You are on page 1of 10

Zadaci i re{ewa

Klub mladih matemati~ara “Arhimedes”- Beograd
“ M I S L I [ A”
Matemati~ko takmi~ewe za u~enike O[
po ugledu na
Me|unarodno takmi~ewe “KENGUR”

2008 8. razred
Zadaci koji se ocewuju sa 3 boda
1. U bure od 100 litara sipano je 40 litara vode.
Koliko }e u wemu biti vode kada se u wega nalije
jo{ 70 litara?
(A) 90 (B) 100 (C) 105 (D) 110 (E) ne mo`e se odrediti
Re{ewe: (B) 100
Kako je u pitawu bure od 100 litara, a 70+40=110, zna~i da }e se 10
litara preliti van.
2. Poznato je da ovakav zidni sat svakog sata otkuca
onoliko puta koliko sati pokazuje, a na svakih pola
sata otkuca samo jednom. Milica je po~ela da broji
otkucaje takvog sata ta~no u 8 i brojala sve do podne
istoga dana. Koliko je otkucaja Milica ~ula?
(A) 50 (B) 51 (C) 52 (D) 53 (E) 54
Re{ewe: (E) 54
8+1+9+1+10+1+11+1+12= 54
3. Koliko ima prirodnih brojeva, mawih od 5000,
koji se zapisuju samo pomo}u cifre 2?
(A) 2 (B) 3 (C) 4 (D) 5 (E) 6
Re{ewe: (C) 4. To su brojevi: 2, 22, 222, 2222.

4. Na slici su 4 de~aka: Andra, Bora, Vlada i
Goran. Koji je de~ak najvi{i, ako se zna da Bora
nije najvi{i, ali je vi{i od Andre i Gorana, a
Andra nije vi{i od Gorana.

Re{ewe jedna~ine:   0. Koliki je delilac? (A) 1 (B) 13 (C) 26 (D) 39 (E) ne mo`e se odrediti Re{ewe: (B) 13 x x x Kako je. [ta u Sa{inoj jedna~ini predstavqa slovo k? (A) Najmawi od tri parna broja (B) Sredwi paran broj (C) Najve}i od tri parna broja (D) Prosek od ta tri parna broja (E) Ni jedan od tra`enih brojeva Re{ewe: 22 (A) Najmawi od tra`ena tri parna broja 8. Devetina ipo nekog broja je 100. prema uslovu zadatka. a broj b smawimo za 7. x : y     y  13. Ako broj a pove}amo za 1. Koli~nik dva broja je 13 puta mawi od deqenika.7  x je: 5 10 (A) −2 (B) 0 (C) 2 (D) 7 (E) 10 2 . Sa{a je `eleo da na|e tri uzastopna parna broja ~iji je zbir 84. Broj a je ve}i od broja b. wihova razlika }e se: (A) pove}ati za 1 (B) pove}ati za 7 (C) smawiti za 1 (D) smawiti za 7 (E) pove}ati za 8 Re{ewe: (E) pove}ati za 8 6.(A) Andra (B) Bora (C) Vlada (D) Goran (E) ne mo`e se odrediti Re{ewe: (C) Vlada 5. 13 y 13 7. Koji je to broj? (A) 150 (B) 500 (C) 600 (D) 900 (E) 1800 Re{ewe: (C) 600 1 1 1 1  x  100   x  100  x  600 2 9 6 Zadaci koji se ocewuju sa 4 boda 2x x  7 9. Napisao je jedna~inu: k  (k  2)  (k  4)  84.

