REČNI SAOBRAĆAJ

-seminarski rad-

Sadržaj
UVOD………………………………………………………………………........................……..1
ULOGA I ZNAČAJ REČNOG SAOBRAĆAJA…………………………………..……………..2
OPŠTI RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA…………………………………………...……….3
RAZVOJ PLOVNE MREŽE KOD NAS
……………………………………………………………………………………………….7
Dunav........................................................................................................................ 8
Sava.......................................................................................................................... 9
Tisa........................................................................................................................... 9
Kanal Dunav-Tisa-Dunav............................................................................................... 9
ORGANIZACIJA U REČNOM SAOBRAĆAJU....................................................................10
PERSPEKTIVA REČNOG SAOBRAĆAJA..........................................................................11
REČNI SAOBRAĆAJ I LUKE U SRBIJI.........................................................................13
PLANOVI ZA RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI...............................................14
TROŠKOVI INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU..............................................15
POKRIVANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU......................16
FORMIRANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU......................16
FORMIRANJE CENA U REČNOM SAOBRAĆAJU..........................................................17
ULOGA REČNOG SAOBRAĆAJA U TURIZMU.................................................................17
ZAKLJUČAK............................................................................................................... 19

1 .

naročito su pogodne robe velikih specifičnih težina. Međutim. Vodni saobraćaj obuhvata saobraćaj koji se odvija na vodenim površinama (moru. jezerima. a on moze biti rečni. daleko najveći značaj u okviru vodnog saobraćaja ima pomorski saobraćaj. avionski. vodni. a posredno i rast produktivnosti i efikasnije korišćenje kapitala. Međutim. Svaki od vidova saobraćajnog sistema ima i odgovarajuću infrastrukturu. kanalima). jezerski i morski saobraćaj.UVOD Saobraćaj je jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema. transportne troškove ne treba gledati kao prepreku rastu produktivnosti. rekama. Opšta karakteristika i domen rečne plovidbe je prevoz masovnihroba. sporije od železnice. Razvoj saobraćaja podstiče prostornu interakciju preko stimulacije specijalizacije lokacija jer ona zahteva poboljšanje transporta kako bi se povezala mesta proizvodnje i mesta potrošnje. Kretanje se ostvaruje putem saobraćajnog sistema koji čine razni vidovi (putni. ali na nižim troškovima po jedinici prevozne usluge. 4 . U današnjem svetu skoro da se ništa ne konzumira na mestu proizvodnje. Sve to za posledicu ima modernizaciju saobraćaja. cevovodni). Za prevoz vodenim putem. a vezan je za kretanja koja proizilaze iz zadovoljenja ljudskih potreba. zbog čega se može konstatovati da bi veliki broj proizvoda bio bezvredan da ne postoji razvijena transportna mreža. Ovaj prevoz se vrši velikim brodovima (šlepovima) uz veliko iskorićtenje nosivosti ili zapremene. železnički. Vodni saobraćaj je organizovano kretanje transportnij jedinica vodom. za koji nije bitan rok isporuke. već obratno: oni povećavaju produktivnost privrede jer utiču na specijalizaciju lokacije.

Dunav. 5 .ali intezitet saobracaja na njoj je izuzetno slab. Ne samo sto sekanalima povecava plovna mreza u jednoj zemlji.njihove velicine i sposobnosti za plovidbu. Rečni saobraćaj ima veoma znacajnu ulogu u unutrašnjem prometu mnogih zemalja.ULOGA I ZNAČAJ REČNOG SAOBRAĆAJA Rečni saobraćaj ili rečna plovidba je jedna od vrsti vodenog saobraćaja. Kao i kod drugih vrsta saobraćaja razvoj ovog vida vodenog saobraćaja zavisi od prirodnih uslova i društveno-ekonomskih faktora.vec se cesto desava da pojedine reke tek kada se vezu kanalima dobijaju na svom znacaja.ugalj).drvo .ruda.koja ne moze da podnese visoke transportne troskove(npr. U našim krajevima razvijala se rečna plovidba uporedo sa razvojem parobrodstv u svetu. Najveca plovna reka na svetu je Amazon.Jangcejang i Ob u Aziji.kanal Rajna –Majana-Dunav je znacajna evropska saobracajnica. Regulaciojom rek i njihovim povezivanjem plovnim kanalima i izgradnjom savremenih brodova rečni saobraćajem imalo je bitnu ulogu u transport robe.dok su u Evropi to :Rajna.Majna.Njegovo mesto u saobraćajnom sistemu pojedinih zemalja je zavisno od prirodnog i geografskog polozaja reka.Od svetskogznacaja za plovidbu su reke Nil i Kongo u Africi.Rusija(Volga-Moskva) Iako recni saobracaj spada u najstarije saobracajne grane.on jos uvek ima veliki znacaj za prevoz masovne jeftine robe.jer oblasti kroz koje protice su nerazvijene.koji za cilj imaju da upotpune saobracajni sistem unutrasnje plovidbe.Na primer. dok putnički rečni saobraćaj ima korist samo u turizmu. Pod rečnom plovidbom se podrazumev saobraćaj plovnim rekama i kanalima kojima su reke međusobno povezane.nafta.mreza kanala unutrasnje plovidbe je narocito razvijena u Nemackoj(Centralni kanal).Volga…… U mnogim zemljama prirodni putevi su dopunjeni vestackim plovnim kanalima.Ucesce recnog saobracaja u ukupnom prevozu robe u Evropi iznosi 8%. U svim industrijskim zemljama se posvecuje velika paznja razvitku recnog saobracaja.mada se u nekim zemljama taj udeo znacajno povecava.zato sto spaja Atlanski okean sa Crnim morem).Francuskoj(Rona-Rajna).

