Univerzitet u Novom Sadu

TF „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

- Rešavanje problema upotrebom metode PROMETHEE

Profesor: Student:

Prof. dr Nikolić Milan Nela Vajda 16/09M-25

k3 – Tržište. 2010. PRIMER: Korišćenje metode PROMETHEE pri izboru sredstava reklamiranja Definisanje problema. Kvantifikacija kvalitativnih ocena KVANTITATIVNA OCENA KVALITATIVNA OCENA Tip kriterijuma ZA AKCIJU max min Veoma slaba 1 5 Slaba 2 4 Prosečna 3 3 Vrlo dobra 4 2 Odlična 5 1 Evaluciona tabela k1 k2 k3 k4 a1 3 5 2 6 a2 4 4 3 4 a3 2 3 2 2 a4 4 3 5 5 a5 4 2 5 4 . a3 – Bilbordi. a5 – TV. a2 – Štampa. odnosno početnih uslova odlučivanja Izbor sredstava reklamiranja novog proizvoda vrši se između sledećih pet alternativa: a1 – Radio. k4 – Efektivnost. Zrenjanin. Vrednovanje ponuđenih alternativa vrši se na osnovu sledećih kriterijuma: k1 – Zaposleni. a4 – Internet. k2 – Troškovi.

4 0.. 0.2 0. Određivanje funkcije preferencije Pj(ai.2. 1 - Parametri n 1 2 2 - Težine w 0. i.5 .5 Korak 2.as).s =1..as) x=k1(a3).. parametara i težina za svaki kriterijum k1 k2 k3 k4 Tip kriterijuma IV III V I m 0.. x>1 Rezultati funkcija preferencije za kriterijum K1 k1(as) x=k1(a1).5 i n=1.3 0. P1(a5. P1(a4. j=1. Određivanje tipa opšteg kriterijuma.4. i = s * Određivanje funkcije preferencije za kriterijum K1 Za kriterijum K1 usvojena je funkcija IV tipa sa parametrima m=0.5<x<1 1. P1(a3. P1(a1. Korak 1.2.. x< 0..as) x=k1(a4). Tada će funkcija preferencije biti: 0..5 P(x) = ½..as) x=k1(a2).5. P1(a2.as) x=k1(a1).as) k1(as) k1(as) k1(as) k1(as) k1(as) 3 a1 1 1 -1 0 1 1 1 1 4 -1 0 a2 -2 0 0 0 0 0 2 1 1 2 1 a3 2 1 2 1 4 -1 0 0 0 -2 0 a4 0 0 4 -1 0 0 0 -2 0 0 0 a5 .

P(x) = x/2. P2(a1. P2(a4.as) k2(as) k2(as) k2(as) k2(as) k2(as) 5 a1 -1 0 -2 0 -2 0 -3 0 4 1 0.5 0 0 a4 -1 0 2 3 1 2 1 1 0. 0<x<2 1.5 a5 * Određivanje funkcije preferencije za kriterijum K3 Za kriterijum K3 usvojena je funkcija V tipa sa parametrima m=1 i n=2. * Određivanje funkcije preferencije za kriterijum K2 Za kriterijum K2 usvojena je funkcija III tipa sa parametrom n=2.5 1 0.5 a3 0 0 -1 0 3 2 1 1 0. P2(a2. Tada će funkcija preferencije biti: 0. x>2 .as) x=k2(a3). P(x) = x/2.5 a2 -1 0 -1 0 -2 0 3 2 1 1 0.as) x=k2(a2). 1<x<2 2-1 1. P2(a3. P2(a5. x< 0. Tada će funkcija preferencije biti: 0. x>2 Rezultati funkcija preferencije za kriterijum K2 k2(as) x=k2(a1).as) x=k2(a1). x< 1.as) x=k2(a4).

P3(a1.as) x=k3(a1).as) x=k3(a4). Funkcija preferencije ima vrednosti: 0.as) x=k3(a3). P4(a1.Određivanje indeksa preferencija IP(ai. P4(a2.s = 1. x>0 Rezultati funkcija preferencije za kriterijum K4 k4(as) x=k4(a1). P4(a5. P3(a2. P4(a4.as) k3(as) k3(as) k3(as) k3(as) k3(as) 2 a1 1 0 0 0 3 1 3 1 3 -1 0 a2 -1 0 2 1 2 1 2 0 0 1 0 a3 3 1 3 1 5 -2 0 -2 0 -3 0 a4 0 0 5 -2 0 -2 0 -3 0 0 0 a5 Rezultati funkcija preferencije za kriterijum K3 * Određivanje funkcije preferencije za kriterijum K4 Za kriterijum K4 usvojena je funkcija I tipa kod koje nema dopunskih parametara. P3(a3.as) x=k4(a4).as) x=k4(a3).5 .. P3(a5..as).2.as) x=k3(a2).as) x=k4(a2).as) k4(as) k4(as) k4(as) k4as) k4(as) 3 a1 1 1 -1 0 2 1 1 1 4 -1 0 a2 -2 0 1 1 0 0 2 1 1 2 1 a3 3 1 2 1 5 -2 0 -1 0 -3 0 a4 -1 0 4 -1 0 0 0 -2 0 1 1 a5 Korak 3. k3(as) x=k3(a1).. P4(a3. P3(a4. i. x<0 P(x)= 1.as) x=k4(a1).

