You are on page 1of 21

Materijal za učenje 2

ISTRAŽIVANJA PROTOKA

Prof.dr Vladan Tubić,dis

SFD BPS - 2014. g.

1

Istraživanje veličine protoka

Protok se definiše kao broj vozila koja prelaze presek puta ili trake tokom definisanog perioda
vremena i predstavlja osnovni saobraćajni parametar koji se najčešće koristi u planiranju,
projektovanju, regulisanju, kontroli i upravljačkim analizama. Istraživanja mogu biti
jednostavna ručna brojanja na izolovanim raskrsnicama, pa do vrlo složenih programa
brojanja na nivou države.

1. Osnovni problem - određivanje zahteva
Protok je parametar koji se najčešće koristi za kvantifikovanje zahteva, ali je potrebno
razumeti razliku i međuzavisnost između ovih pojmova. Saobraćajni zahtev predstavlja broj
vozila koja žele da pređu određenu deonicu puta tokom određenog perioda vremena ili će to
želeti u budućnosti, dok saobraćajni protok predstavlja broj vozila koja zaista prelaze deonicu
puta u sadašnjosti. Posmatranjem sadašnjeg stanja ne dobija se direktno odgovor o mogućim
pojavama u budućnosti, niti se ukazuje na ograničenja u postojećem putnom sistemu koja bi
sprečila vozila da željenom deonicom ostvare cilj putovanja. Neke od pojava koje utiču da
postojeći protoci ne oslikavaju tačno postojeći zahtev su:

- Uticaj uskih grla: koja predstavljaju putne deonice kod kojih veličina toka nadolazećih
vozila prevazilazi kapacitet deonice, što dovodi do stvaranja redova iza uskog grla i pojave
forsiranog toka. Protok koji se posmatra posle uskog grla ne oslikava stvarni zahtev, jer je deo
toka sprečen da dostigne željeni cilj putovanja.

- Alternativne putanje: koje postoje u svakom putnom sistemu i koje vozači biraju kada se
na uobičajenoj putanji pojavi zagušenje. U tom slučaju protok na glavnoj putanji nije
pokazatelj pravog zahteva, jer je deo toka preusmeren na druge deonice.

- Pojava prikrivenog zahteva: u zonama gde je izraženo zagušenje, jer deo vozačke
populacije odlučuje: da odustane od putovanja ili da odabirom druge destinacije ili vida
prevoza postigne istu svrhu putovanja. Tako usled zagušenja postojeći protok ne prikazuje
onaj deo zahteva koji je odbijen.

- Budući porast: jer se zahtev takođe menja u vremenu i u zavisnosti od ponašanja učesnika u
saobraćaju, pokazatelja razvoja namene površina i mogućnosti saobraćajne infrastrukture. Niti
jednim proučavanjem trenutnog protoka ne mogu se opaziti ovakvi uticaji.

Uprkos mogućoj razlici, najčešće je slučaj da, kada ne postoje zagušenja, saobraćajni protoci
tačno oslikavaju saobraćajne zahteve. Šta više, pravi zahtev nije moguće proceniti bez tačno
poznatih i dokumentovanih veličina protoka.

Saobraćajni protok se može opisivati na više načina, ali je uobičajeno da obuhvata vremenski
interval u okviru kog se iskazuje i komponente saobraćajnog toka. Za svrhe planiranja obično

2

kreiranje odgovarajuće metode za tačno čuvanje podataka sa terena . a moguće je koristiti i druge parametre. jer tada nije opravdano postavljanje opreme za automatsko brojanje. popunjenost vozila itd. skretanjima. kako ne bi usled umora došlo do netačnih brojanja i grešaka pri zapisu. regulisanje i upravljanje eksploatacijom mreže. Mnoga brojanja su potrebna samo za vršni period u trajanju od 2 . Za mnoge inženjerske analize posebno je bitan najveći 15 – minutni protok unutar vršnog časa V15. po trakama. Tehnike prikupljanja podataka Organizovanje osoblja kako bi se na terenu izvršilo brojanje saobraćaja. zahteva: . brojanje pešaka. Iako postoje detektori koji procenjuju vrstu vozila na osnovu vremena potrebnog za prelazak. Tipične klasifikacije podataka o protoku po komponentama saobraćajnog toka su: raspodela po smerovima. ipak nisu u mogućnosti da prave funkcionalnu razliku između taksi naspram putničkog vozila. Ovaj proces snimanja mora biti 3 . potrebno je određeno vreme kada se prekida brojanje. Za mnoga istraživanja protoka je bitno da se odredi kada se pojavljuje vršni čas i koliki su protoci unutar tog časa. Od velikog je značaja da prikupljeni i sređeni podaci o protocima budu tačni. projektovanje. čita podatak sa ručnog brojača i upisuje na obrasce. Podaci sa ovih brojača se periodično čitaju na terenu i čuvaju na papirima. kao i za ekonomske i analize koje se tiču bezbednosti u saobraćaju. Inače pojednostavljenje ovog postupka je pomoću upotrebe ručnih brojača koji imaju akumulatorske baterije. tipovima vozila u toku. nekoliko memorijskih registara povezanih sa tasterima koje posmatrač pritiska nakon prolaska vozila.predstavljanje podataka u formi prikladnoj za dalje analize i povezivanje ključnih činjenica A) Metode ručnog brojanja se primenjuju kada je period brojanja manji od 8 – 10h. prosečni godišnji nedeljni saobraćaj tokom radnih dana). jer su oni osnov za planiranje.3h. popunjenosti vozila.se koristi dnevni protok (prosečni godišnji dnevni saobraćaj PGDS.organizovanje brojačkog osoblja . Druga prednost je što se određene informacije mnogo jednostavnije i tačnije prikupljanju tehnikama ručnog brojanja: vrsta vozila. a povezanost se iskazuje faktorom vršnog časa FVČ = V / 4V15. Ručno brojanje se može izvesti korišćenjem jednostavnog brojačkog obrasca na koji se stavlja oznaka nakon prolaska vozila. 2.određivanje odgovarajuće lokacije i vremenskog intervala za brojanje . dok se pri projektovanju i tokom eksploatacije koriste vršni časovni protoci i protoci unutar vršnog časa. nakon čega se mogu resetovati. broj skretanja. Pri snimanju podataka u periodičnim intervalima.razvijanje tehnika za sređivanje podataka i analizu kako bi se izveli odgovarajući zaključci iz prikupljenih podataka . prosečni dnevni saobraćaj PDS. Pri organizaciji osoblja na terenu potrebno je da se pojedinačni brojači smenjuju na svakih 2-3h. osim ako već ne postoji na toj lokaciji. ili autobusa naspram kamiona. tačno prikupljanje i prenošenje podataka za kasniju analizu. gde je V protok u vršnom času.

