You are on page 1of 16

Visoka škola za primijenjene i pravne nauke „Prometej“ Banja Luka, Knjaza

Miloša 10a

SEMINARSKI RAD

OSNOVI EKONOMIKE POSLOVANJA

IZVORI SREDSTAVA U PREDUZEĆU

Student: Mentor:

Srđan Latinović Prof. doc. dr Sreten Tešanović

Banja Luka, novembar 2016.

SADRŽAJ

................6 3........................1..............................3...14 7.................................................................................7 3............ SOPSTVENI KAPITAL KAO IZVOR SREDSTAVA..........1.4 3........................ IZVORI SREDSTAVA PREMA NAČINU PRIBAVLJANJA KAPITALA...........................................2. UVOD.......................................................3 2..................... IZVORI SREDSTAVA PREMA NAMJENI.......... DUGOROČNO POZAJMLJENI KAPITAL KAO IZVOR SREDSTAVA.....................................................................................................................................9 5........... UVOD 2 ......................... LITERATURA................... KLASIFIKACIJA IZVORA SREDSTAVA.................................8 4..........................11 6....... ZAKLJUČAK...........................................................15 8............................... DEFINISANJE IZVORA SREDSTAVA U PREDUZEĆU................ IZVORI SREDSTAVA S OBZIROM NA MOGUĆNOST RASPOLAGANJA KAPITALOM....................16 1..................6 3.......... KARAKTERISTIKE NAJBITNIJIH IZVORA SREDSTAVA U PREDUZEĆU.........

komponovanje strukture kapitala je izuzetno složen problem. ali ona zavisi i od velikog broja drugih faktora. Osnovni izvor finansiranja osnovnih sredstava je dobit preduzeća. novo bogatstvo. da bi moglo obnavljati svoju reprodukciju. stepen poslovnog i finansijskog rizika. kao što je novac. a to su hartije od vrednosti. Svako preduzeće određuje strukturu finansijskih ulaganja. odnosno odnos sopstvenih i dugoročnih pozajmljenih izvora. odnosno širenje lepeze dostupnih alternativa ulaganja kojima se stvara prirast vrijednosti. radnu snagu. Sama struktura kapitala predstavlja dugoročni aspekt finansijske strukture preduzeća. novca i robe (stvari). kao i osnovna sredstva u izgradnji. određene izvore sredstava. tj. Strukturu kapitala preduzeća definiše vrsta i obim poslovne aktivnosti. neophodno je da ono poseduje određena sredstva. za poslovanje preduzeća uopste. Ona predstavljaju imovinu odnosno kapital preduzeća i mogu biti u obliku prava. Za pokretanje proizvodnje i rada preduzeća. njegovo postojanje i ostvarivanje ciljeva. a maksimizirati ulaganja koja su i likvidna i unosna. U procesu poslovanja preduzeće vrši zamjenu dotrajalih ili zastarjelih osnovnih sredstava. Sredstva i izvori sredstava preduzeća predstavljaju ekonomske vrijednosti sa kojima ono raspolaže i koje je angažovano u poslovanju preduzeća. Zbog toga. To znači minimizirati ulaganja sa najvišim stepenom likvidnosti. karakter poslovnih ulaganja. zadržati i jačati poziciju na tržištu. predmete rada. Osnovna sredstva u funkciji. i minimiziranje prosječne cijene kapitala. Pri komponovanju strukture finansiranja teži se optimalnoj finansijskoj strukturi koja omogućava maksimiranje vrijednosti preduzeća. odnosno bogatstvo vlasnika. uglavnom se finansiraju iz poslovnog fonda i finansijskih kredita. Struktura kapitala je uslovljena vlasničkim oblikom preduzeća. 3 . Za nabavku novih osnovnih sredstava potrebno je obezbjediti finansijska sredstva. kreditni bonitet preduzeća itd. pri čemu poštuje pravilo optimalne likvidnosti.

