Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

OBLIKOVANJE PROIZVODA
U SADANJIM USLOVIMA OBLIKOVANJE NOVIH
PROIZVODA MOE DA BUDE PRESUDNO ZA ORGANIZACIJU U
SMISLU NJENOG PREIVLJAVANJA NA TRITU
TO JE POSEBNO VIDLJIVO KOD INDUSTRIJSKE
PROIZVODNJE, KOD KOJE JE STALNO UVOENJE NOVIH
PROIZVODA ODGOVOR NA PROMENLJIVE ZAHTEVE KUPACA
PROIZVODNA
FUNKCIJA
SA
POSTOJEOM
TEHNOLOGIJOM TREBA TREBA DA BUDE U STANJU DA
PROPRATI UVOENJE NOVIH PROIZVODA, PA JE ZATO VANO
DOBRO
RAZUMETI
PROCES
OBLIKOVANJA
NOVOG
PROIZVODA I NJEGOVE INTERAKCIJE SA PROIZVODNJOM
OBLIKOVANJE PROIZVODA JE MEUFUNKCIONALNA
AKTIVNOST I ZAHTEVA VISOK STEPEN KOOPERACIJE
IZMEU ORGANIZACIONIH FUNKCIJA U POSLOVNOM
SISTEMU, S OBZIROM DA ODLUKE O PROIZVODIMA UTIU
NA SVIH PET PODRUJA ODLUIVANJA O PROIZVODNJI NA:
KVALITET, OBLIKOVANJE PROCESA, KAPACITETE, ZALIHE I
LJUDSKE RESURSE.
RAZVOJ NOVIH PROIZVODA TREBA DA PREDSTAVLJA
REZULTAT RAZVOJA POSLOVNE STRATEGIJE PO KOJOJ SE NA
PRIMER OD PROIZVODNJE MOE ZAHTEVATI ITAVA LINIJA
PROIZVODA KAKO BI SE ZADOVOLJILI ZAHTEVI CILJNIH
GRUPA KUPACA NA TRITU. U SKLADU SA ZAHTEVIMA
KUPACA TREBA DA SE OBLIKUJU NOVI PROIZVODI TAKO DA
ZADOVOLJE TRAENI ASORTIMAN PROIZVODA, ALI I
KOLIINE PREDVIENE POTRANJE
SVE ODLUKE O PROCESIMA PROIZVODNJE TREBA DA
BUDU USKLAENE SA SA STRATEGIJOM NOVIH PROIZVODA.

20

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

STRATEGIJA UVOENJA NOVOG PROIZVODA

U PRAKSI SE PRIMENJUJU TRI VRSTE STRATEGIJA

UVOENJA NOVIH PROIZVODA:
TRINO-POVLAENJE,

TEHNOLOKO-GURANJE I

MEUFUNKCIONALNA AKTIVNOST

STRATEGIJA TRINO-POVLAENJEPROIZVODITI
ONOLIKO KOLIKO SE MOE PRODATI
ODNOSI SE NA PRISTUP RAZVOJU PROIZVODA I
OBLIKOVANJU PROCESA PROIZVODNJE PO KOME SU
NOVI PROIZVODI ODREENI ZAHTEVIMA TRITIMA,
POTREBE KUPACA PREDSTAVLJAJU PRIMARNU
OSNOVU ZA UVOENJE NOVOG PROIZVODA
PROIZVODI SE SAMO KOLIKO SE MOE PRODATI
MALO SE UVAAVA MOGUNOSTI POSTOJEE
TEHNOLOGIJE I PROIZVODNIH PROCESA.
POTREBE KUPACA SU UTVRENE INDIREKTNO NA
OSNOVU TRINOG ISPITIVANJA ILI DIREKTNO
KAO POVRATNE INFORMACIJE,