povećava mogućnost greške i netačnosti rezultata. postojećim vremenskim. što za posledicu ima veliki broj obrazaca čija forma mora da omogući lako i brzo unošenje podataka i svih kritičnih informacija u računar. vremenu istraživanja. tipova vozila i druge klasifikacije. kako bi mogao da se proceni broj vozila koja su prošla za vreme prekida brojanja. Nakon toga se vrši procena ukupnog protoka za period (Vu). Obrasci se osmišljavaju da odgovaraju definisanoj svrsi istraživanja. Zato se ne preporučuje da period koji se procenjuje nekom od ovih metoda bude duži od 15min. na primer. kako bi se sintetizovali i analizirali. i to naizmenično dve saobraćajne trake na autoputu. a ako je trajanje perioda 15min – brojanje je 12min uz 3 – minutnu pauzu. posebnim pomeranjima. pojedinačno ili istovremeno. Istraživanje protoka može uključivati veliki broj lokacija. pri čemu je T – trajanje perioda brojanja (min) p – trajanje pauze unutar perioda (min) T – p – efektivno trajanje brojanja (min) Procedura naizmeničnog brojanja podrazumeva da se potpuno brojanje vrši tokom svakog drugog perioda brojanja. na osnovu postojećeg izmerenog za vreme brojanja (Vp) i faktora ekstrapolacije (Fe): T Fe = Vu = V p * Fe T−p. Tako se protok u svakoj traci broji u svakom drugom periodu. tokom kojeg svi brojači treba da sačuvaju podatke. tako da mogu biti veoma različiti. sistematičan. Gde nisu potrebni podaci o unutarčasovnim varijacijama protoka ovaj period može biti i 1h. posmatrača. putnim i ostalim uslovima na terenu. periodima brojanja jasno naznačenim za svako brojanje. dok je za raskrsnice i gradske saobraćajnice 15 minuta. Tako za trajanje perioda od 5min . a protoci koji postoje u propuštenim periodima se dobijaju interpolacijom zaokruženi na ceo broj vozila. Najčešće se koriste dve procedure. Procedura sa kratkom pauzom podrazumeva prekid brojanja u trajanju od 1 –3 minuta na kraju svakog perioda brojanja. pojedinačni posmatrač broji efektivno u trajanju od 4 min unutar svakog perioda od 5 min. kao i sa dužim periodima pri naizmeničnom brojanju pri interpolaciji. Period brojanja zavisi od ranga saobraćajnice i vrste istraživanja: za saobraćajnice sa ograničenom kontrolom pristupa uobičajeno iznosi 5 ili 15 minuta. pa je osim ekstrapolacije brojanog protoka na ceo period. ali bez obzira na tip forme. potrebno izvršiti i interpolaciju. za prikupljanje podataka o protoku ručnim brojanjem: procedura sa kratkom pauzom ili procedura naizmeničnog brojanja. Važno je znati da se sa dužim pauzama unutar perioda brojanja pri ekstrapolaciji. . broju stranice od ukupnog broja u kompletu i naravno dovoljno prostora za 4 . moraju imati informacije o: lokaciji brojanja.brojanje se vrši 4min uz 1- minutnu pauzu. imenu posmatrača. i to unutar perioda brojanja. pravaca kretanja. Često je korisno da se kombinuju ove dve procedure tako što.

