You are on page 1of 20

SPECIJALNI PRILOG 26

VOJNI MEMORIJALI
BALKANSKIH RATOVA I
PRVOG SVETSKOG RATA

U SLAVU
JUNAKA

P
redstavqawe najzna~ajnijih vojnih
memorijala srpske provenijencije,
nastalih u prvoj polovini pro{log
veka kao posledica balkanskih ra-
tova i Prvog svetskog rata, jo{ jedan je
poku{aj da se o`ivi se}awe na ratnike
– u~esnike presudnih bojeva i bitaka
u srpskoj istoriji. To je, ujedno, i deo
bogatstva materijalne kulturne ba{ti-
ne koju nasle|ujemo. Podse}awe na ove
memorijale svojevrsno je odavawe po-
~asti u {iroj doma}oj javnosti mahom
zaboravqenih postradalih pripadnika
Srpske vojske u ratovima za odbranu i
oslobo|ewe zemqe u razdobqu izme|u
1912. i 1918. godine.

V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H

S
KORENI IZ DREVNE ANTIKE vest o potrebi o~uvawa uspomene, se}awa, odnosno memo-
rije na ratnike – u~esnike u presudnim bojevima i bitkama

KULT
u istoriji jednog naroda, ali i na one koji su `rtvovali
svoje `ivote u sudbonosnim oru`anim sukobima, javila se
ve} u anti~kom periodu.
Arheolo{ka iskopavawa anti~kih lokaliteta, a posebno
nekropola, pokazuju da je u tada dominantnom vrednosnom i ide-

RATNIKA
olo{kom sistemu velika pa`wa posve}ivana uspostavqawu i
o~uvawu uspomene na vojskovo|e, vladare ratnike i istaknute
junake, koji su, neretko, bivali i delimi~no ili u potpunosti
deifikovani.
Materijalizacija tog se}awa razvijala se postepeno, ~i-
me je dobijala ne samo na raznorodnosti pojavnih i simboli~-
kih oblika ve} i na specifi~nom zna~aju i vrednosti u okviru
Mnogobrojni zna~ajni odre|ene dr`ave, lokalne zajednice ili dru{tvene grupe.
^itav niz zna~ajnih istorijskih izvora svedo~i o usposta-
istorijski izvori svedo~e vqawu svojevrsnog kulta ratnika koji svoj `ivot nesebi~no `r-
tvuje za dobrobit zajednice, wenu slobodu, odbranu od neprija-
o uspostavqawu svojevrsnog teqa ili ja~awe u odnosu na susedne narode i wihove dr`ave.
Ve} u Herodotovoj „Istoriji”, Tukididovim „Peloponeskim ra-
kulta ratnika, koji svoj tovima” ili Plutarhovim „Uporednim `ivotopisima”, na pri-
mer, uo~avaju se razvijeni i u svesti zajednice duboko ukorewe-
`ivot nesebi~no `rtvuje ni oblici specifi~nog vi|ewa herojstva u ratu i `rtvovawa za
op{te dobro.
za dobrobit zajednice, Organski se, u ovom segmentu, nadovezuju}i na anti~ko raz-
dobqe, sredwovekovno doba zadr`alo je osnovne arhetipske
wenu slobodu, odbranu odlike te pojave, nadogra|uju}i ih hri{}anskim tuma~ewima i
ikonografijom, uvode}i tako u svest i realnost toga perioda
od neprijateqa ili ja~awe pojam svetih ratnika koji nevino stradaju „Hrista radi”, a za
ideale koji predstavqaju vrhunske verske i humanisti~ke vred-
u odnosu na susedne narode nosti tog vremena. Posve}eni pojedinci iz ranohri{}anskog
perioda, kao i pozniji kanonizovani pripadnici plemi}kog sta-
i wihove dr`ave le`a i vladarskih porodica postaju svojevrsni odraz u ogleda-
lu svojih anti~kih prete~a, te simboli~kih i vrednosnih arheti-
pova.
Lokaliteti koji se nalaze u neposrednoj vezi sa presudnim
istorijskim doga|ajima, odnosno oru`anim sukobima, kao i me-
sta pogibije, odnosno pogreba ratnika i vojskovo|a koji su se
istakli svojim juna{tvom, ratni~kom ve{tinom ili `rtvovawem
za vi{i ciq, s vremenom su dobijali na zna~aju kao kultna,
istorijski ili ideolo{ki va`na mesta. Primeri
koji bi neposredno i bez bilo kakve razumne
sumwe potkrepili ovakvu tvrdwu brojni su i ra-
znorodni. Ukaza}emo samo na neke od najzna~aj-
nijih, poput obele`ja posve}enog hrabrom kraqu
Leonidi i wegovim spartanskim saborcima na
mestu Termopilske bitke ili grobnice makedon-
skog kraqa Filipa Drugog u Vergini, odnosno lo-
kaliteta Kosovske bitke ili mesta smrti despo-
ta Stefana (Lazarevi}a) podno Kosmaja. Isto-
rijski, simboli~ki i ideolo{ki, a u nekim slu~a-
jevima i religijski paralelizam navedenih pri-
mera iz razdobqa anti~ke Gr~ke i sredwovekov-
ne Srbije ukazuje na svojevrsnu univerzalnost
osnovnih svojstava vojnih memorijala tokom pro-
teklih vekova.
Bez `eqe da se detaqnije analizira svest i
praksa koja je u toj oblasti, pored ostalog, odli-
kovala anti~ki i sredwovekovni svet, osnovni
ciq ovog teksta jeste da predstavi najzna~ajnije
vojne memorijale srpske provenijencije, nastale
u prvoj polovini pro{log veka kao posledica
Balkanskih i Prvog svetskog rata.

1. novembar 2007.
34

koji su se vodili u razdobqu od 1912. predstavqa Spomen-~esma simboli~nog naziva „Kosovo”. i wihovo podizawe uo~ava se ve} krajem 1912. koji se odi- grao 1389. ova pojava. podignuti da obele`e i slave oslobo|ewe drugih dr`ava. Hrvata i Slovenaca (od 1931. Istovremeno. teritorijalni i arhitektonsko-sadr`ajni. to je zna~ilo da su vojni memo- rijali gra|eni u tom razdobqu nosili jasan pe~at vladaju}e gra- Ova sintagma je u svesti pripadnika |anske i politi~ke ideologije. i drugog umetni~kog stvarala{tva. godine u tek oslobo|enom Prizrenu. ali ve} perspektivnom beogradskom arhitekti Mo- miru Korunovi}u da na periferiji Prizrena projektuje i sagradi Spomen-~esmu „Kosovo” u znak se}awa na ratnike pale u borbama Spomen plo~a u Prizrenu 35 . istina skromni vojni memorijali nastali u tom periodu vojnih memorijala koji se nalaze neposredno su vezani za doga|aje iz razdobqa Prvog balkanskog rata. zna~ewski skog dru{tva. ma- ne samo na teritoriji Srbije. ali i ve} i na podru~ju ve}eg broja u pojedinim regijama centralne Srbije. tada se mo`e uo~iti jedan jasno izdvojen hronolo{ki okvir koji obuhvata razdobqe u periodu ve} od 1912. {to najve}i deo u ono vreme vezan za period velikih oru`anih podignutih vojnih memorijala sadr`i i jasnu religijsku komponentu. pa sve do 1941. zna~ajno prisustvo ve}inskog naroda u Srbiji neraskidivo Srpske crkve dodatno je zna~ewski i sadr`ajno odre|ivalo nasta- le memorijale.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A SIMBOLIKA V SPOMEN-^ESME ojni memorijali balkanskih i Prvog svetskog rata mogu se kla- sifikovati po nekoliko principa. Krajem 1912. obrazovnom i verskom sredi{tu Metohije. ali i da „osvete” poraz srpskog kneza Lazara i wegovih trupa. hom na teritoriji tim ratom oslobo|enog Kosova i Metohije. kul- turnom. godine na Gazimestanu. i 1918. sukoba koji su se odvijali u razdobqu odrednicu ili simboliku. istorijsko-doga|ajni. a delimi~no i nakon we- govog okon~awa. pored datno doprinelo da se wen ukupni stepen o~uvanosti u potowim de- cenijama mogao smatrati nezadovoqavaju}im. godine. Najraniji. na- stalih upravo tokom perioda Prvog balkanskog rata. Preneseno na poqe arhitektonskog pojavu nacionalne istorije. Oni su ukazivali na ostvarewe vi{evekovne te`we Srba da od turske dominacije oslobode oblasti Kosova i Metohije. ali i daqi razvoj savremenog monarhisti~kog poli- ti~kog i dr`avnog sistema. pak. go- dine. stoga. a me|u wima su posebno zna~ajni hronolo{ki. Spomen-kosturnica pripadnika Srpske vojske stradalih u IZVORA logoru za internirce koji se nalazio u tvr|avi u Aradu u Rumuniji). Ukoliko se. {to je do- Prvog svetskog rata. godine. oblasti koja se me|u Srbima vekovima smatrala. odnosno najsta- riji vojni memorijali. Stradawe nepokretne kulturne ba{tine u svet- svedena na razdobqe balkanskih i skim ratovima poprimilo je izuzetno velike razmere. administrativnom. godine general Bo`a Jankovi} dao je zadatak tada mladom. godine. kulture i vere. koji je naglo prekinut izbijawem Prvog odre|enu i neobi~no zanimqivu balkanskog rata 1912. SPOMEN-^ESMA ” KOSOVO ” Jedan od najstarijih i najzna~ajnijih vojnih memorijala. doprinela je nastanku niza Prvi. Razumqivo je. godine Kraqevine Jugoslavije) Ratovi za oslobo|ewe Srbije podrazumevao je i obnovu osnovnih principa i vrednosti gra|an- predstavqaju posebnu. godine o{te}en je Iako u dobroj meri neopravdano ili je sru{en tokom Drugog svetskog rata. podignuta krajem 1912. nosili su jasnu istorijsku. do`ivqavala i definisala kao „kolevka” sredwovekovne srpske dr`ave. oni se mogu svrstati i u dve grupe koje bi ~inili spomenici pobede (primer: kom- pleks na Kajmak~alanu u Makedoniji) i spomenici upozorewa (pri- mer: tzv. ideolo{ku i religijsku konotaciju. ostalog. RELIGIJSKA ODREDNICA Period stvarawa i razvoja novoformirane Kraqevine Sr- ba. Ve}i broj spomenika posve}enih oslobodila~kim ratovima izme|u 1912. do 1941. obrati pa`wa na determinisawe perioda najve}e graditeqske delatnosti vezane za podizawe memorijala li~nosti- ma i doga|ajima iz razdobqa ovih oslobodila~kih i odbrambenih VODE ratova. Istovremeno.

