You are on page 1of 15

БАН БОРИЋ

ТИБОР ЖИВКОВИЋ

о босанском бану Борићу не зна се много.! Околности под којима је дошао
на власт такође нису познате. Оно што је у историографији поуздано утвр­
ђено, на основу писања Јована Кинама, јесте да је Борић

1154.

године уче­

ствовао као угарски савезник у рату против Византије. Војни одред, који је
цар Манојло 1 (1143-1180) упутио против Борића,2 грешкомје напао на глав­
нину угарских снага и био потучен. Тако је Борић, привремено, остао изван
домашаја византијског цара. Кинамова кратка вест о Борићу и термин

обџџахо<;, који користи описујући његов однос са угарским краљем, наво­
ди на закључак да је бан Борић

1154. године

био угарски вазал3 и да је у том

својству вршио своју дужност У рату против Византије у Подунављу, прили­
ком опсаде Браничева.

Такође је установљено да је Борић имао поседе у Славонији у пожешкој жу­
панији. 4 На основу сачуване дипломатичке грађе, познато је да је и породи­
ца бана Борића вековима после његове смрти располагала знатним земљи­

шним поседима на том и суседном простору.5 Ипак, још увек није познато
одакле је родом био бан Борић. Најчешће су заступљена два мишљења - да
је био пореклом из Славоније или из Захумља. 6 У сваком случају може се
сматрати да није био родом из уже Босне.

1 Уопштено о бану Борићу: С. Ћирковић, Историја средљовековне босанске државе, Бе­
1964,42-43. О пореклу бана Борића видети: Б. Недељковић, Постојбина првог бо­
санског бана Борича, ич 9/10 (1959), 55-69 (= Недељковић, Постојбина).
оград

2 Ioannis Оnnатј Epitome ,еruт аЬ lоаnnе et Alexio Comnenis gestarum, ed. А. Meineke,
Воnnае 1836, 131.22-132.3 (= Сјnn.); Византијски извори за историју народа Југослави­
је IV, уред. Г. Острогорски - Ф. Баришић, Београд 1971,51-52 (ВИНЈ IV).
3

Упор. В. Ћоровић, Бан Борић и љегови потомци, Глас СКА

4

У питању је Борићев поклон темпларима села Здеље

182 (1940), 48-49.

(Esdel),

који је одобрио угарски

краљ Стефан ЈУ (1162/1163), а поменут је у повељи угарског краља Андрије темплари­
ма из 1209. године; упор. Codex diplomaticus ,egпj Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae Iп. ed.
т.

Smiciklas, Zagreb 1905,
ПL N~

N~

74 (= CD).

368 (1250); CD V, N~ 611 (1258).
Posjedi plemickog roda
Вопса Ьаnа do sredine xw. stoljec(J, Scrinia Slavonica 5 (2005), 48-61 (= КarЫc, Posjedi).
5 CD

74 (1209); CD JV,

N~

328 (1248); CD JV,

N~

Подробније о поседима Борићевих потомака у Славонији: М. КarЫc,

6

49

Упор. Недељковић, Постојбина,

ра;

Karbic, Posjedi, 50.

57-58, где

су наведена старија мишљења и литерату­

" .Иако су потомци Борића бана у Славонији. Летопис попа Дукљанuна. тј. са монасима. у уводном делу ове повеље бан Борић саопштава како је код љега дошао Винценције. Посебна издања СКА 67. као месту Борићевог порекла. Панкрација. 8 Насупрот бројним повељама из ХIII и XIV века. који се изричито у повељама јављају као њихова "баштина" (hereditas). нап. 31. године. Доносећи му на увид старе повеље. Недељковић. већ 1158/1159. вој у склопу политичког деловања бана Борића према Дубровнику. опат локрумског манастира. аЬ aliis nostris antiquis Упркос томе што је ова повеља фалси­ {preJdecessoribus terre principibus. 9 Ф. то никако не значи да су ти поседи били и Борићева "баштина". упор. као и у случају Деси­ Ad numеrum 26 аn. његове браће и рођака који су сродници потомака Бо­ рића бана. Летопис). CD л-. terra Tolys cumfratribus et cognatis generationis Borich vocata ". 64-65. имали ТИБОР ЖИВКОВИЋ знатне земљишне поседе. CD II. Податак из једне повеље угарског краља Беле IV из 1244. а међу којима је било и оних испра­ ва које су издали његови "стари претходници". Постојбина. па је отуда она у историографији датирана између 1159. 195. Седми индикт који се јавља у Бориће­ повељи. августа месеца.. помиње и претходне владаре. године. постоји само један траг који води према Захумљу. Београд-Загреб 1928. међу којима и ону Љутовида протоспатара.. она је ипак морала да садржи одређене тачне податке како би фалси­ фикат изгледао што вероДостојније - а то је најпре податак да је бан Борић владао у Захумљу. о чему ће бити речи.12 Неко је у ХУIII веку дописао.. CD 1I. Ьаnј Тиnnјсћа 8 N!! 208 (1244). Летопис. 12 Упор. У пита­ њу је једна фалсификован а повеља. које указују на Славонију. У сваком случају. како би нагласио легитимност самог чина. који су припадали цркви Св. ова година се сасвим складно уклапа. Тиnnјсћа би требало да је данашња Томица. 195. Шишић.. и них повеља. N!! 74. били у сродству са Борићем. оснажује преmо­ ставку да је Борић бан родом из Захумља.Н Поменута повеља бенедиктинском манастиру није датирана годином.. у којој се помиње земља власништву Тољена. 50 .9 Наиме. 10 Ibid. године. којом се локрумским бенедиктинцима дају поседи на Мљету. којом Tunnicha у се одређује опсег босанске бискупије. 1151. Karbi6. али отвара ту могућност. То још увек не значи да је он њи­ хов потомак. 54. године. будући даје те поседе он могао да стекне за живота. 195-196 (= Шишић. тј. ego 7 Упор. Posjedi. 10 фикат. Формулација аЬ а/Љ nostris antiquis {preJdecessoribus terre principibus. У истој повељи локрумским бене­ диктинцима Борић помиње и своје рођаке који се налазе у Захумљу (. још увек не значи да су "претходници". 1156. односно околини Пожеге. Правно гледано. упор. како би бан потврдио власништво локрумском манастиру над земљиштем цркве Св.7 уједно одређује најзападније поседе Борићевих потомака у Сла­ вонији. приликом издавања повеље. пре свега услед својих добрих веза и савезничких односа са угарским кра­ љем. околину Пожеге или Брода. као исходиште рода Борића бана. коју је бан Борић искористио у својој повељи локрумским бенедиктинцима. N!! 86. није падао 1151. сасвим је очекивано да савремени владар Захумља. Шишић. очевина. већ индиктом и месецом. 11 Упор. Панкрација на Мљету у Бабином Пољу. ранији господари Захумља.

