01. Pojam organizovanog kriminala Pitanje pojma organizovanog kriminala je veoma slo eno.

Ve ina autora koji se bavi njegovim prou avanjem isti u da je njegovo definisanje veoma te ak problem. Uglavnom, svode se na mi ljenje da je OK rezultat delovanja vi e od dva lica, udru enih u organizovanu kriminalnu grupu, iji je cilj vr enje te kih krivi nih dela radi sticanja dobiti i mo i. Odlikuje ih trajni karakter, hijerarhijska struktura, kori enje protivzakonitog nasilja i zastra ivanja, podela rada, monopolisti ki karakter i korupcijsko delovanje u organima privrede i vlasti . 02. Osnovna teorijska obja njenja organizovanog kriminala , ; 2) ; 4) 5) ; ; 8) ; 9) ; 10) , , , . 504 . , , ; 2) . 03. Definicije poznatih teoreti ara o organizovanom kriminalu D. R. Cressey: , . , , . , : . , ( . .
1

11 ; 3) ; 6) 7)

: 1) ;

, ; 11) .

: 1) , 3)

J. F. Galliher-

). ,

Block

Chambliss , , M. Maltz: , . , , , , , , Karl-Heinz , . Lehnard, , : , , , , , . , , , , Hijerarhijska ustrojenost kriminalne organizacije : , , , . , ( , ),

: ,

, ,

J. N. Gilbert

,

. . . 04.

, . .

, , . . 05. Trajnost kriminalne organizacije , . , , , ,

2

, Korupcijsko delovanje organizovanog kriminala , , . , . , , , , , , , , ,

, .

06.

, , , . , ,

07. Delovanje organizovanih kriminalnoh organizacija u pojedinim zemljama (Italija, SAD, EU, srbija) , , . (Southern Italian Roots) . , , , , , . , , . Cosa Nostre , , Corona Unita , ( , . , , 90: , , , , . , ., , , , , , , ).

.

, Ndrgangheta , Camorra , Sacra

,
3

. . , ( , ), ( ), , , , , ., . , , , , , , , , , , . ( , 08. Krivi no pravni aspekti organizovanog kriminala : 1) . , , , . 09. Organizovani kriminal i sau esnistvo , , ,
4

,

, , ,

, , , ,

, .

,

. 90. . , . ,

)

,

2) ,

,

, . . . 22 , ( , . : 1) 2) . . , . , , , , . 10. Krivi no delo organizovanog kriminala , , . ( , ), . , , , , , ) , , .

,

, ,

.,

,

. , .

, , ,

: 1) ( , 2) . , ,
5

) ,

, , , 1. , ; 2. , , 3. , , . , , , , , , 11. , . Zlo ina ko udru ivanje , . , , , . . , , . , . , , . , , , , , . . . , , , , , , , , .

,

:

, ,

.

,

,

6

12.

Dogovor za izvr enje krivi nog dela organizovanog kriminala , , , , . , , . , . Pranje novca , , , . ( . . , , , . ) , , , .

13.

14. IZNUDA ( . 180 , ( 1. 2. 3.

) , . ( , . : , .
7

, )

),

y y .

, , . , . , , . , , ( , , , , , . , . , , , , , ( , ( ). . , , , .
8

,

,

. ,

( ., , .).

, ), , . ,

,

, . ,

, ),

( ),

, . , , , ( ) , , , , , , , , .

,

,

, . U okviru Slu be za borbu protiv organizovanog kriminala - SBPOK postoji Odsek za suzbijanje organizovanih iznuda, otmica i ucena, koji je napravio analizu o reketa ima u Srbiji. U toj analizi se ka e: - SBPOK godi nje otkrije oko 10 slu ajeva iznuda. Srpski reketa i iznude vr e nad vlasnicima kockarnica, kafi a, restorana, srednjih firmi i menja nica. Pre nego to krenu u iznudu, kriminalci saznaju koliko novca ima o te eni, kako mu se zove dete i u koju kolu ide, koji mu je hobi, gde mu radi supruga, gde mu ive roditelji. Prete ubistvom, kidnapovanjem dece i ena, kao i paljevinom ku a i poslovnih zgrada. Za iznu enu za titu tra e novac, automobile, nepokretnu imovinu. Najvi e iznuda se de ava u Beogradu, Novom Sadu i Ni u. 15. OTMICA Otmica je kriminalni in pri kojem se prisilno dr e osobe u zarobljeni tvu osobe protiv svoje volje i bez pravomu ne sudske odluke ili pravnog stajali ta. . , , , . , , , , . , , . , , , . , , , . . , , , , , . , . ,
9

. , ,

.

