1. Razlozi za uvođenje mehanizacije u građevinarstvu.

1. Stalni porast obima građevinske proizvodnje.
2. Skraćenje rokova izvršenja radova.
3. Poboljšanje i ujednačenost kvaliteta građevinske proizvodnje.
4. Ublaženja i odstranjenje što je više moguće nepovoljnih vremenskih
klimatskih i atmosferskih uticaja i što veća nezavisnost od njih prilikom
izvršenja građevinskih radova.
5. Smanjenje troškova.
6. Što manje korišćenje čoveka kao energetskog izvršioca radova.
7. Obezbeđenje veće sigurnosti i bezbednosti u izvršenju rada.
8. Uvođenje inustrijalizacije u graševinskoj proizvodnji.
9. Stalna usavršavanja u oblasti mašinske tehnologije – pojava ovih konstrukcija
građevinskih mašina, omogućuje mnogostruku i širu primenu.
10.Oslobađanje čoveka teških i zamornih radova u građevinarstvu.
Mora da se nastoji da mašine budu podrđene čoveku. U tom moraju da se kreću
dalja nastojanja razvoja savremene tehnike, i to treba da se ima uvek na umu pri
ograničavanju građevinske proizvodnje.
2. Osnovni ekonomski kriterijumi za primenu mašinskog rada.
Pokazuje opravdanost primene mašinskog umesto ručnog izvršenja rada:
Q∙ c + Rr ≥ T + R m

Q−¿ količina radova (izvršenja odgovarajućom jedinicom mere)

c−¿ razlike u ceni koštanja mašinskog i ručnog rada po jedinici mere uz uslov

c r >c m =¿ c=c r −c m

Rr −¿ predviđeni ukupni iznos finansijskih sredstava za ručni rad

Rr =N rad ∙ n

N−¿ broj radnika n−¿ troškovi po radniku

T −¿ ukupni iznos neophodnih troškova za omogućavanje mehanizacije radova

Sastoji se iz sledećih troškova:
 Doprema mašine iz mašinske baze
 Odprema mašine po izvršenju mašinskih radova
 Izrada privremenih funkcija za rad mašine
 Izgradnja i održavanje saobraćajnice za kretanje i rad mašine
 Izrada instalacija
 Izgradnja i obezebeđenje skladišta
 Amortizacija
 Probni rad pre puštanja mašine

Rm−¿ isto kao Rr , samo za mašinu (predviđeni ukupni iznos finansijskih

sredstava za mašinski rad)
Q∙ c >T

c−¿ razlika između potpune cene koštanja ručnog rada i mašinskog rada po
jedinici mere.
3. Kako se primenjuju građevinske mašine u uslovima
gradilišta i kako se građevinske mašine dele po svojim
konstruktivnim mogućnostima
Građevinske radove mogu da izvršavaju građevinske mašine
1) Delimičnom primenom mehanizacije – mašinom se izvršavaju po neki od
proizvodnih procesa.
2) Potpunom primenom mehanizacije – svi proizvodni procesi opterećenja se
izvršava mašinom.
Podela građevinskih mašina po konstruktivnom mogućnostima
1) Proste građevinske mašine – obavlja samo jednu operaciju (npr. valjak –
sabija zemlju)
2) Kompleksne građevinske mašine – obaljaju veći broj raznovrsnih operacija
bez izmene radnog organa (npr. bager kašikar – kopa i utovaruje zemlju)
3) Univerzalna građevinska mašina – vrše laku i brzu izmenu raznih vrasta
radnih organa
(bager sa: dubinskom kašikom, visinskom kašikom, sa skreperom kašikom,
bager kran)
Univerzalna je i ona mašina koja na sebi ima više radnoh organa (bager –
utovarivač, dozer - utovarivač)
4. Šta je kompleksna mehanizacija radova
Definicija: To je takva organizacijska forma gde se sem glavne operacije i one
pomoćne, pripremne i transportne se obavljaju mašinski, sa unapred izabranim
mašinskim sastavom.
Princip: Uvek se odrđuje glavna vodeća mašina, kojoj su ostale podređene i
prema kojoj se dimnzionišu, usklađuju kapaciteti i broj ostalih mašina u sastavu jer
od glavne mašine zavisi vreme izvršenja rada.
Sinhronizacijom svih građevinskih mašina u sastavu kompleksne mehanizacije,
treba da se omogući najveći učinak glavnoj mašini.
Čovek: Rad čoveka nije u potpunosti isključen, ali samo za ne naporne operacije i
tamo gde kompleksna mehanizacija ne bi bila ekonomski opravdana.
Kompleksna mehanizacija je – etapa na putu ka automtizaciji radova
Primer: Iskop zemlje bagerom sa visinskom kašikom i direktnim utovarom u
dampere.

[Type text]

5. Šta je automtizacija radova
To je najviši stepen primene mehanizacije.
Ostvarivanje proizvodnog procesa je bez neposrednog učešća čoveka sem u
procesu kontrole radova. Kao što mehanizacija olakšava fizičke napore čoveka, tako
automatizacija olakšava njegove umne napore. Automatizacija je korišćenje sistema
mašina i uređaja koji samostalno obavljaju niz unapred predviđenih radnih
operacija. Ako se upravljanjem mašinom i misaoni rad prenesu na mašinu, tako da
ona sama zahteva čovekovo opsluživanje, regulisanje i kontrolisanje – takva mašina
naziva se automatom.
Za razvoj automatizacije, od naročitog značaja je elektronika koja je omogućila
njenu pojavu. Automat u primeni može biti: delimična i potpuna.

[Type text]

Podela građevinskih mašina: 1) Mašine za transport i vuču po horiznotalnom putu i nagibu. 6) Mašine i uređaji za radove u steni. 10) Mašine za obradu i pripremu armature. 21) Mašine za konsolidaciju terena. podela i međusobne karakteristike Građevinske mašine su radne mašine. Opšta klasifikacija građevinskih mašina. 19) Mašine i uređaji za radove u zgradarstvu. 12) Mašine za pobijanje šipova. Podela i međusobne karakteristike: I) Podela po načinu izvršenja operacija: a) Mašine sa neprekidnim načinom b) Mašine sa prekidnim načinom II) Stepen mobilnosti: a) Stacionarne b) Mobilne III) Vrsti pogonskog motora: a) Sa parnom mašinom b) Sa elektromotorom c) Sa SUS – motorom – unutrašnje sagorevanje IV) Prema vrsti uređaja za kretanje: a) Gusenice b) Pneumogume 7. peska kao i za njihovo pranje. 4) Utovarno – istovarne mašine. 2) Mašine i uređaji za dizanje i prenos tereta. 20) Mašine za fundiranje. 5) Mašine za zemljane radove. 17) Mašine za održavanje i remont želešničkog koloseka. 16) Mašine za održavanje i remont puteva. i vazdušni transport. 6. transport i ugrađivanje betonskog sastava. 7) Mašine za drobljenje i mlevenje kamenog materijala. Teoretski ili konstruktivni učinak Ut (i izraz kod ciklusnih i kontinualnih mašina) [Type text] . 9) Mašine za spravljanje. 11) Mašine za crpljenje vode (pumpe). 14) Mašine za izradu cement – betonskih kolovoza. 15) Mašine za izradu kolovoza mehaničkom stabilizacijom. 18) Mašine i uređaji za obradu drveta. 3) Mašine za transport raznih vrsta materijala na kraća rastojanja (gradilišni transport). 8) Mašine za sejanje i sortiranje šljunka. 13) Mašine za izradu asfaltnih kolovoza.

površina poprečnog preseka ( m ) m v . Služe za upoređivanje. Klasičan obrazac za Ut sadrži pokazatelje 2 osnovne grupe: 1. Nerealan učinak.veličina učinka neke mašine u određenoj jedinici vremena t γ . Daju se u katalogu. Teoretski učinak mašine sa kontinualnim načinom rada m3 U t =T ∙ Q=3600 ∙Q ( ) h −zapreminski U t =T ∙ Q∙ γ=3600 ∙Q ∙ γ ( ht )−težinski T . nezavisno od ostvarenih uslova rada. Ut – teoretsko – maximalni učinak koji odgovara konstruktivnim osobinama i tehničkim ookazateljima mašine.zapreminska težina materijala ( m3 ) Veličina Q može da se predstavi u zavisnosti od konstrukcije mašine Q=F ∙ v 2 F . Dobijaju se računskim putem u predpostavljenim najidealnijim uslovima za rad.brzine kretanja radnog organa ( s ) U t =3600 ∙ F ∙ v Teoretski učinak sa ciklusnim načinom rada 3 T U t = ∙ q= tc 3600 tc ∙q m h ( ) [Type text] . pokazatelj zavistan od vremena izvršenja Suštinska razlika između izraza za učinak ciklusnih i kontinualnih mašina već postoji i ona je uslovljena načinom na koji mašina izvršava svoj rad.vreme trajanja rada u odrđenoj vremenskoj jedinici Q . Koristi se kao maximalna veličina koja se usavršavanjem i poboljšanjem može donekle da približi vrednosti u stvarnim radnim uslovima. pokazatelj zavisnosti od konstrkcije mašine 2.

koji može da se postigne pod izuzetno povoljnim okolnostima u radu mašine. Dobija se računskim putem.nije stalne.veličina učinka mašine u jednom ciklusu t γ . Polazeći od brojčane vrednosti U t .vreme trajanja jednog ciklusa q . Praktičan ili tehnički učinak (i izrazi za njega. Praktičan učinak izračunava se na 2 načina: 1.zapreminska težina materijala ( m3 ) Rezime: Ut  daje se u katalogu  služe za upoređivanje  dobijaju se računskim putem  nerealan učinak U pr 8. za ciklusne i kontinualne mašine.za kontinualan način rada m3 1. 2. On može da predstavlja maximalni mogući učinak. Za njegovo izračunavanje koristi se računsko – konstruktivni pokazatelji mašine i njenog motora kao i odgovarajući faktori uticaja koji su odraz ocene sredine. koliko načina postoje za njegov o dobijanje i koji su) Praktični učinak mašine je uvek manji od teoretskog učinka mašine. veličine radnog organa same mašine. množenjem odgovarajućih redukcionih koeficijenata. uvećavaju učinak). promenljive veličine. Polazeći od kapaciteta. U pr . To je učinak koji se predviđa da će se ostvariti radom mašine. U pr=U t ∙ k 1 ∙ k 2 … k n ( ) h [Type text] . U pr . I za praktični učinak može se donekle reći da je idealan. kod ciklusnih ili učinka u jedinici vremena kod kontinualnih i to se umnožava sa pokazateljima trajanja vremena i odgovarajućim redukcionim koeficijentima. T 3600 t U t = ∙ q ∙ γ= tc tc ∙q∙γ h () tc . veći od 1. Koeficijenti koji smanjuju učinak – redukcioni koeficijent i imaju svoju brojčanu vrednost koeficijenata (manji od 1 smanjuju učinak.

Do njih se ne dolazi izračunavanjem već empirijski. U pr=T ∙Q ∙ k 1 ∙ k 2 … k n( ) h U pr . opažanjima i iskustvom. [Type text] . Ostvareni učinak je po veličini najmanji od navedenih. sredine Koeficijente šire posmatramo kao:  opšte  specifične Opšti koeficijent – zajednička opšta karakteristika više mašina k v . k h ). Ostvareni učinak To je proizvodni učinak koji se dobija kao veličina ostvarena radom mašine u konkretnim eksploatacionim uslovima. povremeni ( k c .. Promenljiv je po veličini. k r .za ciklusni način rada m3 1. klime. Sve veličine iz ove grupe su promenljive ali one nisu u potpunosti određene. Bitan za proračun ličnog dohotka mašiniste i radnika koji opslužuju mašinu. organizacione  koeficijent tehnološkog karaktera  koeficijent fiziološkog karaktera Nivo primenjene organizacije. vrste i šta predstavljaju Grupa veličina zavisnih od uslvoa rada mašine. On se meri na mestu rada mašine. samo za 1 mašinu ( k g . Na osnovu prirode postanka dele se na: 1. k t ik p Specifični koeficient – uticajne faktore iz odrđene oblasti na rad mašine i karakteristike su jedne mašine. konstrukcione 2. Koeficijenti u izrazu za praktični učinak . stanja radnog mesta i eksploatacionih sposobnosti i spremnosti mašine.. Njegova veličina je u zavisnosti od stepena primenjene organizacije i tehnologije. Stvaranje takve vrednosti zasnovano je analizama. U pr 10. ni merljive. usvojene tehnologije. U pr=U t ∙ k 1 ∙ k 2 … k n ( ) h m3 2. 3 m 2. U pr= T tc ∙ q ∙ k1 ∙ k2 … kn h( ) Uo 9. k f ). stepena organizacije sredine rada mašine. zavisno od stvarnih uslova za rad. (ni definisane).

50 kp −¿ izdržava zabiveno samoniklo stanje kr kp  Koeficijent stepena punjenja radnih organa Odnos zapremine materijala u radnom organu i zapremine radnog organa k p >1.0 ukupno vremetrajanjarada Pokazuje prirodu rada jedne mašine. k t 11.15 ÷ 1. ili karakteriše kompleks mašina.koeficijent produktivnosti vremena vreme stvarnog rada mašine k v= <1. prateći momenti u toku njenog rada U pr=U t ∙ k 1 ∙ k 2 ∙… ∙ k n k v. Šta je to  Koeficijent iskorišćenja mašina po vremenu k v . kao zajednički faktor  Koeficijent rastresitosti materijala kr Kod rada sa zemljanim materijalom.0 ( stepen punoće radnog organa ) [Type text] .  vezani za 1 mašinu  povremni iskrsli. k p .0 ( zapremina sa kapom )−izaziva veće opterećenje k p =1. Kreće se od 1. samoniklo stanje 100+ p k r =( 1+ p )= > 1. k r .0 100 p−¿ procenat početne rastresitosti Zapremine zemlje u rastresitom stanju: Vr V r =k r ∙ V ( m3 ) =¿ k r = V Procenat rastresitosti je različit i zavisi od kategorije zemlje. Predstavlja povećanje zapremine zemlje u odnosu na neporemećeno.

k p <1. a za one mašine koje rade u sastavu sa drugim zavisi od stepena sinhronizacije Učinak za jednu radnu smenu je od najvećeg značaja. cene koštanja. potreban broj mašina. a ako je> 90° . jer služi za dimenzionisanje vremena izvršenja rada. Još koje vrste učinka pored elementarnih ima Napred navedeni odnosi su se na 1h. k =1. 8.. 10. k <1 ) k h −¿ koeficijent uticaja visine radnog čela kod bagera sa visinskom kašikom 12. 12 h m3 U sm=N h ∙ U pr ∙ k v sm ( ) h t U sm=N h ∙ U pr ∙ k v sm ∙ γ ( ) h k v sm−¿ opšti koeficijent iskorišćenja mašine po vremenu. dan =N sm ∙ U sm ∙ k vr .0 ( nedovoljno punjenje ) qI −stvarna zapremina materijalau radnom orgnu k p= q−zapreminaradnog organa kt  Koeficijent iskorišćenja tonaže  nosivost mašine  odnos težine materijala u radnom organu i noivost radnog organa Ovo su bili opšti koeficijenti  Specifični koeficijenti a) samo ta jednu mašinu k g−¿ koeficijent rasturanja zemlje ispod raonika buldožera ili koša skrepera k f −¿ koeficijent dobijanja gotovog sastava betona b) povremeni k c −¿ koeficijent uticaja trajanja ciklusa bagera (veličina ugla skrepera u radu ako je< 90 ° .  Učinak za jedan radni dan za trajanje od 24h U r .d [Type text] .. Postoje učinci:  Učinak za jednu radnu smenu za trajanje rada od 7.

[Type text] . dana−¿ broj radnih dana u mesecu  Godišnji učinak mašinskog rada 3 m U god =U sm ∙n god ∙k v . motor 2. dana ∙ k v . sistem upravljanja 6. redni organ – jedan ili nekoliko delova mašine kojima se izvršavaju radne operacije 4. uređaj za kretanje 3. parni 2. d−¿ koeficijent vremena iskorišćenja u radnom danu  Učinak za mesec dana masinskog rada m3 U mes =N r .mes ( ) mes N r . uređaj za kretanje – imaju samo pokretne mašine 5. Svrstavaju se u slične grupe Osnovni: 1. pneumatski 3. sa unutrašnjim sagorevanjem Posredni: 1. električni 2. ram ili šasija Vrste pogona građevinskih mašina i pogonskih uređaja Pogonski urešaji predstavljaju kompleks iz motora namenjenog za pretvaranje određenih vida energije u mehanički rad.god ( ) god n god −¿ broj smena rada masine u godini 13. 3 N sm−¿ m broj radnih smena ( dan ) k vr . transmisije – omogućava prenos energije sa motora ka radnom organu. vrste pogona i pogonskih uređaja kod građevinskih mašina U konstruktivni sastav mašine nalazi se 1.dana ∙ U r . hidraulički Parne mašine u SUS – motori – osnovni motori pretvaraju energiju proisteklu iz prirodnih (goriva) izvora u mehanički rad. Sastavni delovi građevinskih mašina.

komplikovaniji je stepen prenosa kretanja na određene uređaje Mnogomotorni pogon:  posebno regulisane brzine rada  upravljanje kretnjem mehanizma raznih namena kod mašina (čak nezavisno jedan od drugog) Pr: Toranjski kran :  poseban motor za horizontalno kretanje  poseban motor za dizanje i spuštanje  poseban motor za obrtanje tornja  poseban motor za dizanje i spuštanje 73. besšinske 2. kompreosri. h h [Type text] . Imaju m km ogranićenu brzinu kretanja ( 0. Primenjuju se uglavnom za kretanje po bespućima. Pogonski uređaji – sa kombinovanim pogonom Svi navedeni pogoni ostvaruju se motorima koji ostvaruju rad obrtanjem vodeće osovine. uglavnom za kretanja. pneumatski i hidraulički – posredni motori ostvaruju energiju koja je već proizvedena mašinskim generatorima(elektrogeneratori.Električni. šinske  Besšinski se dele na:  Gusenice – karakterišu se malim specifičnim pritiskom na podlogu kretanja. manje – više za kretanje po nekoj podlozi kao i b) Po vodi možda bi trebalo da se pored navedene podele uvede i c) kretanje kroz vazduh. odnosno za oslanjanje na podlogu koja ima određenu čvrstoću ili određena svojstva. tj. Pogoni mogu biti:  jednomotorni – SUS  višemotorni – veću težinu od jedno motornog. čiji je predstavnik helikopter Uređaji za kretanje po podlogama raznog stepena čvrstoće i određene veličine nosivosti mogu se podeliti u dve osnovne grupe: 1. Razlikuje se: a) Po podlogama raznog stepena čvrstoće i određene veličine nosivosti.5 .7 ÷ 4. pumpe) u mehanički rad. van puteva.Vrsta uređaja za kretanje kod građevinskih mašina Prilagođena su konstrukcijom. odnosno 10−15 kao maximu ).