што додатно повећава мо­ гућност да је породица бана Борића била пореклом управо из Захумља. . В. када је као све­ док потписан на једној повељи угарског краља Стефана IV. то би значило да је био уплетен у грађански рат у Угарској. 14 Податак је сачуван у повељи угарског краља Андрије Хрватској из 1209.1 8 Стога. Budapest 1999. у доцнијим повељама босанских владара и властеле. уз угарског краља Стефана године. године чини даје он тада још увек био бо­ сански бан. CD П. Другим речима.. могао би да се односи под­ једнако на самог Борића или на непознатог Борићевог наследника. против кога је и када угарски владар војно интервенисао у Босни. или као изгнаник и бивши бан Босне. који је 13 Monumenta historica episcopatus zagrabiensis. за (Здеље) у Славонији. бан Борић је умро убрзо после 1163.12-15). 78 (= Калић. N'l74. о вој­ ној интервенцији у Босни против тамошњег бана. иако се на основу повеље из 1163. Veszpremy . 14 Податак је сачуван у повељи угарског краља Андрије II (1205-1235) из 1209. уз дозволу угарског краља Стефана спас своје душе.F. Белош је наставио да живи у Угарској (упор. грешком издавача је испао читав ред где се појављује име Борића бана. па је Стефан III 1165. 172-174. CD Јп. Zagrabiae 1873. већ се вра­ тио у Угарску и стекао велику наклоност угарског краља. 17 Упор. Како се после 1163. По­ јава његових унука пре 1209. поклонио темпларима село Esdel IV 1163. што је потврдио и Андријин отац. Тkalcic. изгледа да је убрзо после тога преминуо. K~ 94.БАН БОРИЋ banus Baricius сит filiis meis atque propinquis. Калић. С друге стране.15 Будући да је Борић село Здеље по­ клонио pro remedio anime sue. јер је најкасније 1164. године. Већ године убијен је и Стефан IV. 16 Simonis de Keza Gesta Hungarorum. године сагласна је са оваквом хронологијом. HBoricio Ьаnо Н. док је Борић или убр­ зо преминуо или Уклољен вољом Стефана ПI са банске части у Босни. ЗРВИ 18 Стефан IV је поражен јуна 1163. Белош). а Борић бана Бо­ сне. Познато је да је угарски бан Белощ та­ па се отуда јавља мисао даје Борић бан у по­ литици следио свога (вероватног) заштитника Белоша. исход овог рата Борић највероватније није дочекао. упор. Schaer. године. па би требало помишљати да су обојица изгубили своје претходне позиције . док се у исто време и Белошу губи сваки траг у изворима.13 У својству бо­ санског бана он је. године и повукао се на територију Византије. Да ли је он умро као босански бан. да су ове поседе темпларима про­ ширили и Борићеви унуци (Boricii nepotes). 51 204. у. коначно остао једини краљ Угарске и грађански рат је окончан. Што је још важније. године. 16 По­ ставља се питање.17 III. ). На основу повеље из 1163.. године из извора гу­ бе Белош и Бориш. K~ 11 темпларима у Далмацији и 74. уз још једну узгредну примедбу. ed. Сјnn. Борић бан је Босном владао сасвим сигурно до 1163. податак Симона де Кезе. а против Стефана кође. године. 36 (1997).Белош бана Угарске. угарски краљ Бела III (1172-1196). ова подударност вероватио није случајна. ed. године. Жуnан Белош. остаје нејасно. Готфрид се није задржао у Босни. Ј. потомци Борића бана нигде се не помињу. L. године пре­ минуо. 15 CD III. Ј. Хроника Симона де Кезе бележи да је по наредби угарског краља Стефана П! (1162-1172) извесни miles Gotfridus nominatus de Mesnensi regione пошао против босанског војводе (adversus ducem de Bosna) и да га је победио. Међутим. подржавао Стефана IV. K~ 2. на којој се Борић бан налази као сведок IV. где је очекивао да ће наћи подршку Манојла Комнина.

