You are on page 1of 5

Hipoteze, analiza i testovi

Statisti ka analiza predstavlja matemati ko-logi ki postupak donošenja statisti kog zaklju ka na
osnovu adekvatno izabranog i pravilno sprovedenog specifi nog statisti kog (analiti kim) metoda.
-omogu ava proširenje statisti kog zaklju ka na osnovni skup.
-postoji više tipova zaklju aka a do generalnog (opšteg) se dolazi preko STATISTI KOG i
STRU NOG zaklju ka.
-Statisti ki zaklju ak se donosi na osnovu EGZAKTNIH matemati ko-statisti kih pravila.
Broj statisti kih zaklju aka jednak je broju primenjenih analiti kih metoda.
-za svaki od tih statisti kih sledi po jedan stru ni (kod nas medicinski) zaklju ak. Oni se donose na
osnovu znanja iz bazi ne oblasti, istraživa kih procedura i li ne sposobnosti istraživa a za logi no
istraživanje.
-u tom transferu postoji kriti ni momenat tj mogu a greška što se može izbe i pove anjem znanja i
iskustva.
-na osnovu svih stru nih zaklju aka donosi se opšti (generalni) ZAKLJU AK-ZAVRŠNI. On mora
da odgovara ciljevima rada. Ukoliko nosi nešto potpuno novo, on ulazi u teoriju bazi ne nauke (tj
medicine).
-Statisti ki zaklju ak (SZ) bi bio potpuno ta an kada bi ispitali sve jedinice posmatranja - nosioce
karakteristika koje su predmet našeg istraživanja.
-Uzorak je dostupan i mora se proceniti dovoljan broj jedinica posmatranja (JP) za istraživanje pa se
tako dobijeni zaklju ak razlikuje od onog koji bi bio dobijen na OSNOVNOM SKUPU (OS).
-Da bi tako dobijeni SZ na uzorku imao nau ne kvalitete, moramo imati u vidu i grešku koju inimo
pri istraživanju.
-Unapred definisanu i jasno odredjenu maksimalnu grešku u SZ omogu ava nam TEORIJA
VEROVATNO E.
-Iz nje su izvu ena 3 pojma:
1. verovatno a greške ili rizika je MAKSIMALNA verovatno a dopustive greške. Nju zadaje
unapred sam israživa (tim). Obeležava se sa α -prag verovatno e greške.
2. verovatno a izvesnosti ili sigurnostije MINIMALNA verovatno a sa kojom istraživa (tim)
garantuje ispravnost SZ. Ona je uslovljena vrednoš u 1.
3. nivo zna ajnosti (NZ) predstavlja KOMPLEMENTARNI odnos 1. i 2. Do 1 (100%) tj do
vrednosti ukupne tj maksimalne verovatno e. Tih nivoa zna ajnosti ima teoretski bezbroj jer se i
1. i 2. kre u u intervalu od 0-1. (najlošiji NZ je ako je 1.=1, a 2.=0, a najbolji je 1.=0 a 2.=1).
U medicini se smatra da je za ‘najmanje bitne’ pojave za život i zdravlje , max. V greške =5% tj.
0.05 pa je automatski zadat i prag min. V sigurnosti 95% tj 0.95.
-Konvencijom su utvrdjena dva osnovna NZ dozvoljena u medicinskom istrživanju:
-niži NZ je komplementarni odnos Vg od 5% i Vs od 95% i obezbedjuje ZNA AJNOST
SZ.
-viši NZ je komp. odnos Vg od 0.01 i Vs od 0,99-ovaj i svi naredni do maksimalnog NZ
obezbedjuju VISOKU ZNA AJNOST našeg SZ.

GREŠKE PRI ZAKLJU IVANJU
Postoje dve vrste grešaka koje se medjusobom isklju uju, tj samo je jedna od te dve mogu a:
greška 1. vrste-ako odbacimo u stvarnosti ISPRAVNU H0,
greška 2. vrste-ako usvojimo ina e NEVAŽE U H0.
-verovatno a greške 1. i 2. se može izra unati
Prihvatimo H0 Odbacimo H0
Pogrešna H0 greška II tipa ( ) nema greške
Ta na H0 nema greške greška I tipa ( )

