You are on page 1of 90

METALI

TEORIJA LEGURA
■ Uvod
■ Struktura metala
■ Dijagrami stanja legura
(ne predaje se, osim za leguru Fe C)

METALI
TEORIJA LEGURA
Uvod
■ Osnovne odlike metala:
- Karakterističan metalni sjaj
- Sposobnost plastičnog deformisanja
- Toplotna i električna provodljivost
■ Ova svojstva najtešnje su povezana sa
unutrašnjom građom metala , koju
karakterišu metalne molekulske veze.

METALI
Teorija legura
Uvod
■ U građevinskoj praksi:
Retko se primenjuju čisti metali, već njihove
legure (složene supstance nastale interakcijom
dva ili više metala, odnosno metala i nemetala).
■ Legure su, u poređenju sa čistim metalima:
Povoljnije u pogledu mehaničkih, tehnoloških i
drugih svojstava, kao i u ekonomskom pogledu.
■ Metali se najčešće dele na:
- Crne (gvožđe i njegove legure),
- Obojene (aluminijum, bakar, cink, olovo i dr.)

■ Kubna. hrom. nikl. olovo). molibden). zapreminski centrisana rešetka: (gvožđe. mangan. površinski centrisana rešetka: (aluminijum. ■ Heksagonalna rešetka: (cink. . i to: ■ Kubna. kadmijum). kao i njihove legure. volfram. imaju kristalnu strukturu (kristalnu rešetku). METALI Teorija legura Struktura metala Čisti metali. bakar.

Struktura metala a) Kubna. . površinski centrisana rešetka (aluminijum. nikl. METALI Teorija legura . molibden). b) Kubna. zapreminski centrisana rešetka (gvožđe. kadmijum). bakar. mangan. volfram. hrom. olovo). c) Heksagonalna rešetka (cink.

. veličina. kao i orijentacija kristala. moguća je i sekundarna - promena kristalne strukture u čvrstom stanju: alotropske modifikacije – tačke zastoja u hlađenju. METALI Teorija legura ■ Kristalna rešetka se formira tokom kristalizacije (procesa obrazovanja kristala iz rastopljenog metala). izvanredno mnogo utiču na sva svojstva metala. ■ Pored primarne kristalizacije.9 0C (živa). variraju u vrlo širokim granicama: od . ■ Temperature topljenja.38. ■ Oblik. do 3410 0C (volfram). tako i njihovih legura. koje su jednake temperaturama kristalizacije. kako čistih.

METALI Teorija legura Zastoj u hlađenju na temperaturi T1 (hori- zontalni deo dijagrama) uslovljen je oslobađa- njem skrivene toplote topljenja .

■ Struktura gvožđa i njegovih legura. ■ Liveni čelik (nije od velikog značaja za građevinarstvo). ■ Dobijanje čelika. . ■ Klasifikacija čelika. ■ Termička i termohemijska obrada čelika. ■ Prerada čelika deformacijom. METALI Gvožđe i njegove legure ■ Uvod.

■ Metalografska ispitivanja čelika (ne predaje se). ■ Zavarivanje čelika (ne predaje se). . ■ Reološka svojstva čelika. ■ Fizička svojstva čelika. ■ Tehnološka svojstva čelika. ■ Mehanička svojstva čelika. METALI Gvožđe i njegove legure ■ Građevinski čelici.

S. W i dr.2000 MPa) ■ Elementi za legiranje: . METALI Gvožđe i njegove legure Uvod ■ Elementarno gvožđe: . . Mn. ■ Primese (štetne): . Ni. Cr. Si.nije pogodno za tehničku upotrebu (fz  200 MPa) ■ Legure gvožđa (čelici): .C. P. O i dr. Mo.daleko pogodnije za tehničku upotrebu (fz = 400 MPa . N.