a po gustini od 21. Stanje UPP i prateće infrastrukture je nezadovoljavajuće i potrebna su znatna ulaganja u njenu rehabilitaciju. Begej 77. Tisa 164 km. Po kapacitetima i obimu prometa.Dr. prihvat i otprema kontejnera i pruža tehnološki servis za intermodalni transport. potencijali UPP su neiskorišćeni. trgovine. veliki je potencijal Srbije za razvoj transporta. Tamiš 41 km. a. Od njegove ukupne plovne dužine (2. Sava 207 km. Smederevo i Prahovo. Novi Sad. najvažnije luke su Beograd.8 % je na teritoriji Srbije. putnički i turistički vodni saobraćaj.) 22. Dunav. Međutim. b. 6 . odnosno RTC u kojima se vrši uskladištenje i distribucia robe. Beograd. su značajni. a na reci Tisi Senta. Backa Palanka. “Osnovne karakteristike i svrha RTC-a je objedinjavanje bitnih logistickih delatnosti u distribuciji i transportu” (Prof. železnički i vodni transport. i Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 600 km. kao Panevropski Koridor VII. Luke i RTC Luke su deo infrastrukture i nemoguće je govoriti o razvoju vodnog saobraćaja bez dobro opremljenih luka i izgrađenih robnih terminala.7 km/1000 km2 su iznad EU-27.580 km.OPŠTI RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA Srbija ima povoljne ekonomske i geografske karakteristike za teretni. turizma i pratećih usluga. Potencijali unutrašnjih plovnih puteva – UPP (reke i kanali) sa ukupnom dužinom od 1. a samo Beograd i Pančevo imaju kontejnerske terminale. na reci Dunav ima osam luka od međunarodnog značaja i to: Apatin. Zato bi za RTC-e bio najprikladniji naziv – Logistički centri koji bi trebali objedinjavati drumski.677 km. Pančevo. U Srbiji.Risto Perisic). Pančevo. Infrastruktura vodnog saobraćaja Plovne puteve Srbije čine: Dunav 588 km. Bogojevo. Najveće luke na Savi su Šabac i Sremska Mitrovica. Smederevo i Prahovo.

Brodovi se zadržavaju u Novom Sadu po jedan dan. rečni transport ima tendenciju rasta.Zajednička karakteristika svih naših luka jeste. sto čini kapacitet od 403. godine ostvareno 1. 5. (Pdaci RZR).833 tone i ukupnu snagu 59.7 % tegljača i 1. imaju 396 plovnih sredstava.. slaba tehnološka opremljenost luka. jer nisu izgrađene marine sa servisima i ostalim sadržajima za prihvat i servisiranje plovila i turista. Sva rečna flota je dosta stara i tehnološki zaostala. 7 . moze se reći da i ne postoji. Putnički vodni saobraćaj Putnički vodni saobraćaj u Srbiji ima uglavnom tranzitno-turistički karakter koji organizuju turističke agencije. Saobraćaj manjih brodova ( jahte) u vidu jahting turizma. naše luke su neuređene i neopremljene za turističke brodove. Nadalje.929 KW. Za tako malu iskorišćenost ima više razloga. Ova vrsta saobracaja ima stalni trend rasta i predstavlja vaznu ulogu u razvoju trgovine i turizma. u proseku oko 30 %. mala iskorićenost postojećih kapaciteta. a marine za jahting – turizam.1 % potiskivača. a ostalo su plovila za prevoz tečnih tereta. Nakon čišćenja rečnih korita od NATO granata i ostataka od porušenih mostova. a osnovni su: Smanjena industrijska proizvodnja u Srbiji. treba raditi na izgradnji Logističkih centara (LC) koji bi objedinjavali sve vidove transporta. uz napomenu da je to još uvek samo 50 % od ostvarenih usluga u 1990 godini. nisu ni izgradjene.4 % samohodnih brodova. Preko 77 % čine plovila za prevoz rasutih tereta. U poslednjih 20 godina izgrađeno je samo 7.640 miliona tkm. smanjenja troškova u repro – ciklusu i poboljšanja ekologije. U cilju bolje transportne i energetske efikasnosti. zavisno od turističke ponude koju nude subagenti (nase receptivne turističke agencije). Sa ovakvom flotom Srbija participira u ukupnoj Dunavskoj floti svega sa 10 %. Teretni vodni saobraćaj Preduzeća u Srbiji koja se bave vodnim transpotom. c. pretežno iz Nemačke i Austrije. tako da je 2006. d. neizgradjeni tehnološki sistemi za kombinovani i intermodalni trnsport i sl. dok u Beogradu ostaju i do tri dana. u vidu krstarenja ka Crnom moru.