Generalno gledano. što koncipiranje željene finansijske strukture preduzeća čini izuzetno kompleksnim problemom. FON. str. DEFINISANJE IZVORA SREDSTAVA U PREDUZEĆU Mada su potrebe preduzeća za kapitalom prevashodno determinisane njegovom veličinom i vrstom poslovanja. (2005. 4 .). Dužina tih rokova predstavlja ujedno i kriterijum za diferenciranje kapitala na:  kratkoročni. koji preduzeće angažuje od povjerilaca na bazi ugovora uz priznavanje različito formulisanih prava. Izborom između pojedinih navedenih kategorija izvora sredstava. dugoročni aspekt te strukture kao odnos sopstvenih i tuđih (dugoročnih i srednjoročnih) izvora sredstava poznat je kao struktura kapitala preduzeća. sopstveni kapital. Za razliku od sopstvenog kapitala. preduzeću na raspolaganju stoje dvije kategorije izvora sredstava:  prvo. ipak je činjenica da način pokrića tih potreba predstavlja autohtonu odluku menadžmenta preduzeća. Pri tome.  srednjoročni i  dugoročni. dakle kapital koji pripada samom preduzeću. finansijski menadžment preduzeća definiše i strukturu finansiranja preduzeća. Kriterijumi koji diktiraju izbor između raspoloživih izvora su brojni i veoma često se nalaze u međusobnom konfliktu. kompozicija izvora finansiranja shvaćena kao odnos sopstvenog i tuđeg kapitala. Pri tome.1 1 Bogojević A. V. odnosno njegovim vlasnicima. 2. tuđi kapital karakteriše obaveza vraćanja u utvrđenim rokovima uz obavezu plaćanja i ugovorene kamate. 58. ”Korporativne finansije”.. Beograd. izražena u pasivi bilansa stanja. koji je trajno vezan za preduzeće i ne dospjeva za plaćanje. tuđi kapital. i  drugo. označava se kao finansijska struktura preduzeća.

5 .. tuđe finansiranje predstavlja svako finansiranje iz izvora van preduzeća. Naime. širi pojam finansiranja tim izvorima pridružuje i oslobođena sredstva kroz izmjenu strukture imovine preduzeća. Analogno tome. (2006. ”Savremeno upravljanje finansijama preduzeća”. nalaže potrebu da se svaka raspoloživa alternativa vezana za finansiranje preduzeća detaljno analizira sa aspekta troškova finansiranja i dugoročnih implikacija na finansijski status i rast preduzeća. odnosno strukturi kapitala. nije rijetkost da se u praksi pojmovi sopstveni i tuđi kapital pogrešno koriste i to najčešće kao sinonimi za sopstveno i tuđe finansiranje.  postizanje prihvatljivog stepena likvidnosti. Međutim. budući da sopstveno finansiranje obuhvata interne izvore finansiranja preduzeća koji mogu biti i sopstveni i tuđi.  realizaciju dugoročnih ciljeva preduzeća. Izuzetan značaj odluka iz ovog domena.  prodaje ili  drugi oblici smanjenja imovine.). Međutim. Kragujevac.2 S druge strane. odluke o strukturi finansiranja. 2 Stančić P. osim željenog nivoa poslovne aktivnosti preduzeća. 249. Pojmovno razgraničenje obuhvatnosti finansiranja bitno je sa aspekta preciznog određenja izvora finansiranja. iako takva sredstva ne predstavljaju izvore sredstava u bilansnom smislu. Ekonomski fakultet. moraju da obezbjede i:  postizanje ciljne rentabilnosti. kao na primjer:  potpisi. ona ipak čine veoma respektivan priliv finansijskih sredstava koji se disponira na različite upotrebe u okviru preduzeća. ovi pojmovi se nikako ne bi smjeli poistovjetiti. Za razliku od užeg shvatanja finansiranja.  postizanje rizika poslovanja.  racionalizacije. koje izvorima sredstava smatra sve postupke kojima se mjenja obim ili struktura kapitala (pasive bilansa stanja). nezavisno od toga da li se radi o sopstvenom ili tuđem kapitalu. str.