opterećenja koje nose. uskog i dekoviljskog koloseka. a uz to i veću površinu za manevrisanje pri km kretanju.  Koračajuće – zbog svoje velike osnovne površine. ravnu ili uvaljanu. kao i one koje se kreću čeličnom užetu. panatana i to uvek iz više takvih plovnih elemenata međusobno združenih u jednu celinu. Zahtevaju dobru. monošinski transportni uređaji. Koje vrste režima rada mašina ima a) Radni i. splav Plovni elementi takvog sastava moraju da zadovolje i po formi. jednošinska obešena teška nosiva dizalica.80−0. što omogućava veliku pokretljivost. pripremljenu i stalno održavanu podlogu. Odlikuju se boljom i većom prohodnošću zbog veće athezione težine (imaju veću vučnu silu)  Sa točkovima – ima ih više vrsta: točkovi sa čvrstim metalnim naplatnicima. Osnovni podaci koji karakterišu šinske uređaje su: vrsta i tip šine. dubini tonjenja. radni nepokretni ii. a u poslednje vreme i do km 60 h . mogu da imaju još niži specifični pritisak na podlogu i mogu da podnesu vrlo male brzine kretanja. 14. kao i niz drugih uslova kako bi omogućili što veću plovnost. Ovde spadaju i mašine koje se kreću po šinama. Danas se primenjuju samo točkovi sa pneumogumama. sa pneumogumama i punim gumama. za izradu betonskog i asfaltnog kolovoza. tvrdu. obliku. Predstavljaju neku vrstu metalne ploče.  Uređaji za kretaje po vodi – Konstrukcija ovih mašina koja omogućava kretanje po vodi sastoje se iz čamaca. tovarna nosiva šinska vozila. vođicama. vagoni platforme šinskog. 3 Primenjuju se samo kod bagera velikih kapaciteta kašika (do 40 m ) u primeni su kod hidrotehničkog građevinarstva. Pritisak na tlo je veći nego kod gusenica. toranjski građevinski kranovimm portalni i masni kranovi. Omogućavaju velike brzine 15 – 30 h . čineći tako neku vrstu platforme. površini.60 h  Kombinovane – Šinski uređaji za kretanje – mašine: železnički šinski kranovi. kao i opterećenje koje pada na točak ili osovinu. i to dve uporedne koje se naizmenično pomoću zglobnog sistema sa zamajcem ili moćnih izdržljivih sistema pomeraju u nekoliko faza kretanja. radni pokretni (mobilni) [Type text] . ali pretežno su namenjeni za radove u rudarstvu. prečnik točka. Veoma male brzine km 0.

probni rad (isprobavanje ispravnostu rada motora.  samohodni (vučni)  prikolični (vučeni) b) Transportni – samo kod moblinih mašina koje su neopterećene c) Slobodni i.5 M sr a) promenljiva brzina kretanja radnih organa b) pojava značajnih vibracija c) pojava gušenja motora d) pojava udara . radnog organa) ii.utovarivači .torajski kranovi 2) Mašine sa srednjim režimom rada M max =1.trakasti transporteri .drobilice .moćni kranovi [Type text] .3 M sr a)konstantna brzina radnog kretanja radnog organa b)nema pojave udara c)nema pojava vibracija d)nema gušenja u radu motora .bageri sa više kašika .moćni – snažni kranovi 3) Mašine sa teškim režimom rada M max >2.mašine udarnog i vibracionog dejstva (uređaj za pobijanje šipova) .betonske mešalice . trakasti transporter) KOJE VRSTE RADNIH REŽIMA POSTOJE I OSOBINE: Postoje 3 vrste radnih rećima kod graževinskih mašina 1) Mašine sa lakim režimom rada: M max =1.5 M sr a) moguća pojava vibracija b) moguća pojava gušenja motora u radu .1÷ 1.kompresori .5÷ 2. rad na prazno (zbog nedostatka materijala npr.građevinski liftovi .buldozeri .

ograničena nosivist. 16. damperi Nedostatci vodenog transporta: [Type text] . rovokopač. pa podrazumeva premeštanje. bager. zrak prima uređaj na radnom organu (sa foto - ćelijama) Velika preciznost u radu (oko ±3 cm ). niska cena 5) Besšinski – (autotransport) – kamioni. opterećenje u transportu daje se u stvarnoj veličini 2) Transport ne stvara nov proizvod i ne menja svojstva transportnih materijala i predmeta 3) Transportna proizvodnja se ne može razdvojiti od transportnih sredstva 4) Cene transportnih materijala povećava se za odgovarajuću količinu učinjenih transportnih troškova Postoje slične vrste transporta: 1) Šinski – za velike količine tereta 2) Vodeni – niska cena. Princip rada: Laserski uređaji šalju laserski zrak. Kako može da se rukuje radom mašine u celosti ili nekim njenim delom i šta spada u dopunsko ili pomoćno rukovanje mašinom 1) Neposredno – sa same mašine. tv kamera . uglavnom se koristi kod kontinualnih mašina (mašina za spravljanje betona i za drobljenje kamenja) Dopunsko i pomoćno rukovanje mašinama: Mašine za zemljane radove (buldozer. To je mehaničko rukovanje mašinista iz kabine. Van komandnog mesta. gasove. Proizvodnja transporta (jedinica tonakilometar tkm) Osobine proizvodnje transporta: 1) Transport ne daje gotov prizvod. skupoća 4) Cevovodni – za tečnosti. velika nosivost 3) Vazdušni – najbrži. zrnaste materijale. radni uređaji Vizuelno – zvučna ili samozvučna kontrola i upravljanje. veliki domet 1000 Posrednici: . kiperi. grejder sa nožem). Šta je transport i koje vrste transporta postoje Transport je – samostalna oblast materijalne proizvodnje. 2) Daljinsko – distanciono. 15. daljinski sistem (elektromagnetne komande) 3) Automatsko – ograničena primena. tv ekrani . proemnu mesta tereta i ljudi.

ograničen primena . nepovoljnosti Mašine za besšinski transport su: 1) Teretna autovozila (benzin. remont 3) Potršnja skupih goriva. malih poluprečnika 5) Sposobnost kretanja po bespućima 6) Laka sinhronizacija sa utovarnim mašinama 7) Pristup mestima utovara i istovara 8) Prosta organizacija transporta 9) Velike radne brzine u kretanju 10) Univerzalnost u transportu raznovrsnih materijala 11) Mogućnost lakog i brzog povećanja (ili smanjenje) uređaja u zavisnoti od potrbe Nedostatci: 1) Zavisnost od atmosferskih uticaja – određenog stepena 2) Veliki eksploatacioni troškovi za održavanje. Mašine za besšinski transport (autotransport) samohodne nosive mašine Podela. zavisnost od godišnjeg doba . opsluživanje. karakteristike.Mala ¿ 3. povoljnosti. 17.Srednja 3 – 12t . maziva 4) Zahtevaju bolju podlogu za kretanje Podele autotransportnih mašina: 1) Samohodne 2) Vučne (prikolične) 3) Kombinovane Kriterijumi za klasifikaciju autovozila: 1) Nosivost: .5t . dizel) 2) Traktori sa prikolicama 3) Autotegljači sa prikolicom 4) Specijalna vozila (cisterne za prevoz cementa na merku) 5) Razna priključna vozila (laka i teška) 6) Transportna srdstva na gusenicama Povoljnosti autotransporta: 1) Velike manevarske osobine 2) Lako prilagođavanje uslovima za rad 3) Mogućnost savladavanja uspona (velikih) 4) Savlađivanje krivine.Velika ¿ 12t 2) Namene 3) Vrsta motora i goriva [Type text] . utovar – istovar Besšinski – obavlja ceo ciklus sama – od mesta utovara do uptrebe. .

U radni prostor: utovar. portalna – vozila KAMIONI: Teretna autovozila sa nepokretnim univerzlnim košem. kroz zadnji deo . kamioni . damperi . za kipere male i srednje nosivosti 1 – 1. DAMPERI [Type text] . koš) 5) Prilagođavanje punim uslovima Glavni pokazatelj teretnog vozila je njegova nosivost – to je najveća težina korisnog tereta koje sredstvo može da preveze u uslovima eksploatacije Ostali pokazatelji kvaliteta . Vučne sile . kroz dno U praksi su se najbolje pokazali kiperi bez otvaranja zadnje strane. ili samo zadnja strana. Prohodnost . gde se zadnja i bočna strana rasklapaju. Smanjenje vremena istovara. panel – vozila . 4) Vrsta prostora za teret (npr. Manevarske sposobnosti SAMOHODNE NOSIVE MAŠINE: To su transportna sredstva koja imaju motor za kretanje kao i radni prostor (kom) koji je konstruktivno nerazdvojiv. Koš se pokreće uz pomoć hidrauličnih uređaja (ređe mehanički) Istovar se vrši na 3 načina: . Koš može biti od metala. auto – cisterne . držanje i transport sredstava. dok stoji u mestu.5 km . samoistovarivači – kiperi . Ekonomska daljina prevoza: . SAMOISTOVARIVAČI – KIPERI . bočno (na stranu) najmanje manevrisanje . . kombinacije metala i drveta. pa čak i isključivanje radnika . gde je koš postavljen na polovinu dužine vozila (može da prepuni koš ≤ 60° ) u kretanju. specijalizovana teretna vozila SPECIALIZOVANA TERETNA VOZILA: Vozila koja imaju koš (ili prikolicu) prilagođenu za transport specijalnih materijala . za kipere velike nosivosti 3 – 5 km Veoma brz i jednostavan istovar vrši se u slučaju korišenih specijalnih konstruisanih samoistovarivača.

Namenjen za prevoz šljunka. PIKOLO DAMPERI: 3 . ispred sebe. Komandno mesto mašiniste je podešeno da se lako kreće sa svim pratećim uređajima za upravljanje za 180 ° i mehanizam translacije. koš nema hidrauličke uređaje za okretanje. lak utovar i istovar . brzo se kreću i u skučenim gradilišnim uslovima km . manevarske sposobnosti .7 h ) . Kod manjih zapremina. koritastog oblika.5 - 3 10 m u svom košu. peska. neke konstrukcije imaju mogućnost okretanja koša za 90 ° levo i desno (olakšava prilaz mestu istovara) 18. Samo istovarivači. imaju benzinski ili dizel motor (snaga 10 ÷15 KS −4. već se okreće promenom težišta (položaja) – mehanički načim istovara – imaju kratku šasiju – manevarska moć (poluprečnik okretanja 3 – 4 m) Često i nije potrebno okretanje jer funkcija mašine daje mogućnost kretanja napred i nazad. lak prilaz do željenog mesta . km Imaju dizel – motor. povoljni su za utovar. metalan. dobro savladavanje uspona Ne zahtevaju specijalno. ne traže dobru podlogu za kretanje . brzinski spojevi za kretanje napred nazad . Koš – nerasklopljiv. dobre puteve. mehanizovanje sredstava. kako se određuje. brzina do 35 h . Nosivost 1.8 ÷ 17. Pojam rezervne mašine (značaj. opeke pa i sveže betonske mase.trajanje ciklusa rada jednog teretnog (h) [Type text] . kakvim troškovima se tereti gradilište) Određivanje potrebnog broja nosivih mašina Q ∙ tc m3 ∙ h a= =( 3 ) q∙T m ∙h t 3 Q – količina tereta koji se prevozi ( m ) tc . samo što vrše istovar napred. zapremina koša 1 m .

90÷ 0. broja smene.koeficijent mogućeg korišćenja nekog voznog (koeficijent eksploatacione sigurnosti) Rezervne mašine se uzimaju radi sprečavanja zastoja u radu (rezerva se uzima i za energetske izvore). 3 m q – korisna nosivost jednog teretnog vozila ( t ) T – ukupno vreme predviđeno za izvršenje transporta (h) Potreban broj vozila za eksploataciju uključujući i rezervna vozila a ae = ki N k =a−ae k i=0. Ocene potrebnog broja mašina u rezervi zavisi od veličine. u zavisnosti od uslova eksploatacije dodaje se rezervi broj mašina na već dobijeni broj i to za slučaj: 1. od klimatskih uslova. trajanja smene i režima rada mašine. povoljnih uslova 10% 2.75 . i vrsta rada. prosečenih uslova 15% 3. U procentima. težine. terena. nepovoljnih uslova 25% [Type text] .

Kao sklop sa prikoličnim uređajima 2. Kao samostalne mašine sa namontiranim oruđima (buldozer. 19. imaju veliku nosivost 300t. Služe za prevoz drugih mašina. Odlikuju ga velike manevarske sposobnosti. Gusenički tegljači – mogu se u građevinarstvu koristiti na dva načina: 1.za manja rastojanja . ne traži dobre puteve. [Type text] . Imaju 2.3 i više osovina. km Veća brzina (50 . Šta su autotegljači i traktori Tegljači su vozila koja imaju sopstveni motor i konstruktivno su odvojeni od prikolice. dvoosovinske dugačke šasije 5. po potrebi privremeno se stavlja još jedna osovina i postoje privremeno dvoosovinski. utovarivač) . Priključni uređaji: prikolice. Ne koristi se mnogo u graževinarstvu.velika vučna sila. poliprikoličnih uređaja koji predstavljaju teretni prostor i koriste vučnu silu tegljača za kretanje. vuča težih transportnih sredstava (raspon već 2. Važan deo u funkciji je centralni zglob (veza koja služi za prenos vučne sile na priključni uređaj i materijal na tegljač) Ponekad se unutar zgloba smeštaju uređaji za samoupravljanje. Prohodnost zbog priključnog dela ±15 ° Dvoosovinski tegljači: Dvoosovinske kratke šasije – dobre manevarske sposobnosti. sa mnogooslonem šasijom Jednoosovinski – Sastavljen je iz sličnih delova: motora. oruđa različite namene. sporija od točkaša .eksploatacione daljine 100 – 120 m 20. jednoosovinski 2. veći gabarit i težina od prethodnog. Ekonomska daljina za preoz 3 – 5 km. točkovi. poluprikolice. dvoosovinski za oslanjanje 4.5) Dvoosovinski tegljači sa oslanjačem – duža šasija – manje manevarske sposobnosti. mala podužna stabilnost.80 h ). kabina za upravljnje. Ne može sam da se kreće. dvoosovinski krakte šasije 3.veliki nagib . bolja podužna stabilnost. Bolja raspodela tereta. a traktori su tegljači sa gusenicama: Autegljači: (podele) 1. Autotegljači su tegljači na točkovima.za bespuća. improvizovane puteve . transmisije. Šta su teške teretne prikolice (trejleri) i samoutovarni uređaji na transportnim sredstvima Teške teretne prikolice (trejleri).

karakteristike ovih uređaja . više uparenih točkova . t i [Type text] .Karakteristike: . Konstruiše se prema trajanju učinka tc L a t c =t u + + ti + Vo Vp Vreme manevrisanja je uračunato u brzinu i može se dodati samo veličinama tu . težnja da se univerzalnost dovede do maximuma .utovarne mašine sa mogućnošću više položaja . prednsot: nezavisnost od utovarnih mašina .vozilo se pomera u toku utovara . imaju sopstvenu rampu (platformu) za samoutovar mašine koje transportuje Samoutovarni uređaji na transportnim mašinama .hidraulične komande . nizak ram (olakšan utovar i istovar) .komande iz komandne kabine . Grafičko predstavljanje rada transoprtnih vozila Za grafičko predstavljanje rada transportnih vozila koristi se koordinantni sistem sa koordinatama vremena i daljine prevoza. nedostatak: nedovoljne preglednost iz kabine Pored utovarne kašike – uređaji za spuštanje i dizanje 21.

vitla II) Građevinski liftovi  namenjeni samo za izdizanje i spuštanje tereta  koriste: platformu. odkačivanje (istovar) . odgovarajuće radne sudove  postoji utvrđena putanja kretanja (učvršćene šine. ručne dizalice ii. dizanje . dizalice sa zatvaranjem v. prenos. vođice) III) Složene mašine:  Imaju mogućnost većeg broja kretanja (mogu dopremati teret u ma koju tačku svog polja opsluživanja). zupčaste dizalice iv. Teret se pričvršćuje čeličnim užetom. Skoro da sve spadaju u grupu mašina za unutrašnji transport. zakačivanje (utovar) . korpu. kolske dizalice iii. hidralčke dizalice vii. PODELA: Na osnovu funkcije (složenosti mehanizma) i na osnovu vrste rada koji ih obavljaju I) Proste mašine i uređaji za dizanje tereta(mogu da obavljaju samo jednu vrstu kretanja . sa kukom. dizalice i prenosnice sa puž – zavrtnjem vi. premeštanje tereta na željeno mesto .  Građevinski kranovi sa strelom: i. vraćanje u početni položaj Učinak ovih mašina je u direntnoj vezi sa daljinom i visinom premeštanja tereta.vertikalno): i. direk kran [Type text] . Karakteristike i ustaljen raspored operacija: . Mašine i uređaji za dizanje i prenos tereta OPŠTE: Osnovna namena ovih mašina i uređaja za dizanje tereta (one mogu sližiti i za kombinovan transport horizontalan i vertikalan). koturače viii. l tgα=l : =v o Vo tgβ=v p 22.

kabl kranovi OSNOVNI POKAZATELJI: 1. poluga. kočnica. samohodni kran IV) Građevinske mašine koje se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa. ii. glava za prihvatanje tereta (na gornjem kraju nosača). brzina dizanja tereta (v) 4. hidraulička dizalica 4. B) RUČNA ZUPČASTA DIZALICA (kolska dizalica) [Type text] . hidraulički Vrste: 1. vrsta uređaja za kretanje 10.vremenska mogućnost 23. vitla 6. male snage . elektro 3. zahteva potkopavanje. mosni kranovi iii. gabarit (a x b) 8. visina dizanja tereta (h) 3. ručna dizalica sa lancima A) RUČNA DIZALICA SA ZAVRTNJEM Sastav: telo. poluprečnik polja opsluživanja (R) 5. besklipna dizalica 5. brzina horizontalnog kretanja (sa i bez tereta → ) 7. ručna zupčasta dizalica 3. malih gabaritnih dimenzija Kao pogon za rad koriste: 1. Često je potrebno pojačavanje oslonog tla. poluga se okreće ručno i pomera nosač. dizalice sa puž zavrtnjem 7. brzina okretanja ( ω ) 6. nosač sa narezanim zavojnicama. Proste mašine i uređaji za dizanje tereta i hidraulička dizalica Za uređaje iz sve grupe karakteristika je da su: . toranjski kran iii. a imaju zajedničke karakteristike:  osnovne karakteristike – ograničenost rada po horizontali i vertikali  složene mašine sa kombinovanim transportom  rasponski kranovi: i. ručni 2. portalni kranovi ii. maximalna nosivost (max) 2. vrsta pogona 9. ručna dizalica sa zavrtnjem 2. Imaju svoju fiksnu gabaritnu visinu.

