You are on page 1of 43

1.

EKONOMIJA KAO NAUKA

Ekonomija jeste nauka o ponasanju ljudi u onim slucajevima u kojima su
zadovoljeni sledeci uslovi:
1) ogranicenost resursa kojim se zadovoljavaju ljudske potrebe – Postoje izuzeci kao
sto su npr voda i vazduh, koji nisu ograniceni, ali vecina resursa je ograniceno, pa i
kljucni resurs, odnosno radna snaga i vreme kojim raspolazemo
2) neogranicenost ljudskih potreba, tako da se ljudi suocavaju sa izborom –
Suocavaju se sa izborom iz najmanje dva razloga. Prvi razlog jeste sama ogranicenost
resursa, ne mogu se zadovoljiti sve ljudske potrebe pa se mora napraviti izbor izmedju
potrebe, rangirace se po hitnosti zadovoljenja. Drugi razlog jeste to sto resursi mogu
alternativno zadovoljavati razlicite ljudske potrebe.
3) racionalno ponasanje ljudi tako da se moze svesti na maksimizaciju i
minimizaciju vrednosti – Najpoznatije ovakvo ponasanje jeste ponasanje kojim ljudi
maksimizuju korisnost koju uzivaju tj sopstveno blagostanje.Ukoliko se ljudi ne ponasaju
racionalno, onda je to predmet neke druge nauke, a ne ekonomske.
Primer kako ekonomska nauka istrazuje racionalni izbor ljudi jeste analiza kriminala.
Polazi od toga da svaki pojedinac moze alternativno da upotrebi resurse kojim raspolaze.
Shodno tome na njemu je izbor. On svoje resurse moze uloziti u delatnosti koje su u
skladu sa zakonom ili u one koje to nisu.

Metodologija ekonomske nauke
Ekonomska nauka je deduktivna. Polazi od odredjenih polaznih premisa odnosno
tvrdnji koje se prihvataju bez potrebe da se dokazuju. Na osnovu njih donose se teorijske
tvrdnje. Neophodno u ovom postupku jeste unosenje dodatnih radnih pretpostavki
koje sluze da olaksaju razumevanje sveta koji nas okruzuje.
Cesto se ekonomskom analizom dolazi do nalaza koji se prikazuju kao modeli-u njima su
otklonjeni svi elementi nebitni za odredjeno ljudsko ponasanje. Mogu biti algebarski,
graficki i verbalni.
Postavlja se pitanje da li su ti nalazi relevantni, jer se tvrdi da pretpostavke nisu
realisticne tj da odstupaju od stvarnosti pa samim tim ni nalazi.
Zato se nalazi trebaju testirati. Nauke se medjusobno razlikuju po metodima koje koriste
za empirijsko testiranje, uglavnom prirodne nauke koriste eksperiment, ali posto je
eksperimentalna ekonomija tek u zacetku, ekonomija se koristi realnim zivotom.Ukoliko
empirijsko testiranje pokaze da nalazi nisu u skladu sa stvarnoscu otvaraju se dve opcije.
Prva je da se testirana teorija odbaci ukoliko postoji alternativna koja bolje objasnjava
stvarnost. Druga je da se testirana teorija reformulise. A ukoliko se teorije epirijski
potvrde tu opet nije kraj verifikaciji. Ona se nastavlja novim postupicima, jer je sustina
naucne metodologije da nikada nijedna teorija nije zasvagda dokazana.

Ekonomska nauka i ekonomska politika
-Svi nalazi ekonomske nauke su pozitivni tj vrednosno neutralni iskazi. Tipican
takav iskaz je npr: Ukoliko dodje do pada cena neke robe, povecace se kolicina trazenja

1

te robe. Dakle, ovi iskazi ne govore da li je to pozeljno ili ne, vec samo pruzaju
informacije na koji nacin se odredjena stanja mogu dostici.
-Nasuprot ovim iskazima postoje vrednosni ili normativni iskazi koji sadrze
tvrdnju sta je pozeljno a sta ne. Npr.’’Vlada treba da poveca iznos minimalne plate’’
Ovakvi iskazi ne spadaju u ekonomsku nauku vec u ekonomsku politiku.

2.OSNOVNI EKONOMSKI POJMOVI

Ekonomija je pojam koji ima dva znacenja: U prvom znacenju oznacava nauku o kojoj
je bilo reci u prethodnom pitanju, u drugom smislu predstavlja sinonim za privredu.

Privredni subjekti su oni subjekti koji donose ekonomske odluke. Postoji nekoliko
grupa privrednih subjekata, to mogu biti najcesce fizicka lica, a mogu biti i razlicita
pravna lica koja se pojavljuju kao proizvodjaci. To moze biti i drzava koja se javlja i na
strani proizvodnje i potrosnje. Pored toga ona regulise i pravila igre ekonomskog zivota.

Trziste se moze definisati na vise nacina. Ono predstavlja skup prodavaca i kupaca
odredjenog proizvoda, a takodje moze predstavljati uredjen prostor unutar kog se obavlja
razmena

Resursi predstavljaju sredstva kojima se mogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe.
Njihova upotreba omogucava stvaranje vrednosti sto ih razlikuje od sirovina koje koje
prenose svoju vrednost.

Kapital je vrednost koja stvara prinose i moze se uvecati .Najcesci je oblik fizickog i
finansijskog kapitala. Fizicki predstavlja osnovna sredstva, tj stalnu imovinu kojom se
obavlja proizvodnja (zgrade, opreme, masine).Novcani ili finansijski se plasira u razlicite
vrste fizickog kapitala.

Radna snaga je proizvodni faktor koji obuhvata sve ljudske sposobnosti kako prirodne
obdarenosti (inteligencija, talenat) tako i one koje su posledica obrazovanja. Ona nije
zadat proizvodni faktor vec se investiranjem moze uvecati.

Preduzetnistvo jeste posebni proizvodni faktor koji nije obuhvacen radnom
snagom.Preduzetnici zapravo spadaju u posebnu vrstu radne snage koja se od ostale
radne snage razlikuje jer se krece putevma koje do tad niko nije presao, takodje postoji i
sposobnost da se podnosi rizik.

Zemljiste jeste tradicionalni proizvodni faktor koji se vezuje pre svega za poljoprivredu.
Nekada se smatralo da jedino zemljiste moze da stvori vrednost, a danas delatnosti
vezane za zemljiste cine jako mali deo proizvodnje.

2

Upotreba proizvodnih faktora njihovim vlasincima donosi faktorske dohotke. Ukupan
dohodak kojim pojedinci raspolazu predstavlja sumu njihovih faktorskih dohotka. Oni
mogu biti razliciti i zavise od vrste faktora. U slucaju kapitala to su kamate, profiti. U
slucaju radne snage, to su plate. U slucaju zemljista radi se o renti itd.

Upotreba proizvodnih faktora dovodi do nastanka proizvoda. Oni predstavljaju rezultat
procesa proizvodnje. Mogu biti dobra (materijalni rezultati proizvodnje) i usluge
(nematerijalni). Proizvodi mogu biti namenjeni sopstvenoj potrosnji ili su namenjeni
trzistu. Ukoliko su namenjeni trzistu takvi proizvodi se nazivaju roba.

Ekonomse velicine se mogu podeliti u dve grupe. To su: fondovi, cija se kolicina meri u
odredjenom trenutku, npr. Imovina preduzeca na dan 31.12. i tokovi, cija se koliina meri
u nekom vremenskom periodu. Npr ukupan prihod preduzeca u toku prosle godine.

Koncepcija elasticnosti predstavlja najbitniju koncepciju ekonomske nauke. Ona
pokazuje kolika je promena neke zavisne promenljive velicine ukoliko dodje do promene
neke velicine koja utice na nju. Npr. Za koliko ce se procenata promeniti traznja za nekim
proizvodom ukoliko se cena promeni za 1%.

3.OSNOVNA EKONOMSKA PITANJA

1.Koja dobra i usluge treba da se proizvedu i u kojoj kolicini?
Ovo pitanje resava alokaciju resursa tj rasporedjivanje i upotrebu resursa za
razlicite proizvode.
Odluka o tome koliko ce resursa biti rasporedjeno u proizvodnju pojedinacnog proizvoda
i kolika je kolicina tog proizvoda zavisi od cene proizvoda. Sto je visa cena tog proizvoda
vise ce resursa biti alocirano u nju.
Ta odluka se donosi decentralizovano, i donose je dve grupe privrednih subjekata:
Prva grupa su potrosaci, jer se njihova zelja da kupe odredjeni proizvod iskazuje kao veca
traznja za tim proizvodom pa i rast cena takvog proizvoda.
Druga grupa su preduzetnici koji ce alocirati vise resursa u proizvod sa povecanom
trzisnom cenom.

2.Na koji nacin proizvesti odredjena dobra i usluge?
Kada se odluci sta ce se i koliko proizvoditi, treba se odluciti i o nacinu na koji ce
se proizvesti odredjeni proizvodi. Postoji niz takvih nacina, proizvodi se mogu proizvesti
uz pomoc masina ili bez njih, ali odgovor na pitanja o nacinu proizvodnje daje teorija
proizvodnje.
Kljucni element za odluku o nacinu proizvodnje jeste cena proizvodnih faktora. Ukoliko
je npr u nekoj zemlji radna snaga skupa, koristice se masine, jer to dovodi do umanjenja
zaposlenosti i isplativije je. A ukoliko je radna snaga nista, ne isplati se ulaganje u masine
vec se masovno angazuje radna snaga.

3

3. Kako raspodeliti proizvodna dobra i usluge?
Raspodela proizvoda se vrsi na trzistu robe i to razmenom. Vazi osnovno nacelo
das to je veci neciji dohodak veci je i iznos robe koju moze da prisvoji pa se postavlja
pitanje na koji nacin se raspodeljuje dohodak.
Osnovu za raspodelu dohodka cine faktorski prihodi. Svaki pojedinac raspolaze
odredjenim faktorima i za njih naplacuje naknadu, tj faktoske prihode. Za angazovanje
radne snage placa mu se nadnica, za angazovanje necijeg zemljista placa se renta itd.
Svim pitanjima koji se ticu raspodele dohotka bavi se teorija raspodele.

4.Koliko je drustvo efikasno u proizvodnji i potrosnji?
Ovim pitanjem bavi se ekonomika blagostanja. I njeno osnovno pitanje jeste
kako definisati kriterijum ekonomske efikasnosti. Jedan od prihvacenih kriterijuma jeste
da povecanje efikasnosti u proizvodnji podrazumeva da se reorganizacijom proizvodnje
uveca proivodnja jednog proizvoda za maker jednu jedinicu, a da se pritom ne smanji
nijedna jedinica proizvodnje nekog drugog proizvoda. Ovaj kriterijum nosi naziv po
Vilfredu Paretu tj. poboljsanje u smislu Pareta.
Ukoliko ne moze da se postigne poboljsanje, alokacija resursa je optimalna u smislu
Pareta, tj postignuta je maksimalna ekonomska efikasnost.

5.Da li se menja kapacitet drustva za proizvodnju dobara i usluga?
Ukoliko drustvo dostigne optimalnost u smislu Pareta ne znaci da je za sva
vremena dostignut maksimalni iznos blagostanja. Pre sto godina kapicitet drustva u
mnogim zemljama je bio mnogo nizi nego sada. To je posledica rasta kapaciteta jednog
drustva. Zato je kljucno pitanje kako se dolazi do tog rasta kapaciteta? Zbog cega u
nekim zemljama kapacitet brzo raste, a u nekim sporije? Odgovore na ovim pitanjima
daje teorija privrednog rasta. One sve vise razmatra institucionalni aspect privrednog
rasta, odnosno koje su to institucije koje pospesuju privredni rast, a koje ga usporavaju.
Zato su u jednoj zemlji nastale jedne, a u drugoj sasvim druge institucije.

4.KORISNOST I PREFERENCIJE POTROSACA

Ljudske potrebe su neogranicene i one predstavljaju motiv za potrosnju.
Proces zadovoljenja ljudskih potreba naziva se potrosnja.
Korisnost jeste subjektivna kategorija kojom potrosaci ocenjuju stepen zadovoljenja
svojih potreba.
Nivo potrosnje zavisi od nivoa korisnosti – tj promena nivoa potrosnje dovodi do
promena nivoa korisnosti, i pritom se izdvajaju dve velicine:
1-ukupna korisnost, do koje dolazi sa potrosnjom
2-granicna korisnost, prirast ukupne korisnosti, ostvarene konzumiranjem dodatne
jedinice proizvoda.
Povecanje potrosnje dovodi do opadanja granicne korisnosti, sto se naziva zakon
opadanja granicne korisnosti. Delovanje ovog zakona ce granicnu korisnost dovesti do
0. Upravo za taj nivo ce se odluciti potrosac jer on dovodi do maksimizacije ukupne
korisnosti.
4

Oblik i polozaj krivih indiferencija se razlikuje jer razliciti potrosaci imaju razlicite preferencije. a njegov odnos prema korisnosti potrosnje al ii prema razlicitim proizvodima jesu preferencije. Njene karakteristike 1. Da bi se opisalo budzetsko ogranicenje neophodno je obezbediti informacije o cenama dobara za koje se odluci.Nagib linije budzetskog ogranicenja zavisi od relativnih cena. sto znaci da sa smanjenjem potrosnje jednog dobra mora da poraste potrosnja drugog kako bi nivo korisnosti ostao isti. Karakteristike: 1-Presek te linije sa osama predstavlja maksimalnu kolicinu potrosnje jednog dobra 2.Kriva indiferencije ima negativan nagib.Ishodi na liniji budzetskog ogranicenja su dostupne kombinacije potrosnje. Sto je veca potrosnja jednog dobra. a radije B a ne C. 5. sto je posledica opadanja granicne korisnosti. samim tim bira A umesto C. Vise je bolje – Potrosac radije bira korpu koja sadrzi vise dobara. linija budzetskog ogranicenja pomerace se 5 . 3. doci ce i do promene nagiba.Krive indiferencije ne mogu da se seku. 3. jer svaka opisuje poseban nivo korisnosti. Preferencije su tranzitivne – Ako radije bira korpu A a ne B. Linija budzetskog ogranicenja jeste skup tacaka koje opisuju kombinacije kolicine dva proizvoda koja se mogu kupiti potpunim iskoriscavanjem raspolozivog dohotka. dok su iznad nedostupne. 2) Ukoliko dodje do promene cene proizvoda. 3. 1) Pri promeni raspolozivog dohotka linija se pomera na gore ili na dole. 4. Mada. ali nagib ostaje isti. 2. Potrosaci su uvek sposobni da iskazu svoje preferencije – tako sto npr lice radije bira jednu korpu dobara u odnosu na drugu. postoji slucaj i kada mu je svejedno.Krive indiferencije su konveksne (ispupcene) ka koordinatnom pocetku. 6.LINIJA BUDZETSKOG OGRANICENJA Budzetsko ogranicenje jeste cinjenica da potrosac ne moze potrositi vise od dohotka kojim raspolaze.KRIVA INDIFERENCIJE Kriva indiferencije predstavlja skup svih kombinacija potrosnje dva dobra koje potrosacu pruzaju jednaku korist. Ukoliko se npr menja cena samo jednog proizvoda. 2. Pri potrosnji potrosac odlucuje izmedju velikog broja proizvoda. to je manja korisnost dodatne jedinice tog dobra. jer se on menja samo cenom. Njihov karakter: 1.

