You are on page 1of 11

КАБИНЕТ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

На руке господина председника Александра Вучића
Немањина 11, 11000 Београд, 011.3620.115
predsednikvlade@gov.rs
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
На руке господина председника Томислава Николића
Андрићев венац 1, 11000 Београд, 011.311.1473
predstavkegradjana@predsednik.rs
НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
На руке госпође председнице Маје Гојковић
Трг Николе Пашића 13, 11000 Београд, 011.3026.352
kabinet@parlament.rs
ПРЕДМЕТ: Седам суштинских стратешких проблема Срба и Србије
и седам стратешких пројеката за њихова решења
Поштована госпођо председнице Гојковић, поштована господо,
председниче Вучићу и председниче Николићу,
Ви одлично знате у каквим се све Србија проблемима налази већ више деценија, а у
суштини већина тих проблеми траје већ вековима. Претпостављам да ћете заједничким
снагама и свим својим умећима Ви и нова Влада Републике Србије кренути да решавате
пре свих, економске и образовне проблеме који прете општим банкротом државе и
осиромашењем и деморализацијом народа у сваком погледу као и исељавањем младих.
Ви, претпостављам, не бисте желели да будуће обличје Србије буде са једне стране
колонијална (периферијска) фабрика за производњу јефтине радне снаге са ограниченим
степеном мисаоних операција а са друге инкубатор за врхунске спортисте, генијалне
научнике и креативне уметнике који ће у рекордном року бити препознати и исељени у
развијеније западне земље. Но, ако мало дубље уђемо у суштину економија је само
последица лошег привредног и политичко-религиозног амбијента који није ни сигуран ни
подстицајан за инвестиције ни страног капитала ни капитала српске дијаспоре. Та
несигурност пословног, политичког и религиозног амбијента за привређивање потиче не
само од превелике и лоше организоване и рестриктивне а не подстицајне државне
администрације на свим нивоима већ, пре свега, од нерешених међунационалних и
међурелигијских проблема који трају неки дуже (читав миленијум) а неки краће (пар
деценија).
Дакле, није довољно да се боримо само да оживимо привреду, морамо да будемо мудри
и да пронађемо решења за сталне сукобе, тј. да обезбедимо дугорочни мир и безбедност
свих људи, некретнина, роба и капитала на тлу Србије. Није ово наше лабилно и
пропадљиво стање од јуче, на том стању раде већ вековима како велики играчи
међународне сцене тако и неки домаћи владари и политичари.
Треба признати да је превише и ненормално да један народ, србски народ, има толико
нерашчишћених проблема и сукоба а да се нико не хвата у коштац са њима и да нико не
помишља да их разрешава и да понуди решења за њих. Да их побројимо за почетак:
1. Сукоб са Римокатоличком црквом, Хрватима и Мађарима (на Балкану и у Панонији) од
Велике шизме 1054. године.
2. Сукоб са Исламом (у Бoсни и Херцеговини, на Косову и Метохији, у Рашкој) од 14. века.
1

3. Сукоб германских и руских интереса на Балкану од 19. века.
4. Сукоб са Албанцима-Шћипетарима (на Косову и Метохији и у Прешевској долини) од
Призренске лиге (од краја 19. века).
5. Сукоб са Европском унијом од 1991. године.
6. Сукоб европских и азијских народа и империја на територијама српских земаља у
последња три миленијума.
7. Сукоб са глобализмима (папски екуменизам, Византијско царство, Хабсбуршко
царство, Отоманска империја, Совјетски савез и Варшавски пакт, ЕУ и НАТО, амерички
"демократски" глобализам).
Сазрело је време да Срби и Србија почну озбиљно да разрешавају све ове проблеме и
да се одмерено позиционирају према суседним нацијама и државама, према Европи,
Азији и према читавом свету и човечанству aко не желимо да нас перманентно велике
силе „ресетују“. За сваки од ових проблема и сукоба у више наврата, од 1998. до 2016.
године водећим српским полититичарима, патријарсима и владикама достављана су на
увид решења у виду одговарајућих миротворних пројеката:
1. За сукоб са Римокатоличком црквом - пројекат ХРАМА СВЕХРИШЋАНСКОГ
СУСРЕТАЊА И ПОМИРЕЊА. Објављена је двојезична књига. У прилогу приказ
пројекта у ПОЛИТИЦИ и подршке пројекту од републичког министра вера др
Војислава Миловановића и Конгреса Срба Европе. Више о пројекту погледајте на:
http://www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com
http://www.kultura- vojvodina.org.rs/index.php?option=com_seyret&task=videodirectlink&id=117
http://www.nsreporter.rs/aktuelno/srbija-postaje-centar-hriscanskog-pomirenja/
http://www.idobravoj.com/devic.html