zaboravqane i prepu{tane zubu vremena. autor vi{e vojnih memorijala u Srbiji i na istorijski ili verski va`nim lokalitetima. u skladu sa dugom tradicijom me|u naro. sam odvod. sije. Po svojoj vitkoj si- ~esme u Prizrenu nije sa~uvan. Slova epitafa uklesana su i obojena zlat- ja umetni~ki i istorijski veoma vrednih spomenika. dva stuba. Du. Posve}ena je pripadnicama {kotske `enske medicinske mi- nu li~nosti i doga|aji koji su obele`ili period balkanskih i Pr. Wegova mono. uo~qiva je sama po sebi. dok je sam obelisk od betona oblo`enog sitnozr- gradwe sli~nih objekata skromnih dimenzija i bez posebne umet. atmosferskih padavina. Skladna kompozicija spome- rodni. bi}e kasnije svojstven motiv wego- vih spomen-obele`ja. pomalo romanti~ni ambijent ne. godine na centralnom trgu. Kosova i Jankovi}. Simbolika brojeva. lueti i jednostavnosti masa obelisk u Vlasotincu spada u repre- zentativnije srpske vojne memorijale me|uratnog perioda. nad. koja se ovde prvi put javqa na jednom Korunovi}evom de- lu. grbom Kraqevine Srbije. Veoma Spomen-~esma „Crkvenac” u Mladenovcu nalazi se u Kosmaj- mali broj wih. Spomenik ratnicima iz Vlasotin. U medaqonu leve ni{e ispisan je broj 1389. poput one u Mlade. pro{ireni stepenasti postament. To poqe ukra. Tekst posvete dat je na srpskom i engleskom jeziku. nim ve{ta~kim kamenom teraco. ni~ke vrednosti. ~ime ispuwava svoju memorijalnu funkciju. Sazidana je od grubo tesanog kamena na neure|enom litna akademska kompozicija su`ava se zemqi{tu i bez ure|enog prilaza. kao Pored navedene spomen-~esme. Originalni projekat Spomen. Natpis ukazuje na to da je ~esma bila namewena bra}i Prizrencima. te su spomen-~esme bi.5 metara. rata zahvalni Mladenov~ani i borci Moravske divizije Prvog po- svedo~e o neprolaznoj potrebi da se od istorijskog zaborava otrg. {}u. a sredwi deo vi. Oni su. Spomen-~esma „Crkvenac” jeste izraz zahvalnosti za pomo} ca. ali u Spomen-~esma „Crkvenac” novom. Dubqa simbolika izvora vode. gra|eni su od svetskog rata. Makedonije i Gr~ke. Spomenik je podignut na inicijativu dr Radula Vela{e- Metohije. nika oboga}ena je plitkom i sitnom de- kada{weg predgra|a. koja predstavqa Mod Inglis. ali i posle wihovog okon~awa. Spomenik u Vlasotincu projektovao je znameniti ruski arhi- dima ovog podnebqa. Postoje tri slavine. vi}a. kamena pe{~ara. lim lu~nim ni{ama. ziva. skoj ulici.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H 1912. Arhitekta je na tom spomen-obele`ju ostvario dopa- dqiv spoj lu~nih i zabatnih elemenata. uo~qiva je pojava iz. podignut je 1932. sa ni{om i pilastrima u podno`ju. a u desnoj ni{i 1912. U sredi{tu je visoki blok simboli~kog zna~aja. iako je skrom. {to ukazu- je na `equ graditeqa da naglasi zna~aj dva va`na datuma iz istorije srpskog naroda vezana za Kosovo i Metohiju. urbanom ambijentu. koji u sebi sa. humanitarno-medicinske misije [kotlan|anki i se}awe na va`an Ima oblik obeliska ~ije je stablo sraslo sa bazom. Istorijski patos sredwovekovne kosovske tragedije sim- boli~no je povezan sa herojskom oslo- bodila~kom epopejom Srpske vojske u Prvom balkanskom ratu. bez nekog posebnog inostranstvu. ^esma ima oblik svoda koji sa predwe strane dr`e osnovnu odliku i funkciju spomen-~esma. koji su obliko- Svojim blago nijansiranim rusti~nim vani u formi lavqih glava i {koqke za izgledom. i 1918. Baza spomenika sa morijalnog spomenika. bqenim gorwim delom. koje su o~uvane do na{ih dana. Podigli su je u godinama posle okon~awa Prvog svetskog novcu ili one u blizini sela Agios Mateos na gr~kom ostrvu Krf. a radove je izveo lokalni kamenorezac Svetozar plana nastajali na {irokom podru~ju centralne Srbije. pri vrhu. u periodu balkanskih i Prvog i baza obeliska (spomen-~esma) i sam vrh obeliska. koju je u Srbiji tokom tog svetskog rata predvodila dr Elsi vog svetskog rata. Stati~na kompozicija spomenika vi{en zabatnim poqem. Na sredini je postavqena bela mermerna plo~a sa zao- Ipak. pleni svojim dostojanstvom i uzdr`ano- {eno je predstavom belog orla. a sam vrh zavr{ava se vi{e- ga~ka je 11. S vremenom. ^esma ima izgled me. godine. 1. dr`e i elemenat spomen-~esme. segmentnom „kapom” ra{~lawenom ma- sok je 7 metara. me|uratni period obele`en je i podizawem maweg bro. koja je podrazumevala postavqawe obele`ja tekta Nikolaj Krasnov. deo istorije ovih predela. palim u oslobodila~kim ratovima Srbije u periodu izme|u koju su rawenim pripadnicima Srpske vojske ukazale pripadnice 1809. vale zapu{tane. sve ~etiri strane ima ispuste za odvod nih dimenzija i jednostavne strukture. [ema gra|evine korativnom plastikom heraldi~kog i je trougaona. novembar 2007. ona se dobro uklapala u pri. godine za oslobo|ewe tog meto- hijskog grada. MEMORIJALNA ULOGA Dowa zona spomenika. Plo~e sa stihovima uni{tili su Bugari u Prvom svetskom ratu. no`utom bojom. 36 . Na strane ~e- sme autor je postavio plo~e sa stihovi- ma patriotske sadr`ine. kojim je zadovoqio ukus provincijske sredine. I danas postoji.

godine na starom sredwovekovnom crkvi{tu. U neposrednoj okolini Beograda. Crkva je sagra|ena u periodu izme|u 1923. Ne{to kasnije. oko koga su se u je- okon~awa Prvog svetskog rata. koji je obuhvatao glavni hram – katolikon i nekoliko pomo}nih zgrada. odnosno ISPOD PODA OD KAMENIH PLO^A arhitektonski opus u sveukupnoj Jedan od u javnosti malo poznatih lokaliteta jeste i Spo- ba{tini koju obuhvataju vojni men-crkva svetog \or|a. godine vodile na evropskim boji{tima. Period Prvog svetskog rata doneo je toj oblasti velika razarawa i gubi- tak qudskih `ivota.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A G SPOMEN-KOSTURNICE. i 15. a po projektu stru~waka Za- voda za za{titu spomenika kulture – Vaqevo. pohraweni su stanovni{tva novouspostavqene posmrtni ostaci srpskih boraca. ~i- ji je grob. Hram je posve}en jednom od ranohri{}an- skih svetih ratnika – svetom \or|u Pobedo- noscu. go- dine u okviru aktivnosti Ministarstva rada i socijalne politike na za{titi srpskih voj- nih memorijala. veka na tom lokalitetu formiran manastir. sme{teno je pitomo kolubarsko mesto Lajkovac. verovatno krajem 15. kao i u onoj ve}oj koja je formirana unutar naosa. Va`an gra|evinski. Sama gra|evina odlikuje se jed- Kraqevine Srba. Spomen- -kosturnice. Cerska i Kolubarska. Spomen-crkva svetog \or|a sa kosturnicom u ]elijama kod Lajkov- ca zna~ajna je i po tome {to je tokom 14. administrativnog sredi{ta istoimene op- {tine. i 1924. dinasti~kih ili ju posmrtni ostaci oko sedam hiqada stradalih boraca. na Ibarskoj magistrali koja spaja glavni grad sa zapadnim regijama Srbije. kapele i crkve. koje crkva sa kosturnicom nalazi se na oko tri kilometara jugoisto~- u ve}em broju nastaju u periodu nakon no od samog Lajkovca. i 1918. Srpska pravoslavna POD crkva. sa kosturnicom. vi{estruke potrebe ~uvawa se}awa. U kripti verskih ose}awa i stavova koja se nalazi neposredno ispred zapadnog portala bogomoqe. nostavno{}u forme. udru`ewa ratnih veterana i istaknuti po- jedinci. Sam manastir za- du`bina je nepoznatog srpskog vlastelina. sen 1914. u selu ]elije kod Laj- memorijali predstavqaju spomen kovca u ~ijim kriptama po~iva veliki broj stradalih pripadnika Srpske vojske – u~esnika u Cerskoj i Kolubarskoj bici. koje su se tokom 1914. Unutra{wost hrama podeqena je sa dva jaka pilastra na tri traveja. iako devastiran u potowim vekovi- ma. budu}i da je osmi{qena kao jednobrodna kapela sa polukru`nom oltarskom apsidom. u naosu je sahrawen nepoznati mu{karac sta- Spomen-crkva svetog \or|a. otkriven tokom obimnih restauratorsko- konzervatorskih radova izvedenih 2005. Najve}i broj vojnih bogomoqa mahom nastaje u regijama u koji- ma su se u periodu izme|u 1912. te je ta arhitekton- ska forma ostala nepromewena do na{ih da- na. posebno uspostavqani odbori za gradwu konkretnih vojnih bogomoqa. sa osnov- nom namenom da poslu`i kao kosturnica u kojoj treba da po~iva- ja~awa patriotskih. Osim po ovome. a u neposrednoj blizini Vrap~eg brda. veka. KAPELE I CRKVE lavni ktitori gradwe tih specifi~nih bogomoqa bili su kra- qevi Petar Prvi i Aleksandar Prvi. odigrale su se upravo na tim terenima. ^itav kolubarski kraj znamenit je kao jedna od najstarijih oblasti srpske sredwovekovne dr`ave. Mo`da dve najzna~ajnije i u vojnoistorijskoj nauci najpoznatije bitke. Hrvata i Slovenaca. a svoj KRSTA zna~aj nije izgubio ni u potowim istorijskim razdobqima. godine vodile krvave borbe izme|u jedinica Srpske i Wihova gradwa bila je plod Austrougarske vojske. godine odigrale najzna- ZNAKOM ~ajnije bitke balkanskih i Prvog svetskog rata. sa kosturnicom u selu ]elije 37 .

nalazi se monumentalna Spomen-kosturni- ca pripadnika Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. zawe tog spomen-obele`ja. {to Projekat za izvo|ewe restauratorsko-konzervatorskih ra. koja je nog memorijala prisustvovali su. novembar 2007. pored visokih rumunskih zva. samom vrhu postavqen je masivni granitni krst. iznad vrata. O~igledno je da je gradski ambijent mawe in- spirisao Korunovi}a. Svega toga u ovom spomeni- ku nema. godine. godine. a posebnu zaslugu u wegovom uspe{nom okon~awu bronzana plo~a sa urezanim stihovima pesnika Vojislava Ili}a pripada i osobqu Ambasade Republike Srbije u Rumuniji. pred- stavqa redak primer memorijalnog objekta tog autora izgra|enog u urbanom ambijentu. po~eli su radovi na donekle olak{ava otvoreni zvonik. godine u obliku pi. Na merni stubovi koji su dr`ali dekorativnu metalnu ogradu.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H rije dobi. koji ozna~ava godinu po~etka radova ekipa stru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kultu. qefnim brojevima. formiran je jo{ ni~nika. 38 . kao i Spomen-crkve u Krupwu. sredstvima dr`ave i dobrovoqnim prilozima gra|ana. pritesanih granitnih blokova u obliku kapele sa zvonikom. podig- nuta je 1925. koga su Turci u znak od- mazde oslepeli. posve}ena uspomeni na Jagodince stradale u balkanskim i Prvom svetskom ratu. deluje impresivno i dija. pojedine plo~e od kojih je Spomen-kosturnica sa~iwena s izgradwa okon~ana je tek 1930. godine. i 2007. Te{ku konturu masivne kamene grobnice po projektu arhitekte Momira Korunovi}a. na ~ijoj se ju`noj strani nalazi dvokrilna ulazna ci 2006. Objekat ima troste- penu bazu. ~iji je grob bio namerno skriven ispod poda izra|enog od kamenih plo~a. godine. u blizini Konstance. delo Momira Korunovi}a. Mla|eg. budu}i da sredwovekovni pisani izvori svedo~e da je u tom sredwovekovnom hramu bio sahrawen jedan od sinova despota \ur|a – Grgur Brankovi}. postavqen na wenom vrhu. godine. Kapela. nicima stradalim u bici na Drini 1914. Kao glavni likovni znak pri vrhu stabla isklesana su okrugla poqa sa ravnokrakim kr- stovima u sredini. Originalni projekat nije sa~uvan. a u podno`ju izdubqene ni{e. Ni po svojim dimenzijama. nepretencioznim formama. na izgradwi spomenika. 1. Okolni prostor ogra|en je niskom `i- bici za Dobruxu 1916. Izme|u stubova. Takvo dejstvo Korunovi} je postigao jednostavnim na teritoriji Rumunije. 1926. Nakon tog otkri}a izvr{ene su prve antropo- lo{ke analize skeletnih ostataka. ima dvo- Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. Spomen-kosturnica u Jagodini. ozna~ava godinu tokom koje je otpo~eo Prvi svetski rat. turu. Spomen-crkva svetog \or|a sa kosturnicom. koja se nalazi u okviru gradskog grobqa u mestu Me|e. sredi{te samog objekta. posve}ene srpskim rat- Spomen-kosturnica sagra|ena je 1926. Korunovi} je navikao da wegove gra|evine u gradovima imaju dominantnu urbanisti~ku ulogu. koji su se juna~ki borili u krilna re{etkasta vrata. taj spomenik ne mo`e da se meri sa memorijalima koje je Momir Korunovi} izveo u slobodnom. godine. koje su potom nastavqene u la- boratorijama u Kanadi. je ni heraldi~kih oznaka. obnovqena je tokom zimskih mese. Spomen-obele`je na Ma~kovom kamenu podignuto je kraqica Marija. Spomenik ima ~etvorougaonu osnovu. Spo. sa {irokom bazom i u`im stablom. Spomen-kosturnica pripadnika Prve srpske dobrovoqa~ke ^itav memorijal na Ma~kovom kamenu ima piramidalnu kon- divizije. koja je dece- nijama tavorila u stawu potpune zapu{tenosti. godine zahvaquju}i anga`ovawu stru~waka Zavoda za za{titu spomenika kulture – Vaqevo i sredstvima Sektora za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada i socijalne po- litike. Na levom stubu se nalazi broj 1914. stradalih Spomen-kosturnica u Me|ediji tokom ~uvene bitke za Dobruxu 1916. godine. Spomen-kosturnica ratnika stradalih u balkanskim i Pr- vom svetskom ratu u Jagodini. SE]AWE NA DOBRUXU Na gradskom grobqu u rumunskom mestu Me|edija (Medgedia). ^itav objekat vi- men-kosturnica u kojoj po~iva vi{e hiqada stradalih pripadnika sok je oko osam metara. Posebnu vrednost hrama ~ine i nedavno otkrive- ni ostaci sredwovekovnih fresaka. ostavqao bi te`ak utisak svojim spoqa{wim masama. i kraq Srba. dok se na dova na tom spomeniku kulture iz ratnih perioda realizovala je desnom nalazi broj 1926. Da nije krsta na vrhu. Spomenik je izgra|en od vremenom su ispale iz le`i{ta. Sve~anom otkrivawu tog voj. izgradwi Spomen-kapele sa kosturnicom. predstavqa najve}i i najzna~ajniji srpski vojni memorijal dostojanstveno. Iako nije monumentalnih dimenzija. Na obezbedio Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva stubovima sa ulazne strane nalazi se jedna metalna plo~a sa re- rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije. kao i sam vrh piramide i mer. Na tom spomeniku nema ni dekoraci- Na samom vrhu planine Jagodwe kod Krupwa. blesnula je to- kom 2005. Na sredini desnog stuba postavqena je re – Beograd. ni po dekoru. ni po formi. na Sredstva za izvo|ewe svih planiranih radova u potpunosti je metalnoj mre`i ispisan je tekst „Otaxbina palim herojima”. Zbog neodr`avawa i posledica ~estih zemqo. godine. kapija sa betonskim stubovima. neurbanizovanom prostoru. Hrvata i Slovenaca Aleksandar Prvi i 1924. Odbor za podi- ramide od belog ven~a~kog mermera. Wegova tresa. ~anom ogradom. tako|e podignuta po Korunovi}evom projektu.

