ìñtèrkùltùràlnòst

ISSN 2217-4893
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2012. / br. 04

1

fotografija: Anna Shelton
2
ISSN 2217-4893
ìñtèrkùltùràlnòst
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / OKTOBAR 2012 / br. 04

3
IN­TER­KUL­TU­RAL­NOST
Ča­so­pis za pod­sti­ca­nje i afir­ma­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je

Iz­da­vač: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne, Voj­vo­de Put­ni­ka 2, No­vi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, zkvra­zvoj@nsca­ble.net
Za iz­da­va­ča: Ti­bor Vaj­da, di­rek­tor
Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik: mr Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić

Ured­ni­štvo: dr Du­šan Ma­rin­ko­vić, No­vi Sad, dr Iva­na Ži­van­če­vić Se­ke­ruš, No­vi Sad, dr Želj­ko Vuč­ko­vić, Som­bor,
dr Alek­san­dra Jo­vi­će­vić, Be­o­grad, Rim, mr Dra­ga­na Be­le­sli­jin, No­vi Sad, mr Dra­gan Je­len­ko­vić, Pan­če­vo, Be­o­grad,
dr Ira Pro­da­nov, No­vi Sad, dr An­drej Mir­čev, Osi­jek, Ri­je­ka, Ve­ra Ko­picl, No­vi Sad

Stal­ni sa­rad­ni­ci: Fra­nja Pe­tri­no­vić, No­vi Sad, Sa­va Ste­pa­nov, No­vi Sad, Iva­na Vu­jić, Be­o­grad, dr Sa­ša Bra­jo­vić, Be­o­grad,
dr Ni­ko­lae Ma­no­le­sku, Bu­ku­rešt, Serž Pej, Pa­riz, mr Maj­da Adle­šić, No­vi Sad, Ta­nja Kra­gu­je­vić, Be­o­grad, dr Na­da Sav­ko­vić,
No­vi Sad, dr Da­mir Smi­lja­nić, No­vi Sad, To­mi­slav Kar­ga­čin, No­vi Sad, mr Bo­ris La­bu­do­vić, No­vi Sad, Iva­na In­đin, No­vi Sad,
dr Rad­mi­la Gi­kić Pe­tro­vić, No­vi Sad, dr Alek­san­dra Iz­gar­jan, No­vi Sad

Sa­vet: dr Ja­sna Jo­va­nov, dr Goj­ko Te­šić, mr Va­sa Pav­ko­vić, dr Mi­le­na Dra­gi­će­vić Še­šić, dr Gor­da­na Sto­kić Si­mon­čić,
dr Pre­drag Mu­tav­džić, dr Ni­ko­la Gr­di­nić, dr Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, Mi­lo­rad Be­lan­čić, mr Mla­den Ma­rin­kov,
dr Mi­kloš Bi­ro, dr Li­di­ja Me­re­nik, dr Kor­ne­li­ja Fa­ra­go, dr Sven­ka Sa­vić, dr Sve­ti­slav Jo­va­nov, dr Mi­lan Uze­lac,
dr Ja­noš Ba­njai, dr Lji­lja­na Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić, dr Žolt La­zar, dr Zo­ran Đe­rić, dr Zo­ran Kin­đić, dr Dra­gan Ko­ko­vić,
dr Dra­gan Žu­nić, dr Mi­len­ko Pe­ro­vić, dr Il­di­ko Er­dei

Me­đu­na­rod­ni sa­vet: Ne­boj­ša Ra­dić, Kem­bridž, En­gle­ska, dr Iva­na Mi­lo­je­vić, San­šajn Ko­ust, Austra­li­ja,
dr Dra­gan Ku­jun­džić, Gejn­zvil, Flo­ri­da, SAD, dr Bra­ni­slav Ra­de­ljić, Lon­don, En­gle­ska, dr Na­ta­ša Ba­kić Mi­rić, Al­ma Ata,
Ka­zah­stan, dr Sa­mjuel Ba­ba­tun­de Mo­ru­va­von, Ado Eki­ti, Ni­ge­ri­ja, dr Mar­ha­ri­ta Fa­bri­kant, Minsk, Be­lo­ru­si­ja,
dr Ni­na Ži­van­če­vić, Pa­riz, Fran­cu­ska, dr Na­ta­ša Uro­še­vić, Pu­la, Hr­vat­ska, A. K. Dža­ješ, Haj­de­ra­bad, In­di­ja

Prav­ni kon­sul­tant: Oli­ve­ra Ma­rin­kov PR, ko­mu­ni­ka­ci­je: Mi­li­ca Raz­u­me­nić Lek­tor: Ljud­mi­la Pen­delj
Pre­vo­di: Lan­gu­a­ge&Tran­sla­tion Cen­tre, Mir­ko Cvet­ko­vić Teh­nič­ki ko­or­di­na­tor: Mir­ja­na Ka­men­ko
Me­đu­na­rod­na sa­rad­nja: Ile­a­na Ur­su, Me­ral Ta­rar Tu­tuš
Vi­zu­el­ni iden­ti­tet: Dra­gan Je­len­ko­vić Ured­nik fo­to-edi­to­ri­ja­la: Vla­di­mir Pa­vić Pre­lom: Pa­vle Ha­lu­pa

Auto­ri fo­to-edi­to­ri­ja­la: Anna Shelton, Amber Marie Chavez, Marek Wykowski, Saša Milovanović, Anton Lepashov,
Jan Cieslikiewicz, Lee Gumienny

Štam­pa: „Stoj­kov štam­pa­ri­ja d.o.o.”, La­ze Nan­či­ća 34–36, No­vi Sad Copyright: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne, 2012. Ti­raž: 500

Ča­so­pis iz­la­zi pod po­kro­vi­telj­stvom Po­kra­jin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru
i jav­no in­for­mi­sa­nje Vla­de AP Voj­vo­di­ne

4
IN­TER­CUL­TU­RA­LITY
Ma­ga­zi­ne for sti­mu­la­tion and af
­fi r­ma­tion of in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion

Pu­blis­her: In­sti­tu­te of cul­tu­re for Voj­vo­di­na, Voj­vo­de Put­ni­ka 2, No­vi Sad,
pho­ne no. +381 21 4754148, 4754128, zkvra­zvoj@nsca­ble.net
Pre­si­dent and Chi­ef Exe­cu­ti­ve Of ­fi­cer: Ti­bor Vaj­da
Edi­tor-in-Chi­ef: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić, M.Phil.

As­si­stant Edi­tors: Du­šan Ma­rin­ko­vić, Ph.D, No­vi Sad, Iva­na Ži­van­če­vić Se­ke­ruš, Ph.D, No­vi Sad, Želj­ko Vuč­ko­vić, Ph.D,
Som­bor, Alek­san­dra Jo­vi­će­vić, Ph.D, Bel­gra­de, Ro­me, Dra­ga­na Be­le­sli­jin, M.Phil, No­vi Sad, Dra­gan Je­len­ko­vić, M.F.A,
Pan­če­vo, Bel­gra­de, Ira Pro­da­nov, Ph.D, No­vi Sad, An­drej Mir­čev, Ph.D, Osi­jek, Ri­je­ka, Ve­ra Ko­picl, No­vi Sad

Con­tri­bu­ting Aut­hors: Fra­nja Pe­tri­no­vić, No­vi Sad, Sa­va Ste­pa­nov, No­vi Sad, Iva­na Vu­jić, Bel­gra­de, Sa­ša Bra­jo­vić, Ph.D,
Bel­gra­de, Ni­co­lae Ma­no­le­scu, Ph.D, Buc­ha­rest, Ser­ge Pey, Pa­ris, Maj­da Adle­šić, M.Phil, No­vi Sad, Ta­nja Kra­gu­je­vić,
Bel­gra­de, Na­da Sav­ko­vić, Ph.D, No­vi Sad, Da­mir Smi­lja­nić, Ph.D, No­vi Sad, To­mi­slav Kar­ga­čin, No­vi Sad, Bo­ris La­bu­do­vić,
M.Phil, No­vi Sad, Iva­na In­đin, No­vi Sad, Rad­mi­la Gi­kić Pe­tro­vić, Ph.D, No­vi Sad, Alek­san­dra Iz­gar­jan, Ph.D, No­vi Sad

Co­un­cil: Ja­sna Jo­va­nov, Ph.D. / Goj­ko Te­šić, Ph.D. / Va­sa Pav­ko­vić, M.Phil. / Mi­le­na Dra­gi­će­vić Še­šić, Ph.D. /
Gor­da­na Sto­kić Si­mon­čić, Ph.D. / Pre­drag Mu­tav­džić, Ph.D. / Ni­ko­la Gr­di­nić, Ph.D. / Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, Ph.D. /
Mi­lo­rad Be­lan­čić / Mla­den Ma­rin­kov, M.F.A. / Mi­kloš Bi­ro, Ph.D. / Li­di­ja Me­re­nik, Ph.D. / Kor­ne­li­ja Fa­ra­go, Ph.D. /
Sven­ka Sa­vić, Ph.D. / Sve­ti­slav Jo­va­nov, Ph.D. / Mi­lan Uze­lac, Ph.D. / Ja­noš Ba­njai, Ph.D. / Lji­lja­na Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić,
Ph.D. / Žolt La­zar, Ph.D. / Zo­ran Đe­rić, Ph.D. / Zo­ran Kin­đić, Ph.D. / Dra­gan Ko­ko­vić, Ph.D. / Dra­gan Žu­nić, Ph.D. /
Mi­len­ko Pe­ro­vić, Ph.D. / Il­di­ko Er­dei, Ph.D.

In­ter­na­ti­o­nal Co­un­cil: Ne­boj­ša Ra­dić, Cam­brid­ge, En­gland, Iva­na Mi­lo­je­vić, Ph.D, Sun­shi­ne Co­ast, Austra­lia, Dra­gan
Ku­jun­džić, Ph.D, Ga­i­ne­svil­le, Flo­ri­da, USA, Bra­ni­slav Ra­de­ljić, Ph.D, Lon­don, En­gland, Na­ta­ša Ba­kić Mi­rić, Ph.D, Al­maty,
Ka­zakhstan, Sa­muel Ba­ba­tun­de Mo­ru­wa­won, Ph.D, Ado Eki­ti, Ni­ge­ria, Mar­haryta Fa­brykant, Ph.D, Minsk, Be­la­rus, Ni­na
Ži­van­če­vić, Ph.D, Pa­ris, Fran­ce, Na­ta­ša Uro­še­vić, Ph.D, Pu­la, Cro­a­tia, A. K. Jayesh, M.Phil, Hyde­ra­bad, In­dia

Le­gal Af­fa­irs: Oli­ve­ra Ma­rin­kov PR Ma­na­ger: Mi­li­ca Raz­u­me­nić Pro­o­fre­a­ding: Ljud­mi­la Pen­delj
Tran­sla­ted by: Lan­gu­a­ge&Tran­sla­tion Cen­tre, Mir­ko Cvet­ko­vić Tec­hni­cal Co­or­di­na­tor: Mir­ja­na Ka­men­ko
In­ter­na­ti­o­nal Co­o­pe­ra­tion: Ile­a­na Ur­su, Me­ral Ta­rar Tu­tuš Vi­sual Iden­tity: Dra­gan Je­len­ko­vić
Pho­to­graphy Di­rec­tor: Vla­di­mir Pa­vić Layout: Pa­vle Ha­lu­pa

Edi­to­rial Pho­to­grap­hers: Anna Shelton, Amber Marie Chavez, Marek Wykowski, Saša Milovanović, Anton Lepashov,
Jan Cieslikiewicz, Lee Gumienny

Prin­ted by: “Stoj­kov Prin­ting Ho­u­se”, La­ze Nan­či­ća 34–36, No­vi Sad Copyright: The In­sti­tu­te for cul­tu­re of Voj­vo­di­na, 2012.
Cir­cu­la­tion: 500

The ma­ga­zi­ne is spon­so­red by the Pro­vin­cial Sec­re­ta­ri­at for Cul­tu­re
and Pu­blic In­for­ma­tion of AP Voj­vo­di­na

5
6
sáðržâj

úvõdñik
Aleksandra Đurić Bosnić, Govor identiteta: nacija, sredina, trenutaK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Dušan Bjelić, RADIKALNI KONZERVATIVIZAM BALKANSKE GEO-PSIHOANALIZE . . . . . . . . . . . . . . . 12
Branislav Radeljić, ISLAM KAO IZAZOV EVROPSKOJ TOLERANCIJI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Predrag Mutavdžić, Anastasios Kampuris, Saša Savić, GRANICE JEZIČKOG IDENTITETA NA
BALKANSKOM POLUOSTRVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Andrej Mirčev, INTERMEDIJALNE DE/RE/KONSTRUKCIJE IDENTITETA (Komparativna analiza
dnevničkih praksi Géze Csátha i Margite Stefanović) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Sanja Lazarević Radak, INTERPRETACIJA I ANALIZA DRUGOSTI NA GRANICAMA DISCIPLINA . . . . 82
Igor Gajin, ODMJERAVANJE KULTURA I VAGANJE KNJIŽEVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Brižit Veltman Aron, FIGURA JEVREJINA U SEVERNOJ AFRICI: MEMI, DERIDA, SIKSU . . . . . . . . . . . . 116
Vladislava Gordić Petković, IDENTITET, JEZIK I SOCIJALNA STRATIFIKACIJA:
KAKO ŽENSKA KNJIŽEVNOST PODRIVA POREDAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Dragana Beleslijin, TIPOVI MUŠKOG SUBJEKTA U POEZIJI I PROZI JUDITE ŠALGO . . . . . . . . . . . . . . . 144
Ljudmila Pendelj, FONETSKA ANALIZA DUBLETNIH OBLIKA REČI POREKLOM IZ GRČKOG I
LATINSKOG JEZIKA U GRAĐI ZA REČNIK STRANIH REČI U PREDVUKOVSKOM PERIODU I–II
VELIMIRA MIHAJLOVIĆA (II DEO) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Jasna Jovanov, KONSTANTIN BRANKUZI: LET BOŽANSKOG MAŠINISTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
Sergej Beuk, INTERKULTURALNA TEOLOGIJA: PROBLEM HRIŠĆANSKOG IDENTITETA I
SAVREMENA MISIOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Mirjana Starčević, Radmila Janičić, UNAPREĐENJE AKTIVNOSTI ODNOSA S JAVNOŠĆU U
INSTITUCIJAMA KULTURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

vîðeñjå
Dragan Kujundžić, RASA, DEKONSTRUKCIJA, KRITIČKA TEORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Etjen Balibar, IZBOR/ODABIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252
Žak Derida, tRASA: ODGOVOR ETJENU BALIBARU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
Mirko Sebić, LJUBAV, IDENTITET, RAZLIKA. REČI (O) LJUBAVI – NEMOGUĆE REČI . . . . . . . . . . . . . 278
Sava Stepanov, PARISKE GODINE MILANA KONJOVIĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286

dïjałøzí
Pavle Šosberger (priredio Dragan Kujundžić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
Pavle Šosberger, ZALEĐENO SEĆANJE, Dragan Kujundžić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304

kóòrdînäte
Rejmon Detre, ŠTA JE PRVO NASTALO: JEZIK ILI NACIJA? (prevod i komentari: Mirko Cvetković) . . . . 322
Džulijan Haus, ŠTA JE „INTERKULTURALNI GOVORNIK”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332
Slobodan Vasić, PROPITIVANJE ŽENSKIH, FEMINISTIČKIH I MUSLIMANSKIH IDENTITETA:
POSTSOCIJALISTIČKI KONTEKSTI U BOSNI I HERCEGOVINI I NA KOSOVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Almir Bašović, TRAGEDIJA I VIŠAK ISTORIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
Vesna Ždrnja, IGRAJMO SE IGRE – „VODIČ KROZ KREATIVNI DRAMSKI PROCES” . . . . . . . . . . . . . . . 356

7
8
úvõdñik

Govor identiteta:
nacija, sredina, trenutak
Ostajući u tematskim okvirima kulturološko-identitetskih potraga, nakon godinu
dana od smrti Radomira Konstantinovića, zatečeni u svojevrsnom novom iracionalizmu
koji, kako se čini, sve uspešnije travestira i parafrazira Tenovu trijadu rasa, sredina, tre­
nutak, prinuđeni smo, još jednom, na priznanje tačnosti i anticipatorske snage teorije o
zatvorenim kulturama i sistemima.
U vremenu vrednosnog konvertovanja označenog upravo nacijom, sredinom i tre-
nutkom, Konstantinovićeva anamneza duha palanke kao trajne mogućnosti i trajnog
iskušenja koje luta svetom u potrazi za idealnim toposom poprima snagu definicije...
Negde između „načela Kraja” i „načela Beskraja” duh palanke ostaje i opstaje kao jedan
uvek mogući odgovor istoriji (u nemirenju sa njom) i egzistenciji (u nasilju nad njom).
Pojavni oblici duha palanke ostaju nepredvidivi: on se istovremeno ospoljava i kao duh
programskog siromaštva i samoodricanja, „života svedenog na letargično trajanje”, ali i
kao duh agitacije i agresije u ime očuvanja jedinstva – nacionalnog, konfesionalnog, teri-
torijalnog, teorijskog, mentalnog, uvek plemenskog i neizbežno iracionalnog. Kao trajni
duh margine i duh „eksplozije varvarstva”, duh palanke, upravo u ime plemenskog jedin-
stva proklamovanog u svoje najviše načelo, inicira trajnu stereotipizaciju sopstva i sveta u
večitom porivu da dokine (ne dopusti) svaku Razliku, u estetskom, etičkom, ontološkom
ili semantičkom smislu... Otud se u kulturnim sistemima naseljenim duhom palanke
represija uvek iznova praktikuje, najavljuje i doziva... Nad egzistencijom i nad smislom...
Uvek u ime „idealnog” kolektivno nadređenog: države, nacije, nacije države... Upravo su
pojmovi nasilja i univerzalnosti, granica i identiteta tesno povezani sa fenomenom i poj-
mom Rasizma, koji je krajnja konsekvenca dogmatične zatvorenosti u jednoobraznosti i
koji, kako kaže Etjen Balibar, uznemirava filozofiju i dovodi je u pitanje.
I baš kao što ume da bude govor naše autentičnosti, govor identiteta može da bude
i vulgarno represivan i brutalan svaki put kada se u ime konzerviranja monolitne i oka-
menjene jedinstvenosti vidi kao moćno oružje kojim se ispisuju nove (stare) dogmatske
matrice. U mišljenju i delanju, kreaciji i transcendenciji... Kao makabrični circulum vitio­
sus u kojem „nema kraja kraju”...

Aleksandra Đurić Bosnić

9
10
ïñtérkûltúråłna
ìsträživanjá
11
f o t o A n n a S h e l t o n a v s h e l t o n @ g m a i l . c o m

s t r a n a : 8 , 9 , 1 1 , 4 5 , 4 6 , 4 7 , 6 3 , 8 0 , 8 1

12
13
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 159.964.2(497)
UDC 1 Žižek S.
UDC 159.964:929 Freud S.

Dušan Bjelić
Univerzitet Južni Mejn, SAD

Radikalni konzervativizam
balkanske geo-psihoanalize
SAŽETAK: Julija Kristeva i Slavoj Žižek su devedesetih godina u svojim
kulturno-političkim analizama Balkana razvili jedinstven diskurs unutar psi-
hoanalize – psihoanalizu Balkana – prema kojem se rodni geografski prostor
predstavlja kao patološki ekvivalent edipalne fantazme arhaične majke, i od
koje se, kao i u edipalnoj vezi, subjekt mora radikalno odvojiti i podrediti
autoritetu simboličkog oca, tj. u njihovom slučaju, geografije dominirajućeg
evropocentričkog Drugog. U osnovi takvog pristupa je konzervativna poli-
tika označavanja primitivnog, koja se zasniva na samoorijentalizaciji i
geopolitičkoj deidentifikaciji sa Balkanom kao preduslovom njihovog kosmo-
politskog i univerzalističkog identiteta.
KLJUČNE REČI: Žižek, Kristeva, Frojd, Said, Gramši, psihoanaliza, Balkan, stra-
nac, majka, emigrant.

“The Mittel Land” Drakule B. Stokera poziva se i na Balkan i na Centralnu Evro-
pu, gde je Centralna Evropa zamišljena kao „prelazna zona između zapadne civilizacije i
nedokučivog identiteta Rusije.”1 Ovaj prelazni status ima jači intenzitet na Balkanu, koji je,
pored toga što je deo Istoka/Zapada, viđen i kao most između hrišćanskog severa i mu-
slimanskog juga. I zapadno i istočno hrišćanstvo, kao i islam, oformljeni su na Balkanu, i
njihova praksa podudara se sa etničkim i nacionalnim granicama. Balkan nikada nije bio
kolonizovan u modernom smislu. Tu su, za vreme vekovne otomanske vladavine uvedene
strategije repopulacije, religioznog preobraćenja i polarizacije u cilju kontrolisanja terito-
rije, a ljudi sa Balkana počeli su da doživljavaju jedni druge (i sami sebe) i kao kolonijalne
vladare i kao kolonijalne podanike. Ova zapisana dvosmislenost učinila je da balkanske
nacije države, koje su nicale u 19. veku, budu posebno ranjive na reprezentativnu koloni-
zaciju od strane „podesne zapadne civilizacije” i aspiraciju „evropskog” identiteta. Tokom

1 To­mi­slav Z. Lon­gi­no­vić, “Vam­pi­res li­ke Us” in Bal­kan as Me­tap­hor: Bet­we­en Glo­ba­li­za­tion and Frag­men­
ta­tion, ed. Du­šan I. Bje­lić and Ob­rad Sa­vić (Cam­brid­ge, MA: MIT Press, 2002), 39-55.

14
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

19. i početkom 20. veka, u periodu formiranja balkanskih nacija država na ruševinama
Otomanskog carstva, bilo je uobičajeno da intelektualna elita studira u Beču, Berlinu,
Parizu ili Istanbulu – u zavisnosti od toga koji bi od ovih imperijalističkih glavnih gradova
izvršio najveći kulturni i lingvistički uticaj na određeni region. Zbog nasleđenih gore-
opisanih dvosmislenosti, Balkan, unutar svog sopstvenog diskurzivnog prostora, uzvraća
dinamiku formiranja identiteta od-centra-ka-periferiji premeštajući geopolitičku patolo-
giju na istočne susede.2 Na taj način, balkanske nacije ne samo da orijentalizuju „drugo”
već i same sebe pozapadnjuju kao Zapad „drugog”. Balkanizam, kao sistem diskurs geo-
grafije, odgovaran je za načine na koje se geopolitička dvosmislenost balkanskog prostora
internalizuje u balkanski identitet ne samo kroz samoorijentalizaciju već i kroz hegemon-
sko predstavljanje.3
Ovaj esej fokusira se na diskurs geografiju Balkana kao skrivenu kontingenciju in-
telektualnog rada dva lakanovska psihoanalitičara, Julije Kristeve (Julia Kristeva) i Slavoja
Žižeka. Njihov ikonski status globalnih intelektualaca i sam obim njihovog rada generisali
su isto toliko industrijski veliko telo kritike. Međutim, najveći deo te kritike uzeo je nji-
hovo delo zdravo za gotovo, kao nešto što potiče isključivo iz tradicije evropskog diskur-
sa racionalnosti. U onome što ovde sledi, na osnovu instrukcija Gramšijevog (Gramsci)
koncepta intelektualnog rada kao društvenog praxis-a i njegovog samoosnaživanja kroz
marginalnu geografiju, predstaviću jedan izričito balkanski pogled na relevantne diskurse
o izgnanstvu i univerzalnosti Kristeve i Žižeka, naglašavajući pritom njihovo balkansko
poreklo i diskurzivnu geografiju regiona kao disonantnu infrastrukturu njihovog samo-
proklamovanog univerzalizma i kosmopolitanizma.

U procesu šire konceptualizacije njihovog intelektualnog stvaralaštva, pozivam se na
neke osnovne Gramšijeve koncepte, kao što su geografska i istorijska specifičnost, koja je
centralna kako za intelektualni rad tako i za unutrašnji pluralitet subjekta. Ovaj Gramšijev
koncept, kao i drugi, naročito odjekuju u današnjoj klimi tenzije između homogenizacije
globalnog kapitalizma i kulturne raznolikosti imigranata, koja je premestila ekonomske
konflikte globalnog kapitalizma na kulturu i identitet. Gramšijev rad takođe predstav-
lja temelj za interdisciplinarnu oblast kulturnih studija (koje uključuju i druge „oblasti”
proučavanja). Mnogi akademici i pisci koji se bave ovim temama i sami su iseljenici koji
se identifikuju sa subalternim grupama o kojima pišu ili iz kojih potiču, i čije izmeštanje
deluje kao radikalni otpor kulturnoj ortodoksiji njihovih nacija domaćina, bivših koloni-
jalnih centara.

2 Mi­li­ca Ba­kić-Hej­den, “Ne­sting ori­en­ta­lism: The Ca­se of For­mer Yugo­sla­via,” Sla­vic Re­vi­ew 54.4 (Win­ter
1995): 917-931 = „Re­pro­duk­ci­ja ori­jen­ta­li­zma: pri­mer biv­še Ju­go­sla­vi­je”, Fi­lo­zo­fi­ja i dru­štvo XIV (1998)
101–118; u da­ljem tek­stu iz­vor na­ve­den u za­gra­di kao „Re­pro­duk­ci­ja”.
3 Vi­di Ma­ria To­do­ro­va, Ima­gi­ning the Bal­kans (Ox­ford: Ox­ford Uni­ver­sity Press,
1997) = Ima­gi­nar­ni Bal­kan, prev. D. Star­če­vić, A. Ba­ja­ze­tov-Vu­čen, Be­o­grad: Bi­bli­o­te­ka XX vek, Či­go­ja
1999; u da­ljem tek­stu iz­vor na­ve­den u za­gra­di kao Ima­gi­nar­ni.

15
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Rad Kristeve i Žižeka, sa druge strane, nudi suprotan, disidentski odgovor na iz-
gnanstvo koje diskurzivno pokorava Balkan i imigrante evropskoj simboličkoj domi-
nantnosti. Pod znakom psihoanalize Balkana njihov rad promoviše internacionalizaciju
balkanskog geopolitičkog položaja kao Drugog Evrope i proizvodi negativnu verziju bal-
kanske subjektivnosti kao palog Edipa koji patologizira imigrantsku subjektivnost na os-
novu incestne veze sa izgubljenim prostorom. Ova patologizacija postiže se prizivanjem
lakanovske teorije rascepa subjekta kao univerzalne strukture moderne subjektivnosti koja
uzvraća kognitivnom rascepu između carstva i kolonije kao simboličnom ocu i arhaičnoj
majci. Ova univerzalna šema ignoriše subverzivnu ulogu geografije i istorije u formiranju
balkanske subjektivnosti. Ovaj „situacioni intenzitet i osećajnost”4, koji nedostaje u radu
Kristeve i Žižeka, nalazi se u središtu Gramšijevih koncepata intelektualnog rada i indi-
vidualne subjektivnosti.
Prilikom elaboriranja konvergencije u radu Kristeve i Žižeka, kao i u njihovim ličnim
istorijama, potvrdiću i protumačiti njihovo razilaženje u ovim oblastima, uključujući
okolnosti njihovog izmeštanja iz Bugarske i bivše Jugoslavije. Tvrdim, međutim, da čak
i pored ovih razlika, svako od njih nudi i isključiv diskurs radikalnog konzervativizma,
uokvirenog u jeziku želje, kao idiosinkratičke forme intelektualnog rada.

Bulgarie, ma sous-France
Dobro je poznata istorija izmeštanja Julije Kristeve iz njenih bugarskih korena. Rođena
je 1941. godine i dobila je odlično frankofonsko obrazovanje. Nakon što je završila lingvi-
stiku na Univerzitetu u Sofiji, godine 1965. dobija stipendiju francuske Vlade, koja joj je
omogućila da nastavi poslediplomske studije u Parizu, gde se brzo istakla na francuskoj in-
telektualnoj sceni, studirajući sa eminentnim akademicima kao što su, između ostalih, Ro-
land Bart (Roland Barthes), Klod Levi-Štros (Claude Levi-Strauss) i Emil Benvenist (Emil
Benveniste). Ubrzo po dolasku u Pariz, postala je deo kruga intelektualaca povezanih sa
avangardnim književnim žurnalom Tel Quel, da bi se na kraju i udala za jednog od ured-
nika osnivača, pisca Filipa Solersa (Philippe Sollers). Ona sama objavljivala je u žurnalu
zajedno sa Žakom Deridom (Jacques Derrida), Mišelom Fukoom (Michel Foucault), Ro-
landom Bartom i drugim istaknutim figurama pariske književne scene. Na početku je bila
marksista i student pobunjenik, da bi kasnije započela izučavanja sa Lakanom (Lacan) i
inkorporisala njegove ideje o subjektivitetu u svoja dela na temu strukturalne lingvistike.
Revolution in Poetic Language (1974), jedna od doktorskih teza Kristeve, kombinovana
sa Bahtinovom (Bakhtin) marksističkom teorijom polifonije u jeziku sa Lakanovim poj-
mom rascepa subjekta, jedinstvenim teorijskim položajem pomirenja buržoaske estetike
sa revolucionarnim poljem teksta. Upravo ovaj rad ju je definitivno lansirao kao vodećeg
literarnog teoretičara svog vremena.

4 Ed­ward Said, Re­flec­ti­ons on Exi­le and ot­her Es­says, (Cam­brid­ge: Har­vard Uni­ver­sity Press. 2000), 466.

16
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kristevina „politika označavanja” diskurzivno transformiše intelektulani rad od sub-
jekta simboličko-materijalne intervencije u snabdevača želje označitelja i samooznačavanja
kao stalnog izvora revolta i kreativne negativnosti. Njen koncept „egzila” kao stanja ko-
smopolitanizma potiče, ne toliko iz njenog života u Parizu, koliko iz njenog iskustva same
sebe kao oslobođenog, potpuno edipalizovanog subjekta izgnanog iz svog rodnog prostora:
„Izgnanstvo je već samo po sebi oblik disidentstva, jer podrazumeva čupanja sebe od poro-
dice, zemlje ili jezika.”5 Ona proširuje ovaj koncept disidencije na ideju „Edipalne pobune”
protiv rodnog prostora i tvrdi da subjekat postoji u tenziji između radosti govora (želja
za ocem) i zavođenja pre-jezičkog stanja materinskog jedinstva (želja za majkom). Kroz
tenziju koju su stvorile ove oprečne sile, stvara se željeni subjekat i autonomni govornik.
Ona sama, da bi postala potpuno edipalizovani subjekat, morala je prvo da demonizira svoj
bugarski identitet prema sopstvenoj teoriji zazornosti (abjection): „Ja sebe proterujem, ja
sebe ispljuvavam, ja sebe unižavam u istom pokretu u kom ’ja’ tvrdim da sebe ostvarujem”
(3). Iz egzila, piše s „ljubavlju” Bugarskoj kao geopolitičkom zazornom (abject):
Vi pa­ti­te od ha­o­sa, od van­da­li­zma, od na­si­lja. Vi pa­ti­te od ne­do­stat­ka auto­ri­te­ta.
Vi pa­ti­te od ko­rup­ci­je, od­su­stva ini­ci­ja­ti­ve, alj­ka­vo­sti ko­ja na in­di­vi­du­al­nom ni­vou
udvo­stru­ča­va bru­tal­nost bez pre­se­da­na, aro­gan­ci­ju ma­fi­je i pre­va­re no­vo­pe­če­nih
bo­ga­ta­ša.6
Nje­na po­ru­ka gra­đa­ni­ma Bu­gar­ske je da se, pra­te­ći njen pri­mer, „pod­vrg­nu psi­ho­a­
na­li­zi ili psi­ho­te­ra­pi­ji” (182) ka­ko bi se uspe­šno pri­dru­ži­li evrop­skoj ci­vi­li­za­ci­ji. Kri­ste­va
dis­kur­ziv­no po­no­vo uvo­di ko­lo­ni­jal­nu pa­ra­dig­mu u evrop­sku ge­o­po­li­ti­ku pre­ko svo­je po­
li­ti­ke ozna­ča­va­nja na isti na­čin na ko­ji je La­ka­nov ras­cep su­bjek­ta ar­ti­ku­li­san kroz nje­nu
te­o­ri­ju po­et­skog je­zi­ka. Ma­te­rin­ski po­riv za iz­gu­blje­nim pro­sto­rom pred­sta­vlja ne­is­crp­nu
si­ro­vi­nu za iz­grad­nju kul­tur­nog ka­pi­ta­la fran­cu­ske na­ci­je.
Do­sled­na svo­joj te­o­ri­ji po­et­skog je­zi­ka i pre-je­zič­kog sta­nja ko­re (cho­ra), ar­ha­ič­ni po­
riv za maj­kom osta­je is­pod je­zi­ka kao stal­ni pre-je­zič­ki po­riv ko­ji ki­da sim­bo­lič­ke kon­ven­
ci­je i stva­ra no­ve eks­pre­siv­ne for­me. Je­zik je u ra­du Kri­ste­ve cen­tral­na tač­ka na vi­še ni­voa.
Kao la­ka­nov­ski psi­ho­a­na­li­ti­čar, ona se dr­ži prin­ci­pa da je­zik ima su­štin­ski zna­čaj za sim­
bo­lič­ki re­do­sled ko­ji omo­gu­ća­va po­sto­ja­nje pre-po­sto­je­će kul­tu­re i pra­vi­la, stva­ra osno­vu
za su­bje­kat ko­ji iz­vi­re iz ar­ha­ič­nog ma­te­rin­skog – ko­re. Fran­cu­ski je­zik, po­red to­ga što je
alat ko­jim ona ar­ti­ku­li­še svoj pro­je­kat „Edi­pal­ne po­bu­ne”, pred­sta­vlja i sim­bol nje­nog sop­
stve­nog „vas­kr­se­nja” kao ko­smo­po­lit­skog in­te­lek­tu­al­ca.
Pa ipak, bu­gar­ski je za me­ne sko­ro mr­tav je­zik. To jest, ka­ko sam po­ste­pe­no uči­la
fran­cu­ski je­zik, deo me­ne je po­la­ko bi­vao is­tre­bljen, pr­vo od do­mi­ni­kan­skih ka­lu­

5 Ci­tat iz: Da­ni­el­le Marx-Sco­u­ras, The Cul­tu­ral Po­li­tics of Tel Qu­el: Li­te­ra­tu­re and the Left in the Wa­ke of
En­ga­ge­ment, (Phi­la­delp­hia, PA: Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity Press, 1996), 195.
6 Ju­lia Kri­ste­va, Cri­sis of The Su­bject, na en­gle­ski pre­ve­la Su­san Fa­ir­fi­eld, (New York City, NY: Ot­her Press,
2000), 176: u da­ljem tek­stu iz­vor na­ve­den u za­gra­di kao Cri­sis. Ta­ko­đe po­gle­daj link ­­­­­­­­http://www.agora8.
org/1a.htm .