3. Spoljno finansiranje – ostvaruje se kapitalom koji nije ostvaren samim poslovanjem preduzeća već se preduzeće koristi kapitalom koji fizička ili pravna osoba ulaže u njega.ostvaruje se time što preduzeće ostvaruje povećane realne vrijednosti sredstava. Unutrašnje finansiranje – preduzeće samo povećava iznos trajnog kapitala iz ostvarene dobiti. a da to ne iskazuje u računovodstvu. 3.  unaprijed naplaćeni prihod. Tiho samofinansiranje . 6 .  Izvori sredstava s obzirom na mogućnost raspolaganja kapitalom. IZVORI SREDSTAVA PREMA NAČINU PRIBAVLJANJA KAPITALA Izvori sredstava prema načinu pribavljanja kapitala dijele se na:  spoljno finansiranje i  unutrašnje finansiranje.  preniskom revalorizacijom vrijednosti osnovnih sredstava. Tiho finansiranje se ostvaruje:  ubrzanim otpisivanjem vrijednosti osnovnih sredstava. Kao tiho finansiranje spominje se:  neiskazana dobit.  nepotrebnim otpisivanjem nenaplaćenih potraživanja i  podcjenjivanjem realne vrijednosti nabavljenih sirovina i materijala.1. KLASIFIKACIJA IZVORA SREDSTAVA Klasifikacija izvora sredstava u preduzeću je utvrđena na sljedeći način:  Izvori sredstava prema načinu pribavljanja kapitala.  Izvori sredstava prema namjeni.

 lombardni krediti.  trgovački krediti i  faktoring. IZVORI SREDSTAVA PREMA NAMJENI Izvori sredstava prema namjeni se dijele na:  izvore dugotrajne imovine.  precjenjivanje pasive i  potcjenjivanje aktive. 3. iako preduzeće nabavlja i dodatne izvore sredstava koji mu služe za neke druge poslove. i to:  obične dionice – finansijski lizing.  prioritetne dionice – lizing opreme. tj. IZVORI SREDSTAVA S OBZIROM NA MOGUĆNOST RASPOLAGANJA KAPITALOM Izvori sredstava s obzirom na mogućnost raspolaganja kapitalom mogu biti: 7 .  društveni kapital. Kao izvori kratkotrajne imovine spominju se sljedeći:  bankarski krediti. izvore osnovnih sredstava i  izvore kratkotrajne imovine. 3.  isplaćene dospjele obaveze.  pasivna vremenska razgraničenja. Izvori dugotrajne imovine predstavljaju sopstveni kapital.  interne dionice. izvore obrtnih sredstava. tj.  emisija kratkoročnih hartija od vrednosti.2. Potrebni su srazmjerno obimu poslovanja preduzeća.3.

 obaveze prema dobavljačima i državi. Prometej visoka škola za primijenjene i pravne nauke. Nedostacima ove vrste izvora sredstava u preduzeću se smatraju: 3 Živković M. Koriste se u pravilu onda kada preduzeće ne raspolaže s dovoljno trajnih izvora sredstava bez obaveze vraćanja. Nominovan kapital predstavlja kapital koji ima imenovanog vlasnika (uloženi trajni kapital). jer nema obaveza po dugovima.. Nenominovani kapital jeste kapital koji nema imenovanog vlasnika kao što su na primjer:  revalorizacijske rezerve.  Sigurnija solventnost.3 Prednosti trajnih izvora sredstava su:  Manja zavisnost o uslovima na tržištu nabavljanja kapitala. U dugove se ubrajaju:  krediti. Dugovi (izvori sredstava s obavezom vraćanja).  Manji uticaj kreditora na poslovnu politiku. Kod trajnih izvora sredstava preduzeće nema obavezu vraćanja kapitala onima od kojih ga je primio sve dok ono postoji. 8 .  fondovi. ”Ekonomika poslovanja”.  zadržana dobit.  trajni izvori sredstava (kapital preduzeća) i  dugovi (izvori sredstava s obavezom vraćanja).  Preduzeće može prilagođavati cijene u nepovoljnim uslovima na tržištu. Banja Luka. ali i onda kada preduzeće raspolaže s dovoljno trajnog kapitala koji trenutno nije raspoloživ.  rezerve preduzeća. 72. str.  neraspoređena dobit tokom godine. (2009).