dok je ona oltarska spoqa petostrana. com. koja zbog nedostatka sredsta- je. Izgradwa crkve okon~ana je 1933. renomirani beogradski arhitekta Momir Korunovi}. ali neobi~- Spomen-crkva sa kosturnicom u Krupwu 39 . neomalterisana. koji je trebalo da nose kupolu. je veoma prostrana. oblik bazilike. Ima ne~eg rusti~nog u op{tem Na mestu nekada{weg paraklisa posve}enog slovenskim izgledu gra|evine. Hram je podignut u spomen ratnicima palim u oslobodi- la~kim ratovima Srbije do 1918. ko. Prema jo{ jednom projektu tada ve} uglednog beogradskog ar- vr{avaju se lu~no. Proje- kat Spomen-crkve sa kosturnicom svetih ]irila i Metodija u RATNI^KI KARAKTER MEMORIJALA Prilepu jedno je od najzna~ajnijih ostvarewa arhitekte Koruno- Potreba da se na odgovaraju}i na~in pohrane posmrtni vi}a. Po umerenoj dekoraciji i rusti~noj fasadi hitekte Korunovi}a. {to poja~ava wen ratni~ki karakter. Bo~ni frontovi koji na fasadi isti~u krakove upisanog krsta za. Unutra{wost hrama sti~na. koji su tokom boja na De- ligradu (4. otpo~ela je izgradwa monumentalnog hrama sa kosturni- porodi~noj zaostav{tini potomaka Momira Korunovi}a. Za- padno pro~eqe ima trougaoni oblik. Dva stuba dele naosa uzdi`u se ~etiri stuba. Origi. Po{to kupola nije ni izgra|ena. Sredstva za izgradwu obezbedilo je Dru{tvo knegiwe Qubice iz Beograda. posve}enog dvojici crkvenih i istorijskih velikana. pored ve} podignute Spomen-kapele sa kosturni. stuba odvajaju oltarski prostor od ostatka crkve. go- dine. Hram nema bo~- ne apside. dok su unutra{wi zido. tako|e. pletvarskog mermera. koja ima osnovu u obliku gr~kog krsta i vi- soko kube iznad naosa. U sredi{wem delu tipa razvijenog upisanog krsta sa jednim kubetom. Crkva je trebalo kao i Spomen-kapele sa kosturnicom na Ma~kovom kamenu. ski egzonarteks sa polukru`nim timpanonom. gradwa okon~ana je 1935. Spomen-crkva sa kosturnicom svetih ]irila i Meto- vazilazi visinu od 20 metara. Iznad isturenog lu~nog trema nalazi se lu~na trifora nadvi{ena o{trim zabatom. ~ini se ne{to smawenom. godine. go- nalni projekat spomen-obele`ja na Ma~kovom kamenu nalazi se u dine. gra|evina danas ima tona i po tome odudaraju od kamene gra|e hrama. koji nose galerije i zaseban balkon za hor. septembar 1806) zaposele srpske snage. 1930. tu fasade. crkve sa kosturnicom svetog arhan|ela Mihaila u Deligradu kod Glomazni i te{ki baldahin iznad zapadnog portala donekle odu. rezultirala je iz. poput Korunovi}evih crkava u selu Br. godine. Wena iz- 1914. Bo~ne fasade su perforirane plitkim polukru`nim triforama. Na fasadi crkve posebno su istaknuti visoki krakovi upisa- je na visokom sivom kamenom soklu. Spomen-crkva sa kosturni. koji su gra|eni od be.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A Slikovitom izgledu celine spomenika doprinose jaki kontrasti dara od strukture ~itave gra|evine. na planini Jagodwi. u Prilepu 1927. trem niskih lukova koji po~ivaju na kratkim i zdepastim stubovi- je po~iva na osmougaonom postoqu. pa je unutra{wost crkve slabo osvetqena. Spomen-crkva sa kosturnicom sve- tog arhan|ela Mihaila tipi~na je gra- |evina srpsko-vizantijskog stila. a iznutra polukru`na. Krakovi krsta su na fasadi nagla{eni visinom. Na zapadnoj strani crkve nalazi se istureni ni- sadi su retki i uski. nalazi se mali ulaz sa niskim krasi lu~ni trem sa zdepastim stubovima. godine. Autor se opredelio za hram trikonhalne osnove. kom Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata. nog od krupnih kamenih blokova. Lokacija na kojoj je po- dignut spomen-hram pa`qivo je bira- na. gra|evina bi bila 23 me- Objekat je zidan od prvoklasnog kamena. Aleksinca. crkva je po- ostaci srpskih ratnika stradalih u borbama na Drini u jesen dignuta u spomen na kraqa Petra Prvog Oslobodioca. pomalo izdu`ena. Osim zapadnog portala postoje i dija u Prilepu po svojim odlikama predstavqa kombinaciju mo- posebna vrata na severnoj fasadi. nog krsta. pre~nika tri metra. a {iroka 21 metar. Da je ona izvedena. ^itava gra|evina postavqena ma. Naime. Najvi{a ta~ka na kubetu pre. Hram je podignut od betona i com na Ma~kovom kamenu. Fasada je spoqa ostala ru. ravskog i originalnog Korunovi}evog re{ewa. bio da ima jednu monumentalnu kupolu. na mestu hrama nalazio se glavni {anac. Otvori na fa. Stubovi u naosu imaju granitne kapitele. Po `eqi samih gra|ana i vernika toga kraja. godine otpo~ela je izgradwa Spomen- uo~qivo je da u pitawu nije samo crkva ve} i spomen-kosturnica. tipa razvijenog upisa- vi oblo`eni mermernim plo~ama. nog krsta. Dva pripratu od naosa. a uz samu apsidu. nastali zbog same strukture objekta izgra|e. posebno u segmen- com u Krupwu je gra|evina sredwe veli~ine. Priprata je od naosa odvojena stubovima zan i Prilepu. Na jugoisto~- Glavno zapadno pro~eqe krupawske spomen-crkve sa kosturnicom nom delu hrama. va nije izgra|ena. tara visoka. Autor ovog sakralnog objekta. To je trikonhosna gra|evina. hiqada srpskih ratnika palih u borbama u prilepskom kraju to- posve}ene Vaznesewu Hristovom. prosvetiteqima svetim ]irilu i Metodiju. To je nevelika. tremom. Duga~ka je 28. Wegova kripta je kosturnica za oko {est gradwom monumentalne Spomen-crkve sa kosturnicom u Krupwu. }i gra|evinu u celini. Egzonarteks ~ini Iznad naosa uzdi`e se osmostrano kube. posmatraju- svetlosti i senke. I sama kupola.

koje je srpski narod vekovima nosio. a podloga betonskog podijuma pretrpela je tu spomenika kulture Grada Beograda. Beli orao simbol je mira. godine sredstva za redovno odr`avawe ovog 1. godine nalazila u stawu vidne zapu{tenosti. Autor je tu prime- nio neka netipi~na re{ewa.074 neidentifikovanih ratnika. Pod wegovim nogama nalazi se orao sa polo- `enim austrougarskim i nema~kim zasta- vama. ~ini sredi{wi spo- kosturnica branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu predsta. slobode i pravde. Monolitni spomenik nad Kosturni- com simbolizuje snagu naroda. a prema projektu stru~waka Zavoda za za- {titu spomenika kulture – Ni{. Taj spomenik kulture u potpunosti je obnovqen u periodu izme|u 2004. Spomen-kosturnicu. dok se autorstvo skulptoralnih kompozicija. godine na najuzvi{enijem mestu beo- gradskog Novog grobqa. wegova supruga Saveta i sin Radivoje (rodom iz sela identifikovanih i 1. godine podigli Janko Mi- roda. Spomen-plo~e bile su napukle na Beograda. gove leve i desne strane. Krst na samom vrhu. i 2006. godine sredstvima Ministarstva rada i socijalne politike i op{tine Aleksinac. pobedni- ka.opusteo i obrastao u korov.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H no skladna gra|evina. branioca domovine. Od 2007. ali vidqiva o{te}ewa. gde su pohraweni posmrtni ostaci oko ~etiri tivnu memoriju jednog naroda. nalaze se dve spomen-plo~e od belog budu}i da je wena poruka jasna. Ministarstvo rada i socijalne politike la se do 2005.529 hajlovi}. koji vqa jedan od najzna~ajnijih spomenika podignutih da ~uvaju kolek. godine. znamewe na Kosturnici podse}aju na vi{evekovno stradawe na. Sredstva za izgrad- wu Kosturnice obezbedilo je Udru`ewe rezervnih oficira i ratnika. izliven u crnoj bronzi. a u su- ~eqavawu sa crnim predstavqa okr{aj i pobedu dobra nad zlom. stav vojnika u vidu krsta i hri{}ansko garskom logoru koji je postojao u aradskoj tvr|avi. {to je neuobi~ajeno za Korunovi}a. koje svedo~i o tragi~nim do. Ona spada u grupu spomenika opomene.po~iva na kripti. BRANIOCIMA BEOGRADA Spomen-kosturnica branilaca Beo- grada u Prvom svetskom ratu podignuta je 1931. @ivost objektu daju uspela prostorna re- {ewa. ob- Republike Srbije.kom prole}a 2006.stradalih tokom Prvog svetskog rata u Aradu. Kwiga sa imenima sahrawenih u Kosturnici bele`i 3. Parce- ju}i u vidu wen zna~aj. novembar 2007. koje ~ine sastavni deo Kosturnice. koju su 1932. pripi- suje @ivojinu Lazi}u. na kojima su ispisana imena pojedinih od wih. koji podrazumeva izvo|e. godine izvela neophodne radove na wegovom menirea) nalazi se Spomen-kosturnica pripadnika Srpske vojske ure|ewu. od 2005. uz pomo} Beogradske op{tine. koja je pred- stavqena kamenim dvoglavim orlom. Na vrhu spomeni- Spomen-kosturnica branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu ka nalazi se predstava vojnika. Ima.mermera. ^itav kompleks delo je ruskog ar- hitekte i vajara Romana Verhovskoja. koju simbolizuje visoko podignuta zasta. kao {to su bo~ni tremovi na severnoj i ju`noj strani priprate. Crkva je gra|ena armiranim betonom. 40 . Spomen. gde se u prethod- nom razdobqu nalazilo Srpsko vojni~ko grobqe. Raskinuti lanci simbolizuju izlazak iz ropstva. Fasade imaju mnogo praznih povr{ina. svevremenska i antiratna. odnosno u austrou- va.Orehovac iz tada{we Vardarske banovine).menik postavqen na blago uzdignutom betonskom podijumu. sa we- po~etka prethodnog veka. Osmostrano kube svojom visi- nom (najvi{a ta~ka sa krstom dose`e 20 metara) daje vitkost skladnoj konturi hra- ma. a ne dekor zidnih povr{ina.pojedinim mestima.mawa. we sveobuhvatnih restauratorsko-konzervatorskih radova na Zbog vi{edecenijske nebrige taj lokalitet je s vremenom tom nepokretnom kulturnom dobru. rada i socijalne politike Republike Srbije rumunska strana to- U okviru kompleksa aradskog gradskog grobqa (Cimitirul Po. godine finansira projekat Zavoda za za{ti. uspomenu na tragi~ne doga|aje sa stotine stradalih srpskih vojnika. ali je na inicijativu Ministarstva ga|ajima iz septembra i oktobra 1915. zajedno sa Sekretarijatom za kulturu Grada rasla u korov i neodr`avana. Na betonskom podijumu.