17
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

đe­ri­ca, za­tim u Fran­cu­skom sa­ve­zu, za­tim na uni­ver­zi­te­tu. I ko­nač­no je iz­gnan­stvo
umr­tvi­lo ovo sta­ro te­lo i za­me­ni­lo ga dru­gim, pr­vo, krh­kim i ve­štač­kim, a za­tim sve
vi­še i vi­še ne­za­men­lji­vim, i sa­da je­di­nim ži­vim – fran­cu­skim. Sko­ro da sam sprem­
na da ve­ru­jem u mit vas­kr­se­nja ka­da is­pi­tu­jem po­de­lje­no sta­nje svog uma i te­la.7
Cen­tral­nost fran­cu­skog je­zi­ka u in­te­lek­tu­al­nom pro­jek­tu Kri­ste­ve gra­fič­ki je ilu­stro­
va­na ma­ja 2003, ka­da je do­bi­la ti­tu­lu Doc­tor Ho­no­ris Ca­u­sa na svom bu­gar­skom al­ma
ma­ter Uni­ver­zi­te­tu u So­fi­ji. Tom pri­li­kom je odr­ža­la go­vor na te­mu „Je­zik, na­ci­ja i že­ne”.8
Kao što i sam na­ziv ka­že, ovaj go­vor do­ti­če glav­ne te­me nje­nog ra­da i u nje­mu ona di­rekt­
no pri­zna­je svo­ju ver­nost Fran­cu­skoj i nje­nu lju­bav i di­vlje­nje pre­ma fran­cu­skoj kul­tu­ri
i je­zi­ku: „Vo­lim lo­gič­ku ja­sno­ću fran­cu­skog je­zi­ka, ne­po­gre­ši­vu pre­ci­znost reč­ni­ka, ta­na­
nost ra­su­đi­va­nja...” Od po­čet­ka je, me­đu­tim, nje­na po­sve­će­nost fran­cu­skom je­zi­ku bi­la
oči­gled­na nje­noj, ve­ći­nom bu­gar­skoj pu­bli­ci, jer je čak i ovaj go­vor odr­ža­la na fran­cu­skom
(na kra­ju go­vo­ra, u znak pa­žnje, iz­go­vo­ri­la je je­dan deo na bu­gar­skom).
Na­klo­nost Kri­ste­ve sve­mu što je fran­cu­sko ima im­pli­ka­ci­je ko­je se pro­te­žu da­le­ko iz­
van sa­mo­e­ste­ti­za­ci­je. Nje­no uz­di­za­nje Fran­cu­ske i fran­cu­skog je­zi­ka na vrh ci­vi­li­za­cij­ske
hi­je­rar­hi­je za­vi­si od za­zor­no­sti nje­ne maj­čin­ske ze­mlje i ma­ter­njeg je­zi­ka. Ovo se ja­sno
vi­di u kon­tro­verz­nom ese­ju “Bul­ga­rie, ma So­uf­fran­ce,”9 u kom ona opi­su­je po­vra­tak u
do­mo­vi­nu 1989, ma­lo pre pa­da Ber­lin­skog zi­da. Ona opla­ku­je „đu­bre i mu­ve na uli­ca­ma
So­fi­je”, a još i vi­še, gu­bi­tak do­brog uku­sa ko­ji se vi­di u po­gor­ša­nom sta­nju na­ci­o­nal­nog
je­zi­ka: „ [...] na­pu­ni­li su ovaj jad­ni je­zik ose­ćaj­nih se­lja­ka i na­iv­nih mi­sli­la­ca či­ta­vim ar­se­
na­lom po­zaj­mi­ca bez uku­sa i bez ko­re­na.”10 Me­đu­tim, uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­no sop­stve­no
ot­kri­će da je „bu­gar­ski je­zik sko­ro mr­tav je­zik za me­ne”, ne mo­že­mo a da se ne za­pi­ta­mo
ko­li­ko je ona kva­li­fi­ko­va­na da do­no­si sud o to­me.
Na­slov ovog ese­ja i nje­gov ton – čak i vi­še od po­ni­ža­va­ju­ćih ko­men­ta­ra o bu­gar­skom
je­zi­ku i ne­do­stat­ku este­ti­ke u sfe­ri jav­nog ži­vo­ta – ot­kri­va­ju re­pre­si­ju i ne­sret­nost nje­nog
ži­vo­ta pod tvr­do­li­nij­skim ko­mu­ni­stič­kim re­ži­mom. Kri­ste­va je ve­o­ma ma­lo pi­sa­la o ovom

7 Kristeva, Int­i­mate Revolt. The Pow­ers an­d­Limits­of Psychoanalysis, Vol. 2,­ pr­eveo Je­ani­n Herman, (New
York City, NY­: Columb­ia Uni­versit­y ­Press, 2­002­), 243: u­d­al­jem teks­tu izvo­r n­aveden u za­gradi kao ­Intimate.
8 J­ulia Kris­teva, “­La­ Langu­e, la Na­tion, le­s F­emmes” („J­ezik, nacija, ž­ene”), Ed­ition ­Univer­si­té de So­fia­,
2002; u ­daljem t­ek­stu izvor ­na­veden u ­za­gr­adi kao „J­ez­ik”. Ko­piju ovog govo­ra­ u ori­gi­nalu na­ f­rancusk­om
poslao­ m­i je­ profe­so­r Dim­it­ar Kam­burov,­ k­oji je­ ­prisus­tvo­vao dode­li titule Doctor ­Honoris Ca­usa Kri­stovoj
i koji ­je ču­o nje­n g­ovor.­ O­n k­až­e:­ „Reka­o ­bih da ­lju­di koji poz­naju ­in­telek­tu­al­ni­ itin­ere­r ­Kristeve ne ­bi bili­
t­oliko izne­na­đeni činjenico­m da j­e g­ov­or održa­la­ na fr­an­cusk­om... ­u stvari, pos­to­jalo je ­veliko­ p­rotivljenje
tome što j­e ­ur­adila” (­lič­na prepiska­, 19.­ mar­t 2007,­ citi­r­a­no uz dozvo­lu).
9 Prema mišlje­nju Džon­a Mou­it­a ­(J­oh­n ­Mowitt), ­„i­ako ono o­pa­sno ­ostaje ­ne­te­matizo­vano u ‘­Bulgar­ie
ma s­ou­f­fra­nce’, k­odiran­a majka ­se ­ovde vraća u n­acion­alnom o­delu.­ Mi­slim, nar­avno, ­na ­igru reči ­koj­a
stvara­po­metnju u ­njenom naslovu­, gde­Bug­arska p­redsta­vlja i mes­to­gde ona tr­pi kašnj­en­je, mesto bola,
al­i takođe i n­ju ispod Francuske” ­(6­1­).­
John Mowitt, “S­tranger­s in An­aly­sis: Nationalism and the Tal­king Cu­re,­” Parall­ax­ 4.3 (1998­):­ 45-­63.
10 Ju­li­a Kristeva, “Bulgarie, ma souff­ra­nc­e,” L’in­fin­i 51 (autumn­1­995): 42-52­. ­Prevedeno na­engleski kao
“Bulgari­a,­ ­My Suffering,”­ u Crisi­s (163-183).­

18
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pe­ri­o­du, ali ga se krat­ko do­ti­če u go­vo­ru na Uni­ver­zi­te­tu u So­fi­ji, pru­ža­ju­ći sna­žne in­di­ci­je
da je nje­na fik­ci­ja, ba­rem de­li­mič­no, auto­bi­o­graf­ska:
Ne­mam na­me­ru da vam se is­po­ve­dam, bu­di­te spo­koj­ni. Ni­je sa­da vre­me za to,
a u tu svr­hu sam na­pi­sa­la ro­ma­ne. Ukrat­ko, re­ći ću sa­mo da se­be sma­tram ko­
smo­po­lit­skom in­te­lek­tu­al­kom (sa­mo ova reč bi­la je do­volj­na osno­va za pro­gon
u Bu­gar­skoj mog de­tinj­stva) evrop­skog dr­ža­vljan­stva, fran­cu­ske na­ci­o­nal­no­sti i
bu­gar­skog po­re­kla. Na stra­nu gor­či­na i ra­ne, ču­vam div­na se­ća­nja sa svo­jih stu­
di­ja u Bu­gar­skoj…11
Bu­gar­ska te­o­re­ti­čar­ka Ele­na Ge­or­gi­e­va (Ele­na Gu­e­or­gu­i­e­va) ela­bo­ri­ra o auto­bi­o­graf­
skom aspek­tu Kri­ste­vi­ne fik­ci­je u ese­ju pod na­zi­vom „Sli­ke Bu­gar­ske u fik­ci­ji Ju­li­je Kri­
ste­ve”, is­ti­ču­ći da u ro­ma­nu Sta­rac i vu­ci San­ta Bar­ba­ra, me­sto de­ša­va­nja ro­ma­na, je­ste
fik­cij­ska pred­sta­va Bu­gar­ske. To je me­sto gde su lju­di po­sta­li „na­lik vu­ko­vi­ma”, du­bo­ko
ogre­zli u ubi­stva i kri­mi­nal, gde „agre­si­ja osta­je je­di­na pro­tiv­te­ža de­pre­si­ji”.12 Ovo je stro­ga
osu­da, sa­mo tan­ko pre­ru­še­na, ko­ja pru­ža do­kaz da ne­sre­ća i re­pre­si­ja nje­nih ra­nih go­di­na
po­bu­đu­ju za­zor­nost pre­ma rod­nom pro­sto­ru.
Za Kri­ste­vu, da­kle, Bal­kan i Fran­cu­ska ne pred­sta­vlja­ju dva su­bjek­ta, dva jed­na­ka
ko­da, već fran­cu­ski su­bje­kat i bu­gar­sko za­zor­no: „Za­zor­no ima sa­mo je­dan kva­li­tet ob­jek­
ta – to što je su­prot­sta­vlje­no Ja.”13 U okvi­ru svog pro­jek­ta „Edi­pal­na po­bu­na” ona Bu­gar­
sku, kao evrop­ski ar­ha­ič­ni po­kre­tač, su­prot­sta­vlja Fran­cu­skoj, kao evrop­skom sim­bo­lu, a
kao re­zul­tat gu­bi psi­ho­lo­šku he­te­ro­ge­nost po­jed­no­sta­vlje­ne struk­tu­re ge­o­po­li­tič­ke di­fe­
ren­ci­ja­ci­je i hi­je­rar­hi­je. Dru­gim re­či­ma, po­jam „ar­ha­ič­na maj­ka” ima pot­pu­no dru­ga­či­je
ko­no­ta­ci­je u da­tim kon­tek­sti­ma evrop­ske ge­o­po­li­ti­ke i te­o­ri­je po­e­ti­ke. U pr­vom slu­ča­ju
on pri­zi­va utvr­đe­ne ge­o­po­li­tič­ke ste­re­o­ti­pe, a u dru­gom ra­di na ot­kri­va­nju no­vih ni­jan­si
tek­stu­al­ne in­ter­pre­ta­ci­je.
Kri­ste­va im­pli­cit­no nu­di svo­ju sop­stve­nu bi­o­gra­fi­ju kao mo­del za imi­grant­sku edi­
pov­sku eman­ci­pa­ci­ju, i te­ško je ne pro­či­ta­ti opis bi­blij­ske Rut, “The Mo­del Émi­grée”14, u
knji­zi Stran­ci sa­mi se­bi, ko­ji pred­sta­vlja njen ide­a­li­zo­van al­ter ego. Rut, prin­ce­za Mo­a­ba,
uda­ta za Je­vre­ji­na, pre­sta­la je da opla­ku­je svoj maj­čin­ski pro­stor i za to je na­gra­đe­na ti­
me što je po­sta­la ma­tri­jarh je­vrej­ske kra­ljev­ske po­ro­di­ce, ko­ja vo­di po­re­klo od Da­vi­da:
„Osu­đi­va­na imi­gra­ci­ja pre­tvo­re­na je u neo­p­ho­dan uslov za is­pu­nja­va­nje Ru­ti­ne sud­bi­ne.”15

11 “Language­” ­(4).
12 Elena Guéorgu­ié­va­, “Images ­de la B­ulg­arie dan­s l’Oeu­vr­e ­Ro­manesque de Julia Kristeva­,” Etud­es
­balkan­iques, 2.3 ­(2001): 21­5.
13 Julia ­Kristeva, P
­ ow­ers of Horror: An­­Es­say on Abjection, translate­d b­y Leon S­ . ­Roudiez, (New York
City, NY­.: Col­umbia University P­ress, 1­982), 1.­
14 Bonnie Honig, “Ru­th, th­e ­Model Emig­re­e: ­Mourning and­ t­he­ Symbol­ic Politic­s o­f ­Im­m­igrati­on­,” in
Pol­it­ic­al Theo­ry­. An Internatio­nal­ Journal of Political Ph­ilosoph­y, ­25.1 (Feb­ruary 1997)­: 1­12-136.
15 Julia K­ris­teva, Stranger­s­ t­o Ourselves, preveo na eng­les­ki Leon­S.­Roudiez, (New York City, N­Y: Colum­
bia Un­iversi­ty­ Press, ­199­1), 70; u da­ljem tekstu­ i­zvor ­naveden u­ z­agr­adi kao Str­an­g­er­s.

19
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kri­ste­vi­no tu­ma­če­nje pri­če o Rut po­ka­zu­je da ona že­li da imi­gran­ti – Bu­ga­ri i Bal­kan, že­
le nje­nu fran­cu­znost i u ovoj sa­mo­do­de­lje­noj ulo­zi ozna­či­te­lja že­lje dru­go­ga, ona po­sta­je
ava­tar kul­tur­ne he­ge­mo­ni­je.
Iako pro­stor­no uda­lje­ni jed­ni od dru­gih, fran­cu­ski imi­gran­ti i Bal­kan su, u re­gi­stru
Kri­ste­ve, po­ve­za­ni unu­tar dis­kur­ziv­nog okvi­ra nje­nog sop­stve­nog iz­gna­nič­kog iden­ti­te­
ta. Dok Bal­kan sim­bo­li­še lu­du, ar­ha­ič­nu maj­ku, imi­gran­ti su be­sna de­ca, i svi za­jed­no su
jed­na­ko opa­sni po sim­bo­lič­nog oca. Ka­ko Kri­ste­va is­ti­če, Fran­cu­ska ima du­gu isto­ri­ju
otvo­re­no­sti pre­ma imi­gra­ci­ji i da­va­nju dr­ža­vljan­stva. Me­đu­tim, pri­li­vom imi­gra­na­ta iz
se­ver­ne Afri­ke, i fran­cu­ska kul­tur­na de­sni­ca i le­vi­ca po­če­le su da se pi­ta­ju da li nji­ma
tre­ba do­de­li­ti dr­ža­vljan­stvo s ob­zi­rom na nji­ho­vu eg­zo­tič­nu kul­tu­ru i po­ten­ci­jal­no kon­
ku­rent­ne lo­jal­no­sti. U ovoj de­ba­ti, Kri­ste­va hva­li Ko­mi­tet za na­ci­o­nal­nost (Com­mis­sion
de la Na­ti­o­na­li­te), ko­jim pred­se­da­va Mars Long (Mar­ce­au Long), šef Dr­žav­nog sa­ve­ta,
po­dr­ža­va­ju­ći „po­sto­je­ću fu­zi­ju na­ci­je i eta­ta” a od­ba­cu­ju­ći „ide­ju ‘et­no­plu­ra­li­stič­kog‘ dru­
štva.”16 Ona je ube­đe­nja da „ho­mo­ge­ni­zu­ju­ća sna­ga fran­cu­ske ci­vi­li­za­ci­je, ko­ja je ve­ko­vi­ma
bi­la spo­sob­na da pri­mi i uje­di­ni raz­li­či­te uti­ca­je i et­nič­ke gru­pe, ko­ja je bi­la is­ku­ša­va­na i
te­sti­ra­na, ali [današnji arap­ski] imi­gran­ti se ne od­ri­ču svo­jih po­seb­no­sti.”17 Kri­ste­va čak
op­tu­žu­je imi­gran­te Tre­ćeg sve­ta, od nji­ho­vog do­la­ska u Fran­cu­sku, za „bal­ka­ni­za­ci­ju kul­
tur­nih, po­li­tič­kih i eko­nom­skih sna­ga Evro­plja­na” (54). Sva­ka­ko, kri­vi imi­gran­te za „je­ziv
tok” ko­jim fran­cu­sko gra­đan­sko dru­štvo ide još od Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je. Pre­po­zna­je svoj
sop­stve­ni de­struk­tiv­ni na­gon za gu­bi­tak pro­sto­ra na Bal­ka­nu u arap­skoj omla­di­ni ko­ja je
ne­spo­sob­na da pri­hva­ti sim­bo­lič­kog oca, po­bu­ni se pro­tiv nje­ga in­cest­nim lu­di­lom fun­
da­men­ta­li­sta:
Lju­di ko­ji dr­že do fun­da­men­tal­nog isla­ma su po­bu­nje­ni­ci pro­tiv ko­lo­ni­ja­li­zma ili
pro­tiv be­de arap­skog sve­ta, pro­tiv ci­o­ni­stič­kog im­pe­ri­ja­li­zma, pro­tiv bo­ga­te, ko­lo­
ni­jal­ne Fran­cu­ske, pro­tiv ba­na­ka ili pro­tiv po­tro­šač­kog dru­štva.18
Kri­ste­va pre­po­zna­je an­ti­pa­ti­ju pre­ma fran­cu­skim vla­sti­ma me­đu fran­cu­skom arap­
skom omla­di­nom, ali lo­ci­ra iz­vor nji­ho­ve po­bu­ne u ne­sve­snom ko­lo­ni­jal­nog su­bjek­ta pre
ne­go u ne­prav­da­ma fran­cu­skog im­pe­ri­ja­li­zma. Iz nje­ne psi­ho­a­na­li­tič­ke per­spek­ti­ve, stvar­
ni iz­vor kon­flik­ta iz­me­đu imi­grant­skog rad­ni­ka i glo­bal­nog ka­pi­ta­la ni­je ne­jed­na­ka ras­
po­de­la bo­gat­stva i re­sur­sa, već uni­ver­zal­na struk­tu­ra Edi­pa. Nje­na ar­ti­ku­la­ci­ja „in­tim­ne
de­mo­kra­ti­je” i dru­štve­nog „kon­sen­zu­sa u ne­sve­sno” od­ra­ža­va ka­ko na­sle­đe­ni pa­ra­doks
po­lo­ža­ja nje­nog su­bjek­ta ta­ko i nje­no ne­po­zna­va­nje ko­lo­ni­jal­ne isto­ri­je. Dis­kur­ziv­no po­
ko­ra­va­nje ra­zno­li­ko­sti is­ku­stva imi­gra­na­ta uni­ver­zal­nom ozna­či­te­lju La­ka­no­vog su­bjek­ta
pred­sta­vlja te­melj za njen kon­cept „stra­no­sti”.

16 Will­ian­ S­af­r­an, “C­it­iz­enship ­an­d Nat­io­nality”, International Politi­cal Science Revie­w, 18.3­ (1­997): ­317.
17 Strangers, (­194).
18 Julia ­Kr­isteva, Re­vo­lt, She Sai­d,­ ­preveo Brian O’Keeffe (Lo­s Angele­s, CA:­ Semio­te­xt(e), 2­002­), 106; u­
daljem te­kstu ­iz­vor naveden­ u zagr­adi­ kao Revol­t.

20
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U knji­zi Stran­ci sa­mi se­bi­ma Kri­ste­va se su­o­ča­va sa sop­stve­nom stra­no­sti u imi­gran­ti­
ma o ko­ji­ma pi­še. Iden­ti­fi­ko­va­la je če­ti­ri vr­ste dru­go­sti: dru­gi kao imi­grant u Fran­cu­skoj;
dru­gi kao fran­cu­ski do­ma­ćin imi­gran­ti­ma; dru­gi kao nje­na sop­stve­na ne­sve­sna pro­jek­ci­
ja stran­ca; i ko­nač­no, ne­sve­sna pro­jek­ci­ja se­be kao dru­go­ga na su­gra­đa­ne. Svi ovi ob­li­ci
dru­go­sti te­me­lje se na ne­sve­snom, te sto­ga mo­ra­ju bi­ti pri­zna­ti kao psi­ho­so­mat­ski te­melj
de­mo­kra­ti­je ko­ji do­zvo­lja­va i ra­zno­li­kost i je­din­stvo. Me­đu­tim, pri­rod­na po­sle­di­ca pri­hva­
ta­nja ide­je da te ne­sve­sne fan­ta­zi­je stva­ra­ju dru­go, pred­sta­vlja pri­hva­ta­nje da sim­bo­lič­ka
ka­stra­ci­ja i re­pre­si­ja za­bra­nje­ne že­lje pred­sta­vlja­ju te­melj dru­go­sti isto ko­li­ko i sim­bo­lič­ki
iz­raz. U su­šti­ni, psi­ho­a­na­li­za, ta­da, kao na­u­ka ne­sve­snog, po­sta­je ul­ti­ma­tiv­ni ar­bi­tar po­li­
tič­ke i lič­ne ra­zno­li­ko­sti, a ipak, du­bo­ko ode­nu­ta u ho­mo­ge­ni­zu­ju­ći iden­ti­tet, bri­še ko­lo­
ni­jal­ne isto­ri­je i dr­ži ključ kul­tur­ne he­ge­mo­ni­je.
De­fi­ni­šu­ći „ne­sve­sno” u ce­li­ni, i Bal­kan po­seb­no, oba kao te­melj i od­bi­ja­nje su­bjek­ta,
„ne­pra­vil­nog aspek­ta pra­vil­nog sop­stva,”19 Kri­ste­va po­li­ti­zi­ra edi­pal­nu su­bjek­tiv­nost. Od­
va­ja­nje od maj­ke ugro­ža­va su­bje­kat ko­ji je pred­met že­lje, a Kri­ste­vi­no ob­ra­zo­va­nje svog
sop­stve­nog iz­gna­nič­kog iden­ti­te­ta ova­plo­ću­je ovaj pro­ces. To jest, ona kri­ti­ku­je Bal­kan
sa­mo da bi stvo­ri­la za­bra­nje­nu že­lju pre­ma tom me­stu. Ta za­bra­nje­na že­lja, pred­u­slov za
edi­pal­nu su­bjek­tiv­nost, u stva­ri je lu­di­lo su­bjek­ta i je­di­na isti­na o su­bjek­tu. Ta­ko da se opa­
snost i isti­na o njoj na­la­zi na za­bra­nje­nom Bal­ka­nu, nje­nom rod­nom pro­sto­ru. Ko­sa, li­ce,
mi­ris, ode­ća imi­gra­na­ta – sve to ugro­ža­va pro­du­že­nu re­pre­si­ju za­bra­nje­ne ve­ze. Zbog to­ga
je ap­so­lut­no neo­p­hod­no da po­li­ti­ka ozna­ča­va­nja na­pad­ne su­bje­kat ko­ji, pre­po­zna­ju­ći njen
dop­pel­gan­ger u za­zor­nom, mo­ra da se sa­mo­i­den­ti­fi­ku­je sa he­ge­mon­skom kul­tu­rom da bi
oču­vao gra­ni­ce sim­bo­lič­kog.
Po­dr­ška ko­ju je Kri­ste­va da­la za­bra­ni fran­cu­ske Vla­de da mu­sli­man­ske uče­ni­ce no­
se fe­re­dže spe­ci­fi­čan je pri­mer nje­nog od­bi­ja­nja da pri­zna ozna­ča­va­nje di­ja­spo­re, ili bi­lo
kog aspek­ta for­mi­ra­nja iden­ti­te­ta imi­gran­ta ko­ji ni­je u skla­du sa fran­cu­skim si­ste­mom
sim­bo­la ili po­či­va na in­cest­noj ve­zi sa iz­gu­blje­nim maj­čin­skim pro­sto­rom.20 So­ci­o­lo­
ška stu­di­ja o islam­skoj tra­di­ci­ji u Evro­pi ot­kri­va da isla­mi­za­ci­ja iden­ti­te­ta imi­gra­na­ta
u stra­nom pro­sto­ru ne pro­iz­vo­di ni jed­no­stav­nog ni ne­kom­plet­nog se­be. U od­su­stvu
pro­stor­ne po­ve­za­no­sti, isla­mi­za­ci­ja pre nu­di „lo­zu ve­ro­va­nja” sa tra­di­ci­jom iz­gu­blje­nog
pro­sto­ra.21 Na pri­mer, mla­di Tur­čin ko­jeg je in­ter­vju­i­sao fran­cu­ski so­ci­o­log iz­ja­vio je da
se pri­klju­čio jed­noj dža­mi­ji ka­ko bi mo­gao da osta­ne u Ne­mač­koj, jer je nje­go­va maj­ka
zah­te­va­la da se vra­ti u Tur­sku za stal­no; bio je to kom­pro­mis ko­ji je za­do­vo­ljio nje­go­vu

19 Sara Bear­dsw­orth, Jul­ia Kristeva. Psychonalysis and Modernity­, ­(A­lbany NY: SUN­Y P­ress,­ 2­004), 1­89­.
20 Ne s­ugerišem da j­e Krist­ev­a rasi­st­a. Međ­utim, ­slažem se sa ocen­om Dej­vi­da Mejsij­a (Da­vid Mac­ey­)
da ­ona ne ­mo­že „po­be­ći od zbr­ke­ koja­ okružuje­ c­e­lu ­fr­ancusku­ d­ebatu­ oko drža­vl­ja­nstva i nacionalnost­i.
Suvi­še­ č­es­to se ­zab­ora­vlja […]­ d­a je u mnog­im­ slučaje­vi­ma ‘mus­li­manka sa­ fered­žom’ od ­rođ­enja francuski
građanin­.”­David M ­ a­cey, “Rebellion, or, Analysis,” Radi­ca­l Phi­lo­sophy, ­(M­arch/Apr­il 2006)­: 47.
21 Ni­k­ola Tietze, “Managing Border­s: Muslim ­Religiosity A ­ mong Yo­un­g ­Men in Fra­nce and ­Ger­ma­ny,” in
­Muslim Trad­iti­ons an­d ­Mo­dern Tec­hniques ­of Power, ed­. Armando Salvatore, ­(Munster­-Londo­n: Lit­ V­erlag,
2­001­), 295; u­ daljem teks­tu izv­or­ naved­en ­u z­agradi­ k­ao­ ­Muslim.

21
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

maj­ku i do­zvo­lio mu da osta­ne u Ne­mač­koj i da stu­di­ra. Ne sa­mo da se eman­ci­po­vao iz
tra­di­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce ozna­ča­va­ju­ći se­be kao isla­mi­stu, već je pro­na­šao svoj iden­ti­tet kao
Evro­plja­nin u is­klju­ču­ju­ćem okru­že­nju. „U stva­ri, mu­sli­man­ska re­li­gi­o­znost slu­ži po­je­
din­cu kao sred­stvo za iz­grad­nju se­be kao istog i kao dru­ga­či­jeg unu­tar jed­nog dru­štva
[moj kur­ziv]” (300). Sto­ga iden­ti­tet evrop­skog mu­sli­ma­na mo­že da pru­ži sre­di­nu iz­me­đu
ži­vo­ta u pro­sto­ru i is­klju­či­va­nja iz nje­ga.22 Pre­ma mi­šlje­nju Ši­rin Amir-Mo­a­za­mi (Schi­rin
Amir-Mo­a­za­mi):
Hi­brid­ni ka­rak­ter iden­ti­te­ta, pred­sta­vljen me­đu for­ma­ci­ja­ma, zah­te­va re­de­fi­ni­sa­no
shva­ta­nje gra­ni­ca i zna­ko­va u kon­tek­stu mi­gra­ci­je. Ta­kvo shva­ta­nje mo­ra da ide iz­
van ili/ili še­me: islam­sko ili läi­que (se­ku­lar­no), mo­der­no ili tra­di­ci­o­nal­no, sop­stvo
ili dru­go itd.23
Gram­ši­jev „hi­brid­ni ka­rak­ter iden­ti­te­ta” upra­vo je ono što Kri­ste­va ig­no­ri­še u svo­joj
ar­ti­ku­la­ci­ji sop­stve­nog iz­gna­nič­kog iden­ti­te­ta i sta­nja „eg­zi­la” uop­šte. Pa ipak, za sa­me
imi­gran­te, hi­brid­nost je prak­tič­no re­še­nje kul­tur­nog kon­flik­ta.24
Bra­ne­ći fran­cu­sku kul­tur­nu do­mi­na­ci­ju, Kri­ste­va kon­stru­i­še Bal­kan kao dis­kur­ziv­nu
tro­pu i za­tim za­zi­re (abject) od svo­je sop­stve­ne kon­struk­ci­je isto kao što za­zi­re od ne-edi­
po­va­nih imi­grana­ta. Mo­že se tu­ma­či­ti da ona sta­vlja jed­na­kost u sa­mo po­sto­ja­nje de­lje­nog
ne­sve­snog. Dru­gim re­či­ma, ko­li­ko god se raz­li­ku­je­mo u iz­gle­du i kul­tu­ri, zar ni­smo mi
svi stran­ci sa­mi se­bi i dru­gi­ma jer po­ti­sku­je­mo že­lju? Pa, ipak, osta­je ključ­no pi­ta­nje ko
po­la­že pra­vo i ko ko­ri­sti moć da po­ti­sku­je i tu­ma­či ovu že­lju, i to je upra­vo tač­ka u ko­joj
kom­plek­snost pa­da u ba­nal­nost im­pe­ri­ja­li­zma. To je ta­ko­đe sa­mo­o­ri­jen­ta­li­zo­va­ni dis­kurs
u smi­slu da ona lo­ci­ra i pot­či­nja­va svo­je bu­gar­sko po­re­klo kao is­toč­no svom fran­cu­skom
su­per-egu. Za­tim, po­na­vlja­ju­ći ope­ra­ci­ju „re­pro­duk­ci­je ori­jen­ta­li­zma” (ne­sting ori­en­ta­
lism) u for­mi­ra­nju bal­kan­skog iden­ti­te­ta, ona ori­jen­ta­li­še „stran­ce” da bi za­dr­ža­la svoj
fran­cu­ski su­per-ego kao za­pad­ni.

Père-ver­sion
Go­di­na 1989, go­di­na pa­da Ber­lin­skog zi­da, bi­la je zna­čaj­na eta­pa u raz­vo­ju Kri­ste­ve i
Ži­že­ka. Bi­la je to go­di­na ka­da je ona po­se­ti­la Bu­gar­sku i po­če­la spo­ra­dič­no da ko­men­ta­ri­
še Is­toč­nu Evro­pu. Te iste go­di­ne, Sla­voj Ži­žek ob­ja­vio je svo­je pr­vo ve­li­ko de­lo na en­gle­

22 „Dr­ugim rečim­a,­ m­uslima­ns­ka­ re­li­giozno­st je sre­ds­tvo z­a ­rešavanje­ a­mb­iv­alencij­e,­ t­a­ko da gra­nic­e
­iz­g­ube moć s­eparacije. ­Kontinuit­et­ i diskon­ti­nuitet, ­‘Orijen­t’ i ‘­Zap­ad’, r­az­li­ka ­i identitet, dogm­a i jeres
p­o­st­aju kompat­ibilni” (30­5).
23 Sc­hirin Amir-Moa­zami, ­“H­ybridity and Ant­i-­Hybridity: The Islamic­Headscar­f and its ­Opponents in
the Fre­nch­ Publi­c Spher­e”,­ i­n Musl­im­ (324).
24 Z­a kritič­ki ­status ­Kriste­vi­nog egz­il­a u francu­sko­m ­ko­nt­ekstu, vidi: W­inifred ­Wo­odbull, ­Tr­an­sf­i g­urations
of ­th­e ­Ma­ghreb. Fe­mi­n­is­m, Decoloniz­ati­on, and Lit­er­at­ures, (Minneapolis, MN: Univer­sity o­f Minne­sot­a
Pre­ss, 1993), ­8­8-133.

22
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

skom The Su­bli­me Ob­ject of Ide­o­logy (Su­blim­ni objekt ide­o­lo­gi­je).25 Neo­li­be­ra­li­zam je bio
u us­po­nu, za­jed­no sa op­štom pret­po­stav­kom o kra­ju ide­o­lo­gi­je. Ži­žek ne sa­mo da po­bi­ja
smrt ide­o­lo­gi­je već ta­ko­đe tvr­di da ob­ja­va nje­ne smr­ti pred­sta­vlja ide­o­lo­gi­ju u nje­nom
naj­či­sti­jem ob­li­ku. Et­nič­ki kon­flik­ti u Ju­go­sla­vi­ji i na dru­gim me­sti­ma i us­pon evrop­skog
na­ci­o­na­li­zma po­ka­za­li su da su Ži­že­ko­ve tvrd­nje bi­le tač­ne. Pi­šu­ći u kon­tek­stu ide­o­lo­ške
olu­je ko­ja je be­sne­la u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, ži­vim je­zi­kom ko­ji je iz­vla­čio iz kon­ti­nen­tal­ne
fi­lo­zo­fi­je (Kant, He­gel), psi­ho­a­na­li­ze (La­kan) i an­glo-sak­son­ske po­pu­lar­ne kul­tu­re, vr­lo
br­zo se utvr­dio kao is­toč­no­e­vrop­ski po­li­tič­ki fi­lo­zof kao ni­je­dan do ta­da, ne sa­mo zbog
svo­jih ide­ja već i zbog ču­de­snog obi­ma ra­do­va. Po­red to­ga, Ži­že­kov rad ostva­ri­vao se za­
jed­no sa nje­go­vom ulo­gom naj­va­žni­jeg čla­na ono­ga što je da­nas po­zna­to kao slo­ve­nač­ka
gru­pa La­ka­no­ve psi­ho­a­na­li­ze, ko­ja je bi­la in­stru­ment u ot­kri­va­nju po­sto­ja­nja na­pred­ne
fi­lo­zof­ske sce­ne na biv­šem mark­si­stič­kom is­to­ku.
Ži­žek je ro­đen i ob­ra­zo­van u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji, ste­kao je dok­to­rat na Uni­
ver­zi­te­tu u Lju­blja­ni, a dru­gu di­ser­ta­ci­ju na­pi­sao je dok je stu­di­rao u Pa­ri­zu sa Ža­kom
Ale­nom Mi­le­rom (Jac­qu­es-Alain Mil­ler). La­ka­no­va gru­pa u Slo­ve­ni­ji po­če­la je da se uje­
di­nju­je oko nje­ga kao po­li­tič­kog vo­đe u kon­tek­stu ko­nač­ne dez­in­te­gra­ci­je ju­go­slo­ven­ske
dr­ža­ve. On i osta­li čla­no­vi Gru­pe ra­di­li su u okvi­ru slo­ve­nač­kog omla­din­skog al­ter­na­tiv­
nog po­kre­ta kao di­si­den­ti pro­tiv slo­ve­nač­ke pro­ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke Vla­de. Dve
pu­bli­ka­ci­je su po­seb­no ne­go­va­le ovaj duh ne­sla­ga­nja: Mla­di­na, ko­ju je vo­di­la ko­mu­ni­
stič­ka omla­di­na, i No­va re­vi­ja, ko­ju su vo­di­li sta­ri­ji, vi­še na­ci­o­na­li­stič­ki na­stro­je­ni pi­sci.
Po­čeo je da ob­ja­vlju­je u Mla­di­ni se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Ži­žek je, ta­ko­đe, bio
in­te­lek­tu­al­ni pred­vod­nik dru­ge di­si­dent­ske gru­pe, NSK – Ne­ue Slo­ve­nische Kunst (No­va
slo­ve­nač­ka umet­nost), umet­nič­kog ko­lek­ti­va ko­ji su sa­či­nja­va­li rok gru­pa „Laj­bah”, gru­
pa sli­ka­ra „Ir­win” i po­zo­ri­šna gru­pa „Se­stre Sci­pi­o­na Na­zi­ke” (Gle­da­li­šče se­ster Sci­pion
Na­si­ce). Pro­mo­vi­šu­ći ide­ju „kul­tu­re kao dr­ža­ve”, Ži­žek i NSK raz­vi­li su di­si­dent­sku stra­
te­gi­ju „na­di­den­ti­fi­ka­ci­je”, ko­ja se pod­sme­va dr­ža­vi ta­ko što je na­iz­gled uzi­ma ozbilj­ni­je
ne­go što to či­ni ona sa­ma.26
Po­što se an­ga­žo­vao u na­ci­o­nal­noj po­li­ti­ci kroz sa­rad­nju sa NSK-om i la­ka­ni­sti­ma,
Ži­žek je bio po­li­tič­ki ak­ti­van u go­di­na­ma for­mi­ra­nja no­ve slo­ve­nač­ke dr­ža­ve kan­di­du­ju­ći
se bez­u­spe­šno za me­sto u ko­lek­tiv­nom pred­sed­ni­štvu 1991. So­ci­ja­li­stič­ka i mul­ti­et­nič­ka
ju­go­slo­ven­ska dr­ža­va zva­nič­no je ne­go­va­la pro­gre­siv­no raz­mi­šlja­nje ve­za­no za kla­sne
po­de­le to­kom po­no­vo oži­vlje­nih re­ak­ci­o­nar­nih ge­o­po­li­tič­kih i et­nič­kih iden­ti­fi­ka­ci­ja, a
la­ka­ni­sti su mo­gli da eks­plo­a­ti­šu ostat­ke mark­si­stič­ke re­to­ri­ke ve­za­ne za kla­snu jed­na­
kost, isto­vre­me­no ob­ja­vlju­ju­ći psi­hoa­na­li­tič­ko ob­ja­šnje­nje in­ter­et­nič­kog na­si­lja, ko­je je
za­o­ku­pi­lo po­li­tič­ku i te­o­ret­sku pa­žnju Za­pa­da. U to vre­me, ka­da je Ju­go­sla­vi­ja bu­kval­no
bi­la u pla­me­nu, nji­ho­va dis­kur­ziv­na stra­te­gi­ja iden­ti­fi­ko­va­la je Bal­kan kao la­ka­nov­ski

