You are on page 1of 11

SISTEMSKI PRISTUP BROJANJU SAOBRAĆAJA

Prof. dr Vladan Tubić,dis

Svaka država ima svoje potrebe za istraživanjima u saobraćaju, prioritete,
budžete, geografska i organizaciona ograničenja. Ove razlike uzrokuju izbor
različite opreme, definisanje različitih (metodoloških pristupa) planova za
prikuplanje podataka o saobraćaju i definisanje različitih izlaznih rezultata.
Međutim, sve državne uprave za puteve prikupljaju iste osnovne tipove podataka.

Snimanje podataka o saobraćaju ima dugu tradiciju i svaka uprava za puteve je
ustanovila svoj program. Ova metodologfija nudi sugestije – skup osnovnih
principa za poboljšanje i osavremenjivanje tekućih programa brojanja saobraćaja
uvažavajući sve specifičnosti aktuelnog trenutka u Srbiji, ali i gledajući u susret
budućnosti, s obzirom na veoma intezivan razvoj informacionih tehnologija u
zadnjih desetak godina. U dokumentu su date i preporuke kako bi preporučeni
proces trebao da bude struktuiran, uvažavajući logiku koja stoji iza samog
procesa sa ciljem obezbeđivanja informacija, kako upravi za puteve koje su
neophodne za optimizaciju okvira za njihove pojedinačne upravljačke,
organizacione, finansijske i planreske odluke, tako i širem krugu korisnika.

Sistemski pristup brojanju saobraćaja je neophodnost. Ovakav pristup je
potreban da bi se obezbedili objektivni i kvantitativni podaci o trenutnom stanju i
mogu}im promenama saobraćaja na putnoj mreži. Na ovaj način se stvara
mogućnost racionalnog korišćenja raspoloživih finansijskih sredstava namenjenih
sistemu brojanja saobraćaja na putnoj mreži Republike Srbije.

Kvantitativni I kvalitativni podaci o saobraćajnim tokovima, do kojih se
dolazi istraživanjima, od vitalnog su značaja za društveni i privredni razvoj regije,
oblasti ili države, jer determinišu razvoj putne infrastriukture. Podaci dobijeni
brojanjem saobraćaja ne predstavljaju samo statistički odraz, već i okosnicu svih
aktivnosti koje se planiraju u saobraćaju ili se tiču saobraćaja.

OSNOVNI PRINCIPI O FUNKCIONISANJU INTEGRISANOG SISTEMA O
SAOBRAĆAJU

Mada je ovim elaboratom obuhvaćen samo segment brojanja i
kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika saobraćajnih tokova (protoka), on je deo
šireg sistema istraživanja u saobraćaju, jer savremeno putno i saobraćajno
inženjerstvo veoma progresivno postavlja nove zahteve - niz specifičnih
karakteristika saobraćajnog toka.

Generalno savremeni informacioni SISTEM O SAOBRAĆAJU čine
sledeći podsisitemi – moduli : 

PROTOK (PGDS, qm, klase protoka, zakonitosti vremenskih
neravnomernosti) 
STRUKTURA TOKA – klasifikacija vozila po kategorijama (detaljna analiza
tokova TV, zakonitosti)