, . , . ,

, , , , , .

, .

, .

, , , . : 1) , . . , , .), , . , ( . .; 2) , . , , .

,

,

. ,

16. NEOVLASCENA PROIZVODNJA, DRZANJE I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA

. , , , , , , . , , , , ,
10

.

, ,

, , ,

, , : 1) ) : ) , ) .

, . , , 2) ; ) ; ) , , . , . , ( ) , : ) ; )

17.POSREDOVANJE U VRSENJU PROSTITUCIJE 1951. 1949. . Ratiolegis , , , , , , . . : ) , ) . , , , , .
11

,

, . , , ,

: 1) 4)

, 2)

, 3)

., , ,

,

18. ROPSTVO I TRGOVINA LJUDIMA . , . , . 1926. .1 .1 , , , , , . . 155 , . , , 19. TRGOVINA LJUDIMA , . y y y y y y y y y , . , , , , , , , , , , , , , , , , : , , , , .1 .2 20.

:

12

1) ); 2) ; 3) , ; 4) ; 5) modusoperandi ; , , 6) . : 1) 2) . 20. ZLOUPOTREBA SLUZBENOG POLOZAJA , , , , , , , , . : , . : 1) 2) . 242 ): ) , .4 . ( . 46 ; ) , . 1 ,
13

.

. , , ,

; ) ) .

, ,

,

;

( , , , : ,

. 46

.2

): 1) ,

; 2) , ) b) , . 21. PRIMANJEMITA , , , , : 1) 3) , , , . , , , . , . , . , ,
14

.

:

, ,

,

, 2)

.

, 22. DAVANJEMITA ,

, ,

.

,

. . , . 23. KORUPCIJA U ORGANIMA DRZAVNE UPRAVE , : 1) 2) 3) ), . 24. KORUPCIJA U PRAVOSUDJU . , , , , , . 200.000 . ( 600.000 ) . . , ; ; . ( ) . , (

25. zakonsko definisanje organizovanog kriminala
15

KZ, ZKP i Zakon o organizaciji i nadle nosti dr avnih organa 1.KZ (35) . (11) 2.ZKP (3) (4) , , . , 504 1. , ,

, , .

. 3. ,

3.Zakon o organizaciji I nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala definise organizovanu kriminalnu grupu kao najmanje tri osobe koje su ucinile delo za koje je zaprecena kazna od najmanje cetiri godine 26. SLU BA ZA SUZBIJANJE ORGANIZOVANOG KRIMINALA BIA, VBA, MUP, LAN 10 I LAN 11 Zakona o org. I nadle nosti Slu ba za suzbijanje organizovanog kriminala lan 10 Radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivi nim delima iz lana 2. ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadle nog za unutra nje poslove Slu ba za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Slu ba). Slu ba postupa po zahtevima Tu ioca, u skladu sa zakonom. Ministar nadle an za unutra nje poslove, uz pribavljeno mi ljenje Tu ioca, postavlja i razre ava stare inu Slu be i donosi akt kojim bli e ure uje rad Slu be, u skladu sa zakonom. Ministar nadle an za unutra nje poslove mo e odrediti da u spre avanju i otkrivanju krivi nog dela terorizma u estvuje organizaciona jedinica ministarstva nadle nog za unutra nje poslove - andarmerija. lan 11 Svi dr avni organi i organizacije du ni su da na zahtev Slu be ili Tu ioca: 1) bez odlaganja omogu e upotrebu svakog tehni kog sredstva kojim raspola u; 2) obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uklju uju i i stare ine organa ili organizacije, radi davanja obave tenja i saslu anja, odosno ispitivanja u svojstvu osumnji enog ili svedoka; 3) bez odlaganja predaju Slu bi ili Tu iocu svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi na in saop te informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivi nih dela iz lana 2. ovog zakona. Ako policija u pretkrivi nom postupku do e do saznanja da se priprema ili da je u injeno krivi no delo iz lana 2. ovog zakona ili u vezi sa spre avanjem ili otkrivanjem tih krivi nih dela preduzme neku slu benu radnju, du na je da o tome odmah obavesti Slu bu i Tu ioca.
16

