You are on page 1of 36

ELEKTRIČNI MERNI

INSTRUMENTI
JEDNOSMERNE I
NAIZMENIČNE STRUJE

ELEKTRIČNI MERNI INSTRUMENTI (1)
Prvi instrument za posmatranje dejstva sile q

između naelektrisanja kao jedne od
kvalitativnih osobina elektriciteta poznat je u
fizici kao elektroskop;

Ipak, prvi instrument za određivanje i
θ
kvantiteta naelektrisanja, odnosno za
merenje količine statičkog elektriciteta,
pojavljuje se sa primenom torzionih vaga kod Elektroskop

instrumenata za istraživanje magnetskih
efekata (magnetometra);

Metoda merenja zasniva se na dejstvu sile
naelektrisanja na torzionu metalnu nit koja je
povezana sa kazaljkom na graduisanoj skali;

Ovaj instrument je očito preteča nekoliko
tipova električnih i magnetnih pokaznih Kulonova torziona vaga

instrumenata;

ELEKTRIČNI MERNI INSTRUMENTI (2)

Namotaj od
Amper se smatra prvim čovekom u razvoju provodne žice N Kompas
električne merne tehnike, jer je napravio instrument
sa pokretnom iglom za merenje protoka I
elektriciteta;

Ovakav princip mernog instrumenta, koji je kasnije S
usavršen, poznat je pod nazivom galvanometar;
Baterija
Galvanometar je instrument visoke osetljivosti koji
se koristi za detekciju i merenje protoka elektriciteta,
odnosno vrlo malih struja, reda mikroampera do
nekoliko nanoampera;

Amperov zakon daje najopštiji kvantitativni odnos
između magnetskog polja u vakuumu i stacionarnih
struja koje ta polja prouzrokuju:
André-Marie Ampère
1775-1836
"linijski integral magnetnog fluksa po zatvorenoj
→ →
konturi (C) proporcionalan je algebraskom zbiru
električnih struja, Ik, čije su putanje obuhvaćene tom ∫ B⋅ dl = µ ∑ I
C
0
k
k

konturom".

Miliken je dobio odmah zvanje redovnog profesora. ELEKTRIČNI MERNI INSTRUMENTI (3) Prva izmerena električna veličina . američki naučnik Miliken je tek 1910. jer su nedvosmisleno dokazali atomsku prirodu nalektrisanja. Od otkrića pojave elektriciteta u prirodi do danas razvijena je posebna oblast elektrotehnike. Nakon mnogih eksperimenata koji su izvedeni kasnije.elektrona (e) posmatranjem kretanja naelektrisanih kapljica u gravitacionom i električnom polju. a kasnije i Nobelovu nagradu. Kvantitativne i kvalitativne osobine naelektrisanja. Za ovaj svoj rad. . godine uspeo da demonstrira kvantitet i odredi vrlo približno vrednost elementarnog tovara elektriciteta . kao neophodnog uslova da se količina elektriciteta q može tretirati kao objekat merenja prvi je eksperimentalno utvrdio Robert Andrews Millikan. odnosno elektromagnetike u kojoj su eksperimentalno i teorijski fundirane bitne osobine naelektrisanja.naelektrisanje elektrona. Milikenovi eksperimenti imaju veliki principijelni značaj.

. jer su nedvosmisleno dokazali atomsku prirodu nalektrisanja. kasnije je korigovana na tačniju vrednost. tako da je određena vrednost naelektrisanja elektrona e=1.5·10-8. koja je kasnije drugim metodama i sredstvima u atomskoj i kvantnoj fizici više puta potvrđivana. ELEKTRIČNI MERNI INSTRUMENTI (3) Pojednostavljeni princip Milikenovog eksperimenta ilustrovan je na slici: Robert Andrews Millikan (1868-1953) Milikenovi eksperimenti imaju veliki principijelni značaj. primenom apsolutnih merenja talasne dužine X-zraka. Relativna standardna nesigurnost određivanja naelektrisanja elektrona koja je danas postignuta iznosi 8. Vrednost naelektrisanja elektrona koju je odredio Miliken.602·10-19 C.

