Iz asopisa «Telesna kultura», 2007, sv.

30 Ivo Jirasek,
Engleska verzija tre e srpske knjige (Simonovi 2004.) koju je izdao sam autor (biv i lan ko arka ke reprezentacije Jugoslavije, koji je stekao doktorat iz filozofije) nagove tava ve svojom posvetom («deci ubijenoj u NATO agresiji protiv Jugoslavije u prole e 1999.») da se radi o vrednosnom sistemu koji se razlikuje od onog s kojim se uobi ajeno mo emo sresti u na oj zemlji. I ilustracije, zajedno sa komentarima koji idu uz njih (npr. Huan Antonio Samaran koji kle i u fa isti koj uniformi i izra ava vernost Frankovom fa isti kom pokretu) su kod nas prili no neuobi ajene svojim traganjem za povezano u nekih predstavnika olimpijskog pokreta i nacizma. Na kraju krajeva, ne samo omot knjige ve tako e i posteri koje autor izla e na svojim web stranicama (http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/) govore mnogo toga o njegovoj politi koj orijentaciji: savim jasno je odbijanje vojne alijanse NATO i ube enost u socijalnu pravdu u vidu socijalizma. No, sa tim u vezi ne treba da nas zanimaju politi ka uverenja, ve vrednost filozofskih argumenata. Pogledajmo, stoga, ovu knjigu detaljnije. Potrebno je re i da je posebna i zaista interesantna. Radi se o neobi noj, veoma kriti koj (samim tim i misaono inspirativnoj) publikaciji. Olimpijski pokret je shva en kao ideolo ko oru e za integraciju ljudi u duhovnu sferu kapitalizma koje zamenjuje religiju, moderna forma olimpizma se do ivljava kao jedna od najagresivnijih totalitarnih ideologija XX veka. Olimpizam se poredi sa spektakularnom glorifikacijom ustanovljenog poretka, sa politi kom manifestacijom. Ne moramo da se slo imo sa svim argumentima koji skre u pa nju na dehumanizaciju, brutalnost i politizaciju olimpijskog sporta, ali to nikako ne umanjue zna aj pitanja ± da li takvi fenomeni zaista postoje? Ova kriti ka studija je pre svega istorijska. Mnoga tvr enja su vi e ideolo ka nego filozofska i esto svojim isklju ivim formulacijama dose u ak nivo provokativnog razmi ljanja: «Olimpizam, kao politi ka teorija sporta nije samo forma nastanka civilizacije bez kulture, nego ideologija smrti» (str. 20). e ka kinantropolo ka literatura se ne bavi politi kim temama i zato nismo navikli na ideolo ki obojeno ocenjivanje. Me utim, bez obzira na to da li ste liberal ili socijalista (kao to pokazuju rezultati izbora, i ne samo oni, snage jednih i drugih su u na em dru tu od prilike izjedna ene), argumenti radikalne levice koje ova publikacija sadr i, njihova celovitost i kompleksnost, mogu da vam budu korisni (za kritiku ili prihvatanje). Te ko bismo kod nas na li pisano delo u kome je Kuberten shva en kao grafoman, koji ne razvija kritiku i slobodu, ve apologiju i pot injenost; kao mit ije je duboko poznavanje namerno onemogu eno (njegova sabrana dela nisu nikada objavljena ve samo odabrani tekstovi); kao fanati ni advokat autoritativne vlasti i kolonijalizma, koji je pred kraj ivota bio pristalica nacisti kog re ima i pona ao se histeri ki agresivno ± trakve informacije se ne pojavljuju u standardnim priru nicima. Kubertenova doktrina sporta obi no je opisivana kao «mizoginski primitivni seksizam» (odbija ene i timske sportove ± olimpijski heroj je odrasli mu karac), kao rasizam rasne superiornosti; kao mit pacifizma u militaristi kom duhu ceremonija (simbolika zastava i unoformi, mar eva, pozdrava i zakletve) (ne elim da ulazim u rasprave o tome da li su ova tvr enja istinita ili ne ± samo upozoravam na jasnu informativu i vrednosnu razli itost ove knjige od drugih, tematski sli nih publikacija). Ukratko, to je knjiga prepuna kritike, u koli ini sa kojom se jo nisam sreo u literaturi. Knjiga

ija je kriti ka o trica usmerena ne samo protiv olimpizma, ve i protiv sporta orijentisanog na rezultat uop te. itanje takve knjige mo e da predstavlja izvesno osve enje zahvaljuju i sasvim druga ijim vrednosnim kriterijumima u odnosu na one na koje smo navikli, iako nivo ideologizacije mo e da bude shva en kao suvi an, neki delovi teksta kao bezrazlo no op irni, a neki kli ei koji se ponavljaju kao sasvim bespotrebni.
xxx