Na višetračnim saobraćajnicama sa velikim protocima može da dođe do pojave istovremenog prelaska više vozila preko pneumatske cevi postavljene preko više traka. kako bi se procenio ukupni na osnovu izmerenog protoka. potrebno je na osnovu ručnog brojanja uzorka postaviti međuzavisnost. a sređivanje podataka se vrši u laboratorijskim uslovima. jer su pogodni za jednostavno postavljanje i premeštanje. Ova brojanja su deo programa koji se sprovode na nivou države ili grada kako bi se uočili trendovi i posmatrale karakteristike protoka i saobraćaja tokom vremena na široj teritoriji. čime ne postoji obaveza periodičnog čitanja i čuvanja podataka od strane osoblja. kontinualno posmatranje pojave. Preporuka je da ovakvi podaci koji su već poznati. Sa povećanom upotrebom signala sa najavom tokom prethodnih godina. Mnogi savremeni brojači se iniciraju preko žičanog prekidača. Postoji ušteda u angažovanju potrebnog osoblja. u realnom vremenu. da bi se izbegle greške i uštedelo vreme na terenu. koji se koristi kada je potrebno da se. kako bi zaista reagovale samo na prelazak osovina i davale tačan rezultat. Nedostatak je što se ovakvim snimanjem ne mogu dobiti detalji vezano za strukturu toka ili raspodelu po smerovima kretanja. pri čemu je omogućeno ponovno. Snima se iz visine ili sa lokacije pored puta. Drugi popularan metod je video – snimak. Odbrojavanje se inicira pneumatskim udarom koji nastaje prelaskom osovine vozila preko pneumatske cevi u kolovozu. čuvajući podatak o ukupnom broju pređenih osovina tokom vremena ili sa trakom za štampanje na koju se automatski štampa broj prelazaka na svaki određen broj minuta. jer mnoga istraživanja protoka zahtevaju snimanje tokom nekoliko dana ili čitave nedelje. Uobičajeno je i da budu direktno povezani sa kompjuterom. istovremeno snimi još nekoliko parametara saobraćajnog toka. postavljenim u vozilu pored kolovoza.10h. vrši se procena broja vozila na osnovu poznatog broja osovina. a i posmatranje sa snimka je mnogo efikasnije nego na terenu. U slučaju da se vrši detekcija vozila samo na jednoj traci ili delu saobraćajnice. tako da je moguća greška u snimljenom broju pređenih osovina čak i do 15%. tako da se moraju periodično organizovati ručna brojanja definisanog uzorka saobraćajnog toka kako bi se nedostajući podaci procenili. tako što vozilo prelazeći preko detektora zatvara strujno kolo menjajući elektromagnetno polje. Nakon klasifikacije vozila u toku po broju osovina i dobijanja podatka o prosečnom broju osovina po vozilu. Važno je da se tokom istraživanja periodično proverava ispravnost i pričvršćenost pneumatskih cevi. što se često dešava. budu upisani unapred pre početka istraživanja. C) Stalni automatski brojači se postavljaju na lokacijama gde je potrebno neprekidno brojanje tokom 24h i 365 u godini.čitko unošenje podataka. koji rade na istom principu kao i kod signala sa najavom: 5 . U upotrebi su tri uobičajena oblika detektora. osim protoka. Kod nekih je moguća procena vrste vozila na osnovu vremena potrebnog da se pređe preko detektora. Upotreba je opravdana ako brojanje traje duže od 8 . koji automatski snima podatke za kasniju obradu. B) Pokretni mehanički brojači su najviše korišćeno sredstvo za brojanje saobraćaja. povećao se i broj lokacija na kojima su postavljeni stalni detektori. Pneumatska cev u kolovozu je povezana sa brojačem koji može biti zbirni.

u trenutku prelaska vozila ploče se sastave i stvarajući strujno kolo snima se impuls) . dok to nije moguće u slučaju trajanja ciklusa 120s.1. što nije pogodno za kasniju analizu. Posledica navedene neusklađenosti se ogleda u tome da se tokom ponovljenih perioda brojanja javlja različito trajanje ukupnih zelenih signalnih pojmova za kretanja u istoj fazi (u jednom periodu kretanja postoje tokom 120s. tako da prelazak vozila izaziva promenu u magnetnom polju čime se stvara impuls) . . 3. Tako je za dužinu ciklusa od 60s moguće primeniti proceduru sa periodom brojanja od 5min unutar koga postoji pauza od 1min.zvučni detektori (koji se postavljaju pored kolovoza ili iznad trake tako da emituju zvučne talase i detektuju one koji se odbijaju od vozila).detektori sa pritiskom između ploča (koje su metalne i postavljene u kolovozu.4. Istraživanje protoka na raskrsnicama U saobraćajnom sistemu ne postoji kompleksnija lokacija od raskrsnice. Najčešće se koristi procedura sa kratkom pauzom. a izolovane jedna od druge pomoću gumene opruge. Posebne procedure za brojanje na signalisanoj raskrsnici postoje kako bi se iskoristila činjenica kretanja vozila u različitim signalnim fazama.detektori sa magnetnim poljem (koje postoji jer je u kolovozu ugrađena žičana petlja priključena na stalni izvor slabe struje. a potrebna je i osoba koja će meriti trajanje perioda brojanja i pauza zbog obaveštavanja ostalih. Slika 1. što daje mogućnost posmatraču da naizmenično broji kretanja u skladu sa promenom signalne faze. Retko kad se za brojanje na raskrsnici angažuje manje od četiri posmatrača. a u kombinaciji sa naizmeničnim brojanjem je moguće smanjiti broj potrebnog osoblja na terenu. Primer perioda brojanja koji nije celobrojni umnožak dužine ciklusa 6 . dok u drugom periodu tokom 180s). što prikazuje Slika 1. Pretpostavlja se da pojedinačni posmatrač ne može da posmatra istovremeno više od jedne trake sa intenzivnim saobraćajem ili više od dve sa manjim intenzitetom. Nedostatak je što i period brojanja i trajanje pauze moraju po trajanju biti celobrojni umnošci dužine signalnog ciklusa.