7. b) Efekat supstitucije – Kada jedna roba postaje jeftinija ili skuplja u odnosu na drugu. 1) Promenom dohotka menja se potrosacev optimum. to oznacava da je pri promenjenoj potrosnji jednog dobra potrosac potpuno indiferentan prema bilo kom povecanju potrosnje drugog dobra. ali se ne menja njen nagib. NACELO KOMPENZACIJE I MERENJE PROMENE KORISNOSTI Obaranje cene jednog proizvoda uvecava nivo korisnosti potrosaca. Potrosac tezi da dostigne krivu indiferencije koja je najudaljenija od koordinatnog pocetka. jer se time opisuje njegova teznja za kamsimizacijom korisnosti. 2) Promena cene deluje dvojako: a) Efekat dohotka – Kada promena cene menja dohodak potrosaca i povecava ili smanjuje njegovu sposobnost da kupuje druge robe. tada kriva indiferencije ima oblik latinicnog slova L. Razlika izmedju toga koliko se proizvoda moglo kupiti pre smanjenja cene i nakon smanjenja predstavlja promenu efektivnog dohotka. Razlika zavisi od granicne stope supstitucije – lakoce kojom se potrosnja jednog dobra zamenjuje drugom. 8. Optimum je postignut kada se kriva indiferencije izjednaci sa linijom budzetskog ogranicenja. U takvim uslovima. vec se umanjuje i potrosnja drugog dobra. jer se linija budzetskog ogranicenja odaljava od koordinatnog pocetka. 1) Ukoliko je granicna stopa supstitucije beskonacno velika. ne samo da se usled stete umanjuje potrosnja jednog dobra. Zato je bitno odgovoriti na pitanje od cega zavisi razlika izmedju gubitka korisnosti i vrednosti dobara koja su unistena. sto moze dovesti do maksimalne moguce stete. tj maksimizacije korisnosti pri budzetskom ogranicenju. Zato se postavlja pitanje koliko bi potrosac bio spreman da plati da do stete ne dodje? Odgovor bi bio da je potrosac spreman da plati najvise onoliko koliko iznosi i gubitak korisnosti. Ukoliko dodje do pada cena za isti novac ce potrosac moci da kupuje vise robe. U 6 .rotacijom oko tacke koja oznacava najvecu mogucu potrosnju proizvoda cija se cena ne menja. medjutim ogranicenje prestavlja linija budzetskog ogranicenja. jer mu uvecava i efektivni dohodak. Puna kompenzacija nacinjene stete predstavlja isplatu novcane protivvrednosti gubitka korisnosti. To je istovremeno i gubitak korisnosti do koga bi doslo da cena nije smanjena. Npr. cime se pvoecava ili smanjuje potraznja za njom od strane potrosaca.OPTIMIZACIJA POTROSNJE – POTROSACKI IZBOR PRI OGRANICENJU Potrosacki izbor jeste trazenje optimuma.

tom slucaju postoji maksimalna razlika izmedju vredosti unistenog dobra i ukupne nacinjene stete. -Ukoliko Jevremova potrosnja postane C. Tada steta od umanjenja potrosnje jednog dobra dovodi do prilagodjavanja potrosaca. Jevrem umanjuje potrosnju jednog dobra. 7 . Prodavac za novac prodaje odredjeno dobro i ostvaruje prihod. KORISTI OD RAZMENE. kupac novcem kupuje odredjeno dobro i ostvaruje korisnost. jer on predstavlja sredstvo razmene. Pretpostavlja se da potrosnja jednog proizvoda od strane jednog potrosaca dovodi do umanjenja potrosnje tog istog dobra od strane drugog potrosaca. Posmatraju se dva dobra X i Y. a Kosta mu za uzvrat daje drugo dobro. Novac je i sredstvo za cuvanje vrednosti . unistavanje odredjene kolicine jednog dobra dovodi do stete koja je jednaka iskljucivo vrednosti unistenog dobra. -To pomeranje iz A u C podrazumeva razmenu. Shodno tome. ali u stvarnosti postoji mnogo mnogo proizvoda koji se trebaju razmenjivati. Takvo resenje je optimalno u smislu Pareta. a ne seku. Koste. Za prikaz razmene dva pojedinca koristi se Edzvortov dijagram. Efikasno resenje opisuju krive indiferencije koje se dodiruju. Ta tacka nalazi se na Jevremovoj krivoj indiferencije sto znaci da je on indiferentan izmedju potrosnje opisane tackom A i tackom C. NOVAC I RAZMENA Razmena spontano dovodi do uvecanja korisnosti. Novac je takodje i mera vrednosti. pa tako na primer svaki proizvod ima svoju cenu. Do pomeranja dolazi tako sto Jevrem i Kosta razmenjuju dobra koja poseduju.vrsta imovine koja moze da se upotrebi za prenos kupovne moci iz sadasnjosti u buducnost. -Analiza korisnosti od razmene pocinje pretpostavkom o pocetnoj potrosnji dva potrosaca. koja ce biti obelezena sa A. sto se cini putem stednje. Preko njega se proizvodi ramenjuju indirektno. i deo tog dobra prepusta Kosti. Ukoliko se svi oni razmenjuju trampom to ce stvarati ogromne troskove. pa ne postoji razlika izmedju vrednosti unistenog dobra i ukupne nacinjene stete. tj do opimalnosti u smislu Pareta. a ne direktno kao trampom. tako sto se uvecava potrosnja drugog dobra. uvecava se blagostanje drugog potrosaca. 9. Ukoliko postoje dva dobra njihova razmena obavlja se trampom. 2) Druga situacija postoji kada je granicna stopa supstitucije jednaka jedinici – dva dobra imedju kojis se potrosac odlucuje su savrseni supstituti. Zato se postavlja pitanje kako prevazici troskove razmene putem trampe? To nam omogucava novac.

pocetka). Nasuprot tome promena preferencija potrosaca dovoodi do promene nagiba. Iz tog ulga. 3) Povezana dobra jesu ona dobra cija je potrosnja medjusobno zavisna. Ona iskazuje cenu posmatranog dobra. Treba razlikovati kretanje duz krive traznje od pomeranja njenog oblika. kriva traznje pokazuje koliku kolicinu proizvoda potrosac potrazuje za svaku cenu. a tacka D koja sece horizontalnu osu opisuje kolicinu traznje za posmatranim dobrom ukoliko je njegova cena jednaka nuli. 2) Promena dohotka pomera krivu traznje u levo ili desno. jer je on spreman da svaku dodatnu jedinicu dobra pribavi samo ukoliko korisnost iz toga prevazilazi ili je bar jednaka granicnim troskovima. Kriva traznje moze se posmatrati iz dva ugla: 1) Prvi ugao cini horizontalna osa. TRAZNJA I FAKTORI KOJI JE ODREDJUJU Faktori traznje jesu one velicine cija promena dovodi do pomeranja oblika krive traznje. Ta kriva ima negativan nagib zbog opadanja granicne korisnosti sa porastom potrosnje. 8 . cene povezanih dobara. A u levo se pomera prilikom smanjena dohotka. pa se i kriva traznje pomera u desno.ZAKON TRAZNJE. 10. 2) Drugi ugao cini vertikalna osa. ali je on uvek negativan. To znaci da promena potrosnje jednog dobra neminovno zavisi od promene potrosnje drugog dobra. 11. Supstituti jesu ona dobra kod kojih povecanje potrosnje jednog dovodi do umanjenja potrosnje drugog. Tacka C koja sece vertikalnu osu opisuje opisuje cenu po kojoj potrosac nije spreman da kupi nijednu jedinku dobra.to su uglavnom dobra koja na slican nacin zadovoljavaju istu ili slicnu potrebu. a to podrazumeva i promenu njenog oblika nije posledica promene cene vec nekih drugih faktora: dohotka potrosaca. Odnos cene i trazene kolicine dobara opisan je krivom traznje. Ona ima negativan nagib s obzirom da sa porastom cene opada kolicina traznje. Odnosno sto je niza cena. manja je kolicina traznje potrosaca. Kriva traznje u tom slucaju predstavlja granicne korisnosti pojedinog potrosaca. Kretanje duz krive traznje opisuje promenu kolicine traznje do koje dolazi promenom cene. preferencija potrosaca. kriva traznje opisuje najvisu cenu koju je potrosac spreman da plati za dodatnu jedinicu proizvoda. Npr grejanje na struju ili na gas. ali ne menja njen nagib. ODNOS CENE I TRAZNJE Zakon traznje glasi: Sto je visa cena. Dok promena funkcije traznje. To su: 1) Dohodak potrosaca – Promena dohotka potrosaca dovodi do pomeranja krive traznje u levo (tako sto se priblizava koordinatnom pocetku) ili u desno (tako sto se odaljava od koord. Posledica toga jeste cinjenica da se povecanjem dohotka udaljava kriva budzetskog ogranicenja. Iz tog ugla posmatrano. veca je kolicina traznje.

Shodno tome. Kriva agregatne traznje dobija se horizontalnim sabiranjem krivih individualne traznje. Upravo ta razlika izmedju cene koju je potrosac spreman da plat i trzisne cene jeste POTROSACEV VISAK. Brzina kojom se promenom traznje ili cene menja potrosacev visak zavisi od elasticnosti traznje. smanjenjem cene pojedinog proizvoda ne samo da dolazi do povecanja potrosnje vec i do uvecanja potrosackog viska.Komplementarna dobra jesu ona kod kojih povecanje potrosnje jednog dovodi do povecanja potrosnje drugog. tj njegovog blagostanja. na nivou EU itd) Funkcija agregatne traznje dobija se sumiranjem svih individualnih traznji. ali se moze pratiti promena ukupnog viska do kog dolazi. dok je agregatna traznja zajednicka traznja svih potrosaca na odredjenom trzistu.ELASTICNOST TRAZNJE Elasticnost traznje je mera osetljivosti promene kolicine traznje na promenu faktora te traznje. INDIVIDUALNA I AGREGATNA TRAZNJA Individualna traznja je traznja pojedinacnog potrosaca. Medjutim na trzistu vazi univerzalna cena. jednog njenog regiona. Trzisna cena za potrosaca predstavlja granicni trosak. a sa povecanjem cene opada. (na nivou jedne zemlje. Npr. 12. Meri se koeficijentom cenovne elasticnosti traznje. 1)Cenovna elasticnost traznje predstavlja relativnu promenu kolicine traznje do koje dolazi sa jednoprocentnom promenom cene posmatranog proizvoda. i potrosac mora svaku jedinicu dobra da plati jednako. 9 . Stoga ona pokazuje kolika je ukupna kolicina traznje za datu cenu posmatranog proizvoda. naravno ne pojedinacno. 14. 13. On je uvek negativan ako vazi zakon traznje (cena i kolicina traznje imaju suprotan smer promene). Da bi potrosac maksimizovao svoju korisnost on ce pribavljati dobro sve dok se ne izjednace cena koju je spreman da plati (rezervaciona cena) i trzisna cena. Automobil i gorivo. Formulise se za dva osnovna faktora: cenu i dohodak. Potrosacev visak predstavlja meru blagostanja potrosaca. Korz funkciju agregatne traznje moze se videti ukupan visak koji prisvajaju svi potrosaci. Sa povecanjem kolicine traznje raste potrosacev visak. POTROSACEV VISAK S obzirom da sa povecanjem potrosnje opada korisnost koju potrosac uziva on je spreman da za svaku dodatnu jedinicu dobra plati manje.

Naime procenjuje se da ce oporezivanje potrosnje dovesti do povecanja cene. PRIMENJENA ANALIZA TRAZNJE: UTICAJ OPOREZIVANJA NA TRAZNJU Primenjenu analizu traznje najbolje je pokazati na primeru oporezivanja. u slucaju inferiornih dobara. a samim tim i do smanjenja traznje. ta dobra nisu povezana Kada je negativan broj radi se o komplementarnim dobrima Kada je pozitivan broj radi se o supstitutima. ali uz sto manje menjanje ponasanja potrosaca. u slucaju normalnih dobara Negativan. 2)Dohodovna elasticnost traznje predstavlja meru osetljivosti kolicine traznje na promenu dohotka potrosaca. Tj do kakve promene kolicine traznje jednog proizvoda dovodi promena cene drugog proizvoda.Kada postoji iskljucivo jedna prodajna cena po kojoj uopste postoji bilo koja kolicina traznje za posmatranim proizvodom. Unakrsne elasticnosti jednak nuli. Postoje dva osnovna motiva zbog kojih se oporezuje potrosnja: alokativni i fiskalni. Ako je jednak 1- jedinicno elasticna. Jedan deo gubitka potrosacevog viska je rasporedjen u budzet. ali dovodi i do promene potrosacevog viska. Kada je koef. U teoriji se koriste dve koncepcije: 1) Savrsene neelasticnosti traznje. Koeficijent dohodovne elasticnosti traznje moze imati oba predznaka: Pozitivan.Ako je veci od 1-traznja je elasticna. Tipican primer je porez na gorivo.Kolicna traznje je ista pri svakoj ceni. a jedan deo je bespovratno izgubljen-alokativni gubitak. 2) Fiskalni motiv zelja da se stvore budzetski prihogdi. za finansiranje razl budzetskih rashoda. Odnosno da se promeni kolicina traznje koja se javila na trzistu odredjenih proizvoda. Tipican primer ovog motiva su cigarete. 2) Savrsene elasticnosti traznje. 10 . Ako je manji od 1-neelasticna. Efekti poreza na blagostanje drustva Uvodjenje poreza stvara budzetski prihod. 3)Unakrsna elasticnost traznje razmatra odnos dva proizvoda I karakter njihove veze. Vlasti ne zele da umanje potrosnju vec samo da ostvare sto vise poreske prihode. 1) Alikativni motiv jeste teznja da se promeni ponasanje potrosaca. 15.

OPORTUNITETNI TROSKOVI I EKONOMSKI VISAK Svi troskovi su oportunitetni troskovi. 17. Svi troskovi su oportunitetni troskovi-predstavljaju propustenu korist od odredjenog ponasanja. ili renta. i prestavljaju kljucnu kategoriju pri donosenju odluke o angazovanju proizvodnih faktora. -Na kratak rok proizvodjac se suocava sa velicinama na koje on moze da deluje. Oprtunitetni troskovi ukljucuju dve vrste troskova: Eksplicitne-koji su vezani za novcane tokove Implicitne-koji nisu vezani za novcane tokove Pri donosenju te odluke jako je bitan prinos koji taj faktor ostvaruje. tj izbora da se prihvati jedna mogucnost. tj izdaci. vlasnik resursa je spreman da ulozi I dodatne resurse da bi prisvoji roentu (tzv traganje za rentom). POJAM TROSKOVA Pri svakoj proizvodnji angazuju se odredjeni resursi. naziva se ekonomski visak. 11 . odnosno podela na kratak i dugi rok. Ova razlika odnosi se iskljucivo na one velicine na koje proizvodjac moze da deluje I one se nazivaju endogene velicine. Zato je kljucno pitanje na koji nacin ce se angazovati resursi u proizvodnju. svaki vlasnik proizvodnog faktora zeli da locira svoj faktor tako da prisvaja sto visu rentu. ali postoje i one na koje proizvodjac svojim odlukama ne moze da deluje. a vlasnici proizvodnih faktora su zainteresovani za maksimalni prinos koji taj faktor ostvaruje. Pri sagledavanju troskova od velike vaznosti je pitanje roka posmatranja. Trece. Racunovodstveni profit deli se na dve vrste profita: 1)Normalni profit-onaj koji vlasnik kapitala moze da prisvoji plasirajuci kapital u neku drugu proizvodnju 2)Ekonomski profit-to je profit koji proizvodjac prisvaja preko normalnog profita. ali svojim delovanjem u kratkom roku on ih ne moze promeniti. Profit predstavlja prinos kapitala. a odbace sve ostale. Prvo. Na osnovu njih ce proizvodjaci doneti odredjenu odluku. Kljucnu kategoriju tu predstavljaju troskovi. ne mogu se angazovati za bilo koji od proizvoda. Racunovodstveni profit predstavlja ukupan prihod umanjen za rashode. a to su egzogene velicine. Drugo. oduzimanje rente ne mora dovesti do zatvaranja proizvodnje. -Na dugi rok sve velicine na koje proizvodjac moze da deluje mogu i da se promene. koje sacinjavaju eksplicitni troskovi. Postoje tri bitna nalaza u pogledu rente. Oni koji se angazuju za jedan proizvod. 16.