I sa transportnim sredstvima smo veoma oskudni. intermodalni transport u Srbiji učestvuje samo 0.. dok je u EU učesće ove vrste transporta oko 9 %. Stoga.a on takodje povezuje srednju i Istocnu Evropu. M.5 % u ukupnom transportu. zatim oko 200 železnickih kola koja se mogu koristiti za prevoz kontejnera. kao i cca 100 specijalizovanih drumskih vozila za prevoz kontejnera.Mada i pored toga recni saobracaj nije dobio odredjeno mesto u nasem saobracajnom sistemu. zatim nabavka potrebne pretovarne opreme. sem što u Zakonu o železnici neke odrebe regulišu i intermodalni transport.i to posebno zahvaljujuci Dunavu koji je osnovna recna magistrala u ovom delu Evrope. U domaćem vlasništvu ima svega oko 500 kontejnera i uglavnom ne odgovaraju standardima za međunarodni transport.(2010).sto nije slucaj sa drugim zemljama. Osnovni preduslovi za razvoj ove vrste transporta su: izgradnja mreže terminala za intermodali transport. V. Mladenović. Osnovi saobraćaja i transporta. Pančevo i Prahovo. kao i uvođenje standardnih tehnologija. Medju saobraćajnim granama rečni saobraćaj je sacuvao svoju ulogu zahvaljujući1 : a) Relativno niskim troskovima transporta b) Mogucnosti masovnog prevoza sirovina c) Velike propusne moci u prevozu recnim saobracajem i mogucnosti znatnog povecanja obima transporta. Čak ne postoji ni zakonska regulativa koja definiše ovu oblast. savremenih tovarno-manipulativnih jedinica i odgovaraućih trnsportnih sredstva. (Podaci RZR) Gustina i polozaj plovnih puteva u nasoj zemlji pruza povoljne uslove za razvoj recnog saobracaja. Sledeci elementi usporavaju koiscenje kapaciteta : a) Zadrzavanje robe na pretovaru u pristanistu b) Nedovoljna mehanizacija pretovara u pristanistu 1 Opsenica. Kod nas postoji samo delimično izgrađena infrastruktura na železnici i lukama – Beograd.Razvoj intermodalnog transporta u Srbiji nalazi se na samom početku. 8 . Novi Sad .

929.5 miliona putnika.1973.028 1929 3.383. 9 .352 Izvor:Statisticki bilten SAOBRACAJ I VEZE. Posleratni razvoj poceo je sa radovima koji su se odnosili na uredjenje i osposobljavanje plovnih puteva za plovidbu pri svim vodostajima.Narocito je bio razvijen prevoz putnika.277 1925 3.500.a zatim dolazi do opadanja broja prevezenih putnika.409.760.989 1924 2.prevoz se dugi niz godina odvijao zastarelim plovnim jedinicama koje su cesto usled dotrajalosti bile van saobracaja.409.777.366.727 1927 3.590 1926 3.a zatim radovi na prosirenju postojece plovne mreze.godina U toku Drugog Svetskog rata celokupni plovni park recnog saobracaja bio je pod komandom okupatora i isti je uglavnom koriscen u ratne svrhe. Broj prevezenih putnika u recnom saobracaju od 1920 do 1930 godine bio je sledeci : 1920 2.Savi .a posebno posle Prvog Svetskog rata.968.U tim godinama se otvaraju nove putnicke i putnicke mesovite linije.587. Prvim Petogodisnjim planom u nasoj zemlji (1947-1951) bilo je predvidjeno osposobljavanje plovnih puteva na Dunavu.Dravi…… U nasoj zemlji recni saobracaj bio je izuzetno razvijen izmedju dva rata.opet je porast razvoja mogao biti brzi da odredjene okolnosti nisu negativno uticale(npr.989 1923 2.028 1930 3.425 1928 3.Godine 1951 u recnom saobracaju je prevezeno 2.024.c) Mala koncentracija brzina prevoza robe d) Povremena ogranicenja prevoza zbog niskoa vodostaja.838 1921 2.643 1922 2.zaledjenost Mada je brz privredni razvoj zemlje u posleratnom periodu uticao povoljno na razvoj recnog saobracaja.

Ali usled malog obima prevoza. RAZVOJ PLOVNE MREŽE KOD NAS Razvoj recnog saobracaja u svakoj zemlji pa i u nasoj zavisio je i od duzine recnih tokova i od toga da li postoji mogucnost za plovidbu. Mladenović. Obim prevoza putnika je poslednjih decenija uglavno sveden na minimalno ucesce u ukupnom prevozu u nasoj zemlji. Polazeci od znacaja i kategorije plovni putevi se dela na2: a) Medjunarodne b) Medjudrzavne c) Nacionalne Osnovne karakteristike stanja plovnih puteva su uglavnom sledece: a) Plovni putevi ne odgovaraju uslovima plovidbe savremenih transportnih kapaciteta vece pogonske snage i vece nosivosti b) Dobar deo nacionalnih plovnih puteva nalazi se u svom prirodnom i nesredjenom stanju(to se ogleda u raznim preprekama na plovnim putevima.(2010).nije bilo zaintersovano da i dalje odrzava deficitarni saobracaj.U poredjenju sa drugim podunavskim zemljama nasa zemlja ima najbolju i najvecu prirodnu mrezu plovnih puteva kao i velike mogucnosti za brz razvoj recnog saobracaja zbog velikih kapaciteta plovnih puteva.1954-1958 godine nabavljena su cetiri madjarska hidro busa pogodna za prigradski prevoz.Pored toga sto recni saobracaj u pogledu kapeciteta stoji lose.Usled spore modernizacije brodova.radi cega su hidrokrilni brodovi ustupljeni turistickoj agenciji “CENTROTURIST”.njihova prosecna starost iznosi preko 50 brodova. Osnovi saobraćaja i transporta. V.U cilju obnove putnickog plovnog pravca.2%.Jugoslovensko recno brodarstvo. M.Njegova uloga je uglavnom svedena na turisticki prevoz.a istrosenost prevoznih sredstava za granu recnog saobracaja iznosi 55.na primer kao sto su nepravilne krivine) 2 Opsenica.. 10 .njega karakterise nepovoljna tehnicka i starosna struktura.