ni stalnu raspodelu trajanja zelenog signalnog pojma između faza. a takođe je moguće merenje i na kraju svakog perioda brojanja. Tada nastaje potreba za merenjem protoka vozila koja pristižu u raskrsnicu. Direktno merenje protoka pristižućih vozila je otežano usled dinamike pri formiranju reda. Tabela 1. jer je tako olakšano uočavanje vozila u skretanju. a primer procene pristižućeg toka na osnovu odlazećeg i dužine reda je prikazan u Tabeli 1. Inače se dodaje razlika u dužini reda izražena u broju vozila. bez obzira na varijacije u radu signala. Kod vozila koja odlaze to je 65 voz/15min. 4:15 50 0 50 4:15 . 5:15 60 12 62 5:15 . dok je tok odlazećih vozila posledica ograničenja u kapacitetu ili planu rada signala. Iako je u navedenom primeru ukupan broj vozila koja pristižu i odlaze jednak.4. Saobraćajne analize bi trebalo da se zasnivaju na veličini protoka vozila koja pristižu u raskrsnicu. jer ona predstavljaju saobraćajni zahtev. samo u slučaju da se dužina reda tokom perioda brojanja nije promenila. Zato je potrebno izabrati period brojanja koji će pokrivati najmanje pet najdužih ciklusa. odnosno 260 voz/h.Poseban problem predstavljaju signali sa najavom jer nemaju ni fiksnu dužinu ciklusa. 4:30 55 0 55 4:30 . što je na svakih 15min. trebalo bi da i rezultat brojanja to približno oslikava. Obzirom da je rad signala u vremenu posledica postojećeg saobraćajnog zahteva. 5:45 62 0 57 5:45 . postoji razlika u raspodeli i veličini vršnog 15 – minutnog protoka. koja može biti pozitivna ili negativna u zavisnosti od brzine pražnjenja. protok odlazećih vozila prestaje da bude merodavan. 6:00 55 0 55 Ukupno 469 / 469 Na većini raskrsnica se meri protok odlazećih vozila. 4:45 62 5 67 4:45 . 5:00 65 10 70 5:00 . Broj vozila koja pristižu je jednak broju vozila koja odlaze. Najveća tačnost se postiže merenjem dužine reda tokom svake signalne faze. dok je kod vozila koja pristižu 70 voz/15min. Zato se ovaj protok procenjuje na osnovu protoka odlazećih vozila i izmerene dužine reda u kritičnim vremenskim trenucima tokom perioda brojanja. jer ne oslikava stvarno postojeći saobraćajni zahtev. U oba slučaja red se broji na početku crvenog signalnog pojma.1. odnosno 280 voz/h. 5:30 60 5 53 5:30 . 7 . Procena veličine toka vozila koja pristižu u odnosu na tok vozila koja odlaze sa raskrsnice Veličina toka vozila koja Dužina reda Veličina toka vozila koja Vreme odlaze (voz) (voz) pristižu (voz) 4:00 . međutim u slučaju nedovoljnog kapaciteta i pojave redova koji se ne mogu isprazniti tokom trajanja ciklusa.

što je u ovom slučaju niz od četiri perioda. tako da se može proceniti broj vozila u skretanju pristižućeg toka samo na osnovu raspodele u odlazećem toku. 3:30 81 2:30 .3:45 322 3:45 . Pretpostavlja se da za tok vozila koja pristižu važi ista raspodela po pravcima kretanja kao i za posmatrani tok vozila koja odlaze.5:15 397 5:15 . prikazuje izmerene protoke na raskrsnici tokom 15 – minutnih perioda brojanja.3:00 306 3:00 .4:00 330 4:00 . 3:00 80 2:00 . pa sve do stotinu obrazujući deo velikog grada. 5:30 98 4:30 . 2:30 72 / / 2:30 . Istraživanje protoka na manjoj mreži Svrha ovih istraživanja je da se ustanovi obim i model raspodele saobraćajnog toka na ograničenoj mreži uličnih deonica i raskrsnica tokom definisanog perioda vremena. potrebno je izračunati ukupan časovni protok za svaki niz uzastopnih perioda brojanja. 5:15 106 4:15 . Tačnost u određivanju vršnog sata zavisi od dužine perioda brojanja. 4:00 88 3:00 . ova vrsta istraživanja se sprovodi i u blizini centara povećane 8 . 3:15 82 2:15 . međutim u praksi se ipak određuju za celu raskrsnicu. Mreža može biti veličine malog naselja sastavljena od 6 –10 deonica. Pored toga. dok se opis protoka u vršnim satima i tokom dužeg vremenskog perioda prikazuje najbolje grafički. 5:45 90 4:45 .4:15 333 4:15 .3:15 312 3:15 . 2:45 78 / / 2:45 .3:30 321 3:30 .5:30 405 5:30 . na osnovu kojih je potrebno identifikvati vršni sat. 3:45 79 2:45 . 6:00 82 5:00 . Tabela 2.4:30 342 4:30 . 4.4:45 359 4:45 . 4:30 90 3:30 . 4:15 85 3:15 . Analiza i predstavljanje protoka na raskrsnici je najčešće tabelarnim prikazom.5:45 399 5:45 .6:00 376 Tabela 2. 2:15 76 / / 2:15 .5:00 376 5:00 . 5:00 105 4:00 . Raspodela protoka i vršni sat se mogu razlikovati i određivati za svaki prilaz.Nedostatak ove procedure je što je primenjiva samo za redove na raskrsnici i to u slučaju da nisu dostigli lokaciju prethodne raskrsnice.minutni Ukupni časovni protok na Vreme Časovni period protok na raskrsnici raskrsnici (voz/h) 2:00 . Identifikovanje vršnog sata Ukupni 15 . 4:45 96 3:45 . Da bi se došlo do rezultata.

Primer : Mreža prikazana na Slici 2. a ako je potrebno mogu se sprovesti dodatna merenja na raskrsnici. i to bar jednom tokom ukupnog trajanja istraživanja. primenjuje se metod uzorka na osnovu kog se merenja sprovode na različitim lokacijama u različitim periodima vremena. u cilju dobijanja informacije za saobraćajno planiranje i regulisanje. Podaci dobijeni sa kontrolne lokacije se koriste za definisanje časovnih i dnevnih varijacija u toku. Pretpostavlja se da je izabrana lokacija A za kontrolno brojanje dovoljna da opiše časovne i dnevne varijacije u protoku na tom delu mreže i da su mogućnosti osoblja i opreme takve da se istovremeno može brojati na samo dve lokacije.da mora postojati po jedna takva lokacija za svakih 10–20 lokacija na kojima se na osnovu nje procenjuje veličina protoka . Neka opšta pravila za izbor lokacije za kontrolno brojanje su: .da se za svaku klasu saobraćajnice bira po jedna lokacija za kontrolno brojanje. Kontrolna brojanja se vrše na posebno izabranim lokacijama koje moraju oslikavati merodavne časovne i dnevne varijacije protoka na tom delu mreže. Slika 2. na kojoj je potrebno sprovesti istraživanje protoka za period od 8h. Brojanja po mreži se vrše na sredini svake deonice da bi se izbeglo posebno snimanje vozila u skretanju. jer različite klase opslužuju različite strukture tokova i mogu imati različite časovne i dnevne varijacije da se za izrazitu razliku u nameni površine biraju i različite lokacije kontrolnog brojanja Saobraćajni inženjer mora dobro poznavati zonu istraživanja i osim ovih opštih pravila. na osnovu kojih se procenjuje veličina protoka na mreži za one vremenske periode kad nije vršeno brojanje. kao i lociranje vanuličnih mesta za parkiranje. dok se na definisanoj kontrolnoj lokaciji protok meri konstantno tokom celog perioda. kao što su aerodromi ili stadioni. primeniti dodatna znanja za donošenje odluke o konačnom izboru lokacije za kontrolna brojanja.atraktivnosti. se sastoji od 6 raskrsnica i 7 deonica. Primer istraživanja protoka na mreži 9 . Obzirom da nije moguće istovremeno meriti protoke na svakoj deonici mreže tokom celog perioda vremena. Ove varijacije zavise pre svega od namene površina i karaktera saobraćaja u smislu učšća tranzitnog i lokalnog u ukupnom toku. Broj vozila u skretanju se može pretpostaviti na osnovu protoka susednih deonica.

