9.

Nauno-struni skup sa meunarodnim ueem

QUALITY 2015, Neum, B&H, 10. - 13 juni 2015.

ZNAAJ I ULOGA STANDARDA ISO 14001 U UPRAVLJANJU

ZATITOM IVOTNE SREDINE

THE IMPORTANCE AND ROLE APPLICATION OF ISO 14001 THE

ENVIRONMENTAL MANAGEMENT

MA Slobodan Miloevi, Visoka tehnika kola strukovnih studija, Beograd

MA Ivan Bijeli, Visoka tehnika kola strukovnih studija, Beograd
Prof. dr. ivoslav Adamovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin

REZIME
U ovom radu prikazano je, pre svega, kako se treba odnositi prema ivotnoj sredini, kako zatiti nju, i
njenu okolinu u kojoj ivimo, boravimo i radimo. Prikazano je koji standardi ISO postoje a uticajni su
za za sistem kvaliteta, ekoloki menadment i zatitu ivotne sredine. Koliko je standard ISO 14001
bitan za celu planetu, tako je bitno da ga se pridravamo pravilno i pomou njega pristupamo raznim
fondovima EU namenjenim ,,zelenim tehnologijama, a tiu se reciklae otpada i otpadnog
materijala. Preduzea ili organizacije moraju da primene i odravaju redovne postupke praenja i
merenja, kljunih za svoje operacije koje mogu da imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu.

Kljune rei: ivotna sredina, standardi ISO, zatita, ekologija, energija, okolina, planeta, ISO 14001

SUMMARY
In this paper, first of all, how to relate to the environment, to protect her and her environment in
which we live, we live and work. It is shown that the ISO standards exist and are influential in the
system of quality, environmental management and environmental protection. How is ISO 14001
important for the entire planet, so it is important to adhere properly and use it to access various EU
funds intended,, green technologies, concerning the recycling of waste and scrap materials.
Companies or organizations must apply and maintain regular monitoring procedures and
measurements are critical to its operations that can have a significant impact on the environment.

Keywords: environment, ISO standards, protection, ecology, energy, environment, planet, ISO 14001

1. UVOD
Reavanje ekoloke krize u svetu, prouzrokovane razvojem tehnologije i nedovoljno savesnim
razvojem drutvenog sistema, dovelo je do toga da je zatita okoline danas u zemljama trine
privrede sastavni deo ureenja trita tj. drave koja kroz trite utie na okolinu. Zbog uvoenja
ove komponente u strateki menadment firmi, privreda e dobiti usmerenja u pogledu izbora
predmeta proizvodnje, korienja resursa, bie podstaknuta da ekonominije koristi sve vrste
resursa, kao i da prelazi sa korienja jedne vrste resursa, ka korienju druge vrste. Zahvaljujui
okolini, mnoge firme e ostati na tritu, proiriti svoja trita, poveati svoj prihod.
Zbog sve veih spoznaja o vanosti i uticaju okoline na opstanak sadanjih i buduih
generacija veliki broj organizacija se odluilo za uvoenje ISO 14001 standarda, to ne samo
da pokazuje njihovu pozitivnu orijentaciju prema atiti okoline, ve istovremeno smanjuje
njihove trokove resursa i energije. Takoe, mnogim preduzeima odgovarajue

571
zainteresovane strane trae ispunjavanje zahteva po standardu ISO 14001. Promene nastale u
funkcionisanju organizacija zahtevaju primenu sasvim novih teorija menadmenta koje mogu
odgovoriti savremenim uslovima poslovanja. Standard ISO 14001 koji je po pristupu i
strukturi slian standardu ISO 9001 doprinosi proirenju aktivnosti preduzea na podruja
koja nisu u vezi samo za kupcem i kvalitetom proizvoda i usluga, ve i na uticaj prema
okolini, smanjenju zagaenja, otpada, potronje energije i slino.
Standard ISO 14001 odreuje da se odgovornost za zatitu ivotne sredine nalazi direktno u
rukama menadmenta (lica koja imaju najvei uticaj na politiku preduzea i postupke njene
realizacije).
Na stvaranje ove serije standarda najvie je uticala zabrinutost javnosti u vezi sa uticajem koji
industrija ima na ivotnu sredinu, na lokalnom i globalnom nivou. Javnost trai da preduzea
preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. Ali, nije samo javnost zagovornik zatite ivotne
sredine. Mnoga preduzea su prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda ISO
14001. Ovi standardi e pokuati da harmonizuju zahteve za zatitu ivotne sredine u svim
krajevima sveta, jer su esto dravni propisi u ovoj oblasti neusaglaeni sa meunarodnim
kretanjima, a optereujui su za preduzee. Cilj serije standarda ISO 14000 je uspostavljanje
opteg okvira na nivou preduzea za upravljanje sistemom zatite ivotne sredine.
Primena ovih standarda je dobrovoljna, ali mnogi veliki kupci uslovljavaju dobavljae da
moraju da poseduju sertifikat za sistemomom upravljanja zatitom ivotne sredine i na taj
nain otklanjaju mogunost naruavanja svog imida.