1

. Kontinualna brojanja imaju za cilj da se utvrde časovne.obezbeđuju geografsku pokrivenost svih deonica na mreži. Zato je bilo neophodno da se u ovom uvodu daju opšte smernice koje sagledavaju celinu . kao i kontrolnu ulogu u modulu klasifikacije . Planom pokrivenosti ovih brojanja potrebno je obuhvatiti uzorak i odrediti deonice (preseke) za brojanje koji bi bili obuhvaćeni posebnim trogodišnjim ciklusom (slučaj Srbija). Naravno ne treba posebno naglašavati da savremeni automatski brojači saobraćaja veoma pouzdano rade i klasifikaciju vozila po kategorijama sa mogućnošću utvrdjivanja svih karateristika – zakonitosti vremenskih neravnomernosti .imaju kontrolnu ulogu u sistemu kontinualnih brojanja.godišnjih karakteristika saobraćaja. Ovaj tip brojanja omogućava i ustanovljavanje mehanizama – analitičkog instrumenrtarija za konverziju kratoktrajnih brojanja u precizne procene prosečnih . mesečne i sezonske zakonitosti u saobraćajnom toku i da se na deonicama sa dovoljnim saobraćajnim zahtevima dodje do pouzdanih kvantitativnih pokazatelja. Savremene metodologije preporučuju da se prikupljanje podataka o saobraćaju kratkotrajnim brojanjima obavlja po programu koji obuhvata celokupnu putnu mrežu u okviru trogodišnjeg do šestogodišnjeg ciklusa.kategorizacije vozila. dnevne. Kalibracia .merenje težina vozila  NADZOR I UPRAVLJANJE – ITS  SAOBRAČAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA S obzirom da su ovom metodolgijom obuhvaćena samo prva 2 modula i da JP „Putevi Srbije” predstoji u kratkom periodu ubrzan razvoj savremenog Integrisanog Sistema o Putevima i Saobraćaju autori su smatrali da ipak sve metodološke preporuke za razvoj novog sistema o brojanju koncipiraju tako da on bude solidan osnov za dalji razvoj svih modula. Savremena. 2 . Takođe je potrebno ovaj program dopuniti i sa brojanjima kojima bi se zadovoljile “posebne potrebe” za nekim dugačijim sprecifičnim podacima . OSOVINSKO OPTEREĆENJE . ali i tradicionalna literatura poznaje dva osnovna programa istraživanja saobraćaja i to : • stalna kontinualna brojanja . Osim prostorne pokrivenosti deonica povremena brojanja imaju značajnu kontrolnu ulogu u kalibrisanju rada ABS.podešavanje podataka dobijenih kratkotrajnim brojanjima zasniva se na detaljnoj analizi zakonitosti vremenskih neravnomernosti sa ciljem eliminacije i minimiziranja grešaka koje se mogu pojaviti u proračunima prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja (PGDS). nedeljne. Povremena kratkotrajna brojanja (bilo da se realizuju ručno. a sa ciljem da se relativno brzo kompletiraju nedostajući podaci kao posledica dugogodišnjeg zapostavljanja ovog sistema brojanja.snimanja (svih 8760 sati) i • povremena kratkotrajna brojanja . pokretnim brojačima ili video nadzorom) imaju višestruku ulogu u sistemu brojanja : .