Na taj način se procenjuje ukupni protok za period brojanja (8 h) na svakoj od lokacija po mreži. da bi se u pauzi sačuvali podaci i osoblje uspelo da promeni lokaciju. Ovi rezultati opisuju protoke koji postoje na dan istraživanja i oni su pod uticajem dnevnih i sezonskih varijacija. lokacije) dobijaju se protoci u vršnom satu za svaku od lokacija po mreži (Tabela 3).117 1 840 7185 1171 1-2 811 0.138 4-5 1046 0.Za jednodnevno istraživanje: Na kontrolnoj lokaciji se vrši stalno brojanje tokom celog perioda istraživanja. a na kontrolnoj lokaciji svih šest dana kako bi se opisale dnevne varijacije u protoku. Najveća od ovih proporcija je za vršni sat. Tako se na svakoj od lokacija broji po jedan dan. 10 . Ovo zahteva ekspandiranje podataka kako bi predstavljali ceo period brojanja. jer se pretpostavlja da je opisan uobičajeni vremenski period. Proračun za jednodnevno istraživanje protoka na mreži Kontrolna lokacija Lokacije po mreži Procenjen Proporcija u Protok u Vremenski Izmereni Broj Izmereni ukupni odnosu na vršnom period protok lokacije protok 8-časovni ukupni protok satu protok 12-1 825 0.129 3 600 4643 757 3-4 975 0. koje kod jednodnevnog istraživanja nisu uzete u obzir.133 6 1440 10834 1766 7-8 397 0. Za višednevno istraživanje: Obzirom da časovne varijacije protoka na lokacijama po mreži nisu tako postojane kao dnevne i sezonske. postigla bi se bolja tačnost ako bi period brojanja za svaku lokaciju po mreži bio 8h. Efektivno brojanje traje kraće u skladu sa metodologijom.148 4 390 2631 429 5-6 1153 0.115 2 625 5439 886 2-3 912 0.056 Ukupno 7057 Varijacije se opisuju na osnovu proporcije odgovarajućeg časovnog i ukupnog protoka koji postoji na kontrolnoj lokaciji. a množenjem sa faktorom vršnog sata (najveća od proporcija sa kontr. Tabela 3.163 5 1215 7436 1212 6-7 938 0. dok ostatak osoblja na svakoj od lokacija po mreži broji u trajanju od 1h. Svakom snimljenom protoku na nekoj od lokacija po mreži odgovara proporcija dobijena sa kontrolne lokacije za odgovarajući sat.

Na taj način se za svaku od lokacija po mreži procenjuje prosečni dnevni protok tako što se izmereni protok u odgovarajućem danu množi sa faktorom koji opisuje taj dan (Tabela 4).95 2 6200 5918 Sre 7700 0.prosečni dnevni protok za period istraživanja na kontrolnoj lokaciji Qik .izmeren protok za i–ti dan istraživanja Fqi . dobijeni rezultati odgovaraju prosečnom dnevnom protoku na svakoj lokaciji za posmatranih pet dana. tako da se one mogu primeniti i za sve ostale lokacije po mreži.95 3 6000 5727 Čet 8400 0. 11 . Tabela 4. Obzirom da merenja nisu vršena na dan subote i nedelje. Faktor podešavanja se dobija za svaki i–ti dan istraživanja sa kontrolne lokacije: Q Fqi = ak Qi k .88 4 7100 6213 Pet 7000 1.izmeren protok za i–ti dan istraživanja na kontrolnoj lokaciji Prosečan dnevni protok za period istraživanja za lokacije po mreži se dobija kao: Q a = Qi ⋅ Fqi .17 6 5400 6300 Ukupan 44100 Prosečan 7350 Svaki dan istraživanja je opisan faktorom koji predstavlja količnik prosečnog dnevnog protoka za period istraživanja (6 dana) i protoka koji je izmeren za taj dan na kontrolnoj lokaciji. Proračun za višednevno istraživanje protoka na mreži Kontrolna lokacija Lokacije po mreži Količnik Izmeren prosečnog Izmeren Procenjen Broj Dani 8-časovni i 8-časovni prosečni lokacije protok izmerenog protok protok protoka Pon 1 7000 1. ne uzimajući u obzir sezonske varijacije i promene u saobraćaju koje postoje vikendom.05 1 6500 6825 Uto 7700 0. gde je: Qak .faktor podešavanja za i–ti dan istraživanja Ove procene važe pod pretpostavkom da izabrana kontrolna lokacija dobro opisuje dnevne varijacije na posmatranom delu mreže.05 5 7800 8190 Pon 2 6300 1. gde je: Qi .