2. IVOTNA SREDINA - STANJE I PROBLEMI DANAS

ivotna sredina je okolina u kojoj organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu, zemljite,
prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove meusobne odnose. Na kvalitet ivotne sredine
utiu nain na koji se koriste materijali, proizvodi i energija, kao i proizvodni procesi,
proizvodi u uslugama koji izlaze iz tih procesa. Zbog nedostatka efektivne kontrole nad ovim
uticajima dolazi do gubitka prirodnih resursa, nestanka biljnih i ivotinskih vrsta i stanita,
degradacije kvaliteta vazduha, vode i zemljita. Posledice ovakvog zagaenja ivotne sredine
su najvie izraene u industrijski najrazvijenim delovima sveta, kao to su SAD, Zapadna
Evropa, a poslednjih decenija i u mnogim aziskim i latinoamerim zemljama.
U Evropi,injenice nisu ni malo ohrabrujue.
O tome govore priloeni podaci:
Stanovnitvo Evrope ini 12% ukupne svetske populacije i ima tendeciju opadanja;
Evropa sa zemljama OECD troi ukupno 82% energije i stvara 70% otpada na
svetskom nivou;
Evropa poseduje 8% svetskih slatkovodnih resursa, a u potronji uestvuje sa 15%;
Na 1% povrine ivi dve treine stanovnika tj.veliki procenat stanovnitva u urbanim
naseljima;
Na Mediteranu je ugroeno 90% ukupnog zemljita
30% uma je ugroeno vetakim kiselim kiama;
Pred izumiranjem se nalazi 53% vrsta riba, 45% reptila, 42% sisara, 21% visokih
biljaka;
Evropa emituje 25% globalnog vazdunog zagaenja (40% hlorflorougljenika, 25%
ugljendioksida,16% metana itd.);
65% stanovnika zavisi od podzemnih voda, a koncetracija nitrata, tekih metala i soli
se i dalje poveava;
Koncentracije pesticida su prekoraene u 60-75% poljoprivednog zemljita;
Pored toga dolazi do smanjenja ozonskog omotaa i globalnog zagrevanja planete;
Sve vie obolelih ljudi od civilizaciskih bolesti.

572
Nad ovim injenicama treba se dobro zamisliti i zbog njih obratiti veliku panju, ta i kako
initi dalje. Ljudi su poslednjih decenija dramatino doli u situaciju da preduzmu hitne i
opsene mere zatite kako ne bi ugrozili ivotnu sredinu do nivoa pri kojem ne bi bio mogu
opstanak.

3. SISTEM UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE

Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razliitih postupaka i mera koje spreavaju
ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee. Napredovanjem
tehnologije i industrije zagaenje ivotne okoline je postalo sve intenzivnije, a posledice se
oseaju godinama unazad. Svest o posledicama zagaenja je prisutna, ali ne u toj meri koliko
je potrebno da bi nateralo raznorazne zagaivae da smanje svoje emisije tetnih materija i
usklade neracionalna korienja resursa. Na svetu u razvijenijim zemljama ouvanje ivotne
sredine reava se pomou dobro sprovedenih zakona i obaveznih standarda. Ekoloka odbrana
predstavlja trajnu obavezu svih lanova drutva. Njena disciplina proistie iz injenice to
zdravlje, ivotna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u
stalnoj interakciji. Stoga svaki poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokih
poremeaja i poremeaja socijalnih odnosa, koji su medusobno povezani i uslovljeni. Svesni
svoje odgovornosti za ouvanje ivotne sredine, i imajui u vidu da je ista i zdrava ivotna
sredina opte dobro, jedino se kroz razumevanje i potovanje pravila i zakona moe postii
saglasnost oko opte odgovornosti i obaveza koje ostvaruju pozitivne promene kako na
ivotnu sredinu tako i na ivi svet u njoj. Ekoloki problemi razvijenih zemalja povezani su sa
ubrzanom industrijalizacijom, urbanizacijom i iscrpljivanjem prirodnih resursa. Sve veim
rastom stanovnitva na naoj planeti, u nerazvijenim zemljama dolazi do velikih problema kao
to su glad, siromatvo, razne bolesti i velika smrtnost kod dece. Sa druge strane u razvijenim
zemljama dolazi do globalnih problema, a to su unitavanje ozonskog omotaa, globalno
otopljavanje i klimatske promene. Svetska zajednica je krajem sedamdesetih godina dola do
zakljuka da se ovekov opstanak i njegova civilizacija moe i mora obezbediti putem
odrivog razvoja. Odrivi razvoj predstavlja razvoj koji ne ugroava biosferu ekoloki
fundament opstanka nae civilizacije, a njegova najbolja realizacija moe se efikasno
sprovesti ako se njegov ekoloki cilj na odgovarajui nain ugradi u sve organizacione
sisteme na svim nivoima menadmenta i dravnog upravljanja, poev od meunarodne
zajednice, preko nivoa dravne administracije do menadmenta korporacije. Politiku
organizacije vezano za okruenje postavila najvie vostvo. Pri tome se uzima u razmatranje:
1. Da li politika odgovara prirodi, obimu i uticaju aktivnosti, proizvoda ili usluge
organizacije na okruenje?
2. Da li ukljuuje obaveznost ka stalnom poboljavanju i spreavanju zagaivanja?
3. Da li ukljuuje obaveznost ispunjavanja zahteva vaeeg zakonodavstva i propisa, te
drugih zahteva na koje je organizacija pristala?
4. Da li je dokumentovana, da li se primenjuje, te da li je posredovana svim
zaposlenima?
5. Da li je u skladu sa zahtevima javnosti?
6. Da li je poznaju sve osobe koje deluju za organizaciju i u imenu organizacije?

