MILADIN ZIVOTIC: COVEK I VREDNOSTI,

PROSVETA, BDOGEAtD 1969.

Awtor knjhge ~Coveki vrednosticc eazvija ,hitiku suStine otudenja, kritiku otudenja u etici i
v r e d n m i m stavovima uoplte, kdo i kritiku odredenog aktuelnog oblika ispoljavanja otudenja
u s v h sferama. Oblik ove kritike je, medutim, specififan. U ovoj knjizi plloblemi dudenja i razotudenja hveka, srnisla i besmisla,
slobode i nesl~bodeosvetljeni su i rebvani w
potpuno d e d e n o g vrdmosnog stanovigta marksistiekog humaaistifkog personalizma. MaZda
bismo m g l i da kaiemo da se ovim delom eitaocu pruia filmofsko-antmpolosiki zasnovana
qplta teorija vrednosti, marksistitka aksiologija. Da li je ta dmista tako? Kad bismo na
ovoj tvrdnji Wstirali. ne b i m o za~azili sultiisku rGli1ku inned; aksiologije -@zitivist2ke ili normativistike. esancijalistieke ili eEzistencijalistieke) i o v G fi~&isko-an&Gkog shvatmja vredaosti. Wiologija kao op.gta
teorija v r e d m t i ili uopitava smisao pastofdih
vredTlosti ili stvara i u slstem povenuje nove
vrednosti da bi ih, adbacivli stare, spolja p ~ o pisala individwma. Ako je to tako (a mi mislimo da jeste), onda se, prw, uoplte .ne moie
govoriti Q marksisti6koj aksiologiji, 1, -go,
delo koje je p ~ e dnama doista je delo i doista
je marksistirh-hmanbtibki inspirisano, ali
nije takva aksiologija. S druge straw, ovo delo
je u veoma u s h j vezi sa aksiol%ijom kao lto
je akshlagija, na drukfiji naEin, u uskoj vezi
sa vrechostima. U femu je, zapravo, pitanje?
Citaocu se nudi radikalna kritika dosaddnje
vredmosne svesti u-te
Ikao otudmog oblika
odmosa izmedu h v e k a i vrednosti koje je sam
stvorio. Kao Bto je ~Kapitala kritika politieke
ekonomije, b k o je knjiga W&V&
i vrednostix
kritika w l t e aksiologije kao neautentihe teorije otudenih wednosti. U osnovi ove !dtike
nalazi se h v e k kao stvaralac autentpaih
vrednosti.

Knjiga i>Covek i vrednosti~c otvara Siroke moaucnosti za dbacivanje otudenih vredn'osti railikovanjem vrednosti kao pozitivne Einjenice
i vrednosti k m projekcije. Vrednosti projekcije
su ono nSto je <na osnovu saznanja odredene
istorijske mogubnosti i opredeljenja za nju)
osnova kritifkog distanciranja od p t o j e C i h
sistema pozitivnih vredmostia (Uvcnd, str. 13).
Da sw vxednosti keo Ehjenice, vrednosti kao
pozitivne, vladajuCe, postojeCe otudmi oblik,
da se ovaj oblik, iako je bovekov proizvod, Eov e h name& kao spoljaSinja sila, da s u ove
vrednosti odbrana, ~kamerviranje postojeteg,
da je normativna vredmst sarno lodredeni natin
postojanja pozitime vrednosti - sve se to u
razliEitim vidov~ma iz razlieitih uglova uspeSno
dokazuje, Eime se otvara oovo lpolje moguenosti da se bude Eovek i popunjava zagonetna
p r d n a u totalitetw marksistieke filmofije. U
ovom pagledu kinjiga po s v m e znaEaju prelazi granioe nacimalne kultulre i uliva se u
&re bokove slobde. stvaralaitva i humaniteta.
Pazitivne etike, telkicizam, religija, pozitivne
politiEko-pravne vrednosti, scijentizam kao forma sotudenja u nauci, ekonomizarn, utilitarizam itd. - dosledno su kritikovani sa stanoviSta koje praCi svetskoistorijsh identifikaciju
opredmdenja i otudenja, u..kojoj i putem hoje
se dogada epohalna invenija dela i stvaraoca,
sredsbava i cilja, nevrednosti i istinskih vrednosti, n e h v e k a i Eoveka, inverzija u kojoj svaki entitet u postojeCem egzistira u otudenoj odredbi sebe sama.
A u h dela d o v e k i vrednosticc zasnovao je
svoje izlaganje na kritici suStine otudenja i
njegovih odredenih oblika, od kojih na'm je
novac kao opSti ekvivalent ekmhmskog o h denja veC opSirno prikazan u klasienoj marksistiEkoj literaturi. Nasuprot suStini otuaenja i
njegovih d r e d e n i h oblBa, u kojirna su ljudi
sarno sredstva ispoljavanja otudanja, n jegovo
telo i njegova masa, njegovo testo i njegova
glina, stavlja se najviSa vrednost-pnojekcij a,
slabxian Eovek, slobodna lienost kao jedinstvo
generiekog i indivjldiuahog, esencijalnog i egzisteacijalnog,
onblloSluag
i
antropoldk4
kao totalitet u istoriji, kao jedimtvo suiprotnosti uopgte, kao negacija negacije i kao h a jan proces oslobadanja. Na osnovu saznanja
istorijske rn'agubosti realizacije ove najviSe
vrednosti i iapredeljenja za nju, autor se kritiEki distancira od sistema postojdih v r e d n a t i
i utvrduje osnovnu dilemu vremena u kojem
iivimo nili dalje j&anje autoritarne k,ulture i
bimkratsko-tehnokratskag dr&tva ili ostvarenje Marksove vizije personalistiEkog humlanizma. PostojeCi sistemi ~pozitivnih vrednosti kao
oblici dosadainjih istorijskih oblika opredmeCenja Eoveka pruiaju mogutnosti za wevazilaienje svih onih sistema vrednosti lkoji su k-