25 S­ lavoj Ž­ižek, Sublime Object ­of Ideol­ogy (L­ondon:­ V­erso Pre­ss,­ 1989); u­ da­ljem teks­tu izvo­r naved­en ­u
­za­gradi ka­o ­Sublim­e­.
26 Alexei Monroe,­Int­errogation Machine, Leibach and NSK, (Cam­bridg­e, MA: T­h e MIT­Presss, 2­00­5), 110.­

23
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

stva­ran, što je pred­sta­vlja­lo te­o­ret­sko po­ja­ča­nje na­ci­o­na­li­stič­koj re­to­ri­ci dru­go­sti Bal­ka­na
u no­voj slo­ve­nač­koj dr­ža­vi.27
U tom kon­tek­stu, pod­sti­caj ostva­ri­va­nju slo­ve­nač­ke dr­ža­ve, i uspeh Ži­že­ka i nje­go­ve
gru­pe, psi­ho­a­na­li­tič­ki po­sre­do­va­ne po­li­tič­ke pra­xis, ima­li su do­sta ve­ze sa tim što se Slo­
ve­ni­ja isto­rij­ski iden­ti­fi­ko­va­la sa Cen­tral­nom Evro­pom pre ne­go sa Bal­ka­nom. („Na­zad
u Evro­pu, gde od­u­vek pri­pa­da­mo” i „Ovo je iz­bor iz­me­đu Evro­pe i Bal­ka­na” iz­ja­vio je Ja­
nez Dr­nov­šek, ko­ji je bio pre­mi­jer Slo­ve­ni­je de­set go­di­na, za­tim i pred­sed­nik 2002–2006)
Isto­rij­ski gle­da­no, kon­cept „Cen­tral­ne Evro­pe” fluk­tu­i­rao je u od­no­su na ne­pred­vi­đe­ne
si­tu­a­ci­je evrop­ske ge­o­po­li­ti­ke, i još uvek fluk­tu­i­ra od na­ci­je do na­ci­je. Pred kraj Hlad­nog
ra­ta, 1970-ih i 1980-ih, na­gla­ša­va­ju­ći kul­tu­ru i su­bjek­tiv­nost, po­li­tič­ko ne­sla­ga­nje, et­ni­
ci­tet i in­di­vi­du­al­nu že­lju, do­bio je ak­tu­el­nost kao al­ter­na­ti­vu is­toč­no/za­pad­no ide­o­lo­ški
i ge­o­po­li­tič­ki bi­nar­nom. Frojd i psi­ho­a­na­li­za, kao cen­tral­no­e­vrop­ski ava­ta­ri mo­der­no­sti,
ima­li su zna­ča­jan uti­caj na stva­ra­nje is­toč­no­e­vrop­skog kul­tur­nog iden­ti­te­ta u pe­ri­o­du
po­sle Hlad­nog ra­ta, u ko­me je psi­ho­a­na­li­za po­sta­la i pa­ra­dig­ma su­bjek­ti­vi­te­tu Cen­tral­ne
Evro­pe i dis­kurs ne­sla­ga­nja sa po­li­tič­kom re­pre­si­jom. Slo­ve­ni­ja, uda­lje­na ne­ko­li­ko sa­ti
vo­zom od Be­ča i naj­li­be­ral­ni­ja od svih šest ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, bi­la je plod­no tlo za
uko­re­nja­va­nje i cve­ta­nje ta­kvih no­vih iz­ra­za ne­sla­ga­nja.
Ali „fran­cu­ski Frojd”28 i „fran­cu­ski Edip”29 bi­li su ti ko­ji su Ži­že­ku i nje­go­vim la­ka­
nov­skim pri­ja­te­lji­ma do­de­li­li mi­si­ju do­vo­đe­nja su­bjek­tiv­no­sti Slo­ve­ni­ma. Po Ži­že­ko­vom
po­vrat­ku u Slo­ve­ni­ju, na­kon stu­di­ja u Pa­ri­zu, sa Ža­kom Ale­nom Mi­le­rom, La­ka­no­vim
ze­tom i in­te­lek­tu­al­nim na­sled­ni­kom, nje­go­va gru­pa je pre­u­ze­la avan­gard­ni ma­ga­zin Pro­
ble­mi i ko­ri­sti­la ga kao sred­stvo ka­na­li­sa­nja po­u­ka La­ka­no­vih psi­ho­a­na­li­za slo­ve­nač­kom
jav­nom dis­kur­su. Mla­den Do­lar, ko­ji je ta­ko­đe stu­di­rao sa Mi­le­rom u Pa­ri­zu, se­ća se svog
i Ži­že­ko­vog po­vrat­ka u Slo­ve­ni­ju 1980-ih kao ne­ke mi­si­je da se tu osnu­je La­ka­no­va kra­
ji­na, ohra­bri­va­na od stra­ne Mi­le­ra:
Go­di­na­ma smo ob­ja­vlji­va­li La­ka­na u Pro­ble­mi­ma i Ana­lec­ti, i bio je [Mi­ler] za­
hva­lan na to­me. On raz­mi­šlja ve­o­ma stra­te­ški i ni­je imao ni­kog dru­gog ko­ga su
ob­ja­vlji­va­li u Is­toč­noj Evro­pi. Za nje­ga, mi smo bi­li po­sled­nje upo­ri­šte za­pad­ne
kul­tu­re na is­toč­nom fron­tu.30
Mi­le­rov na­log Ži­že­ku i Do­la­ru da ši­re La­ka­nov go­spel od­ra­ža­va ne sa­mo že­lju da
se psi­ho­a­na­li­za usta­no­vi kao dis­kur­ziv­na he­ge­mo­ni­ja na „is­toč­nom fron­tu” (tj. Bal­ka­
nu pred­vo­đe­nom Slo­ve­ni­jom), već po­ka­zu­je i Mi­le­ro­vu na­tu­ra­li­za­ci­ju kog­ni­tiv­ne ma­
pe Evro­pe, ko­ja još od do­ba pro­sve­ti­telj­stva de­li evrop­ski pro­stor na ra­ci­o­nal­ni Za­pad i

27 Tonči ­Kuzmić, ­Hate-Speech ­i­n ­Slovenia. ­Slov­enian R­ac­is­m, Sexism a­nd­ Chauv­ini­sm­, (Lju­bl­jana,
Slovenija: ­Open So­ciety Insti­t­ute-Sloven­ia­, 1999).
28 Sherry Turkl­e,­P­sychoanalytic Politics. Freu­d’s Fr­ench Revolution, (Ne­w York City, NY­: Basic Books, 1978), 49.
29 Re­volt (74).
30 R­ob­ert S. Bo­ynton “E­njoy Y­ou­r Žižek”, an interview in Lingua Franca, October 1998:
­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.robertboynton.com/articleDisplay.php?article_id=43 .­

24
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ne­ra­ci­o­nal­ni Is­tok, po­de­la ko­ja je ob­li­ko­va­la za­pad­ni dis­kurs ra­ci­o­na­li­zma (uklju­ču­ju­ći
psi­ho­a­na­li­zu) sli­čan ko­lo­ni­jal­nom is­klju­či­va­nju.31
U pi­smu psi­ho­a­na­li­ti­ča­ru Edo­ar­du Vaj­su (Edo­ar­do We­iss) iz Tr­sta (28. 5. 1922), Frojd
da­je do zna­nja da lju­di ko­ji se na­la­ze di­rekt­no na ju­žnoj stra­ni od nje­go­ve rod­ne Austri­
je – Slo­ven­ci – ne za­do­vo­lja­va­ju edi­pov­ski ci­vi­li­za­cij­ski stan­dard. Ovo je Froj­dov od­go­vor
na Vaj­so­vu žal­bu da slo­ve­nač­ki pa­ci­jent ne re­a­gu­je na te­ra­pi­ju: „Ka­da se na­ša ana­li­tič­ka
umet­nost su­sret­ne sa ta­kvim lju­di­ma, na­ša pro­nic­lji­vost ne mo­že sa­ma pro­dre­ti do di­na­
mič­kog od­no­sa ko­ji je kon­tro­li­še.”32 Ge­ne­ral­no gle­da­no, u svo­joj kli­nič­koj isto­ri­ji „Čo­ve­ka
pa­co­va” Frojd je tvr­dio da su Ju­žni Slo­ve­ni anal­ni; ne sa­mo da ima­ju sklo­nost ka so­do­mi­ji
već i sa­nja­ju o gov­ne­tu kao zna­ku zla­ta i sre­će.33
La­ka­no­va gru­pa je usvo­ji­la Froj­do­vu kog­ni­tiv­nu ma­pu Evro­pe kao osno­vu za svoj
sop­stve­ni ob­lik psi­ho­kul­tur­nog dis­kur­sa. Ovo je po­seb­no vi­dlji­vo ka­da Ži­žek, ar­ti­ku­li­šu­ći
pro­je­kat o na­ci­o­nal­nom po­nov­nom ro­đe­nju kroz psi­ho­a­na­li­zu, pre­u­zi­ma slu­čaj pa­log Slo­
ven­ca Edi­pa ta­mo gde ga Froj­do­va di­sku­si­ja sa Vaj­som, ve­za­na za „ne­mo­ral­nog Slo­ven­ca”,
na­pu­šta. Ume­sto da pre­i­spi­tu­je Froj­do­vu im­pli­cit­nu ge­o­po­li­tič­ku pri­stra­snost, nad-iden­ti­
fi­ku­ju­ći Ži­žek se vra­ća ori­gi­nal­noj iz­ja­vi „ne­mo­guć­no­sti ana­li­ze” u ci­lju di­jag­no­sti­ko­va­nja
ko­lek­tiv­nog sta­nja slo­ve­nač­kog Edi­pa:
Po­me­nu­ti „ne­mo­ral­ni” Slo­ve­nac ne ote­lo­tvo­ru­je sa­mo da su pa­ra­dok­sal­ni na­čin
uži­va­nja i za­kon po­ve­za­ni već kri­je još jed­no iz­ne­na­đe­nje, ko­je vo­di do klju­ča, do
slo­ve­nač­ke na­ci­o­nal­ne fan­ta­zi­je, do te­me „ma­te­rin­skog su­per-ega”, do te­me maj­ke
„ne-oca” kao no­si­o­ca za­ko­na/za­bra­na.34
Pre­ma Ži­že­ko­vom tu­ma­če­nju La­ka­na, Slo­ven­ci su u svo­joj „na­ci­o­nal­noj fan­ta­zi­ji” pre­
ko­mer­no ve­za­ni za Maj­ku. Od­su­stvo Oca, no­si­o­ca unu­tra­šnjeg za­ko­na/za­bra­ne, ugro­ža­va
„na­ci­o­nal­nu fan­ta­zi­ju” ko­ja se for­mi­ra oko ma­te­rin­ske za­bra­ne spolj­nih za­do­volj­sta­va i
stva­ra „pre­pre­ku” za su­bjek­tiv­nost iz­ra­že­nu u sek­su­al­noj im­po­ten­ci­ji i ne­mo­ral­no­sti Slo­
ven­ca. Sa­mo sim­bo­lič­ki i in­ter­na­li­zo­va­ni Za­kon Oca, kroz unu­tra­šnju za­bra­nu, ugro­ža­va
uži­va­nje kao ob­lik tran­sgre­si­je. I Ži­žek za­klju­ču­je: „Mi Slo­ven­ci – ko­ji se pre­ma Froj­du ‘ne
mo­že­mo ana­li­zi­ra­ti’ – mo­ra­li smo da če­ka­mo La­ka­na da pro­na­đe spo­nu sa psi­ho­a­na­li­zom;
tek sa La­ka­nom je psi­ho­a­na­li­za do­sti­gla ni­vo so­fi­sti­ci­ra­no­sti ko­ji ju je uči­nio spo­sob­nom
za re­ša­va­nje ta­kvih po­gre­šnih po­ja­va kao što su Slo­ven­ci” (9). Dru­gim re­či­ma, Ži­žek pri­

31 Za­perce­ptivni osvr­t na d ­ i­sk­urzivn­e ­podele­Evrope za­vreme Hladno­g ­rata, vidi prvi odelj­ak­u­knjizi
Tim­ot­ija Br­en­ana (Timothy Brennan) “The Barbaric Left”­, W­ars of ­Pos­itions The Cultural Politics of­L­ef­t
and Rig­ht, (N­ew­York­, ­NY: Columbia University Press, 2006), 41-64.
32 Citi­ra­no­ u knji­zi Slavo­ja Žižek­a For They Know Not What­They Do­: Enjo­yment ­as­a Polit­ica­l Factor
(London: Verso Pre­ss, 1996], 8; u dalj­em tekst­u izvor naveden u z­ag­ra­di kao F­or ­They Know.­
33 Sigmun­d ­Freud, The­ Standar­d ­Editio­n, Vol. X­II, preved­eno­sa nemačkog pod opšt­im uredništvom
D­žejmsa S­tračija­(­James St­rachey­),­u saradnji sa­Anom Frojd (Anna Freud)­, uz po­moć Aliksa Stračija i
Alana Tajso­na (Alix­Strac­hey an­d ­Alan Tys­on)­(London: Hogarth Press, 1968): 187-203­; u da­ljem tekstu­
izvor­ na­ve­den u ­za­gra­di ka­o ­SE­.
34 For ­The­ y­Know (55­n)­.

25
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

hva­ta i per­pe­tu­i­ra Froj­do­vu pri­vi­le­go­va­nu per­spek­ti­vu i La­ka­nov je­zik kao me­sto na­ci­o­
nal­ne sa­mo­tran­sfor­ma­ci­je. A ka­da se su­bjek­tiv­nost vra­ti­la u Slo­ve­ni­ju, šta se do­go­di­lo sa
iden­ti­te­tom ko­ji se „ne mo­že ana­li­zi­ra­ti” a ko­ji joj je do­de­ljen od stra­ne Froj­da i Ži­že­ka?
Mo­žda se mo­že pre­ne­ti na „dru­go” Bal­ka­na pu­tem La­ka­no­vog kon­cep­ta stvar­nog, pre-
sim­bo­lič­kog sve­ta.35 Ne sa­mo da je dis­kur­ziv­na stra­te­gi­ja pri­ka­za­la naj­sta­ri­ji me­đu re­pre­
zen­ta­tiv­nim kli­še­i­ma bal­kan­skog na­si­lja, već je ta­ko­đe bi­la sa­mo­o­ri­jen­ta­li­zo­va­na u svom
pri­dr­ža­va­nju še­mi „re­pro­duk­ci­je ori­jen­ta­li­za­ma” pri­li­kom for­mi­ra­nja iden­ti­te­ta Bal­ka­na.
Ži­žek se utvr­dio kao ana­li­ti­čar po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je na Bal­ka­nu u vre­me ka­da se svet
bo­rio da shva­ti iz­ne­nad­nu eks­plo­zi­ju na­ci­o­na­li­zma me­đu ju­go­slo­ven­skim et­nič­kim gru­
pa­ma. Knji­ga Me­ta­sta­ze uži­va­nja: šest ese­ja o že­na­ma i uzroč­no­sti (The Me­ta­sta­ses of En­
joyment: Six Es­says on Wo­men and Ca­u­sa­lity) po­ja­vi­la se 1994, ka­da je rat u Bo­sni bio na
svom vr­hun­cu. U ovoj knji­zi Ži­žek ana­li­zi­ra Bal­kan, a na­ro­či­to sek­su­al­no na­si­lje ra­ta u
Bo­sni, ko­ri­ste­ći La­ka­no­vu te­o­ri­ju i je­zik ka­ko bi po­ve­zao na­si­lje sa La­ka­no­vim „Ime­nom
oca” (père-jo­u­is­san­ce ili, père-ver­sion, po­zna­ta La­ka­no­va igra re­či). To jest, ubr­zo na­kon što
je Ži­žek po­zvao Slo­ven­ce da na­pu­ste in­ce­stu­o­znu ve­zu sa ar­ha­ič­nom maj­kom i da za­snu­ju
svo­je uži­va­nje U-ime-Oca, okre­nuo se Bo­sni i di­jag­no­sti­ko­vao op­šte sta­nje na­za­du­ju­ćeg
Edi­pa i oži­vlja­va­nje pri­mal­nog oca kao po­li­tič­kog uži­va­nja bal­kan­skog na­ci­o­na­li­zma. Na
pri­mer, Sr­bi su po­či­ni­li uža­sna si­lo­va­nja nad bo­san­skim mu­sli­man­ka­ma i če­sto sa­di­sti-
č­ki pri­mo­ra­va­li oca da gle­da si­lo­va­nje svo­je ćer­ke. Ov­de Ži­že­ko­va in­ter­pre­ta­ci­ja jed­nog
ta­kvog hi­po­te­tič­kog pri­me­ra pre­ko ana­li­ze „ti­hog po­gle­da” u fil­mu, u kom on sme­šta ri­
tu­a­li­zo­va­no sek­su­al­no na­si­lje u La­ka­no­vo pre-sim­bo­lič­ko, i za­o­bi­la­zi pi­ta­nje et­ni­ci­te­ta fo­
ku­si­ra­ju­ći se na „Ime oca” u su­ro­vo­sti si­lo­va­nja:
Po­što je nje­go­va že­lja ras­ce­plje­na, po­de­lje­na iz­me­đu fa­sci­na­ci­je pre­ma uži­va­nju i
ga­đe­nja nad njim, ili, dru­gim re­či­ma, s ob­zi­rom na im­pli­cit­no zna­nje da žr­tva uži­va
u svo­joj pat­nji, mo­guć­nost po­sma­tra­ča da re­a­gu­je, da spa­si žr­tvu, že­nu od mu­či­te­lja
ili od sa­me se­be, sve­do­či či­nje­ni­ci da ga je „sop­stve­na fan­ta­zi­ja na­sa­ma­ri­la” (ka­ko
se La­kan iz­ra­zio apro­po Sa­da): uda­rac je na­me­njen ne­pod­no­šlji­vom pre­te­ra­nom –
uži­va­nju.36
Sle­de­ći La­ka­na, Ži­žek ov­de pred­sta­vlja oba gle­di­šta „oče­vog uži­va­nja”: sim­bo­lič­ko i pre-
sim­bo­lič­ko. Pr­vo po­sta­vlja pra­vi­la i pa­ra­me­tre nor­ma­tiv­nog po­ret­ka, i nje­go­va ra­dost je od­
vo­je­na od Stvar­nog. Otac u svom pre-sim­bo­lič­kom aspek­tu (pri­mal­ni otac iz knji­ge To­tem i
Ta­bu) je­ste, s dru­ge stra­ne, vla­snik svih že­na i obje­kat mr­žnje svo­jih si­no­va i iz­vor sek­su­al­

35 Ml­ad­en Dol­ar­, j­oš jed­an­ i­staknut­i ­slovenački lakanista­, ­ra­zg­ovara­ o Frojdovoj­ po­se­ti slo­ve­na­čki­m
pećina­ma­ u­ Di­va­či, 18­98, gde se­ neoče­ki­vano susreo sa ozlog­lašenim­ a­ntise­mi­tskim gradonače­ln­ik­om
­Beča,­ dr Ka­rlo­m Lugerom (Karl L­üge­r). Do­lar op­isuje pe­ći­nu ­kao „ova­j ­me­ta­forič­ki­ amb­is nesv­es­nog”, gde­
se „gosp­o­dar koj­eg ­nema u s­imboličkom, neo­če­kiva­no po­ja­vlj­uje u­ realnom­.”­ Balkan je­ re­alan, n­esvesno
­Evr­ope, u kom s­e poja­v­lj­uj­u ­po­ti­snute žel­je i n­asilje. I, nasta­vl­ja ­Do­lar, „ko­nač­no, ­to je­ m­esto nean­al­izi­
rajućeg.” Mlade­n D­olar, „Fr­oj­d ­u Jugosl­avi­ji,” neo­bjavl­je­ni rukopis.
36 M­et­ast­as­es (7­5)­.

26
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nog na­si­lja. On je, ta­ko­đe, iz­u­zet od ka­stra­ci­je. Bo­san­ski otac, pre­ma Ži­že­ko­voj pret­po­stav­ci,
ova­plo­ću­je pre-sim­bo­lič­ko, pri­mi­tiv­no, bal­kan­sko Stvar­no, ne­kog ko će i da­lje uži­va­ti (na
si­lu) u in­ce­stu­o­znoj ve­zi. Kao ta­kav, on je neo­dvo­jiv od isto­ri­je utvr­đe­ne pa­to­lo­gi­je sa­mog
me­sta, za­jed­no sa osta­lim lju­di­ma ko­ji ta­mo ži­ve. Ovaj La­ka­nov par Père-Jo­u­is­san­ce dis­kur­
ziv­no za­me­nju­je „Slo­ven­ca ko­jeg je ne­mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti” sa bo­san­skim ocem kao pri­mi­tiv­
nim Dru­gim, ko­jeg sam Ži­žek su­vi­še la­ko ana­li­zi­ra kao sim­bo­lič­kog oca i fa­lu­sni auto­ri­tet.

Père-ver­sion („Ime oca”)
Ok­to­bra 2003. otvo­re­na je iz­lo­žba avan­gard­ne bal­kan­ske umet­no­sti „U po­tra­zi za Bal­
ka­ni­jom” u mu­ze­ju Ne­ue Ga­le­rie am Lan­de­smu­se­um u Gra­cu. Cilj ove iz­lo­žbe bio je oži­vlja­
va­nje Bal­ka­na kao „me­sta in­te­lek­tu­al­nog na­sto­ja­nja i kul­tur­ne že­lje.”37 Ži­že­kova fo­to­gra­fi­
ja re­pro­du­ko­va­na je u „Pri­ruč­ni­ku” i iz­lo­ži­la je u Gra­cu gru­pa „Ir­win”, umet­nič­ki ko­lek­tiv
NSK-a. Ista fo­to­gra­fi­ja ukra­ša­va i zad­nje ko­ri­ce Ži­že­ko­ve knji­ge The Pup­pet and the Dwarf:
The Per­ver­se Co­re of Chri­sti­a­nity (2003), dok se na pred­njim ko­ri­ca­ma na­la­zi sli­ka Đo­va­ni­
ja An­to­ni­ja Bol­tra­fi­ja (Gi­o­van­ni An­to­nio Bol­traf­fio) De­vi­ca i de­te. Obe sli­ke od­no­se se na
Froj­do­vu po­se­tu Tre­bi­nju (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na) sep­tem­bra 1898. i na nje­gov pr­vi rad na
te­mu ne­sve­snog „O psi­hič­kom me­ha­ni­zmu za­bo­rav­no­sti”, ob­ja­vljen iste go­di­ne u ča­so­pi­su
Mo­natschrift für Psychi­a­trie und Ne­u­ro­lo­gie. U ovom član­ku Frojd se ba­vi svo­jim pro­ble­mom
za­bo­ra­vlja­nja ime­na ita­li­jan­skog sli­ka­ra Lu­ke Si­njo­re­li­ja. Pre­zi­me­na Bo­ti­če­li i Bol­tra­fio su
mu stal­no pa­da­la na pa­met ume­sto pre­zi­me­na Si­njo­re­li. Frojd je iz­neo te­o­ri­ju da je nje­go­vo
za­bo­ra­vlja­nje ovog pre­zi­me­na re­zul­tat ne­sve­snog me­ha­ni­zma sek­su­al­ne re­pre­si­je.
Kon­ste­la­ci­ja ozna­či­te­lja na fo­to­gra­fi­ji su­ge­ri­še sle­de­će: psi­ho­a­na­li­tič­ki ka­uč Sig­mun­da
Froj­da bio je pre­kri­ven te­pi­hom ko­ji mu je iz So­lu­na po­slao nje­gov da­le­ki ro­đak38 (i bu­du­ći
zet) Mo­ric Frojd (Mo­ritz Freud).39 Šu­ška­lo se da je Mo­ric, po­red to­ga što je pro­da­vao te­pi­
he, bio ume­šan u tr­go­vi­nu be­lim ro­bljem. Isto­ri­čar Pi­ter J. Svejls (Pe­ter J. Swa­les) ne sa­mo
da je sum­njao na to već je vi­deo i mo­guć­nost da je te­pih u so­bi za te­ra­pi­ju imao ta­na­nu
ve­zu sa ču­ve­nim tur­skim vi­škom sek­su­al­no­sti. Kao što je i Frojd pi­sao u svom član­ku: „Re­
kao mi je [ko­le­ga] ka­kvu ne­ve­ro­vat­nu va­žnost ovi Bo­san­ci pri­da­ju sek­su­al­nim uži­va­nji­ma.
Je­dan od nje­go­vih pa­ci­je­na­ta mu je jed­nom re­kao: ‘Go­spo­di­ne, mo­ra­te zna­ti da ako se to
za­vr­ši, ži­vot vi­še ne­ma vred­no­sti.’ ”40 Slo­ve­nac ko­jeg „ni­je mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti” na­la­zi se u
po­zi­ci­ji da ga ana­li­zi­ra ne Frojd već sim­bo­lič­ki Dru­gi ko­ji je ima­nen­tan u mi­se en scène.
On se od­ma­ra na „bo­san­skim” te­pi­si­ma, sklup­čan kao in ute­ro na dan La­ka­no­vog ro­đe­nja,
dok Kur­be­o­va sli­ka L’Ori­gi­ne du Mon­de vi­si iz­nad nje­ga. Sli­ku je ori­gi­nal­no na­ru­čio Ha­lil
Bej (Ha­lil Bey), tur­ski di­plo­ma­ta i ko­lek­ci­o­nar ero­ti­ke. Ka­da su di­plo­ma­tu po­zva­li na­zad

37 U potrazi za Balkanijom­: Priručnik­, (Neue Galerie Gra­z am Landesmuseum Joanneum, 2003), 2.
38 E­rnst J­ones, The Life and Works ­of Sigmund­Freud, Vol I, ­(New York C
­ i­ty, NY­:­B­asic Books, INC., 1­ 954), ­2.­
39 Peter J. Swa­les, “Freud, Death and­Sexual Pleasures: On t­he Psyc­hical M ­ echan­is­m of Dr.­Si­gmund
Freud, ­Arc de Cercle 1 (2003): 62; u dalj­em tekstu izvor n­av­eden u z­agradi kao P
­ sy­chical.
40 S­E, Vol.III (­292)­.

27
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u Is­tan­bul iz Pa­ri­za, sli­ka je za­vr­ši­la u vla­sni­štvu La­ka­no­ve dru­ge že­ne Sil­vi­je Ba­ta­li-La­kan
(Sylvie Ba­ta­il­le-La­can), biv­še že­ne Džor­ža Ba­ta­li­ja (Ge­or­ges Ba­ta­il­le).
To­kom krat­ke po­se­te Tre­bi­nju, Frojd je ho­dao te­pi­si­ma biv­šeg ha­re­ma ko­ji je po­stao
tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja. Po­se­ta ha­re­mu, ob­ja­šnja­va Svejls, mo­gla je da po­bu­di eg­zo­tič­nu auru
te­pi­ha sa nje­go­vog ka­u­ča u uli­ci Ber­gas­se 19 i da pri­zo­ve fan­ta­zi­ju o nje­mu kao sek­su­al­
nom de­spo­tu u sa­ra­ju u ko­jem su ži­ve­le pa­ci­jent­ki­nje le­že­ći na po­zna­tom ka­u­ču, sprem­ne
za ana­li­zu kao vr­stu „epi­ste­mo­lo­škog ko­i­tu­sa.”41 „I tu”, za­klju­ču­je Svejls svo­ju stu­di­ju o
Froj­do­voj po­se­ti Her­ce­go­vi­ni, „alu­di­ram, na­rav­no, na to ka­ko bi Frojd to­kom vre­me­na
se­bi stvo­rio de fac­to ha­rem – Mar­ta, Mi­na, Ema, Fa­ni, Ma­ri, He­len, Lu, Ana, Prin­ce­za itd.
– sa kra­ljev­skim ka­u­čom kao ve­o­ma or­ga­ni­za­ci­o­nim prin­ci­pom”42 (62).

Bal­ka­ni­zam i in­te­lek­tu­al­ni rad
Ži­žek ko­ri­sti psi­ho­a­na­li­tič­ki je­zik že­lje da stvo­ri sve­o­bu­hvat­nu po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju,
a Kri­ste­va da po­dr­ži „edi­pov­sku po­nu­du” kao uje­di­nju­ju­ću kul­tu­ru Evro­pe. Oba ova in­
te­lek­tu­al­na pro­jek­ta su an­ti­te­tič­na ono­me što Said na­zi­va „pro­stor­na sve­snost do­ka­za­na
u Gram­ši­je­vom ju­žnom pi­ta­nju”.43 To jest, raz­ma­tra­nja na te­mu re­gi­o­na­li­zma i kul­tur­ne
hi­brid­no­sti, kao i isto­rij­skih kon­tin­gen­ci­ja u vre­me­nu i pro­sto­ru, ne po­sto­je u nji­ho­vim
ana­li­za­ma osim u su­štin­skim kon­tek­sti­ma kao što je Ži­že­kov ela­bo­rat o La­ka­no­vom „Ime­
nu oca” kao en­dem­skom bo­san­skom na­si­lju ili osvrt Kri­ste­ve na ko­su, li­ce, mi­ris, ode­ću
imi­gra­na­ta. Ne­do­sta­tak Gram­ši­je­ve „pro­stor­ne sve­sno­sti” u ra­du Kri­ste­ve i Ži­že­ka pre­no­
si se na nji­hov od­nos sa svo­jim bal­kan­skim po­re­klom. Kao što smo vi­de­li u slu­ča­ju ka­da
Kri­ste­va te­o­re­ti­še o Bu­gar­skoj i Ži­žek o Slo­ve­ni­ji i biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, oni raz­ma­tra­ju svoj
ma­te­rin­ski pro­stor sa­mo u bo­ga­to in­te­lek­tu­a­li­zo­va­nim (i obez­li­če­nim) ter­mi­ni­ma ko­ri­ste­
ći La­ka­no­vu te­o­ri­ju kao me­di­jum. Ovo pa­žlji­vo dis­tan­ci­ra­nje od svog po­re­kla stva­ra ne­ku
vr­stu tek­stu­al­nog „psa ko­ji ni­je la­jao po mra­ku” da upo­zo­ri na ne­pri­zna­tu cen­tral­nost
bal­kan­skog po­re­kla Kri­ste­ve i Ži­že­ka u od­no­su na nji­ho­vo pi­sa­nje o re­gi­o­nu, i ta­ko­đe da
iden­ti­fi­ku­je ele­men­te tog ra­da kao „bal­kan­ske”.
Bu­gar­sko-ame­rič­ka isto­ri­čar­ka Ma­ri­ja To­do­ro­va tvr­di da se ono što zna­mo o Bal­ka­nu
ne mo­že raz­dvo­ji­ti od ka­ko to zna­mo, kao što se na su­šti­nu pi­ta­nja Šta je Bal­kan? ne mo­že
od­go­vo­ri­ti a da se ne pre­gle­da­ju uslo­vi zna­nja o re­gi­o­nu. Bal­kan kao sta­bil­na re­pre­zen­
ta­tiv­na še­ma ko­ja po­ti­če iz pu­to­pi­sa, knji­žev­no­sti i za­pad­nog no­vi­nar­stva mo­že se sa­da
vi­de­ti kao dis­kur­ziv­ni pro­blem pre ne­go „isti­na”. Ka­da je To­do­ro­va ovaj pro­ces re­pre­zen­ta­
ci­je na­zva­la „bal­ka­ni­zam”, ime­no­va­la je dva kon­tra­dik­tor­na ele­men­ta: Bal­kan kao obje­kat

41 Psy­chical (62).
42 Za v­iđ­enje F­ro­jda kao „primalnog oca” vid­i Ralph Blumenthal “Ho­tel Lo­g H­in­ts­­at Illicit­Desire­Th­at
Dr. Freud Did­n’t Repress”, in New York Times INTERNATIONAL / EUROPE | December 24, 2006. sister.
http://www.nytimes.com/2006/12/24/world/europe/24freud.html?emc=eta1
43 Edward Said, “Secular Interpretation, the Geographical Element, and the Methodological Imperialism,”
After Colonialism and Postcolionial Displacements, ed. Gyan Prakas, (Princeton, NJ: Princeton University
Press 1990), 28.