su zadnjih desetak godina značajno prošireni i poboljšani i kao deo programa ITS-a na vangradskoj mreži na lokacijama sa visokim vrednostima protoka. Naravno da svi relevantni rezultati brojanja iz programa “posebnih potreba “ nužno moraju biti integrisani i korišćeni u procesu obrade osnovne baze. Važno je napomenuti još jedan princip da pristup i obrada podataka koji se prikupljaju sa automatskih brojača ili povremeno o protoku. Savremena iskustva definišu dve posebne metodologije i preporuke za prikupljanje podataka o protoku. projektovanje rada signalisane raskrsnice . gde.novi signalni planovi. Programom “posebnih potreba” može biti obuhvaćeno sledeće: • Brojanja pripremljena za obezbeđivanje podataka za projektovanje kolovozne konstrukcije. ali i za prikupljanje podataka o klasifikaciji vozila. klasifikaciji vozila i osovinskom opterećenju mora biti integrisan. Balansiranje između svih zahteve koje treba ispuniti i ograničenih budžetskih sredstava kojima putne uprave raspolažu dovodi do primene različitih programa prukupljanja podataka. Generalne preporuke kažu da je inicijalno neophodno da se pokrije 25-30% deonica vangradske državne putne mreže u kombinaciji kratkotrajnih programa i sa opremom koja omogućava merenje osvinskog opterećenja po kategorijama kontinualno. rehabilitaciju o rekonstrukciju.kontinualnih uređaja za prikupljanje podataka. • Brojanja saobaćaja pripremljena da obezbede ulazne podatke za studije regulisanja i upravaljnja saobraćajem (npr. Ovi sistemi. a koji se koriste za upraljvanje i kontrolu saobraćaja. koji se generišu kroz brojanja ili sistem nadzora saobraćaja. Upravljač puteva bi trebao da prikuplja i ovu vrstu podataka umesto prostog prikupljanja podataka o protoku. koji su trenutno u upotrebi. na koji način i kada se podaci prikupljaju) ili za gore navedene posebne zehteve.. uz istovremeno smanjenje ukupnih troškova prikupljanja podataka. Svaka pojedinačna lokacija može da ponudi informacije koje se mogu koristiti u različite svrhe (npr. Mogućnost da se ispuni ili prevaziđe ovaj cilj zavisi od funkcionalnosti raspoložive opreme kao i prirode same putne mreže. Za argumentovano sagledavanje kretanja teretnih vozila na putnoj mreži nephodno je imati ipodatke o klasifikaciji vozila i osovinskom opterećenju. jer arhiviranje i analize podataka obuhvaćenih nadzorom saobraćajnog sistema su tradicionalno od malog 3 . Značajna korist se može postići zajedničkim radom i smanjiti dupliranje broja i lokacija stalnih .) • Ostala brojanja prilagođena različitim specifičnim vrstama studija i projekata (ankete – matrice I-C i slično) Opšta metodologija (šta. Pristup ovim podacima zahteva dodatne napore analitičara za saobraćajnie parametre. itd. kategorijii I protoku). kontinualnim snimanjima težnine vozila dobijaju se podaci o težini. Način na koji će se potrebni podaci prukupljati zavisi od mnogo faktora. održavanje. kao i za druge specifične vrste studija razlikuje se od slučaja do slučaja. Treći nivo podataka koji je treba pomenuti u vidu generelnih smernica u ovom uvodu su podaci o saobraćaju u gradovima. dok se ne podigne sistem merenja osovinskog opterećenja.

funkcionalne klasifikacije i kategorizacije putne mreže. ali i povremenih brojanja definiše po mrežama DP IA. Iako se niz različitih statsitčkih podataka o protoku koristi u saobraćajnim analizama. Iz napred navedenog jasno sledi bitan preduslov da se ćitav proces prikuplanja i obrade podataka realizuje u okviru i sa resursima uprave. S obzirom da je u Srbiji tek početkom 2012.broja deonica i čvorova. merodavna opterećenja i sl. preporučeni program prikupljanja podataka se sastoji od dve osnovne komponente. .godine usvojena nova – savremena kategorizacija putne mreže koja je po prvi put uvažila inpute funkcionalne klasifikacije. Odgovori na pitanje koliko brojača.značaja za oprativce koji se bave izgradnjom. odnosno mora da ima formalna pravila i procedure za kontrolu kvaliteta.a . DP IB i DPII.dostignutog nivoa PGDS. osnovni cilj velike većine programa prikupljanja podataka o saobraćaju je dobijanje preciznih ocena PGDS-a .merenja protoka Svaka država – uprava za puteve treba da ima specifučan pristup u definisanju programa kontinualnog brojanja sa automatskim brojačima. i s obzirom da se obe zanivaju na veoma stručnoj analizi saobraćajnih težišta. gde i kada su u direktnoj funkciji : . onda se kao logičnim nameće osnovni princip da se program rasporeda kontunualnih brojača. programa kontinualnih brojanja i programa kratkotrajnih brojanja. dva su od primarnog značaja: Prosečan Godišnji Dnevni saobraćaj (PGDS) i Prosečno Dnevno Pređeno putovanje – distanca vozila (average daily vehicle distance traveled . koji se onda mogu ekspandirati na procene putovanja.) Kontinualni program brojanja saobraćaja . 4 . radom i održavanjem ITS sistema. MERENJE PROTOKA Merenje protoka je jedna od najosnovnijih funkcija racionalnog planiranja i upravljanja mrežom. Osim osnovnih podataka o PGDS progresivan razvoj informacionih tehnologija i razvoj softvera uslovio je potrebu da se u izveštajima o brojanju generiše i niz dodatnih karakteristika toka (klase protoka. Brojanja saobraćaja su najčešći izmeritelji iskorišćenja putne infrastrukture i ona su potreban kao ulaz u većini analiza u saobraćajnom i putnom inženjerstvu. Naravno na kraju ovih opštih principa neophodno je istaći da pozitivna svetska iskustva ukazuju – preporučiju da svaka uprava državnih puteva mora permanentno da radi na poboljšanju kvaliteta podataka kroz ustanovljavanje procesa kontrole kvaliteta prikupljanja i obrade prikupljenih podataka. Kako je DVDT izvedena veličina dobijena množenjem PGDS-a na određenoj deonici sa njenom dužinom. opšti benefti koji se mogu iindukovati mogu biti trajno izgubljeni.prostorno geografkih karakteristika mreže – države.DVDT). Bez dodatnih napora da se integrišu sistem brojanja saobraćaja i sistemi prikupljanja podataka za ITS. Za postizanje ovog cilja. .