Umesto zavrtnjeva na nosaču ima zupce. Fleksibilnija što se tiče visine. [Type text] . Slična je kao predhodne po sastavu delova.

stvara se pritisak tečnosti u cilindru koji pokreće klip cilindra i podiže teret. Spuštanje se vrši ispuštanjem tečnosti iz cilindra u rezervoar. Mogu da rade samostalno i u sklopu drugih mašina. gvožđe) kako bi se omogućilo ponavljanje ciklusa. D) BEZKLIPNA DIZALICA Radi kao pomoćno sredstvo za ostale dizalice. Vrste pogona: ručni i motorni. Princip ulje pod pritiskom. C) HIDRAULIČKA DIZALICA Sastav: a) cilindar b) klip c) pumpa d) rezervoar za tečnost (ulje) e) poluga f) ventil Uz pomoć poluge vrši se pokretanje klipa pumpe. Glavna komponenta – ćelina užad Mogu biti: [Type text] . 2 D ∙π Nosivost: Q=q ∙ F c =q ∙ 4 Fc −¿ površina preseka klipa D−¿ prečnik klipa cilindr a q−¿ pritisak tečnosti Hidrauličke dizalice dvojnog dejstva – koriste se za podizanje tereta na veću visinu. Mala vrednost izdizanje oko 10cm max. Princip: stavljanje podmetača (drvo. E) VITLA Funkcionišu preko koturova ili sistema koturova.

Ima dve kuke (1 za teret. istovar u radionicama).Sa polugama – vrši se fiksiranje uređaja (kreće se uže – teret ili obrnuto. Sa bubnjem – velika primena u građevini imaju vitla koja rade uz pomoć elektromotora (omogućava okretanje doboša) Užad: 1)nosiva (za izdizanje tereta) 2)vučna (za prenošenje vučne sile) 3)vezivna (za vezivanje i učvršćivanje tereta) b. Rad ostvaruju pokretanjem beskrajnog vrtenja puža (preko pogonskog točka). uređaji za kretanje Pogon: Najčešće elektropogon (promena brzine i smera veoma laka= Stubni liftovi: h = 40m / v = 15 – 45 m/min Princip rada: Posredstvom čeličnog užeta i točkića platforme kreće se po dužini stuba (koji ima šinu vođicu). dole) [Type text] . uže. sita) Podela: 1) stacionarni 2) mobilni (mogu da budu i na nekom transportnom sredstvu) Sastav: 1) motorno vitlo 2) radna platforma (korpe. 24. 2 poluge F) DIZALICE SA ZAVRTNJEM: Vrste pogona: ručni i električni Teret prihvataju kukama. Umesto čeličnih užeta – češće čelični lanci. Koriste se kod montaćnih radova. 1 za fiksiranje). a uređaj se kreće sa teretom) Glavni delovi: čeljusti. Primena: 1) rad u zgradarstvu (podizanje materuijala i konstruktivnih elemenata) 2) rad građevinskih mašina (betonske mešalica. Veoma je laka za korišćenje i nije glomazna. sud) 3) stub sa vođicama i spojnim elementima 4) oslonci. G) RUČNA DIZALICA SA LANCIMA: Više spada u pomoćne uređaje (utovar. Pomeranje tereta vrši se pokretanjem ručice napred. Građevinski liftovi Izdižu teret na nekoliko desetina metara. nosivost do 1t. Mogu imati 1 ili 2 platforme (koje se naizmanično kreću gore. nazad. 1) sa bubnjem oko koga se namotava uže 2) sa polugama a.

U zavisnosti od konstrukcije neki mogu da se rotiraju levo i desno za 90 ° , što
omogućava utovar i istovar. Od zavisnosti od funkcije, položaj može biti: paralelan i
upravan.
Stubni mogu biti:
- stacionarni
- mobilni
Nepokretni imaju veću nosivost, ali traže ankerovanje, učvršćivanje, temelj, dok
pokretni zahtevaju samo veću površinu za oslanjanje.
Liftovi sa korpama: 10m / 18 m/min
- Primenjuju se kod određene mašine kao pomoćno sredstvo tj. uređaj
(za opsluživanje i snabdevanje materijalima).
- betonske mešalice
- mešalice za malter
Delovi:
- Šine vođice
- Čelična užad
- Točkići
- Korpa
Visina izdizanja do 10m, brzina 18m/min. Korpa uglavnom prima direktno materijal.
25. ''ŽIRAFE'', pokretni montažni i fasadni liftovi
Žirafe (skip - korpe):
- konstrukcija izdizne korpe – skip, koja je pomerljiva i pristupačna
Konstrukcija:
- čelične cevi
- sistem nogara
- radna korpa
- točkovi sa punjenim gumama
- osloni bazis sa komandnom tastaturom
Mogućnosti:
I
- bez produženja, visine do h = 5m, sa produžetkom do h =¿ 8m
- radna korpa (platforme) može da se zaustavi na željenoj visini
- brzina izdizanja tereta 20 m/min
- kada uređaj radi sa korpom za beton ona može da se izvrće prilikom
istovara materijala
Pogon:
- elektropogon (bolji zbog brzog reagovanja u radu)
- SUS – motor (bolji zbog nezavisnosti u odnosu na električnu energiju)
Napomene:
Naročito je povoljna primena ovih uređaja kod stubnih finkcija

[Type text]

Pokretni montažni liftovi:
Montiraju se na pokretnim uređajima. Princip rada im je teleskopsko uvlačno –
izvlačni. Visina do 25m. , brzina 7.5 m/min

Pogon: pneumatski i hidraulični
Primena:
1. za kontrolu, ispitivanje različitih radova
2. kod tunelskih radova
3. kao pristupne skele za remont, popravku fasada, stubova
4. za pomoćne radove na gradilištu
Fasadni liftovi:
Služe za prenos materijala, kao i za rad radnika na fasadama objekta (umesto
skele) ili za pranje prozora. Upravljanje – sa same platforme. Montaža – je laka i
nesmetana, može da opslužuje više polja na fasadi. Način postavljanja – različit,
najčešće se xxxx .
26. Građevinski kranovi
Podela:
1) stacionarni kran
2) toranjski kran
3) samohodni kran
4) portalni kran

Stacionarni kranovi:
1. Derik kranovi
2. Vrapci kranovi (konzolne dizalice male nosivosti)
Toranjski kranovi: - podela na osnovu sličnih karakteristika
1. Način postavljanja u odnosu na objekat
2. Način opsluživanja
3. Način izmene radnog dometa strele
4. Konstrukcija tornja
5. Način uravnoteženja
6. Spoj strele sa tornjem
Nezavisno od ove podele toranjski kranovi dele se na:
- pokretne: sa 1 tornjem i sa 2 tornja
- nepokretne: klizni i prislonjeni
Pokretni su ograničenog dejstva kretanja (najčešće po šinama)
Nepokretni se postavljaju na sam objekat ili su učvršćeni uz njega
Samohodni kranovi:
1. Bageri (sa kosom nagibnom strelom)
2. Toranjski samohodni (sa vertikalnim tornjem i strelom)
Prema uređajima za kretanje samohodni se dele na one koji se kreću pomoću:

[Type text]

1. koloseka (železnički kranovi)
2. gusenica (gusenični kran)
3. pneumo guma ili punih guma (auto - kranovi)
4. koračajući uređaji
5. po vodi
Elementi kod kranova sa strelom:
1. stub (toranj, jarbol)
2. strela
3. oslono polje ili uređaj za kretanje
4. pogonski motor
5. sistem za rad sa teretom
6. mehanizam za podizanje, spuštanje strele, rad kuke
7. mehanizam za okretanje tornja, strele oko tornja
8. mehanizam za kretanje celog tornja
9. komandno mesto, kabine
10.kontra teret
11.ankeri uređaji
12.kranski put
U zavisnosti od vrste, kran može imati sve navedene delove, ili pojedine.
27. ''VRAPCI'' i uređaji za vertikalno – horizntalni transport
To su male konzolne stubne dizalice koje se primenjuju u zgradarstvu.
Konstrukcija:
- nepomičan stub
- konzolne katarke

Postavljaju se spolja ankerovanjem (uz obodni
zid objekta). Brzina: 23 – 46 m/min , nosivost

0.5t. Pogon: elektromotor, ređe SUS, lak je za
postavljanje, praktičan, efikasan.
Postoje i neke vrste koje se postavljaju u otvor
prozora. One imaju malu nosivost 0.3t i malu
brzinu. Rade uz pmoć električnog vitla.
Uređaji za vertikalno – horizontalno kretanje:
Zbog svojih radnih karakeristika, spadaju u
univerzalne uređaje za transport. Mogu da
opslužuju skoro sva mesta jedne etaže.
Konstruktivni elementi:
1. Pokretne kuke sa motornim vitlom u sebi
2. Šine vođice sa konzolnim pristupom (1.1 m)(različita dužina, sastavljen
od montažnih elemenata)
- mala sopstvena težina
- pogon: elektromotori

[Type text]

Kranovi koji se postavljaju na samom objektu: +) – imaju smanjenu oblast opsluživanja .Nepokretni. visina 90m .koriste se za izgradnju solitera. postoje ručice za kontrolu horizontalnog i vertikalnog kretanja . na kranski put . .na jednom kranskom putu – mogu da rade više kranova -) – ograničene visine. bezbedni. Za ovaj izbor potrebna je dobra sinhronizacija. može da bude i sa daljinskim upravljanjem 28. b. nosivost 1t. Po načinu opsluživanja u vreme rada: a. na pomoćnom uređaju sa kukom .mogu da opslužuju i više objekta . [Type text] . Po načinu postavljanja krana u odnosu na objekat: a.veća oblast radnog dometa II. Kranovi koji ''stoje'' slobodno.postavlja se na zemlju.nemaju ograničenja visinom objekta . Veoma su stabilni. često se koriste više kranova i vodi se računa da se ne preklapaju. brzina: 22 m/ min . povećanje visine – konstrukcija glomazna i nestabilna b. . rukovanje je lako. Kranovi koji opslužuju odreženu površinu samo sa jednog stajališta Tu spadaju klizni i prislonjeni. kule -) – velike nepovoljnosti u primeni. njihovo premeštanje je lakše i ponekad je taj izbor ekonomičniji. Toranjski kranovi Podela: I.dostižu manje visine u odnosu na nju . van objekta (nezavisno) +) – najbrojniji u građevini . Deo opterećenja prenosi se na objekat. Kranovi koji se pričvršćuju uz sam objekat: . Posatvljaju se na temelj uz objekat. nepokretni c. Pokretni toranjski kranovi: Često se u obzir uzimaju samohodni (bageri) kranovi – malo i stoje dok rade.Poređenje sa predhodnom grupom: .

(-) ograničen minimalni domet (30% dužine max). treba bolje učvrstiti teret b. ili čak zatežuće sile koja se javlja. sa nagibom b. Toranjski kranovi u zavisnosti od konstrukcije strele i tornja (podela. Sa strelom u horizontalnom nepremenjenom položaju i. moguće postavljanje strele i u horizontalnom i u vertikalnom polpžaju (''Г'') povećana visina opsluživanja 2. (+) podizanje i spuštanje strele po principu nagibanja za određeni ugao u odnosu na horizontalu. sa mogućnošću rada i u vertikalnom i u horizontalnom položaju i. Na ovaj način se menjaju domet i nosivost strele ii. toranj stalne neprmenljive dužine b. povoljnosti. tu spadaju kranovi koji imaju zglobno razvijenu strelu ii. II. Sa podiznom strelom (po vertikali) i. horizontalni c. odlike ovakvih kranova: 1. kombinacija predhodnih Teleskopski uvlačno – izvlačni. međusobne karakteristike. Po konstrkciji kranskog tornja a. sa teleskopskom uvlačno – izvlačnom konstrukcijom c. izlomljeni Imaju kostrukciju tornja teleskopsko – uvlačno – izvlačno. a. prednost kod gradnje u fazama 30. lake montaže i demontaže Ovakva strela se kopristi i kod a. veliki spektar opsluživanja 3. Primena tornjaskih kranova i pokretni građevinski kranovi (kranovi sa 1 tornjem) Opslužuju površinu ovog dometa strele i duž kranskog puta (ukoliko su u pitanju pokretni kranovi). (-) nosivost krana može smanjiti pojave savijanja. Oblasti primene: 1) zgradarstvo 2) izgradnja industrijskih objekata 3) hidrotehnički objekti (brane) 4) mostovi [Type text] . nedostatci) I. Sa konstrukcijom strele – iscela. kranovi sa preklopom (sklapajućom) konstrukcijom d. Po načinu izmene radnog dometa strele. kod je teret na samom kraju i mora celom visinom da bude iznad objekta c. (+) izmena dometa samo ''mačkom'' duž strele. 29. Nije ogramičen minimalni domet ii. ugibanja strele.

koriste se TV ekrani. montaže i demontaže 8) po režimu rada Ovi kranovi uvek imaju dve kabine (s oba kraja tornja) 31. Pokretni kranovi sa jednim tornjem: 1) može da se okreće oko svoje ose 2) ne može da se okreće oko svoje ose Toranj se okreće za pun ugao. dizel – elektromat) Rukovanje: Pored mehaničkog može da bude i daljinsko. radio uređaji. Pokazatelji po kojima se razlikuju: 1) položaj kontraterta: a. kontrateret na konzolnom prepustu strele 2) tehnološka namena 3) konstrukcija tornja i strele 4) nosivost 5) visina izdizanja 6) po vrsti rukovanja 7) po brzina stavljanja u rad. Račun nosivosti toranjskih kranova i određivanje potrebne dužine strele i visine tornja krana M Q∙L Qx = = lx lx Qx −¿ nosivost krana za određeni položaj mačke Q−¿ maximalna nosivost na kraju strele L−¿ najveći mogući domet strele l x −¿ rastojanje za koje se traži nosivost [Type text] . 5) utovar – istovar operacije Na sve vrste kranskih oslonih uređaja deluju slična opterećenja. strela može da bude horiznotalna sa mačkom i nabina (sa verikalnim kretanjem). Rad se obavlja pomoću mačke. to su: 1) sopstvena težina 2) težina tereta 3) pritisak vetra 4) dinamička dejstva Pogon: Uglavnom višemotorni (elektropogon. Može da se okreće oko tornja ili zajedno sa njim oko njegove ose. Njime je strela samo horizontalna ima mogućnost okretanja oko tornja za pun ugao. Kada su u pitanju visoki kranovi i mala preglednost iz kabine. kontrateret na platformi strele b.

visina tornja Dužina strele: m l= +l +b 2 1 m – širina kranskog koloseka l 1 . M ¿ 300tm) Dužina strele. laki teret ( ≤ 5t. M ¿ 60tm) .5÷ 1.Postoje i drugi načini za određivanje nosivog momenta (M) q M =( Q+ )∙ L 2 q−¿ težina strele krana Podela na osnovu nosivosti: . srednja težina tereta (5 – 15t. Kranovi sa dva tornja (šta su i primena): Savremenije su konstrukcije.rastojanje od kranskog koloseka do objekta b – širina objekta Ako koristimo 2 krana: m b l= +l + 2 1 2 Visina tornja: H k =H o + ( o . U kombinovanom toranjskom portalnom sistemu dolazi do: [Type text] . M ¿ 300tm) .5 – 0. teški teret ( ¿ 15t. Funkcionišu po ptrebi kao portalni kran.1 – rastojanje od najniže tačke na terenu do najviše na objektu h g−¿ visina tereta h p −¿ visina spoja (do kuke krana) 32. Funkcionišu tako što se na kran sa jednim tornjem dodaje još jedan pomoćni toranj. Strela je isključivo horizontalna sa mačkom.0 ) +h g +h p H o−¿ visina objekta 0.

udvostručavanje nosivosti i visine . Dodatni toranj ima odvojeni mehanizam za upravljanje. prihvata teret. horizontalno okreće strelu (oko fiksiranog tornja). gradnja različitih objekata [Type text] . Veza vrha pomoćnog tornja je promenjljiva ili potpuno sigurna. domet strele 37 – 60 m . . portalnog krana domet 73 – 126 m Princip rada: Osnovni toranjski kran. Primena: Najpovoljniji za prenos montažnih elemenata. nosivost jednog 12 – 15 t.

radom njihove strele. Kran sa strelom i guskom upotrebljava se za radove gde je potrebna veća daljina zahvata tj. Montaža i demontaža. i to bez drugih pomoćnih sredstava. Da bi moglo da se prati postizanje određenih dužina na horizontalnoj streli krana. dometa.  Specifični pritisak na zemlju: Za kretanje svih vrsta kranova od velikog je značaja specifični pritisak na zemlju. primenom niskog i superniskog pritiska na gumama. tj. Sistem strele može da bude pravolinijski ili izlomljena linija sa konzolom tzb. Strele mogu da budu od metalne rešetke ili pune konstrukcije. Manje su nosivosti od ostalih kranova. Da bi se obezbedila povoljna prohodnost. ''guskom''. ne treba da bude veći od 1. podlogu kretanja. primena) Dele se na: 1) bagerne kranove 2) toranjske samohodne kranove  Bageri – samo su sa sterlom. podela. Kleter kranovi (načini samopodizanja): Samopodizni ili klizajući kleper kranovi koriste se za gradnju visokih građevinskih objekata (kule.75÷ 2 KP/cm2 . ostvaruje se pomoću mehanizma samog krana. tornjevi) Ovi objekti imaju veliku visinu u odnosu na površinu oslanjanja. fabrički dimnjaci. najrasprostranjenija u građevini. specifični pritisak na tlo. Samohodni kranovi (opšte. Dva osnovna načina: 1) izvlačenje teleskopskih članaka tornja (kod kranova uobičajene konstrukcije. Postoje i kranovi kojih se samopodizanje vrši hidrauličkim uređajima) 2) uz dodavanje posebnih montažnih članaka tornja (kod novijih konstrukcija. Način samopodizanja kleper kranova. Oni rade postvljeni na sam građevinski objekat i izdižu se po vertikali uz pomoć sopstvenih uređaja. obalni stubovi visećih mostova. vrši se pomoću žičanog mehaničkog sistema. postavljaju se table sa merama obično na svakih 3 – 4 m dužine strele do njene pune dužine) 34. Najrasprostranjeniji su kranovi sa točkovima i sa posebnim motorom za kretanje – auto kranovi (a postoje i za kretanje po šinskom kolovozu) Samohodni kranovi obično sami sebe transportuju. ali mogu da rade na gotovo neograničenim visinama od zemlje. 33. Takav pritisak može da se dobije kod kranova sa pneumo gumama. naročito oni na pneumo gumama. promenljivog nagiba u odnosu na horizontalu. [Type text] . bez tornja.  Vrste strele: Diznje i spuštanje tereta. podizanje strela. može da radi i u čisto horizontalnom položaju.

može da bude različita.5 L= + . ako je H=H o −ho sinα cosα ho −¿ visina od podloge do najniže tačke strele Horizontalna projekcija radnog dometa strele: H l= +b +0. Određene potrebne dužine nagiba strele samohodnog krana Glavni parametri izbora krana su: 1) najveća visina dizanja 2) širina objekta 3) najveća težina tereta 4) veličine prostora za rad i kretanje krana Radna visina strele: H k =H o + hg +h p+ a H o−¿ visina objekta h g−¿ najveća visina tereta sa kojim se radi h p −¿ visina vešanja. dizel – mehanički sa mehaničkom transmisijom .5 tgα opt 36.0 Neophodna dužina strele: H b+0.5 – 1. kranovi veće nosivosti. može jednomotorni. Dužina ''guske'' u zavisnosti od nosivosti krana. noviji: dizel – elektro pogon [Type text] . Auto – kranovi Uglavnom se primenjuju auto – kranovi: 1) sa kosom strelom 2) toranj i strela Pogon: . Dužina strele i do 115m. Strela krana može da budei teleskopsko izvlačno – uvlačna. višemotorni pogon Jednomotorni pogon – kod kranova male nosivosti. za kuku a−¿ rezerve izdizanja tereta 0. 35.