346-347 (= Orbin). Zagreb 1989. ТИБОР ЖИВКОВИЋ године. 2О Мавро Орбин и Јаков Лукаревић придодају тек не­ што мало о наследницима бана Стефана. упозорава даје Орбин користио неки извор који је био пун анахронизама и да је у основи прича дубровачког порекла. Mosin. дакле. међу именима јужнословенских државица. С.7-8. како кратко бележи Поп Дукљанин. Остале српске кне- 19 V.63.15 (=Luccari). устоличио дукљански краљ Бодин осам­ десетих година Х! века. 22 Copioso ristretto de gli Annali di Rausa libri quattro di Giacomo di Pietro Luccari. Београд 1968. Мавро Орбиll. 104. средином ХII века. Може се. 23 Сјnn. а извори који о њему пружа­ ју податке малобројни су. 1 9 Понекад се у историографији дога­ :. Чини се даје такав случај и са описом дубровачко-босанског рата забележеним код Мавра Орбина. али несумњиво ослоњен на исти извор као и Орбин. Лукаревића па до Растића. а једну од својих кћери удао је за угарског краља. Zagreb 1950 (= Ljetopis). нема Босне. Шишић. Први познати босански бан био је извесни Стефан. односно под којим околностима се Босна осамосталила. а пресудну улогу одиграо је одавно из­ речен закључак Вјекослава Клаића. напомиње сасвим кратко да је "земља" Босна део Ср­ бије. 23 Дакле. 97. коментар на страни 340-341 (= Ћирковић. Poviest Bosne do propasti kraljevstva. Pesaro 1601. а Босна допала у инте­ ресну зону Византије. само одбацује дубро­ вачке хроничаре. који пружа најраније вести о Србима и Србији у раном средњем веку. чијим се вла­ дарима наредбом обраћају византијски цареви. Zagreb 1882. рећи да је Борић бан владао Босном од око 1150. сматра да Борићевог рата са Дубровником никада ни­ је ни било. напомиње како река Дрина дели Босну од "остале Србије". 22 Константин Порфирогенит. код Мавра Орбина остао је забележен ве­ ома подробан извештај о рату бана Борића са Дубровником. није имао мушких потома­ ка. 21 Il Regno de gli SZavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense. Клаића. Venetia 1605. "Deinde cepit Bosnam posuitque јЫ Stephanum knesium ". Srednjovjekovna Bosna. остаје отво­ рено питање о којем се до сада није много расправљало. У. а да га је после његове смрти насле­ дио млађи брат Крешимир. следи суд В. Затим следи опис рата ба­ на Борића са Дубровником. ed. тек понешто од времена бана Борића. Босна јесте била део Србије. ДО похода на Босну морало је доћи пре 1167. Ћирковић. Кlaic. али такође не објашњава због чега. Орбина. до 1164. 21 Лукаревић такође следи Орбина са далеко ма­ ње појединости. па самим тим супротстављен Стефану IП. 52 . Љегова делатност углавном је непозната. кога је на власт у Босни. па су се од тог време­ на угарски владари почели називати краљевима Хрватске и Босне. наводно. 50.најпре могао да буде византијски штићеник. Међутим. Орбиll). писац искрено признаје како му ништа није познато о делима ових босан­ ских банова. ђа да се једном изречени закључци прећутно преузимају код других аутора и да ретко дође до њихове корените промене. 220. Крешимир. Кlaic. чиме само потврђује исправност претходних изворних података. У историогра­ фији се о овом догађају мало писало. када је из­ међу Угарске и Византије успостављен трајнији мир. Летопис. Краљевство Словеllа. N. а када и како. да је извештај Мавра Орбина о Бориће­ вом рату са Дубровником - измишљен. го­ дине. Свакако. 20 Ljetopis Рора Dukljallina. Није јасно на основу чега. То је несумњи­ во потврда да је исказ Константина Порфирогенита о Босни као саставном делу Србије - тачан. Јован Кинам. Орбин каже да је Стефанов син Вукмир наследио банску част у Босни. У исто време.