2. За сукоб са Исламом у Босни и Херцеговини - пројекат СРБ-БОШ-ХРТ палате
помирења православних Срба, исламских Бошњака и римокатоличких Хрвата у
Сарајеву. Пројекат je излаган на 17. Салону урбанизма у Бијељини 2008. У прилогу
приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ. Више о пројекту погледајте на:
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rukavica-izazova-mirotvorcima-sveta.lt.html
http://www.idobravoj.com/srbboshrt_lat.html
http://www.idobravoj.com/17_salon_urb_bje.html
http://www.idobravoj.com/srb-bos-hrt_dans_politika.html

3. За сукоб германских и руских интереса на Балкану – пројекат БЕО-БЕР-МОС,
Београд-Берлин-Москва, град помирења Немаца и Руса на српском Подунављу. У
прилогу приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ. Више о пројекту погледајте на:
http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/724-2014-05-12-12-28-27
http://evroazija.info/vojislav-devic-beo-ber-mos-polis-grad-pomirenja-nemaca-i-rusa-na-srpskom-podunavlju/

4. За сукоб са Албанцима на Косову и Метохији - пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА АЛБАНСРБОПОЛИСА, града помирења Срба и Албанаца у 21. веку. Објављена је
четворојезична књига у издању ПРОМЕТЕЈА. У прилогу приказ пројекта у
ПОЛИТИЦИ и подршка пројекту из Москве и Нотингема. Више о пројекту погледајте
на:
http://www.idobravoj.com/srbalb_dok.html
http://www.idobravoj.com/srbalb.html
https://www.google.rs/search?q=srbalbanopolis&client=firefoxa&sa=N&rls=org.mozilla:sr:official&tbm=isch&tbo=u&source=univ&ei=VziTUDoAYSS0AXfy4CAAw&ved=0CC4QsAQ4Cg&biw=1024&bih=651

2

5. За сукоб са ЕУ - пројекат ПАНЕВРОПСКОГ ДУНАВСКОГ МИРОТВОРИЈУМА.
Пројекат је добио подршке на републичком, покрајинском и локалном нивоу. У
прилогу приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ. Више о пројекту погледајте на:
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Novi-projekat-zlatnog-Podunavlja.lt.html
http://www.naslovi.net/2012-04-17/politika/novi-projekat-zlatnog- podunavlja/3367293#komentar
http://www.media1.rs/drustvo/hronika/785327/993363/Novi_projekat_zlatnog_Podunavlja

6. За сукоб европских и азијских народа и империја – пројекат Евро-Азијски центар
на српском Подунављу. Више о пројекту погледајте на:
ВВВВВВВВ ВВВВВ: ВВВВВВВВВВВ ВВВВВВ ВВ ВВВВВВВ ВВВВВВВВВ (I) - ВВВВВВВВВ.ВВВВ
http://evroazija.info/vojislav-devic-evroazijski-centar-na-srpskom-podunavlju-ii/
http://evroazijskiput.blogspot.com/2015/05/blog-post_10.html

7. За сукоб Срба са свим глобализмима - пројекат ЦЕНПАНТРАНС, ЦЕНТРА ЗА
ПАНХАРМОНИЧНО ПРЕОБРАЖЕЊЕ ЧОВЕКА И СВЕТА (овај пројекат је био највећи
и најзначајнији пројекат који је Србија приказивала у своме павиљону на Светској
изложби ЕКСПО 2010 у Шангају). У прилогу приказ пројекта у ПОЛИТИЦИ. Више о
пројекту погледајте на:
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ceo-svet-na-dlanu.lt.html
http://www.idobravoj.com/cenpantrans_video_sangaj.html
http://www.youtube.com/watch?v=Y4xpo0ej62s