Kljucno pitanje kod ovih troskova jeste da li se radi o ireverzibilnim troskovima. 1) Prvu vrstu cine ukupni troskovi – oni predstavljaju sumu svih oportunitetnih troskova nastalih pri odredjenom obimu proizvodnje. Oni pokazuju koliko u proseku kosta proizvodnja jedinice proizvoda. nakon prinudnog izvrsenja.Dobijaju se tako sto se ukupni troskovi podele sa ukupnim obimom proizvodnje.VRSTE TROSKOVA Pored podele na klase. na iznos zakupa advokatske kanc. Fiksni troskovi postoje samo na kratak rok. To su troskovi koji su nastali pre odredjene poslovne odluke. dok ne utice na ukupne fiksne troskove. nece uticati da li ce advokat prihvatiti neki novi slucaj zastupanja. i svaka nova poslovna odluka njih ne moze da promeni. Npr troskovi materijala. Na kratak rok dobijaju se kao zbir ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih troskova. Promena obima proizvodnje dovodi do rasta ukupnih varijabilnih troskova proizvodnje. KLASE TROSKOVA Prema tome kako se troskovi menjaju sa obimom proizvodnje razlikuju se dve klase troskova: fiksni i varijabilni. ako se obaveza iz ugovora ne ispuni Od transakcionih troskova zavise mnoge bitne poslovne odluke.TRANSAKCIONI TROSKOVI Razmena nije besplatna. dok na dugi rok ova podela nestaje. Za ovu podelu od velikog znacaja je rok posmatranja. je uvek isti bez obzira koliko ce advokat resiti slucajeva. To su troskovi koji nastaju kada se roba vec proizvodi. 12 .. recimo advokatske kancelarije. Kriva ukupnih troskova ima pozitivan nagib. vec samo sluze da se razmena obavi. troskovi radne snage itd. troskovi se dele i na vrste. 1) Fiksni troskovi su oni koji se ne menjaju sa obimom proizvodnje. 20. 19. 2)Druga vrsta jesu prosecni troskovi. 18. I dobija se vertikalnim sumiranjem krive ukupnih fiksnih I ukupnih varijabilnih troskova. niti vrednost proizvoda. i svi troskovi su varijabilni. jer svaki proizvodjac zeli da minimizuje transakcione troskove koje snosi. Oni se najcesce odnose na: -troskove pronalazenja odgovarajuceg kupca -troskove pregovaranja i sklapanja ugovora -troskove nastale u vezi sa ispunjenjem ugovorene obaveze (npr predaja robe) -sudski troskovi. 2) Varijabilni troskovi su oni koji se menjaju sa obimom proizvodnje. a njih snose I prodavac I kupac. Npr zakup poslovne prostorije. vec transakcije kojima se ona obavlja imaju svoje troskove. Transakcioni troskovi sami po sebi ne uvecavaju ni korisnost potrosaca. Npr.

Ekonomija obima utice na oblik krive dugorocnih troskova. a potom pocinju da rastu Kriva prosecnih troskova u jednom segmentu ima negativan nagib. EKONOMIJA OBIMA Ekonomija obima se odnosi na situaciju u kojoj prosecni troskovi opadaju sa povecanjem obima proizvodnje. Sa uvecanjem obima proizvodnje prosecni troskovi se smanjuju. a posle tacke minimuma dobija pozitivan nagib. iznos fiksnih troskova se deli na sve veci broj jedinica proizvoda. opadaju troskovi po primerku. S povecanjem obima proizvodnje granicni troskovi opadaju. ali kada je rec o velikom obimu proizvodnje pojedinci se bave samo jednim poslom I specijalizuju se samo za taj jedan posao. Porastom obima proizvodnje prosecni fiksni troskovi uvek opadaju. a prosecni varijabilni troskoci do odredjenog obima proizvodnje opadaju. To povecanje obima proizvodnje je pozeljno sve dok se ne dodje do tacke minimalnih troskova proizvodnje (to je optimalni obim proizvodnje). stampanje knjige. Pokazuju koliko preduzece kosta jos jedna jedinica proizvoda. Faktori ekonomije obima su brojni I snazni.sa porastom tiraza. Oni jesu promena ukupnih troskova do koje dolazi sa proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda. prosecni opadaju -ukoliko su granicni veci od prosecnih.Na kratak rok dele se na prosecne fiksne I prosecne varijabilne troskove. Kada se radi o malom obimu proizvodnje svi zaposleni se bave razlicitim poslovima. prosecni su dostigli minimum -ukoliko su granicni manji od prosecnih. 13 .Kada dejstvo tih faktora bude snaznije od faktora ekonomije obima dolazi do rasta troskova po jedinici proizvoda. a kada se iscrpe svi faktori ekonomije obima prosecni troskovi pocinju da rastu. Do nje dolazi sa povecanjem obima proizvodnje. prosecni rastu 21. Npr. Kljucno pitanje je koji su uzroci ekonomije obima? 1) Prvi uzrok jeste postojanje nedeljivosti. 2) Drugi uzrok jesu povecane mogucnosti specijalizacije radne snage I drugih resursa. zatim dostizu svoj minimum a nakon toga rastu. Kako obim proizvodnje raste. ali povecanje obima proizbodnje dovodi I do pojave nekih drugih faktora koji dovode do povecanja troskova po jedinici proizvoda. Najznacajniji ti faktori su troskovi koordinacije i interne komunikacije. 3) Treca vrsta jesu granicni troskovi. -ukoliko su granicni I prosecni troskovi jednaki.

pa cena mora biti najmanje jednaka prosecnim varijabilnim troskovima. U uslovima savrsene konkurencije prodajna cena proizvoda je uvek jednaka granicnom prihodu. Sto je veci nagib krive ponude radi se o manjoj elasticnosti ponude. Na trzistu savrsene konkurencije cena je uvek jednaka granicnom kao i prosecnom prihodu. 14 . PONASANJE PROIZVODJACA: MAKSIMIZACIJA PROFITA Osnovni cilj proizvodjaca je da maksimizuje profit koji prisvaja. a odatle sledi da je I cena jednaga granicnim troskovima. 22. Sa umanjenjem cene ceteris paribus opada kolicina ponudjenog proizvoda. Ukoliko proizvodjac proizvede manje. Granicni prihodi su prihodi od dodatne jedinice proizvoda. Moraju biti pokriveni svi oportunitetni troskovi. Da li se oportunitetni trskovi pokrivaju ili ne zavisi od toga da li se radi o kratkom ili dugom roku I od visine prodajne cene. Nagib krive ponude pokazuje zapravo elasticnost ponude. pa su granicni prihodi veci od granicnih troskova. Cena mora pokriti sve prosecne troskove. 2-Proizvodnja je odrziva ako ukupni prihodi pokrivaju celokupne oportunitetne troskove. Cenovna elasticnost predstavlja relativnu promenu kolicine ponude do koje dolazi usled promene cene proizvoda za 1%. Osnovan uslov za maksimizaciju profita jeste da se izjednace granicni prihodu i granicni troskovi. 24. 23.PONASANJE PROIZVODJACA: ODRZIVOST PROIZVODNJE Sa proizvodnjom se prestaje kada se ne pokrivaju oportunitetni troskovi. Kada je cena ispod prosecnih varijabilnih troskova preduzece prestaje sa proizvodnjom I na kratak rok. Na kratak rok proizvodnja je odrziva I ako su samo pokriveni varijabilni troskovi. proizvodjac propusta priliku da uvecanjem proizvodnje uveca profit. 1)Na kratak rok. pa su granicnih prihodi manji od granicnih troskova. preduzece moze da minimizuje gubitke sve dok je cena iznad prosecnih varijabilnih troskova. Ukoliko proizvodjac proizvede vise.ZAKON PONUDE: ODNOS CENE I PONUDE Zakon ponude glasi: Sa povecanjem cene ceteris paribus raste I kolicina ponudjenog proizvoda. Kriva ponude uvek uima pozitivan nagib. Objasnjenje zakona ponue pociva na dva kljucna nalaza: 1-Ravnotezna ponuda je samo ona u kojoj je profit maksimizovan pa su granicni prihodi jednaki granicnim troskovima. svi troskovi su varijabilni. Na dugi rok cena mora biti najmanje jednaka prosecnim troskovima. nova dodatna jedinica kosta ga vise nego sto se na njoj ostvaruje prihod. 2) Na dugi rok. ukupan prihod mora da pokrije ukupne troskove. a ta prodajna cena predstavlja uvek i prosecan prihod. Ukoliko nije tako proizvodnja nije odrziva.

25. odnosno troskova radne snage. 1) Na kratak rok broj preduzeca u grani je konstantan (nema ulaska i izlaska). kriva ne mora da bude horizontalna. 27. pa samim tim uz manje troskove. prisvaja se profit. 1)Tehnoloski napredak dovodi do povecanja produktivnosti proizvodnih faktora. Proizvodjacki visak se javlja na trzistu proizvoda I prisvajaju ga proizvodjaci.Ako je cena niza od prosecnih varijabilnih troskova nema ponude. Jedan od razloga za njen pozitivan nagib je ogranicenost resursa. pri pretpostavci da svi proizvodjaci imaju identicnu tehnologiju I neogranicenu raspolozivost resursa. u zavisnosti od visine cene. ali to nije opravdano. Npr porast pata. Sa rastom cene raste i ponuda.INDIVIDUALNA I AGREGATNA PONUDA Pojedinacna ponuda jeste spremnost jednog preduzeca da. I u tim uslovima kriva ce imati pozitivan nagib. I prisvajaju je vlasnici proizvodnih faktora. Agregatna ponuda jeste ponuda svih preduzeca odredjenog proizvoda na trzistu. 2) Na dugi rok proizvodjaci slobodno ulaze I izlaze iz grane.Promena cene uopste moze dovesti do velikih poremecaja ponude.PROIZVODJACEV VISAK I RENTA Proizvodjacev visak je razlika izmedju cene po kojoj proizvodjac prodaje svoj proizvod I najmanje cene po kojoj bi prodavao svoj proizvod. Ova razlika ne bi imala znacaja ukoliko je proizvodjac istovremeno I vlasnik proizvodnih faktora.On ce dovosesti do rasta njihe cene. samim tim do rasta troskova. tj do uvecanja efikasnosti procesa proizvodnje. Sa porastom cene proizvodnih faktora dolazi do pada kolicine koju proizvodjac nudi. a da bi ponuda opstala cena mora da bude jednaka najmanje prosecnih troskovima.PONUDA I FAKTORI KOJI JE ODREDJUJU Dva najznacajnija faktora ponude su: 1) tehnoloski napredak. iznese na trziste odgovarajucu kolicinu dobara. tehnoloski napredak omogucava da se ista kolicina proizvoda ponudi po nizoj ceni. 2)I promena cene dovodi do promene funkcije troskova. 2) cene proizvodnih faktora. Medjutim. Takodje. Veoma se cesto proizvodjacev visak poistovecuje sa rentom. pa se ista kolicina proizvoda moze ponuditi uz manju kolicinu angazovanih sredstava. dok se renta javlja na trzistu proizvodnih faktora. 15 . Nagib krive agregatne ponude zavisi od stepena raspolozivosti resursa I razlike u tehnologiji proizvodjaca. Kriva agregatne ponude na dugi rok je horizontalna. Ukupan proizvodjacev visak predstavlja sumu navedene razlike za sve proizvodjace na trzistu. 26. kako individualna tako I agregatna.

automatski ce prestati traznja. raspodelom proizvodjacevog viska.To dovodi do toga da I manje efikasni proizvodjaci ucestvuju u proizvodnji I prisvajaju potrosacev visak. jer je u prilici da proizvod proda po visoj ceni. Cena pri kojoj se izjednacavaju ove dve velicine naziva se ravnotezna cena.TRZISNA RAVNOTEZA: KRATAK ROK Trzisna ravnoteza na kratak rok postize se izjednacavanjem trzisne ponude I trzisne traznje. Proizvodnja je savrseno deljiva – proizvodjaci mogu da ponude. a kupci da kupe I veoma male jedinice proizvoda. a I proizvodjaci profit koji prisvajaju. 28. Savrsena informisanost svih ucesnika na trzistu o ceni I svojstvima proizvoda. 2. Postoje dva bitna aspekta trzisne ravnoteze: 1) Objektivni aspekt – Ne postoji ni visak ponude ni visak traznje 2) Subjektivni – Nijedan ucesnik nema podsticaj da promeni svoje ponasanje. 5. Na kratak rok. on svesno gubi. doci ce I do nadmetanja konkurenata. Radi zastite proizvodjaca I potrosaca drzava ponekad pomaze (subvencionise) proizvodnju nekog dobra. 16 .Ali ona ima veliki znacaj kada se razlikuju porizvodjac I vlasnik proizvodnih faktora. Ne postoje transakcioni troskovi.PRETPOSTAVKE TRZISTA SAVRSENE KONKURENCIJE Ravnoteza na trzistu savrsene konkurencije uspostavlja se delovanjem konkurencije koju jedni drugima stvaraju svi ucesnici na trzistu. Pretpostavke trzista savrsene konkurencije jesu: 1. Ne postoje eksterni efekti 7. a samim tim I do ponovnog uspostavljanja ravnoteze. 29. jer konkurencija predstavlja mehanizam kojim se uspostavlja ravnoteza. Cena je parametarska velicina – pojedinac ne moze da utice na trziscnu cenu. 4. Homogeni proizvodi – Svi proizvodjaci na trzistu prodaju identicne jedinice posmatranog proizvoda. 3. sto znaci da su i potrosaci maksimizovali svoju korisnost. Pri datoj trzisnoj ceni proizvodjac moze da plasira bilo koju kolicinu svog proizvoda. Proizvodjaci se suocavaju sa horizontalnom krivom traznje. Ako proizvod prodaje po nizoj ceni od trzisne. Slobodan ulazak I izlazak iz grane ( ne postoje barijere ulasku novih konkurenata) 6. Kada dodje do narusavanja ravnoteze. trzisna ravnoteza je odrziva ukoliko cena nadmasuje prosecne varijabilne troskove. Tada dolazi do borbe vlasnika proizvodnih faktora za prisvajanjem rente. Ako pokusa da plasira proizvod po ceni visoj od trzisne.