уз кратку примедбу да је у једном тренутку женидбеним везама ар­ хонт Србије остварио врховну власт над Травунијом. уз помоћ рашког жу­ пана Вукана. што је могло да буде последица привременог гашења самосталне Србије. Moravcsik . Бодин је умро фебруара/марта 1099. када Угри отпочињу да се зани­ мају за простор јужно од Саве и Дунава. Паганија и Дукља - - Траву­ изричито су наведене као независне области. године је познато.. 26 Ljetopis. користећи се њиховом савезничком помоћи против Византије или своје сабраће из околних кнежевина. Наведени догађаји. послао га окованог у Зету. а стране и савезници су се смењивали према потребама политичког тренутка. Међутим.1. који су вршили утицај на избор босанских кнежева или банова. Недуго потом (поп post multum temporis) погинуо је ратујући (јn ЬеПо) у Захумљу. године. одиграли су се.7-10. на основу Летописа Попа Дукљанина. а затим сам за­ владао. која је клизила од Србије према Захумљу или Дукљи. рашког жупана Вукана. Gy. године умро је дукљански краљ Бодин и отпочели су сукоби око трона. 53 27 Ljetopis. Наиме. по свој прилици. Врло брзо. Бодиновог стрица.R. већ у тој истој или наредној години. које средином Х века помиње Константин Порфирогенит нија. изгледа. у време наследника византијског цара Василија п. фебруара/марта 1099. од краја ХI века. 99. Под таквим околностима формирале су се државне творевине српског пле­ мена. ed. син краља Радо­ слава. Међутим. . Washington DC 1967. па би се женидба Кочапарова са кћерком босанског ба­ на догодила око 1100/11 О 1. Свака од ових др­ жавица тражилаје свога заштитника. који је на Морачи. 26 Хронологија догађаја несумњиво припада самом крају прве деценије ХII ве­ ка. 25 Ljetopis. на коју су претензије истицали дукљански владари (Бодин). Током XI века Босна је коначно почела да се јавља као посебна област. уз помоћ рашког жупана Вукана. jenkins. и његова владавина била је краткотрајна.БАН БОРИЋ жевине. Већ 1018.27 24 <. Ј.34. године. поразио Добро слава. одржавале међусобну равнотежу мо­ ћи.:onstantine Porphyrogenitus De administrando imperio. веома поузданог за то доба - Летописа Попа Дукљанина - познато да је Босна та­ да имала сопственог владара. српски владари одржавају односе и са њима. 24 Српске кнежевине су. стигао је у Дукљу и брат кнеза Бранислава. Часлављевих наследника у Цимискија (976-1018). Бодинов син Миха­ ило покушао је први да преузме власт. на основу савременог извора. 86. Н. али му се супротставио Бодинов брат Доброслав и на кратко успео да успостави власт. 25 С друге стране. најчешће у личности византијског или бугарског цара. дошао је у време византијске превласти на Балканском полуострву. Захумље. Наиме. који су уследили иза Бодинове смрти. поготово када је. Ј-П. да је рашки велики жупан Љутомир био ожењен кћерком босанског бана. Кочапар. Из тог разлога Кочапар ablit јn Bosnam et accepit јЫ uxorem filiam Ьаnј Bosne. 99. Босна је највероватније тада постала засебна политичка творевина. (971-976) време византијског цара Јована или бугарског притиска у време цара Самуила Коначан утицај у правцу издвајања појединих области некада је­ динствене Србије (са Босном). јер му је запре­ тила опасност од бившег савезника. очигледно је да рашки жупани првих деценија ХП века нису управљали и Босном.

изведено из личног имена Вукмир. I Сицилијског. Рукопис. дотле анонимни писац Историје Босне каже како многи причају даје то био Коломан. па су отуда и владара Ср­ бије. 29 Претходне. Бела П је вратио под угарску круну велики део Далмације. кћерке великог жупана Рашке. он само каже да се прича како је супруг Крешимирове кћерке био Коломан. онда из тога прилично јасно следи да је босански владар био независан од рашког жупана. 1154.. то би онда значило да се Коломан и по трећи пут оженио. fra quai Regniando Re Steffano. као и љегов млађи брат и наследник Стефан Крешимир. схватили као босанског бана. N!! 45. па су извели закљу­ чак даје у питаљу кћерка босанског владара. Опште место код дубровачких писаца јесте управо да Србију замељују са Босном. па ју је отерао. Међутим. на сабору у Острогону. али су у краљевској титулатури задржали само наслов Раме. која му године. али не разматра љихово потомство. и није немогуће да је том приликом утврдио и залеђе. године. II (1131-1141) 1136. док Орбин и Лукаревић само летимично кажу да је Крешимир једну своју кћер удао за угарског краља. у којој се такође помиље кнез Стефан. ". али тврде да су љихови потомци били угарски кра­ љеви. Други пут се оженио Еуфемијом. quaZe поп hebbe jiglioli maschi. левим крилом босан­ ске војске командовао је брат Борићеве жене Лавице. указује даје он највероват­ није био потомак сина кнеза Стефана. doppo il quaZo domino јl suo JrateZZo minora chiamato Steffano Crescimir. Прва жена. али му је била неверна. потчинивши Босну доводећи на власт себи лојалног бана. а да је невеста највероватније била кћерка босанског бана Стефана. Томаш Вукмирић. али је изгледа остала у најужем кругу око босанског бана. Ње­ гово презиме. јер им је та област Рашког Подгорја припадала на основу мираза који је стечен же- 28 Рукопис N!! 36 Архива САНУ. кћерком суздаљско-перејаславског кнеза Владимира Мономаха. Вукмира унук. I. са­ стављену од непознатог аутора. али углавном ослољену на Орбина и Лука­ ревића. Уколико би био тачан податак ано­ нимног писца Историје Босне. Анонимни писац Историје Босне не иде овако далеко у својој тврдљи. умрла ј е. 1. Уро­ ша I. Најпре ће бити да су позни дубровачки писци погрешно разумели брак Јелене. Наиме. године Босном владали преко Домаћег бана. са Белом П. године. Угарски краљеви су изгледа од 1137. succedendogli Vutimir suo jiglioZo. quale aparere di тоZlijЗi CoZoman . еће egli sene morii. у бици код Требиља. - можда најпре Вукмиров године дошло до преовлада­ ваља угарског утицаја у Босни и довођеља банова који су били угарски ваза­ ли. Године 1137. угарски краљ Бела дао је своме сину Ладиславу Bosnensem ducatum. та unа Је­ тјnа ehe diede in mogZie aZf'Re d'Ungaria. То би значило даје између 1100.N2 36 Архива САНУ садржи једну Историју Босне (1100--1463). поп passo moZto tempo. 54 . љегов син и наследник Вук­ мир.Уколико се Кочапар склонио испред рашког жупана Вукана у Босну ТИБор живковИЋ и тамо обезбедио женидбом са кћерком босанског бана и за љега ратовао у Захумљу. угарским принцем и доцније краљем.. фол. Орбин и Лукаревић не знају име угарског краља који се оженио кћерком босанског бана. " 29 CD П. великог жупана Уроша Међутим.. кћерка норманског војводе Рожера ј е родила наследника Стефана 11 О 1. и 1154. када се одиграо Борићев рат са Дубровником. лоза бана Стефана више није владала Босном. 28 Из познатих историјских извора зна се даје угарски краљ Коломан имао два брака.