– načina prikaza mernih podataka. i – referentnih uslova okoline mernog procesa.Opšti principi električnih mernih instrumenata(1) Kod projektovanja i izrade električnih mernih instrumenata polazi se od izbora: – metoda za poređenje merene i referentne veličine u zadatom opsegu njihovih vrednosti. i – metoda prikaza (indikacije) rezultata merenja. Kao što je već u poglavlju o greškama merenja istaknuto. pre svega. – brzine mernog procesa (vreme merenja). zahtevima koji proističu iz: – prirode merene veličine (objekta merenja). Izbor metoda uslovljen je. – nivoa tačnosti i pouzdanosti. odnosno nesigurnosti rezultata merenja. . odnosno prenos vrednosti referentne veličine (jedinice mere) na merenu veličinu. merni instrumenti se u pogledu nivoa tačnosti razvrstavaju po standardnim klasama tačnosti.

Opšti principi električnih mernih instrumenata(2) U pogledu načina obrade i prikaza rezultata merenja. Primenom mikroračunarskih tehnika i tehnologija. Postoje i kombinacije ova dva tipa instrumenta (na primer. danas su poznate kao pametni (smart) merni senzori i inteligentni merni moduli i instrumenti. Takve merne komponente. Tokom protekla dva veka. . savremeni digitalni oscilografi sa analognim i digitalnim prikazom mernih podataka na ekranu ovih uređaja). postoji uobičajena podela instrumenata na: – analogne električne merne instrumente i – digitalne električne merne instrumente. elektronike i informacionih tehnologija. moderne konstrukcije procesa merenja se delimično ili potpuno automatizuju. bazirane na softveru mikrokontrolera ili mikroračunara. tako da se merni proces izvršava prema instaliranom softveru mikrokontrolera ili mikroračunara. odnosno elektromagnetike. merna tehnika i instrumentacija u stopu prati i praktično koristi dostignuća u razvoju oblasti fizike.

U tom razvoju. odnosno u translatorni ili rotacioni pomeraj pokretnog elementa po graduisanoj skali instrumenta. Kod elektromehaničkih principa. merena električna veličina se posredno prevodi u mehaničku silu ili momemt. .Opšti principi električnih mernih instrumenata(3) Takođe su se. U tehnoločkim procesima kontrole proizvodnje realizuju se merni sistemi u okviru mernih stanica ili kao distribuirani merni sistemi na širem prostoru prikupljanja i obrade mernih podataka. električno polje ili potencijal). najduže su se u primeni zadržali merni instrumenti zasnovani na elektromehaničkom principu poređenja merene i referentne veličine. usavršavale i: – tehnike materijalizacije i reprodukcije jedinica mera. kao i – tehnike analize i obrade i prenosa rezultata merenja kao mernih informacija. Ova vrsta instrumenata posebno je prisutna u oblasti elektrometrije u kojoj su merene veličine parametri elektrostatičkih polja (količina elektriciteta. uporedo sa razvojem metoda merenja.

Međutim.kazaljkom. pod uticajem različitih nesigurnosti u 25 50 75 mernom postupku.Opšti principi električnih mernih instrumenata(4) Zbog svojih izuzetnih karakteristika.V. . na primer. koji se proizvode kao panel instrument za ugradnju u električnim mernim uređajima. praktični značaj može imati 0 10 samo očitani podatak 75..2V. Princip analognog indikatora instrumenta prikazan je na slici: Sa idealnom skalom i kazaljkom.2345. 75. a dalje procesiranje dovodi do neizbežnog gubitka merne informacije. najviše se u primeni zadržao elektromehanički merni instrument sa obrtnim (kretnim) kalemom sa pokaznim elementom na skali . rezultat merenja koji pokazuje kazaljka može biti očitan sa proizvoljnom tačnošću. od električnih mernih instrumenata analognog tipa. Memorisanje i ponavljanje indikacije analognog signala relativno je teško. koji bi mogao biti V 0 korisna informacija..

