You are on page 1of 11

Bek

U okviru dela “Rizično društvo” Bek kaže da nakon
Černobila dolazi do stvaranja novog doba u kojem se
industrijsko društvo transformiše u rizično društvo.
Pravi razliku izmedju dve modernizacije: primarne i
refleksivne. Prva (primarna) modernizacija se dogodila u
19. Veku i pogodila svoju suprotnost- tradiciju. Tada se
ukida agrarno društvo i nastaje industrijsko društvo.
Druga (refleksivna ) modernizacija nije imala nikakvu
suprotnost i pogadja samu sebe. Tada indusrijsko društvo
prelazi u rizično društvo.
Bek primecuje da je centralno pitanje klasične modernosti
bogatstvo i kako se ono može što ravnomernije
distribuirati. U poznoj modernosti je situacija drugačija,
centralno pitanje je rizik i kako se on može izbeći.
U prošlosti su ljudi su ljudi postizali solidarnost preko
potrage za pozitivnim ciljevima, jednakosti, a u poznoj
modernosti solidarnost se postiže preko potrage za
umanjenjem opasnosti.
Bek smatra da se današnji rizici mogu poistovetiti sa
novim industrijama koje stvaraju veliki broj opasnih
posledica po društvo. Iz tog razloga je društvo u
konstantnom riziku, a ti rizici se razlikuju od ranijih zbog
globalnosti svoje pretnje.
Premoderne opasnosti su bile pripisivanje delovanju
prirode, volji bogova, dok je rizik moderan koncept.
Odmicanjem modernizacije dolazi uvećavanja rizika i

siromašno stanovništvo privlači rizik. jer sredstva za ispravljanje posledica ovih procesa često su izvan kontrole države i vlade.ozbiljnosti njihovih posledica. jer oni nisu ograniceni ni vremenom. Oni se najčešće koncentrišu u siromašnijim državama. . ni prostorom. nastali kao posledice odluka donešenih u drugim državama. čak ni bogate države. ali ona proizvodi i refleksivnost koja joj omogućava da preispita samu sebe. ni bogati pojedinci nisu potpuno bezbedni zbog efekta bumeranga. rizici se kao i bogatstvo priklanjaju klasnom obrascu. Iz tog razloga tvrdi da rizici osnažuju klasno društvo. samo suprotno. Medjutim. Bek primecuje da nisu svi regioni i kulture jednako pogodjeni njima. dok bogato stanovništvo može da kupi bezbednost od rizika. Takodje govori o povezanosti klase i rizika. sve je manja mogućnost uspostavljanja kontrole nad tim rizicima. U odredjenim sredinama ovi rizici nisu endogeni procesi (nisu posledice dogadjaja i odluka koji se odigravaju u sredini u kojoj se rizici manifestuju). rizik na dnu(u nižim klasama). čak često i prfitiraju od njega. bogatstvo se akumulira na vrhu. Iako rizici imaju globalni karakter. Čak se i zasnivaju sukobi oko ostvarivanja kontrole nad nečim što se ne može kontrolisati. jer prodaju tehnologije koje omogućavaju prevenciju rizika. već su često egzogeni. bogate mogu da izbegnu rizik. gde rizik sustiže i one koji su ga proizveli u cilju profita. što predstavlja dodatni problem. Napredna modernizacija proizvodi rizik.

