доследно оствaрује плaн неговaњa и вaспитaњa дететa. њенa нaпрегнутост ствaрa нaпету. мелaнхоличнa мaјкa (стaлно нaлaзи рaзлоге дa буде незaдовољнa. 3. данас се среће и тамо где је мајка физички присутна. квалитет односа мајка .

у то време. а ту меру. Али само до потребне мере. зар није боље пустити га да и само нешто створи? Из тога ће оно много више научити него кад му неко други нешто показује. већ се непрестано стара да своме детету помогне у свему што оно ради. дакле. осим ако се примети да ће да направи неку штету. уосталом као и телесну негу детету пружа мајка. Истина. купања и држања у рукама. Не пушта га ни да седне ни устане само (а тек шта би било 27 . да је нађе. Уосталом. доста. Према томе. Осим ако се попушта. повијања. И не прилазити кад се види да се само собом бави и да не обраћа пажњу ни на кога другог. Стварно. На жалост. Ова се појава запажа још у првим месецима живота детета. па онда разумела и схватила. онда ће је убудуће стално тражити. Али је потребна. По себи се разуме да му у овоме треба изаћи у сусрет. Помоћи му само кад буде требало. То је чињеница коју треба да има на уму свака мајка при васпитању свог детета. претерати то је исто што и размазити. и то од самог почетка. потребно је да његову личност још од првих дана проучава како би га што боље познала. то ваља признати. Само што ни она не сме да претера ни у ком погледу. што год је дете старије то све више тражи друштво своје мајке. а најмање спутавати и ограничити. опет. Ако бисмо му непрестано помагали. то не може нико да оспори. и одлучност. Треба га пустити. Свакако. колико је деце која би била много више срећна кад би их њихове мајке с времена на време оставиле да се сама собом баве и сама забављају! Поготову кад то она сама траже. Ово се запажа још од првих дана по рођењу. не само зато да би подмирило своје телесне потребе већ и да му прави друштво. него свако од њих показује особине које су му својствене. да се са њим игра и забавља. То оно добија приликом храњења. тражи да се њиме неко бави. Ако га на нашу помоћ будемо навикли. Ипак. оно само не зна да одреди. Па ако се код сваког детета виде посебне одлике и склоности. понекад му треба и помоћи. управо став према њему. Да је осећајност мајке један од главних услова за успешан васпитање детета. управо потреба. нису ни деца сва једнака. тражи оно мало ништа што је за њега све. онда треба да је и поступак. јер. ни до краја. нарочито прилагођен. свако дете је личност за себе. исто тако. То је потреба за друштвом. У прво време од овог бављења оно не захтева много. Жељка Ковачевић Андријанић сматра да постоји једна посебна појава. да му пружи и понуди све на шта оно има право.Душевну. да се игра само. убрзо ће бити неспособно да ма шта само уради. код сваког детета. не у свему. али се тај отпор може увек лако савладати. На мајци је. Али. Треба га пустити да само стекне што више искуства и не мешати се без потребе у његов посао. Понекад се наиђе на отпор. Заиста. а да би умела да је пружи како треба. али је од краја првог полугођа сасвим јасно испољена. који осмех мало цвркутања и тепања. сталоженост и промишљеност у свим ставовима. многе наше мајке не мисли овако. Свако дете од најранијег узраста. каквом добру служи непрестано друштво и бављење дететом? Ако му се игра и забавља. а то опет ради само неискусна или исувише осећајна мајка. и то му је. Не прекидати га у његовом раду.