Maksimalno odredjena cena dovodi do povecanja traznje. stanovanje. prioritetnim listama. Predmet takve kontrole cena pretezno su: zivotne namirnice. nastanak crne berze. odredjivanje minimalne cene od strane drzave stiti proizvodjace. zato se postavlja pitanje kako ce se raspodeliti postojeca ponuda izmedju potrosaca koji potrazuju vise nego sto se na trzistu nudi? Neki od nacina su: izdavanje bonova. dok su manje efikasni proizvodjaci eleminisani iz proizvodnje. redosled dolaska. nestasica dobara koji su pod kontrolom. Zato su posledice uvodjenja maksimalnih cena: stvaranje redova. 33. prelazak resursa u grane koje nisu pod kontrolom. Barijere ulasku mogu se posmatrati: Sire . 2) Ekonomske barijere odnose se na troskovnu prednost postojecih u odnosu na nove proizvodjace. 31.SLOBODNO TRZISTE I DRZAVNA INTERVENCIJA: ODREDJIVANJE MAKSIMALNE CENE Drzava ponekad pristupa kontroli cena. usluge prevoza. postojanjem dozvole za ulazak. odnosno zanemarljivi troskovi ulaska i izlaska iz grane. i to njenim direktim odredjivanjem. ugovorima itd. Oni koji imaju nize troskove ulaze u granu i proizvode. 32. dok ekonomske dovode do klasifikacije proizvoda po efikasnosti. a raniji nisu. Mogu nastati usled zabrane ulaska. Posledice: Pravne barijere ulasku dovode do gubitka drustvenog blagostanja. Tipican primer je zastita poljoprivrednih proizvodjaca. Tu nastaje nekoliko problema: 17 .BARIJERE ULASKU Kljucna pretpostavka delovanja konkurencije jeste slobodan ulaz na trziste. reputacije. 1) Pravne barijere se zasnivaju na nekom opstem ili pojedinacnom pravnom aktu.kao troskove koji otezavaju ulazan novih proizvodjaca Uze – kao trokove ulaska I izlaska koje snose novi proizvodjaci. tako da proizvodjaci ne mogu da prodaju onoliko proizvoda koji po datoj ceni proizvode. Uvodjenje minimalnih cena dovodi do daleko manje traznje.SLOBODNO TRZISTE I DRZAVNA INTERVENCIJA: ODREDJIVANJE MINIMALNE CENE Dok odredjivanje maksimalne cene stiti potrosace. razvijene trzisne marke. Nastaju usled superiorne tehnologije. Postoje dve vrste barijeri: pravne I ekonomske. Razlog za odredjivanje maksimalne cene jeste zastita potrosaca od previsokih trzisnih cena. gorivo. Time se stvara pritisak novih proizvodjaca koji utica na svakog ucesnika na trzistu da donosi odluke kojima se uspostavlja ravnoteza.

jer za njega cena nije parametarska velicina. C>GT. jer su ukupni poreski izdaci veci od ukupnog uvecanja blagostanja potrosaca I proizvodjaca.SAVRSENA KONKURENCIJA I MONOPOLI U tvarnosti svako trziste odstupa od trzista savrsene konkurencije. a da bi se proizvodjaci zaista zastitili drzava ce biti ta koja ce ih otkupiti. 34. jer su oni ujedno I poreski obveznici. Da bi se trzisna struktura okarakterisala kao monopol potrebno je da budu ispinjeni sl. uslovi: 1) Proizvod koji monopolista nudi mora biti homogen. svaki dovodi do gubitka blagostanja. odnosno jedan prodavac. 1) Kod poreza ukupni poreski prihodi bice veci od gubitka blagostanja potrosaca I proizvodjaca 2) Kod subvencije dolazi do alokativnih gubitaka. a najpoznatiji slucaj tog vida odstupanja jeste monopol – situacija pri kojoj se na strani ponude nalazi samo jedan proizvodjac.1) Prvi I najznacajniji problem jeste odgovor na pitanje sta se dogadja sa viskom ponude? Velika kolicina ostace neotkupljena na trzistu. GP=GT. dok su u uslovima savrsene konkurencije sve tri velicine iste. Razlika izmedju cene I granicnih troskova pokazuje trzisnu moc monopoliste. a GP<PP -Monopolsku ravnotezu odlikuje to sto je cena visa od granicnih troskova. ali ti proizvodi se onda ne mogu prodati po minimalno odredjenoj ceni. -Za razliku od proizvodjaca u uslovima savrsene konkurencije kod monopola postoji negativna kriva traznje. uz preraspodelu blagostanja u korist odredjenih pojedinaca i grupa. Ukoliko zeli da poveca prodaju to moze uciniti samo ako sve proizvode ponudi po nizoj ceni. ali su granicni prihodi nizi od prosecnih prihoda. i prikazuje indeksom trzisne moci. i da ne postoje supstituti tog proizvoda 2) Postojanje barijere ulasku – Ako nema barijera sama cinjenica da postoji samo jedan proizvodjac ne govori da ce se on ponasati mopolski. Jedan od vidova takvog odstupanja odnosi se na uslove konkurencije. Drzavnu intervenciju podrzavace samo oni u ciju se korist blagostanje preraspodelju 35. SLOBODNO TRZISTE I DRZAVNA INTERVENCIJA: POREZI I SUBVENCIONISANJE Koriscenjem poreza I subvencija drzava moze uticati na trzisnu ravnotezu.Svaka odluka monopoliste utice na stanje na trzistu. 2) Drugi problem jeste taj sto odredjena visoka cena onemogucava druge proizvodjace da prodaju poizvode po nizoj ceni. Z=(p-GT)/p 18 . -Monopolista maksimizuje profit tako sto bira obim proizvodnje u kom su granicni prihodi I granicni troskovi jednaki. Bez obzira o kom metodu intervencije drzave se radi. 3) Trece I kljucno pitanje je sta drzava radi sa tim proizvodima? Resenje ovog problema moze se naci u izvozu.

37. ali je ona nepovoljna za drustveno blagostanje.DRUSTVENI TROSKOVI MONOPOLA Drustveni troskovi monopola jesu oni efekti monopola kojima se umanjuje drustveno blagostanje. 2) Proizvodna neefikasnost – Nedostatak konkurencije utice na ponasanje monopoliste. Naime. tj rentu. 3) Rasipanje rente – potencijalni monopolisti ulazu realne resurse u aktivnosti koji ce dovesti do toga da bas oni budu monopolisti I prisvajaju monopolski profit. nestaje ekonomski profit. nema rasipanja rente. ako se cene formiraju na nivou granicnih troskova koji su neminovno nizi od prosecnih onda preduzece ne bi moglo da opstane. Prirodni monopoli se najcesce nalaze u infrastrukturnim delatnostima. a to je da je cena jednaka granicnim troskovima. Prirodni monopoli ukinuti su u nekim delatnostima. Taj mehanizam omogucava vlasniku patenta da za svoju inovaciju prisvaja monopolski profit. On proizvodi uz nivo troksova koji je veci od onog koji moze da postigne. 36. nijedan deo potrosacevog viska nije raspodeljen monopolisti vec je u potpunosti izgubljen. Takva cena koju ce monopolista formirati obezbedice odrzivost proizvodnje. Osnovni razlog za postojanje patentne zastite jeste ulaganje u istrazivanje I razvoj. npr telekomunikacije. Na taj nacin umesto da iznos bude raspodeljen od potrosaca ka monopolisti. jer bi ukupni troskovi bili veci od ukupnih prihoda. 19 . Tada se se cena izjednacava sa granicnim troskovima. PATENT KAO MONOPOL Patent je vrsta pravnog monopola kojim se obezbedjuje zastita inovacija. Sto je manja traznja veca je mogucnost prirodnih monopola I van ovih delatnosti. 38. vlasniku patenta patent omogucava da u odredjenom periodu spreci bilo kog drugog da proizvodi odredjeni proizvod ili da koristi odredjenu tehnologiju. U suprotnom.PRIRODNI MONOPOL Prirodni monopol se javlja ukoiko postoje prosecni troskovi. Kada se ukine patentna zastita nestaje monopol. cak ce i dovesti do prisvajanja profita. Sto je duza patentna zastita veci su I podsticaju proizvodjacima da ulazu u istrazivanje I razvoj. maksimizuje se blagostanje potrosaca. tj inovacije u proizvodnji. Sve dok postoji razlika izmedju cene i granicnih troskova postojace I alokativni gubitak. U toj situaciji treba formirati cenu tako da proizvodnja bude odrziva. 1) Alokativna neefikasnost – Radi se o tome da je narusen osnovni uslov efikasnosti.

Takodje primer za diskriminaciju treceg stepena mogu biti avio kompanije. Upravo zbog te teznje za uvecanjem profita nastala je cenovna diskriminacija. a druga komponenta cene bice predjena kilometraza. Svi potrosaci imaju razlicite preferencije I raspoloziv dohodak. 39. 40. Svaki blok potrosnje ima posebnu cenu. pa cenovna diskriminacija ni ne postoji. IZMEDJU POTROSACA Cenovna diskriminacija treceg stepena oznacava diskriminaciju izmedju potrosaca. ali sav potrosacev visak pripada monopolisti. On dakle mora spreciti preprodaju svojih proizvoda. 2) Savrsena cenovna diskriminacija drugog stepena jeste diskriminacija izmedju razlicitih jedinica proizvoda koje kupuje isti kupac. 20 . U ovom slucaju nema alokativne neefikasnosti. -Prvi vid jeste dvokomponentna cena. -Drugi vid jeste tzv blok tarifa. Tipican primer ove diskriminacije jeste razlicit iznos putarine za domaca I strana lica. Kada proizvodjac proda dodatnu jedinicu proizvoda po nizoj ceni od one po kojoj prodaje ostale proizvode on uvecava profit.SAVRSENA CENOVNA DISKRIMINACIJA: PRVOG I DRUGOG STEPENA 1) Savrsena cenovna diskriminacija prvog stepena jeste prodaja proizvoda tako sto se za svaku jedinicu proizvoda svakom potrosacu naplati rezervaciona cena. Zato monopolista svakom potrosacu definise cenu tako da je u najvecoj meri u skladu sa njegovom rezervacionom cenom. odnosno za razlicite jedinice proizvoda. 41. garancija koja vazi samo za prvog kupca itd. CENOVNA DISKRIMINACIJA I NJENI PREDUSLOVI Cenovna diskriminacija postoji kada monopolista formira razlicite cene za razlicite kupce. Kada sa povecanjem potrosnje odnosno broja blokova dolazi do pada cene radi se o opadajucoj blok tarifi. Nacini za to su: visoki transakcioni troskovi preprodaje. Preduslovi cenovne diskriminacije su: 1) sposobnost razlikovanja preferencija potrosaca – potrebno je da monopolista zna koliko je svako spreman da plati za svaku jedinicu proizvoda koji potrazuje. sadrzi jednu komponentu koja je fikna i drugu koja se zavisi od potrosnje: Npr cena taksija u startu jeste fiksni iznos.CENOVNA DRISKRIMINACIJA TRECEG STEPENA: DISKR. A postoji I blok tarifa pri kojoj sa povecanjem potrosnje blokova dolazi do povecanja cene. 2) nemogucnost preprodaje proizvoda monopoliste – Jer ukoliko preprodaja postoji celokupna proizvodnja monopoliste se prodaje po najnizoj ceni. To predstavlja diskriminaciju treceg stepena. buduci da se tu susrecu dve osnovne vrste putnika a to su poslovni ljudi I turisti.

-Da li je elasticna traznja sa kojom se susrecu ucesnici kartela? 2. I ukoliko imaju sporazum o saradnji oni mogu kolektivno da odrede cenu na nivou monopolske cene i da prisvajaju monopolski profit. 42.polozaja u kom se nalazi proizvodjac. nece doci do maksimizacije profita jer ce se potrosaci okrenutu drugim proizvodima.Druga grupa odnosi se na rizike kojima su izlozeni ucesnici kartela . Osnovu kooperativnog monopola cini ponasanje proizvodjaca. 3. 43. KOOPERATIVNI OLIGOPOL: PREDUSLOVI KARTELA Preduslovi za formiranje kartela svrstani su u tri grupe preduslova: 1.Naime. Ukoliko postoji oligopol (nekoliko proizvodjaca ostvari saradnju )postoji kooperativni oligopol. jer se granicni prihodi I granicni troskovi ne izjednacavaju. Sto se tice obima proizvodnje. 21 . jer ce povecane cene do kojih dodje kartelskim sporazumem dati podsticaj novim proizvodjacima da udju na trziste. -Da li postoje barijere ulasku? Kartel ce se formirati samo ukoliko postoje. Ravnoteza u savrsenom kartelu je identicna ravnotezi u monopolu. -Da li postoje supstituti? Ukoliko postoje.Treca grupa odnosi se na troskove formiranja kartela. -Posto proizvodjaci zajednicki donose odluke u pogledu obima proizvodnje onda vode racuna da povecanje obima proizvodnje jednog proizvodjaca dovodi do opadanja cene svih proizvoda svih proizvodjaca. za razliku od monopola. kod kartela nije optimalni obim proizvodnje. Kartel podrazumeva otvoren sporazum izmedju nekoliko proizvodjaca o visini cene i obima proizvodnje i na taj nacin maksimizovanje profita. Proizvodjaci imaju podsticaj da medjusobno saradjuju jer postoji mogucnost prisvajanja monopolskog profita. KOOPERATIVNI OLIGOPOL: MEHANIZAM KARTELA Oligopol predstavlja trzisnu strukturu u kojoj postoji manji broj privrednih subjekata na strani ponude. tj nekoliko proizvodjaca. tj dosluh kojim se izbegava medjusobna konkurencija. Kod kartela cena je za proizvodjaca parametarska velicina. -Ravnotezna cena formira se izjednacavanjem agregatne ponude i agregatne traznje.broja subjekata na strani ponude . u najvecem broju zemalja sveta na osnovu antimonopolskog zakona svaki kartelski sporazum je zabranjen I kaznjiv. a u nekim zemljama kartel je predvidjen kao krivicno delo. Sto je veca kazna manja je verovatnoca da ce se formirati kartel. a razlike postoje u pogledu: . Ako se radi o otvorenom dosluhu rec je o kartelu. Zato svaki ucesnik u kartelu ima potrebu da poveca obim proizvodnje I da izigra kartel.Prva grupa odnosi se na to da li postoje trzisni uslovi u kojima ce doci do maksimizacije profita.

a uvecava snaga novonastalih proizvodjaca. Postavlja se pitanja koliko je kartel odrziv? Kartel je u nacelu nestabilan. kojima se umanjuje broj konkurenata. Lakse je otkriti kartel ukoliko on obuhvata manji broj ucesnika. Alio nije povoljno jer metod nije jednostavan. 3) Koncentracije predstavljaju spajanje proizvodjaca. zabranjena je njegova zloupotreba. sto je manji broj. Od velike vaznosti je to koliko se lako otrkiva kartel. a to podrazumeva I dodatne troskove. jer ce time prisvojiti profit. da se kartel da bi se kartel otkrio potrebno je da cena svakog proizvodjaca bude poznata I ostalim ucesnicima kartela. pa zato treba najpre odrediti da li se radi o prirodnom monopolu. Izdvajaju se tri osnovna segmenta antimonopolske politike. Ona moze biti prema kupcima I prema konkurentima.Kontrola se sastoji u tome sto je obavezno prijavljivanje o nameri koncentracije. 2) Dominantan polozaj ima proizvodjac koji na trzistu ima ucesce vece od 40%. a zasniva se na primeni antimonopolskog akonodavstva. Ne moze da stvori izvesnost za monopolistu. a antimonopolsko telo ce taj zahtev razmatrati I dati ili uskladiti saglasnost za to. manji su I troskovi kartela.EKONOMSKA REGULACIJA MONOPOLA Ekonomska regulacija monopola predstavlja politiku drzave u pogledu regulisanja poslovanja preduzeca. Ovakvi sporazumi su nistavi. Medjutim moze doci do promasaja drzavne politike tako da se regulise nesto sto nije prirodni monopol. zato je na antimonopolskom telu da stvori osnovu za razlikovanje ova dva sporazuma. Osnovna ideja ekonomske regulacije jested a odredi cenu na onom nivou na kom bi je odredilo savrseno trziste. a ukoliko je prema konkurentima najcesce se radi o njihovom sprecavanju da udju na trziste.-Posto je kartel zabranjen. 45. povratak u predjasnje stanje I krivicne sankcije. Kartelski sporazumi se tesko razlikuju od horizontalnog sporazuma. sklapa se u najvecoj tajnosti. Takodje. Rusi se ukoliko neki proizvodjac poveca obim proizvodnje preko degovorenog. Na te troskove utice broj ucesnika. 1) Zabrana sporazuma kojima se ogranicava konkurencija 2) Zabrana zloupotrebe dominantnog polozaja 3) Kontrola koncentracija 1) Zabranjeni su kartelski sporazumi kao I svi ostali sporazumi kojima se utvrdjuju cene ili ogranicava trziste. Ukoliko je prema kupcima radi se o formiranju nepostenih cena.ANTIMONOPOLSKA POLITIKA Antimonopolska politika jeste politika zastite konkurencije. Sam dominantni polozaj nije zabranjiv. 44. proizvodnja ili drugi uslovi trgovine. 22 . Ukoliko se radi na raspolaganju su tri osnovne mogucnosti ekonomske regulacije: 1) Implicitna regulacija putem formiranja javnog preduzeca je moguce resenje. Kaznene mere su: novcana kazna. a ni podsticaje za ekonomsku efikasnost jer nije jasno sta je cilj preduzeca.