3.1. Standardi u oblasti ivotne sredine

Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razliitih postupaka i mera koji spreavaju
ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee.
Napredovanjem tehnologije i industrije zagaenje ivotne okoline je postalo sve intenzivnije,
a posledice se oseaju godinama unazad. Svest o posledicama zagaenja je prisutna, ali ne u
toj meri koliko je potrebno da bi nateralo raznorazne zagaivae da smanje svoje emisije
tetnih materija i usklade neracionalna korienja resursa.

573
Na svetu u razvijenijim zemljama ouvanje ivotne sredine reava se pomou dobro
sprovedenih zakona i obaveznih standarda. Ekoloka odbrana predstavlja trajnu obavezu svih
lanova drutva. Njena disciplina proistie iz injenice to zdravlje, ivotna sredina i socijalni
uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Stoga svaki
poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokih poremeaja i poremeaja socijalnih
odnosa, koji su medusobno povezani i uslovljeni.
Svesni svoje odgovornosti za ouvanje ivotne sredine, i imajui u vidu da je ista i zdrava
ivotna sredina opte dobro, jedino se kroz razumevanje i potovanje pravila i zakona moe
postii saglasnost oko opte odgovornosti i obaveza koje ostvaruju pozitivne promene kako na
ivotnu sredinu tako i na ivi svet u njoj. Ekoloki problemi razvijenih zemalja povezani su
sa ubrzanom industrijalizacijom, urbanizacijom i iscrpljivanjem prirodnih resursa.
Sve veim rastom stanovnitva na naoj planeti, u nerazvijenim zemljama dolazi do velikih
problema kao to su glad, siromatvo, razne bolesti i velika smrtnost kod dece.
Sa druge strane u razvijenim zemljama dolazi do globalnih problema, a to su unitavanje
ozonskog omotaa, globalno otopljavanje i klimatske promene.
Svetska zajednica je krajem sedamdesetih godina dola do zakljuka da se ovekov opstanak i
njegova civilizacija moe i mora obezbediti putem odrivog razvoja.
Odrivi razvoj predstavlja razvoj koji ne ugroava biosferu - ekoloki fundament opstanka
nae civilizacije, a njegova najbolja realizacija moe se efikasno sprovesti ako se njegov
ekoloki cilj na odgovarajui nain ugradi u sve organizacione sisteme na svim nivoima
menadmenta i dravnog upravljanja, poev od meunarodne zajednice, preko nivoa dravne
administracije do menadmenta korporacije.

3.2 Uvoenje sistema zatite ivotne sredine

Uvoenje obuhvata obezbeenje neophodnih mehanizama za ostvarenje optih i posebnih
ciljeva politike zatite ivotne sredine i stalna poboljljnja. Organizacija treba da mobilie sve
zaposlene i da uskladi svoje sisteme, strategiju, resurse i strukturu. Ovim meunarodnim
standardom utvruju se zahtevi koji se odnose na sistem upravljanja zatitom ivotne sredine,
kako bi organizacija mogla da razvije i primeni politiku i ciljeve zatite ivotne sredine vodei
rauna o svim zakonskim i drugim propisima sa kojima se organizacija saglasila kao i
informacijama o znaajnim uticajima na ivotnu sredinu. Standard se primenjuje za one
aspekte ivotne sredine koje organizacija moe da kontrolie i na koje moe da utie. Samim
standardom se ne utvruju posebni kriterijumu uinka zatite ivotne sredine.
Ovaj meunarodni standard se moe primeniti na svaku organizaciju koja eli da:
uspostavi, odrava i unapreuje sistem upravljanja zatitom ivotne sredine;
uveri sebe o usaglaenosti sistema upravljanja zatitom ivotne sredine sa utvrenom
politikom zatite ivotne sredine;
pokae usaglaenost sa ovim meunarodnim standardom tako to e da:
- sama odredi i sama deklarie usaglaenost;
- zatrai potvrdu o usaglaenosti od strane za interesovanih strana za samu
organizaciju, kao to su korisnici;
- zatrai potvrdu usaglaenosti od strane neke eksterne organizacije;
- zatrai sertifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja zatitom ivotne
sredine, od strane eksterne organizacije.