Tu ilac mo e zahtevati da policija preduzme odre ene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome odmah obavesti. O nepostupanju ili neblagovremenom postupanju policije, Tu ilac e obavestiti ministra nadle nog za unutra nje poslove i Vladu. , , - . 27. SPECIJALIZACIJA SUDOVA U BORBI PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA LAN 12, 13, 14 ZON Posebna odeljenja nadle nih sudova lan 12 Za postupanje u predmetima krivi nih dela iz lana 2. ovog zakona nadle an je Vi i sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije. Za odlu ivanje u drugom stepenu u predmetima krivi nih dela iz lana 2. ovog zakona nadle an je Apelacioni sud u Beogradu. Sukob nadle nosti izme u redovnih sudova za postupanje u predmetima krivi nih dela iz lana 2. ovog zakona re ava Vrhovni kasacioni sud. Odredba stava 3. ovog lana primenjuje se i u slu aju sukoba nadle nosti izme u Posebnog odeljenja za postupanje u krivi nim delima iz lana 2. ovog zakona Vi eg suda u Beogradu i drugih odeljenja i ve a toga suda. U Vi em sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivi nih dela iz lana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Vi eg suda). Radom Posebnog odeljenja Vi eg suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Vi eg suda. Predsednika Posebnog odeljenja Vi eg suda postavlja predsednik Vi eg suda u Beogradu iz reda sudija raspore enih na rad u Posebno odeljenje Vi eg suda, na vreme od etiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Vi eg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivi nog prava. Sudije u Posebno odeljenje Vi eg suda raspore uje predsednik Vi eg suda u Beogradu, na vreme od est godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Vi eg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivi nog prava. Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva mo e uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Vi eg suda, na vreme od est godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upu uje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog lana. Prilikom raspore ivanja, odnosno upu ivanja u Posebno odeljenje Vi eg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stru na znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Predsednik Vi eg suda u Beogradu bli e ure uje rad Posebnog odeljenja Vi eg suda. lan 14 U Apelacionom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivi nih dela iz lana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda).
17

Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda. Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspore enih na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od 4 godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivi nog prava. Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda raspore uje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od est godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivi nog prava. Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva mo e uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od est godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upu uje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog lana. Prilikom raspore ivanja, odnosno upu ivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stru na znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bli e ure uje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda. 28. NA ELO HITNOSTI U KRIVI NOM POSTUPKU ZA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA . ZKP 504 Ratiolegis 504 :

, ,

, , .

29. ULOGA POSEBNIH ISTRA NIH RADNJI U BORBI PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA Ratiolegis , , . To se posebno mo e posti i POSEBNIM merama koje se u odnosu na lice za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivi no delo organizovanog kriminaliteta, kada je, pod uslovom da se krivi no delo organizovanog kriminaliteta na drugi na in ne bi moglo otkriti, dokazati ili spre iti, mogu e odobravanje mera pru anja simulovanih poslovnih
18

usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i anga ovanje prikrivenih islednika ( lan. 504lj st. 1 ZKP). Ove mere se u najve oj meri reguli u na sli an na in, tj. istim odredbama Zakonika o krivi nom postupku, a njihova osnovna zajedni ka osobina je da one predstavljaju odre eni pravno dozvoljeni na in potajnog prikupljanja podataka koji mogu imati dokazni zna aj, te slu enje izvesnim oblicima Zakonikom dozvoljenog "lukavstva", "obmane", odnosno "prevare", to bi se naro ito, kada je u pitanju prikriveni islednik moglo poistovetiti i sa jednom vrstom " pijuna e", odnosno prikrivenog prikupljanja va nih podataka, ali ne u odnosu na drugu dr avu i njene organe, njenu vojsku, legalne organizacije i sl., ve u odnosu na pripadnike organizovanog kriminaliteta. Takav na in prikupljanja dokaznih informacija nije uobi ajen kada su u pitanju druge ("obi ne") vrste krivi nih dela, te se ak u drugim situacijama tako ne to moralo smatrati nedozvoljenim, ali u pogledu potrebe razja njavanja i dokazivanja krivi nih dela iz sfere organizovanog kriminaliteta, takve dokazne metode ipak imaju svoje opravdanje. Njihov ratio se zasniva na pojmu, prirodi i osnovnim karakteristikama organizovanog kriminaliteta, a iz ega direktno proizlaze i velike dokazne te ko e kada je on u pitanju, radi ijeg se prevazila enja nu no moraju primenjivati dokazni metodi koji ina e nikako nisu uobi ajeni u slu ajevima klasi nog kriminaliteta, ili bi ak tada bili tetni i potencijalno opasni po ve inu gra ana. Ovo je jo jedan o igledan primer izrazite povezanosti odre enih fenomenolo kih karakteristika jednog oblika kriminaliteta i pravne, odnosno pre svega krivi nopravne i krivi noprocesne regulative i to prvenstveno u odnosu na stvaranje najpogodnijeg normativnog ambijenta za efikasno otkrivanje i dokazivanje krivi nih dela iz te sfere. 30. MEDJUNARODNO PRAVNA OSNOVA ZAPRIMENU SPECIJALNIH ISTRAZNIH RADNJI I TEHNIKA Pravni osnov za uvo enje posebnih dokaznih radnji u na e zakonodavstvo je sadr an u ratifikovanim me unarodnim konvencijama koje predvi aju primenu posebnih istra nih tehnika u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala: Konvencija protiv internacionalnog organizovanog kriminala OUN sa dopunskim protokolima, kao i protokol za suzbijanje trgovine ljudima, naro ito enama i decom, Evropska konvencija o spre avanju pranja novaca, tra enju, zapleni i konfiskaciji prihoda ste enih kriminalom, Krivi no-pravna konvencija o korupciji, Konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, ....kao i sve relevantne konvencije o me unarodnoj pravnoj pomo i, ekstradiciji, ustupanju krivi nih predmeta i td. Odredbama l. 20 Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala predvi ena je primena specijalnih istra nih tehnika. Svaka dr ava potpisnica obezbe uje u okviru svojih mogu nosti i pod uslovima propisanim njenim doma im zakonodavstvom, te ako to dozvoljavaju osnovni principi njenog pravnog sistema, preduzimanje neophodnih mera omogu avanja kori enja kontrolisane isporuke, kao i tamo gde proceni da je to celishodno, kori enje drugih specijalnih istra nih tehnika, kao to su elektronsko pra enje i drugi oblici nadzora i tajne operacije od strane nadle nih organa na njenoj teritoriji,u cilju efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala ( l. 20 st. 1 Konvencije
19

31. AUDIO I VIDEO NADZOR (KPZ lan 504e, , z) Mogu nost pribavljanja dokaza na ovaj na in, Ustav je dopustio iz nekoliko razloga. Pre svega zbog toga to je kori enje tehni kih sredstava u borbi protiv nekih vrsta kriminala danas postalo neophodno. Savremeni kriminal, naro ito organizovani, postavlja pred organe krivi nog gonjenja slo ene zadatke koji ne mogu biti uspe no izvr eni bez kori enja savremenih tehni kih sredstava. Li eni upotrebe tih sredstava ti bi organi bili u neravnopravnom polo aju sa u iniocima krivi nih dela koji ih iroko koriste, naro ito u slu ajevima te kih dela organizovanog kriminala. 504 (1) 504 . (2) , (3) 1. , , . 504 (1) , . . (2) , (3) (4) 504 (1) , , , .
20

,

1. 504 , , . . , , . 504 , 1. .

, 504 504 , . 504 1. 1. 1.

, . .

, : ,

(2) . 504 . (3) 2. , , 504 . . (4) 99. 4, (5) 504 504 3. . , . , . . 81 , , , , . , , , ( .
21

1.

. 1. 504 . . 374. 504 , 4. . 504 1. 504 . 178. 1, 273. 337. 3. 1. , , .

32.Audio i video nadzor razli ita praksa , .

,

, , (juged'instruction) 4 ,

. 15)

, , 2) , : 1)

, , ,

, , , , 1971. , , , , , , , . 18(3) , , , , , . , , , : , , , , , , , . Pravni okvir za primenu specijalnih mera istra ne tehnike u pozitivnom pravnom sistemu Republike Srbije sadr an je u nizu pravnih akata, Ustavu Republike Srbije, Zakonu o krivi nom postupku, Krivi nom zakonu, kao i drugim relevantnim zakonima i podzakonskim aktima. . , , , , . 579 , . , , . , ,

33. . ,
22

, , , . ,

, . , .

,

, . , , . lexspecialisa lexgeneralisa . . 504 . 34. SVEDOK SARADNIK 2) 504 (1) : 504 3. , - lan 504o, p, r, s, t, .4 , ,

, ), , , . (2) 1. 35.
ZKP lan 504 m, n, nj 504 (1) 504 (2) 3. 1. 504 , . (3) 1. , 3. , ,

(

.