Зl Лукаревић је генерално био склон скраћивању изворника. највероватније у средишту дубровачког бојног реда. под Милошем Шестокрилићем. 31 Orbin. Наиме.000 војника. Томаш Вукмирић имао уз себе 4. Десним крилом запове­ дао је Михо Бобаљевић. под ко­ мандом Николе Улцињанина и Пераштана. Ћирковић. 33 На десном крилу босанске војске био је Томаш Вукмирић. можда. Лево крило дубровачке војске састојало се од Улцињана. могао је Борић да учврсти своју власт у Босни. а као угарски вазал он је морао да сле­ ди у спољној политици Угарску. а обједињено под Дубровчанином Џивом Цријевићем. Орбин доноси веома подробно. Отуда се јавља мисао да су породичне легенде угледних ду­ бровачких породица могле да чине један део извора Орбину и Лукаревићу о овим дога­ ђајима. додаје да је 55 35 Orbin. Улциња. упор. 340-341. Пр­ во. Посебно је питање који писац пружа вернију слику догађаја. ЗРВИ 41 (2004).БАН БОРИЋ нидбом Беле Слепог са Јеленом. односно каква хронологија је у њему била примењена. Цријевићи. коју обојица цене као веома вичну ратовању. ородивши се са старом владарском породицом. 21. кћерком рашког великог жупана Уроша 1. брат банове жене Лавице. док Лукаревић изричито тврди да су Дубровчани има­ ли великих сукоба са Борићем из године у годину. који су водили дубровачку савезничку војску. Византијским календар ом гле­ дано.34 Докје Борић командовао левим кри­ лом. Опис Борићевог рата са Дубровчанима. 32 Luccari. пошто година почиње у септембру. Са Бобаљевићем је на десном крилу био и Которанин Бетар Болица. као и сам војни распоред прилично су подробни И поткрепљују веродостојност самог догађаја. пружају недвосми­ слен податак да је Борић уз себе имао угарску коњицу.32 Подаци о члановима угледних породица из Дубровника. Котор а и Пераста. 34 Luccari. године. али је Орбин очигледно тежио да улепша­ ва и кити материјал којим је располагао. ипак. Luccari. децембар). 348-349. Орбин каже да се први сукоб одиграо 1154. 33 Поменуте породице из Дубровника и Котора. године. Лукаре­ вић тврди да је у питању био Милован. Питање је који извор су користили Орбин И Лукаревић. ОрБUll. Рама у mumулаmурu угарских краљева.30 Један од ових банова био је и Борић. Оба писца. а да је следеће године дошло до главне битке. 349. услед неког спора босанског еписко­ па и дубровачког архиепископа. отпочео је сукоб са Дубровником. епископ Крешева. 35 30 О начину на који је Рама дошла у титулатуру угарских краљева видети: Т. Али. 21. по­ знате су на основу каснијих извора. Бобаљевићи. сестром Томаша Вукмирића. Овим браком. он саопштава даје Борић дошао у сукоб са Дубровчанима пошто је прет­ ходно загосподарио Захумљем. у својству врховног команданта. његова женидба са Лавицом. Живковић. Отуда. чија је фамилија изгледа и потицала из Босне. . тек следеће године. Орбин закључује даје после пораза босански бан остао велики при­ јатељ Дубровчанима. Затим. изричито каже да пише на основу сведочанстава "многих који су тамо би­ ли". 153-164. али о њима нема података у изворима ХII века. Лукаревић је изричит да је до глав­ ног сукоба дошло у септембру 1154. где се налазила иугарска коњица. бан се спремао да дође са већом војском и то је поход о коме пишу Орбин и Лукаревић. Болице. 20. могуће је да се ради о истој години (септембар - 1154.