nalna ose}awa lokalnog stanovni{tva. i 2006. grbom Kraqevine Jugoslavije. Prvom Oslobodiocu. Po~ivao je na visokom postoqu i stepenasto se su`avao Grobnicu kriptu Spomen-kompleksa ~ini ozidani sarkofag. koji se odlikuju nagla{e- Spomen-kompleks na Kajmak~alanu. zvonara. Podignuta je na samom vrhu Kajmak~alana. Vi{estrana kupola. godine sred- stvima Ministarstva rada i socijalne politike. posredstvom Generalnog konzulata Republike Srbije U selu Ku~kovo kod Skopqa. 19. predstavqa i prelazno re{ewe od mawih ka ve}im glom na koju je postavqen krst. duboko udubqena prozora. Originalni projekat mak~alanu veoma ~este. Tu se ~uva. spomen-kapela. Autor i te gra|evine bio je Korunovi}. u tradicionalnom nacionalnom arhi- ^itav Spomen-kompleks na Kajmak~alanu nalazi se u stawu tektonskom stilu sredwovekovnih bogomoqa ra{ke i srpsko-vizan- vitalne ugro`enosti i uru{enosti. avgusta 1933. kom no}i. bio monu- nalazi se mermerna urna sa srcem dr Rudolfa Ar~ibalda Rajsa. vi{e po funk- doniji. koji se desio ratorsko-konzervatorski zahvati radi wegove obnove i spre~a. te bi se mogla posmatrati i kao crkva. ~ine: grobnica kripta. Izgra|eni spomenik bio je Spomen-kompleks na Kajmak~alanu (planina Nixe) u Make. ~iji je autor. Ulaz se nalazio u sredini prizemqa i bio je izveden u bez dekorativnih elemenata. sa leve strane auto-puta Skopqe–So- Bolnica u kojoj je pru`ana prva medicinska pomo} rawenim lun kod mesta Udovo Gevgelijsko. na planini Nixe u ju. kriomice to- vawa daqeg uru{avawa. Spomenik je sagra|en od kamena i betona i bio je visok 16 da Rajsa. Ova. Sredwi deo gra|evine jalnim plo~ama sarkofaga s vremenom izbledeli. Na prirodnoj uzvi{ici. sli~an spomeniku na Ma~kovom kamenu kod Krupwa. novembra iste godine. U unutra{wosti spomen-kapele gra|evinama memorijalnog tipa. u kojima su bili sme{teni grani~ari na tada{woj jugoslovensko-gr~koj granici. metara. Ulazna zona bila je flankirana ju posmrtni ostaci stradalih ratnika. kada su bugarske trupe. pre{le granicu i iznenada napale srpsku jedinicu sta- cioniranu u Udovu. Veliki broj pripadnika Srpske vojske stradao je u tom iznenadnom i kukavi~kom napadu od ruke pripadnika vojske dr`ave sa kojom Kraqevina Srbija tada nije bila u ratu. dom. Ta lo|a podse}ala je na pirg u manastiru svetog Na- `noj Makedoniji. najvi{em vrhu planine nom skulpturalno{}u oblika. dalih pripadnika Srpske vojske. Za razliku |ewe Bitoqa. sa dva mala. gra|evina u Ku~kovu je slo`enije Nixe. oktobra 1916. Imao je kapelu u prizemqu i zvonik sa lo- izme|u 12. prvobitno bio zami{qen kao ne{to vi{i i vitkiji objekat. svedo~i o tzv. grada Valandova. {tini potomaka Momira Korunovi}a. crkveni strukture. podignuta Ar~ibald Rajs. dinu dana gradwe. Jedna sa~uvana skica svedo~i da je spomenik nalazi se spomen-kapela jednostavne gradwe i svedenih oblika. Spomen-kapela predstavqala je izraz pijeteta lokalnog stanov- GROB ZA SRCE AR^IBALDA RAJSA ni{tva prema kraqu Oslobodiocu. podignuta na visokom kamenom soklu. predstavqa prirod- ni nastavak kosturnice koja se nalazi u wenim temeqima i u kojoj je pohraweno 27 sanduka sa posmrtnim ostacima palih ratnika. kakav je. godine. u neposrednoj blizini grobnice kripte re sa arhivoltama. vidu duboke ni{e. zavr{ava se metalnom ku. mentalni spomenik na brdu Zebrwak kod Kumanova u Republici koje je tu pohraweno na osnovu wegove testamentarne `eqe. bio je ukra{en kraqevskim simbolima. izdvojen od ostatka kompleksa jed. na oko dva ki. kilometru od makedonskog pripadnicima Srpske vojske izdvojena je u odnosu na ostatak kom. u obliku {iqka. ka vrhu. septembra i 3. istovremeno. Poseban doprinos uspe{no realizovanim radovima na ob- novi ovog vojnog memorijala dala je Ambasada Republike Srbije u Republici Makedoniji. nakon go- u Temi{varu. spomen-kapele u selu Ku~kovo nalazi se u porodi~noj zaostav- Grani~arsku ku}u – karaulu Spomen-kompleksa ~ini central. od prethodnih memorijala istog autora. na primer. Spomen- kapela. Makedoniji. dok su natpisi na memori. Pored srpskih vojnika i oficira tragi~no stradalih u „Valandov- skom pokoqu”. bio Korunovi}. nakon Prvog svetskog rata. na gra|evina sa pomo}nim objektima. Ona je stvorila preduslov za kasnije oslobo. On. tako|e. |om na vrhu. koje povezuje sam lokalitet sa navedenim putnim pravcem. Imao je i ~etiri trifo- Na malom platou. no bili i ~uvari ~itavog Spomen-kompleksa na Kajmak~alanu. Iznad gvozdenih vrata nalazio se natpis sa nostavnom betonskom ogradom i metalnim parapetom. nalazi se Spomen-kapela sa kosturnicom stra- pleksa. Glavni lekar u toj bolni. Oni su ujed. grani~arska ku}a – karaula i bolnica dr Rudolfa Ar~ibal. NA VELIKI PETAK 1915. osve{tana je Kapela spomenik kraqu Petru ke Republike Srbije. koje su na Kaj. Do objekta se sti`e stepeni{tem lometra udaqenosti od drugih objekata. tijske {kole. tu su sahraweni i vojnici stradali u kasnijim okr- {ajima tokom Prvog svetskog rata. po ci bio je ~uveni {vajcarski humanista i kriminolog dr Rudolf svojim formama jednostavna i dostojanstvena gra|evina. Od vremena obnove Spomen-kapela sa ko- sturnicom u Udovu Gevgelijskom ima stalnog ~uvara. na Veliki petak 1915. na 16. obezbe|uje Ministarstvo rada i socijalne politi.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A lokaliteta. u neposrednoj je vezi sa znamenitom bitkom koja je vo|ena ciji nego po izgledu. Spomen-kapela sa kosturnicom u Krivoj Palanci u Makedo- niji podignuta je sa ciqem pohrawivawa posmrtnih ostataka srp- Spomen-kompleks na Kajmak~alanu 41 . „Valandovskom pokoqu”. Spomen-kapela sa kosturnicom u Udovu Gevgelijskom u potpu- nosti je obnovqena u periodu izme|u 2004. Neophodni su hitni restau. uma kod Ohrida. godine. a prema projektu stru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture – Be- ograd. Spomen-kapela u selu Ku~kovo sru{ena je posle Dru- Osnovna funkcija crkvenog doma bila je prihvat posetilaca i gog svetskog rata sa obrazlo`ewem da iritira i vre|a nacio- pru`awe zaklona u slu~aju vremenskih nepogoda.

ve Hrvatske do temeqa sru{ile ~itav manastirski kompleks. novembar 2007. po. kojima se sti`e u unutra{wost Spomen-kapele. NA TLU REPUBLIKE HRVATSKE Specifi~an i jedinstven srpski vojni memorijal na tlu Republike Hrvatske pred- stavqa Spomen-crkva sa kosturnicom srp- skog pravoslavnog manastira Uspewa Pre- svete Bogorodice kod Daqa. pripada poznatom tipu Korunovi}evih memorijal. obnovi ali Momira Korunovi}a. a spoqa je kao jedinstvena celina. dignuta je Spomen-crkva sa kosturnicom posve}ena Uspewu Pre. kva je u potpunosti gra|ena na temeqima prethodne bogomoqe. Nezavisne dr`a- blike Srbije u Republici Makedoniji. koja po lepoti nimalo ne zaostaje za sli~nim delima tog arhitekte. pored ostalih. u ju`nom i severnom delu. koji zadovoqava blokova. je i odredilo wenu povr{inu i osnovne dimenzije. Srbi su u 18. posle okon~awa rata postojala je inicijativa da se jedan od naj- U neposrednoj okolini Krupwa. Prema re~ima nastojateqa manastira. poput one u Deligradu kod Aleksinca. ne pro{losti taj manastir je vi{e puta pqa~kan. ju}i proces naseqavawa doweg toka reke Dunav. Ta ske. iznad ~ijeg sredi{ta se wa. Nastavqa- skladna i upe~atqiva gra|evina odlikuje se monumentalno{}u i. napustio je mati~ne oblasti ju`no od Save i Dunava i. prostornu celinu tako {to je narteks izveden kao kra}i otvoreni strano kube. Lu~ni trem na zapadnoj strani veoma jim izgledom ona podse}a na Kraqevu crkvu u Studenici. godine sredstvima Ministarstva ra. prema projektu starijih pravoslavnih manastira u tom delu Panonije. |evina mawih dimenzija. posle dve godine gradwe. Visoki sokl crkve sa~iwen je od nepravilnih kamenih ima jednostavan polukru`ni apsidalni prostor. naselio se na {irim prostorima ju`ne Panonije. ja~awa Srpske crkve na teritoriji Austrijskog carstva. Posledwa potpuna devastacija tog zna~ajnog du- zavoda za za{titu spomenika kulture – Beograd. zavr{eni o{trim zabatima. ra{ke stilske {kole. godine. stawu u kom se trenutno nalazi. Niski tambur i ~itav potkupolni prostor izvedeni su vernoj strani priprate ima funkciju kosturnice. u kojoj su pohraweni posmrtni ostaci ratnika svete Bogorodice na Daq-planini (srpska pravoslavna Eparhija stradalih u balkanskim i Prvom svetskom ratu. predvo|en visokim predstav- nicima klera sa patrijarhom Arsenijem ^e- Bugarski vojnici ve{aju civile tvrtim na ~elu. koji je ubrzo postao i sedi{te kate- Spomen-kapela sa kosturnicom u potpunosti je obnovqena u dre episkopa osje~ko-poqskih i barawskih. dakle. pa je u tom razdobqu obnovqen ili izgra|en veliki broj Gvozdena vrata. na klasi~an na~in. koja je usledila nakon sloma Austrije u pr- vom austrijsko-turskom ratu. wem bogoslu`benih radwi ukazala je na neophodnost postojawa meqima Spomen-kapele u Krivoj Palanci nalazi se kosturnica u bogomoqa. o{te- da i socijalne politike. Najve}im delom svo- odre|ene proporcije hrama. U te. Narteks i naos. be`e}i pred napredovawem turske voj- skih vojnika i oficira stradalih u Prvom balkanskom ratu. trebama. deo srpskog stanovni{tva. okvir za versku. Po. Potreba za nesmetanim obavqa- zbog neodr`avawa objekta. kojoj po~ivaju posmrtni ostaci vojnika i oficira Srpske vojske. 1938. U odnosu na osmo. kulturnu. Apsida na se. po svom prostornom re{ewu i kom. Vi{e delove Spomen-kapele odlikuju masivni dekora. patrijarh Arsenije. tokom Drugog svetskog rata. sakralnih objekata. svojstven za sli~ne gra|evine toga tipa. Tokom svoje duge i bur- periodu izme|u 2004. ra|ena po ugledu na skromnije bogomoqe Ta odli~no o~uvana gra|evina. dok je u ju`noj kr. on je primenio i neka netipi~na re{e. u je isturen u odnosu na kompoziciju celine objekta. dodaju}i ~etiri apside na bo~ne strane hrama. oko 1738. koje bi predstavqale konstrukcija koja se zavr{ava kamenim krstom. sa sigurno{}u ne mogu odrediti 1. Arsenije opredelio se za obnovu delovawa starih ili usposta- tivni stubovi sa izra`enim kapitelima. Tokom druge velike migracije Srba. u selu Pecka. dok je telo hrama sagra|eno od armiranog betona i po. osnovne bogoslu`bene potrebe. godine pristupio izgradwi manastira Uspewa Presvete stradalih u borbama u Prvom balkanskom ratu. {to nih parohijskih crkava. a donekle i politi~ku orga- le dekorisana je u tehnici freskoslikarstva. u kojoj je Na fasadama crkve posebno dolaze do izra`aja izdignuti kra. 42 . kada su jedinice tzv. Poseban doprinos hovnog i kulturnog sredi{ta Srba u tom delu Podunavqa desila se sveobuhvatnoj obnovi tog vojnog memorijala dala je Ambasada Repu. osnovna koncepcija upisanog gr~kog krsta. izrazitom ku nastojali da podru~ja na koja su prispeli prilagode svojim po- vertikalno{}u. veka. Dugo com u Krivoj Palanci od vremena obnove ima stalnog ~uvara. Iznad naosa na. Svih pet apsida su iznutra polukru`ne. sa odgovaraju}im dvema mawim ni{ama trostrane. mada su kompozicije. Unutra{wost kape. Sama kapela po~iva na visokom kamenom soklu. Bogorodice na Daq-planini. osje~ko-poqska i barawska) jeste jednobrodna i jednokupolna gra- Osnova objekta izvedena je u obliku sa`etog upisanog krsta. a na wima po~iva krovna vqawe odre|enog broja novih eparhija. je do wene delimi~ne realizacije do{lo tek u posledwoj deceniji. nizaciju Srba u tim krajevima. isto~nom. Uvi|aju}i neophodnost daqeg organizacionog nalaze se u nivou iznad sokla i do wih se dolazi pristupnim ste. s vremenom delimi~no o{te}ene. sme{tena ^asna trpeza. Unutra{wost gra|evine izvedena tom malterisano. iako se. Sve to ne umawuje snagu i upe~atqivost iz- raza Spomen-crkve sa kosturnicom u Pec- koj. ~etiri bo~ne apside ~ine se preglomaznim za ovako hodnik. Crkva stionica. obrazovnu. ~ine jedinstvenu kovi upisanog krsta. di`e kupola. te je s tim ciqem. patrijarh peni{tem.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H lazi se kube relativno malih proporcija. kao i jednom ve}om. a prema projektu stru~waka Republi~kog }ivan ili ru{en. cr- poziciji masa. Spomen-kapela sa kosturni. skrnavqen. ve- za razliku od ve}ine sakralnih objekata toga vremena. i 2006. koji povezuje zapadni portal i naos. Jasno se uo~ava {tuju}i zahteve naru~ioca. koji se odi- grao u prvoj polovini 18. Katolikon (glavna crkva kosturnica) manastira Uspewa Pre- svete Bogorodice.

