You are on page 1of 10

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ПРВОГ РЕДА

Појам диференцијалне једначине

Дефиниција: Диференцијалном једначином називамо једначину која
изражава неку везу између независно променљиве, непознате функције и
њених извода:

 
F x, y, y, y,K , y  n   0 .

Највиши ред извода у тој једначини називамо редом те диференцијалне
једначине.

Ако се може решити по изводу највишег реда, диференцијална једначина n
-тог реда има облик


y  n   f x, y, y, y ,K , y  n 1 .
Дефиниција: Решење диференцијалне једначине је свака функција која
идентички задовољава ту једначину.

О диференцијалној једначини првог реда

Дефиниција: Једнопараметарску породицу функција

y    x, C  ,
односно
  x, y , C   0 ,

која идентички задовољава диференцијалну једначину првог реда y   f  x, y 
, односно F  x, y , y    0 , називамо општим решењем
(општим интегралом) те једначине.

1

који зависи од n параметара C1 . ни за које вредности интеграционих констаната не може се добити из њеног општег решења). C1 . C2 . Cn и који идентички задовољава ту диференцијалну једначину. Дефиниција: Тачке у којима услови теореме о егзистенцији и јединости нису испуњени зову се сингуларне тачке интегралних кривих y    x.Дефиниција: Опште решење (општи интеграл) диференцијалне једначине n -тог реда је скуп функција y    x. тада једначина y   f  x. f Ако је и парцијални извод y непрекидан и ограничен у тој области. y  има решење y  y  x  које задовољава почетни услов y  x0   y 0 . односно   x. y.K . C2 . C1 . C  . Cn   0 . y0  . Теорема: (о егзистенцији и јединости решења) Ако је функција f  x. 2 .K . Ако дату диференцијалну једначину идентички задовољава и функција y  x  која није садржана у њеном општем решењу (тј.K . C2 . Cn  . Дефиниција: Партикуларно решење (патикуларни интеграл) диференцијалне једначине је свака она функција y  y  x  која се добија из општег решења те једначине за одговарајуће посебне вредности интеграционих констаната. тада је то решење истовремено и јединствено. тада се ова функција y  x  назива сингуларно решење (сингуларни интеграл) те једначине. y  непрекидна и ограничена у области којој припада тачка M 0  x0 .

али x 2  y 2  0 за 2 2  x. Променљиве су раздвојене (свака се налази на оној страни једначине на којој је њен диференцијал). Ова релација даје везу између x . y и C . 0  па мора бити 2C1  0 . РЕШЕЊЕ: xdx  ydy  0  xdx   ydy x2 y2 Интеграцијом добијамо:    C1  x 2  y 2  2C1 . y    0. Интеграцијом обе стране једначине (1) добијамо да је:  g  y  dy   f  x  dx  C . Значи опште решење дате диференцијалне једначине гласи x 2  y 2  C 2 . ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ПРВОГ РЕДА КОД КОЈИХ СЕ ПРОМЕНЉИВЕ МОГУ РАЗДВОЈИТИ Ако се диференцијална једначина првог реда може написати у облику g  y  dy  f  x  dx (1) кажемо да се у тој једначини могу променљиве раздвојити или да таква једначина раздваја променљиве. па можемо ставити 2C1  C 2 . одређује се константа C и њој одговарајуће партикуларно решење које задовољава дати почетни услов. ПРИМЕР: Решити диференцијалну једначину xdx  ydy  0 . Треба одредити променљиву y као функцију од x. па по дефиницији представља опште решење (општи интеграл) диференцијалне једначине (1). Ако се зада почетни услов y  x 0   y 0 . То је фамилија концентричних кругова са центром у координатном почетку. 3 .