и крупније. продужује са својим ћудима. па је и уплаши. Ето. Друге држе да је строгост боља мера. Али то је и за њих добра вежба помоћу које ће променити неке своје лоше особине или ће усвојити лепе. јер дете не уме да схвати смисао речи. осетљивом и лако надражљивом детету. и то га весели. али мирне и промишљене мајке. 28 . јер не сарађује више ни у чему. иде му у сусрет до те мере да дете нема више никакве потребе ни да учи да говори. Многима тешко пада да увек пазе на понашање пред децом. које својим плачем. постаје превише брижна без потребе. чита његов поглед и израз лица. Обично се ради о. Ту је осећајност мајке обично досегла до најјачег изражаја. Ово је најгоре средство. Ово дете понекад остаје и сувише дуго беба. како се то каже. и њим се готово без престанка бави. Све одбија. и лепше. У овом погледу. и више није самостално ни у чему. јер ће бити горе. Понекад се и зацени. па код њега увек наће нешто чиме није задовољна. Али грдња не помаже. И теже. Тешко га је свући и обући. па је и њен став од почетка па до краја такав. нађе се и мајка која никад није задовољна својим дететом. да наметне своју вољу мајци. изазива. И може се лако поновити. Њу би требало применити на онога који је довео до овога стања. — Пустити га да проведе своје. тешко нахранити. па ни кад је оно у сваком погледу лепо васпитано.кад би пало!). Не прићи му. Свака мајка мора поседовати следеће квалитете: . јер не васпитава страх ни строгост. и успева. чак и забавити. прави штету. уместо да у свом детету нађе извор радости и среће. Какав став треба да заузме мајка према овом и оваквом детету? Има мајки које мисле да је најбољи лек грдња. отприлике. Дошло је већ дотле да дете нема вере у себе самога. Неће ништа бити. Због овога се свака мајка мора одговорно прихватити улоге узора њеној деци. и остати при свом ставу. Овом и оваквом детету лек је у ставу свакако осећајне. Напослетку. чак и онда кад више није беба. погађа му жеље. Хтела би да њено дете буде у свему боље него сва остала. казна. гладно или жедно. али има случајева где се заиста наилази на стварне тешкоће. Упоређује га са осталом децом.да буде свесна својих одговорности. вриском и немиром покушава. То је несвесна реакција за чије мењање се мора уложити велики напор. онда овакво дете временом постане прави мали насилник у породици. тера инат. Строгост може само да отуђи дете. на који се начин изграђују лоше навике и ствара подлога за изградњу будућег детета са осећањем мање вредности. чак и онда када не треба бити слеђен. него љубав према мајци. Понаша се као нека лутка. Проверити само да није уморно. и бистрије. И тако. Дете ће следити мајчин пример много година. јединче је често у најгорем положају. Најзад. Ако дете попушта. За њега се она стално плаши и над њим бди.

што би након адолесценије требало прерасти у партнерски однос са само повременим манифестирањем остатака мајчинског односа кад је то заиста потребно. Оно мора тачно знати што се од њега очекује. Не жртвује себе детету. Она заједно с њим остварује себе и њега и омогућује себи и њему остварити своју и његову срећу. Дете се мора подучити како да се опходи са другима. задовољство од зависти. расположења и понашања према њему.Бити мајка је занимање и каријера. Деца имају способности помоћу којих могу бити усешни у разним областима. . како да се понаша у друштву и сл. Многа деца памте родитељске савете и кад одрасту. Оне жене које намеравају бити мајке требају бити спремне уложити труд и време. . оговарања. Она помаже детету да развије његове способности у свакој области у којој оно показује интерес и могућност. Битно је за квалитетну мајку искреност и складност њеног комуницирања с дететом. Мора с њим живети и његов и свој живот уз претпоставку да му неће наметнути читав свој живот него онај део који припада мајчинству. Дете мора разликовати искреност.подстицати децу према њиховим могућностима "Људска бића су као рудник злата и сребра". нити дете себи. претеривања и других ружних особина. Дужност им је да се образују за тај задатак и пронађу за њега одговарајућу методу и технику. било детету. Мора дозволити позитивне и негативне повратне информације и са своје и са његове стране.децу треба учити о племенитим врлинама Кључ за честит живот је племенитост. било њој.да постави јасне циљеве Мајка мора увек знати што очекује од детета и то му мора јасно дати до знања. Добра мајка не успоређује ни једно дете с другим него настоји да из сваког открије најбоље у њему. 29 . праведност. Нека показују умећа и занимање у једном пољу док друга изабиру друга. Квалитетна мајка мисли и на себе и на дете. љубазност. . Свако људско биће долази на свет са потенцијалом који се треба искористити у праве сврхе. и морају том послу прићи плански и осмишљено.Мајка се мора мењати с развојем детета. Није му довољно само говорити да буде добро и послушно. Дете мора мајку доживети у свим осцилацијама њених осећања. тако да родитељи никада не смеју потцењивати ефект својих речи и дела. похлепе.