kultu- bogomoqe. kao i uobi~a- sade i kamena plastika. koji je delom iskori{}en za izgradwu na krajem 2006. Sam lokalitet manastira Uspewa Presvete Bogorodice na Daq. nog konzulata Republike Srbije u Vukovaru predstavqa primer kom radova u wenoj neposrednoj okolini. kao {to su to jagwe i riba. blici Hrvatskoj. Ovde se pre svega gova srpskog prisustva u tom delu Panonije. hri{}anskim praznicima. da je savremeni pravoslavni manastir ba{tinio tlo koje je u vi- deni na klasi~an na~in. |evina po~iva na ne{to uzdignutim temeqima. Spomen-crkva u Krupwu . godine sredstvima Ministar- kapele na mestu gde se u manastirskoj porti nalazi izvor. koji odgovara tehnici 18. koji sa skromnim Manastir Uspewa Presvete Bogorodice bez ikakve sumwe betonskim platoom pru`aju uslove za nesmetano obavqawe dela predstavqa jedan od najstarijih i najzna~ajnijih materijalnih tra- bogoslu`benih radwi na otvorenom prostoru. Glavna crkva kosturnica srpskog pravoslavnog manastira planini po svojim odlikama ukazuje da je re~ o drevnom crkvi{tu Uspewa Presvete Bogorodice na Daq-planini kod Daqa u Repu- ~iji koreni vuku duboko u sredwi vek. veka. Zvonara nije inkorporisana u gra|evinu same to~nim `upanijama Republike Hrvatske. od glavne manastirske crkve. To je. u kojoj su pohraweni po. dok su temeqi stare bogomoqe izve. ali i re{avawe pitawa trajnog obele`avawa stalnog prisustva u tim oblastima i brige za svoje sunarodnike ko- kripti. u potpunosti je (za vrlo kratko vreme) obnovqe- nohri{}anskog materijala. Sada{we zdawe gra|eno je od savremenih jeni ranohri{}anski simboli. ji `ive u susednim dr`avama. prosvetni i politi~ki centar Srba u tom delu Podunavqa. imaju}i u vidu da izostaju dekoracija fa. rni. koji danas pripada is- misli na ophode. nim naporima Ministarstva rada i socijalne politike i General- Posmrtni ostaci otkriveni su prilikom obnove same crkve i to. Istovremeno. Nalazi poznoanti~kog – ra. koji ver. pre svega. Bogomoqa. Floralne i zoomorfne predstave. {evekovnom periodu bilo kultno mesto. wina. ve} je dislocirana i nalazi se na mawoj udaqenosti. budu}i da su one do tada bile zatvorene samo provizorno. Obnova tog sakralnog objekta zdru`e- smrtni ostaci boraca stradalih tokom oslobodila~kih ratova. stva rada i socijalne politike Republike Srbije. ba{tine u krajevima gde postoji zna~ajna srpska nacionalna ma- no dovo|ewe u osnovnu bogoslu`benu i memorijalnu funkciju. govore materijala (cigle i blokovi). crkveni. manastir decenijama je prepu{ten brizi Eparhije osje~ko-poqske i U ju`nom pevni~kom prostoru crkve kosturnice nalazi se u barawske i malobrojnim vernicima koji se tu okupqaju o velikim potpunosti ukopana prostorija – kripta. religijske svrhe. a po projektu nici smatraju ~udotvornim. Sama gra. osim za{tite konkretnog spomenika kulture.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A sve wene stilske odlike. stru~nog i odgovornog pristupa dr`ave u procesu za{tite kulturne Unutra{wost crkve zahtevala je realizaciju radova i potpu. podrazumevalo izradu odgovaraju}e kamene ili drvene takva odluka nadle`nih jasno je pokazala svest dr`ave o potrebi oltarske pregrade. i po~etkom 2007. govore da je i u periodu ranog sredweg stru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture – veka na tom mestu postojala gra|evina koja je mogla da slu`i i u Beograd. taj severozapadno.

Srpska vojska pod komandom ge- nerala Stepe Stepanovi}a vodila je borbe i porazila austrou- garske trupe u Ma~vi. ekspresionisti~kog gesta. Kosturnica. od belog mermera sa Pletvara – Spo- menik ~etiristotine. godine u lozni~kom selu Tekeri{. Ova pobeda oja~ala je u Srpskoj vojsci i narodu veru u sopstvene snage. do koga se sti`e pristupnom stazom. U wemu je Korunovi} iz- razio. Nedaleko od makedonskog grada Ohrida.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H N JAVNI SPOMENICI eposredno iznad monumentalnog Mauzoleja srpskih ratnika na ostrvu Vido u Gr~koj nalazi se tzv. Taj tu`ni spomenik na- ru~io je tada{wi ohridski episkop Nikolaj (Velimirovi}). padao je u o~i svojom visinom i skladnim oblikom. Sveobuhvatne restauratorsko-konzervatorske radove na ovom kompleksu 2004. Epitaf. i 19. godine”. Bugari su uni- uglavnom postavqeni na lokalitetima {tili ovaj spomenik 1941. novembar 2007. predsta- vqa jedinstvenu celinu sa samim mauzolejom. Pri iz perioda balkanskih ratova i Prvog vrhu spomenika u ovalnom udubqewu bio je utisnut reqef dvogla- vog orla. maja 1922. na Ceru i prognala ih preko reke Drine. te{ko je suditi. u glavnim SIMBOLI BOLA parkovima. Hrvata i Slove- naca. avgusta 1914. Mornari~ki krst koji su u znak se}awa na svoje saborce 17. sagra|ena za vladavine kraqa Alek- sandra Prvog. Sam krst. na lokalitetu gde su se izme|u 15. kod sela Ramne 1915. Wegova monolitna ve}ih gradova i zna~ajnijih mesta masa sasvim je odgovarala shvatawu funkcije takvih spomenika u u Srbiji tom vremenu. ispisan na postamentu tri metara visokog kamenog krsta. To nije objekat spektakularnog. Koliko je u tome uspeo. Svojim sve~anim formama ovaj memorijal podse}a na kapelu ili na nadgrobni spomenik. pokraj puta koji vodi u manastir svetog Nauma. izvesno. regent Aleksandar odlikovao je generala Stepu Ste- panovi}a ~inom vojvode. glasi „Besmrtnim he- HEROJIMA rojima – Kraqevska mornarica 17. u selu Ramne”. avgusta 1914. Tradicionalno srpsko-francusko prijateqstvo koje se`e du- boko u pro{lost svoj najupe~atqiviji materijalni simbol dobilo Spomen obele`je u Ramni 1. u blizini sela Ramne i Biqaninih izvo- ra. godine. Imao je podno`je i stablo. Po uspe{nom okon- ~awu bitke. godine sredstvima Ministarstva rada i so- cijalne politike izveli su stru~waci Zavoda za za{titu spomeni- ka kulture – Vaqevo. Spomen-kosturnica srpskim ratnicima stradalim na Ceru podignuta je 1928. U neposrednoj blizini Spomen-kosturnice. godine. Stalnu brigu o ovom lokalitetu vodi Centar za kulturu „Vuk Karaxi}” iz Loznice. Na Ceru je postignuta prva zna~ajna pobeda savezni~ke vojske protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. ~ijim vrhom domi- nira reprezentativna predstava orla {iroko ra{irenih krila koji u kqunu dr`i lovorov venac. na centralnim trgovima Obelisk u Ramni je drugi realizovani Korunovi}ev projekat spomen-obele`ja. do 24. ako se tako mo`e re}i. odra`ava nemi patos tragedije nevinih. . Od 12. godine projektovao i podigao veli- ki ~etvorougaoni obelisk. a svetskog rata ~ine javni spomenici na desnoj strani „Izginulim 1915. Momir Korunovi} je 1925. postavili pri- BESMRTNIM padnici Ratne mornarice Kraqevine Srba. maja 1922. Obelisk je bio uo~qiv jo{ iz daqine. a tre- Drugi va`an segment vojnih memorijala balo je da podse}a na mu~eni~ku smrt ~etiristo mladih regruta ko- posve}enih doga|ajima i li~nostima je su izboli i poklali Bugari. nalazi se zdawe u kome su pre- zentovane muzejska postavka i biste ~etiri srpske vojvode iz Pr- vog svetskog rata. vodile borbe koje su odlu- ~ile ishod bitke. jer spome- nik odavno ne postoji. na kome su bile samo dve re~i „^etiristotine – 1915”. Vi{e je simbol bola nego simbol epike. te`io da ga sjedini sa tlom i prirod- nim ambijentom. jedno uzdr`ano romanti~arsko ose- }awe. ima oblik prirodne stene u ~ijim su temeqima po- kopani posmrtni ostaci vi{e od deset hiqada poginulih srpskih ratnika. na kojima su se odigrali zna~ajni doga|aji toga vremena. Korunovi} je.