ukoliko jedno brojanje može zadovoljiti više zahteva. odnosno ako se napokon u okviru sektora realzuju aktivnosti permanentnog prikupljanja svih informacija o istraživanjima saobraćaja na mreži. kao i pružanje opsežnih informacija o korišćenju putne mreže. obično se koriste kao poslednje sredstvo i ne preporučuju se. 5 . a za mrežu drugog reda iznad 33%. • odrediti broj lokacija i potrebe prikupljanja podataka za specifične projekte koji će se zahtevati u narednu godinu ili dve (opciono). Generalne preporuke o broju ABS po pojedinim nivoima mreže postoje. • odrediti lokacije i broj lokacija po tipovima kratkotrajnih brojanja. potrebno ih je dovesti na nivo 24 satnog perioda. Kratkotrajna (povremena) brojanja saobraćaja . Da bi se proračunao PGDS. a potom i lokacije brojača tako da zadovolje potrebe za maksimalni ciklus tri godine. podaci o protocima dobijeni kratkotrajnim brojanjima moraju biti prilagođeni godišnjem nivou. Kratkotrajna (povremena) brojanja se relizuju za razne svrhe i ciljeve. tj. identifikovati deonice. odnosno ekspandiranje podrazumevaju : • Korekciju dnevnih neravnomernosti na nivo sedmice (za brojanja koja traju manje od jedne nedelje) • Korekciju nedeljnih neravnomernosti (za brojanja koja traju manje od jedne nedelje) na nivo meseca • Korekciju mesečnih neravnomernosti (za proračunavanje promena protoka od meseca do meseca) na nivo godine Takođe...2000. Ako se ovome i doda kontrolna funkcija povremenog brojanja onda se program kontrolnog brojanja mora zasnivati na sledećem nizu koraka : • podeliti putnu mrežu na deonice. do obezbeđivanja informacija za indiviualne projekte (projektovanje. dosta usporen ekonomski oporavak i u aktuelnom trenutku globalnu ekonomsku krizu koje za posledicu imaju veoma nizak nivo prosečnog PGDS-a na nivou svih mreža. Naravno da preporuke iz relevante literature dovode u pitanje opravdanost – ekonomsku racionalnost kontinualnog brojanja saobraćaja na deonicama puteva sa PGDS-om manjim od 3000 (voz/dan). Donji prag pokrivenosti za mrežu državnih puteva prvog reda je u rasponu od 51 – 60%. Ova brojanja će biti najefikasnija ukoliko postoji koordinacija u pogledu zahteva za informacijama. od dominantne uloge za izveštaje za državne .g.). a potom dalje po napred opisanom postupku. donji prag za kontinualno brojanje je fleksibilno definisan na nivou 2000 (voz/dan). brojanja koja traju manje od 24 časa. Ova podešavanja.merenja protoka Program kratkotrajnog brojanja saobraćaja (protoka) je dizajniran da u određenim ciklusima obezbedi specifične informacije – uzorke o saobraćajnik karakteristikama. Ukoliko se ipak obave.Ovo podrazumeva saradnju sa preduzećima kojima će traženi podaci biti potrebni. U metodologiji su date preporuke da se podaci prikupljaju u 24- časovnim. planiranje. ili višednevnim periodima sa časovnim merenjem protoka. Uz uvažavanje svih nepovoljnih okolnosti koje su se dešavale u Srbiji u periodu 1991.javne potrebe. ali one dominantno uvažaju i dostignuti nivo PGDS-a i podrazumevaju kompatibilan prateći program kratkotrajnih brojanja.