898 i 768 0C: zbog transfor- macije kristalne rešetke. ● Zastoji u hlađenju na 1401. praćenog oslobađa- njem toplote). METALI Gvožđe i njegove legure Struktura gvožđa i njegovih legura – Dijagram stanja gvožđa – ● Iznad temperature od 15390C gvožđe je u tečnom stanju – u stanju rastopa. ● Pri hlađenju. . njegovo očvršćavanje će započeti i završiti se na T= 15390 C. ● Zastoj na ovoj temperaturi: zbog formiranja prvih čestica – kristala.

● Austenit (čvrsti rastvor C u Fe): visoka plastičnost (važno za obradu deformacijom)! . solidus linije (videti sledeći slajd). ■ Dijagram stanja legure gvožđe – ugljenik: ● Liquidus. ● U vidu jedinjenja Fe3C (karbid gvožđa ili cementit).67% . METALI Gvožđe i njegove legure Struktura gvožđa i njegovih legura ■ Ugljenik (C) -osnovni legirajući element gvožđa može da bude: ● Rastvoren u gvožđu (čvrsti rastvor C u Fe). ● Izlučen u obliku grafita. ● Sadržaj C u čistom cementitu Fe3C: 6. tj. mehanička smeša Fe-C.

● Za austenit je karakteristična visoka plastičnost. METALI Gvožđe i njegove legure Struktura gvožđa i njegovih legura Dijagram stanja legure Fe-C ● U području I-J-E-S-G egzistira čvrsti rastvor ugljenika u modifikaciji Feγ . . ● Ova struktura ima posebno ime – austenit. ● Mehaničke prerade čelika se obično vrše u stanju austenita).

Snižavaju temperaturu topljenja rude. pesak i dr.Uduvavanje vazduha zagrejanog na 600 – 900 0C. . . . METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika ■ Dvoetapno prečišćavanje (rafinacija) gvozdene rude: ● U I etapi: u visokim pećima iz rude se dobija sirovo gvožđe ( 2% C). ■ Rafinacija u visokim pećima: ● Koks + topitelji (kreč. ● U II etapi: redukcija do  2% C + smanjenje sadržaja S i P.Temperatura pri dnu peći cca 2000 0C. .) Topitelji: .Vezuju štetne primese (troska ili zgura visokih peći).

METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika .I etapa Šematski prikaz visoke peći i tehnolo- gije redukcije rude gvožđa .

METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika – I etapa Ispuštanje zgure (troske) iz visoke peći .

METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika ■ Belo sirovo gvožđe: Ugljenik vezan u obliku Fe3C ● Služi za dobijanje čelika i proizvoda od čelika. ■ Sivo sirovo gvožđe: Ugljenik izlučen u obliku grafita ● Služi za dobijanje livenog gvožđa. . od koga se za građevinarstvo proizvode: . poklopci šahtova.Kanalizacione cevi.Vodovodne cevi i vodovodna armatura. . .Radijatori za centralno grejanje i dr.

min. sadržaj Si i S ■ Kiseonično .5 % . dobija se kvalitetniji čelik! . METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika ■ Konvertorski postupak: ● Besemerov: Kisela obloga (šamot) Si do 2% i Mn do 1. min S i P ● Tomasov: Bazna obloga (magnezit ili dolomit) P do 2% .konvertorski ili kiseonični postupak ● Umesto vazduha uduvava se čist kiseonik (do 3000 0C).

METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika Konvertorski postupak dobijanja čelika .

● Ovako dobijen čelik je kvalitetniji od Besemerovog i Tomasovog. METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika ● Vrlo burna oksidacija – temperatura dostiže do 30000 C. Kiseonično – konvertorski postupak dobijanja čelika .

nezavisno od vrste i sadržaja primesa u sirovom gvožđu (čak i u slučaju visokog sadržaja S i P).Martenov postupak (v. . postupak je ekonomičniji. METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika ■ Simens . ● Dobija se kvalitetan čelik. ● Dodaju se otpaci gvožđa i čelika. sledeći slajd) ● Kiseonik za rafinaciju u obliku oksida gvožđa.