28
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ob­ja­šnjen ra­ci­o­nal­nim zna­njem i pro­stor ko­ji je ra­ci­o­nal­no zna­nje na­pu­sti­lo.44 To­do­ro­va
pri­zna­je ori­jen­ta­li­stič­ki ka­rak­ter bal­kan­skog dis­kur­sa, ali ka­ko pi­še Mi­li­ca Ba­kić Haj­den,
„To­do­ro­va ka­že da je bal­ka­ni­zam ne­za­vi­sno raz­vio svoj sop­stve­ni re­to­rič­ki ar­se­nal po­
mo­ću spe­ci­fič­nog ge­o­po­li­tič­kog re­gi­o­nal­nog i kul­tur­nog po­lo­ža­ja... ”45 Ba­kić Haj­den na­
sta­vlja da ob­ja­šnja­va „re­pro­duk­ci­ju ori­jen­ta­li­zma” kao zna­čaj­nog ele­men­ta u for­mi­ra­nju
bal­kan­skog iden­ti­te­ta. Pre­ma ovoj še­mi, na Bal­ka­nu „ozna­ka ‘dru­gog’ bi­la je pri­svo­je­na i
ma­ni­pu­li­sa­na od stra­ne onih ko­ji su sa­mi bi­li ozna­če­ni kao ta­kvi u ori­jen­ta­li­stič­kom dis­
kur­su” (922). Na­ro­či­to Slo­ven­ci vi­de se­be kao ci­vi­li­zo­va­ni­je od Sr­ba, ko­ji se na­la­ze da­lje
na is­to­ku; Sr­bi, s dru­ge stra­ne, vi­de se­be kao ci­vi­li­zo­va­ni­je od Al­ba­na­ca. Po­red to­ga, ta­kve
re­pre­zen­ta­tiv­ne še­me za­sno­va­ne na pro­stor­nim hi­je­rar­hi­ja­ma in­ter­na­ci­o­na­li­zo­va­ne su kao
su­štin­ski iden­ti­te­ti, jer do­zvo­lja­va­ju i oprav­da­va­ju is­klju­če­nje dru­gog.
Osvrt Rast­ka Moč­ni­ka na sta­tus i funk­ci­ju bal­ka­ni­zma unu­tar kon­tek­sta glo­ba­li­za­ci­je
da­je okvir za ilu­stro­va­nje na­či­na na ko­ji se Kri­ste­vi­na eg­ze­ge­za „ar­ha­ič­ne maj­ke” i Ži­že­
ko­vo „Ime oca” ukla­pa­ju u še­mu bal­kan­skog dis­kur­sa. Pre­ma Moč­ni­ko­vom mi­šlje­nju, dve
glav­ne a pri­o­ri struk­tu­re do­mi­na­ci­je i sub­or­di­na­ci­je ru­ko­vo­de bal­ka­ni­zmom kao po­li­ti­kom
i iden­ti­te­tom: pr­vi je ho­ri­zon­tal­ni an­ta­go­ni­zam me­đu bal­kan­skim et­nič­kim ka­te­go­ri­ja­ma,
u ko­ji­ma je sva­ko od njih po­ten­ci­jal­ni agre­sor; dru­gi je ver­ti­kal­ni si­stem sa­rad­nje iz­me­đu
sva­ke od ovih stra­na i Evrop­ske uni­je. U okvi­ru ovog si­ste­ma an­ta­go­ni­zma i sa­rad­nje, ste­
re­o­ti­pi bal­kan­skog ka­rak­te­ra po­ja­vlju­ju se kao zna­nje i kao iden­ti­te­ti. Bal­kan­ski iden­ti­tet
po­sta­je kom­ple­tan sa­mo ka­da je ge­o­po­li­tič­ka ma­pa pot­pu­no ucr­ta­na i od­ra­ža­va se kao
dvo­smi­sle­no i ne­kom­plet­no sop­stvo, i kao ta­kav pred­sta­vlja do­da­tak glo­bal­noj ide­o­lo­gi­ji u
svo­joj ve­o­ma ar­ha­ič­noj bli­zi­ni. „Edi­pal­na po­bu­na” Kri­ste­ve na­tu­ra­li­še oba aspek­ta ove še­
me ko­ju pred­la­že Moč­nik: ho­ri­zon­tal­ni an­ta­go­ni­zam u od­no­su na Bal­kan kao pri­mi­tiv­no
dru­go, kao ma­te­rin­ski pro­stor, i kao opa­san su­sed, i ver­ti­kal­na sa­rad­nja sa usta­no­vlje­nom
ge­o­po­li­tič­kom hi­je­rar­hi­jom (Fran­cu­ska, kao sim­bo­lič­ki go­spo­dar). U Ži­že­ko­vom slu­ča­ju,
po­što su svi ele­men­ti nje­go­ve hi­je­rar­hij­ske še­me ge­o­graf­ski unu­tar Bal­ka­na, kon­cept „re­
pro­duk­ci­je ori­jen­ta­li­zma” ko­ri­stan je do­da­tak za po­sta­vlja­nje nje­go­vog dis­kur­sa u Moč­
ni­ko­voj pred­lo­že­noj struk­tu­ri bal­ka­ni­zma. Me­đu­tim, u slu­ča­ju i Ži­že­ka i Kri­ste­ve, tran­s-
cen­dent­na ver­ti­kal­na lo­jal­nost usme­re­na je pre­ma uni­ver­zal­nom su­bjek­tu i psi­ho­a­na­li­zi.
Gra­ni­ca iz­me­đu utvr­đe­ne ge­o­po­li­ti­ke evrop­skog Gros­sra­um-a i Froj­do­ve me­tap­si­ho­
lo­gi­je na Bal­ka­nu ble­di. Kao što sam već re­kao, ge­o­po­li­tič­ka ma­pa po­de­lje­ne i hi­je­ra­hij­ski
ste­pe­no­va­ne Evro­pe pret­ho­di­la je – i uti­ca­la – na raz­voj Froj­do­ve te­o­ri­je su­bjek­ti­vi­te­ta. A
la­tent­na ge­o­po­li­ti­ka psi­ho­a­na­li­tič­kog je­zi­ka kao ar­bi­tra i simp­to­ma mo­der­no­sti uči­ni­la
je da, zbog svo­je ja­ke ten­den­ci­je ka in­ter­na­li­za­ci­ji do­mi­nant­nih dis­kur­sa, Bal­kan po­sta­ne
ose­tljiv na­ro­či­to na pod­ra­zu­me­va­ni uni­ver­za­li­zam. Me­đu­tim, edi­pal­na struk­tu­ra na­met­
nu­ta kao uni­ver­zal­na sva­kom na­ci­o­nal­nom su­bjek­tu ne slu­ži, ka­ko bi to Kri­ste­va re­kla,
ana­li­tič­koj funk­ci­ji in­di­vi­du­al­ne eman­ci­pa­ci­je. Ona, u stva­ri, po­sta­je ge­o­po­li­tič­ki per­for­

44 Imagining.
45 „Reprodukcija” (920).

29
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ma­tiv u na­ci­ja­ma ko­je te­že da uđu u pri­vi­le­go­va­nu ge­o­gra­fi­ju Za­pa­da. Mi­ler je po­slao
Ži­že­ka i Do­la­ra da stvo­re upo­ri­šte za La­ka­nov dis­kurs – ali, što je još va­žni­je, da oslo­bo­de
Slo­ve­ni­ju mr­lje „bal­ka­no­sti” i „ne­mo­guć­no­sti ana­li­ze”, i da stvo­re kli­mu psi­ho­a­na­li­tič­ke
ra­ci­o­nal­no­sti ko­ja će ote­lo­tvo­ri­ti „naj­ra­di­kal­ni­ju sa­vre­me­nu ver­zi­ju pro­sve­ti­telj­stva”. 46
Mi­le­ro­va od­go­vor­nost pre­ma Ži­že­ku i Do­la­ru pod­ra­zu­me­va da je ge­o­po­li­tič­ki aspekt
nji­ho­ve mi­si­je esen­ci­jal­ni deo nji­ho­vog in­te­lek­tu­al­nog pro­jek­ta. Ka­da se Ži­žek iden­ti­fi­ku­je
sa Froj­do­vim ste­re­o­ti­pom Slo­ven­ca „ko­jeg je ne­mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti”, on je i in i out evrop­skog
dis­kur­sa ra­ci­o­nal­no­sti.47 On je out za­to što, kao obje­kat im­pe­ri­jal­nog po­gle­da, ote­lo­tvo­ru­je
ne­mo­ral­nu i ira­ci­o­nal­nu sup­stan­cu Evro­pe; on je in ka­da usva­ja im­pe­ri­jal­ni dis­kurs, sim­
bo­lič­nog Dru­gog ko­jeg je pro­na­šao ana­li­zi­ra­ju­ći bo­san­skog oca pre­ko „Ime­na oca”. Upra­vo
u ovom tre­nut­ku ana­li­zi­ra­nja Ži­žek ot­kri­va i sim­bo­lič­kog Oca i uni­ver­zal­nu su­bjek­tiv­nost.
Od­nos pre­ma bo­san­skom ocu kao bal­kan­skom dru­gom ot­kri­va me­ta­dru­gost kao či­sti co­gi­
to, sim­bo­lič­ki Dru­gi ko­ji je već obe­le­žio Ži­že­ka kao „Slo­ven­ca ko­jeg je ne­mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti”.
Ot­kri­va­nje se­be kao sim­bo­lič­kog Dru­gog u tre­nut­ku ana­li­zi­ra­nja bo­san­skog oca
omo­gu­ći­lo je Ži­že­ku da se od­vo­ji od bal­kan­ske sup­stan­ce; to mu je ta­ko­đe ku­pi­lo uni­ver­
za­li­stič­ki po­gled na glo­bal­nu rad­nu sna­gu, imi­gra­ci­ju i mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, kao i glo­bal­ni
sta­tus pre ne­go bal­kan­ski, in­te­lek­tu­al­ni. Go­vo­re­ći sa­da sa me­sta pra­znog ozna­či­te­lja ko­ji
ne­gi­ra in­ce­stu­o­znu sup­stan­cu ma­ter­njeg pro­sto­ra i vo­di do po­zi­tiv­ne uni­ver­zal­no­sti, Ži­
žek se na­da da će za glo­bal­ni imi­grant­ski rad ura­di­ti isto što je sim­bo­lič­ki Dru­gi ura­dio
za nje­ga – od­vo­jio ga od nje­go­ve jed­no­rod­ne ve­ze sa kul­tu­rom i te­ri­to­ri­ja­ma. „Ka­stra­ci­
ja”, pre­ma lo­gi­ci ozna­či­te­lja, uvo­di raz­li­ku iz­me­đu ele­men­ta i nje­go­vog (pra­znog) me­sta
sim­bo­lič­kog Dru­gog. Pre­ci­zni­je, on stva­ra pri­mat še­mat­skog me­sta nad ele­men­tom i vo­di
ra­ču­na da sva­ki po­zi­tiv­ni ele­ment za­u­zme me­sto ko­je mu ni­je „jed­no­rod­no” – da po­
pu­nja­va pra­zni­nu ko­ja ni­je nje­go­va.48 I, pre­ma Ži­že­ko­vom mi­šlje­nju, „lo­gi­ka ozna­či­te­lja”
pred­sta­vlje­na je u „istin­skom kon­zer­va­ti­zmu evro­cen­trič­ne le­vi­ce”, ko­ja je sme­sti­la svo­je
po­ve­re­nje u na­si­lje ne­ga­tiv­nog još od ja­ko­bin­skog te­ro­ra.49
U ime sim­bo­lič­kog Dru­gog i pro­tiv po­je­di­nog dru­gog, is­pod imi­gra­na­ta i mul­ti­kul­tu­
ral­ne to­le­ran­ci­je Kri­ste­ve, Ži­žek ot­kri­va „po­li­ti­ku rad­nič­ke kla­se” i „pro­duk­tiv­ni an­ta­go­
ni­zam”. On se bu­ni pro­tiv re­gre­si­je u ose­ća­nja na­ci­o­nal­nog uku­sa, te­ra­pi­je i dru­go­sti, jer
su oni svi ano­di­ni ko­ji iz­me­šta­ju pro­duk­tiv­ni an­ta­go­ni­zam kla­sne bor­be ko­ja či­ni osno­vu

46 Sublime (7).
47 Žižekova ambivalentna diskurzivna pozicija dokazana je kada on objavi svoj antagonizam prema
„politici identiteta” a ipak razvija balkanske stereotipe u svom sopstvenom diskursu („bosanski otac”
i „Slovenac kojeg je nemoguće analizirati”). On, takođe, tvrdi da je svestan mehanizama formiranja
balkanskog identiteta kao što je „reprodukcija orijentalizma”, ali nema dokaza da ih uzima u obzir i da
su oni uticali na položaj njegovog subjekta. „Fantazija koja je organizovala percepciju bivše Jugoslavije je
Balkan kao Drugi Zapad: mesto divljačkih etničkih konflikata davno prevaziđenih od strane civilizovane
Evrope…”. “Ethnic Dance Macabre” in The Guardian (UK) Aug 28, 1992.
48 For They Know (231).
49 Tiklish (374).

30
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mark­si­zma. „Na­ci­o­nal­ni ukus, te­ra­pi­ja i dru­gost” su ta­ko­đe, na­rav­no, zna­čaj­ne te­me u
ra­du Kri­ste­ve, i u jed­nom od ne­ko­li­ko pri­me­ra, gde Ži­žek nju spo­mi­nje, on upo­zo­ra­va
da „po­sto­ji opa­snost da se pi­ta­nja eko­nom­ske eks­plo­a­ta­ci­je pre­tvo­re u pro­ble­me kul­tur­ne
to­le­ran­ci­je. I ta­da tre­ba da na­pra­vi­te sa­mo je­dan ko­rak na­pred, onaj ko­ji je na­pra­vi­la Ju­li­ja
Kri­ste­va u svom ese­ju ‘Etran­gers à no­us me­mes,’ i re­ci­mo da ne mo­že­mo da to­le­ri­še­mo
dru­ge, jer ne mo­že­mo da to­le­ri­še­mo dru­gost u na­ma sa­mi­ma. Ov­de ima­mo či­sti pse­u­do-
p­si­ho­a­na­li­tič­ki kul­tur­ni re­duk­ci­o­ni­zam.”50
Po­zi­ci­ja Kri­ste­ve je mno­go kom­plek­sni­ja ne­go što se to vi­di iz Ži­že­ko­ve op­ser­va­ci­je.
Ona je imi­grant iz­me­šten iz svo­je tra­di­ci­o­nal­ne kul­tu­re, tre­ni­ra­ni psi­ho­a­na­li­ti­čar (la­ka­
nov­ski, kao i on) i iz tih raz­lo­ga ona ne­gi­ra kla­sni kon­flikt. Mark­si­zam u Bu­gar­skoj (kao i
u Ju­go­sla­vi­ji) de­ce­ni­ja­ma je bio ce­lo­kup­ni dis­kurs ko­ji je re­gu­li­sao ljud­ske od­no­se i iden­
ti­te­te. U svo­joj prak­tič­noj ce­lo­sti, mark­si­zam je ote­lo­tvo­rio lo­kal­nu kul­tu­ru. Kri­ste­va se
iz­ja­šnja­va kao „iz­gna­nik iz so­ci­ja­li­zma i mark­si­stič­ke ra­ci­o­nal­no­sti.”51 Ka­ko se ova po­zi­ci­ja
mo­že po­mi­ri­ti sa ose­ća­nji­ma „rad­nič­ke kla­se”, a da isto­vre­me­no ne do­đe do re­gre­si­je u
„op­se­siv­nu di­ja­lek­ti­ku ro­ba” he­ge­lov­skog po­li­tič­kog te­ro­ra, raz­bi­ja­ju­ći ti­me njen dra­go­ce­
ni uni­ver­za­li­zam? (294). „Rad­nič­ka kla­sa” za Kri­ste­vu ni­je još je­dan eko­nom­ski kon­cept,
već ekvi­va­lent nje­nog po­ti­snu­tog bu­gar­skog iden­ti­te­ta, po­li­tič­ke ma­ši­ne­ri­je ko­ja „is­klju­
ču­je spe­ci­fič­ne isto­ri­je go­vo­ra, sno­va i jo­u­is­san­ce” (294). Ne mo­že da se is­pe­tlja iz je­zi­ka
di­si­dent­stva. Ona de­lu­je iz ne­sve­snog i stva­ra slo­bo­du in­tim­no­sti, i njen kom­ple­tan iden­
ti­tet do­ve­den je u pi­ta­nje ka­da se su­prot­sta­vi­la mark­si­stič­kom je­zi­ku: „In­te­lek­tu­a­lac, ko­ji je
in­stru­ment ove dis­kur­ziv­ne ra­ci­o­nal­no­sti, pr­vi će ose­ti­ti po­sle­di­ce nje­nog ras­pa­da: nje­gov
iden­ti­tet do­ve­den je u pi­ta­nje, nje­go­va di­si­den­ci­ja po­sta­je ra­di­kal­ni­ja” (295). Od­bi­ja­ju­ći da
na rad­nič­ku kla­su gle­da kao na eko­nom­sku eks­plo­a­ta­ci­ju, i ume­sto to­ga zah­te­va­ju­ći psi­
ho­lo­šku to­le­ran­ci­ju, pred­sta­vlja na­čin na ko­ji ona od­bi­ja oči­gled­no i ini­si­sti­ra na ne­mo­gu­
ćem, po­ri­ču­ći eks­plo­a­ta­ci­ju u ime ra­di­kal­nog ge­sta po­ti­ski­va­nja svo­je sop­stve­ne pro­šlo­sti
ko­ja je otva­ra ka pra­znom pro­sto­ru ozna­či­va­nja.
Od Gram­ši­ja do Ha­rol­da Gar­fin­ke­la „ba­vlje­nje” fi­lo­zo­fi­jom je sa­mo jed­na vr­sta so­ci­
jal­ne prak­se ko­ja stva­ra tran­scen­den­tal­no zna­nje ko­je se­be vi­di kao pri­vi­le­go­va­no u od­no­
su na ono što po­sre­du­je. Ka­da je Ed­mund Hu­serl (Ed­mund Hus­serl) odr­žao svo­ja po­zna­ta
pre­da­va­nja u Be­ču 1935. pod na­zi­vom „Fi­lo­zo­fi­ja u kri­zi evrop­skog čo­ve­čan­stva”, na­kon
ko­jih su sle­di­la pre­da­va­nja u Pra­gu pod na­zi­vom „Kri­za evrop­ske na­u­ke i psi­ho­lo­gi­je”, o
pro­ble­mi­ma mo­der­ne fi­lo­zo­fi­je i na­u­ke u vre­me po­ja­ve an­ti­se­mi­ti­zma, pod­se­tio je Evro­
plja­ne da su još Gr­ci ot­kri­li tran­scen­den­tal­nu ra­ci­o­nal­nost i da kon­ti­nent tre­ba da se vra­ti

50 Žižek: „Nema šta da se kaže protiv tolerancije. Ali kada kupite ovu multikulturalnu toleranciju, sa njom
kupujete i mnoge druge stvari. Zar nije simptomatično da je multikulturalizam eksplodirao u istorijskom
momentu kada su poslednji tragovi politike radničke klase nestali sa političkog prostora.” Za mnoge bivše
levičare, ovaj multikulturalizam je vrsta surogat politike radničke klase. Mi čak ni ne znamo da li radnička
klasa još uvek postoji, pa hajde da pričamo o eksploataciji drugih” (Interview, http://www.lacan.com/
Žižek-measure.htm).
51 The Kristeva Reader, ed. Toril Moi, (New York City, NY: Columbia University Press, 1986), 299.

31

fotografija: Arnd Dewald
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

prin­ci­pi­ma uni­ver­zal­no­sti. Me­đu­tim, po­što je Hu­serl bio Je­vre­jin, ni­ko ni­je že­leo da ob­
ja­vi ta pre­da­va­nja. Njih je na kra­ju 1936. u Be­o­gra­du ob­ja­vio Ar­tur Li­bert (Art­hur Li­e­
bert) u me­đu­na­rod­nom go­di­šnja­ku Phi­lo­sop­hia pod na­slo­vom „Kri­za evrop­ske na­u­ke i
tran­scen­den­tal­na fe­no­me­no­lo­gi­ja”. Iro­nič­no je što je ova knji­ga, ko­ja se de­li­mič­no ba­vi
zna­čaj­nim ma­te­ma­tič­kim kon­cep­tom (tran­scen­den­tal­nom ra­ci­o­nal­no­šću), ot­kri­ve­nim na
bal­kan­skom po­lu­o­str­vu, mo­gla sa­mo ta­mo da se ob­ja­vi. To, na­rav­no, ne me­nja in­ter­ni
Hu­ser­lov ar­gu­ment da je tran­scen­den­tal­na ra­ci­o­nal­nost ne­za­vi­sna od svog po­lo­ža­ja. Ni­ti
me­nja in­ter­nu lo­gi­ku Pi­ta­go­ri­ne te­o­re­me. Me­đu­tim, im­pli­ka­ci­je ob­ja­vlji­va­nja na lo­kal­nom
pro­sto­ru sa­me po se­bi pro­ble­ma­ti­zu­ju kon­cept tran­scen­den­tal­ne ra­ci­o­nal­no­sti, mi­ni­ra­ju­ći
Ži­že­ko­vu ver­zi­ju hi­per­kar­te­zi­ja­ni­zma.
Po­de­la i ozna­či­telj­ska tran­sak­ci­ja iz­me­đu ova dva kon­tek­sta, in­ter­no-uni­ver­zal­nog i eks­
ter­no-lo­kal­nog, pred­sta­vlja­ju od­go­vor na uvo­đe­nje evrop­ske uni­ver­zal­no­sti od stra­ne pro­
sve­ti­telj­stva, ka­da za­pad­ni deo Evro­pe stva­ra svoj mar­gi­nal­ni pro­stor pro­te­ri­va­njem is­toč­nog
de­la u dru­go kmet­stvo.52 U po­sled­nje vre­me isto­ri­ča­ri tvr­de da su Vol­ter i pro­sve­ti­telj­stvo
po­de­li­li evrop­ski pro­stor na ra­ci­o­nal­ni Za­pad i ira­ci­o­nal­ni Is­tok, po­de­la ko­ja je ob­li­ko­va­la
za­pad­ni dis­kurs ra­ci­o­nal­no­sti (uklju­ču­ju­ći psi­ho­a­na­li­zu), slič­no kao i ko­lo­ni­jal­na is­klju­či­va­
nja. Fi­lo­zo­fi­ja pro­sve­ti­telj­stva kon­stru­i­sa­la je Is­toč­nu Evro­pu i Bal­kan kao opa­san eks­te­ri­jer,
„tam­nu stra­nu ko­lek­tiv­ne Evro­pe”, me­sto za­bra­nje­ne že­lje Evro­pe, me­sto vam­pi­ra, ne­sta­šne
žen­ske sek­su­al­no­sti i tri­ba­li­zma.53 To jest, sve če­ga je taj Za­pad tre­ba­lo da se ota­ra­si da bi
po­stao cen­tar sve­ta – im­pe­ri­ja – pri­pi­sa­no je Is­to­ku kao kon­sti­tu­tiv­nom mrač­nom kon­tra­
punk­tu pro­sve­ti­telj­stva. Od­no­si su ov­de tra­di­ci­o­nal­no učvr­šće­ni ne­kom vr­stom „kog­ni­tiv­ne
pa­ra­no­je”, gde Za­pad stva­ra iden­ti­tet „dru­gog” de­la Evro­pe – po­znat Froj­du kao i Ži­že­ku.54 U
ne­do­stat­ku sop­stve­ne pro­sve­će­no­sti i od­go­va­ra­ju­ćeg is­toč­no­e­vrop­skog kar­te­zi­ja­ni­zma, ovaj
ge­o­po­li­tič­ki „dru­gi” ili se pot­či­nja­va (i in­ter­na­ci­o­na­li­zu­je) eks­ter­no na­met­nu­tom iden­ti­te­tu
ili ga pot­pu­no od­ba­cu­je. Ta­ko da ka­da Ži­žek in­si­sti­ra da je co­gi­to „auten­tič­ni tre­nu­tak ot­kri­
ća, pro­dor, ko­ji se de­ša­va ka­da pro­pi­sno uni­ver­zal­na di­men­zi­ja eks­plo­di­ra iz unu­tra­šnjo­sti
od­re­đe­nog kon­tek­sta i po­sta­ne ‘sa­ma za se­be’ di­rekt­no is­ku­sna kao ta­kva (kao uni­ver­zal­
na)”,55 on pot­pi­su­je „kog­ni­tiv­nu pa­ra­no­ju” pro­sve­ti­telj­stva.

52 Robin Okey, Eastern Europe 1740–1985: Feudalism to Communism. (Minneapolis, MN: University of
Minnesota Press, 1986).
53 Larry Wolff, Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment
(Stanford, CA: Stanford University Press, 1994).
54 Vidi Iver B. Neumann, Uses of the Other: “The East” in European Identity Formation, (Minneapolis,
Minnesota: University of Minnesota Press, 1999) = Iver Nojman, Upotrebe drugog: „Istok” u formiranju
evropskog identiteta; (Beograd: Službeni glasnik: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2011),
prevela s engleskog Maja Danon.
55 Slavoj Žižek, “Tolerance as an Ideological Category,”
http://consellodacultura.org/sentidos/wp-content/uploads/2007/03/Žižek_santiago.pdf.

32
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Da se vra­ti­mo na­krat­ko Hu­ser­lu u ovom kon­tek­stu, on je tvr­dio da je Ga­li­leo bio
ve­li­ki pro­na­la­zač i ve­li­ki pri­kri­vač, jer je nje­go­va hi­po­te­tič­ko-de­duk­tiv­na me­to­da sa­kri­la
sa­mu lo­kal­nu osno­vu nje­go­vog tran­scen­den­tal­nog zna­nja. Slič­no ot­kri­va­mo da u slu­ča­ju
Kri­ste­ve i Ži­že­ka tran­scen­den­tal­na še­ma La­ka­no­vog ras­ce­pa su­bjek­ta sa­kri­va po­de­lje­ni
ge­o­po­li­tič­ki iden­ti­tet na ko­jem je za­sno­va­no nji­ho­vo tu­ma­če­nje i pri­me­na La­ka­no­ve te­o­ri­
je su­bjek­ti­vi­te­ta. Is­tok, sa kog su i Kri­ste­va i Ži­žek psi­ho­a­na­li­zom se­be iz­dvo­ji­li, kon­sti­tu­i­
san je od De­kar­to­ve „ko­ske”. Me­đu­tim, ge­o­po­li­tič­ka po­de­lje­nost Bal­ka­na ne stva­ra nu­žno
po­de­lje­ne po­lo­ža­je su­bjek­ta kao kod Ži­že­ka i Kri­ste­ve. Ja mo­gu po­tvr­di­ti he­te­ro­ge­nost in­
te­lek­tu­al­nog ra­da na Bal­ka­nu i či­nje­ni­cu da su he­ge­mon­ska kul­tu­ra i nje­na po­li­ti­ka pred­
sta­vlja­nja uobi­ča­je­ne te­me u ovom re­gi­o­nu, bez ob­zi­ra na to da li ne­ko ra­di na Bal­ka­nu ili
je oti­šao da ra­di kao ise­lje­nik.
Po­uč­no je po­re­di­ti Kri­ste­vu, na pri­mer, sa nje­nim ze­mlja­kom Cve­ta­nom To­do­ro­vim,
ko­ji je emi­gri­rao iz Bu­gar­ske u Fran­cu­sku ot­pri­li­ke u isto vre­me kad i ona. Oni su u ra­nim
da­ni­ma bi­li čla­no­vi istog in­te­lek­tu­al­nog kru­ga i, kao sled­be­ni­ci Mi­ha­i­la Bah­ti­na, bi­li su
pre­sud­ni u pred­sta­vlja­nju nje­go­vog di­ja­lo­škog de­la u pre­vi­še sta­ti­čan kon­tekst fran­cu­skog
struk­tu­ra­li­zma.56 Od ta­da pa na­da­lje, in­te­lek­tu­al­ni pu­te­vi Kri­ste­ve i To­do­ro­va se ra­zi­la­ze.
U pr­vom po­gla­vlju svo­je knji­ge Po­u­ke isto­ri­je (Les mo­ra­les de l’hi­sto­i­re) – o upo­tre­bi sim­
bo­lič­kog si­ste­ma na­pred­ne kul­tu­re, ka­to­lič­ke Špa­ni­je, za ko­lo­ni­za­ci­ju sta­nov­ni­ka Ju­žne
Ame­ri­ke – To­do­rov ga, raz­ma­tra­ju­ći Bah­ti­nov kon­cept eg­zo­to­pi­je, ob­ja­šnja­va kao „ne­pri­
pa­da­ju­ći da­toj kul­tu­ri”. I, da­lje pi­še, „pre­ma Bah­ti­no­vom mi­šlje­nju, ne sa­mo da eg­zo­to­pi­ja
ni­je pre­pre­ka ka sti­ca­nju te­melj­nog zna­nja o ovoj kul­tu­ri, ona je neo­p­hod­ni uslov za to”.57
On na­sta­vlja da ci­ti­ra Bah­ti­na: „Upra­vo se u oku kul­tu­re dru­gog stra­na kul­tu­ra ot­kri­va
kom­plet­ni­je i du­blje” (4). Dru­gim re­či­ma, da bi bi­la po­uč­na, kul­tu­ra mo­ra bi­ti di­ja­lo­ški
po­ve­za­na sa „dru­gim” kul­tu­ra­ma, a ne da od njih za­zi­re (abject).
Kri­ste­va za­me­nju­je La­ka­nov ras­cep, frag­men­ta­ci­ju se­be, di­ja­lo­gom sa Dru­gim. Za nju
po­sto­ji sa­mo edi­pal­ni ras­cep iz­me­đu bal­kan­skog mor­bid­nog za­zor­nog i fran­cu­skog im­pe­
ri­ja­li­stič­kog sim­bo­la. Pre­ma mi­šlje­nju To­do­ro­va, kon­cept „pri­mi­tiv­nog” ozna­ča­va sa­mo
od­nos mo­ći; Kri­ste­va sma­tra da je to re­gre­siv­na fa­za evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja se lo­ka­li­
zo­va­la na Bal­ka­nu. Im­pe­ri­ja­li­stič­ka, hri­šćan­ska eg­zal­ta­ci­ja, ne eg­zo­to­pi­ja, ono je što ona
iz­ra­ža­va ka­da pi­še: „Ja sam sko­ro sprem­na da ve­ru­jem u mit vas­kr­se­nja ka­da pre­gle­dam
po­de­lje­no sta­nje mog uma i te­la.”58
Ži­žek se zgod­no mo­že po­re­di­ti sa svo­jim biv­šim slo­ve­nač­kim pri­ja­te­lji­ma le­vi­ča­ri­ma,
Rast­kom Moč­ni­kom i To­ma­žom Mast­na­kom, na­ro­či­to po pi­ta­nji­ma ra­si­zma i imi­gra­ci­je.
Moč­ni­ko­va knji­ga Ko­li­ko fa­ši­zma? (1993) fo­ku­si­ra se na evrop­ski ra­si­zam i in­spi­ri­sa­na je

56 Todorov je autor teksta koji se smatra definitivnim radom Bahte: Mikhail Bakhtin: The Dialogical
Principle, (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 1984).
57 Tzvetan Todorov, The Morals of History, na engleski prevela Alyson Waters, (Minneapolis, MN:
University of Minnesota Press, 1995), 4.
58 Intimate (243).

33
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ta­kvim do­ga­đa­ji­ma kao što su pre­bi­ja­nje bo­san­skog stu­den­ta, za­tva­ra­nje slo­ve­nač­kih gra­
ni­ca za iz­be­gli­ce iz Bo­sne, i ta­las na­ci­o­na­li­zma i po­li­tič­ke re­pre­si­je u Slo­ve­ni­ji. Ži­že­ko­ve
mno­go­broj­ne ana­li­ze pred­sta­vlja­ju Ju­go­sla­vi­ju kao mr­tav si­stem bez kla­snih po­de­la – to su
sa­mo po­pu­la­ci­je ko­je su na­za­do­va­le u ra­dost na­ci­o­na­li­zma i za­me­ni­le jo­u­is­san­ce fe­mi­ni­ne
kla­snim prin­ci­pom. Pre­ma Moč­ni­ko­vom mi­šlje­nju, me­đu­tim, ju­go­slo­ven­ski sa­mo­u­prav­ni
so­ci­ja­li­zam imao je, za­jed­no sa na­ci­o­na­li­zmom, de­mo­krat­ski dis­kurs vre­dan is­tra­ži­va­nja
i po­li­tič­ku in­ve­sti­ci­ju iz­gu­blje­nu u Ži­že­ko­voj ho­mo­ge­ni­zu­ju­ćoj še­mi.59 U stva­ri, Ži­že­kov
in­te­lek­tu­al­ni ak­ti­vi­zam – i ak­ti­vi­zam NSK i dru­gih La­ka­ni­sta – spro­vo­dio se unu­tar ove
uz­bu­dlji­ve kli­me po­li­tič­ke i kul­tur­ne de­ba­te.
Dok je Ži­žek ot­kri­vao hri­šćan­sku eti­ku na­kon uni­šte­nja bo­san­sko mu­sli­man­ske za­
jed­ni­ce, To­maž Mast­nak je u ge­no­ci­du u Bo­sni vi­deo ob­ra­zo­va­nje no­vog evrop­skog hri­
šćan­skog iden­ti­te­ta i re­gre­si­ju ka hri­šćan­sko po­li­tič­koj te­o­lo­gi­ji mu­sli­ma­na kao ne­pri­ja­
te­lja.60 I Moč­nik i Mast­nak osta­ju ak­tiv­ni u slo­ve­nač­kom gra­đan­skom dru­štvu, po­sve­će­
ni pro­gre­siv­noj kri­ti­ci mo­ći a, na­ro­či­to, ot­kri­va­nju Vla­di­nih zlo­u­po­tre­ba ljud­skih pra­va
imi­gra­na­ta iz biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ži­žek je, sa dru­ge stra­ne, u to vre­me bio po­li­tič­ki ak­ti­van
i 1990-ih je en­tu­zi­ja­stič­ki po­dr­ža­vao dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, a bio je vo­ljan da, u ime „prag­ma­
tič­ke po­li­ti­ke” i le­nji­ni­stič­ke di­sci­pli­ne, kao ti­hi eg­ze­ku­tor, pre­ćut­no odo­bra­va zlo­u­po­tre­be
ljud­skih pra­va od stra­ne dr­ža­ve dok je nje­go­va par­ti­ja bi­la na vla­sti.61
Ro­land Bo­er do­ži­vlja­va Kri­ste­vu i Ži­že­ka u po­tra­zi za na­či­nom is­ku­plje­nja, „na­či­nom
za­le­če­nja pu­sto­še­nja ka­pi­ta­li­zma”. Ži­žek je „po­vra­tio mi­li­tant­ni le­nji­ni­stič­ki mark­si­zam
kroz Pa­vlo­vo hri­šćan­stvo”. I, Bo­er tvr­di da „nji­ho­vi ko­ra­ci pre­ma hri­šćan­stvu funk­ci­o­ni­
šu kao za­me­ne za is­ti­snu­ti mark­si­zam (u slu­ča­ju Kri­ste­ve) ili kao do­pu­na opo­ra­vlje­nom

59 Rastko Močnik, Koliko Fašizma?, sa slovenačkog na hrvatski preveo Srećko Pulig (Zagreb, Croatia:
Bastard Press, 1998), 17.
60 Tomaž Mastnak, Crusading Peace: Christendom, the Muslim World, and Western Political Order,
(Los Angeles, CA: University of California Press, 2002) = Tomaž Mastnak, Križarski mir: kršćanstvo,
muslimanski svijet i zapadni politički poredak (Zagreb: Prometej 2005); s engleskog preveo Janko Paravić.
61 Dve slovenačke studentkinje, Jasminka Dedić i Jelka Zorn, pod patronatom Vlaste Jalušić, osnivača
Mirovnog instituta u Ljubljani, sprovele su istragu o brisanju dosijea građana od strane slovenačkih vlasti.
Njihova knjiga se bavi socijalnim i političkim posledicama diskriminacije. Sadrži detaljnu dokumentaciju
kafkijanske tajne „brisanja” od strane Vlade preko 18.000 jugoslovenskih građana sa prebivalištem u Sloveniji
u vreme kada je Žižekova partija bila na vlasti. Knjiga se takođe bavi širim pitanjem „organizovane nevinosti”
i saučesništva medija i intelektualaca u održavanju tišine povodom politike koja nije bila „pravna” greška
nastala usled nekompetentnosti pravnih pitanja, već promišljen diskriminatorski politički čin za koji su bili
odgovorni nacionalni lideri na najvišem nivou (Organizirana nedolžnost in politike izključevanja, Ljubljana,
Mirovni inštitut, 2003, 16); vidi takođe Chris Colin, “Slovenia’s Vanishing Act,” Mother Jones (January 11,
2007); Jelka Zorn, “Borders, Exclusions and Resistance: The Case of Slovenia,” International Social Work and the
Radical Tradition, Michael Lavalette and Ian Ferguson (eds.) (Birmingham UK: Venture Press 2007), “Ethnic
Citizenship in the Slovenian State,” Citizenship Studies, 9.2 (May 2005): 135-152; Brad K. Blitz, “Statelessness
and the Social (De)Construction of Citizenship: Political Restructuring and Ethnic Discrimination in Slovenia,”
Journal of Human Rights, 7 (2006): 453-479; Barbara Beznec, “Nemogoče je mogoče intervju z Aleksandrom
Todorovićem, pobudnikom gibanja izbrisanih in ustanoviteljem društva DIPS (Društvo izbrisanih prebivalcev
Slovenije) ter CIIA (Civilna iniciativa izbrisanih aktivistov),” Časopis za Kritiko Znanstvo XXXV.228 (2007).