Изгледа даје Борић. одно­ сно да је босанском епископу покушао да подреди и оне области које су се налазиле у надлежности дубровачког архиепископа. јер је исувише удаљен од позорнице су­ коба. Котор и Пераст пружили помоћ Дубровнику. З7 Стога. мо­ гао је да постави оданог властелина на место босанског бана. године. 39 Иако је Орбин олако прешао преко суштине су­ коба. откуда то да су Улцињ. Папа Анастазије IV 19. а сам био посечен од Пераштана. који је претходно покушавао да помогне Цријевићу. Калић. укључујући и Дубровник.З8 односно рашке владарске куће. приказан је код Мавра Орбина као последица црквеног спора између босанског епископа и дубровачког архиепископа. У склопу свих познатих догађаја око бана Борића. потпадали под зону утицаја Византије и да су из тог разлога деловали у заједници. али се и тај град одазвао позиву Дубровчана. налазили су 36 Luccari. Никола Улциња­ нин. 30--31. добро је по­ знато да је до примирја дошло тек смрти Гезе II 1162. го­ дине помагао Угре под Браничевом. извршио одређене измене надлежности епископа. У контексту угарско­ -византијског ратовања. Стиче се утисак да је Борић постављен за босанског владара у склопу ди­ пломатске активности Угарске. Десин брат. Једини одговор јесте да су сви ови градови. 68. године потврдио је дубровачког ар­ хиепископа Андрију и одредио опсег његове црквене јурисдикције. 38 Недељковић. требало би поставити питање. које се углавном одвијало у Подунављу. овим добија на тежини. када гаје византијски цар Манојло 1 Комнин укло­ нио са великожупанског престола Рашке. Тамо је тада већ чврсто држао власт Борић. нап. пошто је стекао Захумље. Тако би било сасвим јасно због чегаје Дес а 1155. такође ука­ ТИБОР ЖИВКОВИЋ зује на добар извор који је послужио обојици писаца. увек је последица политичке одлуке и одјек је владареве жеље да територи­ ја на којој врши световну власт буде и у духовном смислу под надзором "ње­ говог" црквеног поглавара. 20. односно због чега није могао да се врати у Захумље и Тра­ вунију. морао да се задовољи скромном облашћу Дендре. 37 Упор. године. Тачније. претпоставка Б. децембра 1153. помажући га још да прошири власт и на област Захумља. које је нарушено тек после године. био је рањен стре­ лом и присиљен да се повуче. Посmојбuна. Недељковића. баш као што је и он 1153. Улцињ за тако нешто није имао никаквог интереса. 56 . 1155. кој е ј е поред Бори­ ћа покренуло на рат и његове угарске савезнике. Белош. Поку­ шај једног средњовековног владара да промени границе црквених епархија. 39 Orbin. на простору Захумља и Травуније. може се уочити да ј е то било веома крупно питање. посебно се издваја чиње­ ница да се његова појава у Захумљу подудара са одласком Десе из те обла­ сти и његовим постављењем за рашког великог жупана вољом угарског дво­ ра. Најзад. Тај сукоб око црквених надлежности одиграо се.Опис рана које су заповедници задобили. или на пролеће 1154. природно је било да угарске чете помажу своме вазалу Борићу у скло­ пу рата против Византије. године. Међу областима које су се налазиле под дубровачким архиепископом. да је Борић био рођак Белошев. 36 Томаш Вукмирић убио је Џиву Цријевића. 347. где су и како погинули. Рат који је избио између Борића и Дубровника 1154. чак напомиње да је Петар Болица рањен у десну страну груди. 42-44. Такође. пре свега. угарски бан Белош.

заиста посто­ јао црквени сукоб дубровачког архиепископа и више епископа са подручја Дукље. са којима је у црквеном смислу 1153. сина Вукмировог. Податак Мавра Орбина. Према генерацијском моделу који подразумева трајање једне генерације од 30 година.БАН БОРИЋ се 3 ахумље . ступа­ њем на трон 19. године. бива црквени спор као највероватнији. односно оних који су столовали у земљи краља Радослава. имао извесних неугодности прили­ ком успостављања своје власти над епископима Захумља. између године. Можда се најпре може рећи да је Борић бан био жењен сестром Томаша. око 1150.40 Само неколико дана касније. очигледно је да је током прве половине не овај сукоб превазиђен. године 1154. Повеља је сачувана у оригиналу у Дубровачком архиву. Опадање политичке моћи дукљанских владара. годи­ Дубровник био у сукобу. На основу оригиналне папске повеље. године покушао да постојећој црквеној организацији у Босни припоји епископије које су биле под дубровачким архиепископом. да ли је поглавар дубровачке архиепископије. да су помоћ Дубровчанима пружили управо Которани и Улцињани. папаје поново писао дубровач­ пит ком архиепископу одобривши му искључене из цркве епископа Улциња. кљански краљ Радослав да прихвати савез са византијским Дубровником. истина. године. пред сам почетак рата Борића и Дубровника. који је био син бана Стефана. а самим тим подреди своје епископе дубровачком јереју. децембра 1153. забележена код Орбина и Лукаревића. за босанског бана. Такође. regnum SеruШе ас regTribunie). Травуније или Ср­ бије. Дриваста и Котора. даје Борић после пораза код Требиња по­ слао на мировне преговоре епископа Требиња. 41 Оно што се сигурно може закљу­ чити јесте да је. Суштина спора дубровачког архиепископа са епископима Бара. Доласком Борића. а камоли као црквено средиште. Улциња и Котора. Поставља се питање. Оту­ да и суштина сукоба. . године. децембра 1153. Вукмир око 1080. Лукаревић сматра да је тај епископ био у Крешеву. током прве половине ХII века. у време када је Деса преузео великожупанску власт у Рашкој. на осно­ ву података код Орбина и Лукаревића. политич­ ке делатности и самог краја. када је та област потпадала под дубровачког архиепископа. сводила се на то што је у Дукљи епископ Бара ове епископије сма­ трао својим суфраганима. ово би значило да је Стефан рођен око 1050. 41 CD Д N!! 75. Србија и Травунија (regnum Zachulmie. византиј­ ског штићеника и Десиног супарника. у каснијим столећима фигурира као ка­ толички центар. Притиснут од Десе. године. морао је ду­ 1145-1153. које. тешко се могу уклопити у целовиту слику његовог порекла. Борићје 1153. Другим речима. од 24. године. као и которског кнеза. У питању је оверен препис папске буле. када је као човек од повере­ ња босанског бана могао да у његово име преговара са Дубровчанима. или још више о његовим потом­ цима. довело је и до укидања барске архиепископи­ је и враћања претходног стања. Разуђени историјски извори о Борићу бану. године. а његов син и кћер око 1110. указивао би на то да је овај епископ већ био подређен босанском епископу. али за ХII век не постоје подаци који би упућивали на за­ кључак даје Крешево уопште и постојало као насеље. будући да је Борић покушао да припојене области Травунију и Захумље - - подреди своме епископу. у склопу угарске политике и његово преузимање Захумља и Травуније 1153. дошло је и до сукоба у црквеним питањима. Тако би Борић бан припадао ге- 57 40 CD Д N!! 74. ја­ сно је да је до црквеног сукоба дошло на територији Дукље.

