You are on page 1of 4

Veber, nauka I politika

Veber je bio zainteresovan I za nauku i politiku. Sa
politikom se upoznaje zahvaljujući poziciji njegovog oca i
oštro je kritikovao aristokratiju kada ne vodi računa o
nacionalnim interesima.
U okviru tekstova „Nauka kao poziv“ i „Politika kao poziv“
Veber se bavi odnosom vrednosti u politici i nauci.
Nauka kao poziv- Veber ukazuje na besmislenost naučnog
zastupanja praktičnih stanovišta, navodeći da su različite
vrednosne sfere u nepomirljivoj borbi jedne sa drugima.
Ovu borbu medju vrednostima Veber uporedjuje sa
borbom Bogova u okviru stare Grčke i smatra da ovim
vrednostima svakako ne vlada nauka.
Veber smatra da je sudbina naše kulrure što smo postali
svesni te borbe, nakon mnogo godina zaslepljivanja od
strane hrišćanske etike.
Obraćajući se studentima, Veber govori kako studenti od
svojih profesora traže da budu vodje, a ne učitelji, od njih
traže smernice koje se tiču načina vodjenja života, pogled
na svet. On ovo kritikuje, smatrajući da onaj profesor koji
se oseća pozvanim da se umeša u borbu izmedju različitih
pogleda na svet i stranačkih mišljenja, to treba da čini
napolju, u štampi, udruženjima...tamo gde su prisutni i
oni koji drugačije misle.
Veber smatra da nauka ima mnoge prednosti, ona može
pružiti tehnička znanja, kako se na sistematski način
kontroliše život, metode mišljenja, orudja i vežbe u

mišljenju. takodje. važna prednost nauke jeste njena mogućnost jeste da nam razjasni ono što nas interesuje. zauzimamo različite poglede na svet i u skladu sa tim biramo interese. To bi značilo da treba objaviti sva dokumenta. ali ne sme nas podsticati da izaberemo jednu ili drugu stranu. Ta sredstva nekada mogu biti ona koja želimo da izbegnemo i tada je naučnik dužan da nas suoči sa ovim izborom. on može da nas upozna sa posledicama onoga što moramo učiniti ako želimo da dodjemo do našeg cilja. ali ne sme da utiče na odabir samog cilja. Iz tog razloga se pita kakva je razlika izmedju radničkih i vojničkih saveta i predstavnika bilo kog starog režima ukoliko svi koriste isto sredstvo za ostvarenje ciljeva. kada su u pitanju vrednosti i pogledi na svet. On kaže da se politika služi jednim specifičnim sredstvom za postizanje ciljeva. Politika kao poziv Veber postavlja pitanje kakav je stvarni odnos izmedju etike i politike. a to je nasilje. On kaže da svi imamo odredjene vrednosti. Medjutim. Veber kaže da naučnik u skladu sa svojim iskustvom može da pomogne ukazujući nam na to koja su sredstva najbolja za ostvarenje odredjenog cilja. Veber govori o dužnosti kazivanja istine. Takodje. kao i posledicama koje bi ovakvo delanje imalo na zemlju koja bi primenjivala ovakvu politiku. čak i ona koja terete vlastitu državu i da na osnovu tih jednostanih publikacija treba priznati krivicu za . ciljeve. situacija je malo drugačija. Da bi objasnio odnos politike i etike.

bez obzira na posledice. u hinduizmu je drugacije. već ga potpomaže. Ovo je omogućilo Indijskoj etici da se približi politici. to ne škodi religioznom spasenju. Etika čiste volje u hrišćanskom obliku glasi: „ Hrišćanin Čini ono što je pravo. Veber se bavi pravilima koja su vezana za politiku i rat i ova pravila se odnose na kastu ratnika. pozivajući se na borbu koja će dovesti do mira. . Veber primećuje da je u mnogim slučajevima postizanje dobrih i pozitivnih ciljeva povezano sa upotrebom etički sumnjivih ili opasnih sredstava. Veber razmatra odnos politike i vrednosti koje karakterišu različite religije. Nasilje je najvažnije sredstvo politike. Za razliku od etike čiste volje. zaključuje pakt sa demonima. Političar će primetiti da se time neće unaprediti istina. medjutim česta je situacija u kojoj se upravo pobornici etikečiste volje pretvaraju u one koji primenjujunasilje. Etika čiste volje ovo može da osudi kao opasno sredstvo. tako da onaj koji se upušta u politiku. Medjutim. Prema hinduističkom verovanju.izbijanje rata. Kaže da su stari hrišćani smatrali da svetom vladaju demoni.Čini ono što se mora činiti. upotrebljava moć i nasilje kao sredstva. ukazujući na veliku razliku izmedju delanja vodjenog prvom od delanja vodjenog drugom maksimom. Iz tog razloga Veber razlikuje etiku čiste volje i etiku odgovornosti. sa mogućim negativnim posledicama. već će doci do zloupotrebe i velikih posledica.jednostrano. etika odgovornosti nalaže čovekuda uzme u obzir posledice svog delanja koje se mogu predvideti. a uspeh ostavlja Bogu“. tj.

onda cilj može pretrpeti veliku štetu. Ako se tom cilju teži sa stanovišta etike čiste volje. . već se medjusobno dopunjavaju i tek obe zajedno čine čoveka koji se može baviti politikom.Ukoliko se nekom cilju teži pomoću političkog delanja koja koristi nasilna sredstva i vodi se etikom odgovornosti. ugrožava se spas duše. Zato Veber kaže da etika čiste volje i etika odgovornosti nisu čiste suprotnosti.