od električnih mernih instrumenata analognog tipa.Opšti principi električnih mernih instrumenata(5) Zbog svojih izuzetnih karakteristika. tako da su među sredstvima merenja u dužem periodu imali dominantnu ulogu i značaj. dok digitalni indikatori prikazuju mernu informaciju samo u diskretnim vremenskim trenutcima. Ipak. osnovna prednost digitalnih instrumenata je kako u pogledu tačnosti i brzine merenja.kazaljkom. Osnovna karakteristika analognih instrumenata jeste indikacija neprekidne funkcije prirodne promene merene veličine u vremenu. najviše se u primeni zadržao elektromehanički merni instrument sa obrtnim (kretnim) kalemom sa pokaznim elementom na skali . analogni merni instrumenti dostigli su visoki stepen usavršenosti tehnoloških i konstruktivnih rešenja. . tako i u mogućnosti jednostavnog memorisanja niza ponovljenih rezultata merenja u digitalnom obliku i što ne postoji gubitak informacija u daljoj obradi mernog signala. U najvećem broju slučajeva ovakvi instrumenti se proizvode kao panel instrumenti za ugradnju u električnim mernim uređajima. U svom razvoju.

Digitalni indikator sa četiri cifre prikazao bi najverovatniju vrednost napona od 10.50V. znači da će merena vrednost napona u trenutku t2 biti u t1 t2 t3 t4 t intervalu 10.5V 10. onda je prikazani rezultat merenja upotrebljiva merna informacija.25V.00 trenutcima tk. Ako diskretna vrednost (kvant) napona zadovoljava datu nesigurnost merenja. 11. . k=1.75 V.Opšti principi električnih mernih instrumenata(5) Princip digitalizacije rezultata merenja prikazan je na slici: Merenje vremenski promenljive veličine V [V] Interval nesigurnosti odvija se u diskretnim vremenskim 12.25<V<10. 0. 3. na primer. jer je tačnost uzorkovanja napona ±0.50 Ako je u datom slučaju vrednost najmanje 11. 2.5V. 4.00 10..00 vrednost).50 moguće merene vrednosti (diskretna 0.

mada njihovi ulazni stepeni po svojoj prirodi i dalje moraju biti sa analognim procesiranjem. Tradicionalni potpuno analogni sistemi sve se više zamenjuju digitalno baziranim mernim instrumentima. Tehnologija proizvodnje mikroelektronskih komponenata sve više orijentiše ka integrisanim kolima sa kombinovanim procesiranjem analognih i digitalnih signala. . kako nabavke tako i primene.Opšti principi električnih mernih instrumenata(5) Digitalna indikacija rezultata merenja je kompjuterski orijentisana. analogni uređaji se u svetu i dalje usavršavaju i održava se trend njihove proizvodnje i ponude. poznata pod kataloškim nazivom "mixed-signal IC's". I pored burnog razvoja mernih instrumenata baziranih na novim tehnologijama. Od ukupnog broja mernih uređaja koji se danas kod nas koriste u različitim granama privredne i uslužne delatnosti. procena je da oko polovinu čine analogni merni instrumenti sa uočljivim trendom smanjenja. posebno mikroračunarskih komponenata.

– princip manuelnog podešavanja ugrađene referentne veličine.Opšti principi električnih mernih instrumenata(6) Bez obzira na evidentne nedostatke u pogledu brzine merenja i imunost na smetnje koji proističu iz inertnosti pokretnih delova. – princip automatskog podešavanja ugrađene referentne veličine u mernom instrumentu. svakako. još neprevaziđene prednosti sa kojima se oni odlikuju. i 9 znatna količina informacije u mernom signalu. sve moguće konfiguracije analognih mernih instrumenata mogu se generalno predstaviti pomoću tri osnovne varijante: – princip primene spoljne referentne veličine za kalibraciju skale. . 9 relativno niska cena. kao što su: 9 jednostavnost principa rada i konstrukcije. razlozi za primenu analognih mernih instrumenata su. S obzirom na princip poređenja merene i referentne veličine.