За Србију, српски народ и све грађане Србије Ви сте, госп. председниче Вучићу и Ви госп.
председниче Николићу и Ви, госпођо председнице Гојковић, те кључне личности на
највишем положају које сте сада у прилици да разумете и пожелите да, за свога мандата,
раскинете бар један од седам окова који нас стежу и муче, тј. да разрешите барем један
од седам наведених проблема.
Можете ли Ви, председниче Вучићу, и Ви, председниче Николићу, и Ви, председнице
Гојковић, да тих седам стратешких проблема примите к знању и да будете спасиоци
Србима, као што су то били и јесу Петар Велики, Катарина Велика и Владимир
Владимирович Путин Русима, односно они који ће се борити да ослободе Србе и Србију
хиљадугодишње улоге жртвеног јарца међу великим Римовима, империјама и великим
силама? Једино нешто велико и значајно, ако Бог да, може да нас избави из те ситуације.
Елем, нисмо више у ситуацији да мислимо само на себе и да спасавамо само себе, него
смо принуђени да мислимо и на спас других. Мисија Срба и Србије је оправдање
историјске вредности српскога живота и српског учествовања у грађењу васељенске
свечовечанске цивилизације, која чини смисао и разлог опстанка планете Земље.
Најплеменитија мисао човека је ненасилно измирење човека са човеком и човека са
природом
Живећи и истрајавајући у првом, другом и трећем миленијуму Хришћанства на
раскрсници Европе и Азије, потрудимо се да она за нас више не буде клетва него
благослов, тј. да наша србско-православна култура као незаобилазан стваралачки
елементи sui generis буде уграђена у темеље нове ренесансе свечовечанства. Дигнимо
се изнад мисли европске, азијске, америчке, јер ко се дигне изнад њих тај у исти мах,
дела и за Европу и за Азију, и за Америку. Управо свих ових седам миротворних пројеката
то и чине, спасавају и нас и друге! Свих седам пројеката у складу су са осмим
миротворним пројектом, „МИРОВНА ДОКТРИНА СРБИЈЕ”, који је објављен у часопису
“Видело” аугуста 2000. године, који Вам такође достављам у прилогу на увид (видети
линк
http://slikeizakonpostanja.blogspot.rs/2011/02/mirovna-doktrina-srbije-u-iii.html).
Овај осми миротворни пројекат, „МИРОВНА ДОКТРИНА СРБИЈЕ”, био је инспирација
председнику Владе Републике Србије (2004-2008) , др Војиславу Коштуници, да га
преобрази у војну неутралност Србије која је за његова мандата уграђена у Устав Србије
(у Резолуцији о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка
3

Републике Србије, која је усвојена 26. децембра 2007. године у Народној скупштини,
дефинисано је начело војне неутралности Србије).
Ових седам стратешких миротворних пројеката препоручујем Вашој пажњи и процени
Ваших саветника и експерата. Сви ови пројекти рецензирани су и подржани од
најумнијих стручњака Србије и сви су заштићени као интелектуална својина. Стојим Вам
на располагању у очекивању нашег виђења да бих Вама и Вашим саветницима
детаљније објаснио сваки од пројеката и одговорио Вам уживо на све Ваше дилеме и
питања како би сте лакше изабрали барем једног од њих за реализацију.
Било који од ових миротворних пројеката да изаберете да га реализујемо Срби и Србија
ће имати један проблем мање а Ви ћете постати и балкански и европски миротворци.
Покојни маршал Јосип Броз Тито, творац Покрета несврстаних земаља, када би, којим
чудом васкрсао, може се лако предпоставити да би изабрао, ради сопствене мега
глобалне промоције, најпре да се реализује седми пројекат, изградња „ЦЕНПАНТРАНСА,
ЦЕНТРА ЗА ПАНХАРМОНИЧНО ПРЕОБРАЖЕЊЕ ЧОВЕКА И СВЕТА”. Тим светским
миротворним пројектом задобио би симпатије и подршке читавог света и поново би
Београд промовисао и успоставио као стари-нови универзални ненасилни центар света и
свеколиког човечанства и Србија би, као балканско-панонска Швајцарска, била
заштићена од даљих деструкција. Тиме би васкрснула стара ненасилна цивилизација
Винче и њене комуникације, тј. првог писма света, винчанског писма као и пројекат
деспота Стефана Лазаревића да Београд буде саграђен по моделу небеског Јерусалима,
тј. по моделу универзалне хармоније свих Божијих бића.
Мало је вероватно да Светло будућег света може доћи са територија земаљских империја
од којих дрхте њихови суседи и које утичу на стварност силом свога оружја, уценама и
корупцијом елита. Светлост истине, идеја нове уравнотеженије и саосећајније
цивилизације, обично се појављује и исијава у просторима у којима је био највећи отпор
силама бруталног и „меког“ покоравања и у којима су се десила највећа страдања,
понижења и ужасне неправде. Да ли је то, по милости Божијој, простор државе Србије?
Да ли су Срби они којима је наношена у континуитету, најмање у другом миленијуму
Хришћанства, а нарочито током 20. века највећа неправда?
Да ли су Срби, поред Јевреја, изабрани народ? Академик Енрико Јосиф говорио је
деведесетих година 20-ог века следеће: „Западне силе огромно вреднују Србе и Србију и
зато их тако страшно мрзе и сатанизују те се силна демократија претворила на Србији у
сатанократију...Поред јеврејског, народ који има страховиту одговорност, управо за
близину Божјег имена, нека ми се не говори о национализму или било шта томе слично,
хтели ми или не хтели, јесте српски народ, страдалачки народ. За мене нема народа који
је трпељивији и братољубивији са свима, а то је чудесна особина, тога нема у свету. У
свету све почива на природном, националном, светом себичњаштву. Код Срба тога нема:
они страдају стога, и нису националисти, зато што тога немају, према томе тешко је да им
се то може приписати. За мене, у есхатолошком смислу, народ који је дао страховите
жртве, увек свесно, нимало несвесно, за свеопште идеје јесте српски народ.“
Да ли ће судбина Срба и Србије одредити и судбину целокупног људског рода? Да ли је
Београд изабрано место просветљења читавог човечанства? Да ли је православно
Хришћанство најтолерантнија религија која се може везивати са цивилним схватањем
друштва и са оним што се назива глобализација, уз онај минимум социјалног момента?
Које су то диференције специфике по којима се Србија разликује од свих других
држава Европе и света и због којих би та идеја нове ненасилне цивилизације
трбала да засија из ње?
 Мисија Србије и србског народа на земљином шару још увек је мистериозна и
скривена али очигледно огромна јер су се многи земаљски центри моћи уротили
4