Svaki sistem upravljanja zatitom ivotne sredine treba da obuhvati sve zahteve iz ovog
meunarodnog standarda. Stepen primene zavisie od faktora kao to su politika zatite
ivotne sredine te organizacije, priroda njenih aktivnosti, proizvoda i usluga, lokacija
organizacije i uslovi u kojima radi.

574
3.3 Zahtevi sistema upravljanja zatitom ivotne sredine
Organizacija mora da uspostavi, dokumentuje, primeni, odrava i stalno unapreuje
upravljanje zatitom ivotne sredine u skladu sa zahtevima ovog meunarodnog standarda i
da utvrdi kako e ispuniti ove zahteve. Takoe, organizacija mora da utvrdi i dokumentuje
predmet i podruje primene sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.
Najvie rukovodstvo mora da utvrdi politiku zatite ivotne sredine organizuje i da obezbedi
da u okviru utvrenog predmeta i podruja primene sistema upravljanja zatitom ivotne
sredine ona:
odgovara vrsti, obimu i uticajima na ivotnu sredinu njenih aktivnosti, proizvoda ili
usluga;
ukljuuje privrenost stalnom unapreivanju i i prevenciji zagaivanja;
ukljuuje privrenost usaglaenosti sa odgovarajuim zakonskim i drugim propisima
o zatiti ivotne sredine a koji su povezani sa aspektima ivotne sredine;
obezbedi okvir za postavljanje i preispitivanje optih i posebnih ciljeva zatite ivotne
sredine;
bude dokumentovana, primenjena i da se odrava;
bude saoptena svim osobama koji rade za ili preko organizacije, i
bude dostupna javnosti.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava postupak:
za identifikaciju aspekta ivotne sredine svojih aktivnosti, proizvoda i/ili usluga u
okviru utvrenog predmeta i podruja primene sistema upravljanja zatitom zivotne
sredine, a koje moe da kontrolie i na koje moe da utie uzimajui u obzir planirani
ili novi razvoj, nove ili izmenjane aktivnosti, proizvode i/ili usluge;
za utvrivanje onih aspekata koji imaju ili mogu imati znaajan(e) uticaj(e) na ivotnu
sredinu (t.j. znaajne aspekte zivotne sredine)
Organizacija mora da dokumentuje ove informacije i da ih stalno aurira. Organizacija mora
da obezbedi da su znaajni aspekti ivotne sredine uzeti u obzir prilikom uspostavljanja,
primene i odravanja sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.
Takoe, organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava postupak/postupke:
za indentifikaciju i pristup odgovarajuim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se
ona saglasila, a koje se odnose na njene aspekte ivotne sredine;
za utvrivanje kako se ovi zahtevi odnose na aspekte ivotne sredine.
Organizacija mora da obezbedi da se ovi odgovarajui zakonski i drugi zahtevi sa kojima se
saglasila uzimaju u obzir prilikom uspostavljanja, primene i odravanja sistema upravljanja
zatitom ivotne sredine.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava dokumentovane opte i posebne ciljeve
zatite ivotne sredine, za svaku odgovarajuu funkciju i svaki nivo u okviru organizacije.
Opti i posebni ciljevi moraju biti merljivi gde je mogue i usklaeni sa politikom zatite
ivotne sredine, ukljuujui privrenost ciljevima prevencije zagaivanja, usklaenosti sa
odgovarajuim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija usaglasila i stalnom
unapreivanju.

3.4 Zahtevi za sistemom upravljanja ivotnom sredinom

Uvoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine treba da dovede do poboljanja uinka
zatite ivotne sredine. Pristup se zasniva na koncepciji da e organizacija periodino da
preispituje i vrednuje svoj sistem upravljanja zatitom ivotne sredine kako bi identifikovala
mogunost poboljanja i njihovog uvoenja.
Opti zahtevi - Sistem upravljanja zatite ivotne sredine obezbeuje strukturisan proces
stalnog poboljanja, iju e brzinu i obim odrediti sama organizacija u zavisnosti od
ekonomskih i drugih okolnosti. Organizacija ima slobodu i flekstibilnost da sama odredi

575
granice primene, moe da se opredeli da ovaj standard primenjuje na celu organizaciju ili
samo na posebne radne jedinice ili aktivnosti organizacije.
Stepen pojedinosti i sloenosti sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, obim
dokumentacije i visina sredstava koja su za njega namenjena zavise od veliine organizacije i
vrste njenih aktivnosti. To posebno moe biti sluaj kod malih i srednjih preduzea.
Standard ISO 14001 sadri zahteve koji se odnose na sistem upravljanja, a zasnovani su na
dinaminom i ciklinom procesu koji se sastoji od planiranja, uvoenja, proveravanja i
preispitivanja.