drugi ~lan 11 ~itamo kao: 1 jedinica (u prvom ~lanu niza). itd. Pa`wa. 31121314. a te`ina drugog nosa~a zajedno sa teretom 118 kg. 11. Broj koji tra`imo treba da opi{e da u prethodnom ~lanu niza ima 3 jedinice. Dva nosa~a nose jednako te{ke terete. 211213. ~etvrt ~lan: 1 jedinica i 1 dvojka. Veoma je pogodno da se uslovi zadatka prika`u crte`om: 3 . Te`ina jednog nosa~a ta~no je dvostruko mawa od te`ine drugog nosa~a. 1 dvojka. _____ Koji je slede}i ~lan tog niza? (A) 21121314 (B) 12131431 (C) 3121314 (D) 31121314 (E) ne mo`e se odrediti Re{ewe: (D) 31121314. 11. 1112. Posmatraj niz: 1. 212223. 3112. Ako se zna da je te`ina jednog nosa~a zajedno sa teretom 64 kg. 114213. jer je redom upotrebqeno 1+4+10+20 klikera. kolika je onda te`ina tereta? (A) 10 (B) 12 (C) 22 (D) 24 (E) 28 Re{ewe: (A) 10. tj. 21.Re{ewe: (B) 0 Pomno`imo levu i desnu stranu jedna~ine sa 10 i dobijamo: 4 x  ( x  7)  7  10 x 4 x  x  7  7  10 x  7 x  0  x  0 10. 12. zatim tre}i ~lan 21 ~itamo: 2 jedinice. 312213. pa`wa! U svakom slede}em ~lanu niza "opisano" je koliko kojih cifara ima u prethodnom ~lanu! Na primer. Sve svoje klikere Pera je jednog dana pore|ao kako je pokazano na slici: Koliko je ukupno klikera Pera za to upotrebio? (A) 32 (B) 34 (C) 35 (D) 36 (E) 41 Re{ewe: (C) 35. 1 trojka i 1 ~etvorka.

Sada razmi{qamo ovako: drugi zbir je ve}i za 54 jer u wemu broj n u~estvuje dva puta. koje vidimo na slici. onoliko trouglova koliko ima du`i na osnovici velikog trougla) Kad je povu~ena prava p. pa je zato odgovor 10+10=20 trouglova. Kako je 118 kg − 64 kg = 54 kg. p Na slici bez prave p vidimo 4+3+2+1=10 trouglova (ili: (5∙4):2. 14. Kolika je povr{ina ve}eg kvadrata? (A) 1 cm2 (B) 2 cm2 (C) 3cm2 (D) 4cm2 (E) 5 cm2 Re{ewe: (E) 5 cm2 ^etiri pravougla trougla. 4 . zna~i da I nosa~ ima 54 kg. onda uslove zadatka mo`emo zapisati u obliku: n+t=64 i 2n+t=118. Mo`e i ovako: Sa n ozna~imo te`inu nosa~a. ali je zato formirala novih 10 (mawih. I nosa~ 64 kg teret II nosa~ 118 kg teret Slika pokazuje da razlika izme|u 118 kg i 64 kg predstavqa polovinu te`ine drugog nosa~a. Koliko na ovoj slici vidite trouglova? (A) 20 (B) 18 (C) 17 (D) 16 (E) 14 Re{ewe: (A) 20 Odgovor koji bi ujedno sadr`ao i obrazlo`ewe glasio bi 10+10=20. ili te`inu prvog nosa~a. 13. ona nije "uni{tila" ni jedan od tih 10 trouglova. a da je teret koji on nosi 64 kg − 54 kg =10 kg. Tako su nastala temena novog ve}eg kvadrata. tj. Na slici vidite osen~en kvadrat stranice 1 cm. a sa t te`inu tereta. Svaka wegova stranica produ`ena je preko temena za svoju du`inu. mo`emo "prepakovati" u dva pravouagonika dimenzija 21. Dakle n=54. itd. gorwih) trouglova.