Dunav ima veliki privpedno i turisticki znacaj.Putem kanala je povezan sa Rajnom i sa drugim vecim rekama.I pored nastojanja da se poboljsaju uslovi plovidbe.Sava. 11 .koja nastaje spajanjem Save Dolinke i Save Bohinjske na 900 m uzvodno od mesta Radonjice na 410m nadmorske visine.DJerdap pocinje kod Golubacke tvrdjave i proteze se do hidroelektrane “DJerdap”.Ovakvo stanje plovnih puteva posledica je uglavnom u nedovoljnim ulaganjima za odrzavnje.Slovacka.jer jos uvek ima ostrih krivina.Rumunija i Bugarska.Austrija.Bezdan.Veliko Gradiste i Smederevo. Dunav Reka Dunav ima duzinu od 2.Pristanista na Dunavu su :Beograd.Tisa.Na taj nacin je stvoren jedinstven plovni sistem koji spaja Atlanski okean sa Crnim morem. U Srbiju ulazi juzno od Mohaca u Madjarskoj na 433 km od Suline i tece u duzini od 591 km.U DJerdapskoj klisuri nalazi se najuzi i najdublji deo Dunava.U Dunav se uliva u Beogradu.Srbija .a za brodove je plovna od Siska do Beograda.Drava.Pancevo. Na obalama Dunava je osam evropskih drzava:Nemacka.Dunav je kanalom Rajna-Majna spojen sa Severnim morem.Brza Palanka.sto nije slucaj sa medjunarodnim delom Dunava.Donji Milanovac.Morava.Kada je visok vodostaj ona rusi obale. Sava Reka Sava je nasa najveca nacionalna reka.Golubac. Reka Sava je 940 km duga reka u jugoistocnoj Evropi.860 km i predstavlja drugu reku po velicini u Evropi posle Volge.Na svom putu protice kroz DJerdapsku klisuru.Podrucje levo i desno od Save se naziva Posavina.Ens.a kada je nizak nastaju plicaci.Kladovo.On povezuje zemlje srednje i jugoistocne Evrope.Madjarska.Mali i Veliki Kazan.Tamis.Timok.Glavne pritoke su:In.Novi Sad. Godine 1992.a napusta je kod usca Timoka u blizini mesta Radujevac.Hrvatska.Sava je jos uvek nedovoljno regulisana.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav Kanal Dunav-Tisa-Dunav je jedinstven sastav kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje zemljista.na tereitoriji Vojvodine. Ovaj kanal se proteze izmedju reka Dunava i Tise.plavosrce.Nalazi se u Bavarskoj.Kanal Dunav-Tisa-Dunav predstavlja deo sireg programa znacajnog plovidbenog puta Dunav-Majna-Rajna.plovni put.a na nasem delu za 64 km.Dunav Ovaj kanal je poznat i kao kanal Majna-Dunav ili Evropski kanal. Tisa Reka Tisa je najveca leva pritoka Dunava.zbog cega i danas predstavlja najbolji plovidbeni put pri svim vodostajima.u Backoj i Banatu.org/wiki/Kanal_Dunav_–_Tisa_–_Dunav 4 http://www.ali nijedan nije bazenskog tipa.duga 977km.Francuske.wikipedia.Ukupna duzina ovog kanala iznosi 929 km.Spaja Majnu i Dunav.Jasenovac.Nalazi se u Bavarskoj u Nemackoj.Una.Najvece pritoke \Save su:Mirna.preko Ninberga do Regenzburga. 3 https://sh.pdf 12 Zapadne .Bosna.Od vecih pristanista su:Sremska Mitrovica.505 km i time je povezano Severno more sa Crnim morem i spaja Zapad sa Istokom.Ovaj kana lima veliki znacaj za dalji razvoj naseg recnog saobracaja.na pravcu od Banberga.|Sabac.Izgradnjom ovog kanala dobila se vodna magistrala u duzini 3.Tisa je nakon regukisanih radova skracena za 453 km.U sastavu kanala se nalazi 14 luka za utovar i istovar tereta3.Na reci Savi ima dosta pristanista i tovarista.Kupa.Kanal je zavrsen 1992 godine i dugacak je 171km.lov i ribolov.com/DOWNLOAD/DUNAV-MORAVA-VARDAR.Krka. Kanal Rajna.sto je omogucilo plovidbu nasih brodova po recnim pristanistima Nemacke.ukljucujuci stare i nove pritoke kao i kanale koji delimicno ili u potpunosti obnovljeni i ukljuceni u sastav kanala.Holandije i Belgije4.Predstavlja jedan od najvecih plovnih puteva u Evropi.Moguca plovidba kanalom je 664km.Majna.