4. STANDARDI SERIJE ISO 14000

Godine 1992. odrana je konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju u Rio de
aneiru, na kojoj se vie od 100 zemalja sveta dogovorilo o daljem razvoju programa
upravljanja ivotnom sredinom. Na konferenciji je razmatrano koliki su negativan uticaj
izazvale ljudske aktivnosti na ivotnu sredinu.
Serija standarda ISO 14000 (objavljena 1996. godine) nastala je kao odgovor na svakodnevno
poveanje brige o ivotnoj sredini kao i proporcionalnom poveanju broja zakona koji
obrauje ovu materiju, odnosno kao sredstvo da se pomogne svakoj organizaciji da postavi
svoje poslovanje na nain da odgovori na rastue zahteve zatite ivotne sredine.
Pored izbegavanja problema od strane mikrookruenja i zakonodavstva usled nepridravanja
ekolokih normi, organizacije koriste sisteme ekolokog upravljanja kao svoju konkurentsku
prednost.

5. ISO ORGANIZACIJA
Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO) je meunarodna institucija za standarde,
koju ine prestavnici zavoda za standardizaciju iz razliitih zemalja. Od osnivanja 23.
februara 1947. godine, organizacija izdaje kako globalne, tako i industrijske i komercijalne
standarde, tzv. ISO standarde.
ISO je po statutu definisan kao nevladina organizacija (NVO), njena snaga da uspostavlja
standarde koji esto, kroz sporazume ili nacionalne standarde, postaju zakoni, ini je monim
od veine NVO-a. U praksi, ISO deluje kao konzorcijum sa jakim vezama u vladama.
Uesnici su nekoliko velikih korporacija, predstavnici zavoda za standardizaciju svake zemlje
lanice. ISO je danas sastavljen od 158 zemalja lanica i usko sarauju sa Internacionalnom
komisijom za elektrotehniku (IEC), koja je odgovorna za standardizaciju elektrine opreme.

5.1 ta je ISO 14001?

ISO 14001 definie zahteve za upravljanje zatitom ivotne sredine. Ispunjavanje ovih
zahteva je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o potovanju standarda i o
efikasnom radu u skladu sa standardom.
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14001:2004 je upravljaki alat koji
omoguava organizaciji bilo koje veliine da:
identifikuje i kontrolie uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu,
pobolja odnos prema ivotnoj sredini,
implementira sistematski pristup kojim e postizati ciljeve koji se odnose na zatitu
ivotne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene ciljeve.
Implementacija sistema upravljanja zatitom ivotne sredine moe se odnositi na itavu
kompaniju, jedan ogranak ili na samo jedan radni proces, a izbor uglavnom zavisi od potrebe
kompanije.
Osnovni razlozi koji dovode do izraene potrebe za uvoenjem sistema zatite ivotne sredine
ISO 14001:2004 su:
neprestano zagaivanje ivotne sredine,

576
 strah od potpunog iscrpljenja prirodnih resursa,
nedostatak organizovanog i sistematskog praenja posledica zagaenja,
poveana zainteresovanost javnog mnjenja za ouvanjem ivotne sredine,
zakonska reenja,
posebni uslovi rada u ugroenim oblastima.

5.2 Prednosti ISO 14001

U nastavku su navedene samo neke od koristi koje organizacija moe imati implementacijom
i sertifikacijom sistema menadmenta zatite ivotne sredine (EMS) po zahtevima standarda
ISO 14001:2004, a to su:
smanjenje trokova upravljanjem otpadom (kvalitetnim odlaganjem otpada, procesima
reciklae itd.);
smanjenje tetnog otpada;
utede u potronji energije i materijala;
usklaenost procesa za zakonskom regulativom;
razvijanje i podizanje ekoloke svesti zaposlenih;
sposobnost adekvatnog odgovora na ekoloke incidente;
proaktivno i preventivno delovanje na spreavanju pojava ekolokih rizika;
aktivan doprinos zatiti zdravlja i bezbednosti zaposlenih i ire zajednice;
poveanje korporativnog imida organizacije;
unapreivanje odnosa sa nadlenim inspekcijskim organima;
definisanje preventivnih mera za suzbijanje ekolokih incidenata;
izbegavanje isticanja odtetnih zahteva usled izazivanja ekolokih incidenata;
stvaranje okvira za stalno unapreenje procesa;
stvaranje okvira za dugorono interesno povezivanje;
pristup fondovima( EU) namenjenim "zelenim tehnologijama";
adekvatan izbor novih tehnologija;
utede izborom adekvatne opreme za rad;
podizanje imida na domaem i ino-tritu;
pridobijanje klijenata sa razvijenom ekolokom sveu