METALI Dobijanje čelika Simens – Martenova peć .

zatim: u elektro-peći do željenog sastava .skup! ■ Duplex postupak: ● Najpre: Čelik konvertorskim postupkom. sledeći slajd) ● Dobija se čelik željenog hemijskog sastava. P. sa minimalnim sadržajem S. O i drugih primesa! ● Osnovni nedostatak . METALI Gvožđe i njegove legure Dobijanje čelika ■ Elektro postupak (v.

METALI Dobijanje čelika Elektro postupak Zagrevanje šarže najčešće se vrši putem električnog luka koji se obrazuje između elektroda (1) i šarže (2) Elektro .peć .

METALI Dobijanje čelika Nalivanje rastopljenog čelika u kokile (nakon hlađenja i oslabađanja iz kalupa – “kokila”  ingot) .

METALI Dobijanje čelika Defekti u ingotu nastali tokom hlađenja (očvršćavanja) .

■ Kovanje: Veći komadi koji se teško valjaju. ■ Ekstrudiranje (istiskivanje): šipke. štapovi Svi navedeni postupci obrade mogu se obavljati kako "na toplo". valjani profili. tako i "na hladno“. ● Presovanje čeličnih ploča i limova na hladno (tankozidni elementi složenog oblika). ■ Izvlačenje: Okrugli profili manjih dimenzija. cevi. METALI Prerada čelika deformacijom ■ Valjanje: Limovi. . ■ Presovanje: ● Zapreminsko presovanje (elementi složenijih oblika). šipke.

METALI Prerada čelika deformacijom Valjanje .

METALI Prerada čelika deformacijom Valjanje .

METALI Prerada čelika deformacijom Valjanje Valjanje I profila pomoću kalibriranih valjaka .

METALI Prerada čelika deformacijom Valjanje I profil sa širokim nožicama (Pajner) na kraju valjanja .

METALI Prerada čelika deformacijom Izvlačenje Skica postupka izvlačenja .

METALI
Prerada čelika deformacijom
Kovanje

Dva postupka kovanja

METALI
Prerada čelika deformacijom
Presovanje

Dva postupka presovanja: zapreminsko presovanje (levo) i presovanje “na
hladno” čeličnih ploča i limova (tankozidni elementi složenih oblika)

METALI
Prerada čelika deformacijom
Istiskivanje (Ekstrudiranje)

METALI
Uticaj prerade čelika deformacijom na njegova svojstva
■ Mehanička i tehnološka svojstva proizvoda dobijenih valjanjem i
izvlačenjem, neće zavisiti samo od hemijskog sastava
materijala, već u velikoj meri i od tehnologije prerade.
■ Ova svojstva u prvom redu zavisiće od toga da li se primenjuje
toplo ili hladno valjanje, odnosno izvlačenje, zatim od nivoa
temperature pri obradi “na toplo”, a bitnu ulogu igra i stepen
sažimanja, kako kod obrade “na toplo”, tako još više kod obrade
“na hladno”.
■ Odgovarajuće zbijanje u toplom stanju uslovljava smanjenje
kristalnih zrna i njihov kompaktniji raspored, što doprinosi
povećanju mehaničkih otpornosti materijala.
■ Hladnom deformacijom (valjanjem i izvlačenjem) dolazi do
usmeravanja kristalnih zrna, čime se postižu vrlo visoke
čvrstoće, uz istovremeno nepovoljan efekat izvesnog smanjenja
žilavosti.
■ Sitnozrni materijali imaju uvek veće čvrstoće i tvrdoće, dok
krupnozrni, po pravilu, veću plastičnost !

METALI
Uticaj prerade čelika deformacijom na njegova svojstva

■ Svi postupci obrade “na hladno” mogu biti praćeni i
međufaznim zagrevanjem, kao i raznim postupcima
termičke obrade.
■ Tako, na primer, patentirana žica, koja se vrlo široko
primenjuje u tehnici prethodnog naprezanja
(prednaprezanja), predstavlja proizvod dobijen
kombinovanjem ovih postupaka:
● Kao prvo, žica dobijena valjanjem “na toplo”, zagreva se na 900-
1000 0C, pa hladi u olovnom ili sonom kupatilu na 450 do 5000C
(na ovaj način dobija se najpovoljnija struktura za dalji tretman).
● Žica se zatim postepeno hladi do normalne temperature i provlači
kroz odgovarajuće matrice, koje je sažimaju.
● Ovako dobijen, hladno vučeni čelik odlikuje vrlo visoka fz (m), koja,
načelno, zavisi od prečnika i kreće se u granicama: 1800 MPa (za 
2-3 mm), 1500-1800 MPa (za  4-5 mm), 1300-1500 (za  6-12mm).
Napomena: Danas se za patentiranu, hladno vučenu žicu može dobiti
i do 2500 MPa!