• odrediti kako se najbolje brojanja saobraćaja mogu kombinovati da bi se najbolje iskoristili posojeći resursi. ili ne mogu obaviti u planiranom obimu. • napraviti raspored koji efikasno koristi ljudske resurse (ekipe za prikupljanje podataka moraju proći stručnu obuku) i raspoloživu opremu. Pored toga. potpunost i tačnost svih priloženih podataka o saobraćaju. obradu I kalibraciju podataka Prikupljanje podataka bez njihove adekvatne obrade i izveštaja značajno umanjuje vrednost čitavog istraživačkog rada i programa. Bez obzira na koji način su podaci obezbeđeni državna uprava za puteve je odgovorna za kvalitet. daleko je bolje prikupiti manju količinu dobro kalibrisanih podataka na uštrb količine informacija. kontrolu i obradu prikupljenih podataka sa mernih mesta. Projektovanje programa brojanja se preduzima da bi se smanjila dupliranja brojanja i povećala efikasnost osoblja. i to korišćenjem i razvijanjem odgovarajućih softvera. koji rade na prikupljanju podataka. Svaki od navedenih sistema (brojanja stalnih i povremenih) mora u izveštaju biti naznačen tako da korisnik podatka zna kojim sistemom i sa kojim kvalitetom uzorka se došlo do konačne vrednosti. Svaka država je odgovorna za izveštaje o podacima o saobraćaju. • Identifikovati preklapanje brojača na putnoj mreži. U neklim – izuzetnim slučajevima mogu se koristiti i ekspertske procene saobraćaja . timova. posebno analizirajući dinamiku planiranih lokacija stalnih brojača za merenje protoka. Generalne preporuke za prikupljanje. Upravljač puteva treba da unapredi postupke za anailzu. U međuvremenu sistem se razvio u kombinaciju univerzalnog programa brojanja za kompletnu nacionalnu mrežu. Ovo otvrara mogućnosti da se u nekim slučajevima i državna uprava za puteve oslanjaja na lokalne vlasti u pogledu prikupljanja i izveštavanja o ovim podacima (moguća značajna saradnja sa velikim gradovima za onaj deo putne mreže na prolasku kroz urbana podrčja).protoka na mestima gde se kratkorajna brojanja ne mogu bezbedno obaviti. Prikupljanje podataka o saobraćaju u okviru sistema je prvobitno bilo zamišljeno kao statistički uzorak na određenoj deonici puta. Ono predstavlja neophodan preduslov da bi se opretivni planovi realizovali s obzirom na finansijska ograničenja i ograničenja resursa. postoje iskustva (veoma pozitivna) gde neke države organizuju ciklična brojanja na arterijama i veznim putevima (collector roads) koji nisu u njihovoj nadležnosti. Sva oprema na mernim stanicama treba da bude pažljivo kalibrisana - baždarena pre početka prikupljanja podataka. Ovo s jedne strane omogućuje veću preciznost procene protoka na osnovnom pravcu. Takođe periodična ponovna 6 . U tom smislu. ali i što je naročito bitno u Srbiji značajno pomaže lokalnim samoupravama. Kvalitetna informacija je važnija od količine prikupljenih podataka.