I samim tim se javlja I pojava rivaliteta. 47. 46. a ukoliko je ispunjen samo drugi radi se o zajednickim resursima. Podsticaji za proizvodnu efikasnost su I ovde slabi.JAVNA DOBRA Javno dobro je ono dobro koje ispunjava dva uslova: 1) Odsustvo rivaliteta u potrosnji 2) Nemogucnost iskljucenja korisnika iz potrosnje 1) U slucaju privatnog dobra potrosaci su rivali u potrosnji – oni se nadmecu u potrosnji jedinice nekog dobra. Regulator ne postavlja pitanje profita. a agregatna kriva traznje za javna dobra dobija se vertikalnim sabiranjem individualnih krivih traznje ( tj ne sabiraju se kolicine vec cene koje su potrosaci spremni da plate. tj jedna jedinica moze da usluzi samo odredjeni broj potrosaca. a regulator ce odrediti cenu koju to preduzece naplacuje tako da preduzece prisvaja normalan profit. Dodatni Korisnik ne dovodi do pada potrosnje. U slucaju javnog dobra takvo iskljucenje je nemoguce. tj umanjenja korisnosti drugih potrosaca. Strategija slepog putnika sastoji se u tome da potrosac. 2) U slucaju privatnog dobra lako je iskljuciti potrosaca koji ne zeli da plati njegovo koriscenje. 3) Regulacija zasnovana na podsticajima polazi od odredjene cene koja se koriguje u vremenu. ne plati nista za koriscenje javnog dobra.PROBLEM SLEPOG PUTNIKA Kriva individualne traznje ne razlikuje se za privatna i javna dobra. tako da ukoliko proizvodjac obori svoje troskove uziva profit u potpunosti. a ocekuje da drugi potrosaci to 23 . Pored toga.2) Regulacija zasnovana na kontroli profitne stope uobicajena je u SAD. Agregatna traznja za privatna dobra dobija se horizontalnim sabiranjem individualnih krivih traznji (tj sabiraju se kolicina individualne traznje jednog potrosaca I drugog potrosaca). Monopolista je privatno preduzece. u slucaju javnog dobra ne postoji rivalitet. javno dobro ne stvara dodatne troskove proivodjacu. Ukoliko jedan potrosac potrosi jedinicu nekog proizvoda tu istu jedinicu ne moze da iskoristi vise niko drugi. Monopolista za svaki momenat tokom celog regulativnog perioda zna kakva ce biti cena njegovog proizvoda. tj troskovi takvog iskljucenja su visoki. Ukoliko je ispunjen samo prvi uslov radi se o klupskom dobru. javljaju se I javna dobra sa ogranicenim kapacitetom. Nasuprot tome. Prednost ovog metoda jeste sto se stvara podsticaj za proizvodnu efikasnost. Ipak. Kada su ispunjena oba ova uslova radi se o cistom javnom dobru. usled nemogucnosti iskljucenja. Pri ponudi javnog dobra troskovi njegovog pruzanja su fixni a varijabilni troskovi su jednaki nuli. Nemogucnost iskljucenje stvara podsticaje kod potrosaca da ne placaju koriscenje javnih dobara. ali se razlikuje kriva agregatne traznje. pa u takvoj situaciji privatni proizvodjaci nemaju podsticaj da ponude dovoljnu kolicinu javnog dobra.

Ribari imaju Slobodan pristup fondu. tako da oni ne snose troskove koje svojim koriscenjem stvaraju ostalim korisnicima.JAVNA DOBRA I JAVNA POTROSNJA – DONOSENJE KOLEKTIVNIH ODLUKA Problem slepog putnika I visoki transakcionih troskova dovodi do toga das u veoma male sanse pruzanja javnog dobra od strane privatnog sektora. Postavlja se pitanje kako resiti problem prekomernog iskoriscavanja ovih dobara? Prvi nacin resavanja ovog problema jeste davanje koncesije od strane drzave. To znaci da povecanje potrosnje jednog korisnika stvara granicne troskove ali nijedan od korisnika se ne moze iskljuciti iz upotrebe ovih resursa. Primer za to jeste riblji fond u nekom jezeru. a ne I u praksi iz dva razloga: . PROBLEM ZAJEDNICKIH RESURSA Dva uslova za javno dobro jesu nepostojanje rivaliteta I nemogucnost iskljucenja. 24 . Umesto toga na scenu stupa politicki mehanizam kojim se donosi kolektivna odluka o tome koliko ce biti poresko opterecenje svakog obveznika tj kolika ce biti ponuda javnog dobra.Svaki dodatni ribar umanjuje ulov svih drugih ribara. Pored toga. Glasaci glasaju za jedan od ponudjenih poreskih obaveza. Druga mogucnost jeste da se pri koriscenju resursa uvede dozvoljeni obim proizvodnje. Zato se postavlja pitanje koja je ravnotezna ponuda javnog dobra od strane drzave. shodno svojim preferencijama. Neka dobra su u javnopravnom rezimu. nestaje ponuda. I da se koriscenje resursa placa.ne moze se formirati odgovarajuce poresko opterecenje za svakog korisnika shodno njegovim preferencijama. U njoj su iznednacena agregatna ponuda I agregatna traznja. 49. Ukoliko postoji rivalitet. pa cak I nisu u nadleznosti pojedinacne drzave. tj da drzava daje dozvolu za koriscenje tog resursa. a ne I mogucnost iskljucenja rec je o zajednickim resursima. Optimalan nivo proizvodnje opisan je Lindalovom ravnotezom. Ipak ova ravnoteza postoji samo u teoriji. Posto je resurs ogranicen sa svakim dodatnim ulovom opada prosecan ulov po jednom ribaru. Tu predstavlja problem sto drzava ne zna pouzdana koji bi to bio iznos das bi se uspostavila ravnoteza. 48. Ovde problem predstavlja sto drzava ne zna koji je optimalni obim proizvodnje. korisnici ne mogu biti iskljuceni iz koriscenja ukoliko ne plate njihovo koriscenje.U demokratskim rezimima takva odluka se donosi glasanjem na politickim izborima. I razlikuje se poresko opterecenje za svakog pojedinca.ucine kako bi se pokrili troskovi ponude javnog dobra. Ukoliko se vecina potrosaca ponasa na taj nacin.korisnici nemaju podsticaj da kazu istinite preferencije prema javnim dobrima .

Ocekuje se da ce tokom prve godine profit biti 100 000e. bez bilo kakvog ugovora. Do ove situacije doslo je jer svojinska prava nisu bila jasno definisana. Prvi advokat se obavezao da ce obezbediti poslovni prostor. Drugi advokat je nabavio klijente koji bi ostvarili taj profit. a u slucaju negativnih proizvodi se previse. Eksterni efekti mogu biti pozitivni I negativni. I razlikuju se od drustvenih troskova. jer ako bi ga sprecila i sama bi time pretrpela vise stete nego sto bi dobila koristi. Primer: Dva advokata odlucila su da otvore advokatsku kancelariju. jer ce imati 5000e profita. tako da on sad zahteva 75% ucesca u profitu. Dogovorili su se da dobit dele 50:50. Ugovor pod prinudom predstavlja nesto sto se naziva I oportunisticko ponasanje – ponasanje pri kom se jedan privredni subjekt maksimizuje svoje blagostanje cineci stetu drugim privrednim subjektima. DODELJIVANJE SVOJINSKIH PRAVA: UGOVORI POD PRINUDOM Ugovor pod prinudom predstavlja specifican slucaj dodeljivanja svojinskih prava. Nijednog privrednog subjekta ne zanima kolike ce pogodnosti ili troskove snositi neki drugi privredni subjekt. Osnovno pitanje jeste zasto nastaje oportunisticko ponasanje? Ono nastaje jer jedna strana ne moze da spreci takvo ponasanje druge strane. Prvi advokati pristace na to. a drugi se obavezao d ace pribaviti klijente. Eksterni efekti imaju nekoliko odlika: -dolazi do promene nivoa korisnosti I troskova. Drustveni troskovi predstavljaju sumu privatnih troskova I eksterniih troskova. Ukoliko se njegov zahtev ne prihvati sve klijente ce prebaciti u drugu kancelariju. 25 . u suprotnom bio bi 20 000 e u gubitku jer ne bi imao nijednog klijenta. tako da je platio godisnji zakup 20 000 e.EKSTERNI EFEKTI Eksterni efekti predstavljaju situaciju u kojoj jedan privredni subjekat svojim odlukama neposredno utice na nivo korisnosti I nivo troskova drugog subjekta. Ti njegovi troskovi nazivaju se privatni troskovi. Privredni subjekti donose odluke na osnovu svojih troskova. vec van trzista -Oni koji stvaraju negativne eksterne efekte ne moraju da snose troskove onima koji ih primaju. bez obzira da li se oni uvecavaju ili umanjuju -odnos izmedju ta dva subjekta nije uspostavljen dobrovoljno. 50. Zato donosenje drustvenih odluka nije optimalno sa stanovista drustvenog blagostanja. 51. U slucaju pozitivnih eksternih efekata ne proizvodi se dovoljno dobara.

To stvara podsticaj proizvodjacu da proizvodju umanji na drustveno optimalan obim proizvodnje. 5) Informisanost nikad nije savrsena. to saznaje tek kasnije. Ocekivane vrednosti predstavljaju sumu korisnosti razlicitih mogucnosti pomnozenih sa verovatnocom da do njih dodje. Medjutim u stvarnosti se odluke donose u uslovima nesavrsene informisanosti. 3) Privredni subjekti zaboravljaju. – To je Kouzova teorema. Ovaj nacin stvara visoke troskove regulatornog tela. 3) Jedna od mogucnosti mogu biti I razlicita regulatorna resenja-zabrana. ukoliko ta jogucnost ne postoji dogovor nije moguc. 53. Potrosac ne zna sve karakteristike proizvoda koji namerava da kupi.POLITIKE PREMA EKSTERNIM EFEKTIMA Problem eksternih efekata moze se resiti na razlicite nacine: 1) pregovorom zainteresovaniih strana 2) korektivnim porezom 3) regulacijom 4) sudskim putem 1) Ukoliko su svojinska prava jasno dodeljena I ukoliko su transakcioni troskovi jednaki nuli dve strane ce se pregovorom dogovoriti oko ravnoteznog obima eksternih efekata. tj upotrebom. njih saznaje vremenom. I transakcioni ali I sudski.To znaci da se oni suocavaju sa neizvesnoscu. Taj ravnotezni nivo bice optimum sa stanovista drustva.NESAVRSENA INFORMISANOST:NEIZVESNOST I RIZIK U uslovima savrsene informisanosti privredni subjekti donose racionalne poslovne odluke. Problem je jedino odredjivanje visine tog poreza jer bi on trebao biti isti kao I iznos negativnih eksternih efekata. 6) Neke informacije prosto nisu dostpne. uvodjenje dozvola. oni su ljudi I nemaju savrseno pamcenje 4) Privredni subjekti ne koriste u potpunosti sve informacije koje su prikupili. 4) Lica koja su pogodjena negativnim eksternim efektom mogu tuziti lice koje ih stvara. jer strana koja izgubi snosi ukupne sudske troskove. Odluke u ovakvim uslovima neizvesnosti donose se na osnovu ocekivanih vrednosti. zato privredni subjekti radije biraju da ne budu savrseno informisani. jer imaju potpuno znanje o svim bitnim stvarima vezanim za te odluke. Ali ovde problem prestavljaju visoki troskovi. a ni pozeljan. 52./ Varijabilitet ishoda koji je neizvestan naziva se rizikom. jer niko nema savrseno obrazovanje. Preduzetnik ne zna koliko ce profit prisvojiti kao posledicu svoje investicije. 26 . Postoje razliciti uzroci nesavrsene informisanosti: 1) Ne mora da znaci da je svaka pribavljena informacija tacna 2) Prikupljanje informacija zahteva I odredjene troskove. 2) Jedna omogucnosti jeste da drzava uvede poreze onom ko stvara negativne eksterne efekte/ Takvi porezi naplacuju se po jedinici negativnih eksternih efekata. Ukoliko postoji mogucnost za poboljsanje u smislu Pareta uvek ce doci do dogovora.

4) Drzava moze da eliminise asimetriju propisivanjem minimalnog kvaliteta proizvoda (standardi) I provere da li proizvodi zadovoljavaju taj kvalitet. U tom slucaju vlasnik ce biti indiferentan prema riziku. 1) Davanje garancije prodavca 2) Vertikalna integracija ( kada se npr prodavac novih auotomobila bavi I prodajom polovnih. Onaj za koga novac ima rastucu granicnu korisnost. To znaci da dodatni iznos novca ima manju korisnost za vlasnika tog bogatstva od prethodnog. To moze biti podsticaj prodavcima da iskazu istinite karakteristike proizvoda. Kljucno pitanje jeste da li je korisnost od dobitna iznosa jednaka nuli.ASIMETRIJA INFORMACIJA: NESTANAK TRZISTA Asimetrija nastaje kada stranke koje ucestvuju u razmeni nisu podjednako informisane o relevantnim stvarima u vezi sa transakcijom.To se naziva premijom na rizik. oni kojima se kupcima pruza verodostojna informacija. Treca opcija jeste da postoji rastuca granicna korisnost novca. 54. Zato onaj za koga novac ima opadajucu granicnu korisnost ima averziju prema riziku. On nema podsticaj da sriva informacije jer bi stvorio losu reputaciju I za nove automobile)/ 3) Odsetete po toj osnovi u parnicama. jer su troskovi veoma veliki. To znaci da svaki dodatni iznos novca ima identicnu korisnost za vlasnika.To znaci da svaki dodatni iznos novca ima vecu korisnost za vlasnika tog bogatstva od prethodnog. 55. Zato se kupci radije odlucuju za nekvalitetan proizvod I nisku cenu. nego nekvalitetan proizvod I visoku cenu. on je spreman da plati odredjeni iznos da bi smanjio rizik. Shodno tome. Tada nestaju podsticaju za kvalitetnim proizvodima. ODNOS PRIVREDNIH SUBJEKATA PREMA RIZIKU Privredni subjekti odluke u uslovima neizvesnosti donose se na osnovu ocekivanih vrednosti. sklon je riziku. ali se najcesce javlja asimetrija o svojstvima objekta razmene. Asimetrija moze postojati u pogledu cena. 27 . Najvisa suma koju je spreman da plati je razlika izmedju korisnosti koju ima ukoliko nema igre I korisnosti ukoliko je prinudjen da igra. manja ili veca od umanjenja korisnosti usled gubitka tog istog iznosa? Da bi se dao odgovor na to pitanje potrebno je saznati do kakve promene korisnosti dovodi promena kolicine novca? Prva opcija je da postoji konstantna granicna korisnost novca. Ocekivane vrednosti predstavljaju sumu korisnosti razlicitih mogucnosti pomnozenih sa verovatnocom da do njih dodje. U praksi postoji niz resenja za ovaj problem. Treba imati na umu da niko nije spreman da plati cenu kvalitetnog proizvoda ako se ne uveri da se zaista radi o takvom proizvodu. Teorija krseva pokazuje kako pri postojanju asimetrije o svojstvima nekvalitetni proizvodi postepeno istiskuju kvalitetne.Takva vrsta asimetrije moze dovesti do nestanka trzista. Druga opcija je da postoji opadajuca granicna korisnost novca.