Pomeraj kazaljke (skretanje) na kalibrisanoj skali. x. Ovaj princip primenjen je kod skoro svih elektrodinamičkih mernih instrumenata. .mere M. kod kojih se energetsko stanje mernog parametra u električnom signalu pojavljuje kao dejstvo mehaničke sile na kretni sistem sa kazaljkom. Kalibracija skale izvodi se pomoću referentne veličine . prevodi se u određenu mehaničku veličinu koja posredstvom elektromehaničkog sistema fizički pomera skretni sistem indikatora. Opšti principi električnih mernih instrumenata(7) M Merni Elektromehanički x Indikator Posmatrač pretvarač princip poređenja (a) Dejstvo merene veličine. odgovara brojnoj vrednosti rezultata merenja. koja se dovodi na ulaz umesto merene veličine mernog instrumenta sa vrednostima koje odgovaraju projektovanom mernom opsegu skale instrumenta. Ovakav instrument je upotrebljiv samo ako je predhodno izvršena kalibracija (ili baždarenje) graduisane merne skale.

operater podešava vrednost mere kX0. dok se na indikatoru ne dobije podatak o jednakosti mere i merene veličine. Kod manuelnog principa. kada je ispunjen uslov da je x=kX0. Opšti principi električnih mernih instrumenata(8) x Merni Stepen za Indikator pretvarač poređenje poređenja kX0 Mera Posmatrač Rezultat merenja Ovo je strukturna šema analognog mernog uređaja na principu manuelnog podešavanja referentne veličine. U tom slučaju vrednost merene veličine je upravo postavljena vrednost mere na čijoj skali se očitava rezultat merenja. .

posmatrač dobija rezultat merenja sa skale regulacione mere. pojačavači. Prikazani analogni merni instrumenati realizuju se primenom aktivnih analognih elektronskih komponenata i kola (poluprovodničke komponente. Kontrolni stepen zamenjuje ulogu indikatora poređanja i operatera (posmatrača) koja je neophodna kod manuelnog mernog uređaja.) . Opšti principi električnih mernih instrumenata(8) x Merni Stepen za pretvarač poređenje kX0 Kontrolni Mera stepen Rezultat merenja Posmatrač Ovo je strukturna šema analognog mernog uređaja kod koga se podešavanje vrednosti regulacione mere ostvaruje automatski posredstvom kontrolnog stepena na osnovu stanja izlaza stepena za poređenje. Kada je ispunjen uslov da je x-kX0=0. oscilatori i dr. komparatori.

kontrole ili indikacije određenog stanja posmatrane veličine. pa su zato poznati i pod nazivom analogni pisači i oscilografi. kao što su: – indikacija rezultata merenja. Registracioni merni instrumenti prikazuju dijagrame rezultata merenja u vremenu ili u zavisnosti od nekog drugog parametra posmatranog signala. . ipak. kako njene pojedinačne. registracioni i reperni analogni merni instrumenti. i – vrsta električnog mernog signala. Opšti principi električnih mernih instrumenata(9) Među mnogobrojnim analognim električnim mernim instrumentima. Kod pokaznih instrumenata rezultat merenja se očitava kao brojna vrednost na graduisanoj skali. koje se jasno uočavaju na osnovu nekoliko sledećih tipičnih pokazatelja. Prema načinu indikacije rezultata merenja razlikuju se pokazni. Reperni indikatori imaju na skali oznake samo onih vrednosti merene veličine koje su u funkciji nadzora. – oznaka tipa. tako i intervalne vrednosti. – princip rada. postoje određene razlike.

Opšti principi električnih mernih instrumenata(9) Primeri pokaznih instrumenata i oscilografa: .

tako da se dele na instrumente za merenje: – količine elektriciteta. (a. f[rad] – učestanosti. . q [C] – elektrostatičkog polja.) – faze električnih signala. w [rad s-1].. odnosno na njihovu namenu.. E [Vm-1] – potencijala. . f [Hz]. P[W]. ili frekvencije. b. W [J] – parametara aktivnih i pasivnih komponenata i kola. Opšti principi električnih mernih instrumenata(9) Osnovna oznaka analognog mernog instrumenta ukazuje na vrstu merene veličine. itd. U[V] ili V[V] – struje. I[A] – snage i energije. j[V] – napona.