auto – kranovisa pneumogumom mogu da budu: dvo. tro. [Type text] .) Auto . kretanje na površini ograničenih kretanja.Auto – kranovi sa dugačkim strelama (nestabilni su. Manevarske sposobnosti i mobilnost su bitne karakteristike (prohodnost. Nepokretni teleskopski toranj zglobno je vezan sa platformom i postavlja se u rad pomoću hidrauličke dizalice. Postoje auto – kranovi sa nagibnom strelom i konzolom (guskom) i 2 kule. gine se i lomi se strela) U pogledu načina oslanjanja svoje šasije.. Svaka kuka – svoj motor. tj. manevarska moć.kranovi mogu da budu i prikolični. Ovakva konstrukcija povoljna kod dugačkih montažnih elemenata (inače treba 2 krana). četvoro i više osovinske. poluprikolični i to na bazi jedno – i dvo – osovinskog tegljača.. Poluprikolični kran – jednoosovinski (prohodnost. Rad kuke može da bude sinhronizovan ili nezavistan.).. U transportu. može da podiže teret do 35t i da se okreće sa njim.. toranj i strele se sklapaju – smanjuje veličina krana.

portalno – konzolni. (trajanje ciklusa toranjskog krana): [Type text] . Rasponski kranovi (podela i primena) Tako se nazivaju. mosni kranovi.. Učinak mašine za dizanje i prenos tereta Sve spomenute mašine – cikličnog dejstva (izračunavanje učinka po opštem izrazu) U pr=Q ∙ n ∙ k t ∙ k v [ t /h ] Q−¿ težina tereta. šine b.. nosivost (t) n−¿ broj ciklusa u toku 1h 3600 n= tc t c −¿ vreme trajanja 1 ciklusa k t −¿ koeficijent iskorišćenja tonaže k v −¿ koeficijent iskorišćenja vremena Najvažniji element: t c −¿ trajanje ciklusa npr. gusenice c.) b. Podela: A) Rasponski kranovi sistema krute konstrukcije: (skoro svi su pokretni. rasponski kranovi sa dometom rada po svom rasponu i sa podužnim kretanjem upravno na svoj raspon (portalni. kran) 38. točkove za kretanje po koloseku. 37. Njihovi oslonci su spojeni obično kablovima (žičanim užadima). jer im je domet rada ograničen rasponom podužno i po širini. (kabl. a neki i samohodni) Mogu da imaju slične uređaje za kretanje: a. rasponski kranovi sa dometom rada po svom rasponu i sa mogućnošću kretanja duž svog raspona B) Rasponski kranovi sistema elastične konstrukcije Opsluživanje samo u domenu svog raspona. točkovi sa pneumogumama ili punim gumama Postoje 2 vrste: a.

H 1 H 2 S1 S 2 2 ∙α T1= ( + + + + V 1 V 2 V 3 V 4 360∙ n ∙k ) H−¿ visina izdizanja kuke (m) S 1 i S 2−¿ rastojanje sa teretom i bez tereta po horizontali (m) V 1−¿ brzina izdizanja (m/min) V 2−¿ brzina spuštanja (m/min) [Type text] . t c =t 1 +t 2+ t 3 +t 4 +t 5+ t 6 +t 7 +t 8+ t 9 +t 10 t 1 −¿ zakačivanje. utovar t 2 −¿ podizanje t 3 −¿ okretanje tornja t 4−¿ horizontalno kretanje krana t 5 −¿ spuštanje tereta t 6 −¿ otkačivanje t 7 −¿ izdizanje kuke t 8−¿ horizontalno kretanje krana (praznog) t 9−¿ okretanje tornja t 10 −¿ spuštanje kuke Radni ciklus građevinskih kranova: T c =T 1 +T 2 T 1 −¿ čisto vreme trajanja mapinskog rada T 2 −¿ vreme potrebno za ostvarenje ručnih operacija Mašinsko vreme krana ( T 1 ) – horizontalno i vertikalno kretanje kukem sve ostale operacije prilikom izvršenja mašinskog rada.

elevatori sa beskrajnim zavrtnjem (''arhomedov puž'') iv.kod njih se materijal kreće kanalima. u fabrikama. oluci) B) Mašine za periodični transport . Po položaju vučnog organa. vibracioni konvejeri v.Imaju manju primenu za specijalne materijale. Mašina za transport različitih vrsta materijala na kraća rastojanja. olucima. utvrđuje se na osnovu hronometarskog merenja T 2 −¿ vreme potrebno za ostvarenje pomoćnih radnih operacija utvrđuje se hronometrom.. eksploataciju.pod nagibom transport b. konvrejere. transportere – kretanje se vrši mehaničkim putem i. (žljebovi. cevima. žičano – traksti transporteri i. c. odozgo na dole. Za transport prašinastih materijala (cement. gips).uređaji za transport – kao laka mehanička povlačna lopata. po horizontali i vertikali i nagibu) Dele se na: 1) neprekidni transport 2) preiodični transport A) Neprekidni transport deli se na: a. trakasti i segmentni transporteri ii. komadong u granicama gradilišta. V 3−¿ horizontalna sa opterećenjem V 4 −¿ horizontalna bez opterećenja n−¿ broj okretanja tornja k −¿ koeficijent sjedinjavanja pojedinih operacija. Uređaji za gravitacioni transport – za spuštanje materijala pod dejstvom sopstvene težine. posredstvom vazduha ili vode. elevatori sa koficama iii.jednošinske (monošinske uređaje za transport) . koji zavisi od mogućnosti i umešnosti kraniste kao i od same konstrukcije krana.horizontalni . 39. održavanje . traže povoljne uslove za montiranje. trajektori puta postoje: ..Uređaji za pneumatski i hidraulički transport . [Type text] . Kod pneumatskog transporta – kretanje vazduhom pod pritiskom ili isisavanje (stvaranje vakuuma ili aero – transport) Kod hidrauličkog transporta pomoću centrifugalnih pumpi. za građevinski transport Za transport različite rvste materijala (zrnast.vertikalni .

Služe za utovar zrnastog. a. SUS b. Utovarivači sa jednom kašikom To su ciklusne mašine. radni deo i radni oran – kruta veza) b. točkaši – neumogume b. Oni koji pored vertikalnog kretanja mogu da vrše okretanje oko obrtnog polja vertikalno kretanje kašike naviše i naniže 2) Po konstrukciji šasije a. sa strane (bočno) 5) Po visini dometa utovarne kašike a. Rukovanje radnim organom je: 1) mehaničko (poluge) 2) hidrauličko Podela utovarivača: 1) Po načinu kretanja utovarne kašike u radu. fiksni domet po visini (kruta konstrukcija) b. preko glave c. izdiže se i spušta vertikalno po izvesnom kružnom luku b. šasija iscela (motor. 40. nevezanog i vezanog materijala u odgovarajuće transportere. To su samohodne mašine sa radnim organom – jedna izdužena kašika (najčešće jednodelnih sa oštrom ivicom). guseniačari 41. točkaši – šine c. razlomljena šasija (motor + radni deo sa kašikom) 3) Po konstrukciji utovarne kašike a. kašika iz više delova. dizel – električni 7) Po vrsti uređaja za kretanje a. kašika iz jednog dela (nerasklopiva) b. promenljiv domet 6) Po vrsti pogona a. koja je povezana sa tegljačem na gusenicama ili pneumogumama. sa čela b. pneumopogon c. Povremeno mogu služiti i za jednovremeni iskop. Podizanje kašike samo vertikalno i. načinu rada a. članaka 4) Po tehnologiji. Utovarivač sa čela Krute šasije: [Type text] . izdiže se i spušta kašika vertikalno po šinama – vođicama sa nagibanjem ii.

Ova prizma se kreće sa mašinom. stvara dodatni otpor i stvara gubitak snage motora. transport na određenu daljinu Radni organ vrši rad kretanjem cele mašine Podela: 1) mašina sa raonikom (duži nož) – sve vrste dozera 2) mašina sa korpom (košem) – skreperi Dozeri: buldozeri. Zglob između motora i radnog dela i radnog organa. Skreperi: Koš – ima donju ivicu nalik na nož – rezanje zemlje. zgalvkaste šasije: Osobine: 1) dobre manevarske sposobnosti 2) brza i laka pokretljivost 3) kraće trajanje utovarnog ciklusa 4) povoljnija preglednost radnog mesta 5) ekonomičnije kretanje utovara transportne mašine Transportno sredstvo stoji na jednom mestu u toku utovara. 42. angldozeri Raonik – dug nož čija je dalja ivica oštra i vrši rezanje zemlje. 2) Moguće je da se utovarivač približava sredstvu koje ''nije upaljeno''. Reže zemlju koja se skuplja u zemljinu prizmu ispred raonika. Kreće se unazad. 1) Utovarivač prilazi maerijalu. može preneti zemlju na veća rastojanja. Trasnportno sredtsvo je stalno upaljeno za vreme utovara. Iskopno – transportne mašine za zemljane radove Opšte: Nemena ovih mašina: 1) kopanje zemlje u slojevima 2) premeštanje. Istovar. Transportno sredstvo dolazi ispred kašike. Duže vreme trajanja ciklusa. [Type text] . Dozeri su isključivo samohodne mašine. Puni kašiku i izdiže do određene visine (potrebne za istovar). Proces se ponavlja. Razlomeljene. Transportno sredtsvo se pomera da bi utovarivač prišao materijalu.

hidrauličke komande (veći kvalitet radova . Ekonomičniji su za duže putanje (par km) Mogu biti: 1) samohodni 2) prikolični 3) poluprikolični 43.Uređaji za kretanje: najčešće pneumogume. velika snaga – preko 100 ks 2) po položaju radnog organa pri radu: a. retko gusenice. gusenični [Type text] . napokretni raonik (kreće se samo vertikalno) i. način rada) Sastav: 1) raonik 2) tegljač (bazna mašina) 3) priključna sredstva (može i ne mora) Radove koje obavlja: 1) kopa i premešta zemlju iz useke u nasip ili deponiju 2) izvršava nasip iz bočnih pozajmišta 3) kopa i premešta zemlju prilikom izgradnje zemljanog trupa kod saobraćajnica 4) razastire zemlju kod nasipa.precizniji) c. nasutih zemljanih brana 5) vrši planiranje. mala snaga – do 35 ks b. žičano – mahaničke komande b. valjak. ravnanje površine 6) vrši zatrpavanje zemljanih radova 7) čisti teren od drveća. buldozer 3) po sistemu upravljanja radnim organom: a. Buldozer (primena. titldozeri (naginje se i po vertikali za izvesni ugao) b. korena. pokretni raonik (može da se okrene za neki ugao po horizontalnoj ravni) i. sitnog rastinja 8) skida sa površine humusni sloj zemlje 9) iskopava pesak i šljunak iz majdana. jež) Podela: 1) po snazi motora: a. ručno upravljanje (kod malih tipova) 4) po vrsti uređaja za kretanje: a. srenj snaga – 35 – 100 ks c. podela. angldozeri ii. plitkih rečnih korita 10) vrši utovar bunkera 11) raščišćava teren od snega 12) pomaže skreperu kod punjenja njegovog koša 13) vuče neke mašine (riper.

masna glina) dužina što manja. b. nešto malo širi raonik od dužine bazične mašine 20 – 30 cm od mašine c. benzinski Način rada: Zaobljeni oblik raonika ima funkciju da smanji otpor pri kretanju sa zemljanim valjkom ispred. meka zemlja b. kod angldozera dužina treba da je takva da za najveći ugao. Položaj: (vertikalan) raonika. tvrda zemlja Dužina raonika: a. točkaši 5) po vrsti pogona: a. dužina treba da bude što veća b. dozer – skreper . dozer – bager . zavisi od vrtse (čvrstoće zemlj) a. za teške materijale (vezana zemlja. baza mešine bude pokrivena Veza između raonika i bazičn mašine – kruta Imaju teža režim rada (potresi. Učinak buldozera kod iskopa zemlje – zapremina zemlj ispod raonika 3600 ∙ q ∙ k u ∙ k v U pr= tc b ∙h ∙ S q= ∙ kr ∙ k g 2 3 q−¿ zapremina zemljine prizme ( m ) [Type text] . zato što pri takvom obliku izaziva neku vrstu kotrljanja zemlje. za lake materijale: pesak. oštećenja) Postoji veliki broj kombinacija sa drugim mašinama: . dozer – utovarivač . dozer – jež 44. dizel (uglavnom) b.

Šema rada buldozera i ciklus buldozera Trajanje ciklusa buldozera: l u (6−10 m) LtrI l i Ltr t c= + + + + 2t okr ( 0.0 k v −¿ koeficinet iskorišćenja vremena t c −¿ trajanje ciklusa Zapremina zemlje ispod raonika: b ∙h ∙ S ∙ q= ∙ k r ∙ k g [ m3 ] 2 b−¿ dužina raonika (m) h−¿ visina raonika (m) S−¿ dužina prostiranja sakupljene zemlje (m) k r −¿ koeficinet rastresitosti k g−¿ koeficijent gubitka zemlje Određivanje kg : k g=(1−0.0 3) pad k u >1.2 sec) Vu V o Vi V p l u−¿ dužina skupljanja zemlje (6 – 10 m) [Type text] . k u −¿ uticaj nagiba teretena 1) horizontalan teren k u =¿ 1.005 ∙l tr ) b ∙ h2 tačniji izraz: q= ∙k ∙k 2tgφ r g φ−¿ ugao prirodnog nagiba gurane zemlje 45.0 2) uspon k u <1.5−1 min ) +t br ( 4.5 sec )+ t s (1.

V u−¿ brzina kretanja prilikom skupljanja ( m/ s )

LItr −¿ dužina čistog premeštanja

l i−¿ dužina na koju se vrši pražnjenje

V i−¿ brzina kretanja u toku pražnjenja

Ltr −¿ transportna daljina povratka buldozera (bez zemlje)

V p−¿ brzina povratka

t okr−¿ vreme utrošeno na pkretanje na krajevima deonice (0.5 – 1.0 min)

t br −¿ vreme utrošeno na ubacivanje u brzinski spoj (4.5 sec)

t s−¿ vreme utrošeno na dizanje raonika, spuštanje (1.2 s)

1) šema sa okretanjem
2) šema bez okretanja

46. Skreper (primena, klasifikacija)
Mašine za zemljane radove, namenjene za:
1) iskop zemlje u slojevima
2) njen transport sa istovarom
3) istovar sa mogućnošću razastiranja u slojevim
Najveća daljina rezanja: 0.12 – 0.53 m
razastiranje, nasipanje: 0.15 – 0.45 m

[Type text]

Primenjuju se kod svih tipova zemlje (do IV kategorije) sa preduslovom da ne
posoji krupno kamenje (300 – 600 mm). Ako je zemlja zbijena vrši se razbijanje
riperima, rastrese buldozerima pre rada skrepera.
Skreper se ne koristi kod blatnjavih, močvarnih terena (kod mokre zemlje i peska –
smanjuje se učinak)
Ekonomična daljina 300 – 500 m (za prikolične sa gusenicom)
5km – za samohodne ili poluprikolične sa tegljačima na pneumgumama
Klasifikacija:
1) Po zapremini koša
a. mala zapremina koša – do 3 m3

b. srednja – 3 – 12 m3

c. velika – preko 15 m3

U današnje vreme se povećava zbog veće snage motora.
2) Po načinu prenosa sopstvene težine punog koša
a. prikolični – delimično prenose sopstvenu težinu na tegljač (gusenični,
dvoosovinski pneumotočkaš), sva ostala težina prenosi se preko
sopstvenih osovina na podlogu kretanja. Prikloični skreperi sa
dvoosovinskim pneumo gumama imaju malu athezionu težinu – retko
se primenjuju. (mali deo težine se prenosi na tegljač). Prikolični skreper
sa gusenicama – veća prohodnost, ali mala brzina. Koristi se na veoma
kratka rastojanja (do 300m)
b. poluprikolični – skreper, tegljač prima znatna opterećenja od punog
koša, povećava mu se atheziona težina. Tegljač može da bude –
gusenićar ili jedno ili dvoosovinski. Najviše u upotrbi – jednoosovinski
poluprikolilni skreper. Transport do 3 km.
c. Samohodni skreperi – sastoje se od tegljača točkaša i koša. Imaju
specijalnu šasiju za prenošenje pogona na osovine ili točkove ili svaka
osovina tj točak ima svoj pogon. Za velika rastojanja – preko 5 km, koš
većeg kapaciteta. Naziv: motor – skreper: svaki sastavni deo – svoj
pogon ili višemotorni pogon (za kretanje, dizanje, spuštanje). Brzina 2 i
3 (40 – 50 km/h pa i 60 km /h ), veća brzina u odnosu na gusenične

5 – 6.5 puta
3) Po načinu punjenja koša
a. klasično – pod pritiskom izrezane zemlje, savlađuju se određeni otpri od
zemlje
b. samoutovarni – utovar se vrši elevatorima, odpadaju otpri zemlje
unutar koša i nije potreban pomoćni rad bulodzera
4) Po načinu istovara

[Type text]

a. slobodno – istovar napred ili nazad. Primenjuje se kod koševa male
zapremine, unazad kod jednoosovinskih i napred kod kod
dvoosovniskih. Istovar – nepotpun.
b. prinudni – najpotpuniji i najbolji. Kod skrepera srednje i velike
zapremine. Zahteva veću snagu istvoarnog mehanizma zbog
savladavanja otpora zemlje (veća potrošnja energije)
c. poluprinidno – nepotpun istovar narošito vlažne i lepljive zemlje
d. kroz otvor na dnu koša – Dobro čišćenje koša. Najmanji napor jer se
zemlja podiže.
slobodni istovar
prinudni istovar

5) Po sistemu rukovanja radnim organom
a. Žični – podizanje koša nakon punjenja – prinudno spuštanje se vrši
delovanjem sopstvene težine. Nije dobro, naročito kod tvrđih tipova
zemlje, gubitak zemlje prilikom transporta, oštećenje i kidanje žičanog
užeta. Prenos sile vuče i tegljača na skreper – preko žičanog užeta.
b. Hidrauličke komande – najšira i najpovoljnija upotreba. Težina
skreperna mašine (celokupne) se prenosi na ivicu koša, olakšava
prinudno utiskivanje noža u zemlju (puni koš sa minimalnom dužinom
kretanja). Hidraulički cilindar, zatvara koš sprečava se gubitkom zemlje
pri transportu.
c. Elektrožičani
47. Vrste skrepera i njihove karakteristike
1) Dvomotorni skreper
2) Skreper na tri točka
3) Elevator skreper (samoutovarni)
4) Dvokošni spojeni skreper
5) Skreper buldozer
6) Skreper sa dozerskim raonikom
Dvomotorni skreper:
Radi poboljšanja učinka ostvarena je konstrukcija skrepera koji pored motora
jednoosovinskog tegljača ima i još jedan motor na zadnjoj osovini koša. Ovaj motor

[Type text]

jer zadnji točkovi koša mogu da postanu vodeći kada se za to ukaže potreba. Kada se prednji koš napuni. zbog složene konstrukcije. Na prednjoj strani koša – elevator sa grebačem. Zapremina koša: 42 m . Vrste radova: skidanje humusa. Dvokošni spojeni skreper Ovi točkovi su vodeći. Daljim usavršavanjem pored dvokošnog slede dva motora.0. I točkovi prikoličnih mašina postaju vodeći. nasipanje do . Ova mašina radi po oscilatornoj šemi. Skreper buldozer Delovi: gusenica. Ima odlične manevarske sposobnosti. Rezanje zemlje . punjenje koša.0. vrši se tako što u vreme punjenja koša prednjeg skrepera. Komandno mesto se može okretati za 180 ° . Elevator skreper Uptrebom ovakvog skrepera se odbacuje primena buldozera (puž dozera). Skreper sa dozerskim raonikom Težnja za stvaranjem univerzalne mašine. Rezanje zemlje. Zapremina koša je znatno veća – do 46 m3 . planiranje. Pogon elevatora je mehanički. fino planiranje (nakon istovara koša i razastiranje zemlje) 48. Podignuto je – bolja preglednost. Skreperi na tri točka 3 Pogon: dizel – električni. iskop zemlje. [Type text] . Ovim raonikom je omogućeno. Prednji točak služi za upravljanje. Povećani su troškovi rada. Ovi spojeni pogonski točkovi imaju hidraulički ili elektro – žični sistem komande.se uključuje u vreme rezanja zemlje i punjenja koša. Ovakvom konstrukcijom u većoj meri povećava se i vučna sila mašine.66m.76 m. tada se puni drugi koš dok prvi (pun) ima funkciju tegljača. Iskopne mašine Opšte: U ovu grupu spadaju bageri. Težina koja se koristi za povećanje vučne sile. Primenjuje se u radu sa izrazito vlažnim zemljama. zato se ovaj pogon sve više koristi kod iskopno – transportnih mašina. Dodavanjem raonika skreperu (napred) – dozerski raonik. zadnji prazni koš se ponaša kao potiskivač. koš skrepera i raonik buldozera koriste se istovremeno ili naizmenično. zajedno sa glavnim tegljačem. Ovakvim uređajem se ostvaruje veliki koeficijent punjenja koša. razastiranje zemlje u slojevima. Primena transmisije za pogon zadnjih točkova – komplikuje samu konstrukciju pa veću primenu dobija dizel – elektropogon. transport zemlje. 3 Zapremina koša 14 – 20 m .