Депривирaност се јaвљa и у случaјевимa дуже одвојености мaјке (или њене зaмене) од 30 . 4) поремећaји односa мaјкa-дете. Познaти су случaјеви неприпремљене. 2) “мaјчинскa депривaцијa”. неурaвнотежене мaјке којa одмaх по рођењу физички и емоционaлно одбaци тек рођену бебу. тaквa мaјкa није y стaњу дa брине о детету из рaзних рaзлогa. Батине и константна грдња детета од 3-4 године неће много помоћи. чедоморство. Депривирaнa су децa лишенa мaјчинске бриге и љубaви и зaпостaвљенa су децa. а шта не. а нарочито они који су своју децу размазили док су још били сасвим малени. не обраћа пажњу шта му родитељи говоре. ПОРЕМЕЋАЈИ МАТЕРИНСТВА Нaјчешћи облици поремећaјa мaтеринствa су: 1) неприхвaтaње или потпуно одбaцивaње дететa. a у несретним случaјевимa стрaдa (бaченa бебa. неaдaптирaне. посвећеност. што спaдa у кривичнa делa). То врло добро знају сви родитељи. Са њим је потребно разговарати што више. удaјом). 1. Тaквa бебa се предa усвојитељу. давати му јасне знаке шта сме. Зато немојте своју фрустрацију када се вратите са посла лечити на том недужном бићу. Васпитање деце захтева невероватно велико стрпљење. Иaко живе сa њимa. када је оно заиста нешто скривило. већ га опомените када имате прави разлог за то. али ма колико да вам се у датом тренутку учини претешко.7. никако немојте посустати. Ако дете не оствaри емотивно блиске односе сa мaјком (или њеном зaменом) нaстaће многе последице по његов рaзвој. Оне се могу нaзвaти “мaјчинском депривaцијом”. Међу примеримa неприхвaтaњa улогa мaјке нaјчешћи су они кaдa се одбaци новорођенче. навикнуто да све буде како оно жели. Дешaвa се и дa мaјкa одбaци дете предшколског узрaстa (нaпуштaњем породице. јер у питању је ваше вољено дете.Васпитање деце није ни мало лак „посао“. шта више изузетно је тежак и одговоран. јер дете. 3) неоствaренa приврженост (aтaчмент). Такве грешке у корацима након само неколико година изазову проблеме.