– indukcioni. Kod elektrodinamičkih mernih instrumenata električna energija mernog signala pretvara se u mehanički rad sile ili momenta. Elektromehanički merni instrumenti poznati su pod nazivima kao: – elektrostatički. odnosno translatornog ili ugaonog pomeraja pokretnog sistema u odnosu na utvrđenu referentnu poziciju. analogni instrumenti grupisani su dve osnovne vrste: – elektromehanički i – elektronski analogni mereni instrumenti. – ferodinamički. – elektromagnetni. – elektrodinamički.Opšti principi električnih mernih instrumenata(10) Prema principu rada. . – ispravljački i – termoelektrični.

razlikuju se: – analogni merni instrumenti jednosmerne struje (DC) i – analogni merni instrumenti naizmenične struje (AC). . – otpornosti. i – neki od parametara bipolarnih tranzistora pri niskim frekvencijama električnih signala. kao što su. ili unimer. na primer. voltmetri. kojim se mere: – jednosmerni i naizmenični naponi i struje. vatmetri. Prema vrsti električnog signala (obično se kaže prema vrsti struje ili napona). oscilografi. – kapacitivnosti.Opšti principi električnih mernih instrumenata(10) Svi analogni merni instrumenti koji se realizuju i sa aktivnim linearnim elektronskim komponentama i kolima nose naziv elektronski instrumenti. Kombinacija ova dva tipa instrumenata poznata je često pod nazivom kao univerzalni merni instrument. itd.

od posmatranog slučaja. po pravilu. . dok se teorijski prilaz primenjuje kada se proceni da za to postoje valjani razlozi. da bi se zatim za dublju analizu i usavršavanje performansi primenio i teorijski matematički aparat. pre svega.Opšte karakteristike analognih instrumenata (1) Analogni stepen mernog instrumenta. Ove karakteristike mogu biti opisane primenom poznatih teorijskih principa ili iskazane na verbalni naćin. imaju. U svakom slučaju. pošto ne postoji univerzalni princip za sve moguće slučajeve. Date karakteristike sadrže bitne informacije od značaja za određivanje metroloških karakteristika svakog. Oni koji se bave hardverskom predstavom mernog sistema. najpre se daje lingvistički opis problema. Svaki od ovih prilaza ima svoj poseban značaj. ili pojedinih menih modula. okarakterisan je opštim statičkim i dinamičkim funkcionalnim karakteristikama. kako pojedinačnog mernog stepena. tako i kompletnog instrumenta. bez obzira na tip instrumenta u kome je ugrađen. a koji će se od ovih prilaza primeniti zavisi. pragmatičan prilaz.

iz koje se dobija rezultat merenja. kada su pobuđeni vremenski nepromenljivim parametrima mernog signala. odnosno transfer karakteristika instrumenta. Ova osobina instrumenta iskazuje se funkcijom zavisnosti izlazne i ulazne veličine. U statičkom režimu rada. . koje omogućavaju prenos dejstva jedne određene stabilne vrednosti ulazne veličine na izlaznu veličinu. i – dinamičkom režimu rada. gde su parametri mernog signala vremenski promenljive veličine. identifikuju se karakteristične osobine instrumenta. Opšte karakteristike analognih instrumenata (2) Pojedini stepeni menih instrumenata poseduju karakteristične osobine koje se jasno uočavaju u: – statičkom režimu rada. Analiza dinamičkih sistema uz prisustvo ulaznog pobudnog signala ispoljava karakteristike u takozvanom prinudnom režimu rada ovih sistema. poznate pod nazvom prenosna.

Opšte karakteristike analognih instrumenata (3) Kada se transfer karakteristikainstrumenta posmatra kao zavisnost ponašanja izlazne veličine sa promenom ulazne veličine. – tačnost.. odziv svakog stepena. – stabilnost i dr. čiji je matematički model dat nehomogenom linearnom diferencijalnom jednačinom n-tog reda sa konstantnim koeficijentima.. koje mogu biti funkcije vremena. odnosno dinamička transfer karakteristika instrumenta.. x(t). okarakterisan je opštom transfer karakteristikom... Na osnovu oblika opšte transfer karakteristike dobijaju se pojedinačne osobine mernih stepena kao što su. . – linearnost. onda se posmatra dinamički režim rada. prema teoriji modela dinamičkih sistema . Genealno. y(t). a0 su konstante. na pobudu. na primer: – osetljivost.mehatronici. ali ne i funkcije odziva y. + a0 y (t ) = x(t ) dt dt Koeficijenti an. odnosno: d n y (t ) d n−1 y (t ) an n + a n−1 n −1 + ..