најмање последњих хиљаду година а нарочито у последња два века да зауздају,
покоре, дисциплинују Србе и Србију и да их ставе позицију Нејаког Уроша и
окованог Баш-челика.
Србија,
извориште
европске
писмености,
рударства,
урбаности
и
комуникативности, територија која је кроз миленијуме наизменично била час
угрожавана, рушена и спаљивана а час плански уређивана, насељавана и
изграђивана од разних царстава и великих сила представља трезор европских
природних и културних добара, најстарије подручје цивилизације у Европи,
"прву Европу". То извориште и колевка европске, евромедитеранске,
евроазијске и светске цивилизације налази се на Дунаву (библијско име Фисон а
античка имена Матаос и Истер), по Севериану Гавалском и Константину
Филозофу, рајској реци у земљи Србији (Лепенски вир, Винча, Власац,...).
Узимајући у обзир Миланковићеву теорију глацијације и досадашња искуства
ефекта стаклене баште, нарочито у последње две деценије лако је закључити
да Србија због свога специфичног положаја заузима у Европи територију која је
и сада а и убудуће ће бити најмање погођена будућим поплавама,
земљотресима, ураганима, тајфунима, цунамијима, ерупцијама вулкана и
уопште ефектима стаклене баште. Климатска колебања која су све израженија
свуда у свету а и другим европским земљама мање су наглашена на територији
Србије. Самим тим Србија, ће се све више брендирати као златна територија
за спас многим групацијама људи различитих националности, религија и
култура. Србија мора спремно дочекати тај егзодус из Холандије, Велике
Британије, Белгије, Данске, Јапана и других подручја угрожених климатским
променама. Србија треба да укаже гостопримство многим избеглицама али не
сме да дозволи да они који траже спас завладају Србијом и србским народом.
На територији данашње Србије рођено је 17 римских царева.
Србија има три Свете горе: Свету Фрушку гору, Свету Овчарско-кабларску
клисуру и Свете Косовско-метохијске просторе.
Константин Филозоф у „Житију деспота Стефана Лазаревића“ о Србији говори :
„А ова земља, тј. Србија, је таква да не само што слично оној обећаној земљи
точи мед и млеко, него као да је у себе примила и везала четири времена (тј.
годишња доба) и ваздух, па из себе их онда раздаје другима. Јер у целој се
васељени не може наћи земља да има сва добра сабрана у једно и на све
стране, као што има ова, пошто земље обично имају само нека добра и само на
неким местима. А ова Србска земља је пуна сваких добара, и има добар ваздух
и складан састав у свему. А пошто се дрво познаје по плоду и човек по делима,
по плоду и по делима описаћемо и ми ову земљу. Треба пре свега споменути о
злату њеном и сребру, јер су њихови извори, тј. рудници, скупоцени и богати,
који као да све више расту уколико се више црпу. А где се на истоку и западу
може наћи таково и толико богатство? Ваистину нигде. Такође су у овој земљи
засађени и многи виногради, који нигде тако као у овој земљи без великих
трудова изобилују у семену, саду и плодовима. Тамо су извори река и
студенаца и складности предела једнога са другим и слике лепоте, те једни
предели превазилазе друге красотом и плодотворношћу. А када земљу напушта
зима и рђаво време и када се приближује лето, ваздух је тада добро растворен
и красан, као што неко истинито рече да је видео овога премного но да се нигде
не може наћи боље. Потребно је рећи нешто и о птицама и о свему осталом,
што Господ овој земљи подари, као и зелен и влаће за храну људима, а тога
свега ту има у изобиљу, као нигде у другим земљама. Јер она даје храну у
изобиљу, не само пустим земљама него и насељима, мноштво свега
плодоноснога, риба, и свега потребног што Господ даде људима у насладу
изобилно, и све што покори Творац под ноге њихове. Ако ко помисли и на
5

заштићеност те земље, она је утврђена превисоким горама и таквим градовима
какви се по другим странама у малом броју једва могу наћи. Богати су сваким
бедемом и утврђењем, а снабдевени су водама које су весеље градовима. А не
треба превидети ни оно превелико и многославно дело Божје, које не превиде
ни велики Мојсије у књизи о створењу света, тј. једну од четири рајске реке, коју
овде још стари Трачани назваше Дунав“.