3.  revalorizacione rezerve. Rezerve. Neraspoređena dobit preduzeća.  zakonske rezerve.  udjeli. Subotica. 311.  kazne. 2. KARAKTERISTIKE NAJBITNIJIH IZVORA SREDSTAVA U PREDUZEĆU Sopstvena sredstva investitor obezbjeđuje prilikom osnivanja preduzeća kao i raspodjelom ostvarene dobiti i iz fonda amortizacije.). 9 . (2002.. 4.  ulozi.  kamate. treba imati u vidu da je pojam sopstvenog kapitala uži pojam od sopstvenih izvora koji obuhvataju i izdvajanja na ime amortizacije. Sopstveni kapital preduzeća čini kapital od emisije običnih akcija i akumulirani dobitak.  drušveni kapital. Osnovni kapital čine:  akcijski kapital. ”Finansijski menadžment”. S tim u vezi. Proleter AD Bečej. 4 Vunjak N.  prisilna naplata. 4 Sopstveni kapital preduzeća sačinjavaju: 1.  sudske tužbe. str. Osnovni kapital.  državni kapital. Rezervama se smatraju:  kapitalne rezerve.

 energetske izvore. Elaborat o ekonomskoj opravdanosti određene investicije odnosno ulaganja sadrži tehničko-tehnološki i ekonomski dio.  plasman proizvoda. Pored kredita. pretežni način pozajmljivanja sredstava su krediti.  radnu snagu. Ekonomski dio treba da sadrži analize mikrolokacije.  izdavanjem ostalih hartija od vrijednosti. Pozajmljena sredstva mogu se obezbjediti kod domaćih i stranih banaka ili institucija. građevinskih objekata i drugih osnovnih sredstava. odnosno ulaganju u osnovna sredstva. U tom cilju. tj. lokaciju budućeg objekta u odnosu na:  tržište. U tehničko-tehnološkom dijelu potrebno je obrazložiti tehničko-tehnološka svojstva i karakteristike opreme.  izbor tehnološkog procesa.  analizu kadrovske osnove i potrebnih finansijskih sredstava. Stalno ulaganje u osnovna sredstva je uslov za uspješan razvoj preduzeća i zato se politici ulaganja mora posvetiti posebna pažnja.  i slično Kao rezultat analize ekonomske opravdanosti treba da proistekne odluka o investiranju. sredstva se mogu pozajmiti i:  udruživanjem i ulaganjem sredstava drugih lica.  pregled buduće akumulativnosti preduzeća.  izdavanjem obveznica.  sirovine. potrebno je vršiti posebne analize ekonomske opravdanosti ulaganja.  transport. 10 . U sopstvene izvore sredstava ubrajaju se i sredstva koja investitor dobija od drugih pravnih ili fizičkih lica bez obaveze vraćanja. Osnovni.

U trenutku osnivanja svakog preduzeća. Sopstveni kapital preduzeća obuhvata sve vrste imovine u preduzeću. koji se procjenjuju i iskazuju u novčanom izrazu. razlikuju se računovodstveni nazivi sopstvenog kapitala. SOPSTVENI KAPITAL KAO IZVOR SREDSTAVA Sopstveni kapital nekog preduzeća uobičajno nastaje početnim ulaganjem vlasnika.  kapital ortaka. ima svojstvo sopstvenog kapitala ne po tome što niko ne polaže pravo na njegovo vraćanje. 5.  učešće u dohotku. Sopstveni kapital prestavlja ukupnu vrijednost sredstava koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje. Pravna forma preduzeća u kojoj preduzeća mogu biti osnovana i vođena opredjeljena je mnogim faktorima kao što su:  odgovornost za poslovanje. Dio kapitala kojim preduzeće raspolaže koristeći ga za realizaciju svojih poslovnih ciljeva.  oporezivanje rezultata.o.  kontrola poslovanja. ili akcijski kapital. Zavisno od osnovnih pravnih formi preduzeća. dok se kao poziciju pasive knjiži sopstveni kapital. nego po tome što je dat na neograničeno vrijeme i što redoslijedu dospjeća dolazi na posljednje mesto. dok pozajmljeni kapital obuhvata sve vrste obaveza preduzeća.  udjeli d. bez vremenskog ograničenja unoseći ih spolja ili odričući se dijela dobitka koji je poslovanjem ostvaren. Upravi novac i stvari čine aktivu preduzeća. Vlasnici preduzeća mogu se.o. vlasnik ili vlasnici unose određenu sumu novca ili stvari. 11 . Tako možemo razlikovati:  inokosni kapital. u određenoj mjeri. uporediti sa zajmodavcima koji uzimaju sredstva jednom zajmoprimcu sa veoma dugim vremenom dospjeća.