4 . y      . y  може представити у облику  y f  x. x свака хомогена једначина се може свести на једначину са раздвојеним променљивим. како је y   u  xu једначина y      се своди на  x du u  xu     u  тј. dx du dx    u  u   x    u   u  0 . непознате диференцијабилне функције u  x  тако да је: y y  xu . ХОМОГЕНА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА ПРВОГ РЕДА Дефиниција: Једначина y   f  x. C  0 за x  0 . а C  0 за x  0 . y  зове се хомогена диференцијална једначина ако се функција f  x.  x Иако се у општем случају променљиве у хомогеној једначини не раздвајају. u тј. дакле du    u   u  ln Cx . x    u  u . сменом y  xu долази се до општег решења дате хомогене једначине.  y Наиме. тада се после извршене интеграције u замени са и на тај x начин добија тражено решење у имплицитном облику. Уколико не можемо наћи експлицитно решење по y променљивој u . увођењем помоћне. Пошто се изврши интеграција.

Опште решење је  P  x  dx   P  x  dx dx  C ye    Q  x  e  . 2 y  y ПРИМЕР: Решити диференцијалну једначину y    . x  x РЕШЕЊЕ: y du смена:  u . P  x   1 . ПРИМЕР: Решити диференцијалну једначину y  y  sin x . 2  1 u x ln Cx ln Cx ЛИНЕАРНА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА ПРВОГ РЕДА Дефиниција: Линеарном диференцијалном једначином првог реда називамо једначину y  P  x  y  Q  x  која је линеарна у односу на тражену функцију y  x  и њен извод. па заменом у опште решење добијамо: 5 . x dx du du dx u x  u  u  u 2  u x  u 2  x u 2  2  dx u x 2 1 u 1 y 1 x   ln x  ln C    ln C x     y . РЕШЕЊЕ: Дата једначина је облика y  P x  y  Q x  . линеарна диференцијална једначина првог реда. Q  x   sin x . P  x  и Q  x  су задате непрекидне функције независно променљиве x . u  u  x   u  . y  ux  y  u x  u .

 2  e 2 БЕРНУЛИЈЕВА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА На линеарне једначине се своде и једначине сложенијег облика. За n  0 представља линеарну једначину. y  u  y   u 1u  u 1u   P  x  u   Q  x  u n :  u  1 1 1 u  P  x  u  Q  x  u n  1 .1 уводимо смену y  u . За произвољно n   0. x 2 x  e x  sin x  cos x  C sin x  cos x ye  C  y x  .y  e   C  sin x e  dx  dx dx y e  x  C e x sin xdx .  n  ¡ . мора бити: 1 1 n    1  0    n  1  1       . као рецимо тзв. чије опште решење налазимо на већ показани начин. 6 . n  0. Бернулијева једначина y   P  x  y  Q  x  y n .   e  sin x  cos x  x  e sin xdx  C .   ¡ . n  1 . где је u  u  x  нова непозната функција. За n  1 једначину у којој се променљиве могу раздвојити. Враћањем смене налазимо опште решење полазне диференцијалне једначине. C  const.   Да би добијена једначина била линеарна. n 1 1 n 1 Заменом   добијамо линеарну диференцијалну једначину првог реда 1 n по u : u   1  n  P  x  u   1  n  Q  x  .

па заменом добијамо опште решење дате једначине u 1 y . уводимо нову функцију u сменом y  u 1 . x    x 1 y . добијамо: 1 y  y   y 2 . добијамо линеарну диференцијалну једначину по u : 1 u  u  1. Одавде је y   u 2  u .ПРИМЕР: Одредити оно партикуларно решење дифененцијалне једначине xy   y  xy 2  0 за које је y  1  1 . x Да бисмо је решили. па дата једначина постаје 1 u 2  u   u 1  u 2 . x  1  ln x  7 . x  C  ln x  1 Како је y  1  1. Ово је такозвана Бернулијева диференцијална једначина. биће 1   C  1. x Опште решење ове једначине је:  dx   dx   dx u  e  C   e x dx  x  C     x  C  ln x  . C па је тражено решење за задати почетни услов 1 y . РЕШЕЊЕ: Ако дату једначину поделимо са x  0. x односно после дељења са u 2  0 .