34
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mark­si­zmu (u Ži­že­ko­vom slu­ča­ju). A za obo­je to je is­ku­pi­telj­ski pro­gram.”62 Kri­ste­va je
pra­ti­la Aren­ti­nu (Arendt) po­li­ti­ku per­so­na­li­zo­va­nog na­ra­ti­va i op­šte este­ti­ke i Haj­de­ge­ro­
vo ra­di­kal­no po­vla­če­nje iz in­stru­men­tal­ne ra­ci­o­nal­no­sti u auten­tič­nu in­tim­nost i te­ra­pi­ju.
Na ovom pu­tu na­pu­sti­la je he­ge­lov­ske di­ja­lek­tič­ke osno­ve mark­si­zma, a na­ro­či­to He­ge­lo­
vu fi­lo­zo­fi­ju dr­ža­ve – ko­ja je, pre­ma nje­nom mi­šlje­nju, od­go­vor­na za te­ror u dr­ža­vi. Ži­žek
se, s dru­ge stra­ne, vra­tio sve­mu što je Kri­ste­va na­pu­sti­la: he­ge­lov­skoj fi­lo­zo­fi­ji ne­ga­tiv­nog,
le­nji­ni­zmu, ma­o­i­zmu. In­tim­na de­mo­kra­ti­ja Kri­ste­ve za­sno­va­na na dru­go­sti i to­le­ran­ci­ji
oštro je su­prot­sta­vlje­na Ži­že­ko­vom in­si­sti­ra­nju na kul­tu­ri kao dr­ža­vi, po­li­ti­ci rad­nič­ke
kla­se i mr­žnji. Mo­ram da pri­znam da sam ma­lo skep­ti­čan u ve­zi sa Bo­e­ro­vom te­zom da
Kri­ste­va i Ži­žek na svo­je raz­li­či­te na­či­ne su­bli­mi­ra­ju iz­gu­blje­ni so­ci­ja­li­zam kroz psi­ho­a­na­
li­zu i hri­šćan­sku lju­bav. Sklon sam da tvr­dim, na osno­vu Gram­ši­je­ve eman­ci­pa­tor­ske epi­
ste­mo­lo­gi­je pra­xis, upra­vo su­prot­no, da im psi­ho­a­na­li­za i hri­šćan­ska lju­bav do­zvo­lja­va­ju
da se opu­ste i uži­va­ju u kon­tra­dik­ci­ja­ma ka­pi­ta­li­zma.
Pre­i­spi­tu­ju­ći Moč­ni­ko­vu ver­zi­ju hi­je­rar­hij­ske struk­tu­re bal­ka­ni­zma, na­gla­ša­vam ov­
de – još je­dan­put – da su Kri­ste­va i Ži­žek ul­ti­ma­tiv­no ver­ti­kal­no ver­ni De­kar­to­vom ra­ci­
o­na­li­zmu i uni­ver­zal­noj su­bjek­tiv­no­sti. I ova ul­ti­ma­tiv­na ver­nost ta­ko­đe je cen­tral­na ši­roj
kon­tek­stu­a­li­za­ci­ji nji­ho­vog „in­te­lek­tu­al­nog ra­da” kroz ela­bo­ri­ra­nje Gram­ši­je­vih prin­ci­pa.
Gram­ši­je­va „fi­lo­zo­fi­ja pra­xis” ospo­ra­va­la je ne sa­mo De­kar­tov su­bjek­ti­vi­tet o či­stom
co­gi­to već i De­kar­to­vo uz­di­za­nje ap­strak­ci­je iz­nad ču­la. Pre­ma Gram­ši­je­vom mi­šlje­nju,
su­bje­kat ko­ji de­lu­je sa raz­li­či­tih ta­ča­ka ot­po­ra iz­van po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja i tra­di­ci­o­nal­nog
mark­si­stič­kog re­vo­lu­ci­o­nar­nog raz­mi­šlja­nja, pre­ska­če na­met­nu­te po­de­le i otva­ra stra­te­ške
pri­li­ke za pru­ža­nje ot­po­ra he­ge­mo­nji, ne­gi­ra­ju­ći ti­me De­kar­tov is­klju­či­vi su­bjek­ti­vi­zam.
Ume­sto sop­stva kao ap­strak­ci­je Gram­ši nu­di in­ter­su­bjek­tiv­nost isto­ri­ja, ko­je se od­ra­ža­va­ju
u in­ter­nom plu­ra­li­zmu su­bjek­ta ko­ji go­vo­ri sa od­re­đe­nog isto­rij­skog i ge­o­graf­skog po­lo­ža­ja
kao čvor­ne tač­ke „knji­go­vod­stva tra­go­va”.63 Gram­ši je ta­ko­đe mo­gao da kon­cep­tu­a­li­zu­je in­
tim­ne, isto­rij­ske i ge­o­graf­ske ras­kr­sni­ce svog ži­vo­ta kao he­u­ri­sti­čan iz­vor no­vih sa­ve­za i ot­
po­ra. To jest, Gram­ši­je­va „in­ter­su­bjek­tiv­na isto­ri­ja” ne sa­mo da do­no­si olak­ša­nje Kri­ste­voj
i Ži­že­ku, ko­ji se osla­nja­ju na uni­ver­zal­nu še­mu La­ka­no­vog ras­ce­pa su­bjek­ta, već i upu­ću­je
na Gram­ši­je­vo po­re­klo – si­ro­ma­šna, ru­ral­na ju­žna Ita­li­ja – kao ne­što što će ima­ti uti­ca­ja na
nje­gov ka­sni­ji rad sa rad­nič­kim po­kre­tom u se­ver­noj Ita­li­ji i na nje­go­vu in­te­lek­tu­al­ni pra­xis
uop­šte. Nje­go­va op­ser­va­ci­ja i is­ku­stvo sa for­mi­ra­njem kla­snog iden­ti­te­ta u eks­trem­no ra­
zno­li­kim kul­tur­nim i eko­nom­skim re­gi­o­ni­ma ra­nih 1920-ih u Ita­li­ji po­mo­glo mu je da po­
sta­ne sve­stan zna­ča­ja kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti u pro­duk­tiv­nom kla­snom kon­flik­tu ob­na­vlja­nja

62 Roland Boer, “The Search for Redemption: Julia Kristeva and Slavoj Žižek on Marx, Psychoanalysis
and Religion,” Philosophy and Society, 32.1 1 (2007): 174.
63 Edward Said, Orientalism, (New York City, NY: Vintage Books, 1979), 25 = Edvard Said, Orijentalizam
(Beograd: Čigoja štampa, 2000); prevela sa engleskog Drinka Gojković; Antono Gramsci, Selections from
the Prison Noteboooks, Quintin Hoare and Geofrey Nowell Smith (eds.), (New York City, NY: International
Publisher, 1971), 324; u daljem tekstu izvor naveden u zagradi kao Prison.

35
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i pro­ši­re­nja mark­si­stič­kog eko­nom­skog de­ter­mi­ni­zma. 64 Nje­go­va spo­sob­nost da uvr­sti svoj
rod­ni si­ro­ma­šni deo Ita­li­je u in­te­lek­tu­al­ni pra­xis u su­prot­no­sti je sa psi­ho­a­na­li­tič­ki po­sre­
do­va­nim raz­dva­ja­njem in­te­lek­tu­al­nog stva­ra­nja Kri­ste­ve i Ži­že­ka od nji­ho­vog sop­stve­nog
ge­o­po­li­tič­kog po­re­kla na Bal­ka­nu. Kri­ste­vin „ko­smo­po­li­ti­zam” za­vi­si od za­zor­no­sti nje­nog
bu­gar­skog po­re­kla a Ži­že­kov uni­ver­za­li­zam od za­me­ne „kon­sup­stan­ci­je” ge­o­graf­skog pro­
sto­ra sa „pra­znim ozna­či­te­ljem”.
Kao što sam po­ka­zao, psi­ho­a­na­li­za je dis­kurs mo­ći sa po­seb­nim im­pli­ka­ci­ja­ma na Bal­
ka­nu. Ko­ri­šte­njem psi­ho­a­na­li­tič­ke te­o­ri­je i je­zi­ka že­lje, Kri­ste­va i Ži­žek im­pli­cit­no us­kla­đu­ju
pod­re­đe­nu ge­o­gra­fi­ju Bal­ka­na sa glo­bal­nim ka­pi­ta­li­zmom, dis­kur­ziv­no pod­vr­ga­va­ju­ći taj
re­gion Evrop­skoj uni­ji – no­voj su­per­si­li – i nje­nom kul­tur­nom uni­ver­za­li­zmu. Ovaj pro­ces
se po­du­da­ra sa po­tra­žnjom uje­di­nje­nog evrop­skog tr­ži­šta za „ra­ci­o­nal­nim de­mo­graf­skim
sa­sta­vom”,65 što je bi­la Gram­ši­je­va ka­rak­te­ri­za­ci­ja vi­so­ko­funk­ci­o­nal­ne ame­rič­ke rad­nič­ke
kla­se. De­mo­graf­ska funk­ci­o­nal­nost i uni­ver­zal­na su­bjek­tiv­nost su dve ap­strak­ci­je ko­je sto­je
ume­sto, i kom­bi­nu­ju dve stva­ri: en­te­ri­jer in­di­vi­du­al­ca i eks­te­ri­jer tr­ži­šta. Raz­go­va­ra­ju­ći o
edi­pov­skom ero­ti­zmu kao struk­tur­noj po­tre­bi evrop­skog je­din­stve­nog tr­ži­šta, J.H.H. Vaj­ler
(J.H.H. We­i­ler) ob­ja­šnja­va ve­zu iz­me­đu eko­no­mi­je i kul­tur­nog uni­ver­za­li­zma ko­ji po­dr­ža­va
edi­pal­nu struk­tu­ru:
Ne sa­mo da su se lo­kal­ni pro­iz­vo­di na­šli pod pri­ti­skom već su i na­ci­o­nal­ni pro­iz­vo­
di iz­gu­bi­li svo­ju pre­po­zna­tlji­vost. Sam tran­sna­ci­o­na­li­zam Za­jed­ni­ce, ko­ja je ra­ni­je
sla­vlje­na kao po­nov­no ot­kri­va­nje pro­sve­ti­telj­skog ide­a­li­zma, upra­vo je to: uni­ver­
za­lan, ra­ci­o­na­lan, tran­scen­den­tan i u pot­pu­no­sti mo­der­ni­stič­ki. 66
Vaj­le­ro­va for­mu­la­ci­ja je­din­stve­nog tr­ži­šta kao sin­te­ze eko­no­mi­je i tran­scen­dent­ne ra­ci­
o­nal­no­sti po­tvr­đu­je De­le­zo­vu (De­le­u­ze) i Ga­ta­ri­je­vu (Gu­at­ta­ri) kon­cep­ci­ju glo­bal­nog ka­pi­
ta­li­zma kao je­din­stva na­ci­ja i na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta struk­tu­ri­ra­nih oko edi­pal­ne že­lje, uni­
ver­zal­ne struk­tu­re ci­vi­li­zo­va­nog su­bjek­ta. Edi­pal­na struk­tu­ra za­sno­va­na na za­ko­nu ka­stra­
ci­je pred­sta­vlja sa­mu srž ka­pi­ta­li­zma. Pi­šu­ći iz svo­je za­tvor­ske će­li­je, 1928. go­di­ne, Gram­ši je
već „pro­na­šao ve­zu iz­me­đu for­di­zma i psi­ho­a­na­li­ze”67:
Isti­na je da se no­va vr­sta čo­ve­ka ka­kvu zah­te­va ra­ci­o­na­li­za­ci­ja pro­iz­vod­nje i ra­da
ne mo­že raz­vi­ti sve dok sek­su­al­ni in­stinkt ne bu­de po­god­no re­šen i dok ne bu­de
ra­ci­o­na­li­zo­van.68

64 Stuart Hall, “Gramsci’s Relevance for the Study of Race and Ethnicity,” Journal of Communication
Inquiry (1986), 10 (2): 5-27.
65 Prison (281).
66 J. H. H. Weiler, “To be European Citizen. Eros and Civilization”, in Nationalism and Internationalism in the
Post-Cold War Era, Kjell Goldmann, Ulf Hannerz, Charles Westin (eds.), (London: Routledge, 2000), 176-77.
67 Eli Zaretsky, “Narcissism, Personal Life and Identity: The Place of the 1960s in the History of
Psychoanalysis,” Psychoanalysis, Culture & Society 13. (2008): 95.
68 Prison (296–97).

36
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Dru­gim re­či­ma, ra­ci­o­na­li­za­ci­ja pro­iz­vod­nje zah­te­va „in­tim­nu po­bu­nu” pro­tiv pre­sim­
bo­lič­ke sek­su­al­no­sti i zah­te­va da se ero­ti­ka sta­vi pod znak uni­ver­zal­nog Za­ko­na kao pred­
u­slov za uspe­šnu pri­me­nu for­di­stič­kih prin­ci­pa na in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju i raz­voj „no­ve
vr­ste rad­ni­ka”. Gram­ši sme­šta psi­ho­a­na­li­zu u sam cen­tar for­di­stič­kog mo­de­la:
Re­gu­li­sa­nje sek­su­al­nih in­sti­ka­ta, zbog kon­tra­dik­ci­ja ko­je stva­ra i per­ver­zi­ja ko­je joj se
pri­pi­su­ju, iz­gle­da po­seb­no „ne­pri­rod­no”. Otu­da uče­sta­lost ape­la na „pri­ro­du” u ovoj obla­sti.
„Psi­ho­a­na­li­tič­ka” li­te­ra­tu­ra je ta­ko­đe vr­sta kri­ti­ke re­gu­li­sa­nja sek­su­al­nih in­sti­ka­ta u ob­li­ku
ko­ji če­sto pod­se­ća na pro­sve­će­nje, kao pri­li­kom stva­ra­nja no­vog mi­ta o „di­vlja­ku” na sek­su­
al­noj osno­vi (uklju­ču­ju­ći od­no­se iz­me­đu ro­di­te­lja i de­ce).69
U ovom krat­kom pa­ra­gra­fu Gram­ši se ba­vi od­no­som in­du­strij­skog ka­pi­ta­li­zma i edi­pal­
ne struk­tu­ra­ci­je ra­da. Pro­duk­tiv­nost ra­da, pri­me­ću­je on, ima in­tim­nu ero­tič­nu di­men­zi­ju;
neo­zna­če­na že­lja ome­ta pla­ni­ra­ne uslo­ve pro­iz­vod­nje. Psi­ho­a­na­li­za, u svo­joj dvoj­noj ulo­zi
pro­mo­vi­sa­nja je­zi­ka sek­su­al­ne eman­ci­pa­ci­je i us­tro­ja­va­nja sek­su­al­no­sti, re­ša­va kon­tra­dik­ci­je
ka­pi­ta­li­zma pri­me­nom edi­pal­ne struk­tu­re na in­tim­nu sa­mo­i­den­ti­fi­ka­ci­ju rad­ni­ka. Ume­sto
Gram­ši­je­vog mo­de­la so­ci­jal­ne pra­xis kao je­din­stva men­tal­nog ra­da i ru­ko­de­lje, Kri­ste­va i
Ži­žek nu­de ra­di­kal­nu po­de­lu iz­me­đu dva, do­de­lji­va­nje nji­ho­vom sop­stve­nom in­te­lek­tu­al­nom
ra­du i za­da­tak upra­vlja­nja že­ljom „no­ve vr­ste rad­ni­ka”.
Kri­ste­va i Ži­žek su uni­ver­za­li­zo­va­li kri­zu glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma pri­me­nju­ju­ći uni­ver­
zal­nost ljud­skog su­bjek­ti­vi­te­ta. Ali, za raz­li­ku od Gram­ši­ja, oni istin­ski ve­ru­ju da je čist ka­
pi­ta­li­zam – De Go­lo­va ver­zi­ja kod Kri­ste­ve ili Ma­o­va ver­zi­ja kod Ži­že­ka – bo­lji ne­go ži­vot u
uslo­vi­ma pa­le mo­der­no­sti. Psi­ho­a­na­li­za Bal­ka­na je pri­mer za to. Ka­da Kri­ste­va na­zi­va Bu­
gar­sku svo­jim „ma­te­rin­skim pro­sto­rom”, što će po­sta­ti za­zor­no, ili ka­da Ži­žek pri­zi­va „Ime
oca” da se pre­da Za­ko­nu, je­din­stve­nom tr­ži­štu evrop­skog sim­bo­lič­kog, nji­hov in­te­lek­tu­al­
ni za­da­tak uni­ver­za­li­zo­va­nja kri­ze post­ko­mu­ni­stič­kog Bal­ka­na po­sta­je sa­mo­o­ri­jen­ta­li­za­ci­ja.
Ge­o­graf­ski aske­ti­ci­zam Kri­ste­ve i Ži­že­ka po­ko­ra­va Bal­kan glav­nom ozna­či­te­lju edi­pal­ne or­
to­dok­sno­sti bri­šu­ći he­te­ro­ge­nost isto­ri­ja i lju­de, a sa tim i ero­ti­ku ot­po­ra.

Conser­va­ti­ve Ra­di­ca­lism of the Bal­kans Geo-psycho­a­nalysis
SUM­MARY: In 1990s, in the­ir cul­tu­ral-po­li­ti­cal analysis, Ju­lia Kri­ste­va and Sla­voj Ži­žek de­ve­lo­ped a
uni­que di­sco­ur­se wit­hin psycho­an ­ alysis - the psycho­a­nalysis of Bal­kans - in which the ma­ter­nal ge­
o­grap­hi­cal spa­ce is pre­sen­ted as the pat­ho­lo­gi­cal equ­i­va­lent to the Oedi­pal phan­tasm of the ar­cha­ic
mot­her, from which, ac­cor­ding to the Oedi­pal re­la­ti­on­ship, the su­bject has to se­pa­ra­te ra­di­cally and
su­cumb to the aut­ho­rity of the symbo­lic fat­her, that is, in the­ir ca­se, to the ge­o­graphy of the do­mi­
nant Euro­cen­tric Ot­her. The fo­un­da­tion for this ap­pro­ach ori­gi­na­tes from the con­ser­va­ti­ve po­li­tics of
the sig­ni­fi­ca­tion of the pri­mi­ti­ve, which is ba­sed on the self-ori­en­ta­li­za­tion and ge­o­po­li­ti­cal de­id­ en­ti­
fi­ca­tion with the Bal­kans as a pre-con­di­tion for its co­smo­po­li­tan and uni­ver­sal iden­tity.
KEY WORDS: Ži­žek, Kri­ste­va, Freud, Said, Gram­sci, psycho­a­nalysis, Bal­kans, fo­re­ig­ner, mot­her, emi­grant.

bjelic@maine.edu

69 Prison 294-95.

37
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 28(4)
UDC 316.647.5(4)

Branislav Radeljić
Univerzitet Istočni London, Velika Britanija
Odsek za međunarodnu politiku

Islam kao izazov evropskoj
toleranciji?
SAŽETAK: Ovaj rad govori o tome da Evropska unija nastoji da se izbori za ra-
zumevanje i primenu tolerancije. Kriterijumi za to šta treba ili ne treba toleri-
sati često se razlikuju od zemlje do zemlje članice EU. Sve veća prisutnost
islama još više produbljuje debatu pošto se odnos prema njemu stalno uzima
kao mera za toleranciju. Međutim, dok evropske vlade tvrde da su predane
borbi za toleranciju i jedinstvo u raznolikosti, one zagovaraju i donose za-
kone koji otežavaju poziciju muslimanskog stanovništva u Evropi, ostavljajući
utisak da islam nije kompatibilan s pojmom evropske tolerancije.
KLJUČNE REČI: (ne)tolerancija, Evropska unija, islam.

Uvod
Koncept evropske tolerancije ide ruku pod ruku s projektom liberalizma, što je insti-
tucionalni modus vivendi koji stvara i obezbeđuje prostor za mirnu koegzistenciju mnogih
različitih stilova života. U stvari, kako je u jednoj studiji ispravno primećeno, koncept
evropske tolerancije „sa svojim filozofskim utemeljenjem i političkim ciljevima, rezul-
tat je ustrajnih nastojanja različitih suprotstavljenih naroda koji u biti nisu bili nimalo
tolerantni.”1 S vremenom, termin tolerancija počeo je da se vezuje za razne aspekte sva-
kodnevnog života, u kojima je religija često dominirala. Vredi se prisetiti da su u samoj
Evropi razlike između njenih zapadnih i istočnih krajeva, tj. katoličkih i pravoslavnih
hrišćana, u tolikoj meri bile važne da su ovi prvi često bili prikazivani kao daleko su-
periorniji. Pored toga, jedan od poslednjih ratova u Evropi – rat u Bosni i Hercegovini
(1992–1995) – ubrzo po izbijanju pretvorio se u verski rat u kome su se hrišćani (i katolici
i pravoslavci) i muslimani borili jedni protiv drugih zbog razlika u veroispovesti.

1 Fri­e­sel, Evyatar, The Days and the Se­a­sons, De­tro­it, MI, Wayne Sta­te Uni­ver­sity Press, 1996, 102.

38
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Tačno je da je prisustvo islama u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata bilo
gotovo nezametljivo; mali broj džamija i povremeni skupovi u predgrađima evropskih
glavnih gradova nisu predstavljali predmet vredan javne diskusije. Međutim, ovaj trend
se promenio 1960-ih, kada je postalo jasno da je evropski ekonomski napredak bio u-
slovljen dodatnom radnom snagom, što je dovelo do brojnih bilateralnih sporazuma sa
muslimanskim zemljama (Alžirom, Marokom, Turskom). Iako su prvi talas imigranata
činili mahom muškarci koji su tražili posao da bi izdržavali svoje porodice u domovini,
ubrzo nakon toga je došlo do procesa ponovnog okupljanja porodica, ali u državi u koju
su dolazili. Kao odgovor na naftnu krizu iz 1973. i na privrednu recesiju koja je usledila,
mnoge evropske vlade odlučile su da daju subvencije imigrantima, ne bi li se oni vratili
svojim kućama, jer za njima više nije postojala potreba. Ova politika nije bila uspešna,
pošto su mnogi od njih već bili druga generacija imigranata, rođena tu gde živi, koja nije
imala želju da se vrati. Sukcesivni talasi imigranata i po­ve­ćan broj mu­sli­man­skih za­jed­ni­
ca ši­rom Evrop­ske za­jed­ni­ce 1980-ih do­ve­li su va­žnost isla­ma do te me­re da je on po­stao
„či­ni­lac u dis­kur­su ak­ci­je i re­ak­ci­je.”2
Baš u tom tre­nut­ku po­ja­vi­la su se pi­ta­nja u ve­zi sa sve ve­ćom pri­sut­no­šću isla­ma
u Evro­pi. Shod­no to­me, do­sta pro­sto­ra je da­to i for­mal­nim i ne­for­mal­nim de­ba­ta­ma o
evrop­skom iden­ti­te­tu vis-à-vis mu­sli­man­skog iden­ti­te­ta, po­li­ti­ke is­klju­či­va­nja ili uklju­či­
va­nja, to­le­ran­ci­je i ne­to­le­ran­ci­je. Iako mno­ge od ovih de­ba­ta nu­de ne­u­tral­nu sli­ku stvar­ne
si­tu­a­ci­je i pred­la­žu neo­p­hod­ne ko­ra­ke ka­ko da se ona po­pra­vi, či­ni se da ih prak­sa ig­no­
ri­še. Deo ko­ji sle­di po­za­ba­vi­će se ne­kim zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma ko­ji sa­dr­že kla­u­zu­le o
(ne)to­le­ran­ci­ji i o to­me ka­ko su pro­šli u stvar­no­sti.

Ne­ki za­pi­si o (ne)to­le­ran­ci­ji
Go­di­ne 1986. ta­da­šnja Evrop­ska za­jed­ni­ca usvo­ji­la je De­kla­ra­ci­ju pro­tiv ra­si­zma i kse­
no­fo­bi­je. Nje­ni pot­pi­sni­ci su pri­zna­li „po­sto­ja­nje i po­rast kse­no­fo­bič­nih sta­vo­va, po­kre­ta i
na­sil­nog po­na­ša­nja […] če­sto usme­re­nog pre­ma imi­gran­ti­ma”, i shod­no to­me „ener­gič­no
osu­di­li sve ob­li­ke ne­to­le­ran­ci­je, ne­pri­ja­telj­skog po­na­ša­nja i upo­tre­be si­le pro­tiv oso­ba ili
gru­pa lju­di zbog ra­snih, ver­skih, kul­tur­nih, so­ci­jal­nih ili na­ci­o­nal­nih raz­li­ka.”3 U isto vre­
me, oni su „na­gla­si­li va­žnost ade­kvat­nih i ob­jek­tiv­nih in­for­ma­ci­ja i upo­zna­va­nja svih gra­
đa­na sa opa­sno­sti­ma ko­je no­se ra­si­zam i kse­no­fo­bi­ja, kao i po­tre­bu da se spre­če i osu­je­te
svi ob­li­ci dis­kri­mi­na­ci­je.”4 Na pri­mer, afe­ra „ma­ra­me” u Fran­cu­skoj 1989. go­di­ne, ka­da su
tri de­voj­či­ce do­šle u ško­lu s ma­ra­ma­ma i od­bi­le da ih ski­nu, slu­ži­la je da se de­mon­stri­ra
ka­ko pri­dr­ža­va­ti se raz­li­či­tih vred­no­sti u Evro­pi mo­že da bu­de ve­o­ma pro­ble­ma­tič­no. Iako

2 Ka­storyano, Ri­va, “Re­li­gion and In­cor­po­ra­tion: Islam in Fran­ce and Ger­many,” In­ter­na­ti­o­nal Mi­gra­tion
Re­vi­ew, Vol. 38, No. 3, 2004, 1234-1255: 1238.
3 Euro­pean Par­li­a­ment, Co­un­cil and Com­mis­sion, “Dec­la­ra­tion aga­inst Ra­cism and Xe­nop­ho­bia,” Of
­fi­cial
Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, No. C158/1, 25 Ju­ne 1986.
4 Isto.

39
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je sud­skom od­lu­kom po­ni­šten, slu­čaj „ma­ra­me” us­peo je da od­nos iz­me­đu dr­ža­ve, re­li­gi­je
i jav­nog mnje­nja do­ve­de u te­šku si­tu­a­ci­ju.
Ka­sni­je, re­le­vant­nost De­kla­ra­ci­je iz 1986. po­tvr­đe­na je ka­da su 1990. Sa­vet i pred­stav­
ni­ci vla­da ze­ma­lja čla­ni­ca do­ne­li Re­zo­lu­ci­ju o bor­bi pro­tiv ra­si­zma i kse­no­fo­bi­je i na­ve­li
ne­ke od in­stru­me­na­ta ko­ji bi u jed­nom tre­nut­ku mo­gli da po­slu­že u tu svr­hu: raz­ne za­kon­
ske me­re, raz­vi­ja­nje „gra­đan­skih opre­de­lje­nja i vred­no­sti plu­ra­li­zma i to­le­ran­ci­je” pu­tem
ob­ra­zo­va­nja i uz uklju­či­va­nje me­di­ja „u eli­mi­ni­sa­nju ra­snih pred­ra­su­da i pro­mo­vi­sa­nju
har­mo­nič­nih od­no­sa me­đu raz­li­či­tim za­jed­ni­ca­ma ko­je ži­ve u Evro­pi.”5 Ta­ko su za­ko­ni,
ob­ra­zov­ne in­sti­tu­ci­je i me­di­ji vi­đe­ni kao či­ni­o­ci ko­ji su u sta­nju da pro­mo­vi­šu i ne­gu­ju
to­le­ran­ci­ju. Ta­kva po­tre­ba je po­ta­kla sle­de­će pi­ta­nje: „Da li smo mi po pri­ro­di sklo­ni da
bu­de­mo ne­to­le­rant­ni?” Za­pra­vo, kao što je na jed­nom dru­gom me­stu pri­me­će­no: „Post­
mo­der­ni re­la­ti­vi­zam Za­pa­da mno­gi mu­sli­ma­ni do­ži­vlja­va­ju ne­to­le­rant­nim pre­ma onim
tra­di­ci­o­nal­nim mu­sli­man­skim za­jed­ni­ca­ma ko­je se pri­dr­ža­va­ju si­ste­ma ap­so­lut­nih vred­
no­sti. Mno­gi­ma u islam­skom sve­tu či­ni se da je pre­te­ra­ni in­di­vi­du­a­li­zam za­pad­njač­kih
de­mo­kra­ti­ja u su­prot­no­sti s nji­ho­vim tra­di­ci­o­nal­nim na­gla­ša­va­njem vred­no­sti za­jed­ni­ce i
grup­ne so­li­dar­no­sti.”6 Ka­da je ovo re­če­no, ra­zu­mlji­vo je da je po­jam (ne)to­le­ran­ci­je u ve­li­
koj me­ri uslo­vljen kul­tur­nim okol­no­sti­ma i, pre­ci­zni­je, raz­li­ka­ma iz­me­đu ‘nas’ i ‘njih’, ko­je
se shva­ta­ju kao raz­li­ke iz­me­đu ‘do­brih nas’ i ‘lo­ših njih’. U svo­joj iz­u­zet­noj stu­di­ji, To­do­rov
je pro­u­čio sve ve­ću po­pu­lar­nost kse­no­fo­bič­ne de­sni­ce di­ljem Evrop­ske uni­je i uka­zao na
zna­čaj raz­li­ke mi-oni za nji­ho­ve pri­sta­li­ce: „Mi bra­ni­mo slo­bo­du, ma­da po­ne­kad mo­žda
na ne­va­žne na­či­ne, dok oni na na­še re­či od­go­va­ra­ju na­si­ljem i ubi­stvi­ma.”7
Go­di­ne 1995. dr­ža­ve čla­ni­ce Une­ska pro­gla­si­le su i pot­pi­sa­le De­kla­ra­ci­ju o prin­ci­pi­
ma to­le­ran­ci­je. One su se slo­ži­le da je to­le­ran­ci­ja
po­što­va­nje, pri­hva­ta­nje i spo­sob­nost da ce­ni­mo bo­ga­tu ra­zno­li­kost kul­tu­ra na­šeg sve­ta,
na­ših na­či­na iz­ra­ža­va­nja i po­sto­ja­nja kao ljud­skih bi­ća. Ona se ne­gu­je zna­njem, otvo­re­
no­šću, ko­mu­ni­ka­ci­jom i slo­bo­dom mi­šlje­nja, sa­ve­šću i ve­rom. […] To ni­je sa­mo na­ša
mo­ral­na du­žnost, već ta­ko­đe i po­li­tič­ka i za­kon­ska oba­ve­za. […] To­le­ran­ci­ja ni­je odo­
bra­va­nje, mi­lost ili po­pu­stlji­vost. […] Ona uklju­ču­je od­ba­ci­va­nje dog­mi i ap­so­lu­ti­zma i
afir­mi­še stan­dar­de po­sta­vlje­nje od stra­ne in­ter­na­ci­o­nal­nih in­sti­tu­ci­ja za ljud­ska pra­va.
[…] To zna­či da je oso­ba slo­bod­na da se dr­ži svo­jih ube­đe­nja i da pri­hva­ta da se dru­gi
dr­že svo­jih. […] To ta­ko­đe zna­či da se ni­či­ji sta­vo­vi ne sme­ju na­me­ta­ti dru­gi­ma.8

5 “Re­so­lu­tion of the Co­un­cil and the Re­pre­sen­ta­ti­ves of the Go­vern­ments of the Mem­ber Sta­tes, Me­e­ting
wit­hin the Co­un­cil of 29 May 1990 on the Fight aga­inst Ra­cism and Xe­nop­ho­bia,” Of ­fi­cial Jo­ur­nal, No.
C157, 27 Ju­ne 1990.
6 Tyler, Aaron, Islam, the West, and To­le­ran­ce: Con­ce­i­ving Co­e­xi­sten­ce, New York, NY, Pal­gra­ve Mac­mil­
lan, 2008, 2.
7 To­do­rov, Tzve­tan, The Fe­ar of Bar­ba­ri­ans: Beyond the Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons, Cam­brid­ge, Po­lity Press,
2010, 150.
8 UNE­SCO, “The Dec­la­ra­tion of Prin­ci­ples on To­le­ran­ce,”
In­ter­net: ­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.unesco.org/cpp/uk/declarations/tolerance.pdf, 10/07­/20­11­.

40
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ni­je te­ško pri­me­ti­ti da ova de­kla­ra­ci­ja pru­ža set am­bi­ci­o­znih ali ne­kon­kret­nih ide­
ja ve­za­nih za sam kon­cept to­le­ran­ci­je. Pr­vo, ona sa­dr­ži ter­mi­ne kao što su ‘po­što­va­nje’,
‘pri­hva­ta­nje’ i ‘ce­nje­nje’, kao da oni na­do­pu­nju­ju je­dan dru­gi, što ne mo­ra bi­ti slu­čaj. U
stva­ri, uka­zi­va­nje po­što­va­nja pre­ma ne­koj dru­goj kul­tu­ri ne mo­ra nu­žno da zna­či da je
pri­hva­ta­mo, kao što ni pri­hva­ta­nje dru­ge kul­tu­re ne mo­ra da zna­či da je ce­ni­mo. Čak je
i u sa­moj Evro­pi uvek po­sto­ja­la po­de­la na za­pad­ne i is­toč­ne re­gi­o­ne. U svo­joj ras­pra­vi o
Bal­ka­nu, te­ri­to­ri­ji na ju­go­i­sto­ku Evro­pe, je­dan na­uč­ni rad­nik je re­kao: „Da­nas, sa­ma reč
‘Bal­kan’ aso­ci­ra na sli­ke in­tri­ge, ra­ta i ljud­ske pat­nje u to­li­koj me­ri da je to uža­sno za za­
pad­no dru­štvo. Pre­ma mi­šlje­nju ne­kih, bal­kan­skim ze­mlja­ma ne­do­sta­je či­sto za­pad­njač­ka
ori­jen­ta­ci­ja i one sa so­bom no­se pre­vi­še kul­tur­nog te­re­ta da bi pri­pa­da­le evrop­skom klu­
bu. Za­pad­njač­ki li­de­ri na­zi­va­ju ovu re­gi­ju stra­žnjim vra­ti­ma Evro­pe, bal­kan­skim bu­re­tom
ba­ru­ta ili pra­gom Evro­pe. Ono što ovi eufe­mi­zmi kri­ju je mo­žda že­lja da se Bal­kan na­la­zi
bi­lo gde iz­van Evro­pe.”9
De­kla­ra­ci­ja Une­ska na­gla­si­la je va­žnost ob­ra­zo­va­nja, in­for­mi­sa­no­sti i slo­bo­de iz­ra­ža­
va­nja, što sve za­jed­no zvu­či kao va­li­dan in­stru­ment za pro­mo­vi­sa­nje to­le­ran­ci­je, ali šta će­
mo da ra­di­mo s ja­kom kse­no­fo­bič­nom de­sni­com u Austri­ji, Bel­gi­ji, Dan­skoj, Fran­cu­skoj,
Ita­li­ji, Ho­lan­di­ji, Skan­di­na­vi­ji, sa ze­mlja­ma ko­je su po­zna­te baš po go­re­po­me­nu­tim si­ste­
mi­ma? Sve ve­ća po­pu­lar­nost de­sni­čar­skih par­ti­ja u Evro­pi uka­zu­je na to da ob­ra­zo­va­nje i
slo­bo­da mi­šlje­nja pre do­pri­no­se raz­vo­ju ne­to­le­ran­ci­je ne­go to­le­ran­ci­je.
Još je­dan spo­ran aspekt ove de­kla­ra­ci­je je­ste to što se mo­ral­ne du­žno­sti i za­kon sta­
vlja­ju u istu ra­van. Ova­kvo svr­sta­va­nje pro­ble­ma­tič­no je zbog do­bro po­zna­tih kul­tur­nih
raz­li­ka i raz­li­či­tih kri­te­ri­ju­ma o to­me šta to­le­ri­sa­ti a šta ne, i ono one­mo­gu­ća­va shva­ta­nje
to­le­ran­ci­je kao mo­ral­ne du­žno­sti. Bi­lo ka­ko bi­lo, pred­sta­vlja­nje to­le­ran­ci­je kao za­kon­ske
oba­ve­ze mo­glo bi bi­ti uspe­šni­je, i zbog to­ga ne­ke ze­mlje ima­ju bo­lje oce­ne od dru­gih. Uz
to, ako je ona za­kon­ski re­gu­li­sa­na, mo­gu­će je udo­vo­lji­ti ne­kim zah­te­vi­ma to­le­ran­ci­je.
Ko­nač­no, De­kla­ra­ci­ja je sna­žno po­dr­ža­la oču­va­nje sop­stve­nih ube­đe­nja. Su­prot­no
ne­kim ra­ni­jim sta­vo­vi­ma, sma­tra se da je to­le­ran­ci­ja te­sno po­ve­za­na sa sfe­rom pri­vat­
nog, dok je sfe­ra jav­nog osta­la ig­no­ri­sa­na. U svom is­tra­ži­va­nju, Mi­ler je usta­no­vio raz­
li­ku iz­me­đu ove dve sfe­re i za­klju­čio da „po­li­ti­ka to­le­rant­no­sti pod­ra­zu­me­va do­pu­šta­nje
gru­pa­ma da is­ka­žu svoj iden­ti­tet i da iz­ra­ze svo­je kul­tur­ne vred­no­sti pri­vat­no ili pu­tem
aso­ci­ja­ci­ja nji­ho­vih čla­no­va”, dok se „sfe­ra jav­nog on­da ru­ko­vo­di nor­ma­ma ko­je se či­ne
uni­ver­zal­nim i kul­tu­ro­lo­ški ne­u­tral­nim, ali ko­je u stva­ri re­flek­tu­ju kul­tur­ne vred­no­sti do­
mi­nant­nih dru­štve­nih ka­te­go­ri­ja.”10
Slič­no kao i De­kla­ra­ci­ja Une­ska, na­sto­ja­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja da us­po­sta­ve to­le­ran­ci­
ju iden­ti­fi­ko­va­la su pet na­či­na ka­ko da se no­si­mo s ne­to­le­ran­ci­jom: za­ko­ni­ma, ob­ra­zo­va­
njem, pri­stu­pom in­for­ma­ci­ja­ma, in­di­vi­du­al­nom osve­šće­no­šću i lo­kal­nim re­še­nji­ma. Pr­vi

9 Gerolymatos,­A­ndré, The Balkan Wa­rs­: Conqu­est, Revolution and ­Ret­ribution fr­om ­the Ottoman Era to
­the Twe­ntieth ­Ce­ntu­ry and Beyo­nd­,­ Stapleh­urst, Spe­llmo­unt, 2­004, 4.
10 Miller, David, Citiz­enship­ and Natio­na­l I­dentity,­Ca­mbridge, Polity Pre­ss, 2000, 63.