У животу су примећени.дететa. нaстaје тренутнa депривирaност дететa.Тaко трогодишње дете у дому зa нaпуштену децу је нa психофизичком степену двогодишњег дететa које одрaстa у породици. Претерaнa бригa.теткa. У случaјевимa пaрцијaлне мaјчинске депривaције последице су: претерaнa потребa зa љубaвљу. комуникaцијaмa и социјaлним везaмa. поверење премa другим особaмa. својим стaлним подстицaњем нa оно што су урaдиле зa његa”(Екермaн. неуротичнa децa узимaју овaкве мaјчине предстaве озбиљно. Претерaнa стимулaцијa и често зaпостaвљaње дететa ремете његову природну склоност aдaптaцији. Мозaк тaквог дететa зaостaје. мaјке мученице не чине никaкву жртву. Ако се не нaђе зaменa мaјке. нетрпељивост. дрaмaтичним предстaвaмa сaмосaжaљењa и експлоaтисaњa теме жртвовaњa. У ствaрности. Последице се могу ублaжити кaдa се зa мaјку нaђе стaлнa зaменa (отaц. директни непријaтељски нaпaди мaјке изaзивaју узнемиреност и нaпетост дететa. a у литерaтуре описaни примери немaјчинског односa премa детету или поремећaјa у односимa између мaјке и дететa. Зaнемaривaње потребa дететa изaзивa подстицaје из унутрaшњости његовог оргaнизмa.107).бaкa).стр. злостaвљa. међутим. психофизичкa урaвнотеженост биће поремећенa. Кaсније се знaчење тог терминa проширило и односи се и нa недостaтaк емоционaлне “хрaне” због дуготрaјне депривирaности мејчине љубaви.1966. Њему ће недостaјaти емоционaлнa стaбилност. повученост. Оптерећују се осећaјем кривице у циљу умиривaњa мaјке. Оне врше притисaк нa дете својим зaмишљеним жртвaмa. његовa хомеостaтичнa способност биће повређена. У тaквим случaјевимa не одвијa се оптимaлaн рaзвој личности дететa нити урaвнотежено мaтеринство. тежећи дa нaдокнaде њено жртвовaње. aко гa непријaтељски нaпaдa. депресијa. Неоствaренa приврженост (aтaчмент) остaвљa последице нa укупaн психофизички рaзвој дететa. Ако мaјкa зaпостaвљa дете. терорише. жељa зa осветом. 31 . aнксиозност. круто дисциплинује. Последице трaјне депривaције су слaбљење и губљење ткивa изaзвaно неухрaњеношћу. преосетљивост (рaњивост). осећaње кривице. првенствено у рaзвоју центрa зa емоције. aгресијa. ”Неуротичне мaјке су познaте по мученичким aгонијaмa. С друге стрaне. сигурност у међуљудским интерaкцијaмa. У тaквим случaјевимa рaди се о привременој или пaрцијaлној депривирaности којa може бити успешно превaзиђенa.

У складу са предметом и циљем истраживања определили смо се за истраживање теоријско-емпиријског карактера. 8) Утврдити да ли мајка увек мора бити нежна и брижна према своме детету без обзира на његове поступке. 6) Утврдити да ли деца памте мајчинске савете и кад одрасту. као и каква је и колика њихова улога у васпитању и образовању деце данас.2. тако да мајке никада не смеју потцењивати ефект својих речи и дела. 32 . 2. 4) Утврдити да ли су деца која одрастају без мајке комплетне личности. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА 2.дете. ПРОБЛЕМ И ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Проблем: Какви су положај и улога мајке у васпитању детета данас? Из овако дефинисаног проблема истраживања. 3) Утврдити да ли је положај мајке у савременој породици и друштву тежи од положаја наших бака. одређује каснији однос особе према себи и свету око себе. Предмет нашег истраживања јесте положај и улога мајке у васпитању детета. 2) Утврдити да ли квалитет емоционалне везе мајка . тј.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА Циљ (научни) нашег истраживања је утврђивање да ли је промењен положај мајки данас. Истраживачки задаци: 1) Утврдити да ли je улога мајке је значајна и незаменљива у животу сваког детета. 7) Утврдити у чему је пресудна улога мајке у одрастању детета. разматрање положаја мајке у савременој породици и њена улога у васпитању детета. дефинишемо предмет истраживања. 9) Утврдити да ли је мајка потребна детету само у првим годинама његовог живота. 1. 2. 5) Утврдити да ли постоји веза између начина на који смо васпитани и начина на који васпитавамо сопствену децу.

постављене су следеће хипотезе: Главна хипотеза: Претпоставља се да је улога мајке незаменљива у васпитању и обраѕовању детета . 3) Претпоставља се да је положај мајке у савременој породици и друштву тежи од положаја наших бака.4. 2) Претпоставља се да квалитет емоционалне везе мајка . Посебне хипотезе: 1) Претпоставља се да je улога мајке је значајна и незаменљива у животу сваког детета. ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА На основу претходно дефинисаног проблема. МЕТОДЕ. 4) Претпоставља се да деца која одрастају без мајке јесу комплетне личности.дете. 5) Претпоставља се да постоји веза између начина на који смо васпитани и начина на који васпитавамо сопствену децу. 6) Претпоставља се да деца памте мајчинске савете и кад одрасту. циља и задатака истраживања. 7) Претпоставља се да је улога мајке пресудна у целокупном психо-физичком развоју детета. одређује каснији однос особе према себи и свету око себе. ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИСТРАЖИВАЊА 33 . 2. 3.2. предмета. 8) Претпоставља се да мајка увек мора бити нежна и брижна према своме детету без обзира на његове поступке. али истовремено да је њен положај тежи него положај жена у прошлости. 9) Претпоставља се да мајка није потребна детету само у првим годинама његовог живота већ је потребна за читав живот. тако да мајке никада не смеју потцењивати ефект својих речи и дела.

УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА Истраживање је вршено на групном узорку од 20 васпитача. Инструменти коришћени за потребе овог истраживања су упитници за васпитаче. 2. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА Добијени резултати су табеларно и графички представљени и статистички обрађени.АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА 34 . приликом реализације постављеног циља и задатака истраживања. примењена је дескриптивна научно-истраживачка метода.5. 3. 2. Истраживање је обављено у ПУ „ Наша радост“ у Бујановцу.6.У складу са предметом и природом проблема истраживања. анкетирање и различите статистичке поступке. У оквиру дескриптивне истраживачке методе користили смо различите технике истраживања као што су: анализа примарних и секундарних теоријских и емпиријских извора.

или 80% је потврдно одговорило. 16 анкетираних васпитачица. 10 мајки или 50% испитаника дало је потврдан одговор. док по овом питању није сигурно 6 васпитача или 30% испитаника. 4 васпитача или 20% је дало одговор не. Квалитет емоционалне везе мајка . 35 . 80% На питање 2. док је 4 васпитачице или 20% испитаника дало негативан одговор.На питање 1. Да Не Улога мајке је значајна и незаменљива у животу сваког детета 16 4 Свега 20 80% 20% 100% Улога мајке је значајна и незаменљива у животу сваког детета да. одређује каснији однос особе према себи и свету око себе?. 20% не.дете. Улога мајке је значајна и незаменљива у животу сваког детета.

дете. одговор не 7 испитаника или 35%.свакако 10 50% Не 4 20% Нисам сигуран 6 30% Свега 20 100% Квалитетан емоционални однос мајка . Положај мајке у савременој породици и друштву је тежи од положаја наших бака. док је одговор не знам дала 3 испитаника или 15% анкетираних васпитача.дете.Квалитет емоционалне везе мајка . 30% да. 50% На питање 3. одређује каснији однос особе према себи и свету око себе не. 20% нисам сигуран. свакако. Положај мајке у савременој породици и друштву је тежи од положаја наших бака. одређује каснији однос особе према себи и свету око себе Да. Да Не Не знам Свега 10 7 3 20 36 50% 35% 15% 100% . одговор да дала је половина испитаника или 50%.

али ће им увек недостајати љубав и пажња мајке. Сматрате ли да су деца која одрастају без мајке комплетне личности? Да. одговор да. док је одговор нису дало 5 или 25% испитаника.Положај мајке у савременој породици и друштву је тежи од положаја наших бака не знам. одговор јесу. у потпуности Јесу. 15% не. 50% На питање 4. дало је 10 испитаника или 50%. Сматрате ли да су деца која одрастају без мајке комплетне личности. у потпуности дало је 5 или 25% испитаника. али ће им увек недостајати љубав и пажња мајке Нису 5 25% 10 5 50% 25% Свега 20 100% 37 . 35% да.

25% јесу. постоји али не превише одговорило је 7 или 35% испитаника. док је одговор уопште не постоји дало 5 испитаника или 25% анкетираних васпитача. али ће им увек недостајати љубав и пажња мајке.Сматрате ли да су деца која одрастају без мајки комплетне личности? нису. Сматрате ли да постоји веза између начина на који смо васпитани и начина на који васпитавамо сопствену децу. испитаници су дали различите одговоре. 25% На питање 5. 50% да у потпуности. Потврдан одговор дало је 8 или 40% испитаника. Сматрате ли да постоји веза између начина на који смо васпитани и начина на који васпитавамо сопствену децу? Да Постоји али не превише Уопште не постоји Свега 8 7 5 20 38 40% 35% 25% 100% .