21

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

STRATEGIJA TEHNOLOKO-GURANJE-PRODAVATI
ONO TO SE MOE PROIZVESTI

PREDSTAVA TAKAV PRISTUP UVOENJU NOVIH

PROIZVODA PO KOME SU NOVI PROIZVODI REZULTAT
PRIMENE SAVREMENE TEHNOLOGIJE
VELIKO
ISKORIENJE
PRIMENJENE
TEHNOLOGIJE I POSTOJEE OPREME I PROCESA
MALO SE UVAAVAJU ZAHTEVI TRITA
NASTUPA SE SA DEVIZOM PRODAVATI SVE ONO
TO MOE DA SE PROIZVEDE
FUNKCIJA MARKETINGA AGRESIVNIM RADOM,
PORED REDOVNOG ZADATKA MORA DA STVORI
TRITE I PRODA SVE IZRAENE NOVE
PROIZVODE
JEDNOSTAVNIM PROMENAMA U PROIZVODNJI, I
RAZVOJU STVARAJU SE SUPERIORNI PROIZVODI
KOJI IMAJU VELIKU PROU NA TRITU

STRATEGIJA MEUFUNKCIONALNA AKTIVNOST

22

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

OZNAAVA PRISTUP UVOENJU NOVIH PROIZVODA

KOJI ZAHTEVA POVEANU SARADNJU FUNKCIJA
MARKETINGA, PROIZVODNJE I INENJERINGA
RAZVOJ NOVOG PROIZVODA ODREEN JE
KOORDINIRANIM NAPOROM OVIH FUNKCIJA
TEHNOLOGIJA SE KORISTI ZA OSTVARIVANJE
NAJBOLJE PREDNOSTI NA TRITU
NOVI PROIZVODI ZADOVOLJAVAJU ZAHTEVE
KUPACA

NAJTEE GA JE SPROVESTI ZBOG OTEANE

SARADNJE MEU FUNKCIJAMA I POSTOJANJA
RIVALITETA

PROCES RAZVOJA NOVOG PROIZVODA

ZA RAZVOJ NOVOG PROIZVODA U PRAKSI SE
KORISTI MODEL PROCESA RAZVOJA NOVOG
PROIZVODA KOJI JE PRIKAZAN NA SLICI KOJIM SE
PROCES RAZVOJA PROIZVODA ODVIJA U EST
USTALJENIH KORAKA:
1. STVARANJE IDEJA
2. IZBOR IDEJNOG REENJA PROIZVODA
3. PREDHODNO OBLIKOVANJE PROIZVODA
4. IZRADA PROTOTIPA
5. TESTIRANJE PROTOTIPA
6. KONANO OBLIKOVANJE PROIZVODA
Kupci

Tehnolo
-gija

23

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Stvaranje ideja

Izbor idejnog
reenja
Predhodno oblikovanje proizvoda

Predhodno
oblikovanje procesa

Izrada prototipa

Testiranje (ispitivanje) prototipa

Zavrno oblikovanje proizvoda

Zavrno oblikovanje
procesa

Slika 9: Model procesa razvoja novog proizvoda

1. STVARANJE IDEJA
Do ideja se moe doi na osnovu poznavanja potreba i elja
kupaca
Identifikacija trinih potreba predstavlja uvod u generisanje
novih ideja za proizvodom
Svaka ideja ne moe da vodi u razvoj novih novih
proizvoda,
Ideje mogu poticati i od korienja i poznavanja mogunosti
raspoloive ili nove tehnologije
2. IZBOR IDEJNOG REENJA PROIZVODA
Sve generisane ideje ne mogu se razviti u nove proizvode
24

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

Da bi se ideje razvile u novi proizvod potrebno je da

zadovolje bar tri testa provere u vezi sa:
o potencijalom za zadovoljenje trinih zahteva
o finansijskom izvodljivou i
o stepenom tehnologinosti
Pre konane odluke o izboru idejnog reenja za proizvod
moe se izvriti detaljna analiza alternativnih idejnih reenja
putem ispitivanja trita i probne proizvodnje
Za objektivnu ocenu ponuenih idejnih reenja za analizu se
koriste odreene metode najee metoda kontrolne
bodovne liste, ija je primena prikazana na slici 10.
Primena ove metode za izbor najboljeg idejnog reenja
ukljuuje listu faktora, koji su presudni za zadovoljstvo
postignutim kvalitetom budueg proizvoda, kojima
dodeljeni odreeni ponderi kako bi se naglasili njihovi
razliiti uticaji na ukupan planirani kvalitet proizvoda.
3. PREDHODNO OBLIKOVANJE PROIZVODA
Odreuje se najbolji oblik (dizajn) na osnovu ideje o novom
proizvodu
zahteva razmatranje velikog broja konfliktnih odluka koje
predstavljaju kompromis izmeu:
o trokova,
o kvaliteta (karakteristika proizvoda)
krajnji (izabrani) oblik treba da bude konkurentan na tritu
i tehnologian u proizvodnji
4. IZRADA PROTOTIPA
Ako je preliminaran oblik odobren moe raditi prototip

