You are on page 1of 4

МАТЕМАТИКА 3

ЛЕКЦИЈА 9

3 – Л6.1 ИНТЕГРАЛНЕ ТЕОРЕМЕ СТОКСА И ГАУС-ОСТРОГРАДСКОГ

Стоксова интегрална теорема
Нека је  једна проста (ограничена) делимично глатка незатворена
двострана површ у простору O xyz , омеђена простом делимично глатком
затвореном кривом C . Нека је изабрана једна страна површи  и нека је крива
C оријентисана позитивно у односу на изабрану страну површи  . Нека су
функције P  P ( x, y, z ) , Q  Q ( x, y , z ) и R  R ( x, y , z ) дефинисане и
непрекидне, заједно са следећим својим парцијалним изводима: P y , P z ,
Q x , Q z , R x , R y , у некој тродимензионалној области која
обухвата  . Тада је
C Pdx  Q dy  R dz 

 R Q   P R   Q P 
   y

 z 
 dydz  
  z

x
 dzdx  
  x

y 
 dxdy .

(Доказ (за специјални случај кад је  глатка површ и пројектује се узајамно
једнозначно на сваку координатну раван) ― на вежбама АГ.)
Површински интеграл на десној страни Стоксове формуле може да се
запише и овако:
dydz dzdx dxdy
  
 x y z
,
P Q R

што олакшава запамћивање Стоксове формуле.
Стоксова формула у ''векторском''

облику:  

C A  dr   rot A  dS

(циркулација векторског

поља A дуж затворене криве C једнака је протоку
ротора поља A кроз површ  ).

Теорема Гауса и Остроградског
Нека је T једна ограничена тродимензионална затворена област у простору
Oxyz , омеђена простом делимично глатком затвореном површи  . Нека је
изабрана спољашња страна површи  . Нека су функције P  P ( x, y, z ) ,
Q  Q ( x, y , z ) и R  R ( x, y , z ) дефинисане и непрекидне, заједно са
следећимсвојим парцијалним изводима: P x , Q y , R z , у некој.
тродимензионалној области која обухвата тело T . Тада је

Уочимо неке тачке A и B у области  и размотримо криволинијски интеграл C P dx  Q dy  R dz . Потребан и довољан услов да криволинијски интеграл (1) не зависи од криве C у области  јесте да буде R Q P R Q P  . y . R y . z ) и R  R ( x. оријентисана од A ка B . z ) . y. z ) . (Доказ (за специјални случај кад је T тело облика цилиндричне греде у односу на сваку координатну осу) ― на вежбама АГ.  . поље ― свако векторско поље A за које  је у свакој тачки области дефинисаности. на њену спољашњу страну. Независност криволинијког интеграла од облика путање интеграције у простору Поставка проблема: Нека су у тродимензионалној области  у простору O xyz задате три непрекидне функције P  P ( x. 2  P Q R   Pdydz  Q dzdx  R dxdy  T   x  y   z   dxdydz . y. z ) дефинисане и непрекидне у области  . Q  Q ( x.  . једнак је троструком интегралу дивергенције поља A по телу T ). Q x .) 3 – Л6. y . Теорема о услову независности криволинијског интеграла од облика путање интеграције у простору: Нека је  једна површински простоповезана област у простору O xyz и нека су функције P  P ( x. z ) и R  R ( x. P z .) ФормулаГауса и Остроградског   у ''векторском''  облику:  A  dS T div A dxdydz  (проток векторског поља A кроз затворену површ   . (1) при чему је C произвољна проста делимично глатка крива у области  са крајњим тачкама A и B . y z z x x y у свакој тачки области  . већ само од тачака A и B ? Може да се покаже да је овај проблем еквивалентан следећем: под којим условом је K P dx  Q dy  R dz  0 за сваку просту делимично глатку затворену оријентисану криву K у области  ? Дефиниција површински простоповеезане области: Тродимензионална област  назива се површински простоповезаном ако има следеће својство: за сваку просту делимично глатку затворену криву K у области  постоји проста двострана делимично глатка површ  у области  чији руб је крива K . y. Q z . R x . rot A  0 . Q  Q ( x.2 КЛАСИФИКАЦИЈА ВЕКТОРСКИХ ПОЉА  Потенцијално. z ) . Поставља се питање под којим условом вредност интеграла (1) не зависи од криве C . или безвртложно. (Доказ ― на вежбама АГ. y. заједно са следећим својим парцијалним изводима: P y .

 . О скаларном потенцијалу хармонијског   поља: скаларни потенцијал U  U ( x. y . y. z ) дефинисаног у области D : U  U 0  C .  ) d . а M ( x. y . већ само од њених крајњих тачака. И скаларне функције Ax . y . .   Лапласово. z 0 ) ― фиксирана тачка. z 0 ) d   z 0 Az ( x.   Налажење потенцијала U потенцијалног поља A  A( x. (Доказ ― самостално.) Двапут непрекидно диференцијабилна функција која задовољава Лапласову једначину у некој области назива се хармонијском функцијом.) Векторско поље  B за које је A  rot B назива се векторским потенцијалом векторског поља A . у случају кад је (ограничена или неограничена) област D облика правоуглог паралелопипеда (у ширем смислу) са ивицама паралелним координатним осама. Исто тако. A y . Az . већ само од криве која представља руб те површи. (Доказ ― на вежбама АГ. где је M U 0 ( x. 3   Соленоидно.)  Скаларно  поље U за које је A  grad U назива се потенцијалом векторског поља A . z ) ― променљива тачка у области D . y 0 . z 0 ) d  y 0 A y ( x .  Теорема о карактеризацији потенцијалних поља: Векторско поље A дефинисано у (површински простоповезаној) области D . поље ― свако векторско поље A за које је rot A  0 и div A  0 у свакој тачки области дефинисаности. z ) дефинисаног у области D задовољава Лапласову једначину:  2U  2U  2U    0 x2  y2 z2 у свакој тачки области D . . y 0 . z ) хармонијског поља A  A( x. је соленоидно ако и само  ако постоји векторско поље B .  ) d . C  R . дефинисано у области D  . . горњој формули зсе може дати следећи облик: x y z U 0 ( x. z )  M 0 Ax ( . поље ― свако векторско поље A за које је div A  0 у свакој тачки области дефинисаности. Потенцијална поља могу да се окарактеришу и тиме да рад поља дуж произвољне криве (у области дефинисаности поља) не зависи од те криве. z )  x 0 Ax ( . такво да је A  grad U . односно тиме да је проток поља кроз било коју затворену површ (у области дефинисаности поља) једнак нули.  ) d  Az ( . или вртложно. је потенцијално ако и само  ако постоји скаларно поље U . (Потенцијал поља у променљивој тачки једнак раду поља од фиксиране до променљиве тачке.    Сложено поље ― свако векторско поље A за које је rot A  0 и div A  0 у неким тачкама области дефинисаности.  Теорема о карактеризацији соленоидних поља: Векторско поље A  дефинисано у области D . дефинисано у области D . или хармонијско. соленоидна поља могу да се окарактеришу и тиме да је проток поља кроз попречни пресек векторског соленоида константан. (Без доказа. y . y . односно тиме да је циркулација поља дуж било које затворене криве (у области дефинисаности поља) једнака нули.) Специјално. такво да је A  rot  B . M 0 ( x0 . y .  ) d  A y ( . Соленоидна поља могу да се окарактеришу и тиме да проток поља кроз произвољну површ (у области дефинисаности поља) не зависи од те површи.

4   хармонијског поља A  A( x. y.) . (Доказ ― самостално. z ) су хармонијске функције у области дефинисаности поља.