 Овај светлоносни простор Србије кроз коју пролази Катена Мунди (Струна - ланац
света) која повезује Свете горе и Света места Евромедитерана и Блиског истока,
односно светиње три монотеистичке религије (Јудаизма, Хришћанства и Ислама)
на Фрушкој гори – Атосу – Патмосу – Синају - Меки,…) и људи који живе и раде у
њему представљају извориште и инспирацију многих догађања у свету. Ако на
овом нашем простору владају мир, љубав и хармонија, они могу утицати на
позитивно преображење читавог света. С друге стране, ако овде завладају мржња
и сукобљавање, то ће се такође одразити негативно у читавом свету.
 Србија је луча микрокозма, зенитно светло Европе и чувар светла макрокозма
планете Земље.
Које су то диференције специфике Срба по којима се разликују од свих других
нација Европе и Азије?
 Срби су, по Николају Велимировићу, једини народ који Хришћанство није примио
преко владара, него су га најпре примили млади а стари су остали пагани – па су
полако преко младих примили Хришћанство.
 ,,Тешко да има народа који је доживео гору судбину од српског. Са висине свог
сјаја, када је царство обухватало готово цели северни део Балканског полуострва
и велики део територије која сада припада Аустрији, српски народ је нагло
доспео у безнадежно ропство, после фаталног боја на Косову пољу са
надмоћним азијатским хордама. Европа неће никад моћи да исплати велики дуг
који има према Србима што су они, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај
варварски продор” (из интервјуа Николе Тесле 1894.)
 Срби су само у 20-ом веку одбили ултиматуме и Аустрије и Немачке и Совјетског
савеза и Европске уније и НАТО пакта и ту своју слободу отпора платили су
великим људским и материјалним жртвама чије се последице осећају и данас а
дуг Европе према Србима и Србији у све већем је порасту.
 Руски цар Николај II Александривич Романов имао је збирку Фабержеових јаја у
којима су се налазили симболи различитих нација, у српском јајету био је јеж.
 Срби су једини народ који слави Славу, свака породица слави свог свеца
заштитника.
 На Србе се може применити она Његошева из Горског вијенца „Тврд је орах
воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи”.
 Срби одрастају кроз созерцање Његошевих мудрости: „Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом!“; „Вук на овцу своје право има ка тиранин на
слаба човјека; ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то
је људска дужност најсветлија!“; „У добру је лако добар бити, на муци се познају
јунаци!“.
 Срби као лучоноше, Прометеји Европе, носиоци светла (сећање на ту своју улогу
чувају у своме грбу у форми 4 оцила којима се вади искра из камена) и чувари
слободе (двоглави бели орао у грбу подсећа их на мисију подвижништва човека и
државе и у духовном и у материјалном смислу) су традиционални реметиоци

6

амбиција свих земаљских империја и фундаментализама који спроводе своју
вољу силом оружја.
Срби су један од ретких народа, ако не и једини, који у свом генетско-културолошком
мемофонду имају jош увек, сачувану двоглаву, двогубу, биполну, двополарну, двополну,
двоспиралну, дуалну матрицу-основу која им служи, свесно и несвесно, као алатка у
тумачењу и управљању спољним и унутрашњим светом тј. полазиште у слободном
размишљању, говору, понашању и делању:
 Коришћење два писма, ћирилице и латинице.
 Коришћење два (три) наречја, ијекавице и екавице (Срби у Далмацији икавице).
 Коришћење два хришћанска календара Јулијанског (бројање сакралног црквеног
времена) и Грегоријанског (бројање профаног времена).
 Коришћење два календара, предхришћанског српско-византијског (од почетка
света сада се налазимо у 7525. години) и јулијанско-грегоријанског (од рођења
Исуса Христоса сада се налазимо у 2016. години).
 Коришћење две врсте искустава и размишљања, паганског и хришћанског.
 Коришћење искустава Старог и Новог Завета (Библије).
 Коришћење искустава монархизма и демократије.
 Коришћење искустава капитализма и комунизма.
 Употреба хералдичких симбола који су двоструки, симетрични (двоглави бели орао,
крст и четири наспрамна оцила).
Све ове и још многе друге двополне матрице омогућавале су и још увек омогућавају
Србима да боље сагледавају, созерцавају, мисле, говоре и делају како на овоме тако и на
ономе свету. Ове генетски, већ предодређене матрице, дају Србима могућност,
промишљања, предвиђања и остварења сопственог најповољнијег сталног изабирања
између понуђених а и непонуђених сценарија како стварности тако и будућности.
Стална могућност избора омогућује сталну слободу. Сваки избор нам је слободан али
није нам сваки на корист и спасење, већ може нам бити не само на штету него и на
пропаст. Слобода је дакле највећи Божански дар човеку али истовремено и највећи терет,
јер нарушавање, односно злоупотреба слободне воље води у грех и према себи и према
другима. Двополна матрица уграђена је у саму основу живога и неживог света од самог
његовог постанка када је Бог одвојио земљу од неба, воду од земље, дан од ноћи,
створио је човека и жену, два пола мушко и женско. Онај ко, помоћу двополне матрице
спознаје суштину може да тежи равнотежном стању које је положај сусрета супротности
исте суштине.
Српски народ као носилац и чувар двополарне матрице, бинарног кода света и космоса
истовремено је и чувар и одржавалац цивилизације одрживе равнотеже мећу
супротностима. Срби имају вишемиленијумско искуство да се само кроз укрштање
противних сила може остваривати хармонија равнотеже. Веома је стари, самобитан,
аутохтон, суверен и слободан народ који је освојио и изборио за себе толико могућности у
слободном размишљању, језичком изражавању, у писању, у рачунању времена, у умносрдачној молитви, у односу према Богу и према стварности!
Срби су као народ преживели разне идеолошке, верске, државне и политичке системе:
преживели су пад српског царства, успели су да упркос јаком утицају византијског
догматског православља остваре своје специфично српско светосавско православље са
утканим елементима старе српске паганске вере; преживели су четири века робовања
под Турцима, преживели су и вишевековно подаништво у Аустро-Угарском царству,
преживели су и Балканске ратове и Први и Други светски рат и немачке и хрватске конц
логоре и геноциде у којима су страдали више милиона одраслих Срба, Србкиња и деце;
7