25

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Prototip se moe izraditi u vie razliitih oblika koji su

veoma slini konanom proizvodu (na primer glineni model
novog automobila)
Zahteva detaljno ispitivanje i korekcije
Ukoliko zadovoljava postavljene zahteve, nakon korekcija
daje se dozvola za zavrno oblikovanje proizvoda pri emu
se uzimaju u obzir planirane koliine proizvodnje

5. TESTIRANJE PROTOTIPA
Cilj ispitivanja prototipa jeste provera ispunjavanja
marketinkih i tehnolokih karakteristika prototipa na
malom prostoru interesantnog trita
Ispitivanja trita obino traje od 6 meseci do 2 godine

Svrha ispitivanja je da se dobiju kvantitativni pokazatelji o

tome kako kupci prihvataju novi proizvod i kakve su
njegove
tehnike
tehnike
karakteristike
tokom
eksploatacije
Vano je u konani oblik ugraditi sve konstruktivne i
tehnoloke promene koje su implicirane dobijenim
rezultatima ispitivanja prototipa

6. KONANO OBLIKOVANJE PROIZVODA

Tokom ove faze izrauje se konstruktivna i tehnoloka
dokumentacija
Izmenom odreenih karakteristika kvaliteta na prototipu
dobija se zavrni oblik proizvoda
U ovoj fazi teite treba staviti na kompletiranje ukupne
dokumentacije (specifikacija) kako bi mogle da se izrade
planirane koliine proizvoda
KARAKTERISTIKE MODELA RAZVOJA PROIZVODA
26

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

KORIEN MODEL PODRAZUMEVA DA SE PARALELNO SA

PREDHODNIM I ZAVRNIM OBLIKOVANJEM PROIZVODA
VRI
I
PREDHODNO
I
ZAVRNO
OBLIKOVANJE
PROIZVODNIH PROCESA
U PRAKSI KOD RAZVOJA NOVOG PROIZVODA DOLAZI DO
VELIKOG BROJA ITERACIJACIJA IZMEU POJEDINIH FAZA,
PRI TOM SE NEKI KORACI MOGU PRESKOITI A NEKI SE
MOGU PONAVLJATI VIE PUTA
ZAHTEVA DOBRU SARADNJU FUNKCIJA: MARKETINGA,
RAZVOJA, PROIZVODNJE I TEHNIKE PRIPREME
PARALELNOST
RAZVOJA
PROIZVODA
I
PROCASA
OMOGUAVA DA SE OBLIKOVAN PROIZVOD BRE UVEDE
U PROCES PROIZVODNJE, A DA PROJEKTOVANI PROCESI
BUDU EFIKASNI I VEOMA FLEKSIBILNI U BUDUOJ
PROIZVODNJI
UKOLIKO NIJE MOGUE OSTVARITI PARALELNOST
ODVIJANJA OVIH PROCESA, REALIZACIJOM PROIZVODNJE
DOBIJA SE SKUP PROIZVOD ILI SE NE MOE IZRADITI.
PROCESA ISTRAIVANJA TRITA I RAZVOJA NOVOG
PROIZVODA
OBEZBEUJE
KONSTRUKTIVNU
I
TEHNOLOKU DOKUMENTACIJU ZA PROIZVODNJU I
RAZVOJ DOKUMENATA SA INFORMACIJAMA O:
o TEHNOLOGINOSTI PROIZVODA
o KARAKTERISTIKAMA PROCESNE TEHNOLOGIJE
o POSTUPCIMA KONTROLISANJA KVALITETA
o POSTUPCIMA
ISPITIVANJA
KARAKTERISTIKA
KVALITETA PROIZVODA I SLINO