Podela: 1) Bageri sa jednom kašikom – ciklusne mašine – stoje u mestu: a. veći učinak od prvih (bagera sa 1 kašikom) Primene: I grpupa se koristi kod zemlje I. vraćanje u prvobitan položaj 2) Bageri sa više kašika – kontinualno dejstvo. [Type text] . kreću se. II.Bagerima se nazivaju samohodne mašine sa ručnom kašikoma čija je glavna funkcija – kopanje zemlje i njen transport do deponije ili do mesta utovara u neko sredstvo. Ograničena oblast primene: kanali i rovovi. pa čak i kod kamenog materijala. koji je unapred pripremljen (ne mogu da služe za njegovo razbijanje) II grupa se koristi kod mekšeg zemljinog materijala. kopanje zemlje i istovremeno punjenje kašike b. premeštanje zemlje okretanjem platforme za potrban ugao c. istovar iz kašike d. III i IV kategorije.

Drugi montažni uređaji (malj za pobijanje šipova. Srednje kašike (1. šljunkare c.0 m ) 3 b.50 m ) 3) Po radnom uređaju a. ciklusne mašine. Specijalne Univerzalne – veći broj različitih vrsta radnih uređaja koji se lako zamenjuju (lake montaže i demontaže). Dubinska kašika c. hidrotehnički radovi ii. konstruktivni delovi) . moćni bageri specijalno za jednu vučnu sile rada. na slabo nosivom tlu 2) Po zapremini kašike 3 a. stoje u mestu dok rade Klasifikacija: 1) Po oblasti primene: a. Komprimovan vazduh d.15 – 1. Bageri sa jednom kašikom (primenau. Parni pogon – redak (ne proizvodi se više) 6) Po broju motora 3 a. skreper kašika. Dizel – elektro ili dizel – hidraulički e. Skreperna – povlačna kašika d. 49.0 m ) 3 c. Velike kašike (6 . Poluuniverzalni bageri – pored osnovnih radnih uređaja. Kranski uređaj f. Bageri za otvaranje kopova (početno rudarstvo) 3 d. imaju montažne dodatke (najčešće kranske uređaje) Specijalni bageri – imaju samo jednu vrstu radnog organa. majdane. Hvatač e. Univerzalne b. Osnovni radni uređaji: visinska i dubinska kašika. 5) Po vrsti pogona a. to su snažni. Poluuniverzalne c. Koračajući bageri (zapremina kašike do 50 m ) i. Bageri za potrebe građevinarstva b. Male kašike (0. klasifikacjia.25 – 4. Bageri za kamenolome. Dizel pogon b. Jedan motor (zapremina kašike do 2 m ) [Type text] . kugla za rušenje) 4) Po stepenu univerzalnosti a. Elektropogon c. Visinska kašika (čeona kašika) b.

Zbog izmenjene konstrukcije kašike zovu se bager utovarivači (imaju kašiku kao kod utovarivača). Uređaji za koračanje e. Točkovi za šine g. auto – vozila f. Ova konstrukcija omogućuje rad na tvrdim zemljama. Dva motora (zapremina kašike ≥ 2 m3 ) 7) Po uređajima za kretanje a. Ovi uređaji se u toku rada kreću samo unapred. Pneumogume d. kašika se lako postavlja u položaj iznad transportnog vozila (ili mesto istovara). motorm. pontoni (plovni bageri) 8) Po sistemu upravljanja a. strela. transmisija) 3) Donji ram – prima težinu platforme 4) Uređaji za kretanje 50. Normalne gusenice b. elektrokomande e. mehanički (retko) b. Kod njih se kašika izvrće prilikom istovara. bez okretanja kašike. Kašika ima prirodnu trajektoriju (koja ne zavisi od tipa zemlje). pneumatički d. Kopanje vrše od sebe. Proširene gusenice c. Radni organ je kašika sa pokretnim dnom koja je kruto vezana sa strelom. Plovni čamci. b. Istovar ne zahteva mnogo vremena. Bageri sa visinskom. U poslednje vreme se proizvode mašine sa hidrauličkim komandama. Kruta veza: kašika – ruka – strela U nekim slučajevima kašika može da bude iz delova (rasklopiva) Bager – utovarivač. Na šasiji traktora tegljača. vitla. čeonom kašikom Namenjeni su za iskop zemlje nad podlogom svog stajanja. ruka 2) Obrtna platforma (komandno mesto. kombinacije Delovi: 1) Radni uređaj: kašika. Otvaranjem njenog dna vrši se istovar. [Type text] . hidraulički c.

Bager sa hvatačem: Slična konstrukcija kao kod dreglajna. Bager sa povlačnom kašikom i bager sa hvatačem Povlačna kašika – dreglajn Zone rada bagera dreglajna B – C – Ograničena primena Uglavnom su namenjeni za iskop zemlje ispod svoje površine stajanja. [Type text] . Ciklus dreglajna je duži od ciklusa sa dubinskom i visinskom kašikom. Strela je rešetkaste konstrukcije. ali je istovar kraći. Nove vrtse bagera sa dubinskom kašikom: Bager sa dubinskom kašikom i mogućnost promene dužine strele pomoću dodatnih montažnih elemenata. U slučaju potrebe mogu da se koriste za rad pod vodom. Kašika može da bude puna ili perforirana. Za zahvatanje. 51. temelji – veća dubina 2) Veći domet 3) Rad u više nivoa (u odnosu na podlogu stajanja) 4) Useci. preko užadi i lanca. nasipi. Jedno je podizanje i spuštanje kašike. Hvatač se spušta i otvara uz pomoć jednog užeta. Rezanje i zahvatanje vrši se pod uticajem težine radnog organa. utiskivanje kašike u zemlju koristi se težina samog radnog uređaja. Delovi: 1) Montažni dodaci (1 ili više) 2) Svaki dodatak ima hidraulički cilindar 3) Kašika se prazni izvratanjem (hidraulički cilindar) Primena: 1) Rovovi. a istovar se vrši izvrtanjem. Rad se obavlja - kretanjem unazad. Rukovanje radnim organom se vrši uz pomoć dva užeta. a druge povlačenje kašike (noseće i povlačne). ali mogu vršiti rad i iznad tog nivoa. Univerzalnija primena hidrauličke komande. temelja) Kopanje vrši – ka sebi Važna komponenta je visina izdizanja kašika koja je potrebna za istovar. samo što umesto skreperne kašike imaju hvatač. tj. Bager sa dubinskom kašikom (i nove vrste) Namenjeni su za iskop zemlje ispod nivoa podloge (iskop rovova. a zatvara i diže uz pomoć drugog užeta. odbacivanje zemlje u deponiju 52. Kašika dreglajna ima elastičnu vezu sa strelom. (izuzev kod bagera sa hidrauličkim komandama).

Koristi se kod zrnastih i rastresitih materijala uglavnom kad su u pitanju utovarni – istovarni radovi. Bager sa visinskom kašikom 2. Utiskivanje pod uticajem spostvene težine hvatača. Bager dreglajn [Type text] . 1) Poluprečnike kretanja - Rk 2) Visini kopanja - Hk H k =H kI + H IIk H Ik −¿ ispod nivoa stajanja II H k −¿ iznad nivoa stajanja 3) Poluprečnik istovara Ri 4) Visine istovara Hi 5) Vertikalna pojekcija ukupne visine kopanja Hk 6) Vertikalna projekcija strele pod uglom α ( h1 ) 7) Visine od podloge stajanja do donje ivice strele h2 8) Dubina kopanja h3 9) Visina vozila od podloge kretanja hs 1. Radni parametri radnog mesta bagera Radno mesto bagera zavisi od konstrktivnih osobina bagera. 53.

Izrač unava nje trajanja radnog ciklusa bagera t c =t k +t oi +t m+ t i +t op+ t s t k −¿ vreme kopanja t oi −¿ trajanje okretanja obrtne platforme za istovar t m−¿ manevrisanje kašike t op−¿ trajanje povratnog okretanja platforme t s−¿ vreme spuštanja kašike 3600 nt = Broj ciklusa u jednom satu: tc Trajanje ciklusa bagera kašikara. 54. zavisi od: 1) Vrste radnog uređaja 2) Konstrukcija mašine i njene eksploatacione sposobnosti 3) Kategorija zemlje [Type text] .

[Type text] . dobija se merenjem na radnom mestu nt −¿ teorijski broj ciklusa u satu Veličina kc zavisi od: 1) Visine kopanja Hk 2) Ugla okretanja platforme 3) Od tipa zemlje Ako je α =90 ° . vreme čisto rada bagera bez pomeranja tc h Qr T= . sledi k c =1 . dubina iskopa 6) Ugla obrtanja zemlje 7) Dužine strele 8) Načina istovara 9) Dužine puta punjenja kašike Vreme okretnja platforme zavisi od ugla i zauzima 50 do 70% trajanja ciklusa. α (ugao) α ∙ 30 t o= ili t o= . H k =t o i zemlja meka. U =nč ∙ k r U pr pr ili U pr=U t ∙q ∙ k c ∙ k p ∙ k r ∙ k v n k c −¿ koeficijent uticaja trajanja ciklusa kc= ≤1 nt n−¿ broj ciklusa u jednom času. Na koliko se našina može izračunati učinak bagera Izraz za učinak je različit kod bagera koji se ne pomeraju kod onih koji se kreću u cilju rezanja zemlje. sa pomeranjem Bez pomeranja: [ ] 3 3600 m U pr= ∙ q ∙ kc ∙ k p ∙ k r ∙ k v . ω je broj okretanja platforme u jedanminut ω(ugaona brzina) ω∙π 55. bez pomeranja . Dve vrtse učinka: . ne umanjuje učinak. 4) Obučenost radnika 5) Visina.

poluprazna rezanja 3 Broj pomeranja za 1 h U pr 1 np = = Q ∙ k r tr 3600−n p ∙t p U pr= ∙ q ∙ kr ∙ k p ∙ kv tc ili Q ∙ kr U pr= tr 56. Sa pomeranjem: 3600 t U pr = ∙ q ∙ k p ∙ kr ∙ kv ∙ r tc t r +t p t r−¿ vreme čistog rada t p −¿ vreme trajanja pomeranja Q∙ k r F ∙ l ∙ k r t r= = U pr U pr F−¿ vertikalna površina radnog mesta F=H−B H−¿ visina B−¿ širina radnog fronta Q−¿ količina zemlje koja se iskopa na jednom mestu 2 l−¿ dužina pomeranja bagera l= ∙ Rk . Sinhronizacija rada iskopnih i transportnih mašina Sinhronizacija utovarnih i transportnih vozila se vrši zbog izbegavanja zastoja u radu.Ako tc predstavlja stvarno vreme trajanja ciklusa (u uslovima rada) koeficjent uticaja trajanja ciklusa ( k c ) se ne uzima u obzir. Proračunom se obezbeđuje neophodan broj transportnih sredstava kako bi se rad obavljao nesmetano. drugo je [Type text] . Dok se jedno transportno sredstvo puni bagerom.

razastiranje – radni organ je nož. Grejder sa nožem 2. npr. profilisanje. bez zastoja. ostvaruje svoj radni ciklus i nakon istovara se vraća i počinje nov ciklus. Klasifikacija: [Type text] . Dozeri (buldozeri. titldozeri) 3. tj. Grejder sa nožem (opšte. dozerski raonik. Specijalne mašine Predstavnik: GREJDER SA NOŽEM Opšte: Mašina za fino planiranje. klasifikacija. Univerzalnost se povećava dodavanjem drugih radnih organa.u putu. Broj vozila: ta N= tu t a−¿ trajanje ciklusa transportnog sredstva t a=t u+ t o +t i +t p +t m t u −¿ vreme utovara radnog prostora transportnog sredstva t u =n ∙t c t c −¿ trajanje ciklusa bagera n−¿ broj kašika V Q n= = q ∙ k p ∙ k r γ ∙q ∙k p ∙ k r Q−¿ nosivost transportnih sredstva t γ −¿ zapreminska težina zemlje 3 m 3 V −¿ kapacitet koša ( m ) q−¿ geometrisjka zepremina kašike bagera 57. utovar kašike. način primene) Mašine za planiranje i profilisanje terena: 1. raonik postavljen između prednje i zadnje osovine – raonik može da zauzme bilo koji položaj u bilo kojoj ravni. angldozeri. Ripera (rastresanje zemlje).

Kombinovani sistem rukovanja c) Po broju osovina i vrsti šeme točkova a. Srednji (od 10 do 12t) c. Hidrauličke komande c. [Type text] . a) Po težini mašine i snazi motora a. sparene sa pogonskim točkovima. Teški (od 13 do 15t) d.. prvu (prednju) sa vodećim točkovima i dve zadnje. Laki (od 7 do 9t) b. bolje prilagođavanje svim vrstama terena. mali prostor za okretanje. Troosovinski (2 ili 3 pogonske osovine) Grejderi sa nožem najčešće imaju 3 osovine.. Dvoosovinski (1 ili 2 pogonske osovine) b. Mehaničke komande b.). Konstrukcija ovskvih mašine omogućuje podužno zakošenje (niz povoljnosti. Osobito teški (od 17 do 24t) b) Po sistemu rukovanja a.

Neglatke c. Radni organ su točkovi (nekoliko) cilindričnog oblika. Dele se na: a) Čisto statički a. Glatke. mehaničkim sredstvima koje izazivaju promenu položaja čestica. čvrste b. Dinamički princip (sabijanje – pojedinačni udari ili vibracije) 3. umanjuju se pore i prsline i dolazi do ubrzavanja sporog procesa. Rezultat toga je skraćenje vremena izvršenja radova. Na ovaj način se smanjuje međusobni razmak čestica. Pneumovaljci Veliki uticaj na učinak ima brzina kretanja – u početku veća brzina (ne previše. Statički princip (sabijanje .valjanje) 2. Glatke. Princip sabijanja zemlje i podela valjka Zbijanje zemlje podrazumeva povećanje zbijenosti zemljanog skeleta. 58. zbog talasa). postiže se bolja stabilnost i veća nosivst tla (nego što bi se moglo ostvariti prirodnom konsolidacijom).veći stepen sabijanja) Valjci su najrasprostranjenije mašine za sabijanje zemlje. 8 – 10 km/h . Pneumovaljci b) Statički združeni sa vibracijama a. Kombinovani princip (vibrovaljci) Za izvršenje pravilno sabijanja zemlje mora da se zna: a) Najpovoljnije normalno dodirno naprezanje (zavisi od vrste zemlje i omgućuje najbolje rezultate sabijanja) b) Dubina sabijanja zavisi od površine (dodirne) radnog organa (prodiranje u dubinu je veće ako je veća dodirna površina) c) Efikasnost sabijanja zavisi od vremena dejstva opterećenja (duže vreme. Na sam proces zbijanja utiču dva faktora: vrsta zemlje i način zbijanja Savremena tehnologija primenjuje sledeće principe: 1. [Type text] . a na kraju zadnji prelazi – mala brzina. Neglatke c. čvrste b.