преживели су и више различитих и монархистичких и социјалистичких Југославија,
преживели су и руски бољшевизам и титоистички комунизам, преживели су и 78 дана
бомбардовање НАТО пакта 1999. године и двеипо деценије европске и светске медијске
сатанизације.
Преживеће и овај садашњи облик Европске уније и њене двојне аршине и њене климаве
постулате и њен евро, преживеће и мондијализам и његов „слободан“ проток роба,
капитала, идеја и људи, јер имају велико искуство бивања и претрајавања у различитим
царствима и под многим освајачима. У једном моменту, када све то схвате, и постану
свесни целокупног свога историјског искуства и своје сопствене снаге Срби ће увидети да
су културолошки и генетски много спремнији од других народа за трку глобализације с
тим да не дозволе да им други „капу кроје“ нити да чекају да им други задају циљеве и
смисао те трке већ да сами осмисле и созерцају своју сопствену мисију и допринос
градњи тог глобалистичког мозаика свечовечанства а „да остану своји на своме“. Избор и
уградњу србских светлосних каменчића у васељенски мозаик читавог човечанства треба
да предводе, не најпослушнији кадрови, него најпаметније и најмудрије личности Србије.
Но, није смисао само у преживљавању већ и у просветљењу, стварању и преображењу
да испунимо снове, заносе и Завете наших предака. Академик Милош Ђурић је написао
још давне 1922. године: „Ми не наслеђујемо само оно што су оци и дедови наши
начинили, већ и оно за шта они не имађаху снаге да учине; ми наслеђујемо и њихове
снове које они нису оваплотили, и њихова дела која нису до краја извели, и њихове
напоре који су се узалудни чинили. Они су више господари наше судбине него ми сами.
Све оно што је покретало видике наших предака и њихове емоције лелујало, сви њихови
заноси, полети, снаге и напори, све то и даље трепери у нама.“
Ако је Србима геополитички и георелигијски намењена улога посредничког племена међу
народима и религијама онда је Београд посреднички град међу цивилизацијама и чувар и
генератор светла истинске и отворене комуникације, светла ненасилног суживота и
светла суочавања са истином. Београд је град који има авангардну мисију велике синтезе
и преображења Истока и Запада. Град помирења и прожимања супротности, град који
жели и може да сабере сва своја искуства успона, падова и рушења као и зле коби свих
окупатора кроз осам миленијума трајања, из којих му се пројављује спасоносна улога
кључара, зближитеља и миритеља Истока и Запада, Севера и Југа. Српска миротворна
политичко-религиозна мисија и данас јесте, по природи ствари, и национална и балканска
и подунавска и европска и светска. То је просто енергетска, културна, географска и
геокосмичка датост. Али посебно питање представља колика је њена моћ у савременом
свету и колики су њени домети? Она не може бити велика све док прихватамо стање
колонизације и полуокупације, у којем смо данас доспели, уз садејства страних и домаћих
сила, али пре свега својим пристанком на идентификацију са агресором и пристајањем
на улоге перманентних жртава и корисних идиота.
Које су то диференције специфике Београда по којима се он разликује од свих
других градова Европе, Азије и света?
 Београд је мушки град на стени, у загрљају Дунава и Саве, древни Сингидунум на
четворомеђи провинција Далмације, Паноније, Дакије и Мезије а припадао је овој
последњој,
 Извориште је винчанске цивилизације (прво фонетско писмо света),
 Источник је европске металургије (топљење цинабарита са Авале),
 Најстарији цртеж мегалитског лавиринта с квадратном основом на фрагменту
неолитске фигуре из Винче нађен је на Агином брду поред Београда,
 Највише је освајани, рушени, спаљивани и бомбардовани град Европе у
последњих 8 миленијума а нарочито у 20. веку,
8
