podignut je Spomenik ratnicima stradalim u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. istovremeno. To je. oktobra 1930. Spomenik je posve}en savezni{tvu Srbije i Francuske u Pr- vom svetskom ratu. u parku ispred gradske crkve. Svakog 14. liveni na je po jedna kamena lopta. a u temenu wihovog zami{qenog krova postavqe- arkada. Kubi~no postoqe druge zone petoj zoni. turskim. U ~etvrtom pojasu koji se svojom jo{ u`om cementnim malterom. dok se na wegovom vrhu nalazi bronzana predstava Ma- rijane. jula. postavqena skulptura bronzanog dvoglavog orla ra{i- na sva ~etiri ugla pro{ireno je ispustima kao prislowenim ugao. Ovo Me{trovi}evo delo pleni svojom jednostavno{}u. koja simbolizuje Francusku. dom obele`avawa 20. dok su na ju`noj i severnoj strani ura|ene ~anskog gradskog grobqa. Autor spomenika je arhitekta Borivoje Lazarevi}. a potom i tanku kru`nu bazu i zavr{eni jednostavnim kapiteli- U slede}em pojasu dowe kubi~no poqe duplo ve}e visine u od. Na bo~nim stranama postamenta nalaze se dva reqefa – „Sorbona” i „Ratnici”. kada je na Dan primirja u Prvom svetskom ratu na Malom Kalemegdanu u Beogradu sve~ano otkriven Spome- nik zahvalnosti Francuskoj. vere”. mermerne plo~e sa urezanim imenima izginulih ratnika (ukupno nih komada pe{~ara razli~ite boje i izrade i to sistemom zidawa dvanaest takvih plo~a). godine u spomen srpskim. na svim povr{inama ukra{ene su klesanim reqefima koji na pi- SPOMENIK ^ETIRI VERE lastrima predstavqaju lovorove vence u ~ijim je sredi{tima naiz- meni~no upisano 1912. oktobra 1918. va. izgra|eno od ~etiri reda pravilno tesanih zidanih qe nose zidane lukove koji su u vrhu spomenika presvedeni razvi- kvadera pe{~ara. Na uglovima zidanog stuba kva- ~iwena je od dva reda pravilno otesanih blokova kamena. i 1930. mlade `ene u pokretu. kada se obele`ava nacionalni praznik Re- publike Francuske. klesani i na- sebne profilacije i ukrasa. renih krila. u najvi{oj i ovaj pojas svodi na jo{ u`u osnovu. Sve~ano je otkriven 12. postavqeni na kvadrat- oborena ka spoqnoj ivici. osnovom izdi`e iz tek za~etog krova ni`eg kubi~nog postoqa for- Spomenik ~ini pet razli~ito obra|enih zona. Kapiteli da- nosu na bazu. godine na mestu gde se do po~etka Prvog svetskog rata nalazio spomenik Kara|or|u. Bo~ne fasade ovog pojasa spomenika u bronzi i imena sa {irim tekstovima zahvalnosti ispod wih. Spomenik zahvalnosti Francuskoj postavqen je 1930. ispod zidanih nim pilastrima. bugar- stom za vodu. Na uvu~enim sredi{wim poqima na isto~noj i zapadnoj strani isklesana su po dva lu~no izvijena i Monumentalno zdawe koje se nalazi u okviru kompleksa ~a- spojena lovorova venca. Na bo~nim stranama samog spomenika. Na pro~equ je ispisan tekst A La France. i jedinstven spomenik toga ka- raktera u svetu. skim. Samo je gorwa povr{ina baze blago stavqeni iz dva komada. a na suprotnoj strani nalazi se epitaf koji gla- si „Volimo Francusku kao {to je ona nas volela 1914–1918”. godine. Na glavnom trgu u Negotinu. stog pe{~ara u trinaest redova. Na sve ~etiri bo~ne strane ovog pojasa aplicirane su po tri Kamene osnove i visine oko 10 metara. We- ponovo duplo ve}e visine od prethodnog. kru`nog preseka. a koji su sru{ile okupacione austrougarske trupe. a sredstva za wegovo podizawe obezbedila su Dru{tvo prijateqa Francuske i Dru{tvo nekada{wih |aka fran- cuskih {kola. godi{wice po~etka Prvog svetskog rata. Na. rad uglednog jugoslovenskog vajara Ivana Me{trovi}a. nu. data u natprirodnoj veli~ini. U najni`oj zoni mira se telo spomenika zidano pravilno tesanim komadima `u}ka- postavqena je naj{ira. Sagra|eno je tako|e od gova specifi~nost jeste simbolika izra`ena u tome {to se na sve pravilno tesanih komada kamena pe{~ara slo`enih u {est redo. i 1918. novembra 1930. Spomenik je podignut povo- krovnog pokriva~a druge zone ni`e se jo{ jedno kubi~no postoqe. Monumentalni postament spomenika izra|en je od bra~kog mermera. dok je medaqone iz- radio ruski umetnik Konstantin Motovejev. oslobodio Negotin. ma koji ponavqaju jastuke kru`ne i kvadratne osnove. bez po. baza spomenika. ju`noj. poja~anom parkovskim okru`e- wem i zdawem Vojnog muzeja koje se nalazi u okviru kompleksa Beo- gradske tvr|ave. austrougarskim i nema~kim ratnicima stradalim u balkan- U tre}em pojasu iz mawe osnove formirane na blagom nagibu skim ratovima i Prvom svetskom ratu.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A je 11. ~etiri strane kamenog monolita (severnoj. dratne osnove prisloweni su znatno mawi stubovi. dok se u petom redu tawim plo~ama pod nagibom jenom ~etvorovodnom krovnom kapom u ~ijem temenu je. izgra|en je od tesa. monumen- talno{}u i reprezentativno{}u. poznatije pod nazivom „Spomenik ~etiri dve ~esme u obliku plitkih prizidanih korita sa metalnim ispu. podignuto je 1934. u periodu izme|u 1924. kraj ovog spomenika odr`ava se ceremonija odavawa visokih dr`avnih i vojnih po~asti. Spomenik predstavqa trajno obele`je zahvalnosti Srbije Francuskoj za iskreno savezni{tvo i pomo} pru`enu tokom Prvog svetskog rata. isto~noj i zapad- 45 . Spomenik zahvalnosti Francuskoj na kalemgdanu Posebnu zahvalnost ovim spomenikom Negotinci su iskazali i francuskom generalu Gambeti koji je na ~elu kowi~ke brigade i marokanskih zuava 21. aplicirani su medaqoni sa likovima u bareqefu. ali i najmawe visine.

Na inicijativu Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}” u ^a~ku. Arhitektonskim re{ewem zahva}en je ~itav kompleks nekada{weg sredwovekovnog grada @rnova. sa dugim pristupnim stazama koje vode do dva ula- za u grobnicu. U periodu izme|u 1934. koja ostaci stavqeni u posebne vre}e kasnije zazidane u bo~nim kula- se nalazi na 18. Krasnov. tokom 2007. Glavni projektant bio je ~uveni ruski arhitekta Nikolaj narodne likovne manifestacije „Memorijal Nade`de Petrovi}”. Ideja „Protiv- nici u ratu: sjediweni i pomireni u smrti”. na mestu dana{weg Me{trovi}e- vog. kilometru ju`no od Beograda. godine to mesto ovekove~ili novim obele`jem. li~nosti iz oblasti kulture. izvedene bez realisti~kog nagla{avawa folklornih elemenata. Nalazi se na mestu nekada{weg sredwo- vekovnog grada @rnova. kako bi se naglasila monumentalnost. godine. postavili su pripadnici nema~ke okupacione vojske kako bi obele`ili grob nepoznatog srpskog ratnika. ^iwenica da je jedan spomenik posve}en svim u~esnicima u ovim oru`anim sukobima. i 1938. a neprijateqstva prepu{tena pro{losti. ma mauzoleja. bila je odraz tada preovla|uju}e svesti o tome da je Svetski rat iza sebe ostavio mi- lionske `rtve i ogromna materijalna razarawa koja moraju da bu- du prevladana. visoke svega 511 metara. arhitektura i skulptura podre|eni osnovnoj ideji. Spomenik u ^a~ku pretrpeo je tokom Drugog svetskog rata o{te}ewa koja su se ogledala u uklawawu simbola islama i judaizma. nauke i prosvete. 1938. Prvi simboli~ni spomenik. Sve~anost je bila deo tradicionalne me|u. Spomenik je postavqen na vrhu za- ravwenog brega. realizovali projekat sveobu- hvatne obnove ovog vrednog spomenika kulture. te velikog na ostrvu Vido u Gr~koj trajala je u periodu izme|u 1936. predstavqa najboqi primer onovremene prakse ~iji je jedan od glavnih prota- gonista bio jugoslovenski kraq Aleksandar Prvi. i 1939. Naime. Koncipiran je u obliku sarkofaga postavqenog na masivnom postamentu koji ~ini {est stepenika. u prisustvu mnogih dr`avnih Izgradwa velelepnog Mauzoleja stradalih srpskih ratnika zvanica. na {irokim evropskim prostorima u me|uratnom periodu postoja- la je jasno definisana ideja o neophodnosti postizawa sveobu- hvatnog pomirewa izme|u protivni~kih oru`anih sila i dr`ava – u~esnica Prvog svetskog rata. Spomenik zau- zima zna~ajno mesto u sveukupnom opusu Ivana Me{trovi}a kao mauzolej javne namene u kojoj su pejza`. godine. me|usobnim protivnicima. da bi po okon~awu tog oru`anog sukoba bila ura|ena neophodna sanacija. broja gra|ana ^a~ka. op{tina ^a~ak i Ministarstvo kulture Republike Srbije uspe{no su. ~iji su ostaci ukloweni neposredno pre po~etka gradwe spomenika. Ovo impozantno i simboli~ki posebno zna~ajno delo jednog od najve}ih jugosloven- skih vajara toga vremena Ivana Me{trovi}a napravqeno je od cr- nog jablani~kog granita. reprezentativnost i simbolika. godine podig. godine na tom lokalitetu gra- |en je monumentalni spomenik po nacrtima Ivana Me{trovi}a. Za svoj osnovni ciq ona je imala op{tu potrebu iskazivawa zahvalnosti ratnicima koji su poginuli u borbi za slobodu. Sa obe strane ula- za postavqene su po ~etiri granitne karijatide – predstave `ena u tradicionalnim no{wama jugoslovenskih naroda. islama i judaizma. septembra 2007. Spomenik Neznanom junaku na Avali 46 . a sve u skladu sa namenom spome- nika kao simboli~kog mesta zvani~nog odavawa po~asti svim rat- nicima palim za slobodu zemqe.232 stradala vojnika koji su sme{teni u pojedina~nim kasetama i 1. Ideja o wegovom podizawu javila se u ve}em broju evropskih dr`ava ubrzo po okon~awu Prvog svetskog rata. Sve~ano otkriva- we odr`ano je 23.573 neiden- NEZNANOM JUNAKU tifikovana stradala pripadnika Srpske vojske ~iji su posmrtni Na samom vrhu planine Avala. U mauzoleju se nalaze posmrtni ostaci 1. dok su me{tani poda- valskih sela 1922. Ciq pomirewa bilo je dostizawe dobrosusedskih i prijateqskih odnosa evropskih dr`ava i wiho- vih naroda. Time je izvr{ena ekshumacija i translacija posmrt- nut je reprezentativni spomenik Neznanom junaku.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H noj) nalaze simboli ~etiri velike tradicionalne veroispovesti – pravoslavnog i rimokatoli~kog hri{}anstva. Bio je to omawi kameni krst na grobu nepoznatog srpskog ratnika.

sredi{wi deo fasade zauzima ni skulptoralni efekat u ukupnom izgledu vitke. Fresko-dekoraciju u kapeli i kosturnici iz- nova u Makedoniji. na osamnaestom me- pripadnika Srpske vojske i izbeglog stanovni{tva. radio je ugledni srpski slikar toga vremena @ivorad Nastasije- Jo{ 1922. vi} koji je sa Korunovi}em sara|ivao i ranije. bedile stalnog ~uvara. dok kana jeste spomenik pobedi u Kumanovskoj bici. strukcijom. Na vrhu ~itave gra|evine nalazio se krst. Nalazi se na uzvi{ici neposredno iznad zaliva u prostor. do gr~kih kao kosturnice izginulih srpskih ratnika. Takvom osnovom autor je. u Kumanovskoj bici – oru`anom sukobu koji je od. ne Jugoslavije. |evine. Stru~waci Republi~kog zavoda za za{ti- bici. Ipak. 47 . podeqen u devet odaja. Bilo je to wenih na oko sedamdeset pukovskih grobaqa na ostrvima Krf i Vi. kru`nim zaravnima. Na svakom uglu spiralne staze. Iznad podno`ja spomenika. ve~ito kandilo mrtvima ~ije su kosti tu po~ivale. simboli~no. Originalne skice spomenika na brdu Zebrwak ~uvaju se u poro- rijal mogao je da se vidi iz velike daqine. Gvozdenim stepenicama pewalo NAJVI[I SPOMENIK se u prostor iznad kapele u kome su bile postavqene drvene hra- U KRAQEVINI JUGOSLAVIJI stove merdevine koje su spajale pet spratova visoke kule sa be- tonskim galerijama. {oj arhitekturi. podignut 1937. stajali su na postoqima originalni topovi kori{}eni u Kumanovskoj bici. jer je iz di~noj zaostav{tini potomaka Momira Korunovi}a.5 meta. wa spomenika na Ma~kovom kamenu. nasuprot ri gra|evine. Izgra|en je na brdu Zebrwak. ~ak i no}u. ovaj memo. na 25. Na svim planovima spomenika uo~qiv je vertikalizam u struktu- ja koju ~ini pravougaona prostorija koja pri sredini. Spomenik je sve~ano osve. sadr`i svedenu oltarsku apsidu. nalazile su se pomenute svetiqke koje su no}u osve- monumentalniji vojni memorijal na prostorima sredi{weg Bal. koji su do zni memorijal ostao je u stawu vitalne ugro`enosti do na{ih da- tada bili ~uvani u obli`wem manastiru svetog \or|a u Starom na. godi{wicu pobede u Kumanovskoj skih okupacionih snaga. oktobra 1912. Imao je oblik kule–obeliska visine 48. ali sna`ne gra- impozantni grb Kraqevine Jugoslavije. Na samom vrhu kule. Nad wima se nalazio jonskih ostrva. najvi{oj ta~ki kumanovskog tu spomenika kulture – Beograd 1985. Taj vrhunski spoj arhitekture i skulpture. Stru~na i sveobuhvatna za{tita Koruno- ra. Mauzolej na ostrvu Vido jeste gra|evina impozantnih dimenzi. je wen najvi{i sprat bio ukra{en heraldi~kim znamewima Kra- godine na lokalitetu samog boji{ta – na brdu Zebrwak kod Kuma. preko Albanije. Republike Srbije u Republici Makedoniji preduzele po~etne ko- Spomenik na Zebrwaku gra|en je od najtvr|eg bazalta i ar. qevine Srbije. Prilikom osve}ewa u kosturnicu su polo`eni posmrtni jekat obnove postoje}eg objekta na Zebrwaku. samom po~etku Drugog svetskog rata pripadnici VMRO i bugar- }en 31. wegovog kubeta izbijala svetlost tri petromaks lampe. godine grupa srpskih ratnih veterana formira. le`je koje svedo~i o tragi~nom periodu povla~ewa pripadnika U prizemqu spomenika bile su prostorije koje su slu`ile Srpske vojske i civilnog stanovni{tva. bez uzora u na- Mauzolej na ostrvu Vido predstavqa sredi{we memorijalno obe. Bio je to ubedqivo najvi{i spomenik na teritoriji Kraqevi. Monumentalni spomenik na brdu Zebrwak poru{ili su na lu~io ishod Prvog balkanskog rata. ovaj grandio- ostaci oko 400 stradalih pripadnika Srpske vojske. i 24. Definitivan projekat predstavqa spoj masivnog ulazu. predstavqa remek-delo Momira Korunovi}a. pro{irene se u gr~kim teritorijalnim vodama ome|enim ostrvima Vido i Krf. nalazi spiralnom rampom. do. vi}evog remek-dela obaveza je pripadnika savremene generacije.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A Spomenik na Zebrwaku kod Rumanova nih ostataka stradalih pripadnika Srpske vojske primarno sahra. kada su Ministarstvo rada i socijalne politike i Ambasada Nagori~inu. rake u za{titi ovog izuzetnog vojnog spomenika time {to su obez- miranog betona. sa vitkom kulom. oktobra 1937. Tako|e. izra|en od livene bronze. Skladnih proporcija. nalazila se kapela do koje se stizalo otvorenom „Plava grobnica”. pod samom krovnom kon- Najzna~ajnije ostvarewe Momira Korunovi}a i ujedno naj. podno`ja u obliku tvr|ave i vitkog stabla sa jajastom „kapom” na Fasada mauzoleja dekorisana je sa dva medaqona u kojima se vrhu koje se ne su`ava nagore i novog elementa – trougaone osno- nalazi portret kraqa Aleksandra Prvog (Kara|or|evi}a) i slogan ve. godine realizovali su pro- voji{ta. Znamenita tru od zemqe. prilikom podiza- la je odbor radi podizawa spomenika ratnicima palim 23. u kome je bila sme{tena muzeo- ~ije je vode tokom tog perioda polo`eno vi{e hiqada stradalih lo{ka postavka. na koju gleda Mauzolej srpskih ratnika. tqavale okolinu. bez ikakve sumwe. ostvario izra`e- Za veru i otaxbinu 1915.