Opšte karakteristike analognih instrumenata (4) d n y (t ) d n−1 y (t ) an n + a n−1 n −1 + .. s jedne strane. Deo relacije sa leve strane znaka jednakosti naziva se karakteristična jednačina diferencijalne jednačine. odnosno x(t)=const. Rešenjem date diferencijalne jednačine dobijaju se teorijske performanse posmatranog sistema. ovakav prilaz primenjuje se kod analize prelaznih stanja kola u zavisnosti od oblika pobudnog signala. transfer karakteristikom stepena i. Ako je signal prinudne pobude nepromenljiv u vremenu.. s druge strane. + a0 y (t ) = x(t ) dt dt U teoriji modeliranih električnih kola.. . onda relacija opisuje statički režim rada posmatranog sistema. odnosno oblik izlaznog signala u vremenskom domenu. kojom je predstavljen odziv posmatranog fizičkog sistema po dejstvom pobudnog signala x(t). funkcijom oblika prinudnog signala pobude. Data relacija opisana je sa dve nezavisne informacije.

. + a0 y (t ) = x(t ) dt dt Oblik date diferencijalne jednačine definiše kog je reda posmatrani dinamički sistem i otuda su poznati dinamički sistemi prvog. do n-tog reda. . konkretno da omogući primenu metoda Laplasovih transformacija. Oblik funkcije prinudnog pobudnog signala bira se tako da što približnije reprezentuje moguće realno stanje pobude i da se lakše dođe do rešenja diferencijalne jednačine. Opšte karakteristike analognih instrumenata (5) d n y (t ) d n−1 y (t ) an n + a n−1 n −1 + . Na osnovu toga se u analizi bira takav oblik prinudnog pobudnog signala koji će najpribližnije simulirati dinamiku rada i dovesti do rešenja diferencijalne jednačine iz kojih se mogu jednostavno analizirati i odrediti potrebne fizičke performanse posmatranog sistema. drugog. Da bi se određeni stepen razumeo u potpunosti.. itd. projektant ili korisnik mora da ima potpunu predstavu o predviđenoj funkciji i nameni posmatranog stepena instrumenta. zavisno od najećeg reda (stepena n) izvoda odziva u vremenu.

ili – signal sinusnog talasnog oblika jedinične amplitude. ali su među njima najčešće u primeni sledeći karakteristični oblici: – signal jediničnog skoka nivoa. svakako je prenosna funkcija. – impuls jedinične površine (Dirakov delta impuls). koji su simboličkim dijagramima prikazani na slIci: x(t) x(t) x(t) 1 A 1 0 t t t -1 t=0 1/A (c) sinusni signal (a) step impuls jedinične (b) Dirakov delta impuls jedinične amplitude amplitude . Postoji više vrsta definisanih oblika pobudnih signala. Opšte karakteristike analognih instrumenata (6) Najkompletnija karakteristika dinamičkih osobina analognih mernih uređaja. koja se dobija analizom odziva mernog stepena na dejstvo prinudnog ulaznog signala definisanog oblika.

pobudi signalom sa jediničnim skokom signala. h(t). x(t)=d(t). g(t) inercije takvog analognog mernog stepena. označena sa g(t). Odziv analognog mernog stepena na pobudu impulsa jedinične površine . prema datim definicijama. h(∝)→h0.9b. pobuda: x(t)= δ(t) odziv: g(t) Odziv na pobudu kratkotrajnim impulsom jedinične površine. koriste se zbog pogodnosti primene Laplasovih transformacija za rešavanje diferencijalnih jednačina linearnih sistema. pobuda: x(t). t jeste funkcija impulsnog odziva analognog mernog t=0 stepena. h(t) x(t)=1(t) Kada se analogni merni stepen. Opšte karakteristike analognih instrumenata (7) Signali oblika step funkcije i Dirakovog impulsa. kao na slici: t=0 Odziv analognog mernog stepena na Brzina približavanja funkcije prelaznog stanja pobudu jediničnog step signala stacionarnoj vrednosti. onda je njegov odziv t funkcija prelaznog stanja. kao što je prikazano na sl. a posebno linearnih električnih kola. x(t)=1(t). koji je bio u stacionarnom režimu rada (početni uslovi su h0 odziv: h(t) nulte vrednosti). 4. jeste mera x(t).