5.3 Prednosti implementacije sistema zatite ivotne sredine ISO 14001

U ove prednosti spadaju:
smanjenje negativnih uinaka na ivotnu sredinu,
smanjenje rizika od ekolokih katastrofa,
poveanje sposobnosti brze i efikasne intervencije,
poboljani ugled i stvaranje poverenja kod zajednice,
kompetitivna prednost,
pravna sigurnost zbog potovanja zakona o zatiti ivotne sredine,
lake dobijanje ovlaenja i dozvola od lokalnih i dravnih vlasti,
poboljanje vaeg ugleda i ugleda vaeg klijenta,
bolje korienje energije i zatita voda, paljivo biranje sirovina i kontrolisana
reciklaa otpada, doprinosi smanjenju trokova i podie vau konkurentnost,
smanjuje se va finansijski teret zbog reaktivnih upravljakih strategija kao to su
popravke, ienja, plaanje kazni zbog krenja zakona,
poboljava se kvalitet radnih mesta i moral zaposlenih,
otvaraju se nove mogunosti zapoljavanja na tritima gde je vana ekoloka
proizvodnja,

577
 ekoloki svesni klijenti poslovae sa kompanijama poput vae, jer istiete svoju
obavezu prema ouvanju ivotne sredine ukoliko ste zainteresovani za implementaciju
sistema upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14001 u vau kompaniju.

5.4 Pojam ISO 14001:2004 sistem menadmenta zatite ivotne sredine

ISO 14001:2004 je meunarodni standard koji specificira zahteve kojima se postavlja okvir za
razvijanje Sistema menadmenta zatite ivotne sredine (EMS Ecological Management
System) kako bi organizacija kroz sprovoenje odgovarajuih ciljeva i politika efektivno i
efikasno upravljala svim rizicima znaajnih sa ekolokih aspekata ivotne sredine. Zahtevi
standarda ISO 14001:2004 su tako definisani da se mogu implementirati u svaki sistem
upravljanja ivotnom sredinom. Organizacije koje se bave istom ili slinom delatnou, mogu
imati razliite sisteme menadmenta zatite ivotne sredine (EMS), ali bez obzira na to, oni
moraju biti usklaeni sa zahtevima ISO 14001.
ISO 14001:2004 je primenjiv na svaku organizaciju, bez obzira na njenu delatnost, koja eli
uspostaviti, implementirati, odravati i unapreivati sistem menadmenta zatite ivotne
sredine (EMS).
ISO 14001 je prvi put objavljen 1996. od strane Meunarodne Organizacije za
Standardizaciju (ISO - International Organization for Standardization). Godine 2004. je
napravljena poslednja ravizija zahteva standarda, kako bi se olakao proces njegovog
integrisanja sa standardom ISO 9001.
Osnovna namera standarda ISO 14001 je da se na globalnom nivou pobolja uticaj
organizacija i pojedinaca na ivotnu sredinu. U tom smislu ISO 14001 trai od organizacije
da:
uspostavi odgovarajuu politiku zatite ivotne sredine;
identifikuje ekoloke aspekte uticaja organizacije na okolinu, koji proizlaze iz
realizacije proizvoda i usluga, a u smislu utvrivanja uticaja tih aspekata na ivotnu
sredinu;
utvrdi zakonske i druge zahteve od strane ire zajednice i svojih klijenata, na koje se
organizacija obavezala;
utvrdi prioritete i postavi odgovarajue opte i pojedinane ciljeve;
uspostavi strategiju i programe za sprovoenje politike zatite ivotne sredine kroz
sprovoenje optih i pojedinanih ciljeva;
osigura usklaenost implementiranog sistema menadmenta zatite ivotne sredine sa
uspostavljenom politikom zatite ivotne sredine;
kontinuirano poboljava svoj EMS kroz procese planiranja, upravljanja, kontrole,
definisanje preventivnih i korektlvnih mera i sprovoenje internih i eksternih
ocenjivanja (audita);
bude u mogunosti prilagoditi se promenjenim okolnostima, incidentnim i
akcidentnim situacijama

6. ZAKLJUAK
Ljudi jo uvek uprkos primetnom poveanju ekoloke svesti ne vide da su sami odgovorni za
ouvanje planete Zemlje jer je oito jako teko priznati vlastite greke i nastojati ih ispraviti.
Ipak neto se mora preduzeti da se sauva planeta, pa su se poeli oseati ipak neki pomaci na
tom polju tako da situacija nije sasvim bezizlazna. Takoe je trenutno teko, gotovo nerealno
oekivati razvijenu ekoloku svest od stanovnika siromanih zemalja jer je njihov primarni
cilj preivljavanje, a ekologija im nije ni na kraj pameti, a tako e ostati i dalje ukoliko se
bogate zemlje budu i dalje bavile samo svojim ekolokim problemima, a zanemarivale stanje
u siromanim zemljama.
U stvari, za poetak reavanja ekolokih problema potrebna je jedna globalna akcija, jer