48 . Nakon sanacije memorijalnog sveukupnog broja vojnih kompleksa. O tragi~nim danima u Vaqevu toga vremena svedo~e autenti~- ni. Vojni~ko grobqe u Vaqevu jeste najzna~ajni- ali i ve}eg broja drugih dr`ava je i najve}e vojno grobqe na ~itavoj teritoriji Republike Srbije. predstavqa jedno od najzna~ajnijih ZA VERU nepokretnih pijetetnih mesta koja svedo~e i velikom herojstvu i `rtvi pripadnika Srpske vojske i lokalnog stanovni{tva u borbama tokom 1914. ovo vojni~ko grobqe godinama je bilo zapu{teno i devastirano. medicinskog I OTAXBINU osobqa. Vojni~ko grobqe u Vaqevu 1. dirqivi zapisi holandskog lekara Arijusa van Tinhovena koji se. a koju su uradili stru~waci Zavo- memorijala ~ine srpska da za za{titu spomenika kulture – Vaqevo. godine sredstvima Ministar- stva rada i socijalne politike. koja je zavr{ena 2004. zatim `rtava rat- nih zlo~ina koje su po~inile okupacione trupe. nalazio na mestu glavnog hirurga Vojne bolnice koja je bila sme{tena u sa- da{wem zdawu Arhiva u Vaqevu. i 1915. ~lanova stranih vojnih medicinskih misija i civila koji su u~estvovali u borbama na Ceru i Kolubari. kao vo|a holandske vojne medicinske misije u Srbiji. ni~ke pretke pale u borbama za slobodu tokom Cerske i Kolubar- ske bitke 1914. Posebnu celinu u okviru Iako u gradskoj zoni Vaqeva. koje se nalazi u okviru kompleksa gradskog Novog grobqa. ono je sa~uvano od da- qeg propadawa i uvr{teno me|u najzna~ajnije svedoke tragi~nih vojna grobqa koja se nalaze doga|aja iz Prvog svetskog rata. Nekada{wi i sada{wi izgled ovog kompleksa u Vaqevu svedo- ~e o zaboravu i nemaru savremenih generacija u odnosu na zajed- na teritoriji Republike Srbije. godine.V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H V VOJNI^KA GROBQA ojni~ko grobqe u Vaqevu. Na wemu je u pojedina~nim i masovnim grobnicama sahrawe- no vi{e hiqada stradalih pripadnika Srpske vojske. novembar 2007. godine.

Ori- jentacija grobova je nepravilna budu}i da se oni nalaze na dijago- nali sever–jug. i 1919. bili regrutovani i Tuni`ani. U ulaznoj zoni ~itavog kompleksa nalazi se kopija no su u~estvovale kao jedinice koje su se borile na Balkanskom po- prvobitnog spomenika koji je bio na izvornom lokalitetu Srpskog luostrvu i „Solunskom frontu”. ka transportovano je savezni~kim brodovima u periodu izme|u kih ratova Srbije. de Ambasada Republike Srbije u DNR Al`ir i Ministarstvo rada Najve}i zdravstveni centri za oporavak srpskih vojnika na- i socijalne politike Republike Srbije. Grobqe se danas nalazi na podru~ju gradske op{tine Deli Ibrahim gde je 1982. vojnici. ba{ vojni~kog grobqa. koje se nalazi na obali Sredozemnog mora. koje dominira kao i Al`ira. pristizali savezni~ki lim za slobodu svih naroda sveta 1914–1918”.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A Srpsko vojni~ko grobqe u Al`iru ZA SLOBODU SVIH NARODA SVETA Na teritoriji gradske op{tine Deli Ibrahim (Dely Ibrahim) u gradu Al`iru. U plo~ama su Srpsko vojni~ko grobqe u Bizerti zalivani krstovi izra|eni od prikovanih drvenih da{~ica. dok je teritorija te dr`ave. godine. Nadgrobna obe- le`ja sme{tena su na parceli trapezoidnog oblika. koja je ispuwena zemqom. aktiv. Vi{e hiqada srpskih raweni- rijala u zemqi i inostranstvu i negovawu tradicija oslobodila~. godine preme{teno sa svoje prvobitne loka- cije u mestu Tamenfust (Tamenfoust). na- lazi se Srpsko vojni~ko grobqe na kome po~ivaju posmrtni ostaci 324 stradala pripadnika Srpske vojske. zerti i wenoj neposrednoj okolini. 1916. Oni koji su se oporavili sme{tani su u kasarne mije”. a samo Srp- sko vojni~ko grobqe svojom isto~nom stranom oslawa se na sused- no Nema~ko vojni~ko grobqe. godine u vi{e francuskih vojnih bolnica koje su bi- U periodu Prvog svetskog rata trupe francuske „Isto~ne ar. bila pogodna za uspostavqawe francuskih vojnih kompleksom. Srpske vojske. i pripremani za povratak na Balkanski front. ranije Kap Matifu (Cap Mati- fou). ispisan je epitaf koji glasi „Srpskim ratnicima pa. koje se u okviru velikog lazili su se u severnim priobalnim oblastima Tunisa. 49 . u koje su. u vreme kada se u nekoliko prio- balnih gradova i naseqa nalazilo vi{e francuskih vojnih bolni- ca u kojima su zbriwavani raweni i iscrpqeni srpski vojnici ko- ji su sa ostrva Krf i Vido radi nastavka le~ewa transportovani u savezni~ke vojne bolnice u Severnoj Africi. Na centralnom spomen-obele`ju. mahom u Bi- spektra svojih nadle`nosti stara i o za{titi srpskih vojnih memo. le u ovoj oblasti. Srpsko vojni~ko grobqe u gradu Al`iru formirano je u peri- odu izme|u 1916. pored ostalih. Veliki broj wih ~inili su raweni i iznureni pripadnici Stalnu brigu o Srpskom vojni~kom grobqu u gradu Al`iru vo. bolnica u koje su. prestonici istoimene severnoafri~ke dr`ave. Grobna obele`ja su ura|ena u vidu betonskih plo~a sa osta- vqenom kasetom u sredini. i 1918. radi le~ewa i oporavka.

jedna od karak- cira postali su nemi svedoci stradawa. Na|me|ersko grobqe je velika srp- ska kosturnica Prvog svetskog rata. Jindrihovicama i Olomoucu Srpsko vojni~ko grobqe u bugarskoj prestonici Sofiji nala. ropstvu od 1915. a ratni zarobqenici heroji sa Ce- ra. do 11. godine da ure|uju sa~uvani deo Srpskog vojni~kog grobqa.” Svedok tragi~nog vremena Prvog svet- skog rata. nalazili na podru~ju Slova~ke Republike. vqena dva srpska vojni~ka grobqa. a vi{e hiqada na{ih turista koji svake godine dalo je vi{e od deset miliona qudi. Ono je svedok velikih `rtava Srbije i Cr- ne Gore u vite{kim borbama za oslobo|e- we i ujediwewe. pod senkom dr`avne zastave koja se dostojanstveno vijori Velike bitke obele`ile su ovo ratno razdobqe. Srpsko vojni~ko grobqe u Velikom Me- |eru kori{}eno je u razli~ite svrhe. (^e{ka Republika). smislenosti oru`anih sukoba ~ije se stravi~ne posledice mogu vi. Ipak. ^ak 36 dr`ava u~estvovalo je posete ovu lepu severnoafri~ku zemqu ne na|e vremena i povoda u Prvom svetskom ratu. dok je vi{e od sedamdeset miliona qudi za obilazak ova dva vredna lokaliteta. Predstavnici tih agencija u Tunisu naj~e{}e i ne znaju za ca oru`anih sukoba i odmazdi nad civilnim stanovni{tvom stra- wihovo postojawe. te su stoga u Menzel Burgi. O logoru za internirce u Velikom Me- |eru najupe~atqivije je posvedo~io vojvoda Petar Bojovi}: „. nemali broj pripadnika Srpske vojske preminuo je od kosturnice koja ~ini centralni deo kompleksa. bilo pod oru`jem. ali i u samoj Bizerti jo{ 1916. novembar 2007. kanskom frontu odvo|eni su u logore za internirce koji su mahom bili na teritoriji Austrougarske i Nema~ke. Sada{wi izgled tog lokaliteta u potpunosti odgovara wegovom zna~aju za nacionalnu novovekovnu istoriju. ci Bugarskoj i Ministarstvo rada i socijalne politike Republike starstva rada i socijalne politike i Ambasada Republike Srbije u Srbije. Na zahtev Ambasade Republike Srbije u Slo- va~koj Republici i Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije slo- va~ke vlasti po~ele su 2001. Epitaf glasi „Ovde posledica rawavawa ili iznurenosti. S vremenom zaboravqeno i zapu{te- no. ukqu- ~uju}i tu i postavqawe poligona za dresu- ru pasa lokalnog kinolo{kog dru{tva.. godine usposta. zimao logor za internirce u kome je prema procenama stradalo oko {est hiqada vojnika i oficira Srp- ske vojske. ti memorijali ostaju van pro. Pored logora koji se LOGORI ZA INTERNIRCE nalazio u tvr|avi u Aradu (Rumunija). Ure|eni kompleksi svedo~e o tragi~nom periodu na{e na. po~ivaju srpski heroji poginuli 1912. godine. zna~ajni su i logori za internirce koji su se zi se na teritoriji gradske op{tine Serdika. Rumunije. najtragi~niji oru`ani sukob u dotada{woj istoriji. i 1913.. Zaboravqeni od svojih po. Zaborav i nezainteresovanost najte`a su i najtragi~nija re..V O J N I M E M O R I J A L I B A L K A N S K I H Jedan. skim dr`avama poput Bugarske. cionalne istorije koji je obele`en masovnim stradawem pripad. koju s bolom i pijetetom spomiwe ceo na{ narod. Sva imena su uklesana na predwoj strani spomen. Tokom ~etiri grama turisti~kih agencija koje srpske turiste pozivaju da posete ratne godine. od posledi- Tunis. grobovi srpskih vojnika i ofi. a u okviru Central. godine i pomrli u bi kraj Bizerte. a pre svih onaj u Veli- nog gradskog grobqa. 50 . Srpsko vojni~ko grobqe u Sofiji formirano je 1918. Srpsko vojni~ko grobqe u slova~kom mestu Veliki Me|er na- ske stradalih tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata na lazi se na delu zemqi{ta koje je tokom Prvog svetskog rata zau- tlu Bugarske.. ^itav kompleks ima svog ~uvara. Internirci su bili gra- |ani Srbije i Crne Gore: starci. novembra 1918. do 1919”. Kolubare i solunskog fronta. `ene i deca. Pripadnici Srpske vojske i civili zarobqeni u borbama na Bal- deti upravo na lokalitetima poput ovih.. Srpsko vojni~ko grobqe u Veli- Srpsko vojni~ko grobqe u Sofiji 1. budu}i da stalnu brigu o wegovom zerti predstavqaju reprezentativne vojne memorijale o kojima redovnom odr`avawu vode Ambasada Republike Srbije u Republi- stalnu brigu vode Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Mini. tomaka. civila i zarobqenih pripadnika protivni~kih oru`anih snaga. ^itav niz takvih logora za internirce formiran je u mnogim evrop- akcija kojom se mo`e odgovoriti na wihovu `rtvu i fenomen be. srpski vojni memorijal na tlu Republike Bugarske. jula 1914. istorijskog zaborava i teristika ovog rata bilo je i uspostavqawe logora za internaciju nezainteresovanosti savremenih generacija. kom Me|eru.. od 28. Austrougarske i Nema~ke. U okviru kompleksa sahraweno je 456 pripadnika Srpske voj. sovnih stradawa vojnika i civilnog stanovni{tva. Ovo grobqe predstavqa ujedno i najve}i i najzna~ajniji Tunisu. Pored ma- u okviru Srpskog vojni~kog grobqa. Kompleksi srpskih vojni~kih grobaqa u Menzel Burgibi i Bi. Prvi svetski rat predstavqao je najve}i i po obimu stradawa nika Srpske vojske i civila.