56. kada se rasiri informacija o kvalitetu proizvoda. da su kupci bolje obavesteni od prodavaca. Zato ona sve polise naplacuje isto. U tom pogledu niskorizicni osiguranici ocekuju da ce docekati penziju I pristaju na to. Tek kasnije. Osiguranici placaju premiju. To odgovara visokorizicnim osiguranicima. tj cenu osiguranja. 59. jer oni prisvajaju potrosacev visak. To postupanje dovodi do velikih gubitaka. ali ono traje dok se ne postigne reputacija. Mogu biti istiniti I lazni. Postoje oni koji su visokorizicni.Osnovni mehanizam kojim se informacije prenose jesu signali. Jedan od mehanizama za prevazilazenje ove asimetrije jeste obavezan pregled osiguranika kojim se utvrdjuje njegovo zdravstveno stanje. a ko nisko. PREVAZILAZENJE NESAVRSENE INFORMISANOSTI: SIGNALI I OBAVEZUJUCI SIGNALI Osnovni nacin prevazilazenja asimetrije informacija jeste prenos informacija od onog subejkta koji zna vise ka onom koji zna manje. ali ne I niskoriznicnim jer odustaju od osiguranja I tako nastaje selekcija gde ostaju samo visokorizicni.NEGATIVNA SELEKCIJA Asimetrija informacija nastaje u slucaju kada su prodavci bolje obavesteni od kupaca. Da se zajedno za zivotnim osiguranjem nudi I penziono osiguranje. Oni koji su visokorizicni su spremni svoju polisu da plate vise od niskorizicnih. Drugi mehanizam jeste vezivanje proizvoda. 28 . a za uzvrat u slucaju njegove smrti osiguravajuca kompanija njegovoj porodici isplacuje osigurani iznos. prosecnu stopu rizicnosti. a samim tim I stepen njegove rizicnosti. ali moze doci I do suprotne situacije. Zato se postavlja pitanje koji su signali istiniti a koji lazni? Istiniti su oni signali koji obavezuju onoga ko ih salje da snosi odredjene troskove ukoliko se pokazu kao lazni. Najcesci takav slucaj jeste zivotno osiguranje. Posebna vrsta\ jesu reputacija. Kako se stvara reputacija? Kako privuci kupce da probaju kvalitetan proizvod koji proizvodjac nudi? Jedina mogucnost jeste da cena tog proizvoda bude jednaka svim ostalim nekvalitetnim proizvodima koje nude konkurenti. dok visokorizicni nisu spremni da placaju uvecanu premiju.to bi bilo nepovoljno po njega. moze da se podigne cena. vec se razlikuju. jer prodavcu nije u interesu da narusi reputaciju. Problem je sto nisu svi osiguranici isti po rizicnosti. Ovde asimetrija informacija postoji jer osiguravajuca kompanija ne zna ko je visokorizican. I oni koji su niskorizicni.

vec se njegov intenzitet moze meriti I porediti sa signalima drugih pojedinaca: prosecna ocena. a pobednik je onaj koji je prihvatio novu cenu. To znaci da obrazovanje I postojanje fakulteta ima vaznu ulogu u prevazilazenju nesavrsene informisanosti. Svako ko je zavrsio fakultet je sam to izabrao. 61. Tu dolazi do asimetrije informacija. Mnogi se odlucuju da ne upisu fakultet. 29 . ali oni koj traze radnu snagu odlucuju se za ove ambiciozne koji su se autoselekcijom sami izdvojili. 2)ZATVORENA AUKCIJA je ona u kojoj ucesnik dostavlja svoju zatvorenu ponudu tako da nijedan od ucesnika ne zna nista o ponasanjima drugih ucesnika. Ovaj signal je verodostojan zato sto je to obrazovano lice vec pretrpelo troskove kroz vreme posveceno studiranju. 3) Ovaj signal vezan je za autoselekciju. Pod autoselekcijom podrazumava se realizovani izbor kojim se salje signal. Aukcija se zavrsava onda kada niko vise ne prihvata ponudjenu cenu. koja je veca u odnosu na prethodnu. Mehanizam za prevazilazenje informisanosti u ovom slucaju jesu licitacije ili javna nadmetanja. kupci ne znaju koja je cena ispod koje vlasnik ne bi prodao svoj proizvod. -Engleska aukcija jeste ona u kojoj se polazi od najnize cene po kojoj je vlasnik spreman da proda proizvod. Prodavac ne zna koliko je ko od kupaca spreman da plati za taj proizvod. Aukcija se zavrsava kada neko od ucesnika prihvati ponudjenu cenu. -Holandska aukcija je ona u kojoj se polazi od veoma visoke cene. Posto se kod licitacije kupci nadmecu svaki od njih ce iskazati svoju rezervacionu cenu. Sa druge strane. Potom se nudi nova cena koja je niza od prethodne. PREVAZILAZENJE NESAVRSENE INFORMISANOSTI: AUTOSELEKCIJA Osnovna asimetrija na trzistu radne snage jeste ta da oni koji nude posao znaju mnogo manje radnim sposobnostima onih koji treba da se zaposle. -Vrste licitacija: 1) OTVORENA LICITACIJA je ona u kojoj je svaki ucesnik u svakom trenutku obavesten o ponasanju ostalih ucesnika. a kupac ce biti onaj koji plati najvisu cenu. 2) Ne samo da salju verodostojan signal. Ukoliko ima onih koji su spremni da plate tu cenu nastavlja se sa novom cenom. Ovakvo nadmetanje stvara podsticaj ucesnicima da ponude upravo svoju rezervacionu cenu. 1) Prva funkcija vezana je za slanje verodostojnog signala: Svako ko zavrsi fakultet salje verodostojan signal o sebi I svojim sposobnostima svim zainteresovanim na trzistu radne snage. a zeleci da maksimizuju potrosacev visak kupci nece ni iskazati koji je iznos u pitanju. koji je fakultet zavrsio. vreme studiranja. za koju se pretpostavlja da nije prihvatljiva ni za jednog kupca. PREVAZILAZENJE NESAVRSENE INFORMISANOSTI: AUKCIJE Cesto postoji situacija kada na strani ponude postoji samo jedna jedinica nekog specificnog proizvoda.60.

veca je verovatnoca da ce biti uspesna. Takvi privredni subjekti mogu samo da se nadaju da ce akcija preostalih clanova grpe biti dovoljna za uspostavljanje drz. 30 . 62. Od kljucnog je znacaja zasto su neke interesne grupe uspesne. Sto je manja interesna grupa. I ne mogu se iz njegovog uzivanja ne mogu da se iskljuce oni koji nisu aktivno delovali u radu interesne grupe. Predpostavlja se da se svi ti pojedinci ponasaju racionalno I da je to njhovo ponasanje usmereno ka maksimzaciji korisnosti koju uzivaju. 63. Ova teorija pociva na metodoloskom individualizmu – odluke kolektivnih tela su odluke pojedinaca. a neke nisu? 1) Prvi faktor jeste karakter zajednickog interesa. Od velikog znacaja je I velicina interesne grupe. a ostaje otvoreno pitanje da li doci na vlast samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Naime. Postavlja se pitanje koji su konkretni ciljevi politicara? Cilj svakog politcara je da dodje na vlast. Stoga kako bi pribavili te resurse interesnim grupama nude odredjene drzavne politke. Sa stanovista ekonomske teorije politke kljucno je pitanje kako se dolazi do resursa kojima se obezbedjuje politicka podrska? Sve aktivnosti politickih partija od predizborne kampanje do odnosa sa javnoscu fnansiraju se sredstvima interesnih grupa. Da bi interesna grupa delovala potrebno je da se angazuju odredjeni resurs. intervencijom nalaze se nteresne grupe. Sto su tr troskovi veci manja je verovatnoca delotvorne drz intervencije. 2) Drugi faktor su troskovi delovanja interesne grupe. Sto je veci interes veca je mogucnost da ce intervencija biti delotvorna. Politicari su oni koji zele vlast I kojima su potrebni resursi za dobijanje politicke podrske. intervencije. TEORIJA JAVNOG IZBORA – EKONOMSKA TEORIJA POLITIKE Ekonomska teorija politke objasnjava kako se donose politicke odluke u drustvu. Politicari procenjuju koje interesne grupe mogu da im pruze najvece resurse I na osnovu toga formulisu svoj politicki program. Ovde problem predstavlja problem slepog putnika. Njih organizuju pojedinci koji imaju iste interese u pogledu drzavne intervencije. -troskovi organizovanja aktivnosti interesne grupe. intervencija je javno dobro. POZITIVNA TEORIJA DRZAVNE NTERVENCIJE Ova teorija daje odgovor na pitanje zasto drzava intervenise na trzistu? Na strani traznje za drz. odnose se na troskoe spoznaje kakve ce efekte na korisnost imati drz intervencija. jer delovanje interesne grupe nije besplatno. Postoje dve vrste troskova: -troskovi informisanja.

NORMATIVNA TEORIJA DRZAVNE INTERVENCIJE Daje odgovor na pitanje u kojim situacijama I na koji nacin drzava treba da intervenise. Sto je niza vrednost raspodela je ravnomernija. koje onda same po sebi dovode do potrebe za novom drz intervencijom. Zato ova drz intervencija nekome uzima. I to mnogo veca nego kod ucesnka u trzisnoj razmeni. 3) Nesavrsenost sprovodjenja drz intervencije – Odluke o ciljevima drz intervencije donosi zakonodavna vlast. jer politcari ne snose posledice odluka koje donose. I najcesce opravdanje za to je drustvena pravda. Sto je neravnomernija raspodela dohotka to je vece siromastvo. kako bi se uvecala efikasnost i drustveno blagostanje. a nekome dodeljuje. teze da maksimizuju svoju korisnost –platu. Npr oporezivanje onih koji stvaraju eksterne efekte. reputaciju itd. Cesto je cilj drzavne intervencije smanjenje apsolutnog siromastva. Pored toga oni se ponasaju kao I svi priredni subjekti. jer oni koji ih ne stvaraju nisu oporezovani. Ravnomernost raspodele meri se Dzini koeficijentom. Oni ne sprovode najbolje drz inervenciju jer to dovodi do jos vecih zahteva za resrsima I ovlascenjima.Tipican slucaj jeste ona intervencija koja dovodi do ponude javnog dobra. u slucaju drz intervencije potrebno je obezbediti informacije o ponasanju svih ucesnika na trzistu. On ima vrednosti od 0 do 1. 2) Distributivna – Njen clj je upravo preraspodela dohotka. Ona nema za cilj preraspodelu dohotka ali u pojedinim slucajevima nenamerno dovodi do toga – neko intervencijom dobija a neko gubi. 2) Nesavrsenost ciljeva drz intervencije – Donosenje odluke o ciljevima drz intervencije je pod uticajem privatnih interesnih grupa pa postoji odstupanje od normativno postavljenih ciljeva – maksimizacija drustvenog blagostanja. da bi e otklonili negatvni efekti nesavrsene drz intervencije. odnosno onih koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe. U velikom broju zemalja vlada verovanje da ekonomske nejednakosti nisu drstveno pozeljne I da ih treba umanjit. Drugo. 31 . u slucaju drz intervencije su mnogo manji podsticaji nego kod prvatnih odluka na trzistu. Pored takvog postoji I relativno siromastvo. iz dva razloga. 4) Troskovi drzavne intervencije – drzavna intervencija stvara troskove. Prvo. 1) Nesavrsena informisanost – Ona postoji I u slucaju politicara I drzavne uprave. 64. Uobicajeno je da se takva preraspodela odvija od bogatih ka siromasnim. Dovoljan uslov jeste da postoji nesavrsenost na trzistu I nesavrsenost drzavne intervencije. To su oni koji imaju dohodak kao pocenat srednje vrednosti dohotka u odredjenoj zmelji. 65. DRZAVNA INTERVENCJA I PRERASPODELA DOHOTKA Postoje dve osnovne vrste drzavne intervencije: 1) Alokativna – usmerena je ka promeni alokacije resursa. ali ih sprovode drz sluzbenici. 5) Multiplikacija drz intervencije – Drz intervencija dovodi do negativnih pojava. Postoji nekoliko uzroka za to.

postoji supstitucija proizvodnih faktora. -prema koncpeciji maksimin pozeljna je ona raspodela koja dovodi do uvecanja blagostanja onog pojedinca cije je blagostanje najmanje. Povecanja traznja za finalnim proizvodom dovodi do povecanja obima proizvodnje. Kljucna pretpostavka ovde jeste odsustvo bilo kakve arbitrernosti. Kljucno pitanje jeste kaka je elasticnost te supstitucije? Postoje dva ekstremna slcaja: 32 . Sto je veca traznja za proizvodom veca je I traznja za proizvodnim faktorom. Nije bitno ko koliko dohotka ima.EKONOMSKA NEJEDNAKOST. a samim tim I do povecanja traznje za proizvodnim faktorima. 3) Supstitucija proizvodnih faktora – Proizvodni faktor su medjusobno zamenljivi. Zasto je to tako odgovor na to daje proizvodna funkcija – ona uspostavlja vezu izmedju obima proizvodnje I kolcine angazovanih faktora koji omogucavaju tu proizvodnju. vec je bitno da se uveca suma ukupnog blagostanja. Postoje tri osnovne odlike proizvodne funkcije: 1) Pozitivna vrednost granicnog prizvoda – Grancni proizvod nekog proizvodnog faktora predstavlja prirast ukupnog obima prozvodnje angazovanem dodatne jedinice proizvodng faktora. dakle. DRUSTVENA PRAVDA I PRERASPODELA Drustvena pravda moze se definisati sa dva stanovista. dolazi do opadanja vrednosti granicnog proizvoda faktora cije se angaovanje uvecava. jer se ona ne bavi ekonomskim sudovima. sve ono sto vodi uvecanju blagostanja najsiromasnijeg pojedinca.KARAKTER TRAZNJE ZA PROIZVODNIM FAKTORIMA Traznja za proizvodnim faktorom zavisi od traznje za proizvodom koji se proizvodi upotrebom proizvodnog faktora. a angazovanje drugih se ne menja. Svaki rezultat te utamice je neminovno pravedan. jer nisu svi podjednako obdareni niti su svi nasledil isto bogatstvo. 67. 1) Sa stanovista pravednosti procesa raspodele – Pravednost se sa tog stanovista zasnva na vrednosnom sudu da svak pojedinac treba da ima puno pravo da uziva plodove koriscenja resursa koje posedje I putem kojh ostvaruje dohodak. 2) Opadajuci granicni proizvod – Ako se poveca angazovanje jednog faktora proizvodnje. Uloga drzave je neprstrasno sprovodjenje trzisne utakmice. Pravedno je. Vrednost granicnog proizvoda dobija se kada se iznos granicnog proizvoda pomnozi sa cenom proizvoda. 2) Sa stanovista pravednosti isoda raspodele – Ovde se pravednost zasniva na vrednosnom sudu koji se javlja nakon procesa razmene. Ipak pravednost sa ovog stanovista nije relevantna. Sve ove koncepcije predstavljaju pre svega vrednosni sud I nemaju nista zajednicko sa ekonomskom naukom.66. -prema egalitaristickoj koncepciji pravde svi pojedinci treba da imaj isto bogatstvo. Da bi se umanjla ekonomska nejednakost treba postojati prisilna preraspodela od bogatih ka siromasnim. -prema utilitaristickoj koncepciji pravde svaki pojedinac u drustvu je jednako vazan.