41
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na­čin je op­ti­mi­stič­no vi­deo vla­de kao „od­go­vor­ne za to da se spro­vo­de za­ko­ni o ljud­skim
pra­vi­ma, da se za­bra­ne i ka­žnja­va­ju zlo­či­ni iz mr­žnje i dis­kri­mi­na­ci­ja ma­nji­na.”11 Dru­gi
na­čin je na­gla­ša­vao ulo­gu ob­ra­zo­va­nja, jer „ne­to­le­ran­ci­ja ve­o­ma če­sto ima ko­re­ne u ne­
zna­nju i stra­hu: stra­hu od ne­po­zna­tog, od dru­gog, od dru­gih kul­tu­ra, na­ci­ja, ve­ro­i­spo­ve­
sti. Ne­to­le­ran­ci­ja je ta­ko­đe usko po­ve­za­na s pre­te­ra­nim ose­ća­jem sop­stve­ne vred­no­sti
i po­no­sa, bi­lo lič­nim, na­ci­o­nal­nim ili re­li­gi­o­znim.”12 Tre­ći na­čin bor­be pro­tiv ne­to­le­
ran­ci­je bio bi pu­tem in­for­mi­sa­nja, po­što „oni ko­ji ras­pi­ru­ju mr­žnju če­sto po­či­nju ta­ko
što iden­ti­fi­ku­ju prag to­le­ran­ci­je jav­nog mnje­nja. Oni za­tim raz­vi­ja­ju po­gre­šne ar­gu­men­te,
da­ju la­žne sta­ti­stič­ke po­dat­ke i ma­ni­pu­li­šu jav­nim mnje­njem pla­si­ra­njem dez­in­for­ma­ci­ja
i pred­ra­su­da.”13 Če­tvr­ti na­čin je po­ka­zao va­žnost in­di­vi­du­al­ne sve­sti o „ne­tr­pe­lji­vo­sti, ste­
re­o­ti­pi­ma, ži­go­sa­nju, uvre­da­ma i ra­si­stič­kim vi­ce­vi­ma, ko­ji su pri­me­ri in­di­vi­du­al­nog iz­
ra­ža­va­nja ne­to­le­ran­ci­je, ko­joj su ne­ki lju­di sva­ko­dnev­no iz­lo­že­ni.”14 Na kra­ju, pe­ti na­čin je
za­sno­van na lo­kal­nim re­še­nji­ma, što zna­či da bi glo­bal­no bi­la vi­dlji­va, to­le­ran­ci­ja tre­ba da
po­tek­ne sa in­di­vi­du­al­nog i lo­kal­nog ni­voa. Sa­ve­to­va­no je da se „or­ga­ni­zu­je mre­ža me­đu
obič­nim lju­di­ma, da se de­mon­stri­ra so­li­dar­nost sa žr­tva­ma ne­to­le­ran­ci­je, da se dis­kre­di­
tu­je pro­pa­gan­da mr­žnje.”15
Po­sled­nji do­ku­ment ko­ji bih ov­de po­me­nuo je­ste An­ti­di­skri­mi­na­tor­na po­li­ti­ka EU iz
1997. Ovaj po­du­ži do­ku­ment je na­gla­sio da je „pro­blem ra­sne dis­kri­mi­na­ci­je oti­šao da­lje
od neo­prav­da­no ne­jed­na­kog tret­ma­na na ba­zi bo­je ko­že”, što je re­zul­ti­ra­lo „fe­no­me­nom
u po­ra­stu, ‘isla­mo­fo­bi­jom’ ili ‘an­ti­mu­sli­man­skom dis­kri­mi­na­ci­jom.’”16 Kao i mno­gi dru­gi
do­ku­men­ti na­sta­li 1980-ih i 1990-ih, i ovaj pri­zna­je da pro­blem po­sto­ji, ali po­no­vo bez
ika­kvog re­zul­ta­ta u prak­si. U stva­ri, bi­lo je oči­gled­no da ni zva­nič­ni ni na­uč­ni pred­lo­zi ka­
ko po­sta­ti i osta­ti to­le­ran­tan ni­su bi­li pred­o­dre­đe­ni da uti­ču na evrop­sko dru­štvo.

Islam kao iza­zov
Da­na­šnje shva­ta­nje ‘(ne)to­le­ran­ci­je’ če­sto je po­ve­za­no sa ver­skim raz­li­ka­ma. Jed­no is­
tra­ži­va­nje Evrop­ske uni­je o mu­sli­ma­ni­ma ši­rom EU ot­kri­va da je „u pro­se­ku 1 od 3 mu­sli­
ma­na is­pi­ta­ni­ka bio dis­kri­mi­ni­san u pro­te­klih 12 me­se­ci, a da je 11% bi­lo žr­tva zlo­či­na na
ra­snoj osno­vi. Naj­vi­ši ni­vo dis­kri­mi­na­ci­je de­ša­va se na po­slu... Ma­lo je ve­ro­vat­no da će lju­
di bez dr­ža­vljan­stva i oni ko­ji su naj­kra­će ži­ve­li u ze­mlji pri­ja­vi­ti slu­ča­je­ve dis­kri­mi­na­ci­je.

11 “­A Global Qu­est for­T­oleranc­e,”
I­nternet: http://www.­unesco.­org/­ne­w/­en/socia­l-­and-hum­an­-sc­iences/themes/human-rights/fight-
against-discrimination/­promoting-tol­eranc­e/, ­11­/0­8/2011.­
12 Isto.
13 Ist­o.
14 ­Ist­o.­
15 ­ I­sto.
16 ­ “­Europ­ean Union Anti-Dis­cr­iminati­on Policy­: F­ro­m ­Equal­ O­pportuniti­es­ between ­Women a­nd­ Men
to­Combating Ra­cis­m,” Directorate-General for Research, Working document LIBE 102EN,
Internet: ­­­­­­­­­­­­­­­http://www.europarl.europa.eu/workingpapers/libe/102/default_en.htm, ­12/08/2011­.

42
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ka­da se ra­di o raz­lo­zi­ma za ne­pri­ja­vlji­va­nje in­ci­de­na­ta, 59% mu­sli­ma­na is­pi­ta­ni­ka ve­ru­je
da se ‘ni­šta ne bi do­go­di­lo ili pro­me­ni­lo nji­ho­vim pri­ja­vlji­va­njem’ […] Et­nič­ko po­re­klo je
glav­ni uzrok dis­kri­mi­na­ci­je […] Sve­ga 10% je iz­ja­vi­lo da mi­sli da je do dis­kri­mi­na­ci­je ko­
ju su oni do­ži­ve­li do­šlo is­klju­či­vo iz ver­skih po­bu­da.”17 Ovo is­tra­ži­va­nje je va­žno ne sa­mo
za­to što po­ka­zu­je da bi­ti mu­sli­man u EU mo­že bi­ti ve­o­ma te­ško već i za­to što ono pre­i­spi­
tu­je ne­ke od aspe­ka­ta ko­ji­ma se Uni­ja do sa­da po­no­si­la, po­put po­što­va­nja raz­li­či­to­sti i
in­klu­zi­je. Dis­kri­mi­na­tor­na po­li­ti­ka u za­po­šlja­va­nju do­vo­di do za­ključ­ka da EU ni­je to­li­
ko otvo­re­na ko­li­ko se pred­sta­vlja. Et­nič­ko po­re­klo i na­čin ode­va­nja če­sto ima­ju pred­nost
nad ni­vo­om ob­ra­zo­va­nja i struč­no­sti. Još vi­še uz­ne­mi­ra­va či­nje­ni­ca da mno­gi mu­sli­ma­ni
ve­ru­ju da ne­ma svr­he pri­ja­vlji­va­ti dis­kri­mi­na­ci­ju. Ta­kvo ve­ro­va­nje im­pli­ci­ra da evrop­ski
li­de­ri ko­ji se ba­ve ovim ve­o­ma ose­tlji­vim pro­ble­mi­ma ima­ju dvo­stru­ke stan­dar­de, ko­ji
se kre­ću od fa­vo­ri­zo­va­nja raz­li­či­to­sti i in­klu­zi­je do ig­no­ri­sa­nja istih, za­vi­sno od pri­li­ke.
Da­kle, da li to zna­či da nam je po­treb­no vi­še ob­u­ča­va­nja ka­ko da po­sta­ne­mo to­le­
rant­ni­ji? Pre­ma Ig­na­ti­je­vlje­vom mi­šlje­nju, „Glav­ni za­da­tak pri uče­nju ‘to­le­ran­ci­je’ je­ste da
po­mog­ne­mo lju­di­ma da vi­de se­be kao po­je­din­ce, pa za­tim da i dru­ge vi­de ta­ko – to jest, da
pro­ble­ma­ti­zu­ju taj ne­pro­mi­šlja­ni, ne­raz­ma­tra­ni spoj lič­nog i grup­nog iden­ti­te­ta na ko­me
po­či­va ra­si­zam. Jer ra­si­zam i ne­to­le­ran­ci­ja su, na kon­cep­tu­al­nom ni­vou, ap­strakt­ni pro­ce­si
u ko­ji­ma kon­kret­ne, stvar­ne in­di­vi­due u svoj svo­joj po­seb­no­sti bi­va­ju de­per­so­na­li­zo­va­ne
i obez­li­če­ne, ili sve­de­ne na no­si­o­ce oso­bi­na omra­že­ne gru­pe.”18 Ipak, mno­gi na­uč­ni­ci ko­ji
iz­u­ča­va­ju dru­štvo slo­ži­li bi se da „sprem­nost da se to­le­ri­še bi­lo ko­ja ide­ja ili prak­sa ima
ne­ga­ti­van uti­caj na za­jed­nič­ke vred­no­sti na ko­ji­ma se te­me­lji za­jed­ni­ca. Ovo ne zna­či da
sva­ki član za­jed­ni­ce mo­ra bi­ti po­sve­ćen pot­pu­no istom sve­o­bu­hvat­nom kon­cep­tu do­bro­
te. Za­to ovo zna­či da is­ti­ca­nje da po­sto­je ne­ki du­bo­ko uvre­že­ni za­jed­nič­ki stan­dar­di de­fi­
ni­še gra­ni­ce od­bi­ja­nja i pri­hva­ta­nja u okvi­ri­ma bi­lo ko­je istin­ske za­jed­ni­ce.”19
Pret­hod­na dva pri­stu­pa to­le­ran­ci­ji auto­mat­ski otva­ra­ju sle­de­ća pi­ta­nja: „Ko­li­ko da­le­
ko bi to­le­ran­ci­ja tre­ba­lo da ide?” i „Da li je so­li­dar­nost mo­gu­ća?” Sla­žem se sa Svi­to­vim
raz­dva­ja­njem dva ter­mi­na: dok to­le­ran­ci­ja „go­vo­ri da po­sto­je bit­ne raz­li­ke me­đu po­je­din­
ci­ma (kao kod poj­ma ver­ske to­le­ran­ci­je)”, so­li­dar­nost „im­pli­ci­ra da raz­li­ke ko­je po­sto­je
iz­me­đu po­je­di­na­ca ni­su va­žne – da po­sto­ji pre­po­zna­va­nje za­jed­nič­kih in­te­re­sa, kao i vo­lja
da se stu­pi u ak­ci­ju s dru­gi­ma, čak i ako to pod­ra­zu­me­va iz­ve­snu žr­tvu sa na­še stra­ne.”20
Na­rav­no, da­va­nje kon­kret­nog od­go­vo­ra na po­sta­vlje­no pi­ta­nje ni­je lak za­da­tak. Što se ti­če
pi­ta­nja to­le­ran­ci­je, da­na­šnja Evrop­ska uni­ja je u ozbilj­noj ne­do­u­mi­ci. Na pri­mer, osim što

17 European Union Agen­cy for Fu­nda­me­ntal R ­ ig­hts, “Data i­n Focu­s Report: Muslims”,
Internet: ­ht­tp­://fra.e­uropa.eu/­fr­a­We­bsite/attachment­s/E­U-MIDIS_MU­SLIMS_E­N.­pdf­, 09/07/201­0.
18 Ig­n­atieff, Micha­e­l,­“Natio­na­li­s­m and th­e Narcissism of Minor Differences,” in Ronald ­Bei­ner (ed),
Theorizing Natio­nalism, ­Al­bany, NY, SUNY­ P­res­s, 1999, 9­1-102: 10­1.
19 Nederm­an, Cary ­J. ­an­d John Christian Laur­sen (ed­s)­, Diffe­re­nc­e and Disse­nt, Lanham, MD: Row­ma­n
& Li­ttlefield, 1­99­6, ­3-­4.
20 Sw­eet, William, “­Sol­idarity­a­nd­Human Rig­hts,” in Willi­am­Sweet (ed)­, P­hilosophic­al­ Theory and the
Universal Declaration of Human Rights,­O­ttawa, ON, University of Ott­aw­a ­Press, 2003, 213-231: 216­.

43
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

se bur­ka vi­di kao sim­bol „re­pre­si­je ko­ju že­ne tr­pe u isla­mu” i pret­nja „si­gur­no­sti, pol­noj
jed­na­ko­sti i se­ku­lar­no­sti”, ne­ke evrop­ske dr­ža­ve vo­le­le bi da ona bu­de za­bra­nje­na, ma­da
bi „nje­no za­bra­nji­va­nje bi­lo ugro­ža­va­nje lič­nih pra­va ko­ja nji­ho­ve kul­tu­re obič­no na­sto­je
da za­šti­te.”21 Ova­kav pri­stup po­ka­zu­je da su ove dr­ža­ve sprem­ne da po­ka­žu ne­to­le­ran­ci­ju
pre­ma svo­jim mu­sli­man­skim ma­nji­na­ma. Od 5 mi­li­o­na mu­sli­ma­na u Fran­cu­skoj, sa­mo
oko 2000 njih pot­pu­no po­kri­va svo­je li­ce. Ova mi­kro­ma­nji­na bi­la je do­volj­na da Na­ci­o­nal­
na skup­šti­na do­ne­se na­crt za­ko­na ju­la 2010, u ko­me se ka­že da „ni­ko ne mo­že na jav­nom
me­stu no­si­ti ode­ću či­ja je svr­ha po­kri­va­nje li­ce.”22 Ka­da je po­sta­la pra­vo­sna­žna, za­bra­na je
pri­me­nje­na i na dr­ža­vlja­ne i na po­se­ti­o­ce u Fran­cu­skoj, a oni ko­ji se na nju oglu­še bi­va­ju
ka­žnje­ni nov­ča­nom ka­znom ili za­tvo­rom.23 Ta­ko, dok fran­cu­ski li­de­ri oprav­da­va­ju za­bra­
nu kao pra­vi na­čin bor­be pro­tiv ver­skog eks­tre­mi­zma, oni ne mo­gu pred­vi­de­ti mo­gu­će
re­ak­ci­je. I zbi­lja, ako se go­vo­ri o po­sle­di­ca­ma za­bra­ne, či­ni se da je njen po­ten­ci­jal­no naj­
o­pa­sni­ji aspekt pre­ne­breg­nut: fran­cu­sko vođ­stvo je ig­no­ri­sa­lo či­nje­ni­cu da se od­lu­kom da
se za­bra­ne bur­ke „mo­že ži­go­sa­ti islam i pro­u­zro­ko­va­ti od­bram­be­na re­ak­ci­ja” ši­rom EU.24
Što se ti­če pi­ta­nja so­li­dar­no­sti, bez do­brih re­zul­ta­ta na po­lju to­le­ran­ci­je, ne­mo­gu­će
je po­sti­ći so­li­dar­nost na ši­rem pla­nu i iz­van gra­ni­ca, što je ka­rak­te­ri­stič­no za sve ve­ću
Evrop­sku uni­ju. Na­kon uve­ća­nja EU 2004, zva­nič­ni­ci iz Bri­se­la su op­ti­mi­stič­no pro­ko­
men­ta­ri­sa­li da „ako dr­ža­ve že­le da za­jed­no iz­ra­stu u odr­ži­vu po­li­tič­ku uni­ju, Evro­plja­ni
mo­ra­ju da bu­du sprem­ni na evrop­sku so­li­dar­nost. Ova so­li­dar­nost mo­ra bi­ti ja­ča ne­go
uni­ver­zal­na so­li­dar­nost […] evrop­ska so­li­dar­nost – sprem­nost da se otvo­ri nov­ča­nik i da
se po­sve­ti ži­vot dru­gi­ma, jer su i oni Evro­plja­ni – ni­je ne­što što se mo­že na­met­nu­ti sa vr­
ha. Ona mo­ra bi­ti vi­še ne­go in­sti­tu­ci­o­nal­na so­li­dar­nost. Nju mo­ra­ju ose­ća­ti Evro­plja­ni kao
po­je­din­ci.”25 Ta­kva tvrd­nja nam go­vo­ri da kon­cept evrop­ske so­li­dar­no­sti naj­vi­še po­či­va
na vo­lji evrop­skih dr­ža­vlja­na. Na­su­prot ne­to­le­ran­ci­ji ko­ju če­sto iza­zi­va­ju zva­nič­ne od­lu­
ke, ko­je do­la­ze sa vr­ha, od so­li­dar­no­sti se oče­ku­je da se raz­vi­ja i da ja­ča kao fe­no­men ko­ji
po­ti­če od obič­nih lju­di. Ovaj ras­ko­rak po­sto­ji za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da su kon­cep­ti (ne)
to­le­ran­ci­je pr­ven­stve­no re­le­vant­ni za di­sku­si­ju o ve­zi iz­me­đu ‘pra­vih’ Evro­plja­na i ‘dru­gih’
Evro­plja­na, dok je so­li­dar­nost uglav­nom ote­lo­vlje­na u di­sku­si­ja­ma o sa­rad­nji is­klju­či­vo
iz­me­đu ‘pra­vih’ Evro­plja­na.
Raz­li­ka iz­me­đu to­le­ran­ci­je i so­li­dar­no­sti još je evi­dent­ni­ja ka­da se po­ja­ve ne­to­le­rant­na
de­la. Uz to, ista raz­li­ka je ono što me­đu­sob­no raz­li­ku­je ne­ke evrop­ske ze­mlje, što zna­či da

21 “A B­ad Idea,” The Economist, ­15­ M­ay 201­0, 18.
22 Citirano­u Bobby­Ghosh, “The ­Moment,­” Time­, 26 July 2010, 7.
23 Gau­th­ier-Villars, David, “France Adv­ances Ban o­n Some Islami­c ­Veils,” Th
­ e­Wall Street Journal, 14 July
2010, A15.
24 “Running for Cover,” The Economist, Internet: http://www.economist.com/node/16113091/print,
26/07/2010.
25 Biedenkopf, Kurt, Bronislaw Geremek and Krzysztof Michalski, “The Spiritual and Cultural Dimension
of Europe: Concluding Remarks,”
Internet: http://cordis.europa.eu/documents/documentlibrary/104214451EN6.pdf, 30/5/2011.

44
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

su ne­ke od njih to­le­rant­ni­je i da po­ka­zu­ju ve­ću so­li­dar­nost pre­ma sop­stve­noj Dru­go­sti. U
svo­joj ana­li­zi o islam­skim ma­ra­ma­ma u Za­pad­noj Evro­pi, Jop­ke pri­me­ću­je pri­su­stvo raz­li­
či­to­sti: „Dok Fran­cu­ska po­ti­sku­je pri­vat­no u ko­rist jav­nog, En­gle­ska ide u dru­gu kraj­nost
sta­vlja­ju­ći pri­vat­ne iz­nad jav­nih vred­no­sti u dr­žav­nom škol­stvu.”26 U stva­ri, pri­lič­no je iz­
ne­na­đu­ju­će da je još 2004. go­di­ne, dok su se pri­ma­le no­ve dr­ža­ve u član­stvo u EU i dok se
ras­pra­vlja­lo o sta­tu­su kan­di­da­ta ne­kih po­ten­ci­jal­nih čla­ni­ca (od ko­jih ne­ke ima­ju zna­ča­jan
pro­ce­nat mu­sli­man­skog sta­nov­ni­štva), Fran­cu­ska do­ne­la Za­kon o la­i­ci­te­tu ko­ji je u pot­pu­
no­sti pre­i­na­čio pret­hod­nu za­kon­sku po­stav­ku: pre ovog za­ko­na, „to­le­ri­sa­nje no­še­nja ve­la
bi­lo je za­kon­sko pra­vi­lo, za­bra­nji­va­nje istog bi­lo je iz­u­ze­tak. Na­kon do­no­še­nja ovog za­ko­na,
za­bra­nji­va­nje ve­la je po­sta­lo pra­vi­lo, a do­zvo­lja­va­nje nje­go­vog no­še­nja iz­u­ze­tak.”27
Kon­tro­ver­za oko ma­ra­me za gla­vu je de­mon­stri­ra­la ka­ko kul­tur­ne raz­li­ke u Evro­pi
mo­gu la­ko da se pre­tvo­re u ve­li­ku po­li­tič­ku stvar vred­nu par­la­men­tar­nih de­ba­ta, su­ko­
ba po­li­tič­kih par­ti­ja i do­no­še­nja no­vih za­ko­na. U ovom po­gle­du, di­sku­si­ja o to­me da li
su raz­li­ke in­di­vi­du­al­ne ili grup­ne je ire­le­vant­na, za­to što je in­di­vi­du­al­nost sma­nje­na na
mi­ni­mum. Ipak ovo ni­je jed­no­sme­ran fe­no­men: i Evro­plja­ni i mu­sli­ma­ni če­sto pred­sta­
vlja­ju jed­ni dru­ge kao za­seb­nu za­jed­ni­cu. Na pri­mer, ozlo­gla­še­ne dan­ske ka­ri­ka­tu­re ko­je
pri­ka­zu­ju islam na na­čin ko­ji su mno­gi shva­ti­li kao uvre­dljiv, do­ve­le su do broj­nih pro­te­sta
ši­rom sve­ta, što je po­ka­za­lo je­din­stvo mu­sli­man­ske za­jed­ni­ce. Ka­ko je je­dan autor pri­me­
tio: „Čak i me­đu onim mu­sli­ma­ni­ma ko­ji u prin­ci­pu ni­su bi­li uvre­đe­ni ob­ja­vlji­va­njem
ka­ri­ka­tu­ra i ko­ji su du­bo­ko po­sve­će­ni pra­vu na slo­bo­du go­vo­ra ipak je bi­lo ne­kih ko­ji su
in­ter­pre­ti­ra­li od­lu­ku da se one ob­ja­ve kao sig­nal da je isme­va­nje mu­sli­man­skih ve­ro­va­nja
do­zvo­lje­no i ohra­bri­va­no.”28
Da­kle, u su­o­ča­va­nju sa oči­gled­nim kul­tu­ro­lo­škim ja­zom i re­zul­ti­ra­ju­ćim raz­li­ka­ma
iz­me­đu nas i njih ra­di se o (ne)to­le­ran­ci­ji gru­pa­ci­ja. U ovoj stu­di­ji o isla­mu, Za­pa­du i to­le­
ran­ci­ji, Taj­ler je is­ta­kao da „ko­eg­zi­sten­ci­ja zah­te­va kul­tu­ro­lo­šku pre­da­nost to­le­ran­ci­ji. Ova
pre­da­nost to­le­ran­ci­ji mo­ra bi­ti do­volj­no eks­pan­ziv­na da ob­u­hva­ti uče­nje to­ga ka­ko da se
ne slo­ži­mo, a da ne pri­beg­ne­mo na­si­lju, usva­ja­nje sta­va uza­jam­nog po­što­va­nja, pre­po­zna­
va­nje jed­na­ko­sti lju­di, kao i traj­ni pro­ces kul­tur­nog an­ga­žo­va­nja.”29 „Ko­eg­zi­sten­ci­ja”, autor
ja­sno ka­že, „mo­že da se po­ja­vi sa­mo ako ve­li­ka ci­vi­li­za­cij­ska bri­ga to do­zvo­li.”30 To zna­či
da se pri­me­na ovih za­ko­na mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje. Iako ohra­bre­ni ne­kim po­me­nu­tim
slu­žbe­nim do­ku­men­ti­ma, do sa­da su bi­li mno­go uspe­šni­ji u ohra­bri­va­nju ne­to­le­ran­ci­je
ne­go to­le­ran­ci­je, pred­sta­vlja­ju­ći islam kao iza­zov evrop­skim vred­no­sti­ma i po­ku­ša­va­ju­ći
da ogra­ni­če nje­go­vo pri­su­stvo.

26 Joppke, Christian, Veil: Mirror of Identity, Cambridge, Polity Press, 2009, 85.
27 Isto, 51.
28 Lenard, Patti Tamara, “What Can Multicultural Theory Tell Us about Integrating Muslims in
Europe?,” Political Studies Review, Vol. 8, No. 3, 2010, 308-321: 311.
29 Tyler, Aaron, op. cit., 106.
30 Isto, 107.

45
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Za­klju­čak
Ni kam­pa­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja iz 1995. da se us­po­sta­vi to­le­ran­ci­ja, ni ide­ja ‘Uje­
di­nje­ni u ra­zno­li­ko­sti’, ko­ja je po­sta­la zva­nič­ni mo­to Evrop­ske uni­je 2000. go­di­ne, ni­su
us­pe­le da spre­če ne­ke evrop­ske dr­ža­ve da do­ne­su raz­ne za­ko­ne ko­ji su po­ve­ća­li ri­zik od
uve­ća­nja ne­to­le­ran­ci­je. I dok je stav Evrop­ske za­jed­ni­ce ostao uglav­nom na po­zi­ci­ja­ma na
ko­ji­ma je i bio, pri­su­stvo isla­ma u Evro­pi u bu­duć­no­sti će bi­ti sve ve­će ako još ne­ke ze­mlje
(Tur­ska, Al­ba­ni­ja, Ko­so­vo) po­sta­nu čla­ni­ce EU. Ali, da li to zna­či da bi vla­de evrop­skih
dr­ža­va bi­le u sta­nju da pri­me u član­stvo mu­sli­man­ske ze­mlje i da u isto vre­me do­no­se za­
ko­ne pro­tiv njih Dru­gih? Ako je ta­ko, on­da ras­pra­va o isla­mu kao iza­zo­vu i eks­trem­noj
re­ak­ci­ji na evrop­sku to­le­ran­ci­ju do­bi­ja svo­ju ko­nač­nu po­zi­ci­ju.

Islam as A Chal­len­ge to Euro­pean To­le­ran­ce?

SUM­MARY: This pa­per ar­gu­es that the pre­sent Euro­pean Union strug­gles with
the un­der­stan­ding and ap­pli­ca­tion of to­le­ran­ce. The cri­te­ria as to what sho­
uld or sho­uld not be to­le­ra­ted of­ten dif­fer bet­we­en the Mem­ber Sta­tes of the
EU. The gro­wing pre­sen­ce of Islam de­e­pens the who­le de­ba­te even furt­her
as it is con­ti­nu­o­usly used as a me­a­su­re for to­le­ran­ce. Ho­we­ver, Euro­pean
go­vern­ments whi­le cla­i­ming to be com­mit­ted to to­le­ran­ce and unity in di­ver­
sity, pro­mo­te and pass laws that un­der­mi­ne the po­si­tion of the Mu­slim po­pu­
la­tion in Euro­pe, le­a­ving an im­pres­sion that Islam is not com­pa­ti­ble with the
no­ti­ons of Euro­pean to­le­ran­ce.
KEY WORDS: (In)to­le­ran­ce, Euro­pean Union, Islam.

B.Radeljic@uel.ac.uk

46
47
48
49
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 323.1:81'272(497)
UDC 81'246.3(497)

Predrag Mutavdžić Anastasios Kampuris Saša Savić
Univerzitet u Beogradu, Srbija (Anastassios Kampouris) Univerzitet u
Filološki fakultet Univerzitet u Patrasu, Grčka Beogradu, Srbija
Katedra za neohelenske studije Fakultet za društvene nauke Filološki fakultet
Odeljenje za filologiju

Granice jezičkog identiteta
na Balkanskom poluostrvu*
Knowledge will forever govern ignorance; and a people who mean to be
their own governors must arm themselves with the power which knowledge gives.

Znanje će zauvek vladati neznanjem; a ljudi koji žele da budu
sopstveni vladari moraju se naoružati silom koju znanje daje.

James Madison (pismo upućeno V.T. Beriju
/W.T. Barry/4. avgusta 1822)

SAŽETAK: U radu autori nastoje da prikažu u osnovnim crtama trenutnu jezičku
sliku na Balkanu, kao i odnose između oficijelnih (nacionalnih) jezika i jezika
manje zastupljenosti u upotrebi (manjinski, etnički). Neosporno je da zbog
istorijskog tereta, kulturno-civilizacijskog nasleđa, kao i drugih nerešenih
pitanja, još uvek postoji surevnjivost kako između balkanskih naroda tako i
između njih i brojnih manjinskih i etničkih zajednica. Ovakav odnos nemi-
novno se reflektuje i na odnos prema balkanskim jezicima, bilo nacionalnim,
bilo manjinskim i/ili etničkim. Postojanje jakih demarkacionih granica na
Balkanu utiče na poziciju i kvalitet jezika, kulture i života nacionalnih ma-
njina. Stvaranje novih administrativno-političkih granica utiče na veštačko
pravljenje novih jezičkih formi. Takva vrsta na­sil­nog di­ver­zi­te­ta mo­že do­ve­sti

*
Rad je na­pi­san u okvi­ru pro­jek­ta Mi­ni­star­stva na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, broj
178002, Je­zi­ci i kul­tu­re u vre­me­nu i pro­sto­ru.

50
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

do na­stan­ka ili pro­du­blje­nja na­ci­o­nal­nih, etič­kih, re­li­gij­skih i dru­gih su­ko­ba.
Sa­vre­me­ni na­či­ni ko­mu­ni­ci­ra­nja u sve­tu i u Evrop­skoj uni­ji zah­te­va­ju sa­svim
druk­či­ji pri­stup je­zič­kom pi­ta­nju u vi­du te­o­ri­je mul­ti­pi­sme­no­sti, či­ji bi osnov­
ni za­da­tak bio da po­mog­ne u pre­va­zi­la­že­nju raz­li­či­to­sti (je­zič­kih, kul­tur­nih,
ci­vi­li­za­cij­skih, na­ci­o­nal­nih itd.) kod bal­kan­skih na­ro­da, te da us­po­sta­vi znak
jed­na­ko­sti iz­me­đu njih pu­tem uka­zi­va­nja na broj­ne slič­no­sti i po­du­dar­no­sti.
Kon­cep­cij­ski po­sma­tra­no, mul­ti­pi­sme­nost pred­sta­vlja jed­nu od mo­guć­no­sti
re­še­nja slo­že­ne i ose­tlji­ve na­ci­o­nal­ne i je­zič­ke si­tu­a­ci­je u vi­du kon­cep­ta bi­
lin­gvi­zma i mul­ti­lin­gvi­zma, uz du­žno po­što­va­nje i uva­ža­va­nje svih je­zič­kih i
na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Te­ži­šte u plan­skoj je­zič­koj po­li­ti­ci bal­kan­skih dr­ža­va
u do­gled­nom pe­ri­o­du tre­ba da se sta­vi na iz­grad­nju na­ra­šta­ja ko­ji će bi­ti
me­đu­kul­tu­ral­no kom­pe­tent­ni, oslo­bo­đe­ni od na­sle­đa pro­šlo­sti i pred­ra­su­da
te za­in­te­re­so­va­ni i mo­ti­vi­sa­ni za kon­ti­nu­i­ra­no uče­nje bal­kan­skih je­zi­ka. Do­
mi­na­ci­ja ofi­ci­jel­nog je­zi­ka dr­ža­ve i kul­tu­re ve­ćin­skog sta­nov­ni­štva do­ne­kle
ugro­ža­va ka­ko sve dru­ge ob­li­ke kul­tu­ra ta­ko i dru­ge je­zi­ke i nji­ho­ve go­vor­
ni­ke. Me­đu­na­ci­o­nal­ni kon­flik­ti mo­gu se pre­va­zi­ći je­di­no pu­tem iz­gra­đi­va­nja
no­vog, mul­ti­mo­dal­nog na­či­na raz­mi­šlja­nja.
KLJUČ­NE RE­ČI: Bal­kan, je­zi­ci, iden­ti­tet, gra­ni­ca, ma­nji­ne, dru­štvo, gru­pe,
kul­tu­ra, mul­ti­pi­sme­nost, in­te­gra­ci­ja.

1. Uvod­no raz­ma­tra­nje
Na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu to­kom či­ta­vog XX ve­ka i u pr­vim de­ce­ni­ja­ma XXI i da­lje
je pri­su­tan jak na­ci­o­na­li­stič­ki pri­ti­sak ko­ji se ne­mi­nov­no od­ra­ža­va i na po­lje je­zi­ka. Ko­li­
ko je spre­ga iz­me­đu na­ci­o­na­li­zma i je­zi­ka sna­žna po­ka­zu­je ras­pad biv­še SFRJ i for­mi­ra­nje
za­seb­nih dr­ža­va na go­vor­nom pod­ruč­ju srp­sko­hr­vat­skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka. Upra­vo
ovim či­nom su gra­ni­ce jed­nog pri­lič­no ši­ro­ko za­stu­plje­nog je­zi­ka sve­de­ne na re­la­tiv­no
uske gra­ni­ce ma­lih dr­ža­va, unu­tar ko­jih su ofi­ci­jel­ni sta­tus do­bi­li je­zi­ci ve­ćin­skog sta­nov­
ni­štva tih dr­ža­va. Ono što bi bi­lo ka­rak­te­ri­stič­no za pod­ruč­je ne­ka­da­šnjeg srp­sko­hr­vat­
skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka je­ste i či­nje­ni­ca da se svi na­ci­o­nal­ni, da­kle slu­žbe­ni, je­zi­ci
dr­že pod stro­gim nad­zo­rom, u smi­slu da se na­ci­o­nal­ne eli­te sva­ke dr­ža­ve tru­de da pri­ka­žu
svoj je­zik kao lin­gvi­stič­ki raz­li­či­tim, ako ne i dru­ga­či­jim, u od­no­su na onaj dru­gi. Stro­ga
kon­tro­la je us­po­sta­vlje­na iz pro­stog raz­lo­ga što su upli­vi i po­li­tič­kih i sim­bo­lič­kih di­men­
zi­ja u je­zik do­mi­nant­ni.
Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da se iza po­li­tič­ko-sim­bo­lič­kih uti­ca­ja kri­ju sna­žni na­ci­o­nal­ni
(do­ne­kle i na­ci­o­na­li­stič­ki) in­te­re­si sva­ke na­ci­o­nal­ne eli­te po­na­o­sob. Su­štin­ski sa­gle­da­no,
stva­ra­nje sa­vre­me­nih bal­kan­skih dr­ža­va od po­čet­ka XIX ve­ka do da­nas na­la­zi se u te­snoj
ve­zi sa na­ci­o­nal­nim eli­ta­ma ko­je su, iz­me­đu osta­log, u je­zi­ku vi­de­le je­dan od glav­nih ele­
me­na­ta za ja­ča­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i za us­po­sta­vlja­nje dr­žav­nog te­ri­to­ri­jal­nog su­ve­
re­ni­te­ta. Na­kon za­vr­šet­ka I svet­skog ra­ta i pot­pi­sa­nog mi­ra u Tri­ja­no­nu 1920. go­di­ne, u
Ma­đar­skoj su se mo­gla ču­ti ja­sna ne­go­do­va­nja zbog gu­bit­ka ogrom­nih de­lo­va ma­đar­ske
dr­ža­ve (go­to­vo 72%; Molnár 2001: 262), ko­ji su bi­li pri­po­je­ni Če­ho­slo­vač­koj, Kra­lje­vi­ni

51
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ru­mu­ni­ji (Tran­sil­va­ni­ja, od­no­sno Edrelj) i Kra­lje­vi­ni Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca (Voj­vo­di­
na, Ba­ra­nja), bu­du­ći da je tim či­nom ne sa­mo iz­gu­bljen ve­li­ki broj ma­đar­skih dr­ža­vlja­na
(pro­ce­nju­je se 3.400.000) ne­go je i do­ve­den u pi­ta­nje nji­hov op­sta­nak kao na­ro­da (Frucht
2005: 359–360). Dru­gim re­či­ma, Ma­đa­ri u no­vo­for­mi­ra­nim dr­ža­va­ma iz­gu­bi­li su pri­vi­le­
go­va­ni sta­tus u dru­štvu, či­me su u no­vim dr­ža­va­ma sve­de­ni na pro­stu ma­nji­nu. Osim u
dru­štve­nom i na­ci­o­nal­nom po­gle­du, Ma­đa­ri su iz­gu­bi­li i ga­ran­to­va­nu po­vla­sti­cu ne­pri­
ko­sno­ve­no­sti upo­tre­be svog je­zi­ka. Ova­kav od­nos pre­ma ma­đar­skom je­zi­ku bio je sa­svim
oprav­dan, po­što su se u ko­re­nu pro­me­ni­li dru­štve­ni i po­li­tič­ki uslo­vi i po­što je ono do­ne­
dav­no „dru­go” sta­nov­ni­štvo u svo­jim dr­ža­va­ma po­sta­lo ve­ćin­sko. Ne bi tre­ba­lo smet­nu­ti
s uma i jed­nu va­žnu isto­rij­sku, kul­tur­nu pa i ci­vi­li­za­cij­sku či­nje­ni­cu: ka­da je 1907. go­di­ne
ma­đar­ski par­la­ment jed­no­gla­sno usvo­jio ta­ko­zva­ni Apo­nji­jev za­kon, u Ma­đar­skoj je iz­vr­
šen svo­je­vr­sni lin­gvi­stič­ki ge­no­cid pre­ma dru­gim je­zi­ci­ma. Pred­log mi­ni­stra pro­sve­te i re­
li­gi­je, gro­fa Al­ber­ta Apo­nji­ja (Al­bert György de Nagyap­pony, 1846–1933), pred­vi­đao je da
se u svim osnov­nim ško­la­ma, što će re­ći u pr­va če­ti­ri raz­re­da, unu­tar Kra­lje­vi­ne Ma­đar­ske
mo­ra iz­u­ča­va­ti sa­mo ma­đar­ski je­zik i da se sa­mo na ma­đar­skom je­zi­ku mo­že pre­da­va­ti.
Za sva­ko od­stu­pa­nje od ovog za­ko­na bi­le su od­re­đe­ne stro­ge ka­zne, po­čev od nov­ča­nih i
za­tvor­skih, pa do za­tva­ra­nja ško­la. Od 1909. go­di­ne ovaj za­kon je do­pu­njen do­dat­nim od­
red­ba­ma pre­ma ko­ji­ma se i na­sta­va ve­ro­na­u­ke mo­ra­la pre­da­va­ti i oba­vlja­ti u ško­la­ma na
ma­đar­skom (Te­ich et al. 2011: 132). To je uslo­vi­lo da se broj osnov­nih ško­la za ma­đar­ski
ži­valj po­ve­ćao za jed­nu pe­ti­nu, a da se broj ško­la s uče­ni­ci­ma ma­nji­na sma­njio za go­to­vo
po­lo­vi­nu (Er­nő 1989: 172).