raz otudenja - prava, politike, religije, autoritanog lmorala; pruiaju moigucnosti ~prevazila2enja parcijalizovane svesti - tehnicizma, scijentizma, moralizma, ideologije, autoritarne kuItwe. Ali to su samo mlaguCnosticc (Zakljeak,
str. 234).
To su, doista, sanw mwgu6nosti. Ali to su po
snazi nejednake a po n a f h u egzistencije razliEite maguknosti. Jedna je m o g u k ~ ~ skao
t
rnogu6nost, iako u izvesnom stelpenu realna,
druga je moguhost kaa empirijska realna 'sndga. J a a je mogufnost - tendencija, kvalitet,
neizvesna bduCnlost, nmgufnost-opasnost, mali
broj a u t m t i h i h samosvesnih li6nmti u irojima
radnifka klasa vldi izraz svoga misla, druga
je slepa stvarna sila, kvantitet, mogu~nostudobnost u otudenom zadovoljstvu, veliki broj
samootudenih liEnosti. Da li je autorova vexa
u s n a m pobune ljudske lp;rirode prdetariiata
i drugih progresivnih dmstvenih g&pacija -posledica lucidnosti ili nostalgije za apsolutnim.
da li je njegova iprocena ove snage - t a ~ n a ,da
li je njegova nada konkretna utopija, da li je
njegov~o saznanje istorijskih m~giuh,ostiapiteljudske emancipacije a d e k v a h , da li je njegov ape1 da se izvrSi ljuclski E l n , sastavni ldeo
poEetka ddba @te&v&anske
emancipacije ili
su to poslednji trzaji epohahe s m s v e s t i , dokaz uspravnog nmdricanja od ljudskih mogutnosti u svetu fovekovih vef u m ~ l i h wogutnosti? Smisao ovih ipitanja nelka bude pmtumaEm kao ielja da se, ,u bezrezervnoj podrSci pravoj ljudskoj m'cguCmsti, ostane lucidan.
Knjiga ,&vek i vrednostia objdnjava genezu
i pmitivistiEkog i normativistirkolg
otudenja
vrednosti od Eoveka. U radikalnom aktu destrukcije otudenog oblika vrednosti ne ~odbacuje se i sugtina, autentilhi lolblik vrednosti, ne
identifikuje se svaki oblik stvaranja i ocenjivanja vrednosti sa otudenim oblikom. S drnge
strane se opet kritilkuje on80 shvatanje u kojem se otudeni sanisao u sferi vrednosti vidi
samo u njihovoj sadriini, u kojem se kritikom
i adbacivanjem mag sadr2aja i sintezom empirijsklo-analitiEkog i normativnag pristupa
sferi wednosti zasnivaju normativna aksi~ologija i nauka o vrednostima.
Stav i koncepcija autora ove knjige je @uSa~
prevezilaienja ipammntih s w o t n i h tendencija. Prve, u kojoj se d b a c u j u i otudeni sadriaj
i shkieni oblik vrednosti (svet vrednmti je
otudeai svet), u kojoj se negira moguCnost zasnivanja aksiologije i kao teorijske i kao normativne discipline. I, druge, u h j o j se sintezom jednostranih oblika izgsaduje a~ksioldka
struktura, kojom se otudenje u suStini ne destruira, u kojoj se ernpirijsko-analitiEki i normativni pnstup priznaju kao mogufi, u kojoj

DUSAN STOSIC

se suptilnirn metodoloSkim distinkcijama dokazuje ~moguchostnautnog i nonmativnog pristupa sferi vrednosti.

Kad smo rekli da delo &ovek i vrednostic prevazilazi wpmtnost dveju pamenutih kancepcila
time nismo tvlldili da je to u ovoj knjizi d i njeno eksplicih, niti pak da se prevaizilaienje
sastoji samo u implicitnom distanciranju d
uzabludaa dveju koncepcija. Prevaailaienje je
izvrSeno u kreativnom aktu h j i sledi w o v n u
intuioiju i ideju i dosledno razvija misao i stav
koji u izvdenju i r e d t a t u predstavljaja kritikv
pommutih d o s a mema sferi mvdnosti.
Knjiga Miladina 2ivotiC.a je rezultat
autarove f i l o d s k e misli. Ovo je delo i
no-stilski na zavidnom nivou. Veorna
Eajao pa intencijama i ostvarenju, po
i d t a t i m a 'on0 msluiuje posebm
naSe javnosti.

zrelosti
formalje znametodu
pahju