You are on page 1of 4

ISTORIJA RAZVOJA MAINSTVA

<table border="0" width="578"> <tr> <td width="572" height="21" valign="top"> <p


align="center"><strong>ISTORIJAT RAZVOJA NASTAVE IZ PROIZVODNOG
MAINSTVA</strong></p> <p align="justify"><br />Proizvodno mainstvo kao posebna oblast
mainske tehnike ima dugu istoriju u naem visokokolskom obrazovanju, koja se protee
kroz tri stole?a. Dalje se navode najvaniji datumi:</p> </td> </tr> <tr> <td
height="13"></td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53"
height="56" valign="top">1894:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">U
semptembru je in. <a href="http://cent.mas.bg.ac.rs/istorijat/tseleckovic.htm"
target="_blank">Todor-Toa Seleskovi?</a> biran za profesora Tehni?kog fakulteta Velike
kole u Beogradu za predmet Mehani?ka tehnologija.</p> </td> </tr> </table> <table
border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1895:</td> <td
width="515" valign="top"> <p align="left">13 januara in. <strong>Toa Seleskovi?</strong>
je ukazom ministra prosvete postavljen za profesora Mehani?ke tehnologije na Tehni?kom
fakultetu Velike kole.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td
width="53" height="56" valign="top">1897:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Formiran Mainsko-tehni?ki odsek zaslugom <strong>Toe Seleskovi?a</strong>,
koji je projektovao i izdejstvovao nabavku potrebne opreme za mainsko-tehni?ku
radionicu.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53"
height="56" valign="top">1905:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">U februaru
je objavljen Zakon o Univerzitetu u Beogradu u koji prerasta Velika kola. U julu se bira in. <a
href="http://cent.mas.bg.ac.rs/istorijat/astevovic.htm">A?im Stevovi?</a> za prvog nastavnika
za predmet Maine alatljike, Enciklopediju mainstva i Gra?evinske maine.</p> </td> </tr>
</table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1922:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Uredbom je Mainski
odsek promenio naziv u Mainsko-elektrotehni?ki odsek Tehni?kog fakulteta koji je postojao
sve do marta 1946.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td
width="53" height="56" valign="top">1923/<br />1924:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Uredbom iz 1922. godine uvodi se Odsek za Mainske inenjere i predmet
Maine alatke koji je dodeljen prof. in. <a href="http://cent.mas.bg.ac.rs/istorijat/akosicki.htm"
target="_blank">Aleksandru I. Kosickom.</a></p> </td> </tr> </table> <table border="0"
width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1932:</td> <td width="515"
valign="top"> <p align="left">Po optoj uredbi Univerziteta donetoj na osnovu Zakona o
univeritetima na Mainsko elektortehni?kom odseku, pored ostalih, osnovana je i Katedra za
maine alatljike.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td
width="53" height="56" valign="top">1945:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Nastava iz predmeta Maine alatke i Oprema aviona poverena je tada asistentu
in. <a href="http://cent.mas.bg.ac.rs/istorijat/pstankovic.htm" target="_blank">Pavlu
Stankovi?u.</a></p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td
width="53" height="56" valign="top">1946:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Formira se Mainski zavod Univerziteta (upravnik prof. dr M. Nenadovi?).</p>
</td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1946:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Na sednici Mainskog
odseka 2.10 odlu?eno je da se predmet Maine alatke i Industrijska proizvodnja maina
predaje svim studentima VII i VIII semestra. Ova odluka je realizovana tek kolske 1948/49 a
dotada je predavan predmet Maine alatke.</p> </td> </tr> </table> <table border="0"
width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1948:</td> <td width="515"

1/4

ISTORIJA RAZVOJA MAINSTVA

valign="top"> <p align="left">Tehni?ki fakultet izdvojen iz Univerziteta u samostalnu Veliku


kolu u Beogradu, a Mainski odsek pretvoren u Mainski fakultet u Beogradu.</p> </td>
</tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1948:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Odlukom Saveta
Tehni?kog fakulteta formirane su katedre, a predmeti iz proizvodnog mainstava su uklju?eni u
Katedru za osnove mainstva.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1948:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Prof. <strong>Pavle Stankovi?</strong> je biran za docenta za predmet Maine
alatke i postavljen za upravnika Mainskog zavoda (od 1952/53 Zavod za maine alatke
Mainskog fakulteta).</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td
width="53" height="56" valign="top">1948:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Diplomirao je prvi mainski inenjer iz Maina alatki i to 24 maja.</p> </td> </tr>
</table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1953:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Prof. dr <strong>Pavle
Stankovi?</strong> sa saradnicima je projektovao prvu hidrauli?nu kratkohodnu rendisaljku za
Industriju maina ILReleznik na bazi ?ega je izra?en i prototip.</p> </td> </tr> </table>
<table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1956:</td>
<td width="515" valign="top"> <p align="left">Formirana je Katedra za industrijsku proizvodnju
(pored proizvodnog mainstva obuhvatala je i oblast nau?ne organizacije rada).</p> </td>
</tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1960:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Uveden je novi
stepenasti sistem studiranja; u III i IV semestru Mainska obrada je opti kurs. Studenti
pripremno-proizvodnog odseka sluaju u VI, VII i VIII semetru predmete Maine alatke i
oprema i Mainska obrada.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1960:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Statutom Mainskog fakulteta formirana je pored ostalih i Katedra za tehnologiju
(pored proizvodnog mainstva obuhvatala je i oblast mainskih materijala).</p> </td> </tr>
</table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1961:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Zaklju?en je prvi ugovor
o realizaciji nau?no-istraiva?kog projekta iz oblasti obrade rezanjem, izme?u Industrije alata iz
Trebinja, Saveznog fonda za nau?ni rad i Mainskog fakulteta -Zavod za maine alatke.</p>
</td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1963:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Formiran Institut za
alatne maine i alate od strane izvrnog ve?a SR Srbije, Udruenja proizvo?a?a maina
alatki-Mainounion i Mainskog fakulteta.</p> </td> </tr> </table> <table border="0"
width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1965:</td> <td width="515"
valign="top"> <p align="left">Odrano je prvo Savetovanje proizvodnog mainstva u
Beogradu.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53"
height="56" valign="top">1965:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">U novu
zgradu Mainskog fakulteta preseljen je Zavod za maine alatke.</p> </td> </tr> </table>
<table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1966:</td>
<td width="515" valign="top"> <p align="left">Odbranjena je prva doktorska disertacija iz
oblasti proizvodnog mainstva na Mainskom fakultetu u Beogradu.</p> </td> </tr>
</table> <table border="0" width="576">
<tr> <td width="53" height="29"
valign="top">1970:</td> <td width="513" valign="top"> <p align="left">Instaliran je prvi
kompjuter na Mainskom fakultetu.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">