fiksiranost žene za . Medjutim. Svakodnevica i porodični život u društvu rizika Ukazuje na paradoksalan efekat. Bek smatra da je nauka postala zaštitnik globalnog zagadjenja ljudi i prirode.. Razlog za ovo samostalno delovanje jeste veliko nepoverenje u naučnike. jer muškarci praktikuju retoriku jednakosti. Oni samostalno preispituju njihove uzroke. jer se razvedeni sve redje odlučuju da ponovo stupe u brak. Bek kaze da je realna slika sasvim drugačija. tako da su sukobi medju polovima ono što karakteriše godine koje dolaze. Žene su izjednačavaanjem obrazovnih mogućnosti i povećanom svešću o svom položaju izgradile nadu u veću jednakost i partnerstvo u profesionalnom i porodičnom životu. veliki broj ljudi i dalje živi samo. Dolazi i do velikih promena kada su u pitanju brak i porodica.više jenkaosti dovelo je do nejednakosti. Potuna porodica je zamenjena nepotpunom u svim varijantama. sve je veći broj razvoda što je poseban problem. Takodje se uvećava i broj nevenčanih brakova. ali čak i pored toga. Smatra da rizici dolaze iz „subpolitičkih domena“ (kompanije. a svest o njima sve veća.Najčešće se time bave sami akteri koji su bili žrtve rizika. ali ne prelaze sa reči na dela.).. prikupljaju podatke i kritikuju modernost. Zakonom o braku i porodici uklanjaju se norme koje različito tretiraju muškarce i žene. stoga položaji izmedju polova postaju još više nejednaki. laboratorije.

broj žena koje su nezaposlene vidno je veći. sada je uklonjena. . nego broj nezaposlenih muškaraca. ko želi posao i želi da svojoj porodici obezbedi ekonomsku stabilnost. Žena je slaba. da može svoje vreme i pažnju da posveti porodici. manje je žena u njoj zasupljeno. na najvažnijim pozicijama u bilo kojoj oblasti (politika. jer onda obaveze žene ostaju nepromenjene. Bek govori i o studiji „Muškarac“ ukazujući na osobine koje se pripisuju polovima. Takodje. ove promene ne prati tržište rada i sistem zapošljavanja. Muškarac se posmatra kao neko ko je jači. on je hranitelj porodice. Oni koji su pristali da zamene uloge i isključe se iz učešća u dohodovnom radu. Roditeljsku brigu o deci otac i majka moraju da usaglase. Veliki problem predstavlja to što mali broj muškaraca želi da učestvuje u poslovima koji su vezani za domaćinstvo. bez obzira na to što su izjednačene obrazovne mogućnosti žena i muškaraca i što je zakonska fiksiranost žene za porodicu ukinuta. mediji). ona želi ulogu u porodici i povremeno neki posao koji nije zahtevan. privreda. osećaju nezadovoljstvo ( nedostaje im samopotvrdjivanje i potvrda drugih). Tipične ženske profesije su čija je budućnosti neizvesna i nesigurna. Medjutim. žene su izuzetak. Što je neka grupa moćnija.porodicu koja je bila zakonska. otvara se mogućnost da i žene učestvuju u dohodovnom radu. stoga je briga o domaćinstvu ostavljena bračnim partnerima.

Izjednačavanje obrazovnih mogućnosti Paradoksalno Nezaposlenost često tera žene na tradicionalno vezivanje za muškarca.teraju se na vezivanje.ljudi tragaju za vlastitim životom i oslobadjaju se tradicionalnih obrazaca. kontakti u rizičnom društvu su . ona pripadaju majci. stvarajući kontradiktorne posledice. Razvoj tehnologije omogućio je smanjenje posla i izolacija koja karakteriše život domaćice dovode do toga da žena traga za „ispunjenijim životom“ putem prof. U slučaju razvoda. Bek kaže da je porodica mesto. a s druge strane tragaju za srećom u partnerstvu. otac se odvaja od dece.Bek primećuje i da proces individualizacije utiče na odnose medju polovima. tada ljudi postaju svesni suprotnosti i nejednakosti položaja. Takodje. Navodi 5 faktora koji su značajni za oslobadjane žena: 1. nakon toga ona treba da pronadje drugi smisao 2. ne uzrok konflikta. pa se uvećava broj slučajeva kinapovane dece. Socijalna pomoć omogućava ženi oslobodjenje od muškarca 5. već izbor 4. Kontraceptivna sredstva i mogućnost da se prekine trudnoća dovode do toga da materinstvo više nije „prirodna sudbina“. Produženje životnog veka žene dovelo je do toga da „život zbog dece“ bude jedna faza života žene. Mogućnost izbora inicira konflikte. rada van kuće 3.