тако да мајке никада не смеју потцењивати ефект својих речи и дела.Сматрате ли да постоји веза између начина на који смо васпитавани и начина на који васпитавамо сопствену децу? постоји. 25% да. Многа деца памте мајчинске савете и кад одрасту. а по 5 испитаника или 25% васпитачица сматра да деца памте само лепе или и лепе и ружне речи и дела своје мајке. али не превише. 10 испитаника или 50% васпитачица сматра да се деца ретко тога сећају. Многа деца памте мајчинске савете и кад одрасту. 40% На питање 6. 35% уопште не постоји. тако да мајке никада не смеју потцењивати ефекат својих речи и дела? Деца се ретко тога сећају Деца памте само лепе речи Деца памте лепе и ружне речи и дела своје мајке Свега 10 5 50% 25% 5 20 25% 100% 39 .

Сматрате да је улога мајке пресудна у Нези детета 2 Емоционалној стабилности 6 Целокупном психо-физичком развоју 12 Свега 20 40 10% 30% 60% 100% . тако да мајке никада не смеју потцењивати ефекат својих речи и дела? деца памте лепе и ружне речи и дела своје мајке. 25% На питање 7. Сматрате да је улога мајке пресудна у: нези детета. 25% деца се ретко тога сећају. 50% деца памте само лепе речи. емоционалној стабилности.Многа деца памте мајчинске савете и када одрасту. док преосталих 60% или 12 васпитача--мајки сматра да је њихова улога пресудна у целокупном психо-физичком развоју детета.6 испитаника или 30% васпитача. сматра 2 испитаника или 10%.

док је одговор не дало 4 мајки или 20% испитаника. 30% целокупном психо-физичком развоју. позитиван одговор је дала апсолутна већина испитаника. Да ли сматрате да мајка увек мора бити нежна и брижна према своме детету без обзира на његове поступке Да Не 16 4 80% 20% Свега 20 100% 41 . 60% На питање 8. 10% емоционалној стабилности. Да ли сматрате да мајка увек мора бити нежна и брижна према своме детету без обзира на његове поступке. чак 80%.Сматрате да је улога мајке пресудна у: нези детета.

80% На питање 9. њих 60% или 12 васпитача сматра да је мајка потрбна детету током читавог живота. апсолутна већина испитаника. Мајка је потребна детету само у првим годинама његовог живота. само у првим данима живота сматра 5 испитаника или 25%. На ово питање одговор не знам дала је једна васпитачица што је 5% анкетираних. 20% да. а да је најпотребнија у пубертету сматра 2 испитаника или 10%. потребнија је у пубертету Потребна је током читавог живота Не знам 5 2 12 1 25% 10% 60% 5% Свега 20 100% 42 . јер је тада дете нежно и немоћно Не.Да ли сматрате да мајка мора увек бити нежна и брижна према своме детету без обзира на његове поступке? не. Мајка је потребна детету само у првим годинама његовог живота Да.

потребнија је у пубертету. 5% не. 10% да. јер је тада дете нежно и немоћно.Мајка је потребна детету само у првим годинама његовог живота не знам. 25% потребна је током читавог живота. 60% 43 .

и како су истраживања показала труде се да буду нежне и благе према својој деци. можемо рећи да је главна хипотеза од које смо кренули а која гласи: Претпоставља се да је улога мајке незаменљива у васпитању и образовању детета. али да ће им у животу увек недостајати мајка. Мајка је фигура у дечјем животу која је незаменљива. што им одузима много времена које би провеле са својом децом. Мајке су апсолутно свесне свог значаја у васпитању деце. Потврђивањем свих потхипотеза од којих смо кренули у нашем истраживању. али истовремено да је њен положај тежи него положај жена у прошлости. Добијени резултати истраживања могу такође бити апел друштвеној заједници да помогну мајкама и дају подршку њиховим породицама у оствривању васпитне функције.ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА На основу претходно презентованих резултата истраживања можемо констатовати да је улога мајке у васпитању и образовању деце од виталног значаја и незаменљива.Такође сам положај мајке у друштву и породици данас је знатно промењен у односу на мајке из ранијих периода. у потпуности потврђена. 44 . јер данашње мајке имају пуно других обавеза између осталих и запослене су. Сматрају да деца која одрастају без мајке јесу комплетне личности.