опште решење (општи интеграл) диференцијалне једначине другог реда има облик   x. C1 . Почетни услови за одређивање интеграционих констаната C1 . односно y    x. с обзиром да је y    y   . То значи. C2  . или ако се може решити по y  пишемо y   f  x. y   0 . где је  f  x  dx  f  x  . y   x0   y0 . y  f 2  x   C1 x  C2 је опште решење те једначине. y. y. dx Нека је  P  x  dx  f  x  . да мора бити dy y    dy  P  x  dx  y   P  x  dx  C1 . y  које се лако своде на једначине првог реда. Према дефиницији. C 2   0. 1 2 8 . НЕКИ СПЕЦИЈАЛНИ СЛУЧАЈЕВИ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ДРУГОГ РЕДА Разматраћемо оне диференцијалне једначине другог реда y   f  x. y . 1 тада је dy   f1  x   C1  dx  y   f1  x  dx  C1 x  C2  y  f 2  x   C1 x  C2 . C 2 које одговарају траженом партикуларном решењу су: y  x0   y0 . ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ДРУГОГ РЕДА КОЈЕ НЕ САДРЖЕ y И y' И КОЈЕ СЕ МОГУ РЕШИТИ ПО y'' y   P  x  . y  . ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ДРУГОГ РЕДА Општи облик диференцијалне једначине другог реда је F  x. y . y . C1 .

што значи да је општи интеграл дате диференцијалне једначине y     x. 2  2  6 x3 Опште решење дате диференцијалне једначине је y  x . Овде се дата једначина назначеном сменом 1 своди на линеарну диференцијалну једначину првог реда. чије је x 1 1 2 опште решење p  x . C1  . C1 . РЕШЕЊЕ: x2  x2  x3 y    y dx   xdx   C1 . y   . 2 РЕШЕЊЕ: У овој диференцијалној једначини се не појављује експлицитно функција y . C1  . C1  dx  C1 ln x  x 3  C2 . Дакле. 9 9 . y     x. чиме смо дату једначину свели на једначину првог реда p  f  x. p    x. C1   C1   x . 6 ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ДРУГОГ РЕДА КОЈЕ НЕ САДРЖЕ y y   f  x. ПРИМЕР: Наћи опште решење диференцијалне једначине xy  y   x  0 . p  . па је опште решење полазне једначине x 3 1 y  x . па се она увођењем смене y   p може свести на диференцијалну једначину првог реда по функцији p  x  . C1  dx  C2 . y   ydx     C1 dx   C1 x  C2 . C2    y dx   p  x .ПРИМЕР: Решити диференцијалну једначину y   x . C2    C1 x  C2 . C1 . p  p  x . тада је y   p . Ако уведемо смену y   p .

2 10 . y   0 се своди на F  y. py y  0 чије опште решење одређујемо. За p  y   0 је y x  0 . y. C1 . ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ДРУГОГ РЕДА КОЈЕ НЕ САДРЖЕ x y   f  y . тада је dx dy dp dp dy y       py y . dx dx dy dx Заменом y   py y  једначина F  y . па на основу смене p  y налазимо и опште решење полазне диференцијалне једначине. y  . за p  y   0 се добија једначина p  y   y py 0 . 2 РЕШЕЊЕ: Дата диференцијална једначина се сменом y x  p  y  своди на једначину  p  y   y p  y  py 0 . тако да се добија још и фамилија y  x. p  p y  . Сва решења из ове фамилије су међутим садржана у општем решењу (довољно је узети C1  0 и C2  D1 ). па је опште решење дате једначине 2 фамилија y  x. dy Ако ставимо да је p  y  . 2 одакле је dp 1 1   dy  p  C1  . y Интеграцијом се добија y  2C1 x  C2 . p. p y y 1 y x  C1  ydy C1dx . где је p функција од y. ПРИМЕР: Наћи опште решење диференцијалне једначине y   yy   0 . D1   D1 партикуларних решења дате једначине. C2    2C1 x  C2 .