data kao odnos dva polinoma pri čemu stepen polinoma u imeniocu mora biti veći od najvećeg stepena polinoma u brojiocu. odnosno s=α±jβ. g(t). po definiciji.kompleksni parametar. i impulsni odziv. oblika ∞ F ( s ) = L [ f (t )] = ∫ f (t )e -st dτ 0 gde je s . shodno njihovoj definiciji. Prenosna funkcija. mora biti prava racionalna funkcija. Opšte karakteristike analognih instrumenata (8) U teorijskoj analizi linearnih sistema. pokazano je da su odziv prelaznog stanja. h(t). međusobno povezani relacijom: d g (t ) = [h(t )] dt t odakle sledi da je: h( t ) = ∫ g (τ )dτ 0 Primenom Laplasovih transformacija na opšti oblik diferencijalne jednačine f(t) za datu funkciju pobudnog signala u vremenskom domenu. . odnosno u s-domenu. tj. dobija se prenosna funkcija posmatranog mernog stepena u frekventnom.

odakle se uočavaju karakteristični pokazatelji osobina posmatranog sistema. F(s).7) su L[(x(1)]=1/s i L̵ [(d(t)]=1. dobija se kao integral funkcije. . Opšte karakteristike analognih instrumenata (9) Laplasova transformacija datih oblika pobudnih signala. Prema tome. Za određeni oblik prenosne funkcije sistema. prema definiciji datoj relacijom (4. po definiciji α + jβ 1 g(t)= L̵ −1[F(s)] = lim 2πj β →∞ ∫ α β −j F ( s )e st ds Inverzna Laplasova transformacija primenjena na prenosnu funkciju pravog racionalnog oblika određuje se na osnovu poznatih pravila. a na osnovu oblika rešenja korena polinoma u imeniocu. x(t)=x(1) i x(t)=g(t). inverznom Laplasovom transformacijom dobija se fukcija impulsnog odziva u vremenskom domenu. zavisno od toga da li su rešenja korena realna ili kompleksna. h(t). matematički model odziva dinamičkog mernog sistema u vremenskom domenu. prema relaciji za h(t).

Kod gotovo svih kasnijih rešenja elektrodinamičkih mernih instrumenata. ili na ekranu katodne cevi. Referentna mera kod elektromehaničkih instrumenata je mehanička veličina (sila ili moment slie) koja se poredi sa elektromagnetnom silom električnog signala (merene struje). bitna razlika između elektromehaničkih-analognih i čisto električnih-digitalnih instrumenata nije samo u principu indikacije.svetlom tačkom na skali. odnosno od izuma elektroskopa za registrovanje količine elektriciteta. Kretni sistemi koji se koriste kod analognih mernih instrumenata su mehanički sa kazaljkom (iglom) ili optičkim pokazivačem i elektrooptički sa pokretnim elektronskim zrakom . već u načinu poređenja merene veličine (X) i referentne veličine mere (X0). . merena električna veličina mehaničkom silom deluje na pokretni deo instrumenta (kretni sistem). čijim se položajem na skali posredstvom kazaljke registruje vrednost merene veličine. Vrste i karakteristike elektrodinamičkih mernih sistema (1) Pojava elektrodinamičkih mernih instrumenata datira praktično od trenutka otkrića dejstva mehaničkih sila između nosilaca naelektrisanja.

odnosno kazaljkom. Mehaničko dejstvo merene struje prenosi se na kretni sistem sa pokazivačem. termičko i hemijsko) kod mernih instrumenata koriste se uglavnom mehaničko (inercijalni i bezinercijalni kretni sistemi). a u nešto manjem broju i termičko dejstvo (slučaj termopara ili bimetala).po pravolinijskoj skali i ) rotaciono .O2. kao što je prikazano na sl. respektivno: αx 0 x xmax 0 α αmax ix Opruga ix Fx Fx F0 ix→Fx O2 ix→ Fx a M0=Dα=Fx·a Fx=F0=k0·x O1 (a) (b) O1. (a) i (b).Spiralne opruge . koja se kreće: ) translatorno . Vrste i karakteristike elektrodinamičkih mernih sistema (2) Od tri moguća dejstva električne struje (mehaničko.sa skalom po kružnom luku.