27

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

IZBOR IDEJNOG REENJA PROIZVODA UZ POMO

BODOVNE LISTE
Ocena karakt.
proizvoda
Karakt.
proizvoda

Slab
(1)

Dovo- Doljan bar

(2)
(3)

Prodajna cena

Koliina prodaje

Tehniki rizik

Izvrstan
(5)

Teinski
faktor
(ponder)

15%

Kvalitet proizvoda

Proizvodna
kompatibilnost
Konkurentna
prednost

Vrlo
dobar
(4)

10%
20%

10%

10%
15%

Usklaenost sa

20%
poslov.strategijom
Ukupno bodova:
0,15*2+0,10*4+0,20*3+0,10*1+0,10*4+0,15*2+0,20*4=2,9
QFD metoda- Metoda raspodele funkcije kvaliteta se koristi za
razvoja proizvoda i procesa, a nastala je u Mitsubishiju 1972. sa
namenom da prevede zahteve kupaca u tehnike i ostale karakteristike
kvaliteta proizvoda.
U praksi se koriste razliiti pristupi oblikovanju proizvoda:
Robustan dizajn (oblikovanje proizvoda koji e biti manje
osetljivi na promene u mikroklimatskim uslovima
Analiza vrednosti

28

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

Modularan dizajn (velika raznolikost proizvoda (delova) uz

malu raznolikost komponenata (modula)
ROBUSTAN DIZAJN
Oblikovanje proizvoda nije samo u funkciji korienja najsavremenijih
tehnologija ili kooperaciji u meufunkcionalnim odnosima. Zbog injenice da je za
vreme proizvodnih procesa, veoma teko ostvariti kontrolu uzroka promena iz
okruenja zahteva se da proizvodi budu robusni, odnosno oblikovani od poetka
tako da su manje podloni uticaju promena koje nastaju u mikrookruenju
(temperatura, svetlost, vlanos, praina i drugi).
Takozvani robusni dizajn predstavlja takav pristup oblikovanju proizvoda
koji se bazira na oblikovanju proizvoda i procesa koji e na samom poetku biti
manje osetljivi na promene koje nastaju u mikrookruenju. Projektanti su zakljuili
da je jeftinije primeniti ovaj pristup, nego tokom realizacije procesa proizvodnje
baviti se kontrolom izvora promena u okruenju. Ostvarenje robusnog dizajna
zahteva sprovoenje eksperimenata u kojima se koriste razliiti stepeni parametara
oblika proizvoda i simuliranje varijacija koje nastaju u proizvodnji i okolini, kako
bi se praenjem njihovog efekta na pojedine karakteristike proizvoda dolo do
parametarskih okvira karakteristika za proizvode i ciljeva koji su najmanje osetljivi
na promene u proizvodnji i radnom okruenju. Poznata je metode Taguchi (1989.)
koja se veoma koristi za potrebe industrijske proizvodnje.
ANALIZA VREDNOSTI
Da bi organizacija u sadanjem vremenu opstala na probirljivom tritu, tj. bila
konkurentna neophodno je da stalno radi na usavravanju varijanti svojih
proizvoda, to ukljuuje i izvesne inovacije. Da bi se utvrdilo kako treba
organizovati inovacije, odnosno koji stepen inovacija e omoguiti pozitivne i
znaajne efekte za organizaciju koristi se metoda Analiza vrednosti ili inenjering
vrednosti. Analiza vrednosti se u ovom sluaju vri primenom filozofije da sve to
prouzrokuje trokove a ne doprinosi ukupnoj vrednosti proizvoda ili funkciji robe
ili usluge treba eliminisati.
Osnovni cilj primene ove analize je da se zadovolje zahtevi kupaca pretoeni
u pojedinim karakteristikama uz minimalne trokove koji su potrebni za to. Postoji
velika razlika izmeu vrednosti i trokova.
Trokovi se odnose na utroak resursa za stvaranje proizvoda i usluga i
predstavljaju apsolutni termin i iskazuju se u nekoj novanoj valuti. Vrednost
predstavlja kupevu percepciju ostvarene korisnosti proizvoda ili usluge prema
njihovim cenama. Korisnost proizvoda ukljuuje: kvalitet, pouzdanost i upotrebne
karakteristike proizvoda.