12 .trodnevno Kontrolna lokacija Lokacije po mreži Količnik Proce- Izmeren Procenat Izmeren Procenjen Ukupan prosečnog njen Vremenski 4. bilo koji period istraživanja. a najpregledniji grafički prikaz je pomoću mape saobraćajnih tokova na mreži (Slika 3).089 4-8 3600 56 6 3750 6579 7161 Prosečan 12-4 43 Ukupan 20900 procenat dnevnog protoka 4-8 57 Prosečan 6967 Očigledno se ove vrste istraživanja mogu organizovati za bilo koju veličinu mreže. Potrebno je da i na kontrolnoj lokaciji podaci budu sređeni tako da prikazuju sumarne protoke za period od 4h kako bi se dobio prosečan udeo 4-časovnih izmerenih protoka (izražen u %) za period istraživanja u odnosu na ukupan 8-časovni protok.929 4-8 4300 57 4 2500 4386 4074 12-4 2800 44 5 3500 8140 8860 Sre 6400 1.995 4-8 4000 57 2 3000 5263 5238 12-4 3200 43 3 2672 6214 5772 Uto 7500 0. Proračun za kombinovano istraživanje protoka na mreži .Kombinacija procedura se može primeniti u cilju kraćeg trajanja istraživanja na terenu (u ovom primeru 3 dana). Predstavljanje podataka o protocima na mreži je najjednostavnije u tabelarnoj formi. ukupnog Broj 4. Tabela 5. Nakon toga se vrši ekspanzija izmerenih 4-časovnih protoka na lokacijama po mreži tako da opisuju period od 8h. čime se obilaze dve lokacije dnevno. o čemu odlučuje saobraćajni inženjer. dok se na kontrolnoj lokaciji merenje vrši tri dana uzastopno. a onda na osnovu faktora dobijenih sa kontrolne lokacije. gde debljina deonice prikazuje veličinu protoka. ukupni 8- Dani dnevni i prose- period časovni dnevnog lokacije časovni časovni protok izmerenog čni protok protoka protok protok protoka protok 12-4 3000 43 1 2213 5147 5122 Pon 7000 0. uz definisanje potrebnog broja kontrolnih i lokacija po mreži. Tako na svakoj od lokacija po mreži period brojanja traje 4h. procenjuje se prosečni dnevni saobraćaj za period istraživanja na svakoj od lokacija po mreži (Tabela 5).

koliki je maksimalni časovni intenzitet protoka i koliki je najveći 15 – minutni protok ? Q FVČ = 4 ⋅ Q15 .91 Najveći 15 – minutni protok u vršnom satu je: Q15 = 1374 voz/h. Mapa saobraćajnih tokova na mreži 5.91. Slika 3. Ako je protok u vršnom satu na autoputu 5000 voz/h a faktor vršnog časa FVČ=0. PRIMERI – Istraživanje veličine protoka Primer 1. 13 . gde je: Q – ukupan protok u vršnom času Q15 – najveći 15 .minutni protok unutar vršnog časa Q 5000 = = 5495 voz / h Maksimalni časovni intenzitet protoka je: 4 Q15 = FV Č 0.

5:55 / 140 6:00 . 4:40 115 / 4:45 . 4:25 / 124 4:30 . 6:55 / 110 7:00 . a u poslednjoj koloni su izračunati svi časovni protoci kao zbir četiri uzastopna 15 – minutna protoka. pri čemu je trajanje pauze 5 min unutar perioda. 3:40 100 / 3:45 . 6:25 / 130 6:30 . 14 . pri čemu prve i poslednje nepoznate vrednosti ne mogu biti interpolirane. Tabela 6.3. Prikupljeni podaci tokom istraživanja Vremenski period Traka 1 Traka 2 3:30 .Primer 2.9. Procenjeni protoci po trakama. Q 1666 Odatle sledi da je FVČ = 4 ⋅ Q15 = 4 ⋅ 428 = 0. 3:55 / 120 4:00 . 6:10 135 / 6:15 . 6:40 120 / 6:45 .5 izvršiti ekstrapolaciju izmerenog protoka sa faktorom 10 . tako da je potrebno 15 Fe = = 1. 7:10 105 / Primenjena je kombinacija procedure sa kratkom pauzom i procedure naizmeničnog brojanja. Period brojanja je 15 min. kao i za celu arteriju su prikazani u Tabeli 7. jer je tada najveći časovni protok u toku perioda istraživanja Q = 1666 voz/h. pronaći vršni sat i izračunati FVČ. 4:10 106 / 4:15 .973. 5:10 120 / 5:15 . Tokom istraživanja na dvotračnoj arteriji prikupljeni podaci su prikazani u Tabeli 1.1. Najveći 15 – minutni protok unutar vršnog sata je Q15 = 428 voz za period od 5:30-5:45 časova. 5:40 142 / 5:45 . 4:55 / 130 5:00 . 5:25 / 146 5:30 . Proceniti protok za svaki 15 – minutni period brojanja na celoj arteriji. Zaključuje se da je vršni čas 5:15–6:15. Takođe je potrebno izvršiti i interpolaciju zbog naizmeničnog brojanja.