Na koji način? ● Ako se čelik hladi sporo. a time i na svojstva čelika. može se podvrći i jednom dopunskom tretmanu. uz poboljšanje žilavosti žice! Uticaj brzine hlađenja na strukturu i svojstva čelika ■ Na strukturu. dobiće se znatno krupniji kristali (bolja plastična svojstva – žilavost. METALI Uticaj prerade čelika deformacijom na njegova svojstva ■ Materijal dobijen na napred opisan način. ali niža čvrstoća). Na ovaj način fz se povećava do 10%. dobiće se sitnozrnasta struktura (znatno veća čvrstoću i tvrdoća. u značajnoj meri može se uticati brzinom hlađenja. ali i smanjena žilavost) . ● Ako se isti čelik hladi na vazduhu ili. opuštanju: Ponovno zagrevanje hladno vučene žice do temperature 150-4000C (u zavisnosti od dužine zagrevanja). tzv. međutim. ako se primeni neki postupak izuzetno brzog hlađenja. duktilnost. pak. . u peći. uz docnije postupno hlađenje do normalne temperature.

METALI Termička obrada čelika ■ Žarenje: Zagrevanje do određene temperature. ■ Normalizacija: Zagrevanje do temperature 950-1000 0C. obradu hladnim valjanjem ili izvlačenjem). Radi smanjenja krtosti. ■ Poboljšanje: Nakon kaljenja u vodi ili u ulju. visoke tvrdoće i čvrstoće. vi i  ! . sa hlađenjem na vazduhu brzinom 20-500C/min. ■ Kaljenje: Zagrevanje do određene temperature T (visoko u austenitskom području). Dobija se krt materijal. izvesno zadržavanje na tom nivou. Dobija se zahtevana sitnozrna struktura materijala (konstrukcijski čelik se najčešće isporučuje u “normalizovanom stanju”). zatim sporo hlađenje. kaljenje redovno prati postupak o p u š t a nj a. zatim naglo hlađenje. zagrevanje na 450-6500C i naglo hlađenje na vazduhu. Raste: fz . ima za cilj homogenizaciju mase i da čelik učini što mekšim za dalju obradu (na pr.

■ Prema nameni: konstrukcioni i alatni. METALI Klasifikacija (podela) čelika ■ Prema hemijskom sastavu: ugljenični i legirani. ■ Prema kvalitetu: obični. . kvalitetni i plemeniti  Obični čelik: Negarantovan sastav i nepropisan sadržaj nečistoća.  Kvalitetni i plemeniti čelik: Garantovan hemijski sastav i limitirane nečistoće – kod plemenitog ih je daleko manje nego kod kvalitetnog.

dok se ostali prisutni elementi smatraju primesama. ■ Kod legiranih čelika: Zbir procenata legirajućih elemenata je < 5% (niskolegirani) ili > 5% (visokolegirani). Kao prateći elementi javljaju se mangan (Mn) i silicijum (Si) i nisu od uticaja na svojstva čelika. . METALI Klasifikacija (podela) čelika Ugljenični i legirani čelici: ■ Kod ugljeničnih čelika: Odlučujući uticaj na svojstva čelika ima ugljenik C.

itd. pa do čeličnih konstrukcija u građevinarstvu. tako i u toplom stanju. kako u hladnom. brodogradnji. mašinogradnji. METALI Klasifikacija (podela) čelika Konstrukcioni i alatni čelici: ■ Konstrukcioni čelici su one vrste čelika koje se upotrebljavaju za izradu konstrukcijskih elemenata ili čeličnih konstrukcija u celini (počev od predmeta široke potrošnje. ■ Alatni čelici predstavljaju čelike koji služe za izradu raznih alata – za obradu svih vrsta materijala. .).