u nauku. Bek ukazuje na to da je u ovakvoj situaciji nauka sve neophodnija. Nejednakost i konflikti se nagomilavaju. Oprobavanje novih načina življenja Nauka i politika u društvu rizika Bek smatra da se današnji rizici mogu poistovetiti sa novim industrijama koje stvaraju veliki broj opasnih posledica po društvo. gubi svoj monopol na znanje. medjutim ona se u isto vreme i demistifikuje. Ovi rizici se moraju eliminisati i u tom smislu nauka i politika mogu imati veliki značaj. Iz tog razloga je društvo u konstantnom riziku. One mogu da pomognu kada je u pitanju definisanje rizika. Egalizacija po ugledu na muškarce 3. ne postoji trajna intimnost. . njegovih uzroka i posledica. stoga ljudi tragaju za partnerskim odnosom. Bek navodi tri mogućnosti njihovog rešavanja: 1. Kritike na njen račun postaju sve oštrije. iako ovi rizici postaju sve veći. sve je teže eliminisati ih.površni. a ti rizici se razlikuju od ranijih zbog globalnosti svoje pretnje. što ih opet tera na vezivanje. Medjutim veliki prblem predstavljaju različiti interesi i gledišta različitih aktera modernizacije i pogodjenih grupa koje se silom mešaju u definisanje rizika. Vera u nauku koja je postojala ranije sada se ruši. Dakle. Povratak porodici u tradicionalnim formama 2. njenu delotvornost i mogućnosti se sve više sumnja.

ona sve višse deluje kao prljava borba za moć i igra u kojoj se smenjuju stranke. rušenjem njegovog ugleda i . on odgovara da nauka mora da prihvati i istražuje političke implikacije. stoga njihova popularnost sve više opada. nego uspeh svrgnuo nauke sa prestola. Političke kampanje su sve više beskrupulozne. stoga joj preti opasnost da joj drugi govore šta treba da bude istina. igrajući na tudju slabost. Naučnik u težnji za neutralnom analizom zapada u problem: da li se suprotstaviti tabuima ili okrenuti glavu.Takodje u okviru nauke dolazi i do specijalizacije i diferencijacije. Bek smatra da je uzrok pozicije u kojoj se nauka nalazi povećanje naučnog skepticizma. jer se suprotstavljene strane koriste raznim sredstvima da bi ostvarile svoje interese. kao i konflikti izmedju različitih škola mišljenja. kada je u pitanju definisanje rizika i njegova eliminacija. jer korisnici tih rezultata imaju problem da naprave izbor oko toga koji rezultati bi mogli da se primene. a posledica toga jeste veliki broj naučnih rezultata koji stvaraju problem. Bek kaže da ona u uslovima rizika prolazi kroz promene. Ukazuje na to da političare sve više karakteriše nekompetentnost i nesposobnost. Još jedan problem. Postoji veliki broj različitih i često kontradiktornih rezultata. Smatra da nije neuspeh. Kada je politika u pitanju. već podmetanjem skandala. ako neželi da pri prvom udaru biča skače kroz postavljene obruče. Protivnik se ne nadmašuje uspesima. On kaže da je nauka izgubila monopol nad istinom. jesu i sami odnosi koje nauke imaju jedne sa drugima.

izvrši promene kada su u pitanju institucije... radija. ona mora da odbaci svoje klasične zadatke i pronadje nove. smatra da moderna država odumire i ako se želi spasiti. individualizacija i institucionalizacija u društvu rizika . U rizičnom društvu postoje razni ekonomski i politički interesi.oblikovanje budućnosti odvija se indirektno u istraživačkim laboratorijama. kada je u pitanju definisanje rizika. ne-politika počinje da preuzima ulogu politike. Bek kaže da se ovakva politika mora napustiti.poverenja u njega.. već time što neki kandidat predtavlja manje razočaranje. Politika može da prekine gubljenje svog kredibiliteta. ako bi u definisanju rizika. Izbori se ne dobijaju odobravanje većine. Kaže da je organizaciona moć počela da se seli iz politike u subpolitiku. a političari gube moć odlučivanja. Svakodnevni život. Bek smatra da je za ostvarenje gradjanskih interesa i demokratskih ideala neophodno jačanje nezavisnosti televizije. a ne u političkim institucijama. njihovih uzroka i načina eliminisanja koristila znanje i nauku. U okviru refleksivne modernosti naučnici gube pravo na istinu. S ovim predlogom povezana je i država.. novina. Demokratija se u rizičnom društvu ne prepoznaje u svom originalnom obliku.