Procenjeni protoci po trakama i za celu arteriju Časovni Vremenski Ukupan Protoci Traka Traka Ekstrapolirani Interpolirani protoci period vremenski na celoj 1 2 protoci protoci na celoj brojanja period arteriji arteriji 3:30-3:40 100 / 3:30-3:45 150 / 150 / / / 3:45-3:55 / 120 3:45-4:00 / 180 155 180 335 / 4:00-4:10 106 / 4:00-4:15 159 / 159 183 342 / 4:15-4:25 / 124 4:15-4:30 / 186 166 186 352 / 4:30-4:40 115 / 4:30-4:45 173 / 173 191 364 1393 4:45-4:55 / 130 4:45-5:00 / 195 176 195 371 1429 5:00-5:10 120 / 5:00-5:15 180 / 180 207 387 1474 5:15-5:25 / 146 5:15-5:30 / 219 197 219 416 1538 5:30-5:40 142 / 5:30-5:45 213 / 213 215 428 1602 5:45-5:55 / 140 5:45-6:00 / 210 208 210 418 1649 6:00-6:10 135 / 6:00-6:15 203 / 203 203 406 1668 6:15-6:25 / 130 6:15-6:30 / 195 191 195 386 1638 6:30-6:40 120 / 6:30-6:45 180 / 180 180 360 1570 6:45-6:55 / 110 6:45-7:00 / 165 169 165 334 1486 7:00-7:10 105 / 7:00-7:15 158 / 158 / / / Slika 4. Tabela 7. Grafički prikaz procenjenih protoka na arteriji 15 .

program brojanja je trajao nekoliko dana. Podaci brojanja saobraćaja na lokacijama Kontrolna lokacija A Lokacije po mreži Izmeren Izmeren Vremenski protok Broj Vremenski protok Dani period (broj lokacije period (broj osovina) osovina) 6-10 4000 1 6-9:30 2100 Pon 10-14 2800 2 10-13:30 1200 14-18 4400 3 14-17:30 930 6-10 3700 4 6-9:30 872 Uto 10-14 2600 5 10-13:30 1100 14-18 4000 6 14-17:30 1000 6-10 3950 7 6-9:30 680 Sre 10-14 2680 8 10-13:30 1920 14-18 4200 9 14-17:30 1230 6-10 4200 10 6-9:30 2900 Čet 10-14 2950 11 10-13:30 2000 14-18 4550 / / / Na osnovu klasifikacije vozila po broju osovina (Tabela 8).osovinska 75 4 . dok je na lokacijama po mreži na kraju efektivnog perioda brojanja od 3.).Primer 3. 14h . Na manjoj mreži je sprovedeno istraživanje protoka primenom pokretnih mehaničkih brojača. Obzirom da su samo dve mašine bile dostupne. Klasifikacija vozila po broju osovina na osnovu uzorka Klasifikacija Broj pojavljivanja vozila po broju vozila u uzorku osovina 2 . Brojač registruje prelaske osovina.osovinska 50 5 .5h.). Na kontrolnoj lokaciji A je bez prekida vršeno brojanje saobraćaja tokom četiri radna dana u periodima: 6h -10h. 10h . sledi da je ukupan broj vozila u uzorku 1000 voz. Tabela 8.osovinska 25 Tabela 9.18h. pa je izvršena klasifikacija vozila po broju osovina na uzorku (Tabela 8. 16 . na jednoj kontrolnoj lokaciji A i na 11 lokacija po mreži. Potrebno je proceniti 12 – časovni protok (6h – 18h) za svaku od lokacija po mreži za prosečan dan u toku istraživanja.osovinska 850 3 . a ukupan broj osovina koje je registrovao brojač 2250 osovina (Tabela 10).14h. kako bi se promenila lokacija (Tabela 9. predviđena pauza u trajanju od 30min.

359 Uto 10-14 2600 1156 4578 0.360 Ukupno 19570 Prosečan procenat 10-14 0.941 14-18 4550 2022 0.251 12 .359 Čet 10-14 2950 1311 5200 0.252 0. Proračun ukupnog broja pređenih osovina Klasifikacija Broj Ukupan broj vozila po broju pojavljivanja osovina osovina vozila u uzorku 2 .Ukupan ukupnog prosečnog Vremenski časovni časovni 12 - Dani 12 . Tabela 11.983 14-18 4400 1956 0.osovinska 50 200 5 .osovinska 75 225 4 .250 0. s tim što je potrebno ekspandiranje izmerenih 3.252 1.4 .osovinska 25 125 Ukupno 1000 2250 Primenjena je kombinacija procedura pri istraživanju protoka.5 – časovnih protoka na period od 4h za lokacije po mreži.389 Prosečan 4892 17 .389 6-10 0.osovinska 850 1700 3 .časovnog protoka 14-18 0.393 6-10 3700 1644 0.365 Sre 10-14 2680 1191 4814 0.388 6-10 4200 1867 0.i period protok protok časovni časovnog izmerenog (broj (broj protok protoka protoka osovina) vozila) 6-10 4000 1778 0.Odatle sledi procena odnosa od 2.069 14-18 4000 1778 0.25 osovina/voz. Na osnovu ukupnog 12 – časovnog protoka za svaki od dana istraživanja.388 6-10 3950 1756 0. Proračun dnevnih faktora na kontrolnoj lokaciji Kontrolna lokacija A Izmeren Procenjen Procenat Količnik 4 . Tabela 10. određen je prosečan dnevni 12 – časovni protok na kontrolnoj lokaciji QP = 4892 voz/h (Tabela 11.). na osnovu čega se vrši prevođenje broja osovina u broj vozila.247 1.357 Pon 10-14 2800 1244 4978 0.016 14-18 4200 1867 0.