Zrenjanin.koja su dala dobre rezultate.koji se ogledaju u sledecim oblicima:pruzanje pomoci u slucaju udesa.pozajmljivanje goriva.Ipak treba pomenuti dobre poslovne odnose nasih preduzeca recnog saobracaja koji obavljaju medjunarodni prevoz i inostranih recnih brodarstava.do odlucnijeg koraka u pogledu integracije nije doslo.Preduzeca se mogu podeliti u tri grupe prema optimalnosti i to na : a) Velika preduzeca(JRB).zajednicko ulaganje.nelojalna konkurencijanedostatak strucnih kadrova. ORGANIZACIJA U REČNOM SAOBRAĆAJU Za recni saobracaj je karakteristicna rascepkanost organizacije koja se ogleda u velikom broju transportnih kapaciteta.sto se povoljno odrazilo na platni bilans nase zemlje. b) Srednja preduzeca(Dunavski Lojd) c) Mala preduzeca(Novi Sad.koji posle Rajne drugi po znacaju 13 .mala rada.obavljanje carinskih formalnosti i slicno.zajednicko stupanje na medjunarodno trziste.) Posledica usitnjenosti produktivnost preduzeca su:neracionalno koriscenje flotnih kapaciteta.Pored izvesnih oblika medjusobne poslovne saradnje preduzeca recnog saobracaja.jedinstven program PERSPEKTIVA REČNOG SAOBRAĆAJA Srbija raspolaze znacajnim prirodno-geografskim pogodnostima za razvoj recnog saobracaja.Za krupna pitanja iz poslovanja i razvoja nije nadjen zajednicki jezik(zajednicko istrazivanje trzista. Aktuelan je problem integracije i mnogo je pokusaja da se pridje stvaranju jacih grupacija preduzeca.Opredeljujuci elementi tih pogodnosti jeste Dunav.Kanal Rajna-Majna-Dunav je omogucio nasoj zemlji daleko povoljnije uslove u spoljno trgovinskim poslovima sa Zapadnom Evropom.Isto tako bitno je uticao na razvij tranzitnog turizma.visoki troskovi poslovanja.teskoce u primeni tehnologije….Sombor….obezbedjenje tereta u povratku.

Jezerska oblast SAD (Sv. Lena. Holandija. - U Evropi mrežu plovnih puteva sačinjavaju reke Sena. Evrope i Azije.… Pozitivne karakteristike tog vida saobraćaja je visok prevozni kapacitet (na dubokim rekama). Volga. Dunav. Nil. Iravadi. Ind. - U Aziji: Gang. Jangce. Sv.Ali ista ta perspektiva je puno zavisila od zavrsetka kanala Rajna-Majna –Dunav. U tom pogledu velike mogućnosti za organizaciju rečnog saobraćaja imaju monoge zemlje Severne i Latinske Amerike. Ob s irtišem. Po ukupnom prometu tereta unutrašnjih vodnih puteva prvo mesto zauzimaju SAD. Dnjepar. Ukupna dužina plovnih reka i kanala sveta iznosi 550 000 km. Don i druge. drugo – Kina.(2012).Negotin.jer njegovom izgradnjom omogucena robna razmena izmedju Zapada i Istoka5. treće – Rusija. - U Severnoj Americi: Misisipi s pritokama. Lorenc. iako nije na moru). i Brazil (30 000 km).sto znacajno pobaljsava razvoj inicijativnog turizma. Menadžment u saobraćaju. - U Latinskoj Americi: Amazona i Parana. relativno male cene prevoza i troškovi za organizaciju plovidbe. Odra. Laba.000 stranih turista. - U Africi: Kongo. zapadnoj Evropi (Nemačka. Amur i dr.medjunarodnih plovni put u Evropi. Povoljne uslove za razvoj tranzitnog i poslovnog turizma pored Beograda imaju jos neki veliki gradovi ka osto su Novi Sad.naselje Brza Palanka. Sava. Statisticki podaci turisticke agencije “Oskar Tours” koja se bavi turizmom na Dunavu. Veliki sistemi plovnih reka i kanala su u Rusiji (zbog toga Moskvu nazivaju “luka pet mora”.Smederevo. 14 .Sve ovo govori o velikoj mogucnosti razvoja nautickog turizma na Dunavcu na teritoriji Srbije. Rajna s pritokama. Makenzi i dr. SAD (preko 40). Visla.pokazuje da je u protekle tri godine kroz Srbiju proslo preko 160. Razvoj i geografija rečnog saobraćaj u velikoj meri određuju prirodni uslovi. D. 5 Ranđić. od kojih gotovo polovina otpada na Rusiju i Kinu (preko 100 000 km svaka). Niger. Belgija). dalje slede Nemačka. - U Australiji: Mari s pritokom Darling.. Kanada. Holandija.Samim tim je perspektiva razvoja recnog saobracaja u nasoj zemlji velika. Jenisej s Angarom.