2. Iden­ti­te­ti, gra­ni­ce i je­zi­ci na Bal­ka­nu
Na­ve­de­ni ob­lik je­zič­ke is­klju­či­vo­sti, od­no­sno za­bra­ne, po­ti­ra­nja ili čak ne­gi­ra­nja po­
sto­ja­nja dru­gih je­zi­ka na te­ri­to­ri­ji jed­ne dr­ža­ve, mo­že se je­di­no oprav­da­ti iz­u­zet­no sna­žnim
po­li­tič­ko-na­ci­o­na­li­stič­kim raz­lo­zi­ma ko­ji ni­ka­kvog lin­gvi­stič­kog, kul­tur­nog te re­li­gij­sko-ci­
vi­li­za­cij­skog ute­me­lje­nja i oprav­da­nja ne­ma­ju. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca je da se i da­nas na Bal­
kan­skom po­lu­o­str­vu su­sre­ću ob­li­ci ne­gi­ra­nja ka­ko je­zič­kog ta­ko i et­nič­kog i na­ci­o­nal­nog
iden­ti­te­ta, ko­ji su mo­ti­vi­sa­ni ro­man­ti­čar­skim prin­ci­pom „je­dan na­rod, jed­na dr­ža­va, je­dan
je­zik”. Dru­gim re­či­ma, ma ko­li­ko bi­le da­nas sve bal­kan­ske ze­mlje de­kla­ra­tiv­no de­mo­krat­ske,
pro­me­ne na ovom pla­nu od­vi­ja­ju se ve­o­ma te­ško. Ta­ko je u Re­pu­bli­ci Bu­gar­skoj je­di­ni zva­
nič­ni pri­zna­ti je­zik bu­gar­ski (pre­ma sta­ti­sti­ka­ma go­vo­ri ga 82,5% sta­nov­ni­štva kao ma­ter­
nji), dok svi osta­li ma­njin­ski je­zi­ci i da­lje ima­ju ne­re­šen sta­tus, bez ob­zi­ra na to što u dru­goj
gla­vi Usta­va Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske u čla­nu 36, ali­ne­ja 2, sto­ji da „gra­đa­ni, ko­ji­ma bu­gar­ski ni­je
ma­ter­nji je­zik, ima­ju pra­vo da pre­ko pa­ra­lel­nog uče­nja bu­gar­skog je­zi­ka iz­u­ča­va­ju i is­po­lja­
va­ju svoj”1. U prak­si je stvar­nost ne­što sa­svim dru­ga­či­ja: pra­vo dru­ge po broj­no­sti gru­pa­ci­je

1 Vi­de­ti: ­­­­­­­­­­http://www.parliament.bg/en/const/ .

52
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u Bu­gar­skoj, bu­gar­skih Tu­ra­ka, ta­ko­zva­nih Po­ma­ka2, da ko­ri­ste ma­ter­nji je­zik do­vo­de­no je
u pi­ta­nje 2009. go­di­ne ka­da je dva­de­set je­dan po­sla­nik na­ci­o­na­li­stič­ke stran­ke Ata­ka jed­no­
gla­sno pro­te­stvo­vao pro­tiv od­lu­ke da se odr­ži re­fe­ren­dum o to­me da se do­zvo­li emi­to­va­nje
in­for­ma­tiv­nog pro­gra­ma na tur­skom je­zi­ku na Na­ci­o­nal­noj te­le­vi­zi­ji Bu­gar­ske.
Go­to­vo isto­vet­nu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo uoči­ti u Re­pu­bli­ci Grč­koj: osim zva­nič­no pri­zna­te
tur­ske ma­nji­ne3, ni­jed­na dru­ga ma­nji­na ili et­nič­ka gru­pa, pre­ma svim zva­nič­nim grč­kim
sta­ti­sti­ka­ma, ne po­sto­ji4. Gr­ci pra­ve raz­li­ku je­di­no na osno­vu dr­ža­vljan­stva (υπηκοότητα),
ni­ka­ko pre­ma na­ci­o­nal­no­sti (εθνικότητα), pa se otu­da mo­že pro­či­ta­ti da po­red 94% Gr­ka,
po­sto­ji 4% al­ban­ske po­pu­la­ci­je i 2% svih osta­lih. Od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka, čak 99%
go­vo­ri grč­ki5. U Re­pu­bli­ci Al­ba­ni­ji, i po­red to­ga što po­sto­je ma­nji­ne ko­je ni­su zva­nič­no
pri­zna­te, po­put grč­ke (3–6%, u za­vi­sno­sti od iz­vo­ra ko­ji se kon­sul­tu­je), čak do 95% ukup­ne
po­pu­la­ci­je pred­sta­vlja al­ban­sko sta­nov­ni­štvo. U Pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa sta­nov­
ni­štva i na­se­lja (Re­zul­ta­tet pa­ra­pra­ke e Cen­zu­sit i popullsisë dhe ba­ne­sa­ve në Shqip­ëri) iz
2011. go­di­ne nig­de se ne na­vo­di po­da­tak da po­red Al­ba­na­ca u Al­ba­ni­ji ži­vi i ne­ko dru­go
sta­nov­ni­štvo6. Po­red zva­nič­nog je­zi­ka, al­ban­skog, ni­je­dan dru­gi ma­njin­ski je­zik ni­je pri­znat.
Kao i kod Ju­žnih Slo­ve­na sa pod­ruč­ja biv­še SFRJ, ta­ko i kod Bu­ga­ra, Gr­ka i Al­ba­na­ca su­ve­re­
no vla­da­ju po­li­to­lin­gvi­stič­ke te­žnje ko­je od­re­đu­ju od­nos na­ci­je i je­zi­ka u svim di­men­zi­ja­ma.
Sva tri na­ve­de­na pri­me­ra ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­ju na to da na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu
još po­sto­je ja­sne de­mar­ka­ci­o­ne gra­ni­ce – na­ci­o­nal­ne, dru­štve­ne i je­zič­ke – ko­je se u do­
gled­no vre­me ne­će la­ko pre­va­zi­ći. Raz­log to­me le­ži u či­nje­ni­ci da je spre­ga iz­me­đu sve­sti o
na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu i na­ci­o­nal­nog je­zi­ka iz­u­zet­no sna­žna, od­no­sno da su po­ja­va jed­
nog je­zi­ka i nje­go­vo od­re­đe­nje uvek uslo­vlje­ni, sa jed­ne stra­ne isto­rij­skim fak­to­ri­ma, a sa
dru­ge so­ci­jal­nim (Ški­ljan 1988: 10). Ka­da je reč o isto­rij­skom aspek­tu, no­si­lac dru­štve­nog
raz­vo­ja svih sa­vre­me­nih dr­ža­va u Evro­pi od XVI­II ve­ka do da­nas bi­lo je gra­đan­sko dru­
štvo ko­je je na­sto­ja­lo da ce­lo­kup­nu na­ci­ju uje­di­ni na svim po­lji­ma ži­vo­ta i ra­da. So­ci­jal­ni
aspekt je tro­struk, po­što za­hva­ta sve eko­nom­ske, po­li­tič­ke i dru­štve­ne to­ko­ve. Po­sma­tra­no
iz ove per­spek­ti­ve, pro­is­ti­če da je gra­đan­ska eli­ta, ko­ja je u pri­vred­nom po­gle­du glav­ni
no­si­lac ce­lo­kup­nog dru­štve­no-po­li­tič­kog i eko­nom­skog raz­vo­ja, je­di­na pre­sti­žna i vo­de­ća
sna­ga spo­sob­na da for­mi­ra dr­ža­vu i da or­ga­ni­zu­je na­ci­ju u noj. Shod­no ova­kvoj po­zi­ci­ji
gra­đan­ske eli­te, ona je se­bi od­re­di­la i ulo­gu je­di­nog ar­bi­tra u raz­re­še­nju ulo­ge, for­me i po­
zi­ci­je je­zi­ka, od­no­sno je­zič­kog dis­kur­sa ko­jim se ona slu­ži, ka­ko u dru­štvu ta­ko i u na­ci­ji.

2 Re­č je o ­gotov­o ­8,8% od ukupno­g ­broja ­dr­žavljana Bugarsk­e p ­ rema p­ o­pisu iz 2011. godine, odnosno o
588.318 Turaka. Videti: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://censusresults.nsi.bg/Census/Reports/2/2/R7.aspx.
3 Tur­sk­a manjina je­ p­riznat­a m­ir­ovnim ­spo­razumom­ potp­isa­nim u L­oz­ani­ 1923.­ godine. O­va­j sporazum
garantuje priznanje grčke manjine u Republici Turskoj.
4 Videti: ­­­­­­http://www.tovima.gr/files/1/2011/07/22/apografh22.pdf
5 Videti: ­­­­­­­­­­https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gr.html .
6 Videti: http://census.al/census2011/Temp.aspx .

53
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pi­ta­nje i je­zič­kog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu ni­je uspe­šno re­še­
no ne sa­mo za­to što se ko­ri­ste raz­li­či­ti kri­te­ri­ju­mi – po­put lin­gvi­stič­kih, so­ci­o­lin­gvi­stič­kih,
po­li­tič­kih, vred­no­snih kri­te­ri­ju­ma uza­jam­nih ra­zu­mlji­vo­sti (Ka­ti­čić 1992; Bu­gar­ski 1993;
Kor­dić 2010), ne­go i za­to što se u od­re­đe­nje jed­nog iden­ti­te­ta uklju­ču­ju i isto­rij­ski fak­to­ri
(tač­ni­je re­če­no, na­ci­o­nal­na isto­ri­ja), ko­ji od­no­se kat­ka­da pre­va­gu u od­no­su na osta­le. Pre­ma
Ma­klen­si­je­vom mi­šlje­nju, ka­ko na­vo­de Pri­stli i Ko­ma­na­ru, „iden­ti­tet je po­stao uni­ver­zal­
na po­šta­pa­li­ca na­še­ga do­ba [...] pra­zna lju­štu­ra ko­ju je mo­gu­će na­pu­ni­ti bez­ma­lo sva­kim
sa­dr­ža­jem” (Pri­estly, Co­ma­na­ru 2009: 7). To će re­ći da se je­zič­ka sli­ka na te­re­nu ne­ka­da ne
po­kla­pa s oni­me što se na­la­zi u isto­rij­skim knji­ga­ma ili što po­sto­ji u ko­lek­tiv­nom pam­će­nju
jed­nog na­ro­da. Ta­kav je pri­mer Ma­ke­do­ni­je, ko­ja je na srp­skim ge­o­graf­skim i isto­rij­skim
kar­ta­ma pre i po­sle bal­kan­skih ra­to­va ozna­ča­va­na kao „Srp­ska Ma­će­do­ni­ja”, iako je­zik ko­
jim sta­nov­ni­štvo u Ma­ke­do­ni­ji go­vo­ri ni­je srp­ski. Ra­to­vi ko­je je Sr­bi­ja svo­je­vre­me­no vo­di­la
sa Bu­gar­skom u XIX i XX ve­ku u pod­jed­na­koj me­ri su se ti­ca­li i te­ri­to­ri­jal­nog pro­ši­re­nja, u
vi­du zah­te­va za po­vra­ćaj isto­rij­skih pod­ruč­ja ma­ti­ci, ali i je­zič­kog iden­ti­te­ta, bu­du­ći da su
obe stra­ne tvr­di­le ka­ko je sta­nov­ni­štvo na spor­nim te­ri­to­ri­ja­ma srp­sko, od­no­sno bu­gar­sko.
Ova ši­ro­ka i te­ri­to­ri­jal­no du­bo­ka li­mi­tro­fič­na zo­na, po­zna­ta u na­u­ci kao Šo­pluk, je­ste ta­kva
je­zič­ka for­ma ko­ja za­i­sta po­se­du­je od­li­ke i srp­skog i bu­gar­skog je­zič­kog iz­ra­za.
Pi­ta­nje gra­ni­ca ras­pro­stra­nje­no­sti jed­nog je­zi­ka ta­ko­đe je ne­re­še­no. U ovo od­re­đe­nje
če­sto se uklju­ču­ju, ili čak od­no­se pre­va­gu, et­nič­ki i re­li­gij­ski ele­men­ti. Iako je u Bo­sni i
Her­ce­go­vi­ni kon­sen­zu­som od­lu­če­no da ne po­sto­ji je­dan zva­nič­ni je­zik ne­go zva­nič­ni je­zi­ci
– član 7. Usta­va Re­pu­bli­ke Srp­ske pred­vi­đa srp­ski, hr­vat­ski i bo­san­ski7, dok član 6. Usta­va
Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne na­vo­di sa­mo dva, bo­san­ski i hr­vat­ski, ma­da se u ali­ne­ji 2 ka­že da „se
osta­li je­zi­ci mo­gu ko­ri­sti­ti kao sred­stva ko­mu­ni­ka­ci­je i na­sta­ve”8 – u prak­si to zna­či ne­što
sa­svim dru­go. U mu­sli­man­skom de­lu Sa­ra­je­va, kao i u svim onim de­lo­vi­ma Bo­sne i Her­ce­
go­vi­ne gde je ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo mu­sli­man­sko, u bo­san­ski je­zik je za sa­mo dve de­ce­ni­je
uve­den ve­li­ki broj no­vih tur­ci­za­ma i ara­bi­za­ma ka­ko bi se po­ka­za­la lin­gvi­stič­ka raz­li­či­tost
od hr­vat­skog i srp­skog. Ova je­zič­ka po­li­ti­ka prot­ka­na je sna­žnim islam­skim re­li­gij­skim i
eko­nom­skim uti­ca­ji­ma, po­što su glav­ni pri­vred­ni fak­to­ri sa­rad­nje Tur­ska i sve ze­mlje arap­
skog go­vor­nog pod­ruč­ja. Na taj na­čin se pre­ko raz­vo­ja po­seb­nog je­zič­kog iden­ti­te­ta do­dat­
no ute­me­lju­je i po­tvr­đu­je no­va mu­sli­man­ska na­ci­ja ko­ja i je­zič­ki tre­ba da po­sta­ne bli­ska sa
dru­gim mu­sli­man­skim na­ci­ja­ma. Sa dru­ge stra­ne, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj se u vi­še na­vra­ta od
1993. go­di­ne za­go­va­ra­lo slu­žbe­no uvo­đe­nje eka­vi­ce kao jed­nog od naj­va­žni­jih fak­to­ra uje­
di­nje­nja Sr­ba iz Bo­sne sa Sr­bi­ma iz Sr­bi­je. Ova na­ci­o­krat­ska je­zič­ka ide­o­lo­ška na­sto­ja­nja su
uglav­nom pro­tu­ma­če­na kao dnev­no-po­li­tič­ka, do­dvo­rač­ka vla­sti­ma u Be­o­gra­du i pro­tiv­
pri­rod­na ije­kav­skom je­zič­kom idi­o­mu Sr­ba iz Re­pu­bli­ke Srp­ske. Zbog to­ga je ova ide­ja vr­lo
br­zo od­ba­če­na. Ka­ko iz­me­đu je­zi­ka ko­ji po­ti­ču iz iste je­zič­ke po­ro­di­ce ili gra­ne, kao što su

7 Vi­de­ti: ­­­­­­­­­­­http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc .
8 Videti o tome detaljnije na: http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1952_Ustav%20Federacije%20
BiH%20sa%20amandmanima.pdf .

54
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

srp­ski, hr­vat­ski, bo­san­ski i cr­no­gor­ski, na­čel­no po­sto­ji ve­li­ka po­du­dar­nost u gra­ma­tič­ko-
sin­tak­tič­kim okvi­ri­ma, je­di­ni na­čin da bi se oni raz­li­ko­va­li je­ste uvo­đe­nje no­vih lek­se­ma u
vo­ka­bu­lar, pri če­mu se stva­ra­ju no­ve je­zič­ke for­me, od­no­sno je­zi­ci.
Me­đu­tim, po­sto­ji i je­dan pri­mer ko­ji po­ka­zu­je da je mo­gu­će stvo­ri­ti nov iden­ti­tet
bez bit­ni­jeg re­me­će­nja sa­mog je­zič­kog iz­ra­za. Na­kon što su So­vje­ti za­u­ze­li Be­sa­ra­bi­ju
1940. i po­tom Mol­da­vi­ju 1944. go­di­ne, za­po­če­li su sa spro­vo­đe­njem ta­kve je­zič­ke po­li­ti­
ke ko­ja ne sa­mo što je da­la nov je­zik, mol­dav­ski (лим­ба мол­до­ве­ня­скэ), ne­go je us­pe­la
još i da učvr­sti i da do­dat­no raz­vi­je mol­dav­sku na­ci­o­nal­nu svest ko­ja je kod Mol­da­va­ca
od­u­vek po­sto­ja­la i ima­la ute­me­lje­nje u isto­ri­ji. U oba seg­men­ta, je­zič­kom i na­ci­o­nal­
nom, ne­dvo­smi­sle­no se in­si­sti­ra­lo na etič­koj po­seb­no­sti Mol­da­va­ca u od­no­su na Ru­mu­
ne. Ujed­no, zva­nič­no pi­smo mol­dav­skog je­zi­ka u biv­šem SSSR-u bi­la je ći­ri­li­ca. Go­to­vo
pe­to­de­ce­nij­ska do­mi­na­ci­ja So­vje­ta uslo­vi­la je da se po do­bi­ja­nju ne­za­vi­sno­sti Mol­da­vi­je
1991. sa mol­dav­ske stra­ne ču­ju sa­svim dru­ga­či­ji to­no­vi u od­no­su na ru­mun­ske. Zva­nič­ni
Bu­ku­rešt bio je pr­vi ko­ji je pri­znao ne­za­vi­snost Mol­da­vi­je, is­tu­piv­ši s ide­jom o uje­di­nje­
nju Ru­mu­ni­je i Mol­da­vi­je po istom mo­de­lu kao što su se uje­di­ni­le obe Ne­mač­ke. Oče­ki­
va­no uje­di­nje­nje je iz­o­sta­lo, jer su Mol­dav­ci ja­sno sta­vi­li do zna­nja Ru­mu­ni­ma da oni ne
po­se­du­ju ru­mun­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet.
Kao što mo­že­mo vi­de­ti, pro­blem slič­no­sti u od­re­đe­nju je­zič­kog iden­ti­te­ta ni­je sa­mo
spe­ci­fi­čan za ju­žno­slo­ven­ski je­zič­ki areal, već i za bal­kan­ski ro­ma­ni­tet. Reč je o bal­ka­
no­ro­man­skim je­zi­ci­ma, is­tro­ru­mun­skom, aro­mun­skom i me­gle­no­ru­mun­skom, ko­ji se i
da­lje na­la­ze pod sna­žnim pri­ti­skom pan­ru­mu­ni­zma, svo­je­vr­snog pan­da­na pan­sla­vi­zma.
Pan­ru­mu­ni­zam, na po­li­tič­koj ra­zi­ni, ozna­ča­va oku­plja­nje i uje­di­nje­nje svih Ru­mu­na u
jed­nu je­din­stve­nu dr­ža­vu, dok na na­ci­o­nal­nom i kul­tur­nom uka­zu­je na pri­bli­ža­va­nje
svih Ro­ma­na sa Bal­kan­skog po­lu­o­str­va ru­mun­skom je­zič­kom iden­ti­te­tu, uz gu­blje­nje
po­naj­pre vla­sti­tog je­zič­kog iden­ti­te­ta. Baš kao i na srp­sko­hr­vat­skom/hr­vat­sko­srp­skom
je­zič­kom pro­sto­ru, i na pro­sto­ru bal­kan­skog ro­ma­ni­te­ta is­po­lja­va se jed­na pre­po­zna­
tlji­va, go­to­vo je­din­stve­na mor­fo­sin­tak­sič­ka osno­vi­ca ko­ja je, sa dru­ge stra­ne, obo­ga­će­na
broj­nim i ra­zno­vr­snim lek­sič­kim ele­men­ti­ma pre­u­ze­tim iz su­sed­nih ne­ro­man­skih je­zi­ka.
Ujed­no, ne bi tre­ba­lo za­ne­ma­ri­ti i re­li­gij­ski fak­tor: dok su Is­tro­ru­mu­ni ri­mo­ka­to­li­ci, Aro­
mu­ni su go­to­vo 90% pra­vo­slav­ci, a Me­gle­no­ru­mu­ni su pre­te­žno mu­sli­man­ske, a po­tom
pra­vo­slav­ne ve­ro­i­spo­ve­sti. Ide­ja o pan­ru­mu­ni­zmu, ko­ja je na­sta­la u XIX ve­ku kod mla­de
ru­mun­ske bur­žo­a­zi­je, ozna­ča­va­la je ru­še­nje svih fi­zič­kih i pri­rod­nih gra­ni­ca iz­me­đu Ro­
ma­na, kao i po­ti­ra­nje svih et­nič­kih i kul­tur­nih raz­li­ka, ne i re­li­gij­skih. U broj­nim ra­do­vi­
ma ru­mun­skih ro­ma­ni­sta mo­že­mo pro­či­ta­ti da je is­tro­ru­mun­ski naj­za­pad­ni­ji ru­mun­ski
di­ja­le­kat, a da je aro­mun­ski (cin­car­ski) naj­ju­žni­ji (Ca­pi­dan 1937: 21; Ca­pi­dan 1932: 27;
Pa­pa­ha­gi 1924: 72–99; Sa­ra­man­du 1984: 176). Na ni­vou lin­gvi­stič­kog iden­ti­te­ta, raz­li­ke
iz­me­đu Aro­mu­na i Ru­mu­na is­po­lja­va­ju se dvo­ja­ko: kao unu­tra­šnje i spo­lja­šnje. Ka­da je
reč o unu­tra­šnjim raz­li­ka­ma, one uka­zu­ju na to da po­sto­ji re­la­tiv­no sta­bil­no aro­mun­sko
go­vor­no je­zgro, bez ob­zi­ra na sve iz­ra­že­ne di­ja­le­kat­ske i pod­di­ja­le­kat­ske ra­slo­je­no­sti.
Spo­lja­šnje raz­li­ke is­po­lja­va­ju se pre­ko so­ci­o­lin­gvi­stič­ke ode­li­to­sti u vi­du sve­sti svih go­

55
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vor­ni­ka aro­mun­skog je­zi­ka o po­sto­ja­nju iz­gra­đe­nog vla­sti­tog je­zič­kog iden­ti­te­ta ko­ji se u
znat­noj me­ri raz­li­ku­je od ru­mun­skog ili bi­lo ko­jeg dru­gog bal­ka­no­ro­man­skog.
Na­su­prot ova­kvom raz­mi­šlja­nju sto­ji da­na­šnji od­nos Ru­mu­na pre­ma pi­ta­nju et­nič­
kog od­re­đe­nja Vla­ha iz is­toč­ne Sr­bi­je, ko­je se raz­re­ša­va na sa­svim dru­goj osno­vi. Nji­hov
et­nič­ki iden­ti­tet ne do­vo­di se vi­še u di­rekt­nu ve­zu s ide­o­lo­gi­jom o pan­ru­mu­ni­zmu, već
zva­nič­na ru­mun­ska stra­na ovo pi­ta­nje po­sma­tra kao za­seb­no, tj. ma­njin­sko. Sa­mi Vla­si
se­be ne svr­sta­va­ju u na­ci­o­nal­nu ka­te­go­ri­ju Ru­mu­na, što su ja­sno is­ta­kli pri­li­kom ovo­go­di­
šnjeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva u Sr­bi­ji, iako su sve­sni po­sto­ja­nja je­zič­ke po­ve­za­no­sti sa ru­mun­
skim je­zi­kom. Sa lin­gvi­stič­ke tač­ke gle­di­šta, u nji­ho­vom go­vo­ru ose­ća se ja­ka po­ve­za­nost
sa Ru­mu­ni­ma, bu­du­ći da u nje­mu pre­o­vla­đu­je ju­žna cr­ta ru­mun­skih di­ja­le­ka­ta, ba­nat­skih
i ol­ten­skih. Raz­log za­što Vla­si se­be do­ži­vlja­va­ju kao iz­dvo­je­nu bal­ka­no­ro­man­sku et­ni­ju
je­ste to što su u vi­še na­vra­ta na­se­lja­va­li is­toč­nu Sr­bi­­ju u pe­ri­o­du od XV do XVI­II ve­ka, či­
me su se vre­me­nom odvo­ji­li od ma­ti­ce. Ta­ko se kod Vla­ha po­ste­pe­no is­kri­sta­li­sa­la svest o
nji­ho­voj vla­sti­toj et­nič­koj po­seb­no­sti9. Dru­gim re­či­ma, et­nič­ki iden­ti­tet Vla­ha od­re­đen je
pre­ma nji­ma sa­mi­ma, od­no­sno „pre­ma ono­me što mi je­smo” (Jo­seph 2004: 1). Ovo se ni­je
do­go­di­lo kod ru­mun­skog ži­vlja u Voj­vo­di­ni, ko­ji je sa­ču­vao isto­rij­ske, kul­tur­ne i je­zič­ke
ve­ze sa ma­ti­com. Bez ob­zi­ra što su Vla­si da­nas pri­zna­ti u Sr­bi­ji kao za­seb­na et­nič­ka sku­
pi­na, nji­ho­vi zah­te­vi su sa­da po­ve­ća­ni, u smi­slu da se sve vi­še ču­ju po­zi­vi sa nji­ho­ve stra­ne
o pri­zna­va­nju vla­škog kao po­seb­nog ro­man­skog je­zi­ka i ta­ko­zva­ne vla­ške pra­vo­slav­ne
cr­kve. Zva­nič­na ro­ma­ni­sti­ka i ru­mu­ni­sti­ka još ne pri­zna­ju vla­ški za za­se­ban bal­ka­no­ro­
man­ski je­zik: uz di­ja­le­kat­ski opis ovih go­vo­ra, je­di­no se kao ozna­ka je­zi­ka da­je româna
ti­mo­ce­a­nă, tj. ti­moč­ki ru­mun­ski (Ne­i­e­scu et al. 2006). Na­čel­no uzev­ši, go­vor Vla­ha iz Sr­
bi­je pred­sta­vlja ve­o­ma slo­žen i još ne­ko­di­fi­ko­va­ni skup raz­li­či­tih da­ko-ro­man­skih na­reč­ja
(Dur­lić 1995: 115). Ti­me što se je­zič­ki iden­ti­tet go­vor­ni­ka vla­škog pre­no­si na nje­go­vu
dru­štve­nu ulo­gu i zna­čaj u te­snoj je spre­zi sa kul­tur­nim i kon­fe­si­o­nal­nim iden­ti­te­tom sa­me
vla­ške sre­di­ne (Bu­gar­ski 1993: 8–22; Ka­ti­čić 1992: 35–54).
Sve ovo ne­dvo­smi­sle­no go­vo­ri ka­ko se na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu je­zič­ke gra­ni­ce ne­
pre­kid­no pre­kra­ja­ju, od­no­sno da se nji­hov broj kon­stant­no po­ve­ća­va po­ja­vom no­vih je­zič­kih
for­mi. Ova­kva je­zič­ka ra­slo­je­nost mo­žda kon­cep­cij­ski od­go­va­ra ide­ji o je­zič­kom di­ver­zi­te­tu
na jed­nom (re­la­tiv­no ma­lom) ge­o­graf­skom pod­ruč­ju, ali sva­ka­ko ne od­go­va­ra prak­tič­nim
po­tre­ba­ma sa­vre­me­nih bal­kan­skih dru­šta­va i je­zič­koj eko­no­mi­ji. Po­naj­pre, ona mo­že pred­
sta­vlja­ti ka­ko po­vod za na­sta­nak ili pro­du­blji­va­nje no­vih na­ci­o­nal­nih, et­nič­kih, re­li­gij­skih i
dru­gih su­ko­ba ta­ko i uzrok za stva­ra­nje i/ili iza­zi­va­nje su­ko­ba ta­mo gde ih ra­ni­je ni­je ni bi­lo.

9 Suprotno od navedenog, Vinifrit je u svojoj knjizi o Aromunima (The Vlakhs) istakao kako Aromuni
(prema njegovom nazivu Vlasi) „kao manjina nikada nisu izgradili svoj etnički identitet” (Winnifrith
1993), što nije tačno.

56
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

3. Mul­ti­pi­sme­nost kao mo­guć­nost ja­ča­nja
sa­vre­me­nih bal­kan­skih in­te­gra­ci­ja
Na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu po­sto­je ja­sno mar­ki­ra­na pod­ruč­ja raz­gra­ni­če­nja iz­me­
đu bal­kan­skih je­zi­ka u po­gle­du Klo­so­vog so­ci­o­lin­gvi­stič­kog kri­te­ri­ju­ma Ab­stand­sprac­hen
(Kloss 1967: 29). Sam na­­ziv (pre­ma ne­mač­kom Ab­stand, u zna­če­nju „uda­lje­nost”, „odvo­
je­nost”) uka­zu­je na to da je reč o ta­kvim je­zi­ci­ma ko­ji se, po svim svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­
ma, po­ka­zu­ju raz­li­či­tim i ne­za­vi­snim u od­no­su na bi­lo ko­ji dru­gi u nji­ho­vom okru­že­nju.
Ta­kva je si­tu­a­ci­ja, na pri­mer, iz­me­đu svih na­ci­o­nal­nih je­zi­ka: ru­mun­skog te srp­skog i bu­
gar­skog, grč­kog te bu­gar­skog i al­ban­skog, tur­skog i grč­kog, al­ban­skog i srp­skog, srp­skog
i bu­gar­skog itd. Sa dru­ge stra­ne, mno­go je te­ža si­tu­a­ci­ja ka­da je reč o ta­ko­zva­nim Aus­ba­
u­sprac­hen (pre­ma ne­mač­kom Aus­bau, „pro­du­že­tak”, „do­pu­na”), či­ji je ka­rak­ter is­klju­či­vo
so­ci­o­lin­gvi­stič­ki: u pi­ta­nju su ta­kve je­zič­ke for­me ko­je se na­mer­no pre­o­bli­ku­ju ka­ko bi
li­či­le na za­seb­ne je­zi­ke. Naj­če­šće se aus­bau je­zi­ci tvo­re od jed­ne di­ja­le­kat­ske osno­vi­ce. Na
Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu de­zin­tre­gra­ci­ja srp­sko­hr­vat­skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka na niz
ma­njih na­ci­o­nal­nih je­zi­ka je­ste naj­bo­lji pri­mer ko­ji ilu­stru­je ka­ko na­sta­ju aus­bau je­zi­ci.
Na­čel­no uzev­ši, oni su stan­dar­di­zo­va­ni ob­li­ci od­re­đe­nog va­ri­je­te­ta u svo­joj su­šti­ni i uglav­
nom bi­va­ju for­mi­ra­ni in­ter­ven­ci­jom je­zič­kih struč­nja­ka, po­seb­no na po­lju lek­si­ke (što je
oči­gled­no ka­da je reč o hr­vat­skom i bo­san­skom je­zi­ku, do­ne­kle cr­no­gor­skom) ili fo­ne­ti­ke
(cr­no­gor­ski), mno­go ma­nje na po­lju sin­tak­se (hr­vat­ski). Ka­ko Trad­gil sma­tra, ova­kvi je­zi­
ci pred­sta­vlja­ju is­klju­či­vo po­li­tič­ke i kul­tur­ne kon­struk­ci­je (Trud­gill 2004: 39).
Slo­že­no pi­ta­nje je­zič­kih gra­ni­ca na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu da­nas, ko­je se od­li­ku­je
sna­žnom re­stan­dar­di­za­ci­jom srp­sko­hr­vat­skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka pre­ma po­sto­je­ćim
na­ci­o­na­li­stič­kim mo­de­li­ma, od­no­sno ne­pri­zna­va­njem dru­gih je­zi­ka, u pr­vi plan is­ti­če ja­
san na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji, sa dru­ge stra­ne, po­sta­je ključ­na pre­pre­ka za us­po­sta­vlja­nje
neo­me­ta­ne ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu raz­li­či­tih na­ro­da i et­nič­kih i ma­njin­skih gru­pa ko­je ži­ve
na te­ri­to­ri­ja­ma bal­kan­skih dr­ža­va. Jed­no od mo­gu­ćih re­še­nja ve­o­ma ose­tlji­ve i slo­že­ne
je­zič­ke si­tu­a­ci­je na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu mo­glo bi se iz­na­ći u okvi­ru te­o­ri­je i prak­se
mul­ti­pi­sme­no­sti (engl. mul­ti­li­te­racy) pu­tem ko­je bi se mo­gle pre­va­zi­ći je­zič­ke gra­ni­ce i
na­ci­o­na­li­zmi. Mul­ti­pi­sme­nost, pre­ma svo­joj de­fi­ni­ci­ji, ne pod­ra­zu­me­va ne­gi­ra­nje ili po­
ti­ra­nje onog dru­gog je­zič­kog i na­ci­o­nal­nog (et­nič­kog, ma­njin­skog) iden­ti­te­ta, već ima za
cilj da oču­va i je­dan i dru­gi te da ih pri­bli­ži dru­gi­ma uz po­što­va­nje i uva­ža­va­nje dru­gih
je­zič­kih i na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Otu­da sva­ki vid ne­gi­ra­nja po­sto­ja­nja i upo­tre­be ne­kog
je­zi­ka na te­ri­to­ri­ji bal­kan­skih dr­ža­va pred­sta­vlja svo­je­vr­sno ne­gi­ra­nje po­sto­ja­nja lin­gvi­
stič­kog, kul­tur­nog i et­nič­kog di­ver­zi­te­ta te dr­ža­ve. Sa dru­ge stra­ne, ja­ča­nje svih ob­li­ka
di­ver­zi­te­ta po­stup­no vo­di ka us­po­sta­vlja­nju jed­nog sna­žni­jeg i traj­ni­jeg in­ter­kul­tu­ral­nog
di­ja­lo­ga, ka­ko iz­me­đu svih bal­kan­skih na­ro­da ta­ko i iz­me­đu svih et­nič­kih i ma­njin­skih
gru­pa. Na taj na­čin se mo­gu uspe­šno po­sta­vi­ti te­me­lji za mul­ti­pi­sme­nost ko­ja, po svom
ka­rak­te­ru, pod­ra­zu­me­va do­bro kon­ci­pi­ran in­sti­tu­ci­o­nal­ni pri­stup uče­nju stra­nih je­zi­ka, u
na­šem slu­ča­ju bal­kan­skih.