Заштитница Београда је икона Богородице са Христом,
За Свето Римско царство и Ватикан Београд је "Свети крсташки град",
За Отоманско царство и ислам Београд је "град Дарул-џихад – град Светог рата",
За Европу Београд је капија Балкана и Блиског истока,
Грађен је од стране деспота Стефана Лазаревића по моделу Небеског Јерусалима,
Био је престоница Србије и главни град неколико Југославија,
Седиште је Патријаршије Српске Православне Цркве,
За Хитлера Београд је био "заверенички центар" а за Немце седиште Donaurauma
са преком потребом за организовање "Reichfestung Belgrad – тврђаве Рајха",
За запад Београд је био меки "тројански коњ" западне културе у зони гравитације
совјетског комунизма,
За Стаљина Београд је био "издајник марксизма и седиште титоизма",
Београд је после 1961. био главно седиште глобалног покрета несврставања,
У Београду на Врачару се налази највећи србски православни храм, храм Светог
Саве,
За Европску унију Београд је недостајући мегалополис у мозаику "новог европског
поретка",
За С.А.Д. Београд је једaн од будућих центара НАТО пакта,
За Руску федерацију Београд је најзападнија православно словенска престоница,
А за Србе Београд је србски и свечовечански светионик комуникације, вечни град
феникс и мученик који чува осећање своје древности и узвишеног поноса, све у
свему и древни и садашњи и будући гранични камен и тест свих царстава и
великих центара моћи, једном речју синергетски центар сусретања, сукобљавања и
помирења цивилизација, нација, култура и религија.

Београд је од Винчанске цивилизације до данас представљао како место стварања
цивилизацијских добара тако и место сукоба међу царствима, нацијама, културама и
религијама. Београдска мисија посредништва, помирења и панхармоничног преображења
човека и света је дар читавој васељени смисла опстанка човечанства у свим његовим
хуманодиверситетним разликама.
Или ће Београд и Србија смогнути снаге да на овом јединственом месту на планети
Земљи крену у преображавање мржњи, страсти и сукобљавања великих и малих центара
моћи у хармоничну свечовечанску равнотежу или ће Србија и Београд вечно остати
окупирани, заробљени и неостварени град и држава који се перманентно кажњавају,
којима се сасецају крила, дакле не „Бели светлотворни Зенит град, град лучоноша и град
Прометеј“ већ пасторче са више тиранских очуха који се смењују и ротирају, али увек
имају исти циљ а то је да држе и чувају у оковима заробљене душе Србије и Београда.
Ко може у овим тешким, поново хладноратовским припремама за Трећи светски рат да
забрани Београду и Србији да стварају визије боље, добротољубне и миротворне
будућности и своје и европске и светске? Може ли Београд да се наметне и избори да
буде средокраћа и тежиште између истока и запада тј. између Москве, Брисела и
Вашингтона? Може ли и хоће ли Београд да постане град-миротоворијум, у коме се
прожимају њихови гравитациони утицаји? Хоће ли Србија и Европа да постану мост
између азијских и америчких цивилизација? Хоће ли Београд преузети на себе
свечовечанску мисију буђења Србије, Европе и света, или ће се, урушити у рашчовечени,
стерилни и анестезирани разград, Црнград само због комплекса наметнуте му кривице,
самоосуђивања, самопорицања и самокастрирања? Највећи успех тоталитарних режима
састојао се увек у томе да Београђанима, Србима и грађанима Србије улију осећање
страха, сопствене кривице, безначајности и периферијске провинције којој је дозвољено
9