29

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Za vrednost se moe rei da je stepen zadovoljenja kupevih potreba i elja uz

minimalnu cenu plaanja. Postoje dva naina da se vrednost proizvoda povea.
Jedan nain je da se povea korisnost proizvoda uz istu cenu, a drugi da mu se
smanji cena iz istu korisnost. To se moe ostvariti eliminisanjem nepotrebnih i
skupih funkcija koje ne doprinose ukupnoj vrednosti proizvoda.
Kod primene Analize vrednosti koriste se sledei pojmovi i definicije:
Cilj: Namena ili razlog zbog kojeg proizvod ili usluga egzistiraju.
Osnovna funkcija: Njena eliminacija uinila bi proizvod beskorisnim u
odnosu na postavljen cilj.
Sekundarne funkcije: Postoje zato da podre osnovnu funkciju zbog naina
na koji je odreeni proizvod oblikovan
U samoj osnovi analize vrednosti je utvrivanje osnovne i sekundarnih
funkcija. Nakon toga potrebno je utvrditi trokove osnovne i sekundarnih funkcija.
Sledei korak treba da bude u iznalaenju alternativa za sekundarne funkcije kako
bi se smanjili trokovi ili poveala vrednost proizvoda. Sve nove ideje treba da
poboljaju odnos korisnosti i cene proizvoda. Rezultat moe da bude znaajan od
10% do 50%poboljanja vrednosti proizvoda.
MODULARNI DIZAJN
Problem sa kojim se suoavaju dizajneri proizvoda jeste oblikovanje
viestrukih proizvoda. Obino se proizvodi oblikuju pojedinano pri emu se ne
obraa mnogo panje na zajednike delove i na modularna svojstva koja mogu
znaajno olakati proizvodnju, a da jo uvek budu zadovoljeni zahtevi kupaca.
Modularni dizajn je takav pristup oblikovanju proizvoda koji istovremeno
omogua veliku raznolikost delova i malu raznolikost komponenata. Osnovna ideja
koja se pri tom kopristi je razviti seriju osnovnih komponenata (modula) proizvoda
od kojih se moe sainiti veliki broj razliitih proizvoda. Za proizvodnju postoji
samo ogranien broj osnovnih komponenata. Ovakvim pristupom gde se postie
kontrola razliitih komponenata koje ulaze u sastav proizvoda, ostvaruje se
efikasna proizvodnja veih koliina i omoguava se istovremanostandardizacija
procesa i opreme.
Modularni dizajn nudi sasvim drugaiji nain da se doe do veeg broja
varijacija proizvoda a da se trokovi smanje. Umesto da se svaki proizvod oblikuje
odvojeno, organizacije oblikuju proizvode od standardnih modula (komponenata).
U ovom pristupu znaajno je razviti zajednike module koji se ugrauju kod vie
od jedne vrste proizvoda, pri emu na njemu treba izbaciti sve suvine dodatke.
Modularni dizajn zahteva iri pogled na liniju proizvoda i moe da podrazumeva
promene na nekim proizvodima (koje ne vode njihovoj optimizaciji) kako bi se
optimirala cela vrsta proizvoda (linija).
30

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

31

Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima

Poboljanja u Isporuci, Ugradnji i Servisu

Potrebni postupci Planiranju i

pripremi, Nabavci, Obradi
delova i Montai proizvoda

Kritini parametri procesa u

Planiranju i pripremi, Nabavci,
Obradi delova i Montai proizvoda

Kritini delovi proizvoda u Razvoju,

Konstruisanju, Nabavci, Obradi
delova i Montai proizvoda

Kritina svojstva ili karakteristike u

Istraivanju trinih potreba,
Razvoju, Prodaji i Servisu

Izra|eni i
primenjeni
novi
postupci
obezbe|enja
kvaliteta
i postupci
rada
Slika 11: Shema primene Metode QFD i raspodele funkcija kvaliteta jednog
proizvoda

32

Upravljanje proizvodno-poslovnih sistema

33