■ Za upotrebljivost alatnih čelika. itd. mehanička svojstva (osim tvrdoće i žilavosti) nemaju većeg značaja . Kod njih su odlučujuća tehnološka svojstva. postojanost na povišenim temperaturama.  . osetljivost prema krtom lomu. dimenzionalna postojanost i slično. . pojavi prslina. METALI Klasifikacija (podela) čelika ■ Za izbor konstrukcijskih čelika odlučujuću ulogu imaju njihova mehanička i tehnološka svojstva: fz (m).vi .

2 do 9 su simboli najuti- cajnijeg legirajućeg elementa).Drugi simbol. ↑---------------.1: Čelik garantovanog sastava. garantovanog sastava (br. METALI Klasifikacija (označavanje) čelika Č XXXX XX ↑ ↑--------. odnosi se na zateznu čvrstoću.2 do 9: Legirani čelik.0: Čelik negarantovanog sastava.Dopunska oznaka. . prema tabeli na sledećem slajdu! .Osnovna oznaka: vrsta (i namena) čelika: Prvi simbol(iza Č) .Osnovna oznaka. . . . mestu. kod čelika sa simbolom 0 na 1.

METALI Klasifikacija (označavanje) čelika .

. osnovne oznake. prema: SRPS EN 10027-1:2003 Sistem za označavanje čelika – Deo 1: Označavanje. U Srbiji je usvojen Evropski sistem označavanja. SRPS EN 10027-2:2003 Sistem za označavanje čelika – Deo 2: Brojčani sistem. METALI Klasifikacija (označavanje) čelika Označavanje čelika prema novoj standardizaciji. SRPS CR 10260:2003 Sistem za označavanje čelika – Dodatne oznake.

Nelegirani čelici sa sadržajem mangana ≥ 1 % .Osnovnu oznaku (slovni simbol koji ukazuje na vrstu čelika i numerički podatak u vezi sa najvažnijim mehaničkim svojstvima). Legirani čelici. METALI Klasifikacija (označavanje) čelika Alfanumerički sistem označavanja (SRPS EN 10027-1). . kod kojih je sadržaj legirajućeg elementa ≥ 5% . žarenje. 3. Nelegirani (ugljenični) čelici sa sadržajem mangana < 1 % . normalizaciju.Dopunsku oznaku (opciono) koja definiše specijalne zahteve. . Prema ovom sistemu razlikuju se dve osnovne grupe čelika: Grupa 1: označavanje na osnovu primene i mehaničkih svojstava. .) Grupa 2: označavanje na osnovu hemijskog sastava. Oznaka sadrži: . vrstu prevlake (kod tankih limova) ili naknadnu obradu (kaljenje.Dodatne oznake (kvalitet čelika ili način termičke obrade). itd. Podgrupe: 1. 2.

Grupa 1 (osnovna oznaka) . METALI Klasifikacija (označavanje) čelika Označavanje čelika .

Grupa 1 (kompletne oznake) . METALI Klasifikacija (označavanje) čelika Označavanje čelika .

METALI Klasifikacija (označavanje) čelika Veze starih i novih oznaka opštih konstrukcionih čelika .

75 mm i grubi limovi – preko 4. ■ Čelici za noseće konstrukcije (razni valjani profili i različite šipke – videti naredne skice i fotografije).45 – 4 mm). ali sa garantovanim mehaničkim svojstvima. Legirani čelici primenjuju se izuzetno retko. ■ Niskougljenični čelici za limove (tanki limovi – do 3 mm. srednji limovi – do 4. METALI Građevinski čelici U građevinarstvu se uglavnom primenjuju ugljenični čelici sa negarantovanim sastavom. ■ Brazdasti i bradavičasti limovi (za gazišta na metalnim stepeništima – videti skice napred).75 mm) ■ Pocinkovani čelični limovi (debljine 0. .