ali uzimaju u obzir da je šablon (obrazac.kalibracija je poželjna. • trebalo da se izvrši najmanje jedno merenje po kategorijama na svakom putnom pravcu svake godine ( u početku prioritetno pokriti mrežu DP IA pa onda sukcesivno mrežu DP IB. jedno brojanje je potrebno izvršiti na svakom od segmenata i nizu od 3 godine. a mrežu DPII po redukovanom uzorku) • za puteve koji menjaju tip puta. Ovi faktori su slični onima koji se primenjuju kod brojanja protoka vozila. Cilj svakog preduzeća za upravljanje putevima. Protok teretnog saobraćaja značajno varira u toku dana i u toku nedelje i 7 . BROJANJE VOZILA PO KATEGORIJAMA . trebao bi da bude prikupljanje dovoljnog broja podataka da bi se obezbedila validna procnena protoka teretnog saobraćaja na svakom putu. s obzirom da se oni koriste za nacionalno značajne analize. osim što razvrstava saobraćaj po kategorijama treba ima još jedan značajan cilj. a to je generisanje zakonitosti vremenske neratvnomernosti i neophodnih faktora za dalju upotrebu u procesu realizacije. i /ili duž kojih postoje značajne promene u broju terenih vozila kao posledica novih linkova u mreži. Ovi faktori su neophodni za utvrđivanje prosečnog godišnjeg teretnog saobraćaja. Da bi se ovaj cilj ispunio neophodno je detektovati i sezonske neravnomernosti u teretnom saobraćaju i to primeniti na kratkotrajna merenja. Kratkotrajna (povremena) brojanja po kategorijama Cilj kratkotrajnog brojanja kategorija vozila jeste da se osigura tačnost informacija o protoku tertnih vozila kojima raspolažu putne uprave. Preporuka se odnosi na sezonske i dnevne faktore koji bi trebalo da budu razvijeni za katerorije pre svega TV. Osnove preporuke za prikupljanje ovih podataka bile bi: • ove kontrolne podatke treba permanentno skupljati gde god resursi (oprema i ljudi) to dozvoljavaju i kad god postoji indikacija o mogućoj grešci u strukturi toka. Ukoliko se pojave sumljivi podaci potrebno je ispitati performanse opreme i ako je potrebno izvršiti popravku i ponovno baždarenje. Brojanja po kategorijama bi trebalo da pokriju period od 24 ili 48 sati po kategorijama s obzirom na konačni cilj kalibracije podataka.VEHICLE CLASSIFICATION COUNTS Za sagledavanje algoritama kretanja teretnih vozila savremena iskustva preporučuju i nove procedure u faktorisanju podataka dobijenih kratkotrajnim brojanjima. Poseban značaj se stavlja na ove podatke. Ovo znači da treba da se kontrolno snimaju podaci o protoku teretnih vozila. matrica) kretanja teretnih vozila veoma različita od PA. Kontinualni program brojanja protoka i specifične analize tokova po kategorijama Program kontinualnog brojanja protoka sa savremenim ABS.

8 Typical Truck Through Truck 0.značajno odstupa od opšte slike neravnomernosti ukupnog toka što je ilustrovano na slikama 1 i 2.7 0.6 0.00% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Hour of Day 1.3 1. Naročito je značajno omogućiti utvrđivanje različitosti u matricama kretanja tereta između puteva na kojima se javlja pretežno lokalni teretni saobraćaj i puteva na kojima dominira tranzitni teretni saobraćaj . Slika 1: Tipični obrazac dnevnih neravnomernosti 9.00% 1.00% Through Trucks Urban Cars 2.1 1 0.00% Rural Cars Business Day Trucks 3.00% 4.4 0.2 1.5 0.3 Sunday Monday Tuesday Wednesday Thursday Friday Saturday Day of Week Slika 2: Tipični obrazac nedeljnih neravnomernosti 8 .00% 7.00% 8.00% Percent of Daily Traffic 5.00% 6.00% 0.9 Traditional Car Recreational Car 0.