Na južnom ulazu u kanal je grad Suez. Menadžment u saobraćaju. Luka Roterdam može istovremeno da primi 375 morskih brodova. 7 Ranđić.Lorenc). decembre 1869. Gradnju kanala izvelo je francusko trgovačko društvo Compagnie Universelle du Canal de Suez pod upravom Ferdinanda Lessepsa. godine i dugačak je 171 km. Kanal je dobio ime po egipatskom gradu Suezu6. REČNI SAOBRAĆAJ I LUKE U SRBIJI Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora . Kanal Rajna-Majna-Dunav (Kanal Majna-Dunav. povezujući Severno more i Atlantski ocean sa Crnim morem. od toga sam kanal Rajna-Majna-Dunav 171 km. Na severnome ulazu je grad Port Said. Gradnjom kanala regija je bitno izmjenjena i postala je jedno od najvažnijih gospodarskih područja Egipta. godine. D. Osigurava plovnu vezu između delte Rajne (kod Rotterdama u Holandiji) i delte Dunava u istočnoj Rumuniji. Menadžment u saobraćaju. austrijski pionir željeznica Alois Negrelli. Dunav teče praktično paralelno sa trasom evropskog autoputa i 6 Ranđić. 15 . koji razdvaja afrički od azijskog kontinenta te je najbliža pomorska veza između zapadne i istočne Zemljine hemisfere. a najveći je Ismaillia.(2012). Suecki kanal je umetni prokop dug 163 kilometara između Sredozemnog i Crvenog mora. Za jednu godinu kroz ovu luku prođe preko 30 hiljada brodova7. spaja reke Majnu i Dunav. Od granice sa Mađarskom do Beograda. preko Nürnberga do Regensburga. Planove za gradnju radio je još od 1838.(2012). istočna Kina (Veliki kanal). na pravcu od Bamberga. D.kopneni koridor X i rečni koridor VII koji povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav. Sueski kanal pušten je u promet 16. Velika strateška važnost Sueskog kanala za Zapad postaje još jasnija u svetlu činjenice da je najvažniji tankerski plovni put za opskrbu Evrope bliskoistočnom naftom. Završen je 1992. umetni kanal u Bavarskoj (Nemačka). RMD kanal ili Evropski kanal). prometno čvorište prema Kairu. Plovni put Dunav-Rajna dug je 2 590 km.

kada je došlo do oružanih sukoba. građanskog rata. godina). Potencijali vezani za koridor VII bili su intenzivnije korišćeni do početka 90-tih godina kada su rečni brodari Srbije bili na drugom i trećem mestu po broju plovila na Dunavu (1950 1980. Linijski putnički saobraćaj u Srbiji ne postoji. posebno posle puštanja u saobraćaj kanala Dunav-Majna i njegovog povezivanja sa rekom Rajnom. bila ponovo potpuno onemogućena sve do uklanjanja bombi.železničke pruge. a broj inostranih brodova za prevoz turista koji pristaju u beogradskoj luci stalno se povećava. na prostoru uz Dunav i u njegovim rubnim delovima strani investitori investirali oko dve trećine od svih stranih investicija u Srbiji.obustavljen je međunarodni saobraćaj brodara Srbije Dunavom. Srbija još uvek u maloj meri koristi potencijale unutrašnjih plovnih puteva. eksplozivnih naprava i izgradnje mosta . 16 . Plovni deo reke Save malo se koristi. početkom 90-tih godina prošlog veka. To potvrđuje i činjenica da su u periodu 2001-2009. imajući u vidu dužinu unutrašnjih plovnih puteva od oko 1700 kilometara. Tamišu. posebno Dunava. Dunavski bazen je jedan od dinamičnijih delova Evrope.. posebno brodogradnja i remont rečnih brodova. Sredinom 90-tih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena.Slobode" u 2005. U dunavskom bazenu. U 2007. turizam i proizvodnja energije. godini. a još manje mreža kanala u Vojvodini vezana za Dunav i Tisu. godini brodarske kompanije posedovale su oko 350 plovila u eksploataciji od kojih je većina starija od 40 godina. Srbija ima više od 10 brodogradilišta na Dunavu. Begeju i kanalima DTD koja grade i remontuju brodove i za velike inostrane kompanije. a intermodalni transport robe je u začetku. godini. osim prevoza razvijene su i mnoge druge vrste delatnosti.5 miliona tona robe (2006). Poslednjih godina obim usluge meren tone-kilometri iznosi oko 1. Tisi. posle agresije NATO i rušenja mostova na Dunavu. što taj prostor čini izuzetno vrednim i značajnim sa privrednog i svakog drugog stanovišta. Savi. Lučki kapaciteti su iskorišćeni sa oko 30%. da bi u 1999. Početkom 90-tih godina. raspada SFRJ i zavođenja sankcija . U Srbiji postoji 11 značajnijih teretnih rečnih luka i veliki broj malih pristaništa u kojima se godišnje pretovari oko 6. a rečna flota je zastarela. Domaći putnički saobraćaj praktično ne postoji.6 mlrd/tkm što je za oko 50% manje nego u 1990.