578
pojedinane akcije nisu i ne mogu biti dovoljne na globalnom planu. Da bi se uspelo u tome
nije potrebna strategija ekstremnih poklonika ekologije koji su miljenja da bi se svet trebao
vratiti na razdoblje pre Jamesa Watta, odnosno prve industrijske revolucije, te se odrei svih
prednosti moderne tehnologije. Naprotiv moderne tehnologije bi se morale koristiti na nain
koji bi omoguio sklad izmeu ekologije i industrije to znai da bi naglasak trebao biti na
upotrebi energetskih izvora koji najmanje zagauju okolinu, odnosno obnovljivih izvora
energije. Moderne tehnologije mogu se pozitivno iskoristiti u spreavanju ekolokih
katastrofa, nadzoru nad ugroenim ivotinjama i celokupnom razvoju ekosistema, samo ih
treba usmeriti u tim pravcima.
Krajnje je vreme da se oveanstvo u potpunosti posveti ouvanju svog prirodnog stanita,
odnosno planete Zemlje, koja je ve do te mere naruena zagaivanjem i unitavanjem
okoline da smo i sami postali svedoci negativnih posledica od kojih je svakako najopasnija
globalna promena klime koja u zadnje vreme dobija sve vie medijskog prostora. Takoe je
preko potrebna i odgovarajua zakonska podrka koja bi trebala u stopu pratiti razvoj novih
tehnologija doputajui upotrebu onih tehnologija koje ili uopte nemaju ili imaju minimalne
negativne posledice na prirodu, odnosno okolinu.
Od pasivnog posmatranja nema koristi, a i dovoljno smo se ve nagledali ekolokih
katastrofa. Vreme je da se krene u akciju spaavanja nae planete, moda ak i krajnje vreme,
ako elimo da sauvamo zemlju za bolji dom buduih generacija.
Pria o odrivom razvoju, ekolokom menadmentu i zatiti ivotne sredine zanimljiva je, ali
esto predstavlja samo mrtvo slovo na papiru za mnoga privredna preduzea zagaivae
ivotne sredine. Da bi se sproveo koncept ekolokog menadmenta tj. upravljanja ivotnom
sredinom neophodno je upoznati se sa odreenim elementima tog kompleksnog sistema, od
kojih je veoma znaajno definisati trokove ivotne sredine. U ovoj oblasti naroito se istie
ISO organizacija, koja je kreirala posebnu grupu standarda, ISO 14000, kojim se blie
odreuju ekoloki zahtevi prema zagaivaima. Naravno, ISO standard predstavlja osnovu
jednog velikog sistema, integrisanog sistema ekolokog menadmenta (EMS), pomou kog se
kreiraju strategije za odrivi razvoj. Uvoenjem standarda ISO 14000 i potovanjem
ogranienja zagaenja, neizostavno se deavaju odlivi sredstava iz preduzea. Budui da
svaka ista tehnologija i ista proizvodnja kotaju mnogo, kada su u pitanju investicije u iste,
neophodno je prikazati kako su definisani trokovi koji nastaju tokom proizvodnog procesa i
rada kapaciteta u preduzeu koje potuje ekoloka ogranienja, kontrole tih procesa, kao i
trokovi koji nastaju usled zanemarivanja ekoloki odgovornog poslovanja. Standardi treba da
pomognu organizacijama svih vrsta i veliina da menjaju i sprovode efektivne sisteme
menadmenta kvalitetom.
Standardizacija je ujednaavanje operacija iji zavrni proizvod treba da zadovolji odreene
kvalitete, odnosno norme. Propisivanjem odreenog standarda obezbeuju se mogunosti
komparacije po bilo kom osnovu, odnosno objektivnost. Norma omoguava rangiranje svakog
pojedinca , a time i objektivnost procene u odnosu na referentnu grupu. Neprekidno
unapreenje kvaliteta je put ka dostizanju koncepta integrisanog menadmenta kvalitetom.
Neprekidnim unapreenjem kvaliteta otklanjaju se hronina slaba mesta i sistemske greke i
na taj nain se postavlja nov (vii) nivo kvaliteta. Standard ISO 14001 odreuje da se
odgovornost za zatitu ivotne sredine nalazi direktno u rukama menadmenta (lica koja
imaju najvei uticaj na politiku preduzea i postupke njene realizacije).
Na stvaranje ove serije standarda najvie je uticala zabrinutost javnosti u vezi sa uticajem koji
industrija ima na ivotnu sredinu, na lokalnom i globalnom nivou. Javnost trai da preduzea
preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti.
Ali, nije samo javnost zagovornik zatite ivotne sredine. Mnoga preduzea su prepoznala
ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda ISO 14001. Ovi standardi e pokuati da
harmonizuju zahteve za zatitu ivotne sredine u svim krajevima sveta jer su esto dravni