, , .

,

23

, . (4) , . (5) , (6) , . (7) . (8) 1. , , 1. , , , , , -

,

,

,

, , .

.

, .

. 504 (1) , (2) . (3) . , . (4) , (5) 504 (1) . . 504 2. . . . 504 (2) (3) 504 2. 1. 504 504 3. . 24 3. , . . 3. , . . , , . , : , 2. , .

Anga ovanje prikrivenog islednika predstavlja posebnu meru pretkrivi nog postupka (prethodne istrage) za otkrivanje, dokazivanje i spre avanje organizovanog kriminala. Su tina njegovog anga ovanja je da prikupi i dostavi odgovaraju e dokaze protiv osumnji enih lanova kriminalne grupe ili organizacije u koju je infiltriran i da, po potrebi, o to me svedo i pred sudom. Prikriveni islednik mo e biti samo lice zaposleno u dr avnim organima, a naj e e su to policijski slu benici. Nakon prikrivanja identiteta, ovo lice se ubacuje u kriminalne grupe i tajno prikuplja dokaze o njihovim aktivnostima. U tom smislu propisano je iz kojih dr avnih organa mogu do i u obzir lica za obuku i anga ovanje u svojstvu prikrivenog islednika i preciziran je njihov status u tim organima. Prikrivenog islednika pod odgovaraju im pseudonimom ( ifrom) odre uje ministar unutra njih poslova ili lice koje on ovlasti, na primer rukovodilac Slu be za suzbijanje organizovanog kriminala. To e, u prvom redu, biti pripadnik kriminalisti ke policije, ali mo e biti i drugo lice zaposleno u organima unutra njih poslova, a eventualno i u drugim organima bezbednosti. Prikriveni islednik se u krivi nom postupku mo e saslu ati kao svedok, ali tako da mu se ne otkrije identitet. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se saslu ava kao svedok po pravilu su slu bena tajna, to zna i da njima mo e raspolagati samo naju i krug slu benih lica. 36. 504 (5) . Mo e se re i da je najprihvatljivije ono re enje koje predvi a odgovornost prikrivenog islednika za krivi no delo koje izvr i u svom radu. Opravdanost ovakvog re enja proizilazi iz injenice da su mnoga zakonska re enja izri ito zabranila prikrivenom isledniku da podstrekava na vr enje krivi nih dela. Sasvim je onda logi no, da je tim pre zabranjeno vr enje krivi nih dela od strane prikrivenog islednika. od strane prikrivenih islednika. Tako npr. U Nema koj prikriveni islednik za vreme anga ovanja ne sme da izvr i krivi no delo. Snimci, isprave i predmeti pribavljeni primenom mera tajnog nadzora mogu se upotrebiti kao dokazi u krivi nom postupku, a prikriveni islednik i policijski slu benik koji je u estvovao u pru anju simulirane poslovne usluge ili sklapanju simuliranog pravnog posla mo e se ispitati kao svedok o toku sprovo enja tih mera. Ispitivanje o sadr ini razgovora koji su vo eni sa osumnji enim, u na elu nije dopu teno, jer bi se time na zaobilazan na in u dokazni materijal uveo i iskaz osumnji enog koji je dao organima gonjenja bez ikakvog upozorenja i bez prisutnosti branioca, dakle bez jemstva odbrane. Gre ke i nezakoniti postupci u odre ivanju i primeni mera tajnog nadzora imaju za posledicu neupotrebljivost njihovih rezultata prilikom dono enja sudskih odluka u krivi nom postupku. Prema na em Zakonu, prikriveni islednik ne sme podstrekavati na izvr enje krivi nog dela, odnosno ne sme delovati kao agent-provokator. Ukoliko prekr i ovu
25