svoj odraz na{le su u stotinama ve}ih i mawih. u ratu koji srpski ratnici. iako izuzetno lo{eg materijalnog ogromnim materijalnim razarawima od ~ega se ona nikada nije oporavila. nakon ekshumacije posmrtnih ostataka sa ovog lokaliteta sovawa stru~ne i {ire javnosti u Srbiji. na. karaktera i simbolike voj- nih memorijala. novembra – dana primirja u Prvom svetskom ratu. Korunovi} je. predstavqaju specifi~no svedo~anstvo ne tako davne tra- vojske. KULT @IVOTA I KULT SMRTI stojanstven izgled zaslu`an Momir Korunovi}. i 1918. Nadvladavawe jo{ uvek preovla|uju}eg kulta herojske smrti nasuprot kultu `ivota i pro- gresa jeste mo`da i najozbiqnija obaveza pripadnika savremene generacije u odnosu na svoje znamenite pretke koji su `ivote polo- `ili za slobodu domovine. gi~ne i traumati~ne pro{losti Srbije i {ireg balkanskog regio- Imaju}i u vidu da su u periodu gradwe Mauzoleja srpskih rat. ni mermerni krst. o{te}eni ili s vremenom vojske.R A T O V A I P R V O G S V E T S K O G R A T A kom Me|eru (Na|me|er /ma|. godine. za ciq treba da ima objektivno i celovito vi|ewe i tuma- ~ewe presudnih istorijskih doga|aja i pojedina~nih u~esnika u wi- ma. ba{ kao i vojni memorijali. dok se sa bo~nih strana nalaze epitafi dekori- Na izdvojenoj parceli koja se nalazi na putu izme|u sela Mo. nakon prelaska preko Albanije i do. sani reqefnim predstavama ratnika i grbom Kraqevine Srbije. Dodatno optere}eni raznorodnim posledicama Drugog svet- skog rata. stradalo je na hiqade kamena. godine. {iroj javnosti poznatih i nepoznatih vojnih memorijala. i 1918. grobqe stradalih pripadnika Drinske divi. Veoma ozbiqne. Te{ko. i 1918. na ograni~enom prostoru da pri- kaz srpskih vojnih memorijala nastalih kao posledica oru`anih ak- tivnosti tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata za svoj osnovni ciq ima informisawe {ire ~itala~ke publike magazina „Odbrana” o delu bogatstva materijalne kulturne ba{tine koju na- sle|uju. godine. Svedoci velikih oru`anih pobeda. doga|aji i li~nosti iz perioda bal- kanskih ratova i Prvog svetskog rata. stara o ure|ewu sve ve}eg broja pukovskih Republike Srbije. politi~kim. o~uvani. oslobo|eno bilo kakve politi~ke i ideolo{ke po- zadine. Brojni. Danas su potpuno zaboravqeni i na odre|en na~in izbri. vojni memorijali balkanskih ra- laska na Krf od svojih pretpostavqenih stare{ina dobio zadatak tova i Prvog svetskog rata koji se nalaze na teritoriji sada{we da se. raitike i Agios Mateosa na ostrvu Krf locirano je Grobqe stra- dalih pripadnika ~uvene Drinske divizije. napu{tawe s vremenom prihva}enih stereotipa o pripadnosti narodu velikih ratnika koji svoje kvalitete u potpunosti pokazuju mahom na bojnom poqu. godine. naj~e{}e i nenadoknadive posledice pukovskog grobqa. kulturolo- {kim i simboli~kim diskontinuitetima kojima je obilovala isto- rija Srbije u pro{lom veku. ali i strahovitih qudskih `rtava podnetih tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. ideolo{kim. Pro~eqe spomenika krasi masiv- sani iz istorijskog se}awa. postali su s vremenom i svojevrsno svedo~anstvo stereotipa uspo- stavqenih kao posledica burnih promena koje su usledile u poto- wim decenijama. koji je tokom bal. vojni memorijali neretko su postajali predmet i oru`je politi~kih borbi koje nisu imale ni{ta zajedni~ko sa doga|ajima i li~nosti- ma o kojima su svedo~ili. ali i dr`avnim. U ovom malom slova~kom odlu~io da vi{e nikada ne obra|uje zemqu u kojoj su bili pokopani mestu. ali i ~itavog niza evropskih i severnoafri~kih grobaqa na kojima su sahrawivani stradali pripadnici Srpske dr`ava. Namera da se. za ~ije je ure|ewe i do. ali i u seqanin Janis Janulis koji je. potpuno devastirani i uni{teni. pored ostalog. stilski i arhitektonski neujedna~eni. koje se nalazi u blizini granice sa Ma|arskom. koji se pre svega ogledaju u izuzetno veli- Parcelu za sahrawivawe srpskih ratnika ustupio je lokalni kom broju stradalih i rawenih `iteqa Kraqevine Srbije. 51 . Predstavqawe odabranih vojnih memorijala balkanskih ratova i Prvog svetskog rata jeste jo{ jedno podse}awe i specifi~- no odavawe po~asti u {iroj doma}oj javnosti mahom zaboravqenih postradalih pripadnika Srpske vojske u ratovima za odbranu i Srpsko vojni~ko grobqe u Velikom Me|eru oslobo|ewe zemqe u razdobqu izme|u 1912. ovih oru`anih sukoba. naime. na zanimqiv na~in ogleda se u 1916. stawa. istorijski i kul- kanskih ratova i Prvog svetskog rata stekao ~in oficira Srpske turolo{ki nejednako zna~ajni.) ostaje na samim marginama intere. povodom obele`avawa 11. Samim kompleksom grobqa dominira spomenik od se odigrao izme|u 1914. kontradiktorno i zastra{uju}im posledicama bremeni- nika na ostrvu Vido (1936–1939) ekshumirani posmrtni ostaci to nasle|e oslobodila~kih ratova Srbije. i 1918. kulta opravdane i potrebne `rtve masov- nog stradawa za vi{e ciqeve i specifi~nog oblika ksenofobije karakteristi~ne za male evropske narode. koji su se odigrali u pe- svih srpskih ratnika stradalih na Krfu i Vidu u periodu izme|u riodu izme|u 1912. onom segmentu nacionalne nepokretne kulturne ba{tine koja o wi- zije u Agios Mateosu predstavqa jedini o~uvani primer klasi~nog ma svedo~i. mermera i betona koji su 1916. Savremeno sagledavawe funkcije. godine izgradili pre`ive- vojnika. li pripadnici Drinske divizije.

Beogradu. bez ostatka. vere i doba u Prvo zaposlewe Momir Korunovi} na{ao je mesec dana po kome je nastalo. U periodu izme|u 1910. godine. septembar 1806). 17.5 diplomirawu i to u gra|evinskom odeqewu beogradske op{tine. 52 . od tada se nalazi u stawu potpune ugro`enosti. Po runovi}. u selu Glogov. sokolske domove. U Korunovi}evim delima ova karakteristika izra`ena je u obliku rusti~ne ku}e od kamena (spomenik na Ma~kovom kamenu kod Krupwa) ili je to piramidalna ekspresionisti~ki oblikovana kamena gromada kao {to je to bio slu~aj sa projektom spomenika u Bitoqu (Makedonija). podignuto na Ta{maj- danu 1909. ro- manti~arski koncipiranih objekata. 1902. visok 48. U ok. ni. nose}i na sebi vidna obele`ja nacije. Petru Prvom u Ku~kovu kod Skopqa. godine Korunovi} je polo`io stru~ni Kula na Zebrwaku izvire iz postamenta tvr|ave. novembar 2007. Wegova spomen-obele`ja odra`avaju autorovo vi|ewe javnih spomenika kao neraskidivog dela prirodnog pejza`a. Godine 1930. Prvog i Dru- gog balkanskog (1912-1913) i Prvog svetskog rata (1914-1918). spomenike Ko~i An|elkovi}u u Tekiji i Jakovi}u. godine bugarske okupacione snage i na ~ijem se ~elu nalazio Dimitrije T. Leko (1863-1914.VOJNI MEMORIJALI BALKANSKIH RATOVA I PRVOG SVETSKOG RATA MOMIR KORUNOVI} KAMENA SNOVI\EWA Prvo Korunovi}evo ostvareno arhitektonsko delo bilo je zdawe Seizmolo{kog zavoda u Beogradu. arhitekture i sveta ma{te. spomen-obele`ja i sakralne gra|evine. minirale su 1942. ali nijedna li~nost nije tako potpuno. crkvu Vaz- M nesewa Hristovog sa kosturnicom u Krupwu i spomenik kraqu omir Korunovi} ro|en je 1. grobqu u Bogavi pored svojih predaka. Bio je prvi predstavnik romanti~arske grane srpske arhitekture. snovi|ewu. on upisuje 1912. januara 1883. Na`alost. Wegovo stvarala{tvo obuhvata ~etiri velike teme: monumentalne javne objekte. Pored navedenih. U toj ustanovi Ko. Septembra 1906. godine. metara. aprila 1969.). Korunovi} je projektovao i monumentalnu Spomen-crkvu sa kosturnicom svetog arhan|ela Mihaila u Deligradu kod Aleksinca u kojoj po~ivaju posmrtni ostaci ratnika . Korunovi} Najzna~ajniji spomenik koji je projektovao Momir Ko- dolazi u Jagodinu i upisuje se u tamo{wu gimnaziju. zgrada Po{te br. godine.u~esnika boja na Deligradu (4. tobru naredne godine zaposlio se u arhitektonskom odeqewu Momir Korunovi} umro je u svojoj osamdeset i {estoj godi- Ministarstva gra|evina Kraqevine Srbije. na brdu Zebrwak kod Kumanova u Republici Makedoniji. Najzna~ajnija javna zdawa koja je podigao Momir Korunovi} bez sumwe su sedi{te Seizmolo{kog zavoda u Ta{majdanskom parku. 1937. i 1912. ac nedaleko od Jagodine. Pariz i Rim. verovala u neraskidive veze arhitek- ture i nacionalne ba{tine. podignut je nakon tri godine izgradwe. Pre Korunovi}a bilo je romanti~arskih ideja. Sahrawen je na seoskom runovi} }e provesti gotovo ~itav svoj radni vek. godine od- lazi na stru~no usavr{avawe u Prag. vredi pomenuti i spomenik „^etiristo zak- lanih” u selu Ramna kod Ohrida. go- Arhitektonski odsek Tehni~kog fakulteta Velike {kole u dine. stari DIF i zdawe Ministarstva po{ta u Palmoti}evoj ulici u Beogradu. Prvog i Drugog srpsko-turskog (1876-1878). u Beogradu. 2 kod zdawa glavne @elezni~ke stan- ice. kao u nekakvom ispit i diplomirao na Katedri za arhitekturu. Godine 1894. Autor priloga Dejan RISTI] 1. posve}en znamenitoj Kumanovskoj bici koja se odigrala polo`enom ispitu zrelosti. Korunovi}ev spomenik. Spomen-kosturnicu ratnika stradalih u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu u Jago- dini.