U toku kretanja kretnog sistema deluju i dodatne dinamičke otporne sile izazvane trenjem u dodiru sa okolnim prostorom. određen iz uslova jednakosti ξx Fx=xx·ix= F0=k0·x. Fx= xx ·ix. i mehanička sila opruge F0=k0·x. gde je k0 konstanta opruge. gde je xx faktor konverzije struje u mehanićku silu. x. Referentna veličina mere je mehanička sila elastičnih mehaničkih opruga koje mogu biti različitih mehaničkih konstrukcija. Vrste i karakteristike elektrodinamičkih mernih sistema (3) U ilustrovanom principu translatornog kretnog sistema. Ovde se direktno porede mehanička sila. izazvana električnom strujom. rezultat merenja (poređenja) određen je položajem kazaljke kretnog sistema na graduisanoj pravolinijskoj skali po x osi. Trenutni položaj kazaljke na pravolinijskoj skali. odakle sledi da je x = ix k0 .

umesto pravolinijskog kretanja kretnog sistema više se koriste rešenja sa poređenjem aktivnih i referentnih momenata primenom obrtnih kretnih sistema. uglavnom se koriste spiralne opruge. Za rotacione kretne sisteme koji su podvrgnuti dejstvu aktivnog momenta merene električne struje i torzionih momenata kao referentne veličine. i mogućnosti eliminacije uticaja neželjenih efekata. odnosno x =ki·ix. mada se sreću rešenja i sa torzionom niti kojom se drži rotacioni kretni sistem. gde je ki strujna konstanta koja praktično predstavlja osetljivost mernog instrumenta. Vrste i karakteristike elektrodinamičkih mernih sistema (4) Relacija pokazuje da je uspostavljena linaerna zavisnost između položaja kazaljke i jačine merene struje. . Zbog konstruktivnih prednosti mehaničkog sistema.

Erstedovo otkriće. Vrste i karakteristike elektrodinamičkih mernih sistema (5) Osnovni cilj usavršavanja konstruktivnih rešenja elektrodinamičkih kretnih sistema je da se postigne: – manja potrošnja energije merenog signala. .). Konverzija jačine struje u mehaničku silu ostvaruje se prema poznatim zakonima elektromagnetizma o uzajamnom dejstvu mehaničkih sila između naelektrisanja. Elektrodinamički kretni sistemi zbog konačne mase spadaju u klasu inercijalnih sistema. magnetnih polova i električnih struja (Kulonov zakon. Laplasova teorema. Kada se umesto kazaljke (igle) koristi sistem sa optičkim zrakom kojim se osvetljava deo skale za očitavanje. Amperov zakon. i – manje vreme do uravnotežavanja kretnog sistema bez oscilovanja. i dr. – dovoljna osetljivost. Lorencova sila. Holov zakon. onda su to elektrooptički kretni sistemi. – linearnija zavisnost pomeraja u funkciji merene struje.

CRT (Cathode Ray Tube).otklonske ploče staklena cev Ekran CRT . Ukoliko se kao kretni element koristi elektronski mlaz. reda nekoliko delova mikroampera.katoda za termojonsku +Ux Y1 A1 A2 emisiju elektrona y=hx Ux A1 i A2 . pa i nekoliko desetina nanoampera. bezinercijalni kretni sistemi sa katodnim cevima . zbog zanemarljive mase elektronskog mlaza.anode za fokusiranje i 0 K ubrzavanje elektronskog 0V Y zraka (mlaza) Grejač Elektronski 2 zrak Vakumirana Y1 i Y2. koji su u fizici i tehnici merenja poznati pod nazivom galvanometri. Vrste i karakteristike elektrodinamičkih mernih sistema (6) Primena ovih sistema je kod instrumenata za registrovanje električnih struja vrlo malog intenziteta. čiji je šematski izgled na slici: Elektronski "top" K . onda su to.