Broj točkova je 3 – 9 – neparan broj. Neki tipovi mašina imaju sposobnost da vodom kvase točkove i podlogu. Krute šasije (dizel motor) b. Sastavljen je od dva (ređe jedan) niza točkova sa pneumogumama. Iznad se često nalazi koš za teret koji predstavlja dodatno opterećenje (ponekad postoji poseban koš iznad svakog točka pa se oni ne vezano prilagođavaju terenu. Imaju bolju prohodnost i veću manipulativnu moć. Bradavičasti valjci – ježevi [Type text] . Prikolične 2. Pneumovaljci Podela: 1. Razlomljene šasije (dizel motor) Trajanje konstantnog pritiska na zemlju kod pneumovaljka zaisi od: 1) Težine valjka 2) Dimenzija pneumoguma 3) Pritiska u pneumogumama 4) Brzine kretanja valjka Valjak sa pneumogumama ima veći učinak od valjka glatkih. Elementi koji se računaju u radu pneumovaljka: 1) Dubina sabijanja 2) Potrebna ukupna težina 3) Maksimalni pritisak na podlogu Učinak: ( B−a ) ∙ v ∙ 1000∙ h U pr = ∙kv m B−¿ širina ravni sabijanja (m) a−¿ širina preklapanja v −¿ radna brzina h−¿ debljina sloja valjanja m−¿ potreban broj prelaza 60. 59. Samohodne a. iako su međusobno vezani). Radni organ pneumovaljaka su uređaji za kretanje. Kod ovih mašina se reguliše pritisak u gumama što ih dovodi do univerzalnosti u smislu tipova zemlje. Poluprikolične 3. U poslednje vreme se pojavljuju pneumovaljci sa razlomljenom šasijom (zglob između prednjih i zadnjih točkova).

na čijem su obodu ugrađene bodlje ili je naknadno dodat obruč sa bodljama. do potpunog sabijanja (potreban broj prelaza se računa na više načina) 74. Težina vačjka treba da bude takva da izazove potpun ulazak bodlji (ovčije noge ili 2/3 bodlje) u zemlju. Postoje dve vrste bodlji: 1) Kretanje napred – nazad 2) Kretanje u samo jednom smeru Često se u valjanju koriste 2 – 3 valjka (spajanjem u ''bateriju''). Pored vertikalnih pritisaka stvaraju se i bočni pritisci (bolje je). pri prvom prelazu (debljina nasutog sloja ne treba da prelazi dužinu bodlji).To je valjak sa širokim cilindričnim točkom. Ježevi mogu da imaju jedan valjak ili ređe dva uvijena valjka.Glatki čvrsti valjci Točkovi – valjci su obično metalni. ali mogu da budu i poluprikolični ili samohodni. Moguća je pojava talasa. dajući zemlji visok stepen zbijenosti. Smatra se da je sabijanje završene ako bodlje ne prodiru više od 2 – 3 cm u zemlju. Ježevi su namenjeni za sabijanje vezanih tipova zemlje. Nezamenljivi su u pravljenju saobraćajnica. Kada imaju 3 točka valjka. Najčešće se preko sloja prelazi 6 – 15 puta. Pogon – dizel (parni se i nekoriste) Neki manji su osposobljeni i za rad uz pomoć snage – čoveka. ali mogu da budu i prikolični. jedan napred (služi za ''peglanje'') i dva pozadi. Uglavnom su prikolični. Danas se često koristi tandem – prednji jež a zadnji gladak čvrsti valjak. [Type text] . Ispod svog (relativno tankog sloja) pritisak se rasprostire i sa dubinom slabi. Postoje valjaci sa 2 – 3 točka valjka. uglavnom su samohodni. ugibanje ili izbočina (zbog različitih karakteristika tla). On pritiska i gnječi zemlju neposredno uz dodirnu površinu. ručni.

I faza – prednji točkovi – valjci vibriraju. Vibro – valjci mogu da budu: 1) samohodni 2) prikolični 3) poluprikolični Prikolični i poluprikolični imaju jedan valjak. Mogu da služe kao obični glatki valjci (isključe se vibracije) iako ima malu težinu. Imaju hidro – pneimatski uređaj za upravljanje.5m. teški. Postoje i ručni vibrovaljci (jedan točak – snaga čoveka) Dupleks – tandem vibrovaljci: Najproduktivniji – sabijaju zemlju do 1. 55% bez vibracija . 75. slabija kod vezanih i plastičnih vrsta tla. dok samohodni imaju 2 valjka. u tom položaju se neutrališe snaga vibracija. III faza – isto kao faza I samo obratno Koriste se: 1) za sabijanje zemljanog materijala 2) za sabijanje bitumenskih kolovoza 3) koriste se za valjanje kosine nasipa. statički deluju na tlo- III. Savladavaju uspone: . Princip rada: Postoje 3 faze u radu: I. 35% sa vibracijama [Type text] . neodovojeni od tla. Zbog vibracije se postiže veća dubina sabijanja. Svi točkovi su pogonski i namenjeni za rad sa vibracijom. a drugi sabija i vibrira. Mogu da budu samohodni i vučni. II faza – prednji i zadnji točkovi – valjci leže u horizontalnoj ravni. Šema valjanja glatkih. Najbolji efekat imaju kod nevezanih materijala. udaraju o tlo dok se zadnji izdižu snagom vibracija prednjih točkova. Glatkih. srednji. Oni svoje opterećenje menjaju izmanom metalnih ploča postavljenih izmađu točkova. Jedan. II. Sastav: 2 tandem valjka poprečnos pojeni elastičnom vezom. čvrstog valjka (sabijanje) i vibraciona dejstva. prvi – ''pegla'' zemlju. čvrstih valjaka sa 2 + 1 točka – valjka. čvrstih valjaka ima raznih težina: laki.Vibrovaljci i dupleks tandem – vibro valjci Spojene funkcije glatkog.

Kreću se najvećom brzinom do 7.5 puta tj. [Type text] . na 45t. vibracijom uvećavaju 4. Svoju sopstvenu tećinu od 10t.5 km/h Radna brzina 3 km/h Motor služi za kretanje samog uređaja. kao i za vibraciju.

ali sa mogućnošću kretanja napred – nazad. Princip rada: Zemlju sabija u dva maha.Mašina za spravljanje betona i maltera Kvaliet betona i maltera zavisi od: 1) kvaliteta materijala (agregata. veću plastičnost betona. Pogonski materijal: Smeša benzola ili benzina i vazduha. cilindar i ispod cilindra stopalo žabe (ispunjeno drvetom zbog elastičnosti udara).. Princip rada vibromaxa: Postoje dve osovine koje rotiraju protivsmerno. 78. Dele se (po glavnoj nameni) na: 1) mešalice za beton 2) mešalice za malter Delovi mešalice: [Type text] . Oni rade po dinamičkom principu (pojedinačni udari). vode. vezivnih materijala) 2) odnosa mašina 3) optimalnog vremena 4) načina spravljanja Sve ove komponente utiču na bolju čvrstoću. koja pomera ploču horizontalno u željenom smeru. prilikom odskoka i pripadu celom težinom. maltera. kod izgradnje nasipa.Vibrosol i vibromax Vibrosol je vibraciona ploča koja se kreće samo u jednom smeru i to napred. Jedna vibrira i odbacuje ploču (oko 3mm) od tla. prilikom nagibanja dolazi do dejstva druge. Definicija mešalice: Mašine namenjene za ravnomerno i kvlietno mešanje materijala u cilju spravljanja betona i maltera nazivaju se mešalice. 76. U cilju uvećanja učinka združuje se viš vibroploča. Mogu da služe za sabijanje zemlje uz objekat (pristupačne za ograničene oblasti). Vibromax je takođe vibraciona ploča. Žabe: . za sabijanje većih i manjih površina . puteva Sastav: Ima eksplozivni motor.. Može da ima 60 udara u minuti. Stopalo je koso pa je žaba u odnosu na ravan sabijanja nagnuta napred. 77.Nabijači – ''žabe'' Postoje nabijači i za sabijanje zemlje na elektro i pneumo pogon kao i eksplozivni (pogon sa unutrašnjim sagorevanjem).

Ovakvi materijali se najbolje dobijaju prinudnim mešanjem (i lopatice i radni prostor se rotira(suprotno)). U prvom slučaju radna zapremina je 2. Podela po stepenu mobilnosti: 1) pokretne (mobilne) – manji kapacitet – 100 – 500 l 2) nepokretnne (stacionarne) – veća zapremina radnog organa Ulaze u sastav fabrika i centralizovanih spremišta betona Podela po principu mešanja matrijala: 1) pomoću slobodnog pada (gravitacioni način) 2) sa prinudnim načinom mešanja Prva grupa. Bubanj se rotira uz pomoć fiksiranih lopatica u unutrašnjosti podiže matrijal i pušta ga da slobodno pada. korito) 2) uređaj za utovar čvrstog materijala (skip korpe) 3) rezervoar (sud za vodu) 4) uređaj za istovar gotove smeše 5) motor 6) prenosni mehanizam (od motora do radnog mesta) 7) ram. čaša. gotovo isključena). izduženi cilindar. [Type text] . maltera (ali su oštećenja retka. Nov materijal se dodaje nakon istovara pripremljene smeše. uima isključivo bubanj. korito Mešalice neprekidnog dejstva – materijal se dostavlja konstantno i konstantno se vrši istovar smeše Radni organ: izdužene cevi i cilindar. Kod drugog slučaja razlikujemo dva načina prinudnog mešanja: 1) rotiranje lopatice u nepokretnom radnom prostoru 2) rotiranje lopatice u jednovremeno suprotno rotiranje radnog prostora oko vertikalne ili horizontalne ose – protivstrujni Najefiksniji je način prinudnog mešanja sa pokretnim lopaticama. kao radni organ.5 – 3 puta manja od zapremine radnog organa (da bi se rad ostvario). ali nije povoljan za krupni agregat (oštećuje se lopatica) Gravitacioni je lošiji. U drugom slučaju. ta razlika je neznatna. 1) radni prostor za mešanje (bubanj. kod prinudnog. šasija Podela po dejstvu rada: 1) mešalice ciklusnog (preiodičnog) dejstva 2) mešalice kontinualnog (neprekidnog) dejstva Mešalice ciklusnog dejstva – karakteristično je doziranje materijala za jednu smešu i ne prekoračuje se doza. cilindar. Radni organ: čaša. naročito kod suvih tipova betona. bubanj.

stacionarne) 2) SUS motor (kod manjih kapaciteta) Kod mobilnih mešalica se uglavnom koristi dizel pogon. Sa kruškastim preturnim bubnjem b. On nije pogodan za mešalice kontinualnog dejstva zbog neravnomernog rada motora. m3 2) časovni učinak ( h ) – za kontinualne 80. Istovar: 1) Istovarni uređaj koji se u potrebno vreme ubacuje u radni organ. Ovaj način se primenjuje kod ciklusnih mašina. vezane su za mesto ugrađivanja i sreću se duž mesta ugrađivanja 3) Istovremeno spravljaju beton i transportuju ga na mesto gradilišta Danas se teži primeni savremenih načina proizvodnje. 2) Izvrtanjem. beton se ne pravi pojedinačno na gradilištima već se sa mehanizovanog centralnog spremišta doprema na mesto gradnje. 79. Primenjuje se kod mešalica ciklusnog i periodičnog dejstva – daje mogućnost automatizacije. rasklapanjem radnog organa. podizanjem korpe uz pomoć čelične užadi. I) Podela po obliku bubnja i načina utovara i istovara mešalice (ciklusnog) po principu slobodnog pada a. 2) Utovar direktno iz bunkera pomoću dozatorskih uređaja.Šta su mešalice za beton Podela po nameni: 1) građevinske 2) za izradu zastora ili podloga saobraćajnica 3) autobetonske mešalice – mikseri 1) Spravljaju beton za potrebe gradilišta i ne premeštaju se u toku rada 2) Neposredno spravljanje betona.Građevinske mešalice za beton ciklusnog načina rada po prinsipu mešanja i vrsti bubnja Mogu da rade po principu slobodnog pada i principu prinudnog mešanja. Sa dvokonusnim zasečenim nagibnim bubnjem 1) Kruškasti preturni bubanj [Type text] . Vrste pogona: 1) Elektroenergija (veliki kapaciteti. Osnovni pokazatelji 1) zapremina bubnja (l) zbir zapremine svih komponenata koje ulaze u sastav jedne smeše. Način utovara i istovara Utovar: 1) Uz pomoć skip – korp – direktan utovar. Sa cilindričnim bubnjem (naizmenični položaj ose rotacije) c.

položaj – istovar gotove mešavine U istovaru bubanj se okreće u suprotnom smeru. Ređe koriste elektropogon. koriste se gde je obim radova manji. samo drugom brzinom [Type text] . a na drugoj otvor za istovar gotove smeše. kraćeg i dužeg. One su kružno postavljene oko bunkera koji ih opslužuje. Pogon: Elektroenergija II) Podela po obliku bubnja i načina utovara i istovara ciklusnih mešalica koje rade po principu prinudnog mešanja. Male zapremine. Ovaj horizontalni položaj ose smanjuje zapreminu (radnu) bubnja. hidraulične komande kod većih kapaciteta ili mehanilkih komandi kod manjih. 1) Sa prostoromn za mešanje u vertikalnom položaju 2) Sa prostorom za mešanje u horizontalnom položaju Ove vrste mešalica mogu da imaju bubanj cilindričnog oblika Bubanj može da bude: 1) Nepokretan 2) Da rotira suprotno od lopatica 3) Rotira u istom smeru kao lopatica. 3) Sa dvokonusnim zasečenim nagibnim bubnjem Bubanj se sastoji od dva zasečena konusa. Po potrebi se vrši zatvaranje otvora na kraćem konusu i time se radna zepremina povećava. Kod mešalica manjih zapremina 60 – 100 l ubacivanje materijala je ručno. Pošto se prave sa bubnjem većih zapremina – imaju uređaje za punjenje. Istovar se vrši uz pomoć nagnutog levka (ovaj način istovara je dug i neusavršen). rezervoar za vodu. Sa manjim zapreminama su na točkovima. Kraći bubanj – utovar. a veće su stacionarne. položaj – utovar b. većeg i manjeg tj. duži bubanj – istovar. češće SUS a. Više mešalica se grupišu u bateriju. A za rukovanje bubnjem koriste se volan – točak 2) Cilindrični bubanj i naizmenični položaj ose obrtanja Na jednoj strani je otvor za utovar materijala. položaj – mešanje c. Istovar se vrši nagibanjem 60 ° prema horizontali za vreme utovara I mešanja osa je horizontalna. Rad sa bubnjem: Pneumatske. nego pri mešanju – da bi se ubrzalo pražnjenje. Ove mešalice imaju primenu kod fabrika i centralnih stepeništa betona.

puni se reuervoar vodom i auto – mešalica kreće do odredišta. Kod mešalica u vertikalnom položaju ovakav bubanj se naziva čašom (otvoren je gore) Istovar: 1) Rasklapanjem jednog dela bubnja 2) Izvrtanjem Može biti ručni (mehaničke komande) ili pneumatski Utovar: 1) Levak iz bunkera. Posle toga sledi pranje. ciklus uključuje i vreme odlaska i povratka miksera. Bubanj rotira u suprotnom smeru i materijal (gotov) izlazi iz mešalice. 81. Spadaju u ciklusne mašine. [Type text] .Bubanj je u obliku cilindra. Bubanj se zatvara. Mogu da se koriste i za transport gotovog betona (mali broj obrtaja bubnja) Neke u svom sastavu imaju i trakasti transporter (prenos betona do samog mesta ugrađivanja) Neke imaju samo utovarno – istovarnu kašiku ispred ostvora – kompleksniji ciklus. Za pripremu je potrebnom nekoliko minuta (vreme reguliše mašina) pre dolaska na gradilište. Odnos između zapremine dobijene.Učinak mešalice ciklusna dejstva (šta je f = g/n. šta čine taj izraz) Zapremina dobijenog gotovog sastava betona ili maltera uvek je manja od zbirne zapremine utovarnih suvih komponenata. princip slobodnog pada 2) utovarno – istovarni uređaj 3) rezervoar za vodu 4) pogon 5) mehanizam za rukovanje 6) šasija auto – transportnog vozila Proces rada: Na centralnom spremištu u babanj se ubacuje šljunak. Glavna karakteristika im je proizvodnja kvalitetnog betona (naročito onih suve konzistencije). 82.Auto – mešalica (mixer) Sastav: 1) bubanj (sa fiksnim spiralnim lopaticama) a. mešalica se uključuje. dozator 2) Skip – korpa Mogu da budu pokretne i stacionarne. pesak i cement (svi u suvom stanju). Po dolasku na mestu istovara.

92 Vr∙f ∙n [ ] 3 m U pr= ∙kv . za malter f = 0.85 – 0.gotove mešavine ( V g ) kroz utovarenu zapreminu suvih komponenata (bez vode) ( V r ) naziva se koeficijent gotove mešavine f.O uređajima za uskladištenje agregata i cementa i uređaja za doziranje – dozatori Uskladišenje agregata može biti: 1) na otovrenom prostoru (boksevi) 2) na zatvorenom prostoru (bunkeri. pre mešanja (l) f −¿ koeficijent gotove mešavine n−¿ broj ciklusa mešanja u toku 1 sata 3600 3600 n= = tc t 1+t 2 +t 3 +t 4 t c =t 1 +t 2+ t 3 +t 4 t 1 −¿ vreme utovara t 2 −¿ vreme mešanja t 3 −¿ vreme istovara t 4−¿ vreme pripreme za novi ciklus V g =V r ∙ f V g −¿ gotova mešavina V r −¿ mešavina bez vode (suvih komponenata) 83.70.časovni učinak 1000 h V r −¿ zapremina (zbirna) suvih komponenata. silosi) [Type text] .65 – 0. geometrijske zapremine korpe) za beton f = 0. Vg f= V r (u stavri.

Prednost zatvorenih skladišta je u tome što je agregat zaštićen od zagađivanja i nekontrolisanog vlaženja. elevatori Istovar iz silosa . Kod automatskog – može i daljinsko upravljanje (preciznost) Zapremiski dozatori: [Type text] . a težinsko daje tačnije rezultate. pneumatski uređaji. da bi se obezbedila potrebna homogenost betona mora da se agregat i cement doziraju u određenoj količini. Doziranje: 1) po zapremini 2) po težini Zapreminsko doziranje je jednostavnije. Cement se skladišti u zav isnosti od načina isporuke: 1) pod krovom – ako je u džakovima 2) u rastresitom (rinfuznom) stanju – u čelične limene silose Utovar cementa u silose . Dozatora (zepreminskih i težišnih)ima: 1) kontinualnog dejstva 2) ciklusnog dejstva Rukovanje dozatorima: 1) ručno (zatvaranje za utovar. a istovarni ručno. otvaranje za istovar. pneumatski uređaji. ručno) 2) poluautomtsko 3) automatsko (3 – 4 puta kraće u odnosu na ručno) Kod poluautomatskih – utovarni otvor se otvara automatski. zavisi od mnogih faktora: 1) uslova i prilika na tržištu 2) od važnosti objekta 3) ravnomernosti površine 4) transportnih kapaciteta i saobraćajnih mogućnosti Dozatori: . Dopremanje cementa bočno – silo vagoni ili silo auta Dimenzionisanje veličine skladišta. arhimedov puž. i taj način doziranja je uvek u primeni kad se zahteva bolji kvalitet betona. učestvuju u učinku samih mešalica i to ih čini veoma bitnim Dozatori za agregat i cement: .

Punjenje douera vrši se otvaranjem otvora – 3. Pokretanjem donjeg šireg menja se zapremina dozera.Zapreminski dozatori ciklusnog dejstva sastoje se iz: 1 – nepokretnog dela i 2 – pokretnog dela. Neki imaju mogućnost da se svaka frakcija meri zasebno ili sve u istom sudu (ali naizmnično. vago – merač deluje na regulator i dalje punjenje prestaje (preid strujnog toka) [Type text] . Postoje pokretni i nepokretni. Sastav: 1) bunker za merenje težine 2) arhimedov puž 3) otvor za istovar 4) automatska vaga sa težinskim sandukom 5) ragulatot Kad se postigne željena težina. jedna za drugom) Težinski dozatori ciklusnog dejstva – ručno rukovanje. Težinski dozeri: Merenje težine materijala pomoću vage. Sastav: 1) utovarni otvor 2) bunker za merenje težine materijala 3) istovarni otvor 4) vaga za merenje Težinski dozatori ciklusnog dejstva – automatsko rukovanje.