u različitim oblastima. Faktori i procedure faktorisanja potrebno je razvijati u svakoj državnoj putnoj upravi. treba koristiti opremu koja omogućava prikupljanje klasifikovanih podataka. preporuka je da. kao i drugi putevi unutar iste grupe) • prikupljanje podataka sa najmanje šest položaja u okviru svake grupe • prikupljanje podataka o nedeljnim i sezonskim neravnomernotima u okviru svake grupe • posebno obratiti pažnju na podešavanje opreme koja se korisiti za merenje (zbog uporedivosti podataka). Već dugo godina putne agencije razvijaju i primenjuju faktore kojima se kratkotrajna brojanja protoka kalibrišu sa ciljem procene prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja. je ta što se ovi podaci ne moraju kontinuirano prikupljati na velikom uzorku. S obzirom da brojanje saobraćaja po kategrijama takođe obezbeđuje podatke o protoku. Putevi sa tranzitnim teretnim saobraćajem imaju značajnija noćne i vikend opterećenja ovim kategorijama vozila. MERENJA TEŽINA VOZILA – OSOVINSKOG OPTEREĆENJA Savremene metodolgije preporučuju promenu fokusa programa za merenje težina vozila sa dosadašnjeg slučajnog izbora broja lokacija. zbog troškova i raspoložive opreme koja je potrebna za prikupljanje ove vrste podataka. Ovo se može postići na sledeći način: • kategorizacija putne mreže po težinama teretnih vozila (tako da svaki put unutar određene kategorije ime slične karakterisitke u pogledu težina po tipovima vozila. na određivanje broja lokacija u zavisnosti od neravnomernosti koje se javljaju u težinama teretnih vozila. analizu trendova. malo teretnog saobraćaja u noćnim satima i vikendom). Osnovna razlika kod prikupljanja ovih podataka u odnosu na podatke o protoku i kategorijama vozila. 9 . Putevi sa lokalnim teretnim saobraćajem imaju algoritme koji oslikavaju radna kretanja (tj. preporučeno je da se prikupljanje podataka obavi na relativno malam briju lokacija kojie bi predstavljale reprezentativan uzorak za širi obim putne mreže. Iako bi struktuiranje programa za prikupljanje podataka o težinama vozila na način kako se snimaju podaci o protoku i kategorijama vozila bilo poželjno. Procedura za faktorisanje teretnog saobraćaja ja novi poduhvat i kao takav zahteva vreme. Za ovu vrstu aktivnosti neophodno je izvršiti specifičnu funkcionalnu klasifikacija puteva na one sa dominantno lokalnim teretnim kretanjima i one na kojima se javlja veliki procentat tranzitnog tereta. zbog različitosti koja može se može pojaviti u sezonskim obrascima kretanja tereta. Prosečan godišnji protok teretnog saobraćaja predstavlja osnovni ulazni podatak za proračun kolovozne konstrukcije. gde god je to moguće. potrebno je uvesti i geografsku klasifikaciju. to ipak predstavlja nerealan zadatak. Umeto toga. Za države kod kojih postoji značajna razlika u ekonomskim aktivnostima između pojedinih njenih delova kao što je Srbija. analizu nezgoda i još mnogo različitih studija i projekata velikog značaja.