Kol'ko. Koja jedna~ina odgovara nacrtanom grafiku? (A) y  x (D) y  3  x (B) y  x (E) y   x  3 (C) y  3  x Re{ewe: (C) y 3 x Zadaci koji se ocewuju sa 5 bodova 18. "Nas troje imamo ukupno 85 godina. tata 36 (B) mama 37. a mama 35. (A) mama 33. Re{ewe ove jedna~ine je a  24 i 2 2 to je mawi od tra`enih brojeva. Pomozite Savi da izra~una koliko je godina wegovim roditeqima. onda je prema uslovu zadatka a  1  a  49 . a proizvod je 600. po dve vrane. tata 40 (C) mama 38. sletele na grane. a mama je mla|a od mene tri godine". Kad je Sava napunio 12 godina pitao je roditeqe koliko oni imaju godina. Stari zadatak Letele su vrane. kol'ko grana? (A) 1 vrana i 3 grane (B) 2 vrane i 3 grane (C) 3 vrane i 4 grane 5 . Re{ewe x  38 zna~i da Savin tata ima 38 godina. Ve}i je onda 25. tata 38 (E) mama 32. tata 35 Re{ewe: (D) mama 35. tata 35 (D) mama 35.15. vrana vi{e. 17. a mawi sa a. pa jedna~ina glasi: 12  x  x  3  85 . rekao je tata. tata 38 Ako broj tatinih godina ozna~imo sa x. grana vi{e. Koliki je proizvod tih brojeva? (A) 506 (B) 552 (C) 600 (D) 650 (E) 702 Re{ewe: (C) 600 Ako ve}i od tih brojeva ozna~imo sa a+1. Po jedna vrana. 16. Razlika kvadrata dvaju uzastopnih prirodnih brojeva je 49. onda mama ima x  3 godine. vrana.

a broj grana sa y. zna~i da tu imamo gubitak od 5 pravih. Kako su. prema uslovu zadatka. (D) 4 vrane i 3 grane (E) 3 vrane i 3 grane Re{ewe: (D) 4 vrane i 3 grane Ozna~imo broj vrana sa x. tj. jedna grana }e ostati slobodna. Drugim re~ima. bi}e zauzeta y  1 grana. Ako na svaku granu sleti po jedna vrana. 4 ta~ke kolinearne. zna~i da su jednake i desne strane: y  1  2 y  1 . od kojih su 4 na jednoj pravoj. A ako na svaku granu sednu po dve vrane. Koliko se razli~itih pravih mo`e povu}i kroz date ta~ke (ako znamo da dve razli~ite ta~ke potpuno odre|uju jednu pravu)? (A) 64 (B) 32 (C) 26 (D) 23 (E) 22 Re{ewe: (D) 23 Kako 8 razli~itih ta~aka od kojih ni koje 3 nisu kolinearne. a wegova povr{ina je h2. To zna~i da vrana ima x  2 y  1 . onda one ne}e zauzeti sve grane. one onda umesto 4∙3:2=6 pravih odre|uju svega jednu pravu. Pod kojim uglom se seku wegove dijagonale? 6 . (Jo{ malo {ale: re{ewe se vidi na slici!) 19. a od ostalih 4 ni koje tri nisu na istoj pravoj. To zna~i da je broj vrana za 1 ve}i od broja grana: x  y  1 . pa je re{ewe 28−5=23. odre|ujue (8∙7):2=28 pravih. jedna vrana }e biti vi{ak (ne}e na}i imati svoju granu). Re{ewe sistema x  4. Na taj na~in smo do{li do dve jedna~ine sa dve nepoznate: x  y 1 x  2 y  1 Po{to su leve strane ovih jedna~ina jedanake. Postoje i drugi na~ini! (1+4∙3:2+4∙4=23) 20. Visina jednakokrakog trapeza je h. po uslovu zadatka. a na svakoj grani }e biti po dve vrane: 2 y  1 . ovde }emo imati mawe pravih (gubitak) jer su neke od datih ta~aka kolinearne. y  3 zna~i da je bilo 4 vrane i 3 grane. U ravni je dato 8 ta~aka.