Polazeći od ovog i drugih navedenih kriterijuma najbitnije su sljedeće pravne forme preduzeća: 1. Među odlučujuće faktore pri izboru pravne forme preduzeća ubraja se način pribavljanja sopstvenih sredstava. u elemente strukture kapitala preduzeća se ubrajaju:  kapital od emisije običnih akcija.  odlučivanje. Vlasnik preduzeća je preduzetnik. i  akumulirani dobitak. 12 . društvenoj. Analogno navedenom. Inokosna ili individualna preduzeća. državnoj. do potrebnih sredstava dolaze preko uloga članova društva odnosno ortaka. Međutim. Inokosna preduzeća i društva lica se po pravilu nalaze u privatnoj svojini. Društvo kapitala. zadržanoj ili mješovitoj svojini. Društva lica. Za obaveze koje iz poslovanja ovih društava proisteknu odgovaraju članovi društva solidarno i neograničeno. Pojam sopstvenog kapitala je uži pojam od sopstvenih izvora koji obuhvataju i izdvajanja na ime amortizacije. jer ne figuriraju kao izvor finansiranja u bilansnom smislu. pogotovo u velikim preduzećima koja imaju srazmjerno visoka ulaganja u fiksnu imovinu. Kod pojedinih preduzeća sopstveni kapital je kapital vlasnika preduzeća. Društva lica. On odgovara za poslovanje preduzeća ne samo uloženim sredstvima već cjelokupnom svojom imovinom. periodične naknade na ime amortizacije nisu interesantne sa stanovišta izučavanja i komponovanja strukture kapitala. naknade na ime amortizacije ne predstavljaju povećanje poslovnih sredstava koje nužno prati povećanje neke od pozicija pasive bilansa stanja. Naime. 3. 2. koja čine pored ortakluka i komanditna društva bez akcija. dok se društva kapitala mogu nalaziti u privatnoj.

Akumulirani dobitak se može definisati kao interni. DUGOROČNO POZAJMLJENI KAPITAL KAO IZVOR SREDSTAVA Zna se da je ekonomski neracionalno očekivati da preduzeće svoj rast i razvoj može finansirati isključivo angažovanjem sopstvenih izvora. Za razliku od sopstvenog kapitala koji predstavlja permanentni izvor finansiranja za koji ne postoji obaveza vraćanja. ukupan iznos neto dobitka ne može biti isplaćen akcionarima u vidu dividendi. Dugoročni dug se razlikuje od sopstvenog kapitala zbog svojih specifičnosti. proizilazi da pod dugoročnim dugom treba podrazumjevati različite vrste dugoročnih kredita i kapital pribavljen emisijom dugoročnih obveznica. a u cilju finansiranja daljeg rasta i razvoja preduzeća. ne mogu da budu korišćeni za finansiranje kapitalnih ulaganja koja imaju dugoročni karakter. odnosno dospjeća u kratkom roku. U preduzeću koje normalno posluje i koje vodi računa o svom rastu. sopstveni i trajni kapital preduzeća nastao reinvestiranjem dijela neto dobiti u poslovanje preduzeća. Prilikom emisije akcija. dugoročni 13 . Pri tome. Stoga. njihova prodaja može biti izvršena direktno kupcima od strane samog emitenta ili može biti povjerena posebnoj finansijskoj instituciji koja istupa kao posrednik između korporativnog preduzeća i neposrednih kupaca akcija. Akcije imaju svoju emisionu ili nominalnu vrijednost koja se utvrđuje ugovorom o osnivanju korporativnog preduzeća. Naime. odnosno odlukom akcionara. kada se radi o finansiranju kapitalnih ulaganja preduzeće se oslanja i na pozajmljene izvore finansiranja koji zajedno sa sopstvenmim izvorima čine strukturu njegovog kapitala. Kapital od emisije običnih akcija se formira emisijom i prodajom običnih akcija na tržištu hartija od vrijednosti i smatra se sopstvenim trajnim izvorom finansiranja preduzeća. Dugoročni pozajmljeni kapital (dugoročni dug) čine sve vrste dugova preduzeća koji imaju rok dospjeća duži od jedne godine. treba naglasiti da je struktura kapitala uži pojam od finansijske strukture jer kratkoročni dugovi zbog svoje bliske ročnosti. Respektujući izvršenu klasifikaciju strukture kapitala kada smo govorili o njegovim elementima. jedan njegov dio mora biti zadržan i reinvestiran u poslovanje kao interni izvor. 6.