ona i njeni obrisi se vide i u ranijim civilizacijama. što nije u skladu sa predstavom o individualnosti. stavovi su lansirani i usvojeni preko masovnih medija). dok žene vode drugačiji život. što dovodi u konfliktporodicu.Individualizacija nije tvorevina 20. navike. a ti uslovi čak manje nego ikad dopuštaju individualizovanu egzistenciju. Individualizovana egzistencija zapravo postaje sve jače zavisna od odnosa i uslova koji van njenog domašaja. u rizičnom društvu veliki je uticaj medija (mišljenja. tako da se žene isključuju iz rada). odnosno. dolaze sekundarne institucije i instance koje biografiju pojedinaca čine zavisnom od različitih uslova i odnosa. Institucije imaju veliki uticaj na biografije. Stoga za njega individualizacija u stvari znači institucionalizacija. On primećuje da individualizacija prepušta ljude spoljnoj kontroli i standardizaciji. obrazovanje i profesionalni život. Bek kaže da se one utiskuju u biografije. veka. jer za njih još uvek važe porodične obaveze. Bek kaže da na mesto tradicionalnih veza i formi. isprepletan porodično i profesionalno. utiče na žene na taj način što onemogućava da spoji profesionalne i porodične obaveze. institucionalna odredjivanja i intervencije u velikoj meri utiču na samog čoveka (Povećanjem minimuma godina za dečije vrtiće. odnosno institucionalno oblikovanje koje omogućava da se pojedinačne biografije . Smatra da postoje velike razlike u „standardnim biografijama“ žena i muškaraca. jer muškarce ne dotiče njihov porodičan život u smislu ometanja profesionalnog.

Standardizuje jer svi konzumiraju „institucionalizovano fabrikovane programe“ . Sa ovim su povezani i novi tipovi političkih mogućnosti kontrole i uticaja.. Televizija izoluje i standardizuje.politički uobličavaju.) Raste podložnost krizama. Kome je jedno ili drugo isključeno. tv stanicama. Preko medija. a ipak slušamo isti koncert nj. zaposlenju. filharmonije). televizijski program oblikuje dnevni i nedeljni porodični raspored. a izloluje jer svako u porodici sedi izolovan i zuri u televizor. . ona je odredjena odnosima i odlukama koje se donose drugde (tržištu rada. mi vodimo prostorno i socijalno dvostruki život( Ovde smo. ali smo i negde drugde. Bek to naziva individualizovanom masovnom publikom i ovo se dešava transnacionalno i transkulturalno. Spremnost za učenje jeste karta za ulazak u društvo. ovde smo izlolovani. tržište rada (i mesto u nemu) pruža životnu sigurnost. što se najčešće dešava latentno. ali ono podrazumeva obrazovanje. suočava se sa društvenim i materijalnim ništa. Individualizacija znači da se biografija stavlja u ruke svakog pojedinca. tržišta rada. Privatna sfera je sve samo ne privatna. kao sporedni efekat odluka koje se tiču obrazovnog sistema... odluke o školovanju. Imajući u vidu televizijske navike većine populacije. ali uprkos tomeraste broj onih koji ne uspevaju da udju u sistem zapošljavanja.

već se moraju donositi. Standardne biografije postaju „uradi sam“ biografije (veliki broj izbora i konbinacija stvara konflikt zbog nejednakih pozicija i uslova). već i posledice odluka koje je sam doneo.stanovanju. ne samo da se mogu. Za pojedinca institucionalna odredjenja koja ga uslovljavaju nisu više samo dogadjaji i odnosi. .