■ Čelična užad (spiralna. ■ Betonski čelik (glatki. ■ Čelici za vijke. ■ Hladno presovani tankozidni profili (otvoreni i zatvoreni) ■ Čelična žica (do 14 mm – dobija se: ili samo valjanjem. rebrasti. METALI Građevinski čelici ■ Talasasti i koritasti limovi (videti skice napred). ■ Koritaste i udubljene ploče (videti skice napred). navrtke i zakivke. Bi-čelik). . ili valjanjem + izvlačenjem). ■ Čelici za prednapregnuti beton (žice. zavarene mreže. šipke i užad). prosto usukana i zatvorena užad). ■ Vučena žica za posebne namene (do 14 mm).

METALI Građevinski čelici Valjani profili i šipke .

METALI Građevinski čelici Valjani “I” .profili .

METALI Građevinski čelici Valjani “L” profili .

METALI Građevinski čelici a) Brazdasti lim b) Bradavičasti lim c) Talasasti lim d) Koritasti lim e) Koritaste ploče f) Udubljene ploče. Desno: Hladno presovani tanko- zidni nosači (otvoreni i zatvoreni) .

natopljeni nekim neutralnim sredstvom (radi podmazivanja). 19 ili 37 žica). METALI Građevinski čelici a) Spiralna užad (sa 7. c) Zatvorena užad. b) Užad sa prosto usukanim strukovima. Ulošci. ● Pojedina užad imaju jezgra u formi vlaknastog uloška: ovaj uložak je ili od biljnih (kudelja) ili od sintetičkih vlakana.  Nosivost užadi manja je od zbirne nosivosti pojedinih žica! Užad . povećavaju savitljivost užeta.

treba: MAR 400/500!)   5 . METALI Građevinski čelici Betonski čelik (Jedna greška u tabeli. pod 3: Umesto: MAR 500/560. 12mm   5- 36 mm   6- 14 mm   6- 40 mm Najčešće:   6- 14 mm (za oba čelika) .

18.12.0300) (340-360) (360-380) Prečnici: GA 220/340: 5. 14.0200) i GA 240/360 (Č. Petlje (do 28).16.20. 8. 25.28. 6. 10. 32 i 36 Isporuka: GA 220/340 – Koturovi (svi prečnici) GA 240/360 – Koturovi: (do 22). – Prave šipke: 12-20 m (preko 28) .10. 6.  8. METALI Građevinski čelici – Betonski čelik GLATKA ARMATURA GA 220/340 (Č. 22. 12 GA 240/360: 5.

 8.  19.  25. Prave šipke 12-20 m (>22) .  10. 6. METALI Građevinski čelici – Betonski čelik REBRASTA ARMATURA RA 400/500 – 1: Samo za statička opterećenja.  10 i  14 mm RA 400/500 – 2: Za statička i dinamička opterećenja..  8. Petlje (do 22).  28.  36 i  40 mm Isporuka RA: Koturovi (do 14).  32. (390-480)  14. Č04.  22.  12.  16.  6.

METALI Građevinski čelici – Betonski čelik MREŽASTA ARMATURA – MAG 500/560.00 m. Kvadratna okca: Q XXX ..70 m Oznake: Pravougaona okca: R XXX ili Rx XXX (za zidove).(490-580) Č04. B=2.. MAR 400/500 Prečnici šipki: Najčešće: 6- 14 mm Č05.(390-480) Isporuka: L=5..