U jednom odeqewu svaki de~ak se dru`i sa ~etiri devoj~ice. a ukupan broj u~enika 28. pozna~imo ga sa a. ako se zna da ima 4 devoj~ice vi{e nego de~aka? (A) 28 (B) 26 (C) 24 (D) 20 (E) 12 Re{ewe: (A) 28 Ako broj de~aka u tom odeqewu ozna~imo sa m. trougao AB1C je jednakokraki. U odeqewu A rekao je da u~enici najpre taj broj a 7 . odakle sledi da je broj devoj~ica 16. 21. zbog ab  h . Posmatrajmo sada odgovaraju}u 2 sliku: D b C d h d A a B b B1 Trapez ABCD je jednakokraki. Nastavnik matematike je jednoga dana u tri odeqewa. iz uslova  h2 2 2 ab zakqu~ujemo da mora biti  h . zakqu~ujemo da je trougao AB1C pravougli. Osim toga. Ugao kod temena B1 je tada 45o. a svaka devoj~ica se dru`i sa tri de~aka. odnosno zbog toga {to je visina jednakokrakog trougla 2 jednaka polovini wegove osnovice. Koliko u tom odeqewu ima u~enika. Prema uslovu zadatka imamo: 4m  3(m  4)  m  12 . 22. A. tada devoj~ica ima m+4. a visina trapeza je ujedno i visina trougla AB1C. (A) 30o (B) 45o (C) 60o (D) 75o (E) 90o Re{ewe: (E) 90o (a  b)  h (a  b)  h Kako je povr{ina trapeza P  . Daqe lako dolazimo do zakqu~ka da su dijagonale trapeza me}usobno normalne. postavqao zadatke u vezi sa jednim istim brojem. B i V.

smawe za 20%. {to daje ukupno 6∙7=42.B (C) B. dakle: 100.V. Kojim redom mo`emo pore|ati (od ve}eg ka mawem) brojeve koje su na kraju imali u~enici u svakom odeqewu? (A) A. 23.B. 99. Kolika je wena zapremina? 8 .) (A) 40 (B) 42 (C) 44 (D) 46 (E) 50 Re{ewe: (C) 44. U odeqewu B broj 100 najpre pove}amo za 10.A (E) V. U~enici u odeqewu V nisu morali da mewaju dati broj a.A. 96.A (D) V. za petinu. kockice su pore|ane jedna na drugu tako {to jedna strana u potpunosti prekriva drugu. imamo jo{ i gorwu i dowu stranu te kule. Tako }e se dobiti broj 96 (80 +16). 99 i 100.B. Kako se u odeqewu C broj nije mewao. ostaje da uredimo po veli~ini brojeve 96. B. Najjednostavniji na~in je da prepostavimo da se radi o broju a = 100. odnosno odeqewa V. Povr{ina dijagonalnog preseka pravilne ~etvorostrane jednakoivi~ne piramide je 18. a onda dobijeni broj 80 uve}ati za wegovih 20%. Koliki najmawi mo`e biti zbir ta~kica koje se nalaze na svim stranama cele prizme (2 baze i omota~)? (Imajte u vidu da su ta~kice na stranama kockice raspore|ene tako da je zbir ta~kica na suprotnim stranama kockice uvek 7. Tako dobijamo 99 (110−11=99). kao najmawi zbir ta~kica na datoj kuli.V (B) A. A.B. tj. pa }emo se pobrinuti da na tim stranama bude po 1 ta~kica (kako bi zbir bio {to je mogu}e mawi). za 11. Odgovor je. U odeqewu A treba najpre 100 smawiti za 20. 24. a onda rezultat smawe za 10%. a onda rezultat uve}aju za 20%. Kako zbir ta~kica na suprotnim stranama kockice iznosi 7. Od tri kockice za igru "Ne quti se ~ove~e" slo`ena je prizma. U odeqewu B rekao je da u~enici prvo broj a uve}ajuza 10%. tj. Osim toga. tj. na ovako formiranoj kuli imamo 6 parova suprotnih strana (na svakom spratu po 2 para). a onda broj 110 smawimo za wegovu desetinu.A.B Re{ewe: (D) V. Tako dobijamo 42+2=44.V.