Pri visim nivoima dohotka dominira efekat dohotka. 2) Efekat dohotka – Rast plate dovodi do povecanja raspolozivog dohotka. -Drugi razlog jeste efekat proizvodnje ukoliko supstitucija nije moguca. Time se umanjuje kolicina traznje za radnom snagom. sto je vise dokolice visi je nivo korisnosti pojedinca. povecano angazovanje drugog proizvodnog faktora nece dovesti do poecanja obma proizvodnje. Postoje dva faktora koja uticu na traznju za radnom snagom: 1) produktivnost rada – sto je veca produktivnost veca je I traznja za radnom snagomn 2) visina plata – Sto su vise plate manja je traznja za radnom snagom. Povecanje plate dovesce do povecanja ukupnih troskova proizvodnje. Povecanje cene radne snage dovodi do rasta njene cene u odnosu na kapital. 68. Postavlja se pitanje koji je cilj poslodavca? Zasto zaposljava radnu snagu? Cilj poslodavca jeste da maksimizuje profit. To stvara podsticaj poslodavca da radnu snagu zameni kapitalom. to dovodi do smanjenja ponude. pa je to podsticaj pojedincu da zameni dokolicu za radno angazovanje. Otvoreno je pitanje kada jedan efekat dominira nad drugim.Sa porastom plata dovodi do pada ponude radne snage. U tim uslovima pojedinac treba da odluci kolika ce biti ponuda njegove radne snage. TRZISTE RADNE SNAGE: PONUDA RADNE SNAGE Korisnost koju uziva pojedinac zavisi od dva faktora: licne potrosnje I slobodnog vremena (dokolice). a neminovno dolazi I do smanjenja traznje za radnom snagom. Sto je veca potrosnja visi je nivo korisnosti. Postavlja se pitanje kako plata utice na ponudu radne snage pojedinca? Za to se vezuju dva efekta: 1) Efekat supstitucije – pri povecanju plate raste dogodak. TRZISTE RADNE SNAGE: TRAZNJA ZA RADNOM SNAGOM Traznja za radnom snagom je izvedena traznja iz traznje za proizvodom koji se proizvodi upotrebom radne snage. Emprijski se pokazalo da efekat supstitucije dominira pri nizim nivoima dohotka.To se postize tako sto se izjednace granicni prihodi radne snage i njeni granicni troskovi. 69. 33 . a to je podsticaj pojedinca da poveca traznju za dokolicom. a to je plata dodatnog radnika koja je jednaka plati bilo kog drugog radnika.Prvi je savrseno neelasticna supstitucija – Ukoliko je jedan prozvodni faktor ne promenjen. Drugi je savrseno elasticna supstitucija – izgubljena kolicina jednog proizvodnog faktora se moze nadoknaditi drugim. -Prvi razlog za to je efekat supstitucije.

jer ce u tom slucaju doci I do povecanja granicnog prihoda rada. jer poslodaci usred propisane minimalne plate. sto povecava zaposlenost.Jednostavno poslodavci ne zele da zaposle vise radnika jer to umanjuje njihov profit. Postavlja se pitanje sta ce se desiti ako se plate povecaju na nivo iznad ravnoteznog? U tom slucaju se narusava ravnoteza. -Postoje zanimanja u kojima postoje barijere ulasku. a nekad su jednaki nuli. Jedino odrzivo povecanje plate bice ako se poveca I produktivnost rada. 2) Regulisanje nacina otupstanja radne snage. RAVNOTEZA NA TRZISTU RADNE SNAGE Ravnoteza na trzistu radne snage postoji kao I kod svakog drugog trzista – kada se izjednace ponuda I traznja. Posledica ovoga jeste nezaposlenost. Neki su tezi I neprijatni dok su neki laksi… Veca je ponuda za tezim poslovima. otpustaju radnike.DRZAVNA INTERVENCIJA NA TRZISTU RADNE SNAGE I NEZAPOSLENOST Drzavna intervencija na trzistu radne snage predstavlja zakonodavstvo kojim se poslodavcima nalaze neko delovanja. jer cesto regulisu iste stvari. Formulise se tako da moze da zadovolji osnovne potrebe radnika. I samim tim je I plata niza. To znaci da je svaki pojedinac koji trazi posao zaposlen. U prvom slucaju poslodavac bez ogranicenja moze da otpusta radnike. 70.Nekad postoje troskovi otpustanja radnika. jer ne zna da li ce u buducnosti imati toliku traznju za radnom 34 . -U subjektivnom smislu znaci da ni poslodavci ni pojedinci koji nude radnu snagu nemaju podsticaj da svoje ponasanje promene. a samim tim ce I poslodavac biti spreman da zaposli vise radnika U stvarnosti razliciti ljudi imaju razlicite plate. jer je ponuda radne snage veca od potraznje za njom. i da je svako radno mesto popunjeno. Drugi slucaj utice na izbor potrosaca da ne zaposljava radnike. Neka zanimanja pretpostavljaju angazovanje veoma kvalitetnih ljudi a takvih je veoma malo. Zbog cega je to tako? -Razliciti ljudi imaju razlicitu produktivnost rada – Te razlike u produktivnosti proizlaze iz obrazovanja. Razlikuje se od sindikata jer se zasniva na prisili dok se sindikati zasnivaju na sporazumima strana koje imaju suprotne interese. -U objektivnom smislu to znaci da su izjednacene ponuda I traznja za radnom snagom. Ona predstavlja minimalnu platu koju je poslodavac u obavezi da isplati radniku. Ali ima I slicnosti sa njima. Visokoproduktivni radnici imaju visu platu I obrnuto. da bi uvecali profit. Osnovni vidovi drzavne intervencije na trzistu radne snage su 1) Odredjivanje minimalnih plata – Razlog je briga za zivotni standard radnika. obdarenosti radnika. -Poslovi se razlikuju. 71. Oni uzivaju monopolski profit.

gradjevine. 73. To je proizvodni faktor koji se neprestano uvecava. Rec je o kolektivnim ugovorima. tj preduzeca na drugo podrucje. zaposleni ostanu I bez jednog I bez drugog. te se cesto javlja problem slepog putnika. Ukoliko vrednost ne stvara prinos ne moze biti kapital. U koliko ne bi bilo poreza bilo bi vece traznje za radnom snagom nego kada ima poreza. a samim tim I do obaranja ravnoteze zaposlenosti. Cilj sindikata jeste prisvajanje rente onih zaposlenih koji su clanovi sindikata. Pored toga. radnici imaju podsticaj da udju u sindikat. Tako da cesto dodje do potpune suprotnosti – umesto cilja sindikata (uvecanje plata I obezbedjenje radnih mesta). To dovodi do troskova poslodavaca. Koji su njegovi oblici? Dva osnovna oblika kapitala jesu realni kapital I finansijski kapital. a troskovi otpustanja su veliki. Kako nastaje? Kapital nastaje odlukom privrednih subjekata da ne potrose celokupni dohodak koji im je bio na raspolaganju. Izbegava se clanstvo u sindikatima I troskovi tog clanstva. Zato je izbor poslodavca da radi sa manje radnika nego sto je potrebno. ali postoji I negativna strana. ali se uzivaju pogodnosti za koje se sindikat izborio. jer predstavlja obnovljiv proizvodni faktor. oprema) -Finansijski kapital jeste novac koji se moze uloziti na bilo koji nacin ili pretvoriti u realni kapital. Naime. tj do prisvajanja rente od strane clanova sindikata. Kao I prethodna dva I ovaj slucaj dovodi do nezaposlenosti I do gubitka drustvenog blagostanja. S te strane posmatrano. 72.SINDIKATI-MOTIVI I EFEKTI NJIHOVOG DELOVANJA Sindikati jesu organizacije koje zastupaju zaposlene u pregovorima sa poslodavcima. Formiranje sindikata moze dovesti do monopolizacije radne snage. ciljevi su cesto pogodnosti zaposlenih koje ne ulaze u platu: placeni odmor. sindikat ima karakter javnog dobra.snagom. -U realni kapital spadaju sve stvari koje omogucavaju stvaranje prinosa ( masine.KARAKTER KAPITALA KAO PROIZVODNOG FAKTORA Sta je kapital? Kapital predstavlja vrednost koja stvara prinos. 35 . topli obrok itd. tako da cesto snazan sindikat na jednom podrucju dovodi do seljenja kapitala . 3) Postojanje troskova radne snage koji nisu plata – To se najbolje vidi u porezu na plate. gde nema sindikata ili je slabiji. Sindikat svoje ciljeve ostvaruje sklapanjem ugovora sa predstavnicima poslodavaca. Jer ce to odricanje od potrosnje u sadasnjosti dovesti do povecanja potrosnje u buducnosti. Sto je veca snaga sindikata to su veci ustupci na koje poslodavci treba da pristanu.

GP=GT=CK(KS) Pod trzisnom cenom podrazumeva se kamatna stopa. 75. Da bi se odgovorilo na pitanje na osnovu cega pojedinac donosi odluku o stednji. Da bi se uporedili razliciti investicioni projekti koristi se diskontovanje. tj mogucnost da propustanje potrosnje danas dovede do uvecanja potrosnje u buducnosti ne bi ni postojao podsticaj za stednju. Taj odnos vrednovanja potrosnje u sadasnjosti I potrosnje u buducnosti naziva se stopa vremenskih preferencija. granicni prinos kapitala bice veci od njegovih granicnih troskova. Sa porastom kamatne stome smanjuje se kolicina investicija koja ce biti realizovana. Prihod od finansijskog kapitala koji je pozajmljen jeste kamata. Ukoliko je kamatna stopa niza od prinosa investicije. Zasto je to tako? Pre svega. Samim tim sto je potrosac doneo odluku da odredjeni deo potrosnje propusti doci ce do postojanja pozitivne kamatne stope. neophodno je doci do definicije stope prinosa. Da nije takav iznos kamatne stope. Ono je od velikog znacaja jer jedan odredjeni iznos nema isti znacaj danas I za pet godina. tj kamatnoj stopi. jer je buducnost neizvesna. Niko ne zna da li ce u buducnosti moci da realizuje odredjenu potrosnju koju u sadasnjosti moze. Realizacija investicije zavisi od: 1) granicnog prinosa kapitala (to je ukupan profit koji ce da generise realizacija investicije.TRZISTE KAPITALA: STEDNJA I PONUDA KAPITALA Stednja predstavlja propustenu potrosnju. od znacaja je i informacija o troskovima investicije.TRZISTE KAPITALA: INVESTICIJE I TRAZNJA ZA KAPITALOM Traznja za kapitalom je izvedena velicina iz traznje za robom koja se proizvodi angazovanjem tog kapitala. Proft proizvodjaca je maksimizovan kada se angazuje kolicina kapitala tako da je jednaka vrednost granicnih proizvoda kapitala i granicnih troskova. To znaci da se investitor moze upustiti u investiciju jer ce se njegov profit uvecati. U zavisnosti od oblika kapitala razlicito se nazivaju prihodi kapitala – Prihod od plasmana u realni kapital jeste profit. odnosno o trzisnoj ceni kapitala. Investicije jesu prirast realnog kapitala. 2) Takodje. A granicni troskovi jednaki su trzisnoj ceni kapitala. Stopa prinosa predstavlja odnos uvecanja potrosnje u buducnosti I propustene potrosnje u sadasnjosti. To je posledica cinjenice da pojedinci uvek vise vrednuju ponasanje u sadasnjosti nego u buducnosti. To znaci da pojedinci svesno umanjuju svoju sadasnju potrosnju kako bi povecali potrosnju u buducnosti. 74. 36 . Njime se buduce vrednosti pretvaraju u sadasnje.

veca ja ponuda kapitala. Ne postoji visak ponude ni visak traznje za zajmovnim kapitalom. Ukoliko dodje do povecanja kamatne stope doci ce do rasta ponude za zajmovnim kapitalom. Da bi se banke obezbedile od tog rizika osnovni mehanizam jeste varijabilna kamatna stopa.Sto je veci broj koji iskazuje ovu stopu vise se ukazuje na intertemporalno nestrpljenje. Ono pokazuje koliko je pojedinac spreman da se odrekne sadasnje potrosnje za jedinicu buduce potrosnje. Sto je visa kamatna stopa manja je traznja za kapitalom. opadanja traznje. gde se trece lice obavezuje da ispuni obaveze duznika ukoliko ih on ne ispuni. Cak I ako je investicioni projekat dobar ne znaci da ce biti uspesan. 4) Rizik kupovne moci – U sred inflacije novac moze gubiti vrednost. 76. Banka ce zato razmatrati investicioni projekat. Ali ce prilagodjavanje vlasnika zajmovnog kapitala dovesti do ponovne ravoteze. sto znaci da je ona stabilna I odrziva. Najveci deo ponude zajmovnog kapitala dolazi od finansijskih posrednika – banaka. 3) Valutni rizik – Postoji kad banka finansijska sredstva pozajmljuje u jednoj valuti a plasira ih u drugoj. Ponuda zajmovnog kapitala je takodje odredjena kamatnom stopom. Sto je visa kamatna stopa. zato je potreban neki oblik obezbedjeenja-zaloga. Zato taj posao treba prepustiti profesionalcima. Ona zato sredstva od svojih duznika mora da prebaci u stranu valutu. hipoteka. Brojni su rizici sa kojima se suocavaju poverioci pa se ipak odlucuju da svoj novac pozajme banci po nizoj kamatnoj stopi nego sto bi to mogli direktno duznicima. Tako su I nastale banke. I pozajmljuju novac onima kojima je potreban. ali iskazan u domacoj. ili garancija. 37 . Finansijski posrednici postoje jer je pozjamljivanje novca opasan posao. Tako da glavnica koja je vracena nema istu kupovnu moc koju je imala u trenutku kada je pozajmljena. takvom stopom se cenovni rizik prebacuje na duznika. Krivu ponude karakterise pozitivan nagib.TRZISTE ZAJMOVNOG KAPITALA Traznja za zajmovnim kapitalom odredjena je cenom kapitala. a nijedan privredni subjekt nema podsticaj da promeni svoje ponasanje. Odobrice zajam samo ako smatra da ce on biti uspesan. tj kamatnom stopom. Suceljavanjem ponude I traznje dolazi do ravnoteze. Krivu traznje karakterise negativan nagib. Zato ce duznik ceo kredit otplacivati u stranoj valuti. ili ih ne izvrsi na vreme. Tada je uspostavljena: ravnotezna kamatna stopa. ravnotezna kolicina pozajmljenog kapitala. 1) Najznacajniji rizik jeste finansijski rizik poverioca – To je rizik da duznik ne izvrsi svoje obaveze. One sa jedne strane prikupljaju novac od onih koji stede. Vlasnik zajmovnog kapitala se suocava sa brojnim rizicima. 2) Cenovni rizik – To znaci da moze doci do promene iznosa kamatne stope.

Ukoliko rizik ne postoji kamatna stopa jednaka je zbiru prve dve komponente. ali je uobicajeno da glase na donosioca. 38 . KAMATNA STOPA I NJENI FAKTORI Kreditni odnos jeste ugovorni duznicko-poverilacki odnos kojim duznik pribavlja kapital koji investira I kojim preuzima obavezu da vrati glavicu I plati kamatu. Kamatna stopa ima tri komponente: 1) Osnovna cena zajmnovnog kapitala jeste ona cena kapitala po kojoj je banka spremna da plasira sredstvo ukoliko se ne suocava ni sa kakvim rizikom. koji se zasniva na dve komponente: kreditna istorija. -Mogu da glase na ime. jer onaj ko kupuje obveznicu postaje duznik. 2) Kamatna margina kojom banka pokriva svoje troskove jeste izvor prihoda banke kojim ona pokriva svoje troskove. tj fiksna kamatna stopa. rocnost kredita. Sa porastom rizika obveznice raste I kamatna stopa po kojoj se moze prodati. ukljucujuci I kamatnu stopu. Diskontni faktor treba biti kamantna stopa. Onaj ko emituje obveznice ima obavezu da vlasniku obveznice u odredjenom roku isplati glavnicu kao I kamatu na glavnicu u izznosu koji je specifikovan obveznicom.KREDITNI ODNOS. 77. Ugovorom o kreditu se definisu svi parametri duznicko-poverilackog odnosa. Cak I kada se preduzmu sve mere za obezbedjenje rizika uve ce opstati odredjeni nivo rizika. ni prevelika kamatna stopa nece biti dovoljna da se vrati dug. Ona predstavlja duznicku obveznicu. Ukoliko je rejting nizak. godisnje). Kljucno pitanje jeste po kojoj ceni se prodaje obveznica na sekundarnom trzistu? Za odgovor na to pitanje kljucno je da se vrednosti iz amortizacionog plana diskontuju u sadasnje vrednosti.OBVEZNICE I NJIHOVA CENA Obveznice su dugorocne hartije od vrednosti kojima se pozajmljuje kapital onome ko emituje obveznice. 3) Premija na rizik –Ona zavisi od kreditnog rejtinga.koja predstavlja informacije o tome kako je duznik ispunjavao kreditne obaveze u proslosti I druga komponenta je sadasnja mogucnost da se uspesno vrati dug. tako da ce biti potrebna garancija treceg lica. -Njih najcesce karakterise fiksni iznos glavnice I fiksni iznos kamate. Tako vlasnik obveznice moze u svakom trenutku da je proda na sekundarnom trzistu I obezbedi sebi gotovinu. 78. Zato se postavlja pitanje: Da li ce razlicita rizicnost dovesti do toga da za razlicite duznike bude razlicita kamatna stopa? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje treba razmotriti mogucnost pozajmljivanja kapitala. -One sadrze amortizacioni plan: informacije o tome koliki prihod vlasnik obveznice moze ocekivati. tempo obaveza (mesecno.