579
propisi u ovoj oblasti neusaglaeni sa meunarodnim kretanjima, a optereenje za preduzee.
Cilj serije standarda ISO 14000 je uspostavljanje opteg okvira na nivou preduzea za
upravljanje sistemom zatite ivotne sredine.
Budui da svaka ista tehnologija i ista proizvodnja kotaju mnogo, kada su u pitanju
investicije u iste, neophodno je prikazati kako su definisani trokovi koji nastaju tokom
proizvodnog procesa i rada kapaciteta u preduzeu koje potuje ekoloka ogranienja,
kontrole tih procesa, kao i trokovi koji nastaju usled zanemarivanja ekoloki odgovornog
poslovanja.
Primena ovih standarda je dobrovoljna, ali mnogi veliki kupci uslovljavaju dobavljae da
moraju da poseduju sertifikat za sistemomom upravljanja zatitom ivotne sredine i na taj
nain otklanjaju mogunost naruavanja svog imida. Pogoravanje globalne ekoloke
situacije globalno otopljavanje, smanjivanje ozonskog omotaa, poveanje kiselosti ivotne
sredine uz pojavu kiselih kia i pratee pojave globalnih ekolokih problema: unitavanje
uma, degradacija zemljita, ugroavanje biodiverziteta i zaliha iste pitke vode predstavlja
rezultat pogoranja ekoloke situacije u razliitim zemljama i regiona, gde je zagaenje
ivotne sredine najintezivnije.
Smanjenje zagaenja ivotne sredine je bitan cilj odrivog upravljanja otpadom. Reciklaa
spada u utilizacione metode koje za cilj imaju maksimalno iskorienje energije i sirovina iz
otpada. Veina zemalja odluuje se za reciklaa jer u njima pored eliminacije otpada vide i
ekonomsku raunicu. Reciklaom se uvaju sirovine i energija. Od odbaenih i beskorisnih
proizvoda dobijaju se sirovine koje bi se u drugaijoj situaciji morale unititi iz prirodnih
izvora.
Rast populacije i produkcija sve veih koliina otpada ini da deponije postanu sve brojnije i
sve vie degradiraju ivotnu sredinu. Deponije zauzimaju velike povrine obradivog zemljita,
prerastaju u nekontrolisana smetlita sa visokim rizikom od udesnih situacija i zahtevaju
ogromne trokove sanacije i rekultivacije. Da bi se smanjila koliina stvorenog otpada
neophodno je unaprediti strategiju upravljanja otpadom poev od minizacije otpada na izvoru,
preko ponovog korienja sekundarnih sirovina, reciklae i do odlaganja.
Da li ljudi zaista mogu zatititi ivotnu sredinu, odnosno Zemlju? Mislim da svako od nas na
bilo koji nain moe doprineti zatiti ivotne sredine. Jer upravo je ona izvor naeg zdravlja.
Svakim danom sve vie i vie otpada ljudi bacaju, te na taj nain zagauju i svoju votnu
sredinu. Treba pokuati smanjiti emisije ugljen dioksida jer to uveliko unitava planetu, a
ujedno i ljudsko zdravlje. Takoe vlade trebaju uvesti zakone koji e svakog pojedinca, koji
na bilo koji nain pokuava zagaditi ivotnu sredinu, kazniti odgovarajuom kaznom kako bi
se spreilo zagaenje.

7. LITERATURA
[1] Dragoljub Todi, Ekoloki menadmentu uslovima globalizacije, Megatrend univerzitet, Beograd
2008.
[2] Jovanovi, L., Ekoloki menadment, BK univerzitetz Beograd 2002.
[3] Milenovi B.,: Ekoloka ekonomija, Ekonomski fakultet, Ni, 2000.
[4] Nekovi S., Ekoloki menadment, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo,
Beograd, 2011.
[5] Uzinovi, R., Menadment kvalitetom i ivotne sredine, Visoka tehnika kola, Beograd, 2010.
[6] orevi, B., Ekoloki menadment, ICIM Kruevac, 2005.
[7] Prof. dr Larisa Kolomeiceva Jovanovi, Hemija i zatita ivotne sredine, Beograd 2010.
[8] Jovanovi L., Reciklaa kao bitan element odrivog razvoja ISO14000, Aranelovac 2000.
[9] Jovanovi L., Ekomenadment u funkciji zatite ivotne sredine u gradovima, Ekoloki pokret
Novog Sada, Novi Sad 1999.

580