zabranu, ne isklju uje se njegova odgovornost za izvr enje, odnosno za podstrekivanje kao oblik sau esni tva. Po ovom pi tanju se na zakonodavac jo uvek izri ito ne izja njava, a takvo re enje susre emo i u materijalnom krivi nom pravu gotovo svih evropskih zemalja. Kad je re o eventualnom krivi nom progonu prikrivenog islednika (koji nije u isto vreme i agent-provokator), u zakonodavstvu Republike Srbije situacija je bitno razli ita. Delatnost prikrivenog islednika nesporna je jedino kada se svodi na otkrivanje i dokazivanje krivi nog dela, bez ula enja u ka njivu zonu, bilo kao izvr ioca ili sau esnika (ofanzivnog, tj. konstitutivnog provokatora i sl.). Tako e je sigurno da prikriveni islednik ne e odgovarati za kori enje la nim li nim ispravama radi vlastitog legendiranja , ili za udru ivanje u kriminalnu organizaciju u cilju izvr enja krivi nog dela. Sa aspekta na eg prava, me utim, znanje i odobrenje stare ine bilo kog dr avnog organa ne osloba a izvr ioca od krivi ne odgovornosti osim u slu aju simulovanih pravnih poslova. . 37. U cilju prikupljanja dokaza i identifikovanja lica ume anih u izvr enje krivi nog dela Republi ki javni tu ilac, odnosno drugi javni tu ilac nadle an za teritoriju Republike Srbije mo e odobriti kontrolisanu isporuku, kojom se dozvoljava da nezakonite ili sumnjive po iljke iza u, pre u ili u u na teritoriju jedne ili vi e dr ava, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadle nih organa ( l.504/l ZKP). Upotrebu mere kontrolisane isporuke odobrava nadle ni javni tu ilac. Ona podrazumeva dozvolu da odre ene po iljke, koje mogu biti nelegalne ili sumnjive, radi sprovo enja istrage iza u, pro u ili u u na teritoriju jedne ili vi e dr ava, uz znanje i pod nadzorom nadle nih organa. Ova specijalna mera koristi se kako bi, bila razja njena celokupna kriminalna delatnost, to podrazumeva i naru ioce i organizatore. pecifi nost se ogleda u tome to u cilju otkrivanja ili razja njenja celokupne kriminalne delatnosti, iako postoje osnovi sumnje da je po injeno krivi no delo, ili da je injenje u toku za koje je u na em zakonodavstvu ina e propisano gonjenje po slu benoj du nosti, ne e biti pokrenut postupak, ime se u su tini odstupa od na ela legaliteta krivi nog gonjenja. Svrha kori enja ove mere je da se operativnim radom obuhvati to ve i broj inkriminisanih lica i to ve e koli ine nelegalne robe tako to e se, umesto dejstvovanja nadle nih organa odmah po otkrivanju nezakonitog delovanja, sa ekati da se stvore optimalni uslovi za postizanje maksimalnog rezultata u suzbijanju prekograni nog i drugih vidova organizovanog kriminala. 38. c Iako se ne mo e smatrati merom posebnih dokaznih radnji, (privremeno) oduzimanje imovine ste ene kriminalom predstavlja jednu od klju nih mera za suzbijanje organizovanog kriminala.Naime, veoma je bitno da se imovina, bankarski ra uni i predmeti zaplene, kada se oceni da imaju veze sa krivi nim delom, da se ne bi de avalo da postupak traje godinama, i da za to vreme okrivljeni rasproda imovinu i da dr ava na kraju ne mo e da dobije nazad ono to joj je oteto krivi nim delom. U tom smislu, 23. Oktobra 2008. godine Skup tina Srbije usvojila je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivi nog dela, to je osnov za oduzimanje finansijske mo i od mafije. Imovina bi se privremeno oduzimala zbog postojanja sumnje da je ste ena krivi nim delom, dok bi trajno bila oduzeta tek po dono enju pravosna ne presude da je ste ena na taj na in.
26

Suzbijanje organizovanog kriminala primenom ovog zakona je veoma zna ajno budu i da izvr ioci ovih krivi nih dela ostvaruju veliki profit, a sredstva dobijena iz ovih aktivnosti peru kroz legalne poslove i koriste za korupciju nosilaca dr avnih funkcija, kupovinu medija i upravljanje finansijskim institucijama. Na taj na in bogatstvo ovih lica prakti no dovodi u pitanje i sam opstanak demokratije, kao i prava i slobode svakog gra anina. Nijedna sankcija, pa ak ni kazna zatvora u veoma dugom vremenskom trajanju, nije izazvala tako burne reakcije od samih izvr ilaca krivi nih dela kao to je oduzimanje imovine. To pokazuje potpunu opravdanost dono enja zakona, jer se njegovom primenom spre ava da u iniocima krivi nih dela organizovanog kriminala nakon izdr ane kazne zatvora ostane imovina koju su stekli kriminalnom aktivno u.

27