Zna se da me|u prva ~etiri A nov~i}a a Bpostoji jedan defektan. ali da i me|u posledwa dva nov~i}a tako|e postoji jedan defektan. Kako nam je data povr{ina dijagonalnog preseka (18). Ceo kvadrat bi onda imao povr{inu 18∙2=36. 1 a 2 a3 2 Kona~no. taj podatak }emo iskoristiti da odredimo ivicu piramide. 2redom u nizu. Ispravni 9 . {to zna~i da je a = 6. pore|ano 6 nov~i}a. H  . dijagonalni presek je polovina kvadrata stranice a. Na stolu je. (A) 36 2 (B) 36 3 (C) 30 3 (D) 24 2 (E) 48 3 V Re{ewe: (A) 36 2 a Navodimo najpre neke osobine ove piramide: D C Dijagonala baze: d = a 2 (baza je kvadrat) Dijagonala bo~ne strane .apotema: a E a 3 h (bo~na strana je jednakostrani~ni trougao) 2 a A B Visina piramide: mo`emo je odrediti na dva na~ina 2 a I na~in: H 2  h 2    iz trougla EFV 2 2 d  II na~in: H 2  a 2    iz trougla AEV 2 a 2 d Bilo kako da radimo. tra`ena zapremina je: V   a 2    V  36 2 3 2 6 V a h D C H a F d E 2 25. predstavqa polovinu kvadrata. Ovo zna~i da je H  . a to zna~i 2 2 da je trougao ACV je jednakokrako-pravougli. Naime. tj.

Stavimo zatim na terazije nov~i}e A1 i A2. zna~i da su oba nov~i}a A1 i A2 ispravna. ako jedan od nov~i}a A1 ili A2 pretegne. uporedimo u slede}em merewu wihove mase. a slede}a dva nov~i}a nazovimo jednim imenom B i ozna~imo ih sa B1 i B2. to zna~i da su svi nov~i}i koje smo u prvom merewu stavili na terazije bili ispravni. i jedan nov~i} iz grupe B (B1).nov~i}i imaju istu masu. ili je na svakom tasu po jedan defektan nov~i}. Drugim merewem upore|ujemo nov~i}e A1 i A2 i tako pronalazimo drugi defektan nov~i}. Koliko je najmawe merewa na terazijama bez tegova potrebno izvr{iti da bi se odredila oba defektna nov~i}a? (A) 2 (B) 3 (C) 4 (D) 5 (E) 6 Re{ewe: (A) 2 Nazovimo prva ~etiri nov~i}a zajedni~kim imenom A i ozna~imo ih sa A1. nov~i}e A1 i A2. zna~i da su defektni A3 i B2. tj. a ako A3 pretegne zna~i da su defektni A4 i B1. zna~i defektni su nov~i} B2 i jedan od nov~i}a A1 ili A2. a na drugi tas terazija stavimo jedan nov~i} iz grupe A (A3). u drugom merewu B1 pretegne. 2) Ako pretegne prvi tas. Ako u drugom merewu terazije ne budu u ravnote`i. Iz toga jo{ sledi da je A3 ispravan. a defektni nov~i}i tako|e me|usobno imaju isti masu. 10 . A2. a da su na drugom tasu jedan ili oba nov~i}a defektna. pak. a B1 defektan. Ako. npr. zna~i da je defektan onaj koji je u tom merewu imao mawu masu. Drugim merewem ih upore|ujemo. Ako u drugom merewu terazije budu u ravnote`i. Ako su i u ovom merewu terazije u ravnote`i. A4. ali su lak{i od ispravnih nov~i}a. Analizirajmo slu~ajeve koji mogu da nastupe: 1) Ako pretegne drugi tas. 3) Ako su terazije u ravnote`i. tj. tada su na wima ili svi nov~i}i ispravni. zna~i da su oba nov~i}a (A3 i B1) defektna. A3. tako smo otkrili da su defektni nov~i}i A4 i B2. Izvr{imo sada prvo merewe na slede}i na~in: stavimo na prvi tas terazija dva nov~i}a iz grupe A.