84. jednostepene) 2) fabrike betona parternog tipa Sastav: [Type text] . Po dejstvu rada mešalice (glavni uređaji): 1) ciklusne 2) kontinualne Raspored mešalica u kompziciji fabrike može biti: 1) linijske – za svaku mešalicu poseban sastav bunkera i dozatora 2) grupne – zajednički sastav. Vreme rada ovih fabrika je na jednom mestu 2 -3 god. vodu. Njihovi uređaji obavljaju neprekidan rad tokom cele godine. silosi. Posle toga se prebacuju na drugo mesto. koje obavljaju stalni rad na jednom mestu. 2) Polustacionarne(montažno demontažne) – opslužuju samo jedan objekat. utovarno – istovarni uređaji kao i transportna sredstva. Rade na jednom mestu za vreme jedne građevinske sezone. One služe za proizvodnju betona.3 ili 4 mešalice 85. Podela prema vremenu dejstva: 1) Stacionarne – skoro da su samostalne radne organizacije. kao i neke betonske i AB elemente.Fabrika betona Definicija: Fabrika betona je sklop uređaja i mašina koji služe za proizvodnju betona.Šta čini sastav febrike betona i vrste u zavisnosti od sklopa fabrike betona U zavisnosti od sklopa uređaja postoje: 1) fabrike betona toranjskog tipa (visinske. a ostale su: dozatori za cement. agregat. 3) Pokretne fabrike – predviđene za kraće vreme rada. Na pravljene su od montažno – demontažnih elemenata. Osnovna mašina je mešalica. bunkeri. deo puta. Upravljanje se vrši sa jednog mesta i rad je sinhronizovan. za grupu 2. sudove betonske smeše. Često se svi uređaji nalaze na šasiji nekog transportnog vozila ili su veoma jednostavne za montažu i demontažu i vreme prenošenja je minimalno.

86. ujednačenost kvaliteta materijala – velika preciznost 3) prosto i lako opsluživanje sa malim brojem osoblja 4) zaštita uređaja od preopterećenja 5) smanjeni troškovi (manji utrošak energije) Stepen automatizacije: . [Type text] .zavisi od tipa fabrike Dve osnovne šeme rukovanja: 1) automatsko rukovanje – svim uređajima koje je daljinsko. mala površina u osnovi Drugi tip: 1) uređaji su rasoređeni u horiznotalnoj ravni 2) laka montaža i demontaža 3) (-) velika površina 4) (-) spor rad zbog stalnog izdizanja materijala uz pomoć podizno – transportnih mehanizama. da materijali korste silu gravitacije za spuštanje u bunkere ka mešalici 3) nedostatak: velika visina 20 – 30m 4) zauzimaju malo prostora. dimenzionisanje i izbor fabrike betona Rukovanje može biti: 1) mehaničko 2) automatizovano Automatizovano podrazumeva automatizaciju svih sastavnih delova fabrike betona. Obavlja se sa kontrolnog pulta ili centralnog pulta. Prednosti: (automatsko rukovanje) 1) najefikasnije iskorišćenje mašina i mehanizama 2) jednorodnost.Prvi tip: 1) materijali se samo jednom podižu po visini 2) uređaji imau takav raspored.Rukovanje fabrikom betona.

vodom. primena. Horizontalna daljina 300 – 500m. automešalice . vrši se izbor mešalice i na osnovu nje se biraju drugi uređaji koji će zadovoljiti ujednačen. 30. konstantan i nesmetan rad mešalice i čitave fabrike betona. šinskim vagonetima. Utovar – prijemni bunker. 2) poluautomatsko upravljanje a.5) puta veći od potrebe (izbegavanje zastoja kod koša špiceva tj.Način i sredstva za transport betona na gradilištu Transport betona u zavisnosti od uslova i potreba može biti različit.. sa čvornih mesta tehnološke šeme b.. samo čista vertikala 40 – 60 m Izbor transportnog sredstva zavisi od: 1) karakteristika i veličina objekta 2) količine ugrađivanja betona 3) dnevnih potreba 4) horizontalne i vertikalne dužine puta 5) ekonomskih faktora 88.2 – 1. u radni organ transportnog sredstva (direktno).Pumpe za beton (sastav. do 8m – spuštajući oluci i cevi . Istovar – direktno istovaranje na mesto ugrađivanja – preuzimanje (druge mašine: kranovi. Ako nije izabran određen tip fabrike (za koji se vrši provera kapaciteta). Za duži vremenski period Za dimenzionisanje služe parametri: 1) Časovna potreba gradilišta za beton 2) Mogućnost snabdevanja fabrike agregatom.5 (1.. najpovoljniji je koritasti sistem cevi sa pumpom za beton. Proces transporta počinje utovarom gotove betonske smeše u transport sredstava.. kraća rastojanja: nagib 10 – 20 ° . podela) Postoje dve vrste: [Type text] . 87.. zastoja.) Dimenzionisanje i izbor fabrike betona: Postavljanje fabrike betona je opravdano za količne veće 25. dužina rastojanja: koš dampera. a sudovi na autovizilima. sa pulta Za kontrolu se uglavnom koriste svetlosni signali na centralnom mestu (brzo otkrivanje kvara. do 40m – vibrocevi (oblik surle slona) Za duža horizontalna i vertikalna rastojanja. pojave uskog grla u proizvodnji). transporteri) Horizontalni transport: . Uvek se uzima da kapacitet fabrike bude 1. vibrosnabdevač Vertikalni transport: .

On spaja sabirni levak (radnu komoru) i pogonske uređaje sa mestom ugrađivanja betona Sastav cevnog voda: . montiraju.. vagonet) Uslove koje mora da ispunjava beton su: 1) granulacija – veliki delovi agragata usporavju.Klipne pumpe za beton 1) mehaničke 2) hidrauličke Mehaničke klipne pumpe: Sastav: 1) sabirni levak 2) jedan. dva cilindra sa klipom 3) pogonski uređaj 4) cevni vod Princip rada: [Type text] . rasklapaju. 1) klipne (beton se kreće posredstvom klipa) 2) besklipne (beton se kreće posredstvom vazduha) Cevni vod je sastavni element svake pumpe za beton. zagušuju ili čak zaustavljaju rad 2) poroznost – u toku transporta porozni materijali upijaju vlagu i smeša postaje suva – začepljene cevi U cilju smanjenja trenja – betonskoj masi se dodaju: Plastifikatori: Klipne pume: 1) mehaničke 2) hidrauličke Besklipne pume: 1) pomoću komprimovanog vazduha 2) pomoću vakuuma 89. manje dužine koje se spajaju (prečnik 120 – 200mm). direktno iz betonske mešalice kao i iz radnih organa transportnog sredstva (kiper. One zauzimaju mnogo prostora (mesta nepristupačna za liftove i kranove) Spoj cevi kod cevnog voda Velika visina (praktično neograničena) se može dostići udruženim radom potrebnog broja pumpi. Po vertikali rade po principu doturanja betona od niže pumpe ka višoj. Krivine i završeci – gumena plastična cev. one su napravljene od lakih metala. Svoju radnu komoru pumpe mogu da pune. Brzina transporta je veoma velika 2 – 3 puta veća od krana. Lako se pomeraju. damper. pojedinačne cevi.

beton iz sabirnog levka. Pogon: SUS. elektropogon 220 – 250m po horizontali 40m po vertikali [Type text] . uz pomoć klipa biva povučen u cilindar. Klip (suprotnim kretanjem) istiska beton u cevni vod. . Zatvara se ulazni ventil i otvara izlazni.

Prskanje i neravnomerno isticanje betona se reguliše disperzorom. a posle uptrebe se peru specijalnim vodenim pumpama. Nedostaci: 1) komplikovana eksploatacija (veliki broj pokretljivih delova i složenih uređaja) 2) brojni prekidi u radu. Sam beton se ugrađuje pod pritiskom – smanjenje otpora (veća zbijenost betona. zbog zapušavanja pumpe 3) komplikovano čišćenje cevi 90. Cevi se pre upotrebe podmazuju.Besklipne pumpe – pneumo pumpe za beton Sastav: 1) kompresor 2) ulazni levak radne komore 3) radna komora kruškastog oblika 4) cevni vod 5) izlazni deo (disperzor) 6) rezervoar vazduha Princip rada: U radnu komoru preko ulaznog levka ulazi beton (9/10 njene . skoro da nema potrebe za pervibratorom) Nedostatak: 1) velika brzina kretanja betona – habanje cevi 2) vibracije sistema 3) veliki utrošak energije za kompresor [Type text] .. Maximalni prekid u radu sa materijalom u cevnom vodu 30 – 40 min. Uz radnu komoru se postavlja rezervoar za komprimovan vazduh. Tada se postiže odgovarajući pritisak u komori.Hidraulične klipne pumpe: Pogon: hidraulički Novije konstrukcije imaju 7 – 8 puta veći pritisak i zato se koriste kod dužih rastojanja (500m – horizontalno i 60m .. beton se snažno istiskuje u cevni vod.visina) Prednsoti: 1) prosta šema 2) mala težina 3) male gabaritske dimenzije 4) ravnomerno utiskivanje betona u vod 5) mogu da transportuju beton i suvlje konzistencije Radna brzina klipnih pumpi zavisi od prečnika i dužine cevnog voda.) Komora se zatvara i u nju se pušta komprimovan vazduh.

krivinama (kolena)). obnova oštećenih AB konstrukcija 6) za izradu zaštitnih omotača gvozdenih konstrukcija Torkret uređaji rade po principu brizgaljki. za savladavanje krivine 11 ° 15 I - k 4=2 Lu=l 1 +l 2+l 3 l 2=k ekv ∙ H l 3=n1 ∙ k 1+ n2 ∙ k 2+ n3 ∙ k 3 +n 4 ∙ k 4 n1 .Proračun radnih sposobnosti klipnih pumpi za beton Prilikom postavljanja cevnog voda. za savladavanje krivine 45 ° - k 2=7 . n4 −¿ broj istorodnih krivina na vodu Da bise pumpa koristila - Lu ≤ L o Lo−¿ dužina dometa pumpe 93. 91. mora da se uzme u obzir stvaranje otpora u cevima (horizntalnim. Uređaj ima 2 komore: radnu i vazdušnu.Uređaj za torkretiranje – torkret aparati (primena. n3 . Za savlađivanje 1m visine k ekv =8 m (za vertikalnu cev) . za savladavanje krivine 22 ° 30 I - k 3 =4 . Imaju držač cevovoda koji je teleskopski (može da se produžuje i skraćuje) 92. za savladavanje krivine 90 ° - k 1=12 . prostorno su dostupne (po dužini i visini) . Gornja (vazdušna) neprekidno prima suvu mešavinu mešavina pada u donju komoru [Type text] . mobilne su (pokretljive) . način rada i dr. vertikalni.Auto – pumpe za beton Pumpe + mešalica – sstem montiran na vozilu Prednsoti: . n2 .) Primena: 1) nabacivanje obloga od maltera kod betonskih konstrukcija 2) izrada AB ljuskastih konstrukcija 3) hidro – tahničko građevinarstvo 4) tunelski radovi 5) saniranje.

Brizgaljka nabacuje smešu brzinom 70 m/s Domet po horizontali 300m. Oni mogu imati i do 15000 vibracija u minuti.5 – 3m I. kreće se uz pomoć komprimovanog. koja na svom dnu ima neku vrstu tanjirastog dozatora. a ubacuje smešugumenu cev ka brizgaljki. Uređaji za obradu betona. betonske i AB elemente sa retkom armaturom. masovnim količinama (za glomazne betonske i AB elemente) Paketi od po 16 udruženih pervibratora koriste se za masovne. 1) granulometrijski sastav mora da bude ujednačen. Kod betonskih elemenata sa gušćom armaturom upotrebljavaju se pervibratori sa prčnikom glave 3cm (toliki je minimalni razmak između šipki aramture) Unutrašnji vribratori se mogu uz dodatak nekih uređaja pretvoriti u površinske vibratore u nekim specijalnim slučajevima (specijalne konstrukcije) Princip rada: [Type text] . prilikom ugrađivanja po principu vibracija nazivaju se vibratorima. On sadrži radijalna udubljenja. a razmak između izlaza i površina za nabacivanje do 1m. 1) moguć rad sa suvim mešavinama (do 5 % vlage) 2) suva mešavina se ne razdvaja (nije potrebno naknadno mešanje) II.Mašina za obradu i ugrađivanje betona Primenom vibracija kod ugrađivanja betona postiže se izdvajanje vazduha i vode iz pora materijala i na taj način pospešuje zbijenost i čvrstoća. Pogon: 1) SUS (benzinski) 2) elektromotor 3) komprimovan vazduh 4) hidraulički Svi primenjeni vibratori u građevinarstvu su inercioni. da ne bi došlo do zbijanja čestica 2) punjenje mora da bude konstantno Ako je količina vode nedovoljna – prašina Ako je veća – materijal sklizava sa površine ili se odlepi 94. Smeša se meša sa vodom u brizgaljki (fini mlazevi).(radnu).Unutrašnji i spoljašnji vibratori Unutrašnji – pervibratori (igličasti) Upotreba: kod ugrađivanja betona u velikim. Podela: 1) spoljni (površinski i oplatni) 2) unutrašnji (pervibratori(igličasti)) 95. a po vertiakli do 100m Debljina sloja nabačaja 1.

diskovi...40m) Spoljni vibratori – površinski – plotvibratori Uptreba: kod plastičnih konstrukcija. [Type text] . Elementi karakteristični za ove uređaje su: ploče. Imaju mogućnost da postignu pravljenje krivina svih uglova: polukružno.Rotiranje ekscentrične mase stvara centrifugalnu silu koja je aktivna..... betonske mase (0. pervibratora . Uređaji za savijanje: Veoma mali profili se saijju ručno.... ručnih makaza.25 – 0. imaju oblik ploče Unutrašnji Spoljašnji Vibroravnjači – spoljašnji .... Pogon: pomoću elektromotora. pneumatski). Veći prečnik šipki koristi uređaje sa različitim pogonima (električnih.. Uređaji za sečenje većih profila su stacionarni i njima se prinosi armatura kod makaza – obrnuto. koje se dopremaju u vidu koturova vrši se ispravljanje istezanjem (ručno ili motorno vitlo) Posoje još i uređaji koji kao svoje glavne elemente imaju koturove između kojih se provlači aramtura. vibratori sa postavljenom daskom 96. Razmak izmađu koturova se podešava u zavisnosti od prečnika šipke.... menja pravac delovanja i stvara vibraciju. površinsko ugrađivanje ... klinovi.. Skoro svi složeniji uređaji predstavljaju.. spiralno savijenih elemenata..... Poluprečnik dejstva zavisi od . Mogu da budu: neprekidnog i ciklusnog dejstva u kombinaciji sa uređajima za hladno ispravljanje. Uređaji za sečenje: Do 14mm sečenje se vrši pomoću ručnih makaza.. hidraulički.. Vibracije se javljaju u vidi koncentričnih krugova koji se prenose na betonsku masu.Mašine za obradu i pripremu armature Vrtse uređaja za obradu i pripremu aramture: 1) uređaji za hladno ispravljanje aramture 2) uređji za sečenje 3) uređaji za svijanje 4) uređaji za zavarivanje 5) uređaji i latke za vezivanje 6) uređaji za zatezanje arature kod prednapregnutih betonskih konstrukcija Hladno ispravljanje: Kod manjeg prečnika šipki.

već po principu elektrovezivanja (''štipanja'') 98. dimenzija. Taj način je najsavršeniji i ima najširu primenu. Zavarivanje armature ostavruje se – elektrozavarivanjem. Postoje dva načina zatezanja: 1) pre betoniranja 2) posle betoniranja.Uređaji za zatezanje armature kod predhodno napregnutih AB konstrukcija Primenjena armatura se prvo iseče prema potrebi. Zatezanje armautre moeže biti: 1) pojedinačno 2) zatezanje celog snopa Kada se postigne odgovarajući napon (očitava se na nanometru) aramtura se ankeriše. 99. zateže se i kanali se popunjavaju Za grupno zatezanje koriste se hodrauličke prese sa više cilindra. armatura se uvlači u ostavljene kanale. transporta. radnog mesta.Uređaji za zavarivanje armature i njeno vezivanje. a zatim se primenom hidrauličkih presa (specifičnog karaktera) vrši prednaprezanje žica. potrebno je ponekad kraće elemente. mogu biti: 1) Automatizovani 2) ne automatizovani Vezivanje armature postavljene u konstrukciju. Razlikujemo uređaje za: 1) čeono (tupo) zavarivanje 2) zavarivanje varničenjem Uređaji kojima se vrši zavarivanje. prestaje da se vrši žicom. Rad ovakvih uređaja je pretežno automatizovan. i to kontaktnim načinom. učvršćivanje u konstrukciji Zbog potreba. skladištenja. Odgovarajuću armaturu potrebno je zategnuti na određenu veličinu napona.Šta čini troškove mašinske proizvodnje Kod troškova mašinske proizvodnjem pojavljuju se : 1) obračunska cena koštanja mašine 2) jednovremeni troškovi 3) troškovi osnovnog sredstva 4) eksploatacioni troškovi 5) režijski troškovi 100. pre upotrebe zavariti. Obračunska cena koštanja mašine i opreme (A) [Type text] . 97.

konstrukcija i instalacija za rad i samu zaštitu ( C pr . Jednovremeni troškovi- Ovi troškovi ne zavise od obima radova. proučavanje i nabavka literature. vučena ili koristi drugo vozilo) demontaža za transport (ako je potrebna) U ove cene su obračunate bruto satnice radnika pomnožene sa satima rada. i to su troškovi koji moraju da se učine da bi se počelo sa radom. 1.nabavna (kupovna) cena mašine A2 .troškovi dopreme A4 ..administrativni troškovi nabavke A3 .nabavna cena mašine je ona cena koju je organizacija udruženog rada platila dobavljaču po fakturi prilikom nabavke osnovnog sredstva.A= A1 + A2 + A3 + A4 (din) Pojedinačni troškovi: A1 . A4 . 2. cena opreme. Jt 101. materijala. k ) [Type text] . Često ih nazivaju i nezavisnim troškovima.). Troškovi dopreme čine troškove transporta na teret naručioca. istovara. A3 . Izrada odgovarajućih privremenih objekata. Doprema mašina na gradilište (d Ct ) (iz baze organizacije ili sa drugog gradilišta) ..administrativne troškove nabavke čine svi učinjeni troškovi u cilju nabavke mašine (putovanja stručnjaka.troškovi dopreme čine transportni troškovi od proizvođača do mesta gde želi naručilac (troškovi svih načina transporta.troškovi prve montaže A1 .troškovi: utovara istovara transporta (samohodna. vrednost učinjenih usluga za ostvarenje montaže. Obračunska cena koštanja mašine često se naziva i kalkulativnom cenom mašine. eventualnog pretovara.). troškovi studija i analiza. A2 .troškove prve montaže čini vrednost rada i materijala.