izraženih u %. Proračun prosečnog 12 – časovnog protoka za lokacije po mreži Lokacije po mreži Izmeren 3. časovni osovina) osovina) vozila) protok protok 1 6-10 2100 2400 1067 2963 2912 2 10-14 1200 1371 610 2428 2387 3 14-18 930 1063 472 1214 1193 4 6-10 872 997 443 1230 1315 5 10-14 1100 1257 559 2226 2379 6 14-18 1000 1143 508 1306 1395 7 6-10 680 777 345 959 975 8 10-14 1920 2194 975 3885 3949 9 14-18 1230 1406 625 1606 1632 10 6-10 2900 3314 1473 4092 3849 11 10-14 2000 2286 1016 4047 3808 Na osnovu izačunatih udela 4 – časovnih u ukupnom 12 – časovnom protoku. Ovo su faktori od kojih tačno jedan odgovara za svaku od lokacija po mreži. Tabela 12.016 za sre. odrediti faktore koji opisuju nedeljne i mesečne varijacije. časovni 4 . Ovaj protok se množi dnevnim faktorom u zavisnosti od toga kog je dana vršeno merenje na lokaciji (izračunato sa kontrolne lokacije .časovni ukupni 12 prosečni 12 lokacije period protok (broj protok (broj protok (broj . Odrediti i prosečne vrednosti protoka po danima (iz Tabele 13. Svaki od izmerenih protoka na nekoj od lokacija po mreži se deli odgovarajućim faktorom kako bi se procenio ukupan 12 – časovni protok (Tabela 12). prosečan godišnji dnevni saobraćaj (iz Tabele 14.983 za pon. 14 – 18h je 0. 1. 10 – 14h je 0.389. jer je na svakoj od lokacija vršeno merenje samo u jednom od ovih perioda. kako bi se procenio prosečan 12 – časovni protok koji postoji na toj lokaciji za period istraživanja. Izvršeno je brojanje na gradskoj lokaciji i potrebno je na osnovu snimljenih podataka iz Tabele 13. Primer 4. i Tabele 14. Tabela 13. 1.941 za čet). Izmerene vrednosti protoka po danima u voz/dan.časovni 4 .0.5 Ekspandiran Ekspandiran Procenjen Procenjen Broj Vremenski . definisani su prosečni procenti za periode: 6 – 10h je 0.).069 za uto.časovni . Dani prve Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned nedelje u mesecu Januar 2000 2200 2250 2000 1800 1500 950 April 1900 2080 2110 1890 1750 1400 890 Jul 1700 1850 1900 1710 1580 1150 800 Oktobar 2100 2270 2300 2050 1800 1550 1010 18 .).360.251. 0. kao i maksimalno apsolutno odstupanje i standardno odstupanje za izmerene podatke.

pojedinačni element uzorka.90 Iz ovih podataka uočavamo da se maksimalno apsolutno odstupanje pojavljuje za Nedelju. Izmerene vrednosti PDS po mesecima Treća PDS za nedelja u mesec mesecu (voz/dan) Januar 2250 Februar 2200 Mart 2000 April 2100 Maj 1950 Jun 1850 Jul 1800 Avgust 1700 Septembar 2000 Oktobar 2100 Novembar 2150 Decembar 2300 Period istraživanja za dnevne varijacije obuhvata po jednu nedelju tokom 4 meseca. 19 .24 1. .aritmetička sredina. koja u ovom slučaju predstavlja prosečni dnevni saobraćaj – PDS. Tabela 14. čiji protok 913 voz/dan odstupa od PDS za 819 voz/dan.broj elemenata u uzorku (u našem slučaju 7).90 0. Dnevni faktori neravnomernosti Dani Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned Ukupno PDS Prosečni protok za svaki od dana 1925 2100 2140 1913 1733 1400 913 12123 1732 u periodu istraživanja Dnevni faktori 0. a dnevni faktori se dobijaju kao količnik PDS i prosečnog protoka za svaki od dana (Tabela 15). PDS se procenjuje kao prosečan od svih prosečnih protoka za svaki od dana.91 1. Tabela 15.81 0. Standardno odstupanje predstavlja kvadratni koren iz srednjeg zbira kvadrata odstupanja podataka od aritmetičke sredine: gde je N .00 1. a .82 0.

95 Decembar 2300 0.13 Avgust 1700 1. u mesecu avgustu. PGDS se procenjuje kao prosečan PDS za mesec. Sprovedeno je brojanje u trajanju od 24h na lokacijama po mreži koje imaju mesečne i dnevne varijacije protoka kao u Tabeli 15.97 Maj 1950 1. maksimalno apsolutno odstupanje je za mesec avgust i ono iznosi 333 voz/dan. Tabela 16. Za proračun mesečnih varijacija je vršeno brojanje tokom treće nedelje u svakom mesecu.u petak.20 Septembar 2000 1.92 Mart 2000 1. iz Tabele 16. u mesecu martu.88 Procenjen PGDS 2033 Na sličan način.02 April 2100 0. tako da su dobijeni PDS za mesec na osnovu nedeljnog brojanja.90 Februar 2200 0.Zamenjujući podatke iz Tabele 15. Primer 5.u utorak.04 Jun 1850 1. dok standardno odstupanje izračunato iz ovih podataka iznosi s=185 voz/dan.97 Novembar 2150 0.02 Oktobar 2100 0. u mesecu julu. Proceniti PGDS na svakoj od lokacija za koje važi da je brojanje vršeno: .10 Jul 1800 1. Mesečni faktori neravnomernosti PDS za Mesečni Treća nedelja u mesecu mesec faktori (voz/dan) Januar 2250 0. gde je izmeren protok 900 voz/dan 20 . i Tabeli 16. gde je izmeren protok 21000 voz/dan .u subotu. a mesečni faktori se dobijaju kao količnik procenjenog PGDS i PDS za svaki mesec (Tabela 16). standardno odstupanje ovih podataka iznosi s=438 voz/dan. gde je izmeren protok 15000 voz/dan .

20 25200 Subota Jul Lok.mesečni faktor Tabela 17.Dnevni Mesečni Procenjen Dan Mesec časovni protok faktor faktor PGDS Utorak Mart Lok. tada se PGDS procenjuje na osnovu jednakosti: PGDS = Q24i ⋅ Fd ⋅ Fm . Vrednosti procenjenog PGDS u zavisnosti od dana. 3 900 1.13 1261 21 .Ako su poznati dnevni i mesečni faktori koji opisuju varijacije protoka za datu lokaciju.izmeren 24 – časovni protok određenog dana Fd .2 21000 1.00 1. 1 15000 0. gde je: Q24i .02 12546 Petak Avgust Lok. meseca izmerenog 24 – časovnog protoka na 3 lokacije Izmeren 24 .dnevni faktor Fm .82 1.24 1.