(2009). Fiksirano je u tom smislu što je prinos povjerilaca limitiran ugovorenom kamatnom stopom na iznos duga.dug predstavlja obavezu koju preduzeće mora izmiriti u određenom roku i pod određenim uslovima koji su utvrđeni ugovorom između preduzeća . te utvrđuju opštu strategiju i ciljeve jedne organizacije. 14 . Iz tih razloga. dok dividenda nema tretman troškova i nadoknađuje se na teret neto dobitka. kontrolišu kvalitet. sa svim svojim sposobnostima. Oni kreiraju i proizvode usluge. odnosno način na koji su sredstva pribavljena. Banja Luka. Propust da se to plaćanje izvrši. odnosno dobitka prije oporezivanja. str. Prometej visoka škola za primijenjene i pravne nauke. Poznato je da ukupna sredstva preduzeća predstavljaju njegovu bruto imovinu i 5 Živković M. kvalitet i kvantitet sredstava treba da odgovara zahtjevima zadataka preduzeća. može dati pravo povjeriocima da preuzmu sredstva preduzeća ili da forsiraju njegovu likvidaciju u cilju naplate svojih potraživanja. pravo povjerilaca je fiksirano i prioritetnije od prava vlasnika. plasiraju proizvode. odnosno izvorima sredstava. što se tiče učešća u ostvarenom dobitku. Izvori sredstava preuzeća predstavljaju porijeklo. ni jedno preduzeće se ne može zamisliti bez odgovarajućih resursa. 114. obim i kvalitet sredstava uslovljeni su zadacima koje preduzeće treba da obavi i na taj način ostvari svoj osnovni cilj postojanja. Ljudi utiču na ekonomsku efikasnost. Dalje.. nezavisno od ostvarenog finansijskog rezultata preduzeća. Za efikasno obavljanje zadataka preduzeće mora da raspolaže određenom imovinom. ZAKLJUČAK Apsolutno ni jedan projekat. odnosno dobitka poslije oporezivanja.zajmotražioca i povjerilaca. Drugim riječima. Imovina preduzeća predstavlja skup različitih sredstava angažovanih za potrebe obavljanja poslovnih zadataka preduzeća. predstavljaju jedan od bitnih resursa. ”Ekonomika poslovanja”. 7. kamata na dug ima tretman troškova poslovanja i nadoknađuje se iz poslovnog dobitka. Bez efektivnih i efikasnih ljudi nemoguće je ostvariti svoje ciljeve. upravljaju finansijskim sredstvima. Vrsta.5 Upravo ovaj limitiran karakter prinosa daje povjeriocima pravo koje je prioritetnije u odnosu na pravo vlasnika na dividendu. a ljudi.

”Savremeno upravljanje finansijama preduzeća”. CIDEF. [6] Živković M. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. FON. Banja Luka. Kragujevac.). ”Korporativne finansije”.org 15 .).zajedničkim imenom nazivaju se aktiva. [4] Stančić P. (2004. ”Poslovne finansije”. [8] www. (2009). V. [5] Vunjak N. Proleter AD Bečej. (2008. [3] Ivanišević M. ”Ekonomika poslovanja”. Subotica.). (2002. 8.). Beograd.. Beograd. [2] Grubišić D..wikipedia. (2006. ”Poslovna ekonomija”. Beograd. (2004. ”Ekonomika poslovanja”..).).. (2005. Split. Prometej visoka škola za primijenjene i pravne nauke. Ekonomski fakultet. LITERATURA [1] Bogojević A. Izvori sredstava zajedničkim imenom nazivaju se pasiva.. ”Finansijski menadžment”. [7] Živković M...

com 16 .[9] www.link-elearning.