Užad od 7 žica . a sa njima: fz=1400 -1600 MPa.: 6. hladno vučena žica. Dobija se žica sa vrlo niskom relaksacijom fz=1450-2000 MPa. opuštanja. postupkom patentiranja. 40 mm. 7. Bez ovih postupaka: fz  900 MPa. užad se podvrgava postupku opuštanja.0. : 14. hladnog izvlačenja i opuštanja. 5.9. ■ Užad (2. 36. 3. poboljšanja i dr. 10. 11. a često se podvrgavaju i postupku stabilizacije. 9. 4. sa ili bez stabilizacije (za normalnu ili nisku relaksaciju). 20. : 2. 25.2 mm . 16. 12.3.5. ■ Šipke (glatke i rebraste): Dobijaju se od od ugljeničnog ili legiranog čelika. 3 ili 7 žica  2 –  4 mm): Najčešće se koristi patentirana. a nakon formiranja. koja podrazumeva: Istezanje prethodno zagrejane žice (150-4000C) za oko 1% dužine. 7. 12 mm. uz moguću primenu dopunskih postupaka: hladnog izvlačenja. 8. 32.5 i 15. . METALI Građevinski čelici – Čelici za prednapregnuti beton ■ Žice (glatke i profilisane): Dobijaju se od vruće valjanog ugljeničnog čelika.4.

8. 7. 10. 4. 12 mm (za glatke i profilisane žice) . 5. METALI Građevinski čelici – Čelici za prednapregnuti beton ŽICE: Prečnici žica : 2.5. 3.

METALI Građevinski čelici – Čelici za prednapregnuti beton ŠIPKE: Prečnici šipki : 14. 40 mm (važi i za glatke i za rebraste šipke) . 16. 25. 32. 36. 20.

: 6.4.3. 12. 7. 9. neki od kablova isporučuju se sa plastičnim omotačem .0. 3 ili 7 žica –  2- 4 mm) Prečnici užadi od 7 žica .2 mm U novije vreme.9. 11.5 i 15. METALI Građevinski čelici – Čelici za prednapregnuti beton UŽAD (2.

METALI Svojstva čelika: Fizička svojstva ■ Zapreminska i specifična masa:  = s =7850 kg/m3 ■ Koeficijent toplotne provodljivosti:  = 58 W/m0C ■ Termički koeficijent linearnog širenja: t = (1.3)10-5 (1/0C) .0-1.

. ■ Dinamička čvrstoća (visokociklični zamor). ■ Ostala statička ispitivanja. ■ Uticaj ugljenika na mehanička svojstva. σv . E ■ Tvrdoća. δ. σ-ε dijag. . ■ Udarna žilavost. METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva ■ Ispitivanje zatezanjem: fz (σm). ψ. ■ Mehanička svojstva na povišenim temperaturama.

65  A0  25 mm (1) Proporcionalne duge epruvete: (2) l 0  11. METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Proporcionalne epruvete (obične): l 0  5.3  A0 Za kružni poprečni presek: A0=d02/4: l0 = 5 d0 (proporcionalna) ili: l0 = 10 d0 (proporcion. duga) epruveta .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Ispitivanje zatezanjem e → 0.645  S n   vi . vi)  f z .01 ili 0.kar   vi  1.kar  f z  1.2 (v .645  S n (za fraktil od 5%) E = tgα0 E = 190 – 210 GPa Za patentiranu žicu: E = 190 – 200 GPa .005 v → 0.

Zavisnost P – Δl i zavisnost σ – ε . da im je oblik identičan. tj. METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Ispitivanje zatezanjem Kako je: σ = P/A0 i ε = Δl/l0 to sledi da su: dijagram σ – ε i dijagram P-Δl afini.

b) Mogućnost dobijanja dijagrama P . METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Ispitivanje zatezanjem Dijagram P – Δl moguće je konstruisati i bez merenja izduženja Δl putem instrumenta: Merenjem međusobnog razmicanja čeljusti kidalice u f-ji sile P . a potom pomeranjem ose P koordinatnog sistema ulevo – sl.Δl .sl. a).

METALI .Svojstva čelika: Mehanička svojstva Ispitivanje zatezanjem σ – ε dijagrami za neke vrste građevinskih čelika Napomena: σ – ε dijagrami na skici levo predstavljaju rezultate konkretnih ispitivanja vršenih u našim institutima. .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Ispitivanje zatezanjem – Izduženje posle prekida Lu  l0  100 (%) l0 A0  A  100 (%) A a) Lu= M1M2 b) Lu=XY+2YZ c) Lu=XY+YZ’+ YZ” Elementi za definisanje dužine Lu posle prekida .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Ispitivanje tvrdoće Metoda Brinela (varijanta: Poldijev čekić) Metoda Vikersa .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Udarna žilavost ili “zarezna udarna žilavost” A  (J/cm 2 ) F0 .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Dinamička čvrstoća .Visokociklični zamor - .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Dinamička čvrstoća .Visokociklični zamor - .

 dijagram E=190000-210000 MPa za patentiranu žicu: E=190000-200000 MPa . METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Uticaj sadržaja ugljenika C na  .

METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Uticaj sadržaja C na fizičko-mehanička svojstva .

sliku levo)  Čelik (1) – koji nakon valjanja na toplo nije naknadno obrađivan. imaće istu čvrstoću kao i pre zagrevanja! . METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Uticaj povišenih temperatura na čvrstoću čelika (u f-ji obrade)  I zatezna čvrstoća i granica razvlačenja čelika. opadaju sa porastom temperature (v. ako se posle zagrevanja do 6000C ohladi na 200C. po pravilu.

odnosno na hladno!! . čelici (2) i (3) nikada ne mogu da povrate strukturu koju su imali pre zagrevanja. koji je naknadno obrađen na toplo. nego pre zagrevanja! ■ Razlog: Posle zagrevanja. biće za 20-30% niža.dobijenu naknadnom obradom čelika na toplo. biće za preko 50% niža. METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Uticaj povišenih temperatura na čvrstoću čelika (u f-ji obrade) ■ U istom takvom slučaju:  Čvrstoća čelika (2). a čvrstoća čelika (3). koji je naknadno obrađivan na hladno.

u opštem slučaju. METALI Svojstva čelika: Mehanička svojstva Na povišenim temperaturama. menjaju se i modul elastičnosti E (opada). . izduženje pri kidanju  (raste). kontrakcija poprečnog preseka (raste) i udarna žilavost  (raste – videti priloženi dijagram).

kao i zbog visokog nivoa iskorišćenja napona (0.05-0.5fz).6 fz – 0. pojave tečenja i relaksa- cije imaju praktični značaj samo kod ove vrste čelika! ■ Tečenje: 5-10% (t=0.4fz – 0. .1). stabilizuje se već posle 1000 h (≈ 42 dana). METALI Svojstva čelika: Reološka svojstva ■ Zbog sastava i strukturnih svojstava.7fz). kod čelika za prednaprezanje u odnosu na ostale vrste čelika (0.

u funkci- ji nivoa opterećenja. hladno vučenu žicu. nivoa napona (sl. METALI Svojstva čelika: Reološka svojstva Relaksacija: Krive relaksacije za patentiranu. tj. levo) Vrednosti relaksacije pri t=1000 h date su u donjoj tablici: .

povr = 45 0 . METALI Svojstva čelika: Tehnološka svojstva Tehnološka proba savijanjem ■ Za konstrukcioni i glatki betonski čelik:  =180 0 . D = 2 a (2) ■ Za rebrasti betonski čelik:  = 90 0 . D = 5 .

Za glatku žicu: min 4 . hladno vučenu žicu: . METALI Svojstva čelika: Tehnološka svojstva Tehnološka proba naizmeničnim previjanjem (kod žica i limova) ● Za razne debljine limova. propisan je prečnik “trna” D i krak previjanja h! ● Propisan broj previjanja za patentiranu.Za profilisanu žicu: min 3 . odnosno prečnike žica.

. propisan je prečnik “trna” D=5 i broj namotaja n=10. METALI Svojstva čelika: Tehnološka svojstva Tehnološka proba namotavanjem u zavojnicu (kod žica) ● Za sve prečnike patentirane. koje ispitivana žica treba da podnese bez ikakvih oštećenja. hladno vučene žice.

) i Ajfelova kula (Francuska 1889.) . METALI Primeri izvedenih metalnih konstrukcija Most Severn (Engleska. 1777.

1970. METALI Primeri izvedenih čeličnih konstrukcija Most Gazela (Beograd. 1968.) i bazen Tašmajdan (Beograd.) .

METALI Primeri izvedenih čeličnih konstrukcija .