Учитељски факултет. Београд. Виша школа за образовање васпитача. 10) Станојловић. (1997): Породична педагогија. 4) Здравковић. ПРИЛОЗИ 45 . (2004. 3) Грандић. у ГОДИШЊАК 2011.): Обитељ – врело и носитељица живота. Београд: Савремена администрација. 9) Продановић. Р.): Прилози породичној педагогији. Зборник радова. Б.): Породица. (2000): Породично васпитање. (2007.ЛИТЕРАТУРА 1) Вукасовић. Јагодина: Учитељски факултет. Обрадовић. Филозофски факултет.Андријанић. (2011. А. 11) Хавелка-Лукић. 12) Чудина-Обрадовић. дете. Шабац.): Је ли родитељски утјецај пресудан за развој дјетета?. 6) Ковачевић. Р. Ж. Врање. Д.): Породица у контексту савремених друштвених процеса. (2006): Психологија брака и обитељи. Дечје новине. 7) Младеновић. Д. Б. Загреб: Хрватски католички збор. Р. (1977): Основе социологије породице. Нови Сад: Филозофски факултет.(1997): Породица и васпитање деце. (1999. (1985. М. 8) Пејић. Београд. 2) Грандић.Загреб. Љ. дечји вртић. Д. (2001): Породица и њен утицај на васпитање деце. Ј. Научна књига. М. Нови Сад: Филозофски факултет. Загреб: Голден-маркетинг – Техничка књига. 5) Јовановић. (2000): Родитељ и дете у основној школи. Горњи Милановац.

одређује каснији однос особе према себи и свету око себе? a) Да. Улога мајке је значајна и незаменљива у животу сваког детета? a) Да b) Не 2. у потпуности. али ће им увек недостајати љубав и пажња мајке c) Нису комплетне личности 5. Сматрате ли да постоји веза између начина на који смо васпитани и начина на који васпитавамо сопствену децу? a) Да сматрате да васпитавамо децу онако како су нас васпитавали родитељи b) Сматрате да постоји веза али не превише c) Уопште не постоји веза 6. јер жена не мора да иде на посао c) Не знам 4. Сматрате ли да су деца која одрастају без мајке комплетне личности? a) Да. Положај мајке у савременој породици и друштву је тежи од положаја наших бака? a) Да. Квалитет емоционалне везе мајка . Молимо Вас да искрено одговорите на питања у упитнику. свакако b) Не c) Нисам сигуран 3. тако да мајке никада не смеју потцењивати ефект својих речи и дела? a) Деца се ретко када тога сећају b) Деца памте само лепе речи и поступке своје мајке c) Деца увек памте и лепе и ружне речи и дела своје мајке 46 . јер је недостатак надокнадив присуством другог родитеља b) Јесу. како бисмо на основу Ваших мишљења схватили положај и улогу мајке у васпитању деце данас.Упитник за васпитаче Поштоване васпитачице. Многа деца памте мајчинске савете и кад одрасту.дете. раније су жене имале само обавезе у породици и кући b) Не. Хвала 1.

Сматрате да је улога мајке пресудна у: a) Нези детета b) Емоционалној стабилности детета c) Целокупном психо-физичком развоју 8. Да ли сматрате да мајка увек мора бити нежна и брижна према своме детету без обзира на његове поступке? a) Да b) Не 9. Мајка је потребна детету само у првим годинама његовог живота: a) Да. јер је тада дете нежно и немоћно b) Не. најпотребнија је у пубертету c) Потребна је детету током читавог живота d) Не знам 47 .7.

Related Interests