male/velike. McNemar test) -parovi podataka (parametarska korelacija. -kod 2. Fisherov test. korelacije. Stepen slobode Slede i pojam bitan za donošenje SZ je stepen slobode (degree of freedom) DF. je najpoželjnije da podaci budu rasporedjeni .) -neparametarski (AOP koja ne mogu da se svedu na ocenu. 3.α i β nisu komplementarne ali se odnose sa svoja 4 statisti ka parametra. DF je broj JP umanjen za 1 u svakom nizu. Definiše se kao broj slobodno variraju ih lanova JEDNOG niza podataka ( ≥ 2). vrsta podataka sa kojima raspolažemo. vezanost ili nezavisnost. -to proizilazi iz broja prethodno uradjenih procedura (npr za SD treba nam x ) -odredjuje se po izrazu DF=r-s r-broj lanova niza s-faktor koji omogu ava njihovo slobodno variranje -i jedan i drugi element su promenljivi po svom iznosu -r po programu može da bude: -JP direktno ( t-test. jer prave i tu grešku odbacujemo nešto što je u suštini ta no. 3. Fisher. 4. DF je broj gradacija OP umanjen za 1 u svakom nizu. Medijan test. tih grupa podataka 5. oblik raspodele tih podataka. z-test) -broj grupa u estalosti-broj gradacija OP. veli ina grupa podataka (niza)-iste/razli ite. McNemar-ovog testa -2-kod parametarske i nepar. za svaku JP. 1 – = mo testa (najmo niji je test gde je ova razlika jednaka 1). 2. z. x2. -to zna i da mi izvestan broj lanova niza možemo slobodno menjati po našem nahodjenju. Zna ajnija je greška I tipa jer više uti e na donošenje zaklju ka. numeri ki nejasno odredjeni podaci). 2. -u zavisnosti od metoda. DF je broj parova podataka umanjen za 2. mogu biti: -parametarski (oni koji dozvoljavaju izra unavanje bilo kog statisti kog parametra- trebaju nam podaci o brojnoj vrednosti OP. broj grupa tih podataka. Medijan. -klasifikacija u odnosu na nekoliko elemenata tj faktora: -uvek u odnosu na CILJ istraživanja -na in odlu ivanja tj vrsta matemati ko-statisti kog pravila koje se koristi u donošenju SZ: a) metode za procenu VREDNOSTI parametara OS-samo INTERVAL POVERENJA b) metode za ispitivanje (procenu) statisti ke hipoteze *procena-zna i da je unapred izra unata maksimalna verovatno a -dalja klasifikacija je uradjena prema uslovima empirijske situacije (po etnog stanja prikupljenog materijala): -ti elementi za klasifikaciju su: 1. neparametarska Spearmanova korelacija) -s može da bude: -0-nema slobodno variraju ih lanova niza (kod Spearmanove rang korelacije za mali broj podataka) -1-kod t. a odredjen broj mora da zadrži objektivni iznos serije (niza) za parametre sa kojima smo radili. opšta definicija DF se menja u: 1. (x2 test. -dalje 1.

To je osnovna. uvek definisanu hipotezu. za dalji izbor metoda. podataka u izabranoj formuli) i dobija se brojna vrednost koja govori u prilog H 1 . -po zakonu normalne raspodele-onda može bilo koji metod. .postoje dve SH koje se istovremeno postavljaju H0 i H1-nulta i radna hipoteza (H istraživa a). -neki standard koji je komletno ispitan je H0 i po zna enju je potpuno suprotna bilo kojoj H1 tj anulira joj sadržaj i smatra da je ispitivana pojava posledica slu ajnog karaktera a ne dejstva faktora koji smo mi uo ili kao izvor problema tj da se pri ponavljanju eksperimenta ne e poviti. uniformnu. Odredjivanje (o itavanje. korelacija -teorijska vrednost nekog metoda je max. levo i desno verovatno a opada do jedne vrednosti kada preovlada prihvatanje H1. H1 se ra una direktno jer nam je cilj da je prihvatimo. Teorijska vrednost metoda je grani na vrednost metoda za koju još uvek važi H0 pod odredjenim empirijskim uslovima tj. -procena ispitivanja hipoteza podrazumeva procenu zna ajnosti R/P. 4. (dva metoda-McNemar i Medijan imaju svodjenje na neki od ve spomenutih metoda). -pojava R/P je rezultat dejstva nekog konkretnog tretmana. -H1 je H koju sam istraživa postavlja u cilju potvrdjivanja i njome on dovodi u vezu pojavu koju istražuje sa ciljem istraživanja. pod uslovima odgovaraju eg stepena slobode i nivoa zna ajnosti. na osnovu materijala koji se istražuje. . Nulta raspodela ima simetri an oblik i teži ka normalnoj. Teorijske vrednosti su izra unate na osnovu NULTE RASPODELE. vrste ( α )-odredjuje je sam istraživa . Takodje se unapred definiše nivo zna ajnosti dovoljan za ovaj tip istraživanja. -automatski je odredjena i minimalna verovatno a sigurnosti (pouzdanosti). bilo mogu e unapred odrediti granice njenog važenja tj (ne)prihvatanja.najve i broj metoda-t. pod uslovima odgovaraju eg stepena slobode i nivoa zna ajnosti. Tablice grani nih vrednosti metoda -definicije teorijskih vrednosti metoda su svrstane u 3 osnovne grupe: . vidi gore za izbor analiti kog metoda po inje izra unavanje empirijske vrednosti metoda transformacijom empirijskih podataka pomo u analiti kog izraza (broj koji se dobija zamenom emp. teorijska raspodela (jedini na teorijska raspodela verovatno a vrednosti konkretnog analiti kog metoda) pod uslovima važenja H0 tj ako empirijske odgovaraju pravim vrednostima. Na x-osi su vrednosti konkretnog teorijskog metoda pa je kriva sastavljena od bezbroj ta aka za mogu e vrednosti javljanja nekog teorijskog metoda. -ili bar po simetri noj raspodeli-mogu skoro svi analiti ki metodi -to se aproksimira homogenoš u (CV) umesto ispitivanja raspodele A) PARAMETARSKI ANALITI KI METODI-ako su podaci homogeni (normalno ili simetri no rasporedjeni. χ2. Podrazumeva definisanje maksimalne verovatno e greške 1. tj CV ≤ 30%) B) NEPARAMETARSKI-ako su podaci neparametarski ili -parametarski a heterogeni -u okviru A) i B) figuriraju 3. Z. Ove hipoteze se definišu pre po etka bilo kakvog rada. Za H0 je izra unata granica (ne) prihvatanja. ciljeva rada i iskustva. i 5. vrednost tog metoda za koju još uvek važi H0 pod odredjenim empirijskim uslovima tj. Najve a je verovatno a javljanja H0 pod uslovima normalne raspodele u sredini intervala njenog javljanja. utvrdjivanje) teorijske vrednosti metoda (one su ve izra unate od strane statisti ara-teoreti ara za svaki konkretni empirijski slu aj) Ta vrednost govori u prilog H0 jer je samo za tu.