godini iznosili su oko 2. na Dunavu će biti uveden informacioni sistem. od čega su devizni prihodi iznosili oko 22 miliona. Srbija može da unapredi rečni saobraćaj i ostvari benefite od oko 50 miliona. a devizni prihodi iznosili su 21.U delatnosti saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima. uz pozitivan saldo od oko 12 miliona. u proteklom periodu. godini iznosio je 889 miliona dinara ili 15. a novi propisi omogućiće da se obim rečnog transporta udvostruči. Takođe.6 milijardi dinara ili oko 48 miliona dolara.Na unutrašnjim plovnim putevima. rečni saobraćaj u Srbiji iskorišćen je samo 5 odsto u odnosu na druge vidove transporta. Prvi od dva evropska sporazuma se odnosi na uređenje regulative unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji. krajem 2008. remont prevodnica na hidrocentrali „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Naime. U cilju unapređenja i povećanja obima rečnog saobraćaja u regionu. Ukupni prihodi od saobraćaja i usluga u 2007. posebno Dunava. godišnje je prevoženo oko 8 miliona tona tereta. Srbija i Hrvatska trebalo bi da u najskorije vreme postignu sporazum o rešavanju problema na plovnom putu Dunava. PLANOVI ZA RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI I pored velikog vodnog potencijala. Među prioritetnim projektima su: uklanjanje neeksplodiranih mina zaostalih od NATO bombardovanja 1999. a drugi na prevoz opasnih tereta.3 miliona dolara. Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je izradu master plana i studije opravdanosti za unutrašnji vodni transport u Srbiji. tokom poslednjih godina ulaganja u razvoj rečnog saobraćaja u Srbiji bila su više nego skromna. 17 . donacijom Evropske komisije u vrednosti od 11 miliona evra.2 miliona dolara. koji je celom dužinom plovan. Donošenjem modernog zakona o unutrašnjoj plovidbi. Sve što je urađeno relizovano je sredstvima dobijenim iz predpristupnih fondova EU. Bruto domaći proizvod vodnog saobraćaja u 2007. u naredne tri godine. bilo je zaposleno oko 900 ljudi i još oko 800 u delatnosti rada luka i pristaništa. kao i potpisivanjem dva važna evropska sporazuma. godine. godine. Inače. kao najsavremenija tehnologija praćenja i nadgledanja plovidbe.

Takođe. Sredstva za njegovu izgranju obezbediće se delimično iz predpristupnih fondova Unije.jer je njihova visina neznatna s obzirom na vrstu saobracajnice Utrosena sredstva za odrzavanje i obelezavanje plovnih puteva obezbedjuju neophodne uslove plovidbe na Dunavu. Staklar. TROŠKOVI INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU Troskovi infrastrukture u ukupnim troskovima reprodukcije recnog saobracaja ucestvuje vrlo nisko.Zbog toga je tesko da se dovoljno realno sagledaju velicine troskova pristanista koji se odnose na deo troskova infrastrukture vezane za recni saobracaj. POKRIVANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU Kod sagledavanja problematike pokrivanja troskova infrastructure recnog saobracaja treba imati u vidu ekonomsku sposobnost korisnika infrastrukture-transportnih organizacija udruzenog rada.skladistenja). Futog i Beška. 8 Dokić. 18 .jer se pristanista bave nizom delatnosti pored prevoza. Saobraćajna ekonomika. Za ove poslove potrebno je obezbediti oko 45 miliona evra. EU je već obezbedila sredstva za izradu projekta novog „Žeželjevog mosta“.nadmasuje mogucnost ukupnog recnog saobracaja8. M. Pored ovog projekta.Savi… Troskovi pristanista odnosno njigove infrastrukture su veoma specificni. među najznačajnijima su Apatin. koji će biti izgrađen uzvodno od postojećeg –privremenog mosta. na listi prioriteta je i regulisanje 11 kritičnih sektora na Dunavu. a novi će po formi i obliku biti isti kao stari.Tisi.to jeste promet robe koji dolazi sa reke ili ide na reku.koje ne obezbedjuju ni dovoljno sredstava za reprodukciju osnovnih sredstava pre svega flote.Troskovi infrastrukturnih objekata cija je vrednost izuzetno velika i zahteva velika investiciona ulaganja. međunarodni uslovi bezbednosti polovidbe nalažu izmeštanje privremenog drumskoželezničkog mosta u Novom Sadu. dok će Srbija uložiti oko 30 miliona evra.a te delatnosti prevoza i nemaju neke direktne veze(npr.(2005).

pored saobracajnih funkcija ima i niz drugih namena.Pored toga brodska preduzeca placaju i takse za koriscenje nekih kanala9.Polazeci od izlozenog zauzet je stav o pokrivanju troskova infrastrukture. FORMIRANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU Plovni put kako prirodni tako i vestacki.te bi u tom cilju i naknade koje bi ona placala mogle da budu vece.Nasa recna transportna preduzeca placaju i posebne pristanisne naknade.ribolovu. M.(2005). U nasoj zemlji recna preduzeca placajau naknadu za koriscenje objekata bezbednosti plovidbe.korisnici plovnog puta.putem posebnih naknada.koja se koriste za odrzavanje plovnog puta i za obelezavanje u cilju regulisanja plovidbe.za njihovo bolje regulisanje i obelezavanje. 19 . FORMIRANJE CENA U REČNOM SAOBRAĆAJU 9 Dokić.Ovakvo opredeljenje polazi od cinjenice da su brodarske organizacije neposredni korisnici plovnih puteva.turizmu. Saobraćajna ekonomika.Ukupna sredstva za obelezavanje i odrzavanje plovnih puteva treba u celini da snose brodarske organizacije tj.kao sto su koriscenje u poljoprivredi. Ocenjujuci ukupno ucesce troskova infrastrukture u ceni kostanja prevoza u recnom saobracaju kao relativno male.regulisanju i odrzavanju plovnog puta.moze se istaci da recna brodarska preduzeca imaju interes za poboljsanjem kvaliteta odrzavanja plovnih puteva. U svim zemljama preduzeca recnog saobracaja ucestvuju u finansiranju .a troskovi obelezavanja i odrzavanja plovnih puteva sluze samo za obezbedjenje povoljnijih uslova plovidbe.ukoliko bi se postigli odgovarajuci efekti u poboljsanju uslova rada i snizenja troskova eksploatacije.