само да конзумира политичке, религиозне, културне, привредне и банкарске обрасце које
креирају велики страни центри моћи.
Огромна креативна енергија која се данас потире кроз међусобне сукобе човечанства на
верском, националном, расном и класном економском нивоу може се преусмерити и
синхронизовати око феномена толерантне комуникације међу различитима, санације
геоклиматских промена, унапређења образовања, саосећања и суживота са другима а
све ради одрживе будућности човека и планете Земље.
Потребно је створити културу мира која може да постане заједничка баштина људи данас
ако хоћемо да сачувамо и да гарантујемо развој човечанства сутра.
Зашто истинска историјска културна и миротворна престоница Европе, Београд, треба да
пошаље поруку мира и опомену савести и ЕУ и великим силама? Зашто Београд треба
да проговори, а не да ћути?
1. Зато да би ослободио и свест и подсвест Европе да више не улази у конфронтацију ни
са једном великом силом.
2. Зато да би се ослободио улоге трећеразредне европске престонице и заузео своје
Богом и историјом дано место да буде креативни град и покретач нове ненасилне
ренесансе свечовечанства.
3. Зато да би се ослободио вишемиленијумске улоге жртвеног јарца.
4. Зато што је Београд од самог свог рођења, од Винче, Винчанског писма и Винчанске
цивилизације, град по себи програмиран за јединствену комуникацијску мисију
равнотежног геокосмичког места које привлачи, прожима и преображава супротности у
благотворни и подстицајни сусрет и у добротољубно разумевање и поштовање.
5. Зато што је Београд, Зенит град, највиша медијална осматрачница за спознају читаве
Европе, и Балтичко-нордијске и Медитеранске и Атлантске и Црноморске и Средње
подунавске Европе.
6 Зато што Београд, као највише пута рушен град у Европи, и Срби, као једна од три
најстрадалније нације Европе (нарочито у 20. веку), имају морално право да све силе и
све фундаменталисте истовремено упозоравају куда води насиље и да их прозивају и
позивају на отворену слободну комуникацију, мир, толеранцију, преговарање,
међусобну ненасилну сарадњу и мирољубиву коегзистенцију.
Пожељно је да Београд проговори на тему „Свечовечанска мисија Швајцарске, Београда
и Европске уније између великих сила, између улоге миротворца и улоге подстрекача,
између фундаментализама Варшавског и НАТО пакта, између евроатлантских и
евроазијских интеграција, између супер атомских сила Сједињених Америчких Држава и
Руске Федерације“. Да ли ће Срби и други европски народи поново страдати у сукобу
источних и западних центара моћи? Кроз која нова страдања треба да прођу европски
народи да би изабрали пут неутралности а не нови „Drang nach Osten“?
На Вама су, госпођо председнице Гојковић, госп. председниче Вучићу и госп. председниче
Николићу, гигантске одговорности јер су пред Вама и нама два пута, пут мира и пут рата.
Уколико се определите за први пут, пут мира, хармоније и нове ренесансе
свечовечанства, за пут да Београд избори своје право да се у њему одлучује о
миротворним процесима барем онолико колико се о томе одлучује у Бечу и у Женеви, за
пут да Београд промовише свој Codex Pacis Beogradiensis, да би се у њему остварило
велико дело Coincidentie oppositorum, предлажем Вам да кренемо у реализацију једног од
понуђених Вам миротворних пројеката.
Ако се одлучите за други пут, жртвоваћете Београд богу Мамону, демону похлепе и
одрећићете се београдских слободарских визија од Винче преко деспота Стефана
Лазаревића, вожда Карађорђа и маршала Тита, тј. определићете Београд и Србију за
ратну опцију.
10

Ако се определите за тај први пут, пут мира, хармоније и слободе од земаљских силника
и уцењивача, уздићићете Београд на ниво katehon града, "оног који задржава", односно
града који је "препрека доласку сина погибли, антихриста" (друга посланица Светога
Павла Солуњанина 2,6-7) и одбићете да будете саучесници у сукобу две империје са
истим хришћанским коренима.
Господине председниче Вучићу и господине председниче Николићу и госпођо
председнице Гојковић, имате ли довољно воље и храбрости али и Божије
благодати и милости да у историји будете записани и овековечени златним
словима као председник Владе Србије, председник Србије и председница Народне
Скупштине Србије који су Србе и Србију ослободили бар једног од ових седам
веома тешких и погубних проблема и тиме обезбедили дугорочну одрживу
будућност Србије, Срба и свих грађана Србије. Треба дубоко размислити о
миротворној мисији Срба, Србије и Београда међу великим центрима моћи, делати
на време, сачувати Србе и Србију и од свакога зла и „избавити нас од лукаваго“!
У очекивању Ваше процене и одлуке којим путем ћете повести Београд, Србе и
Србију између Сциле и Харибде, у сукобу истока и запада како би смо поново
постали субјекти а не објекти цивилизацијских промена, стојим Вама трома, Влади
Србије и Народној Скупштини Републике Србије на располагању за наше виђење и
договор о могућностима реализације неког од, по Вашем избору, понуђених Вам
стратешких миротворних пројеката.
У очекивању Вашег разумевања, Ваше процене и подршке миротворном путу Срба
и Србије с поштовањем и срдачним поздравима
„Слава Богу на висини а у Београду, у Србији, у Европи и на земљином шару мир.“!
„Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати.“ (Јеванђеље по Матеју, 5.9)
Војислав Девић, академик МСА
саветник Географског института САНУ "Јован Цвијић"
директор Стратег пројекта
управитељ Фондације "Матица мира"
Милоша Бајића 7, 21000 Нови Сад, 064.2213.256, 021.525.303
atelje_devic@yahoo.com
http://www.idobravoj.com/
http://www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com/
У Новом Саду - Београду, 05. октобар 2016. (7525)

11