n1 je ve i uzorak.025 0. -na preseku je teorijska vrednost metoda-max za koju još uvek važi H0. školske bar dve-0. n2 je manji. n1 n2 1 2 3 … 7 … 1 2 3 .01 1 2 … -odnosi se na tri metoda sa razli itim definicijama teorijskih vrednosti (test ekvivalentnih parova TEP.01. i verovatno a (naj eš e greške-rizika) koje se itaju u zaglavlju. -kod neparametarske (Spearmanove rang) korelacije. a na preseku željenog reda i kolone se ita max vrednost metoda za koji je razlika još uvek zna ajna.05 0. u predkoloni. naša za dvosmerno testiranje ima 0.05 0. -na preseku je teorijska vrednost metoda-max za koju je razlika još uvek zna ajna. n* je broj VALIDNIH JP. Teorijske vrednosti razvrstane su u 4 tablice GRANI NIH VREDNOSTI: 1) Prvi TIP je oformljen na osnovu DF (stepeni slobode) koji se ita u predkoloni i nivoa zna ajnosti izabranog za istraživanje koji se ita u zaglavlju (odnosi se na max V greške). 3) Tre i tip je tablica za metod TEST SUME RANGOVA (TSR) -tablice grani nih vrednosti itaju se na osnovu veli ina dva nezavisna uzorka ija se razlika procenjuje ovim metodama.05 0.❷ teorijska vrednost metoda je max. ❸ teorijska vrednost metoda je maksimalna verovatno a greške (rizika)- Fisherov test ta ne verovatno e H0.05 i 0. Df 0. u zaglavlju.01 0. koeficijent parametarske i neparametarske korelacije).005). n 0. -p definiše kolone (finije tablice ih imaju mnogo.025 0. pa se na preseku reda definisanog brojem parova podataka i kolone definisane odgovaraju im nivoom verovatno e rizika nalazi teorijska vrednost Spearmanovog koeficijenta rang korelacije a to je njegova max vrednost za koju još važi H0. vrednost metoda za koju je razlika još uvek zna ajna (H1)-test ekvivalentnih parova i test sume rangova.01 0. n* je broj parova podataka. -kada se odnosi na TEP. -na preseku se ita teorijska vrednost metoda.005 1 2 3 10 ● ● … n 2) Drugi tip tablica grani nih vrednosti je definisan brojem elemenata niza* koji se ita u predkoloni.

1 .… 15 ● -za svaki nivo verovatno e greške formirana je posebna tablica.TIP tabica grani nih vrednosti se odnosi samo na Z (zed) test -njegove vrednosti su vrednosti standardne z vrednosti koja predstavlja relativnu MV tj deskriptivnu meru jednog podatka u grupi.1 0. -npr za z=1. a u zaglavlju 2.5.0 ● 1.04 z 0 1 2 3 4 … 9 … 0.3 1.0 0. baziranoj na standardnoj normalnoj raspodeli.2 0. decimala z vrednosti. -u pitanju je tablica površina i to samo ½ zvona pa je max verovatno a 0. -u predkoloni je mesto celog i prva decimala. . -u poljima tabele su verovatno e važenja ovih z vrednosti.