а области које је до тада држао на западу .нерацији рођеној око 1110. Поставља се питање. али је остао без територије и стварне власти. Међутим. Тако је. који би требало да је био легитимни наследник босанског престола. Рашкој. године.42 Разлози због којих је Белош одлучио да Босну препусти на управу Борићу. године непосредно утицао на промену на великожупанском престолу Рашке. најмлађи брат Белошев. онда је и читава његова породица могла да се склони у Славонију. Отуда се јавља могућност. будући да се на том простору дуго јављају његови потом­ ци. Женидба са сестром Томаша Вукмирића указује на то да између Борића и потомака кнеза Стефана није постојало крвно сродство. коју је кратко прибележио Симон де Кеза. 58 . 68. Деса. Најпре се може рећи. тј. односно Славоније. Један од главних приста­ лица принца Стефана био је управо његов ујак бан Белош. односно припадао истој оној генерацији као и Урош П. очигледно из неког разлога није постао босански бан. У то време спољном политиком Угарске руководио је бан Белош. Немања. тражећи 42 F. У Бо­ сније тада дошло до потпуног политичког преокрета и престо босанског ба­ на морао је да припадне некоме ко је био вазал византијског цара. Стефан је задржао принадлежности које су му по праву припа­ дале. према споразуму из 1152. Political Relations Вемееn Hungary and Byzantium јn the 12th Century. онда се може допустити могућ­ ност да је Борића управо Белош поставио за босанског бана. Томаш Вукмирић. а то је морало бити пре 1157. од­ носно Славоније. у повељама босанских владара и властеле име Борића ба­ на и његовог рода не налази се ни у најмањем трагу. Отуда би требало да следи закључак да је Борић био пореклом из Угарске. Расположиви подаци из историјских извора не могу да пруже коначан одго­ вор на питање о пореклу Борића бана. син великог жупана Рашке Уроша I. будући да су приликом наслеђивања банске части изостављени непосредни потомци кне­ за Стефана. Budapest 1989. С друге стране. Тада је за великог жупана постављен Деса.За­ хумље и Травунију - преузео је Борић. када је он највероватније морао да напусти Угарску. који је 1153. а не неком од чланова угарске владарске породице. Белош. већ је на то место дошао Борић. Наиме. Отуда и војна интервенција у Босни Стефана ПI. да је Бо­ рић доведен за бана Босне. одакле је Борић бан доведен за босанског бана и доц­ XIV века наво­ није владара Захумља и Травуније? Угарске повеље из ХIII и де на помисао да је и сам Борић бан био пореклом из Пожеге или Брода. Страцимир и Тихомир - ТИБОР ЖИВКОВИЋ у Србији. На тај начин Белош је могао да обез­ беди јединство угарских савезника. где је још од раније он могао од угарског владара да добије извесне земљишне поседе као његов вазал. Уколико се у виду има огроман утицај Белошев на спољну политику Угар­ ске. како је то у историографији већ уочено. године. посебно према земљама јужно од Саве. Makk. да је Борић постао босански бан политичком вољом Угарске. а да је у Босну доведен као угарски штићеник. задовољавајући њихове политичке и те­ риторијалне амбиције. околности под којима је окончана владавина Борића бана у Босни унеколико могу да објасне разлоге услед којих се његови потомци не помињу на простору Босне или Захумља. The Arpads and the Comneni. године. Мирослав. највероватније леже у са­ мом сукобу између Гезе II и принца Стефана. Наиме. уколико је снагом византијског оружја он био изгнан из Босне.

док потписан на повељи Стефана али је практично већ био изгнан из земље.БАН БОРИЋ равнотежу између завађених чланова угарске краљевске породице. непосредно пошто је као све­ IV. бан Бе­ лош пронашао средње решење поставивши за бана Босне Борића. односно Славоније. Могао је да буде и из јужне Угарске. Он је тада још увек носио титулу бана. Крај Борићеве владавине пада у 1163. није било неопходно да тај човек буде пореклом из Босне или Захумља. Стога. зависног од византијског цара. управо из околине Пожеге или Брода. 59 . Женидбом са ћерком потомка кнеза Стефана створена је и по­ литичка основа да се он и одржи на власти. Поставља се питање због чега је управо Борић био Белошев избор? На ово питање не постоји сигуран одговор и најбоље је прећутно прихватити реше­ ње онако какво јесте - великаш Борић је око 1150. годину. године постављен за бо­ санског бана. Његов пад требало би довести у везу са византијским ратним напорима према унутрашњости Балканског по­ луострва и Довођењем новог бана.