2/4

ISTORIJA RAZVOJA MAINSTVA

<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1971:</td> <td width="515" valign="top"> <p


align="left">Pored ostalih organizovana je i Poslediplomska kola proizvodnog mainstva.</p>
</td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1971:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Odran prvi
Simpozijum upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala.</p> </td> </tr> </table>
<table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1972:</td>
<td width="515" valign="top"> <p align="left">Formirana je Katedra za proizvodno mainstvo i
potom u okviru reorganizacije Mainskog fakulteta po OOUR-ima ustanovljen je i JUR za
proizvodno mainstvao i primenu kompjutera (JUR 1.01). ef Katedre je prof. dr <a
href="http://cent.mas.bg.ac.rs/istorijat/vsolaja.htm" target="_blank">Vladimir olaja</a>.</p>
</td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1973:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Dogradnjom
konvencionalne glodalice, na Katedri za proizvodno mainstvo realizovana prva numeri?ki
upravljana maina alatka, koja je pored eksperimentalne namene, kori?ena i za izradu delova
sloene geometrije za potrebe doma?e industrije. To je bila prva numeri?ki upravljana maina
alatka na bazi vertikalne glodalice. Donet novi nastavni plan I program studija.</p> </td> </tr>
</table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1975:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Osnovana je zajednica
za Jedinstveno upravljanje proizvodno-tehnolokim informacionim resursima za industriju
prerade metala -JUPITER sistem.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1977:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Izvrena je prva modernizacija Zavoda za maine alatke uvo?enjem novog
kompjuterskog laboratorijskog centra baziranog na Digital ra?unarima PDP 11/34 i PDP 11/03.
Donet novi nastavni plan i program studija.</p> </td> </tr> </table> <table border="0"
width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1980:</td> <td width="515"
valign="top"> <p align="left">Izvrena je druga modernizacija Zavoda za maine alatke i
formiran CeNT, instaliran je prvi obradni centar u Zavodu za maine altke HBG80.</p> </td>
</tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="27"
valign="top">1982:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Donet novi nastavni
plan i program studija.</p> </td> </tr> <tr> <td height="1"></td> <td></td> </tr> </table>
<table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1983:</td>
<td width="515" valign="top"> <p align="left">U svetskom pregledu sistema za projektovanje
tehnologije primenom kompjutera uvrten je i Mainski fakultet Katedra za proizvodno
mainstvo i Zavod za maine alatke.</p> </td> </tr> </table> <table border="0"
width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1987:</td> <td width="515"
valign="top"> <p align="left">U okviru reorganizacije Mainskog fakulteta i ukidanja OOUR-a
formiran je Institut za proizvodno mainstvo i CIM na Mainskom fakultetu. Donet novi
nastavni plan i program studija.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1990:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Instaliran industrijski robot GOKO RG-01 u Zavodu za maine alatke.</p>
</td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1991:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Instaliran edukacioni
industrijski robot MITSUBISHI MOVEMASTER-EX u Zavodu za maine alatke.</p> </td>
</tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1992:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Instaliran industrijski
robot LOLA 50 u Zavodu za maine alatke, i dobijen je Profil projector ISOMA, M-119 od firme

3/4

ISTORIJA RAZVOJA MAINSTVA

ALATI PP KORUN iz Uica.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="578">


<tr> <td width="53" height="56" valign="top">1995:</td> <td width="515" valign="top"> <p
align="left">Zavrena izgradnja novog laboratorijskog prostora Centra za nove tehnologije
(CeNT). Formirana prva lokalna ra?unarska mrea, koja je ujedno bila i prva ra?unarska
mrea na Mainskom fakultetu u Beogradu. Donet novi nastavni plan i program studija.</p>
</td> </tr> </table> <table border="0" width="578">
<tr> <td width="53" height="56"
valign="top">1996:</td> <td width="515" valign="top"> <p align="left">Zna?ajno opremanje
CeNT-a kapitalnom laboratorijskom opremom (numeri?ki strug PH42, obradni centar HMC 500 i
erozimat). Dobijena je licenca za softwer: <em>Windows 95, Office 95, Visual C++, Visual
Fortran i Netware 4.1</em>.</p> </td> </tr> </table> <table border="0" width="576">
<tr> <td width="53" height="29" valign="top">1997:</td> <td width="513" valign="top"> <p
align="left">Kupljen je softverski paket <em>PTC PRO/Engineer</em>.</p> </td> </tr>
</table> <table border="0" width="576">
<tr> <td width="53" height="29"
valign="top">1999:</td> <td width="513" valign="top"> <p align="left">Donet novi nastavni
plan i program studija.</p> </td> </tr> </table>

4/4