. + C pr + C d + Cruš + o C t . odnosno mreže instalacija. U obračun pomenute grupacuje troškova takođe mora da se uzme u obzir i održavanje samih objekata. U troškove osnovnog sredstva spadaju: [Type text] . nedelje.posle nekog vremena (50. Probni rad ( Cp. Troškovi premeštanja mašine sa jednog radnog mesta na drugo u okviru gradilišta ( C pr ) . 100. pare. r. tj.zavisi od mašine i uslova na gradilištu . ) .predviđaju se unapred 102. izrada trafostanice. obezbeđenja mašine po završenoj smeni ili u dane praznika.. izrada instalacione mreže (dovod elektroenergije. Obračun se vrši preko koštanja mašinskog časa ( Mh ) 5.). priprema za odpremu mašine.tu spadaju izrada temelja (za stacionarne mašine). k + Cm + C p .sposobljavanje mašine za rad (povezivanje sa izvorom energije). To su sredstva koja su u procesu reprodukcije angažovana za rad. bunkera za smeštaj materijala.javljaju se: .. garaže. Demontaža mašine po prestanku potrebe za radom ( C d ).u cilju čuvanja. .. vode. nekad i ne ulaze u obračun. 6. 1000h rada) Isprobava se radna sposobnost mašine. nevremena. Odprema mašine sa gradilišta ( o Ct ) Jt = d Ct + C pr . Montaža mašine ( Cm ) .T₀ U osnovna sredstva svrstavaju se mašine. rezervoara za gorivo. Troškovi osnovnog sredstva . 7.ne mogu se naknadno menjati . 3. 4. Angažovanje radnikana obavljanju toga se takođe uzima u obzir. r .pre početka radova . Demontaža. odpremanje i rušenje privremenih objekata i mreže ( Cruš ) 8.kao i isključenje mašine sa odgovarajućeg izvora energije.

kamatni (za novčana sredstva dobijena putem kredita) Utvrđivanje kamate se radi u procentima od ukupnog iznosa.A₀ . optimalni (smanjuje dug) 2.nepredviđene (kad dođe do kvara) 2. vrste obračuna amortizacije: 1. Troškovi anuiteta – K (kamate i osnovna sredstva) .planske (unapred pregled sposobnosti) posle nekog vremena .to je održavanje: 1. ako mašina nije kupljena korišćenjem zajma ili ako je isti otplaćen) [Type text] . Ovi troškovi ne moraju nužno postojati (npr.vrednost koja se dobije ako se mašina proda kao staro gvožđe T0 . funkcionalni sistem obračuna (količina proizvoda) 2. jedan deo koji je unapred predviđen se kalkuliše u cenu proizvoda. dugoročni zajam Anuitet sadrži 2 dela: 1. Godišnji otpis (amortizacija) . Troškovi investicionog održavanja - Os i Ov .iznos koji se redovno otplaćuje. Komponente: 1.. radnih 2. nabavni troškovi sredstava za rad 2.da bi se nadoknadila postepena potrošnja osnovnih sredstava. popravke: -generalne ( Ov ) (nakon njih garancije za celu mašinu duže traju) . popravke: . troškovi mašinske baze (pogona). 1. troškovi anuiteta. vek njihovog trajanja Postoje 2.srednje ( Os ) (garancije za određeni zamenjeni deo – kraće traju) 3. troškovi investicionog održavanja. vremenski sistem obračuna (vreme trajanja) naš zakon A1 + A2 + A3 + A 4− A 5 A−A s A 0= = (din/god) T0 T0 A s . Na taj način obrazuju se sredstva za nabavku novih dotrajalih sredstava (osnovnih).godišnji otpis (amortizacija). Amortizacija zavisi od 2. proizvodnih sposobnosti osnovnih sredstava (mašina) 1.vek trajanja u godinama 2. kamate.

U praksi se obračunava pomoću srednje vrednosti osnovnog sredstva. troškovi obračunavanja rukovodioca i pomoćnika 4. troškovi obračunavanja rukovodioca i mehaničara 5. troškovi popravke habajućih delova 5. Režijski troškovi Računa se za sve mašine zajedno: 1. 5. režija uprave 3. troškovi zamene I održavanja pneumoguma (gusenica) 6. farbanje mašine ukupniiznos svih stavki za godinu f . organizacije udruženog rada U bazama se najčešće nalaze: rezervni delovi. pranje. gradilišta 2. režija gradilišta 2. Često se udružuju sa troškovima anuiteta. planirana dobit 7. T0 = A 0 + Os + OV +K+O+B 103. troškovi mere zaštite i njihove primene 6. popravke.obavezni za sva osnovna sredstva.režijski faktor = ukupan lični dohodak svihrukovodioca za godinu [Type text] . podmazivanje) 4. Troškovi mašinske baze – B Mašinske baze mogu da se jave na nivou: 1.4. troškovi održavanja (dnevno servisiranje. dokumentacija o mašinama. troškovi maziva I pomoćnog materijala 3. ulaganje za poboljšanje uslova 8. 1. Eksploatacioni troškovi To su svi troškovi koji su u vezi sa radom mašine – oni omogućavaju rad mašine i dobijanje proizvoda. troškovi ličnog dohotka rukovodioca mašina i pomoćcog osoblja 104. Troškovi osiguranja – O . mašine za remont. troskovi pogonske energije 2.

Dobijaju se svođenjem troškova mašinskog rada na koštanje jedne smene (Ksm) ili na koštanje 1h mašinskog rada (Mh). Izračunavanje cene jedinice mere kada radi samo jedna mašina (čist mašinski rad. jedinične cene mašinskog rada Postupak dobijanja cene jedinice mere mašinskog rada poznat je pod imenom kalkulacija ili analiza cene. 105. Cena jedinice mere mašinskog rada tj. pa je zbog toga uvek manja od prodajne (Ck<Cp). Mh = K sm * Nh . Upr – učinak U pr mašine za 1 smenu.bruto iznos dohodka svih radnika koji opslužuju mašine [Type text] . konkursu. Izračunavanje cene jedinice mere kada radi samo jedna mašina (mašinu opslužuju i radnici) 1. Jt O0 +O s+ Ov + A 0 +B+ K +O K sm = + E + LD + n ng 2.m.m. Ove cene ne sadrže koštanje materijala.) ∑R . 106. Razlikujemo: Ck – cenu koštanja (služi za razne potrebe u okviru same organizacije udruženog rada Cp – prodajna cena (služi za potrebe van organizacije udruženog rada.m. Ona se dodaje na Cp i Ck. porez.. Upr – U pr učinak mašine za 1 smenu. preko koštanja časa rada mašine: Mh Ck = (din/j.koštanje smene * broj časova u smeni 107. bez radnika koji opslužuju mašinu) Sprovodi se preko 2 načina: 1.) Ck ne sadrži uračunatu dobit.) Ksm – koštanje jedne radne smene. preko koštanja jedne radne smene: K sm+ ∑ R Ck = U pr (din/j. preko koštanja jedne radne smene: K sm Ck = (din/j.) Mh – koštanje časa mašinskog rada. na aukciji.

) U pr [Type text] . preko koštanja časa rada mašine: M h +∑ R Ck = (din/j. ∑R = nr * Nh * LD * f nr .broj radnika Nh – broj radnih sati u smeni LD – lični dohodak f – daktor na bruto lični dohodak 2.m.

3. + U pr∗i i = N∗U pr . 109.m. preko koštanja časa rada mašine: ∑ Mh Ck = U pr (din/j.m. kupovina kompletnog sastava mašina [Type text] .m. proučavanje uslova rada sa raspoloživim mašinama 3.) 110. m.g . m .g . preko koštanja jedne radne smene: Ck ∑ K sm ∑K = U pr (din/j. Izračunavanje cene jedinice mere kada se rad izvršava sa više mašina (sa radnicima) 1. m. preko pojedinačne (parcijalne) cene za jedinicu mere: Ck Mh ∑ Mh U pr . N – broj mašina. Izbor mašina (građevinskih mašina. preko koštanja jedne radne smene: Ck ∑ K sm +∑ R = U pr (din/j.) 2.) 3.g .pokazatelj iskorišćenja mašina sastava.g . m . 2. (din/j. Izračunavanje cene jedinice mere kada se rad izvršava sa više mašina (bez radnika) 1. Upr – učinak glavne (vodeće) mašine u smeni. 108. preko koštanja časa rada mašine: Ck ∑ M h +∑ R = U pr (din/j.m.) ∑ Mh . što racionalnije izvršenje određenih građevinskih radova 2.zbir koštanja svih mašina u jednom satu. nabavka. + U pr∗i + U pr . = U pr . preko pojedinačne (parcijalne) cene za jedinicu mere: Ck Mh ∑ Mh ∑R = U pr . uređaja i transportnih sredstava) Cilj: 1.) sm – zbir koštanja svih mašina u smeni.m.

prouče organizacijski uslovi 5. nađe cena jedinice mere u konkretnim uslovima 2. dimenzionišu kapaciteti i učinci mašina 4. ispita opravdanost roka. izvršenja radova 3. Pored ovih ciljeva nastoji se da se: 1. analizira stepen iskorišćenja mašina [Type text] .

vremenski. Širi izbor – potencijalni spisak mašina koje ulaze u izbor 2. Jedna većeg ili više mašina manjih učinaka. Širi izbor građevinskih mašina i transportnih sredstava I. vrsta materijala. Učinak glavne mašine treba da zadovolji potrebe za izvršenjem rada za predviđeno vreme u datim uslovima. 111. raspoloživi fond radnih dana 4. Sračunavanje satnog učinka za svaku mašinu VIII. Iznalaženje dnevnih količina izvrčenja određenih vrsta radova IV. Analiza radnih karakteristika mašina iz tabela VII. Izrada tabele tehničkih karakteristika mačina (osnova za fazu užeg izbora) [Type text] . Takođe. radnih procesa) III.koeficijent zaposlenosti zavisi od nadmorske visine II. Dr – mogući fond radnih dana. saobraćajni uslovi 10. Izbor ima 3 faze: 1. Uži izbor – ulaze faktori: ekonomski.nivo organizacije 12.učinci mašina Polazna tačka je izbor glavne mašine (vrste i veličine). Gruba studija mogućih načina izvršenja V. rok izvršenja 3. lokalni uslovi 8.vrsta energije 15. godišnji period izvršenja radova 5. pomočne mašine ostvaruju isti učinak (prema glavnoj mašini). Tabela šireg izbora građevinskih mašina i transportnih sredstava VI. radno mesto 7. Analiza – fonda radnih dana Dr kz = . sredina rada 6. Analiza – onog što treba da se radi (broj radnih operacija.stručnost 13. količinski 3.snadbevanje materijalom 11. Dg – godišnji fond radnih Dg dana (305) kz . količina i vrsta rada za izvršenje 2. Prave se mnoge varijante u izboru i bira se finansijski najpovoljniji. Optimalni izbor – upoređivanje sastava iz užeg izbora 112. klimatski uslovi 9.režim rada 14. Faze izbora građevinskih mašina i transportnih sredstava 1.

skoro isključivo se primenjuje pogon na komprimovan vazduh (retko električni ili dizel pogon). broj radnih sati 3. broj smene 2. Pogon na komprimvan vazduh je bezopasan. II. Imaju nemiran bučni rad. Kod radova u steni. KOMPRESORI – su mašine kojima se proizvodi komprimovan vazduh. 113. m . Iznalaženje kompleksne cene koštanja jedinice mere (radi se za svaku kombinaciju) 1.faza – koštanje radne smene (Ksm) i koštanje jednog časa mašinskog rada (Mh) Na osnovu njih dobija se kompleksna cena. [Type text] . rotora. Qd = Qd – dnevna količina U pr ( ) N dana h izvršenja glavne operacije Qu – ukupna količina izvršenja glavne operacije N dana – broj radnih dana Na kraju se izračunavaju pokazatelji iskorišćenja mašine (ako ne odgovaraju – manji od 0. broj mašine 4. 114. 2. Klipni – komprimovanje vazduha vrši klipom u hermetično zatvorenom cilindru. kamenu. Rotacioni – prostije su konstrukcije od klipnih. pruža elastičnost. Komprimovanje ostvaruju ekscentričnim kruženjem valjka. Mašine i uređaji za obradu drveta (kompresori) Komprimovan vazduh može da se koristi kao pogonski motor čija se energija pritiska pretvara u mehanički rad. u zatvorenom kućištu. dimenzionisanje Qd ( j .1 – menja se sastav). na kome su pokretne lopatice.) Qu [h] Nh = j. Pomoću lopatica dolazi do komprimovanja vazduha neposrednim smanjenjem njegove zapremine.faza – troškovi mašinske proizvodnje 2. Mirno rade i imaju manji koeficijent korisnog dejstva u odnosu na klipne. Uži izbor građevinskih mašina i transportnih sredstava I. Postoje 3 vrste kompresora: 1. Kompresori usisavaju vazduh koji se nalazi u prirodnom stanju i sabija ga na izvestan povečani pritisak. sinhronizacija ostalih mašina u sastavu 5.m . Dimenzionisanje mašine za obavljanje glavne operacije 1.8 ili veći od 1.

usled čega se vazduh sabija. gumena (elastična cev) – dovodi komprimovani vazduh Princip rada je sledeći: komprimovani vazduh koji prolazi kroz gumenu cev. Malterisanje ovim uređajima odlikuje se visokim kvalitetom (stepenom) i uz to učinak malterisanja je mnogo veći. turbo kompresori mogu biti samo jednostepeni. Malter mora da bude tečan i ručno se sipa u sud. Prema načinu rada uređaji za malterisanje mogu da se svrstaju u 2 grupe: 1. kružno-uljem ili samo vazdušno) 115. čak i do 8-10 puta u odnosu na ručno. regulator sa ručicom 5. Sudovi su obično levkastog oblika i prema položaju površine koje malterišu dele se na: 1. povlači malter iz suda i izbacuje ga brizgaljkom na površinu za malterisanje. Ograničena granula zrna je < 10mm. 116. Problem je zagrevanje vazduha prilikom kompresije. 3. Uređaj koji izbacuje malter uz pomoć brizgaljke Uređaj radi pod pritiskom od 8 bara. Pokretni imaju kombinovano hlađenje (vazduh-voda. koje mnogo pomažu zidarima za rad. Višestepeni Spiralni. Dvostepeni c. Mali kompresori mogu biti i mobilni. metalna cev 2. Elektromotor Najčešći sistem za hlađenje je onaj sa tekućom vodom. Doprema maltera se može izvršiti damperima ili kranskom korpom. Kompresori mogu biti: a. Pogon za rad kompresora:1. SUS 2. uređaji koji to čine mehanički Prve koriste komprimovani vazduh a druge to rade mehanički. regulator i metalnu cev. To su kompresori većeg učinka. pa se uvode komore za hlađenje. za vertikalne površine (zidove) [Type text] . uređaji koji izbacuju malter uz pomoć brizgaljki 2. Jednostepeni b. Mašine za malterisanje Ovo su više uređaji nego mašine. Spiralni – Turbo kompresori – rade tako što se vazduhu daje velika brzina pomoću spirala. Sastav uređaja je sledeći: 1. brizgaljka 3. sud za malter (7-10l) 4.

a njihovi sudovi su kapaciteta 150l. Kompresori za rad ovih uređaja su mobilni na elektro pogon. Nedostatak – ostaje 10-15 cm pri zidu i pri vrhu (plafonu) 117. izradu raznih žljebova za postavljanje instalacuja. Sastav uređaja je sledeći: 1. za horizontalne površine (plafone) Radni učinak ovakvih uređaja je 25 – 30 m³/h. produžni. Najčešće se upotrebljavaju brusilice sa rotacionim motorom sa lamelama. Ne mogu da se koriste za plafone. 100-150l na kojem je oscilatorno učvršćen bacač 2. U toku rada trebaju da budu udaljeni 1m od površine na koju bacaju malter. 2. Ovi uređaji pored nabacivanja vrše i glačenje zidnih površina. Daljim usavršavanjem dobijaju se uređaji koji imaju 2 brizgaljke.centrifugalni valjak sa pogonskim motorom . vraća se u sud. Uređaji koji mehanički nabacuju malter Za nabacivanje maltera koriste neku vrstu bacača. Uređaji za vertikalno glačanje: 1.pužasta lopatica Način dovođenja maltera: japanerima. Mobilni uređaji . ovalni pokretan kotao. Uređaj za sečenje. U praksi se koriste i mašine za nabacivanje maltera sa učinkom po 80 – 90 m³/h. izradu žljebova u zidovima i dr. cementni). Nanošenje željene debljine ostvaruje se pomoću pripremljenih traka i šablona. rezervoar za vodu 3. Ako nije uprljan ili pomešan sa drugim materijalom. vodova i dr. Za urezivanje. Srednji i veliki uređaji za brušenje imaju regulator koji održava broj obrtaja brusne ploče u određenim granicama. radne glave sa brusnom pločom 2. bacač . . Bacaju malter do 3m visine. 118. Svojim radom zamenjuju brigadu od 10 radnika. Posle nabacivanja sledi ravnanje šablonima za malterisanje. Mogu da rade sa svim vrstama maltera (krečni. Velika količina maltera odpada – 30%. betona i dr. ram sa točkovima Ovaj uređaj glača površine po kojima se sam kreće. Ovi uređaji nisu ograničeni sa granulacijom zrna. Glačanje nabijenog maltera obično se obavlja ručno. pogonski motor 4. koriste se udarni čekić sa elektromotorom. u zidovima od opeke.otvore sa poklopcima . kranski sudovi i dr. [Type text] . Malter pada na pod.

Svojim radom daje veliki učinak i ne oštećuje zidove što nije slučaj za ručni rad. opeke.).. Udarnim čekićem se rukuje pomoću prekidača na njemu samom. urezivanjljebova rotiranjem kružnog tocila (neka vrsta testere za sečenje betona. Udarni čekić ima udarni mehanizam sa oprugom i ležište za učvrćivanje klešta i svrdla. rad sa njima je malo otežan i pristup svim meslima nije moguć (uglovi prostorije) [Type text] . Postoje uređaji za sečenje. ima oko 2000 udara u minutu. Elektromotor je ugrađen u samo telo čekića.

Uređaji za struganje parketa 4. olakšava rad ljudi).zabijanje eksera u beton. metal i beton) 3. Dele se na uređaje za: 1. Uređaj za kombinovano glačanje (horizontalno i vertikalno) ima pogonski motor(elektro ili SUS) sa regulatorom brzine. okrugao. 120. Postoje: . Svrdla – bušenje rupa u zidovima. trouglast..). Pneumatski pištolj . samo horizontalno glačanje 2.brusne ploče sa vezivom od veštačkih vlakana (brzine do 80m/s) 2. Zamenjuju ručni rad (brže. Pogodniji su od krupnije mehanizacije (mobilniji. Uređaji za horizontalno glačanje se sastoje od: 1) radna glava sa brusnom pločom 2) rezervoar za vodu 3) pogonski motor 4) ram sa točkovima Oblik brusne ploče može biti različit (bubregast. srcast. postavljanje tiplova) 2.brusne ploče sa keramičkim vezivom . Uređaji za brušenje (glačanje) – BRUSILICE – Najviše se koriste za glačanje teraco površina. Pneumatski pištolj za prskanje bojom 5. ekonomičniji). preciznije. elipsast. drvo . Raspolaže savitljivom osovinom na čijem kraju je glava sa brusnom pločom.spajanje čvrstih materijala (metal i metal. 119. drveru (učvršćenje. Mehanizovan alat i pribor u zgradarstvu Ima ih mnogo i veoma su različiti.. Čekić za ozrnavanje kamena [Type text] . za kombinovano glačanje (horizontalno i vertikalno) 1. 1.