According to аl1 1152 covel1ant. and not Ьу some members ofHungary's ruling family. That way Belos could secure unity with Hungarian allies Ьу satisfying their political and tепitоriаl ambitions. 60 . А question arises as to why Bori6 was Belos's choice. Не could have соте from southern Hungary. is that Bori6 acquired the title through а political will ofHungary. The first thing to mention. No definite answer сап Ье provided and the decision is best accepted for what it was . the assumption that Bori6 was appointed Ьап of Bosnia thanks to Belos becomes plausible. That explains why the Ьап did not necessarily have to originate from Bosnia or Zahumlje. Slavonia and Dalmatia). Belos found а run of the тill solution Ьу appointing Bori6 Ban of Bosnia.the year he was most probably forced to lеауе Hungary. That is likely to have happened before 1157 . The reason why Belos decided to let Bosnia Ье governed Ьу Bori6. Desa. the son of Grand Zupan of Raska. i. Не still held the title оЉап although he was in fact ousted from the country. Belos's youl1gest brother. knowing that the immediate successors of Prince Stefan were excluded at the time ban's rank was being passes оп. Knowing how much influence Belos exerted оп Hungary's foreign politics and particularly the regions south of the river Sava. In those days Hungarian foreign politics was lead Ьу Вап Belos. was appointed Grand Zupan whereas tепitоriеs in the west . was that at the time Geza II and Prince Stefal1 were in conflict. His demise тау well Ье connected with Byzantine war aspirations towards the interior of the Balkan Peninsula and the appointment of а пеw Ьап who was а protc~ge of the Byzantine Emperor.ир until then ul1der his administratiol1 were taken over Ьу Bori6. Endeavouril1g to bring а feeling of stability among the wапiпg members of Hungary's [оуаl family. immediately after he was signed as а witness оп the Charter of Stefan IV. who in 1153 directly influel1ced the changes which took рlасе оп Grand Zupan 's throne at Raska. His mапiаgе to the daughter of а Prince Stefan's successor created а political framework which helped him stay in power. Slavonia.around the year 1150 Bori6 was made Вап of Bosnia. Stefan retained the income which he was entitled to but 10st the tепitоriеs and the actual power. Оl1е ofthe Prince's main supporters was in fact his ипсlе Belos.the title ofthe civil governor in Croatia. Bori6's reign was brought to ап end in 1163.BAN BORIC ТIBOR ZIVКOVIC Infonnation obtainable from historic sources cannot fully explain the origin of Вап Bori6 (Ьаn . Uros I.Zahumlje and Тravul1ija .e. or even the vicinity of Pozega or Brod.

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ ОДБОР ЗА ИСТОРИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗБОРНИК ЗА ИСТОРИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 5 УРЕДНИК МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ БЕОГРАД 2008 .

...... (1771-1825) ......... . S....... ........................... 148 Срђан Рудић Извештај Антуна Винћигуере као извор за историју и Херцеговини (Залеђе провинције Далмација) ............... ...... 17 Perica Spehar Late Antique and Early Byzantine fortifications in Bosnia and Herzegovina (Нinterland ofthe ћоvinсе of Dalmatia) .............. 1 .. ...... 156 Душан Тойаловић Михаило Андрејевић Милорадовић Dusan Topalovic General Mikhail Мiloradovich (1771-1825) .................... 149 Antonio Vinciguerra's Report as а Historical Source оп Mediaeval Bosnia ................................................................................. 49 Tibor Zivkovic Вап Boric........ 75 Djuro Tosic The Role of Trebinje People in а Failed Conspiracy against Dubrovnik ....... 115 Bogumil Hrabak Vrhbosna and the People of Dubrovnik.............. SlaviSa Peric Тhe Перица Шйехар Касноантичка If рановизантијска утврђења у Босни N eolith Period in the River N eretva Уаllеу .............. 157 185 . ... . 88 Есад Курii10вић Јелена Хранић у банкарским пословима у Дубровнику и Котору 89 Esad Kurtovic Jelena Hranic and the Banking Business in Dubrovnik and Kotor .. 60 Ђуро Тошић о пословним људима из средњовјековне Босне у Котору............... средњевековне Босне ... 113 Богумил Храбак Врхбосна и Дубровчани 1470-1520.. ....... 61 Djuro Tosic Business People from the Mediaeval Bosnia in Kotor .. '...... .. ..........TABLE DES MAТIERES Славиша Перић о проблемима неолита у долини реке Неретве . 46 Тибор Жuвковић Бан Борић .............. 1470-1520 ..... ........... 73 Ђуро Тошић Учешће Требињаца у неуспјелој завјери против Дубровника ..............djan Rudic .............. .. 16 ......САДРЖАЈ ...... ............. ...

...... ....................... .. f Dragan NovakoviG 280 .. ............................. ....................... 187 Bosnia and Herzegovina in Teodor PavloviC's Serbske narodne novine (1838-1848)... 261 Aleksandar Rastovic Тhe English оп the Involvement of the Serbs in the Sarajevo Assassination....... .... 260 Александар Расшовић Енглези о умешаности Србије у Сарајевски атентат....... ... ......... у социјалистичкој Југославији . ...... године и Босанска Крајина .... 203 Ђорђе Mикuћ Балканска криза ......... .... ................. 225 Opinion about the Role of German Politics in the Annexation Crisis of 1908-1909 ............... ................................ 271 МилУН Сшијовић Српски глас о Босни и Херцеговини 273 Milun Stijovic{ Bosnia and Herzegovina in The Voice Драган Новаковић Изградња верских објеката исламске заједнице Опе Velibor Buha .......... о! Serbla ........ 205 Djordje Mikic Тhe Balkan Crisis 1912-1913 and Bosanska Krajina ................. 283 The Erection of Religious Objects of the Islamic Community in the Socialist Yugoslavia . 223 Велибор Буха Један поглед на значај немачке политике у анексионој Angelika Kos кризи 1912-1913... 1908-1909 . ... 304 ........................Босна и Херцеговина у Сербским народним новинама Теодора Ангелика Кос Павловића (1838-1848) ........................ .................................