Dalje. već se preporučuje da svaka država započne planiranje snimanja težina na bazi postojećih lokacija i resursa. Ukoliko se senzor. 10 . Snimanje podataka o težinama vozila ne sme biti slučajan ili polu slučajan proces. Najmanje jedna merna stanica u okviru grupe treba da radi u kontionuitetu cele godine da bi mogle biti izmerene povremene promene u težinama tereta koji saobraća na posmatranom delu mreže. Ostala merna mesta treba da budu snimana ne manje od 24 sata zbog proračuna dnevnih neravnomernosti u pogledu težina vozila. minimalni broj od šest mernih stanica treba da bude obezbeđen. detektor za merenje težina može ostaviti da radi bezbedno i bez ljudskog nadzora. koji će bit po potrebi proširivani. Programi merenja težina bi trebalo da budu razvijeni. Na kraju ovog generalnog uvoda u narednoj tabeli sažeto je prikazan Integrisani Sistem o Saobraćaju (ISS) i najznačajniji „benefiti” od razvoja sistema. Ukoliko je to moguće potrebno je obezbediti kontinualna snimanja na više lokacija u cilju određivanja što tačniih izmeritelja sezonskih neravnomernosti. Takodje savremena inostrana iskustva i metodologije preporučuju da svaka država napravi kategorizaciju svoje putne mreže u funkciji težina teretnih vozila. za razliku od velikih država kod kojih ovaj broj može biti veći. Gde god je moguće duže merenje treba ga sprovesti. a ne ukupne težine-tonaže koja se pojavljuje na putu). tako da svaki put unutar određene grupe ima sličan “težinski obrazac” kretanja (u smislu težinskih karakterisitka vozila koja saobraćaju na posmatranom putu. homogene države mogu imati potrebu za samo jednom ili dve “težinske” grupe. Male. Za većinu “težinskih” grupa. Države se podstiču da usvoje svoje “težinske” grupe tako da: • mogu biti lako primenjive • mogu obezbediti logično razlikovanje između puteva sa visokim i niskim faktorima opterećenja Težina vozila u svakoj od grupa treba da bude izmerena određenim brojem WIM mesta lociranih unutar grupe. preporučije se korišćenje podataka o karakteristikama tereta koji se prevozi na putu radi lakše klasifikacije mreže. potrebno je sprovesti najmanje jednonedeljna snimanja na svim mernim mestima koja inače ne rade u kontinuiranom režimu. kao i kriterijumi ze selekciju lokacija mernih stanica.

Kategorizacija i Ograničenja brzine i Politika zabrane za pravilnici pravilnici upravljenje vozila sa prevelikom težinom Održavanje Programi održavanja Izbor aktivnosti u Planiranje aktivnosti sklopu održavanja u okviru procesa održavanja Operativno Rad signala i Razvijanje strategija Određivanje ruta za upravljanje osnov/deo ITS za kontrolu TV Planiranje i Racionalno Prognoza putovanja Prognoza održavanja projektovanje projektovanje putne po tipovima vozila – propadanja mreže kolovoza Životna sredina Analiza kvaliteta Prognoza emisije Emisija buke.konstr. vremena za TV na usponu ili putne infrastrukture putovanja putnika posebne trake Finansije Procena prihoda od Raspodela troškova Takse po putne infrastrukture kategorijama Regulativa. naučni radovi 11 . nove metodologije. NOX vazduha izduvnih gasova po emisija tipu vozila Bezbednost Projektovanje sistema Konflikti različitih Postavljanje graničnih za kontrolu i kategorija vozila I opterećenja za prevenciju kontrola pristupa mostove Statistika PGDS.INTEGRISANI SISTEM O SAOBRA SAOBRA AJU AJU (ISS) I BENEFITI Aktivnost Brojanje protoka Klasifikacija Težine vozila – .saobraćaja vozila osovinsko opterećenje Inženjerstvo Geometrija i elenemti Projektovanje Strukturno puta kolovozne dimenzionisanje konstrukcije kol. Inženjerska Korisiti od racionalnog Troškovi korišćenja Koristi .dodatna traka ekonomija – optimalnog razvoja vozila. klase protoka Putovanje po tipu Težine – distance - vozila mreža Privatni sektor Lokacija uslužnih Marketing usmeren Trendovi u kretanju delatnosti određenim tereta kategorijama vozila Naučne institucije Istraživanja.