dolazi do dinamicnog rasta ponude luksuznih putovanja brodom-krstarenja.Proglasen je za medjunarodnu reku pa se smatra medjunarodnim plovnim putem. Za plovidbu brodova .ali su organizacije udruzenog rada obavezne da Republickim Sekreterijatima za trziste i cene dostavljaju cenovnike usluga10.2003 godine izuzetno se razvija turizam na Dunavu.U domacem saobracaju za prevoz robe i prevoz putnika.gde postoji carina i granicna policija.camci i jahte koji zele da plove Dunavom.koji ima veliki turisticki znacaj.jahti i camaca vaze propisi kao i za svaku pribreznu zemlju.Formiranje cena prevoza robe u recnom saobracaju vrsi se razlicito za medjunarodni i unutrasnji saobracaj. Saobraćajna ekonomika.cene se obrazuju prema uslovima trzista.Turisti polaze iz Nemacke i putuju do Crnog mora sto im pruza priliku da upoznaju strane zemlje . vece gradove i njihovu istoriju i kulturu.ka što važi i za sva plovila na moru.(2005). Svaki strani plovni objekat treba da se prijavi pogranicnoj kapetaniji pristanista.ali i na drugim razvijenim trzistima.Brodovi.Ovo je regulisano Konvencijom o plovidbi Dunavom.U medjunarodnom saobracaju cene se formiraju prema uslovima trzista.Pre svega na trzistu SAD.hidrokrilnih brodova… Najvecu mogucnost za razvoj recnog saobracaja pruza Dunav.treba da su registrovani po prtopisima svoje zemlje i da imaju sva potrebna dokumenta. 10 Dokić. M. Nove cene se mogu primenjivati 60 dana od dostavljanja cenovnika usluga Republickom Sekreterijatu za trziste i cene. ULOGA REČNOG SAOBRAĆAJA U TURIZMU Poslednjih decenija prisutne su nove tendencije u razvoju razlicitih vidova recnog saobracaja. 20 .To se vrsi uz pomoc koriscenja savremenih tipova plovila-Overkraft.

U razmaku od 2004-2006 godine kroz Srbiju je proslo prko 66.000 inostranih turista.Ovo pokazuje da postoji velika mogucnost razvoja nautickog turizma u Srbiji. ZAKLJUČAK Rečni saobraćaj ima značajnu ulogu u razvoju unutrašnjeg prometa u mnogim zemljama. Iako naša zemlja ima povoljne uslove za razvoj rečnog saobraćaja. još uvek nema odredjeno mesto u našem saobraćaju.a postoje velike mogucnosti da se taj broj poveca iz godine u godinu. 21 . naročito zbog Dunava koji je druga po veličini reka u Evropi.

(2010). kod nas postoje elementi koji dosta usporavaju njegov razvoj (mala komercijalna brzina prevoza. Mladenović. Ovaj kanal ima veliki značaj za Srbiju sa aspekta prevoza i preusmeravanja jednog dela uvozno-izvozne privrede zemalja na korišćenje rečnog prevoza u razmeni roba.(2010). M.) Ipak godinama dolazi do velikog razvoja turizma na Dunavu. Marketing u saobraćaju.. što bi trebalo da dovede do velikog napredka u inicijativnom turizmu naše zemlje. Niš: Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju. 22 . kada se uzme u obzir da Dunav.Pored niza prednosti rečnog saobraćaja (na primer. Osnovi saobraćaja i transporta. Opsenica. LITERATURA 1. 2. povremena ograničenja prevoza……. predstavlja deo velikog kanala Rajna-Majna-Dunav. V. mogućnosti razvoja rečnog turizma). koji prolazi kroz Srbiju. Kostadinović. G. niski troškovi transporta. Niš: Visoka škola trukovnih studija za menadžment u saobraćaju. Naša zemlja ima perspektivu razovoja rečnog saobraćaja.

2015 sa https://sh.(2005). D.12.Tisa-Dunav. M. sa http://www.3.pdf 6.plavosrce. preuzeto 17.12.(2012).org/wiki/Kanal_Dunav_–_Tisa_–_Dunav 23 .Dunav. 4.2015.wikipedia. Menadžment u saobraćaju. 5.com/DOWNLOAD/DUNAV-MORAVA-VARDAR. Ranđić. Kanal Dunav. Kanal Rajna-Majna. Beograd: Institut ekonomiskih nauka. Saobraćajna ekonomika. Beograd: Beogradska poslovna škola. preuzeto 17. Dokić.

Related Interests