Ovaj nacin finansiranja njije odrziv I ima ogranicene mogucnosti. Umesto da se profit preduzeca raspodeli vlasnicima on se u potpunosti reinvestira. Generise prinos svom vlasniku dok je se on ne oslobodi. Oni prikupljaju kapital od investitora tako sto prodaju svoje akcije . To su investicioni fondovi. Investitori ne ulazu u akcije jednog preduzeca vec u 39 . 2) Pozjamljivanje kapitala – U slucaju pozajmljivanja kapitala vlasnici preduzeca se suocavaju sa rizikom neuspeha investicionog projekta. Plasmani sa fiksnim prihodima generisu nizi rizik od plasmana sa varijabilnim prihodima. Od plasmana zavisi rizik . 79. Tako investitori u potpunosti ovom fondu prepustaju odluku u koju ce akciju ulagati. -Ukoliko je cena ispod te vrednosti svi investitori imali bi podsticaj da je kupe. Nacin na koji se investitori stite od rizika jeste diverzifikacija portfelja plasmana.Akcija nema rok dospeca.Kada se vrsi kupoprodaja ranije emitovanih akcija rec je o sekundarnom trzistu. Poverilac ne ucestvuje u ovom riziku vec iskljucivo zahteva od duznika da vrati glavnicu I plati kamatu. Postoje primarna. jer je ta cena odnosno trosak koji snosi veci od vrednosti buduceg prihoda. I na trzistu akcijskog kapitala se javljaju finansijski posrednici. cime se finansiraju investicije u samom preduzecu. sekundarna i tercijalna trzista akcijskog kapitala. . Postoji nekoliko bitnih razlika izmedju akcije I drugih hartija od vrednosti kao sto su obveznice: .Kod primarnih trzista akcije se emituju radi formiranja potpuno novog preduzeca. . Najcesce su usmerena na sticaju vecinskog vlasnistva u nekom preduzecu. pa onda taj kapital plasiraju na trzistu akcija.Prinos akcija zavisi od profita koji preduzece ostvari . 3) Vlasnicke hartije od vrednosti – Svako ko plati iznos akcije postaje vlasnik te akcije. kod vlasnicke hartije od vrednosti se u potpunosti prebacuje rizik na vlasnika akcije.Akcije omogucavaju njihovim vlasnicima da ucestvuju u donosenju odluka preduzeca. a on ukljucuje ocekivane dividende I kapitalni prinos od njene prodaje. investitori i vlasnici akcija stupaju u direktan kontakt radi kupoprodaje akcija.CENA AKCIJA I NJENI FAKTORI Cena akcije zavisi od ocekivanih buducih prinosa te akcije. TRZISTE AKCIJSKOG KAPITALA Prilikom razmatranja trzista akcijskog kapitala neophodno je razmotriti na koji sve nacin mogu da se finansiraju investicije u jednom preduzecu? 1) Akumulacija jeste sopstvena stednja. -Ako je cena akcije veca od te vrednosti nijedan investitor nema podsticaj da je kupi.Tercijalna trzista nisu javna. Za razliku od duznicke hartije od vrednosti. . jer bi im trosak bio manji od vrednosti buducih prihoda. dok ga kod duznicke snosi investitor. Sadasnja vrednost akcije jeste vrednost njenih buducih prinosa. 80. . a ne ostvarivanje finansijske dobiti.

onaj oblik kojim se minimzuju ukupni troskovi proizvodnje. Meri se beta koeficijentom. Ukoliko se aktivnosti koje su potrebne za prozivodnju obavljaju van preduzeca radi se o vertikalnoj separaciji. Prvi oblik jeste direktna kontrola kamatne stope. Integracija nizvodno – Preduzece samostalno dalje plasira proizvod koji je proizvelo. Time klijenti lakse dolaze do kredita. Jedino javna preduzeca nemaju ovaj cilj. Time banka deo prioda dobija od drzave tako da banka nema podsticaj da prjekte kontrolise isto kao on gde placanje kamate zavisi iskljucivo od duznka. Drugi oblik je subvencionisanje kamatne stope. Da li ce se proizvdnja odvijati unutar preduzeca ili izvan zavisi od relativnih troskova po jedinici proizvoda. Treci oblik je davanje sredstava obezbedjenja od strane drzave. Navodni motiv jeste zastita duznika. 2) Postoji I specifican rizik – razlika izmedju ukupnog rizika plasmana I sistematskog rizika. Medjutim ovakva intervencija dovodi do nepovoljnih posledica. 82.akcije vise njih. POJAM PREDUZECA Preduzece jeste organizacija formirana kao najbolji organizacioni oblik za obavljanje proizvodnje. vec samo pokrivaju troskove proizvodnje. To znaci da je za odredjenu grupu duznka niza kamatna stopa. Ondosno maksimizovaje kamatne stope na odredjen nivo koji je ispod ravnoteznog nivoa. 81. ali banka nema podstcaj da se bavi selekcijom projekata jer rizik preuzima neko drugi. pod uslovma koji su za duznika povoljniji od komercijalnih. Meri se varijansom koja se izracunava na osnovu istorijskih podataka. 3. 1) Postoji sistematski rizik – rizik koji proizlazi iz faktora koji deluju na sva preduzeca. Vertikalna integracija moze bit: Integracija uzvodno – Preduzece samo proizvodi impute potrebne za proizvodnju proizvoda. Dovode do toga da traznja bude veca od ponude. Cilj preduzeca jeste maksimizacija profita. Sto je veci beta koeficijent visi je specifican rizik. Kada se proizvodnja obavlja unutar preduzeca kaze se da je preduzece vertikalno integrisano. Drzavne agencije klijentima daju garancije koje pokrivaju ceo iznos kapitala ili njegov deo. Mogu se realizovati I oni projekti koji to nisu mogli pri trzisno odredjenoj kamatnoj stopi. Pa ako dodje do pada vrednosti jednih akcija. kompezovace se porastom vrednosti drugih akcija. 2. 40 . DRZAVNA INTERVENCIJA NA TRZISTU KAPITALA 1.

Sto se upravljanja tice postoji skupstina drustva ali se ona svodi na jednog vlasnika koji postavlja direktora. ostali imaju jedino pravo prece kupovine. uzivanje plodova. Svaki ulagac slobodno raspolaze svojim udelom. Tu imovinu cini: -stalna imovina: nekretnine. IMOVINA I KAPITL PREDUZECA Da bi preduzece moglo da posluje treba da poseduje odredjenu imovinu.Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu jeste preduzece kod kog svaki ulagac ucestvuje sa odredjenim ulogom. 2) Drustva kapitala . Osnovni organi akcionarskog drustva su: skupstina akcionara (organ vlasnika). U njemu akcionari odgovaraju za obaveze drustva samo do vrednosti kupljenih akcija.SVOJINA. Omogucava obavljanje procesa proizvodnje. -Ortacko drustvo jeste preduzece koje zajednicki osniva nekoliko fizckih lica – ortaka. 2) koriscenje. Omogucava obavljanje transakcija na trzistu. Sve odluke o imovini preduzeca donosi iskljucivo preduzece. poput advokatskih kancelarija. Problem sa upravljanjem akcionarskog drustva jeste cinjenica da veliki broj akcionara ima veoma mali broj akcija. 84. Broj ulagaca definisan je nacionalnim zakonodavstvom ( u srbiji max 50). Zato uprava ima podsticaj da dobro radi svoj posao. 83. -obrtna imovina: gotov novac. -Akcionarsko drustvo – Jeste drustvo koje kapital pribavlja izdavanjem akcija. sto povecava troskove nadzora uprave.Takva predzeca su obicno mala jer nastaju investicijom sopstvenog kapitala. On uziva ovlscenja koja proizlaze iz prava svojine: upotreeba preduzeca. koji donosi sve poslovne odluke. Za obaveze ortackog drustva svi ortaci odgovaraju ravnopravno svojom imovinom. Pravo svojine je pravo koje se sastoji iz tri komponente: 1) drzanje. 41 . stice losu reputaciju. raspolaganje preduzecem. 2) Drustva kapitala 1) Drustva lica -Sopstvena preduzeca jesu ona preduzeca kod kojih postoji samo jedan vlasnik. Pored toga uprava koja je dobila otkaz zbog loseg upravljanja. Ali akcionarska drustva su efikasna jer postoji berza koja sadrzi informacije o uspesnsti akcionarskih drustaa. VRSTE PREDUZECA Postoje dve osnovne vrste preduzeca: 1) Drustva lica. 3) raspolaganje. Vlasnik preduzeca moze biti fizicko i pravno lice. Stoga postoje dva oblika svojine nad preduzecem: Privatna svojina I kolektivna svojina. Ortacka drustva najcesce se osnivaju u delatnostma profesionalnih usluga. oprema. upravni odbor (organ upravljanj). direktor (organ poslovodjenja). Onaj ko ulozi kapital u preduzece naziva se vlasnik preduzeca.

Prihodi preduzeca: -od prodaje sopstvenih proizvoda -od industrijske svojine – npr patent preduzeca bude ustupljen licu koje placa naknadu za prenos tih prava -od finansijskih plasmana – dividende kod akcija. Razlika izmedju prihoda i rashoda jeste dobit. i ono je potpunosti otpisano na kraju svog zivotnog veka 2) Metod funkcionalnog otpisivanja. 85. Ali ne mora. Energija porebna za proizvodnju. One proizlaze iz ugovora o zajmu I sastoje se u vracanju glavnice i kamate. takes – npr porez na imovinu preduzeca -troskovi amortizacije. ambalaze za pakovanje proizvoda -roskovi usluga – transportne. topli obrok. Druga razlika jeste motiv: motiv kod privatne svojine jeste maksimizacija blagostanja. Pored toga. 2) Obaveze prema vlasnicima sopstvenog kapitala – Obaveze ove vrste namiruju se tek posle namrenja obaveza poveriocima. doprinosi. Postoje dve vrste obaveza preduzeca: 1) Obaveze prema vlasnicima pozajmljenog kapitala – te obaveze su prioritetne. dok kod kolektivne nije. Ona se ne trosi u jednom proizvodnom procesu. 42 .U slucaju privtne svojine moguce je raspolaganje. Ostatak se moze raspodeliti vlasnicima predzeca u vidu dividendi. dok kod kolektivne svojine to nije motiv. komunalne usluge -troskovi radne snage – plata. bilans uspeha obuhvata i raspodelu te dobiti. pa se na osnovu toga definise koliko ce u toj godini njegovo angazovanje da ga priblizi kraju zivotnog veka. vec vremenom i taj gubitak treba nadoknaditi. naknade. vec se jedan deo moze reinvestirati u predzece.proceni se ocekivani intenzitet angazovanja nekog srdstva. drzava moze da otudji svojinu. kamate kod duznickih hartija od vrednosti -vanredni prihodi Rashodi preduzeca: -troskovi materijala – npr el. prevoz itd -finansijski troskovi -porezi. ali se onda ne radi o kolektivnoj svojin vec je rec o privatizaciji. Naravno. Postoje dve strane bilansa uspeha: prihodna i rashodna. Proces amortizacije ima dve komponente: 1) smanjenje vrednosti stalne imovine 2) obracunavanje tog iznosa kao troskova amortizacije Postoje dva nacina obracunavanja amortizacije 1) Metod vremenskog otpisivanja – polazi se od zvotnog veka nekog postrojenja.BILANS USPEHA PREDUZECA Bilans uspeha preduzeca predstavlja finansijsk izvestaj koji pokazuje prihode I rashode preduzeca u toku jedne godine. Pre svega drzava naplacuje porez na dobit.

BILANS STANJA PREDUZECA Bilans stanja preduzeca predstavlja fnansijski izvestaj koji prikazuje stanje imovine i njenih izvora na tacno utvrdjeni dan. 3) Povecanje stednje i investicija – Posle privaticazije privatni vlasnici preduzeca investiraju u to preduzece i njegovu modernizaciju. ulaganje u povezana preduzeca. kratkorocni depoziti preduzeca. nematerijalna ulaganja (ona koja su npr dovela do sticanja licence za proizvodnju) 2. 43 . 2) PASIVA – Na strani passive beleze se izvori imovine i dele se na: 1) Sopstveni kapital predstavlja razliku izmedju aktive i pozajmljenog kapitala. Pored toga privatizacija dovodi i do povecanja stednje.PRIVATIZACIJA –MOTIVI I METODI Privatna svojina predstavlja superioran oblik svojine.Na strani aktive knjizi se ukupna imovina koja se sastoji od dve vrste imovine: 1. 4) Integracija u svetsku privredu – Kod drzavne svojine nema motiva za ukljucivanje u svetsu privredu dok je kod privatne svojine to jedan od motiva. zato se za mnoge zemlje postavlja pitanje privatizacije. Bez privatizacije ne postji trziste kapitala i radne snage. masine i oprema. i to postizu tako sto ne proizvode robu koju na trzistu nema ko da kupi.Obrtna imovina(koja se trosi u jednom proizvodnom ciklusu): gotov novac. odnosno eliminisu sve troskove koji se mogu eliminisati. 1) AKTIVA. zalihe gotovih proizvoda. potrazivanja prema kupcima. Privatizacija moze dovesti do razlicite vlasnicke strukture: -koncentrovano vlasnistvo – mali br vlasnika sa velikim vlasnickim udelima -disperzovano vlasnistvo – veliki br vlasnika sa malim vlasnickim udelima 2) Stvaranje integralnog trzista – bez privatne svojine nad preduzecima ne moze da se uspostavi integralno trziste –ono koje obuhvata i trziste proizvoda i trziste proizvodnih faktora (kapitala i radne snage).Pored toga oni maksimizuju profit tako sto minimizuju troskove.Stalna imovina (koja se ne trosi u jednom proizvodnom ciklusu): zemljiste i zgrade koje preduzece poseduje. 5) Povecanje javnih prihoda – Povecanje javnih prhihoda privatizacijom se cini na dva nacina: uvecavaju se poreski prihodi. U slucaju akcionarskog drustva on obuhvata i akcijski kapital. 2) Pozajmljeni kapital jesu obaveze preduzeca: -dugorocne (zajmovi cija je rocnost duza od jedne godine) -kratkorocne (odlozena placanja preduzeca) 87. tj pretvaranje kolektivne svojine nad preduzecem u privatnu. 6) Politicki motiv – Cesto motiv moze biti neka politicka promena. Npr da se onemoguci povratak komunistickog rezima. Motivi za privatizaciju su sledeci: 1) Povecanje efikasnosti postojecih preduzeca – Privatni vlasnici imaju motiv da maksimizuju profit. a pored toga javni prihodi se uvecavaju jer se gubi potreba za subvencionisanjem drzavnih preduzeca kako bi se odrzala u zivotu.Postoje dve strane bilansa stanja: aktiva i pasiva. 86.