7 1 0 0. 0.7 0.4 0.875 Korak 4.as) j=1 Tabela indeksa preferencije a1 a2 a3 a4 a5 T+ T a1 0 0. x – akcija iz skupa akcija x = a.7 1.a).075 a2 1 0 1 0 0. a – fiksirana akcija.5 -0.85 0. Negativan tok višeg reda (ulazni tok) određuje se prema izrazu: 1 - T (a) = ∑ IP(x.2 a3 0 0 0 0 2 0.6 0. Određivanje ulaznih i izlaznih tokova svih akcija Pozitivan tok višeg reda (izlazni tok) određuje se prema izrazu: 1 + T (a) = ∑ IP(a. n-1 xeA gde je: n – broj akcija.55 a4 1 0.05 0.4 1. PROMETHEE I – rangiranje akcija u delimičnom poretku .1 0.75 a5 1 0.2 0.as) = ∑ wj Pj(ai. n-1 xeA gde je: n – broj akcija.Određivanje indeksa preferencije vrši se prema izrazu: 5 IP(ai.4 0. x – akcija iz skupa akcija x = a.675 -0.x).5 -0.375 T. a – fiksirana akcija.2 1 0 0 0.4 0.75 0.

875 negativnog toka višeg reda T+ i T. I+] i [P-.4 ne Parovi potpunih poredaka [P+.05 a4 0. + . + .4 ne a1I+a2 ako i samo ako je T+(a1) = T+(a2) 0.I-] za sve akcije a1 a2 a3 + .6 ne a1I-a2 ako i samo ako je T-(a1) = T-(a2) 0.6 DA a1P-a2 ako i samo ako je T-(a1) < T-(a2) 0.I-] Vrednosti T+ T- pozitivno gi a1 0.75 a2 0.75 < 0.4 a3 0.5 0. Određivanje svih parova potpunih poredaka [P+.Korak 5. + - P P I I P P I I P P I+ I- .za akcije Pravila za komparaciju parova akcija Pravila Primer za par akcija a1 i a2 a1P a2 ako i samo ako je T+(a1) > T+(a2) + 0.1 a5 0.I+] i [P-. + .675 0.5 1.6 0.85 0.75 = 0.675>0.675 = 0.

. PI R a4 R R R . R PI R a3 PI PI . R a5 PI PI R PI - . - a4 ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne a5 DA DA ne ne DA DA ne ne ne ne DA ne a4 a5 + . . + . II. II. Određivanje parcijalnih (delimičnih) poredaka (PI. R) za svaki par akcija Pravila za određivanje parcijalnih poredaka (PI. . + - P P I I P P I+ I- a1 DA DA ne ne ne ne ne ne a2 DA DA ne ne ne ne ne ne a3 DA DA ne ne ne DA DA ne a4 .a2 a1 i a2 su indiferentne (a1 II a2) ako i samo ako je: ne ^ ne ne a1 i a2 nisu a1 I+ a2 i a1 I. . . a1 . . . ne ne ne ne a5 DA DA ne ne . R) Pravila sa opisom Primer za par akcija a1 i a2 Zaključak I a1 ima viši rang od a2 (a1 P a2) ako i samo ako je: DA ^ ne ne a1 nema viši rang od a1 P+ a2 ^ a1 P. . - Korak 6. . .II. ne ne ne ne a3 DA DA ne ne DA DA ne ne .a2 ne ^ ne ne a1 I+ a2 ^ a1 P. R) za svaki par akcija a1 a2 a3 a4 a5 a1 . ne DA ne ne ne ne ne ne a2 DA ne ne ne . R R PI R a2 R . . .a2 indiferentne a1 i a2 su neuporedive (a1 R a2): a1 i a2 su u svim ostalim slučajevima DA neuporedive Parcijalni (delimični) poretci (PI. .a2 DA ^ ne ne a2 a1 P+ a2 ^ a1 I.

075 3 a2 0.Korak 7. a4. T = T+ . 0 1 0 a2 (a4) E = a3 1 1 . 1 1 a3 (a1.0. 0 0 1 0 a1 (a4) a2 0 .0. 0 a5 1 1 0 1 .0. u suprotnom a1 a2 a3 a4 a5 a1 .75 1 a5 . a4) PROMETHEE II – rangiranje akcija u potpunom poretku Korak 5. Rangiranje akcija Akcije T Rang a1 .T- Korak 6.375 5 a4 a1 a5 a2 a3 . a5) a4 0 0 0 . a5 (a1. Određivanje čistog toka akcija (T) Čisti tok akcija se dobija kao razlika ulaznog i izlaznog toka akcije. a2. Određivanje matrice viših rangova Matrica viših rangova E ima elemente koji zadovoljavaju uslov: 1 ako [ai PI as] eis = 0. a2.55 4 a4 0.2 2 a3 . Rangiranje akcija prema veličini čistih tokova Na ovaj način su akcije rangirane u potpunom poretku.

odluka glasi: najbolje sredstvo za reklamiranje novog proizvoda je a4 odnosno Internet.Na osnovu dobijenih rezultata i rangiranja akcija može se zaključiti da je najpovoljnija akcija a4. . Dakle.