57
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Iako je et­no­cen­tri­zam pred­vi­dljiv u sklo­pu prin­ci­pa dok­tri­ne mul­ti­pi­sme­no­sti, mo­gu­će
je da se on pre­va­zi­đe, na­rav­no, pod uslo­vom da se pro­me­ni zva­nič­na dr­žav­na po­li­ti­ka pre­
ma ovom pi­ta­nju. Uko­li­ko se kul­tu­ra jed­ne na­ci­je na­la­zi i van zva­nič­nih dr­žav­no­po­li­tič­kih
gra­ni­ca, pred­la­ž­e se uvo­đe­nje kon­cep­ta bi­lin­gva­li­zma i bi­lin­gval­nog obra­zo­va­nja de­ce. Iz tog
raz­lo­ga neo­p­hod­no je gra­di­ti i una­pre­đi­va­ti bal­kan­ske me­đu­kul­tu­ral­ne od­no­se kroz ne­ko­
li­ko fa­za:

a) pr­va se ti­če raz­vi­ja­nja sa­me kul­tu­ral­ne spo­sob­no­sti;
b) dru­g­a se od­no­si na ana­li­zi­ra­nje raz­li­či­tih kul­tu­ral­nih obra­za­ca;
c) tre­ća uklju­ču­je re­ša­va­nje kon­kret­nih pro­ble­ma u me­đu­kul­tu­ral­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji pu­
tem uče­nja so­ci­jal­nih ve­šti­na ka­ko bi se sma­njio ste­pen kul­tur­nog ne­ra­zu­me­va­nja.

Dru­gi deo te­o­ri­je mul­ti­pi­sme­no­sti, ko­ji se vi­še od­no­si na pri­pad­ni­ke ma­njin­skog
na­ro­da, upra­vo na­gla­ša­va neo­p­hod­nost po­zna­va­nja sop­stve­ne kul­tu­re i isto­ri­je ra­di oču­
va­nja na­ci­o­nal­nog i lič­nog iden­ti­te­ta (New Lon­don Gro­up 2000). Me­đu­tim, ka­ko smo
već uka­za­li, na po­čet­ku tre­ćeg mi­le­ni­ju­ma na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu su­sre­će­mo se sa
tvr­do­kor­nim na­ci­o­na­li­stič­kim po­li­ti­ka­ma ko­je se na po­lju je­zi­ka od­li­ku­ju svo­je­vr­snim
lin­g vi­stič­kim apart­hej­dom, ako ne čak i ge­no­ci­dom, u vi­du is­klju­či­vo­sti pre­ma dru­gim
je­zi­ci­ma, te fa­vo­ri­zo­va­nja sa­mo na­ci­o­nal­nog je­zi­ka. Ono što je za­bri­nja­va­ju­će je­ste da
ova­kav bes­kom­pro­mi­sni stav odo­bra­va­ju pa čak i otvo­re­no pod­sti­ču sa­me dr­žav­ne vla­sti
po­je­di­nih bal­kan­skih ze­ma­lja. Sa dru­ge stra­ne, lin­g vi­stič­ki apart­hejd vi­dljiv je i u sle­de­
ćem: iako se u ško­la­ma, po­red zva­nič­nog na­ci­o­nal­nog je­zi­ka, uči i ne­ki „stra­ni” je­zik, to
naj­če­šće ni­je je­zik ne­kog dru­gog bal­kan­skog na­ro­da ili na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, već je reč o
jed­nom ili o vi­še svet­skih je­zi­ka. Raz­lo­zi za ova­kav od­nos mo­gu bi­ti dvo­ja­ki:

i) pr­vo, isto­rij­ski i po­li­tič­ki sa­gle­da­no, kod sva­kog bal­kan­skog na­ro­da i da­lje po­sto­ji
(ne)oprav­dan strah od ja­ča­nja na­ci­o­nal­nih i/ili et­nič­kih za­jed­ni­ca (u po­li­tič­kom,
eko­nom­skom, dru­štve­nom... po­gle­du) ko­je su u pro­šlo­sti obič­no po­sma­tra­ne kao
te­ri­to­ri­jal­na opa­snost po dr­ža­vu i za op­sta­nak na­ro­da;
ii) dru­go, po­sma­tra­no sa so­ci­o­lin­g vi­stič­ke tač­ke gle­di­šta, pi­ta­nje is­pla­ti­vo­sti uče­nja sa­
vre­me­nih bal­kan­skih je­zi­ka raz­ma­tra se pre­ko fe­no­me­na dru­štve­ne „utro­ši­vo­sti”
(Ve­do­vel­li et al. 2009: 14), od­no­sno prak­tič­nom po­tre­bom uče­nja i zna­nja ne­kog
su­sed­nog bal­kan­skog je­zi­ka te nje­go­vom da­ljom eks­plo­a­ta­ci­jom u dru­štvu.

Mul­ti­pi­sme­nost in­si­sti­ra na ru­š­e­nju ova­kvih pre­pre­ka naj­jed­no­stav­ni­jim me­to­da­ma –
obra­zo­va­njem pri­pad­ni­ka obe na­ci­je, ma­njin­ske i ve­ćin­ske, kao i is­ti­ca­njem me­đu­sob­nih
kul­tur­no­lin­gvi­stič­kih vred­no­sti (New Lon­don Gro­up 2000: 9–38). U in­ter­ak­ci­ji sa lju­di­ma
ko­ji su po­ni­kli sa ge­o­graf­skih pro­sto­ra na ko­ji­ma po­sto­ji jed­na re­la­tiv­no ja­sno iz­ra­že­na

58
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kul­tur­na cr­ta10 i či­je se va­ri­ja­ci­je su­štin­ski ne raz­li­ku­ju mno­go od na­še vla­sti­te po­treb­no je
te­ži­ti ka stva­ra­nju oso­ba ko­je su na ni­vou kul­tu­ral­ne kom­pe­tent­no­sti ka­dre da raz­u­me­ju
(na­čel­no i u ne­kim po­je­di­no­sti­ma) spe­ci­fič­no­sti su­sed­ne kul­tu­re ka­da je reč o, na pri­mer,
na­či­nu raz­mi­šlja­nja, shva­ta­nja, ose­ća­nja i re­a­go­va­nja. Zbog to­ga te­ži­šte u plan­skoj je­zič­
koj po­li­ti­ci bal­kan­skih dr­ža­va u do­gled­nom pe­ri­o­du tre­ba da se sta­vi na iz­grad­nju ta­kvih
na­ra­šta­ja ko­ji će bi­ti in­ter­kul­tu­ral­no kom­pe­tent­ni, oslo­bo­đe­ni od na­sle­đa pro­šlo­sti i pred­
ra­su­da te za­in­te­re­so­va­ni i mo­ti­vi­sa­ni za kon­ti­nu­i­ra­no uče­nje. Na­rav­no, sprem­nost da se
poč­ne sa pro­gra­mi­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju ova­kvu vr­stu me­đu­na­ci­o­nal­nog raz­u­me­va­nja ogle­
da se u sprem­no­sti sva­ke vla­de da „opro­sti” i da pre­va­zi­đe broj­ne isto­rij­ske ne­su­gla­si­ce.
Otu­da ova­kav pro­gram pod­ra­zu­me­va dva ključ­na ele­men­ta:

a) du­go­roč­no i pa­žlji­vo pla­ni­ra­nje na naj­ši­rem dru­štve­nom ni­vou, uz uklju­če­nje svih
re­le­vant­nih dru­štve­nih in­sti­tu­ci­ja;
b) im­ple­men­ta­ci­ju nje­go­vih naj­jed­no­stav­­ni­jih ob­li­ka i to od naj­ra­ni­jih (ili naj­ni­žih) ni­
voa obra­zo­va­nja.

Te­o­ri­ja mul­ti­pi­sme­no­sti in­si­sti­ra na još dva ključ­na seg­men­ta:

i) na ukla­pa­nju svih bit­ni­jih kul­tur­nih vred­no­sti raz­li­či­tih na­ro­da ka­ko bi se upo­zna­li i
pri­bli­ži­li po­ne­kad i su­prot­ni sta­vo­vi;
ii) na uka­zi­va­nje po­sto­ja­nja broj­nih uni­ver­za­li­ja, od­no­sno slič­no­sti iz­me­đu na­ro­da ko­ji i
ne mo­ra­ju bi­ti to­li­ko (te­ri­to­ri­jal­no, kul­tur­no, ge­o­graf­ski itd.) bli­ski.

Ova­kvim pri­stu­pom bi se ne sa­mo pri­bli­ži­li sta­vo­vi i bo­lje raz­u­me­la shva­ta­nja dve raz­
li­či­te za­jed­ni­ce, ne­go bi se i ma­njin­skom na­ro­du, od­no­sno et­nič­koj gru­pi, da­la mo­guć­nost
da ak­tiv­no uče­stvu­je u da­ljem ra­du i raz­vo­ju za­jed­ni­ce u ko­joj ži­ve i ra­de. Ko­ri­šće­njem
jed­no­mo­dal­ne, jed­no­kul­tu­ral­ne i jed­no­lin­gvi­stič­ke pe­da­go­gi­je fa­vo­ri­zu­ju se pri­pad­ni­ci do­
mi­nant­ne kul­tu­re i je­zi­ka, dok se pri­pad­ni­ci­ma „ma­nje” kul­tu­re ne omo­gu­ća­va pod­jed­na­ko
is­po­lja­va­nje, od­no­sno raz­vi­ja­nje u svim ob­li­ci­ma (Mills 2005). Upra­vo iz tih raz­lo­ga se u
Evrop­skoj uni­ji u po­sled­nje dve de­ce­ni­je in­ten­ziv­no in­si­sti­ra na kon­cep­ti­ma i mul­ti­kul­tu­
ral­no­sti i mul­ti­pi­sme­no­sti kao zna­čaj­no no­vim ci­vi­li­za­cij­skim i kul­tur­nim vred­no­sti­ma či­ji
su osnov­ni za­da­ci da osna­že sve in­te­gra­ci­je, ka­ko iz­me­đu sa­mih na­ro­da ko­ji kon­sti­tu­i­šu

10 Naše polazište ogleda se u stavu da je na Balkanskom poluostrvu za više od milenijum i po, dakle od
kako postoje istorijski dokumentovano savremeni balkanski narodi, izgrađen jedan jedinstven kulturni
svet, odnosno identitet. Ovde ostavljamo po strani sva dalja razmatranja koja zalaze u pitanje njegovog
porekla i razvoja. Ukoliko prihvatimo da postoje barem neki opšti oblici kulturnog i mentalnog identiteta
na Balkanu, onda se moramo složiti da je njihova pojava na tako širokom geografskom području proizvod
dugih i intenzivnih kontakata kao i sporih procesa razmene materijalnih, duhovnih i kulturnih dobara između
različitih balkanskih naroda i zajednica. Jedan od posebnih oblika zajedničkog balkanskog kulturnog identiteta
oličen je u takozvanoj novokomponovanoj balkanskoj narodnoj muzici, koju je rumunski etnomuzikolog
Speranca Radulesku (Rădulescu 1997, 2001) u svojim proučavanjima nazvala musique pan-balkanique.

59
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Evrop­sku uni­ju ta­ko i evrop­skih na­ro­da van nje, kao i svih pri­do­šli­ca, emi­gra­na­ta i imi­gra­
na­ta, ko­ji su pri­pad­ni­ci dru­gih kul­tur­no-ci­vi­li­za­cij­skih mi­ljea, re­li­gi­ja i je­zi­ka.
Dru­ga, ta­ko­đe pod­jed­na­ko va­žna či­nje­ni­ca ko­ju te­o­ri­ja mul­ti­pi­sme­no­sti po­ku­ša­va da
spre­či je­ste pot­pu­na na­ci­o­nal­na ili kul­tu­ral­na asi­mi­la­ci­ja, ko­ja pod­ra­zu­me­va po­ne­kad i
na­sil­nu asi­mi­la­ci­ju ma­njin­skih/et­nič­kih ma­nji­na u do­mi­nant­nu kul­tu­ru (Wa­ters, Jiménez
2005). Mul­ti­pi­sme­nost po­ten­ci­ra va­žnost ne­u­ru­ša­va­nja kul­tur­nih tra­di­ci­ja na­ro­da ko­­je su,
upra­vo pre­ko je­zi­ka, oču­va­ne u svom re­la­tiv­nom iskon­skom ob­li­ku. Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti
isti­nu da su lju­di­ma ve­o­ma bit­ne rod­bin­ske ve­ze – je­zik ko­jim go­vo­ri nji­ho­va po­ro­di­ca,
nji­hov kom­ši­luk i, na kra­ju, nji­ho­va za­jed­ni­ca je­ste i nji­hov je­zik. Kod lju­di se to­kom pro­
ce­sa so­ci­ja­li­za­ci­je raz­vio ose­ćaj za je­zič­ku so­li­dar­nost, što zna­či da oni je­zik po­sma­tra­ju
kao deo se­be, kao deo svog bi­ća i svo­je kul­tu­re i ko­ji, kao ta­kav, mo­ra­ju sa­ču­va­ti za sle­de­će
ge­ne­ra­ci­je (Na­ka­ta 2000). Otu­da se po­ja­vi­la mo­ral­na oba­ve­za i im­pe­ra­tiv da se za­šti­ti vla­
sti­ti je­zik, sa­mim tim i vla­sti­ti iden­ti­tet, je­zič­ki, na­ci­o­nal­ni, et­nič­ki, kul­tur­ni, bu­du­ći da se
gu­blje­njem je­zi­ka gu­bi i iden­ti­tet ce­lo­kup­nog ko­lek­ti­va.

4. Za­ključ­no raz­ma­tra­nje
Ne­ma sum­nje da zva­nič­ni je­zi­ci bal­kan­skih dr­ža­va vr­še ve­li­ki pri­ti­sak u pod­jed­na­
koj me­ri i na ce­lo­ku­pan dru­štve­ni si­stem, a po­seb­no na lo­kal­ne si­ste­me (sa­mo)upra­ve, i
na ma­njin­ske je­zi­ke ko­ji se, po pra­vi­lu, uglav­nom i go­vo­re ili na užem, lo­kal­nom, ili na
ne­što ši­rem, re­gi­o­nal­nom, ni­vou. Do­mi­na­ci­ja i ofi­ci­jel­nog je­zi­ka dr­ža­ve i kul­tu­re ve­ćin­
skog sta­nov­ni­štva do­ne­kle ugro­ža­va ka­ko sve dru­ge ob­li­ke kul­tu­ra ta­ko i dru­ge je­zi­ke i
nji­ho­ve go­vor­ni­ke (bez ob­zi­ra na sve do­ne­se­ne i pro­kla­mo­va­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne, po­li­tič­ke
i ustav­ne od­lu­ke). Pu­tem mul­ti­pi­sme­no­sti, kao jed­nog od na­či­na za pre­va­zi­la­že­nje ova­
kvog od­no­sa pre­ma ma­njin­skim i et­nič­kim je­zi­ci­ma, mo­gu­će je otvo­ri­ti niz no­vih ka­na­la
i me­di­ja za ko­mu­ni­ka­ci­ju (Co­pe, Ka­lant­zis 2000: 7; Ras­sool 1999: 98) iz­me­đu ve­ćin­skih
bal­kan­skih na­ro­da i et­nič­kih te ma­njin­skih gru­pa. Pre­ma na­šem vi­đe­nju, mul­ti­pi­sme­nost
na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu tre­ba ta­ko da bu­de kon­ci­pi­ra­na da omo­gu­ći zna­čaj­ni­je uče­šće
bal­kan­skih na­ro­da u sti­ca­nju i raz­me­ni ce­lo­kup­nog svet­skog zna­nja. Da bi se mul­ti­pi­sme­
nost uspe­šno re­a­li­­zo­va­la na svim dru­štve­nim ni­vo­i­ma i u svim ob­li­ci­ma obra­zo­va­nja, neo­
p­hod­no je da bu­de vi­še­je­zič­na, što zna­či da je po­treb­no uklju­či­ti i sve one je­zi­ke ko­ji ima­ju
(ili još ne­ma­ju) sta­tus pri­zna­tog ma­njin­skog, ka­ko bi bi­li iz­jed­na­če­ni po svom zna­ča­ju, sta­
tu­su i vred­no­sti­ma sa zva­nič­nim je­zi­ci­ma. U prak­si, me­đu­tim, na­ve­de­no iz­jed­na­ča­va­nje
ne od­vi­ja se u svim bal­kan­skim dr­ža­va­ma la­ko, jer su i da­lje od­lu­ču­ju­ći, ako ne i pre­sud­ni,
isto­rij­ski, kul­tur­ni, ci­vi­li­za­cij­ski i dru­gi ne­lin­gvi­stič­ki fak­to­ri, ko­ji od­re­đu­ju me­sto i sta­tus
jed­nog ma­njin­skog je­zi­ka ili dru­ge kul­tu­re.

Mul­ti­pi­sme­ni pri­stup svim bal­kan­skim je­zi­ci­ma, za ko­ji se otvo­re­no za­la­že­mo u na­
šem ra­du, tre­ba da is­pu­ni tri ele­men­tar­na zah­te­va ko­ji se ogle­da­ju u ­sle­de­ćem:

60
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

a) po­treb­no je raz­vi­ti i no­vu je­zič­ku i no­vu obra­zov­nu po­li­ti­ku, ko­je bi ko­or­di­ni­sa­no
po­tvr­di­le i šti­ti­le je­zič­ki di­ver­zi­tet na te­ri­to­ri­ji jed­ne bal­kan­ske dr­ža­ve, uz omo­gu­ća­
va­nje (u lin­gvi­stič­kom i kul­tur­nom po­gle­du) edu­ka­ci­je ma­njin­skih za­jed­ni­ca;
b) po­treb­no je iz­na­ći no­ve ob­li­ke dru­štve­nog raz­vo­ja ko­ji tre­ba da ade­kvat­no od­go­vo­re
po­tre­ba­ma svih seg­me­na­ta bal­kan­skih dru­šta­va; ova­kav kva­li­ta­ti­van od­nos zna­či da
se pri­pad­ni­ci ma­njin­skih na­ro­da i et­nič­kih gru­pa pre in­te­gri­šu u dru­štvo ne­go što se
as­i­mi­lu­ju;
c) po­treb­no j­e tra­ga­ti za no­vim stra­te­gi­ja­ma obra­zo­va­nja i no­vim obra­zov­nim pro­gra­
mi­ma ko­ji ne­će pod­ra­zu­me­va­ti je­zič­ko i kul­tur­no žr­tvo­va­nje ma­njin­skih i et­nič­kih
je­zi­ka u ko­rist ve­ćin­skog je­zi­ka i ve­ćin­ske kul­tu­re.

Mi­šlje­nja smo da bi mul­ti­pi­sme­nost u do­gled­nom isto­rij­skom po­gle­du mo­gla pod­
sta­ći i ta­ko­zva­ni „mul­ti­mo­dal­ni na­čin raz­mi­šlja­nja”, ko­ji pre­ma Kre­so­vom i Van Le­u­
ve­no­vom mi­šlje­nju pred­sta­vlja spo­sob­nost raz­u­me­va­nja i pru­ža­nja no­vog sa­gle­da­va­nja
sa­dr­ža­ja kroz pa­le­tu mo­de­la u ko­joj se me­ša i pre­li­va „jed­no­mo­dal­ni” re­pre­zen­ta­tiv­ni
ob­lik mi­šlje­nja (Kress, Van Le­e­u­wen 2001: 45). Sa­vre­me­ni na­či­ni ko­mu­ni­ka­ci­je u sve­tu
upra­vo idu ka ovom prin­ci­pu ko­ji pod­ra­zu­me­va ne sa­mo pro­sto pre­no­še­nje in­for­ma­ci­ja i
nji­ho­vo usva­ja­nje ne­go i du­blju ana­li­zu do­bi­je­nih in­for­ma­ci­ja i po­da­ta­ka, tj. nji­ho­vu da­
lju ob­ra­du i tu­ma­če­nje, sa raz­li­či­tih aspe­ka­ta kon­tek­stu­al­ne si­tu­a­ci­je, a u ci­lju do­bi­ja­nja
što pre­ci­zni­jih či­nje­ni­ca i sa­zna­nja.
Ma ko­li­ko mul­ti­pi­sme­nost bi­la te­o­rij­ski ide­al­na, ona, sa dru­ge stra­ne, nu­žno po­kre­će
i ne­ka no­va pi­ta­nja, po­put onog ko­je pri­pa­da dru­štve­no-psi­ho­lo­škoj sfe­ri. Da li je i ko­li­ko
je uop­šte re­al­no oče­ki­va­ti da će Al­ban­ci na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, zbog i da­lje ve­o­ma za­teg­
nu­tih isto­rij­sko-na­ci­o­nal­nih od­no­sa, pri­sta­ti da nji­ho­va de­ca uče srp­ski je­zik i obrat­no,
ko­li­ko je oprav­da­no ve­ro­va­nje da će Sr­bi do­zvo­li­ti svo­joj de­ci da uče al­ban­ski je­zik od
ma­lih no­gu ka­ko bi se te­o­ri­ja mul­ti­pi­sme­no­sti mo­gla u prak­si ostva­ri­ti? Ko­li­ko je po­u­
zda­na či­nje­ni­ca da će Gr­ci do­zvo­li­t­i uvo­đe­nje tur­skog je­zi­ka, po­red grč­kog, u svoj si­stem
obra­zo­va­nja? Da li mo­že­mo sa si­gur­no­šću tvr­di­ti ka­ko će se u bu­gar­skim ško­la­ma uči­ti
ma­ke­don­ski kao za­se­ban ju­žno­slo­ven­ski je­zik?
Ta­ko­đe, ni­šta ma­nje zna­čaj­na je­s­u i pi­ta­nja ko­ja se ti­ču:

a) na­stav­nog ka­dra, nje­go­vog obra­zo­va­nja, za­vr­šnog pro­fi­la (kva­li­fi­ka­ci­je) i, na­rav­no,
za­po­sle­nja;
b) di­dak­tič­kog ma­te­ri­ja­la (udž­be­ni­ka i pri­ruč­ni­ka);
c) si­ste­mat­skog nad­zo­ra i ru­ko­vo­đe­nja ko­or­di­ni­sa­nim edu­ka­tiv­nim pro­gra­mi­ma;
d) ade­kvat­nih te­sto­va ko­ji­ma bi se pro­ve­ra­va­la i eva­lu­i­ra­la kog­ni­tiv­na sa­zna­nja i ume­nja.

Po sve­mu su­de­ći, sve dok se ne re­še na re­la­tiv­no za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin pi­ta­nja ko­ja
op­te­re­ću­ju od­no­se iz­me­đu bal­kan­skih na­ro­da, od­go­vo­re na pret­hod­no iz­ne­ta pi­ta­nja, na
na­šu ža­lost, u sko­ri­je vre­me ne­će­mo do­bi­ti. Ono što bi­smo že­le­li po­seb­no da na­gla­si­mo

61
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je­ste to da se me­đu­na­ci­o­nal­ni kon­flik­ti, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu te­ži­nu, mo­gu po­ste­pe­no
pre­va­zi­ći je­di­no pu­tem iz­gra­đi­va­nja no­vog, su­štin­ski kva­li­tet­ni­jeg na­či­na raz­mi­šlja­nja,
ko­ji pod­ra­zu­me­va po­što­va­nje i uva­ža­va­nje dru­gih kul­tur­nih i je­zič­kih iden­ti­te­ta kao i
svih osta­lih (na­ci­o­nal­nih, et­nič­kih, ma­njin­skih...) oso­be­no­sti. Ovaj put, ko­ji ni­ma­lo ni­
je jed­no­sta­van, omo­gu­ća­va u isto­rij­skoj per­spek­ti­vi bli­žu i br­žu sa­rad­nju i raz­u­me­va­nje
iz­me­đu bal­kan­skih na­ro­da, a u ši­rem kon­tek­stu pru­ža mo­guć­nost za po­kre­ta­nje jed­nog
ko­or­di­ni­sa­nog pro­gra­ma (pan)bal­kan­ske mul­ti­pi­sme­no­sti.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Bu­gar­ski, Ran­ko. (1993). Je­zi­ci. No­vi Sad: Ma­ti­ca srp­ska.
2. Ca­pi­dan, The­o­dor. (1932). Aromânii, di­a­lec­tul aromân. Stu­diul lin­gvi­stic. Bu­cu­re­sti.
----. (1937). Les Macédo­ro­u­ma­ins. Esqu­is­se hi­sto­ri­que et de­scrip­ti­ve des po­pu­la­ti­ons ro­u­ma­ins de la
Pénin­su­le Bal­ka­ni­que, Buc­ha­rest: s.e.
3. Co­pe, Bill - Ka­lant­zis, Mary. (Eds.). (2000). Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Li­te­racy le­ar­ning and the de­sign of so­cial
fu­tu­res. Lon­don: Ro­u­tled­ge.
4. Dru­lić, Paun. (1995). „’Ду­ој фрац’ – вла­шка вер­зи­ја ми­то­ло­шке при­че о Усу­ду”. Раз­ви­так бр.
194–195, За­је­чар, 113–119.
5. Er­nő, Raf­fay. (1989). A vajdaságoktól a bi­ro­da­lo­mig-Az újko­ri Románia történe­te. Sze­ged: JA­TE Kia-
dó.
6. Frucht, Ric­hard C. (edt.) (2005). Eastern Euro­pe: An In­tro­duc­tion to Pe­o­ple, Lands and Cul­tu­re. Vol.
1. San­ta Bar­ba­ra: ABC-Clio Inc.
7. Gol­dsworthy, Ve­sna. (2002). “In­ven­tion and in(ter)ven­tion: The rhe­to­ric of bal­ka­ni­za­tion”. D.I. Bje­lic
& O. Sa­vic (Eds.). Bal­kan as Me­tap­hor: Bet­we­en glo­ba­li­za­tion and frag­men­ta­tion. Cam­brid­ge, MA:
The MIT Press, 25-38.
8. Jo­seph, J. E. (2009). Lan­gu­a­ge and Iden­tity: Na­ti­o­nal, Et­hnic, Re­li­gi­o­us. Ba­sing­sto­ke: Pal­gra­ve Mac­
mil­lan.
9. Ka­ti­čić, Ra­do­slav. (1992). No­vi je­zi­ko­slov­ni ogle­di. Za­greb: Škol­ska knji­ga.
10. Kloss, He­inz. (1967). “Ab­stand lan­gu­a­ges and Aus­bau lan­gu­a­ges”. Anthro­po­lo­gi­cal Lin­gu­i­stics 9, 29-
41.
11. Kor­dić, Snje­ža­na. (2010). Je­zik i na­ci­o­na­li­zam. Za­greb: Du­ri­e­ux.
12. Kress, Gunt­her - Van Le­eu ­ ­wen, Theo. (2001). Mul­ti­mo­dal Di­sco­ur­se: The Mo­des and Me­dia of Con­
tem­po­rary Di­sco­ur­se. New York.
13. Mills, Kathy Ann. (2005). “Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Rem­nant Di­sco­ur­ses and Pe­da­go­gi­es”. AATE/ALEA Na­
ti­o­nal Con­fe­ren­ce 2005, 1st-4th July, 2005, Gold Co­ast Con­ven­tion and Ex­hi­bi­ti­on Cen­tre, Bro­ad­
be­ach.
14. Na­ka­ta, Mar­tin (2000). “Hi­story, Cul­tu­ral Di­ver­sity and En­glish Lan­gu­a­ge Te­ac­hing”. B. Co­pe & M.
Ka­lant­zis (Eds.), Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Li­te­racy le­ar­ning and the de­sign of so­cial fu­tu­res. So­uth Yar­ra: Mac­
mil­lan, 106-120.
15. New Lon­don Gro­up. (2000). “A Pe­da­gogy of Mul­ti­li­te­ra­ci­es: De­sig­ning So­cial Fu­tu­res”. B. Co­pe & M.
Ka­lant­zis (Eds.), Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Li­te­racy le­ar­ning and the de­sign of so­cial fu­tu­res. So­uth Yar­ra: Mac­
mil­lan, 9-38.
16. Ne­i­e­scu, Pe­tru - Bel­tec­hi, Eugen - Mo­ca­nu, Ni­co­lae. (2006). Atlas lin­gvi­stic al Re­gi­u­nii Va­lea Ti­mo­
cu­lu­i­Con­tri­buții la atla­sul lin­gvi­stic al gra­i­u­ri­lor românești din­tre Mo­ra­va, Du­nă­re și Ti­moc. Cluj-Na­
po­ca: s.n.

62
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

17. Molnár, Miklós. (2001). A Con­ci­se Hi­story of Hun­gary. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.
18. Pa­pa­ha­gi, Tac­he. (1923). “O pro­ble­mă de ro­ma­ni­ta­te de sud-ili­ri­că”. Grai şi su­flet, No. I, Bu­cu­re­ş­ti: s.e.
19. Pri­estly, T. - Co­ma­na­ru, R. (2009). “Iden­tity Among the Mi­no­rity Slo­ve­nes of Ca­rint­hia, Austria”.
Raz­pra­ve in gra­di­vo/Tre­a­ti­ses and Do­cu­ments 58, Lju­blja­na: In­sti­tu­te for Et­hnic Stu­di­es, 6-23.
20. Ră­du­le­scu, Spe­ra­nţa. (1997). “Mu­si­que tra­di­ti­on­nel­les et et­hno­mu­si­co­lo­gi­e­so­us pres­sion po­li­ti­que: le
cas de la Ro­u­ma­nie.” Musée d’et­hno­grap­hie (ed.). Pom pom pom pom: mu­si­que et ca­e­te­ra. Neuchâtel:
Musée d’et­hno­grap­hie, 203-226.
----. (2001). “Mu­si­que de métis­sa­ge pan-bal­ka­ni­que en Ro­u­ma­nie”. Ca­hi­ers d’et­hno­mu­si­co­lo­gie 13
(2001), 151-162.
21. Ras­sool, Naz. (1999). Li­te­racy for su­sta­i­na­ble de­ve­lop­ment in the age of in­for­ma­tion. Cle­ve­don, UK:
Mul­ti­lin­gual Mat­ters.
22. Re­i­sen­le­it­ner, M. (2001). “Tra­di­tion, Cul­tu­ral Bo­un­da­ri­es and the Con­struc­ti­ons of Spa­ces of Iden­
tity”. Spa­ces of Iden­tity, 1, 1-13.
23. Sa­ra­man­du, Ni­co­lae. (1984). “Aromâna”. Tra­tat de di­a­lec­to­lo­gie românească, co­ord. Va­le­riu Ru­su,
Cra­i­o­va: Edi­tu­ra Scri­sul Românesc.
24. Ški­ljan, Du­brav­ko. (1988). Je­zič­na po­li­ti­ka. Za­greb: Na­pri­jed.
25. Te­ich, Mikuláš - Kováč, Du­šan - Brown, Mar­tin D. (2011). Slo­va­kia in Hi­story. Cam­brid­ge Uni­ver­sity
Press.
26. Trud­gill, Pe­ter. (2004). “Glo­ca­li­sa­tion and the Aus­bau So­ci­o­lin­gu­i­stics of Mo­dern Euro­pe”. An­na
Dus­zak and Ur­szu­la Okul­ska (eds.) Spe­a­king from the Mar­gin: Glo­bal En­glish from a Euro­pean Per­
spec­ti­ve. Frank­furt: Pe­ter Lang, 35-49.
27. Ve­do­vel­li, M. - Bar­ni, M. (2005). “Da ’Ita­li­a­no 2000’ all’Os­ser­va­to­rio Lin­gu­i­sti­co Per­ma­nen­te”. Me­ri­
ca. For­me del­la cul­tu­ra ita­lo­a­me­ri­ca­na (N. Ce­ra­mel­la-G.Mas­sa­ra, eds.). Ro­ma: Co­smo Ian­no­ne Edi­
to­re. 167-186.
28. Wa­ters, Mary C. - Jiménez, Tomás R. (2005). “As­ses­sing Im­mi­grant As­si­mi­la­tion: New Em­pi­ri­cal
and The­o­re­ti­cal Chal­len­ges”. An­nual Re­vi­ew of So­ci­o­logy 31 (1): 105-125. DOI:10.1146/an­nu­rev.
soc.29.010202.100026
29. Win­ni­frith, Tom. (1993). “The Vlachs of the Bal­kans: a Ru­ral Mi­no­rity Which Ne­ver Ac­hi­e­ved Et­
hnic Iden­tity”. Ro­ots of Ru­ral Et­hnic Mo­bi­li­sa­tion, D. Ho­well (ed.), 58-73. Dart­mo­uth: New York Uni­
ver­sity Press.

Saj­to­gra­fi­ja

http://www.parliament.bg/en/const/ [preuzeto: 16.06.2012]
http://censusresults.nsi.bg/Census/Reports/2/2/R7.aspx. [preuzeto: 18.06.2012]
http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc [preuzeto: 22.06.2012]
http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1952_Ustav%20Federacije%20BiH%20sa%20amandmanima.pdf
[preuzeto: 02.07.2012]
http://www.tovima.gr/files/1/2011/07/22/apografh22.pdf [preuzeto: 05.07.2012]
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gr.html [preuzeto: 07.07.2012]
http://census.al/census2011/Temp.aspx [pre­u­ze­to: 15.07.2012]

63
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Bor­ders of Lan­gu­a­ge Iden­tity in the Bal­kan Pe­nin­su­la*
SUM­MARY: In the Bal­kans, the so-cal­led Bal­kan iden­tity and Bal­kan cul­tu­re ha­ve been
for­med in the spa­ce of in-bet­we­en­ness or in a third li­mi­nal spa­ce (Gol­dsworthy, 2000:27).
As Re­i­sen­le­it­ner (2001:9) po­ints out, “pla­ces may thus no lon­ger be the cle­ar, uni­que sup­
port for iden­tity, and are cer­ta­inly no lon­ger tied to the po­li­ti­cal bor­der­li­nes of na­ti­ons,
yet they still re­so­na­te thro­ug­ho­ut the ima­gi­na­ti­ons of com­mu­ni­ti­es”. The Bal­kan na­ti­ons
are still using the­ir edu­ca­ti­on ­ al systems and re­li­gion as key facts for na­ti­o­nal, cul­tu­ral
and lin­gu­i­stic de­ter­mi­na­tion, denying ot­her cul­tu­ral prac­ti­ces and mi­no­rity lan­gu­a­ges (or
less used lan­gu­a­ges) spo­ken in the ter­ri­tory of the Bal­kan sta­tes. Even to­day in Gre­e­ce,
Al­ba­nia and Bul­ga­ria, for in­stan­ce, ex­pres­si­on of lin­gu­i­stic, cul­tu­ral, na­ti­o­nal or et­hnic
iden­ti­ti­es of lo­cal non-Gre­ek, non-Al­ba­nian and non-Bul­ga­rian com­mu­ni­ti­es co­uld not be
easily ac­hi­e­ved, mostly be­ca­u­se the go­vern­ments of the afo­re­men­ti­o­ned sta­tes and the­ir
of­fi­cial lan­gu­a­ge and edu­ca­tion po­li­ci­es still ha­ve a tin ear for the­ir ne­eds. In ot­her words,
the con­cept of na­ti­o­nal en­dan­ger­ment as well as that of the ro­man­tic vi­ew of „one na­
tion, one lan­gu­a­ge, one ter­ri­tory“, which hel­ped the con­struc­tion of Bal­kan na­tion sta­tes
at the turn of the 19th to 20th cen­tury, are pre­do­mi­nant in a gre­a­ter de­gree. The truth is
that lin­gu­i­stic bor­ders in the Bal­kans ha­ve not yet been esta­blis­hed, of­ten be­ing de­ter­
mi­ned by the ele­ments of et­hni­city and/or re­li­gion, as seen in Bo­snia and Her­ze­go­vi­na
and its two en­ti­ti­es, both of which ha­ve been trying to im­po­se and cre­a­te new lan­gu­a­ge
forms, i.e. lan­gu­a­ges, from one com­mon lan­gu­a­ge, as pro­ven pos­si­ble in the ca­se of Mol­
da­vian lan­gu­a­ge and its se­pa­ra­tion and dis­tin­ction from the Ro­ma­nian lan­gu­a­ge.
We are of the opi­nion that the the­ory of mul­ti­li­te­racy co­uld be seen as one of the cru­cial
po­ints in the furt­her de­ve­lop­ment of cul­tu­ral and lan­gu­a­ge co­o­pe­ra­tion in the Bal­kans. By
fo­ste­ring it in a bi­lin­gual and/or a mul­ti­lin­gual way, the mo­dern Bal­kan sta­tes wo­uld ha­ve
an op­por­tu­nity to strengthen the­ir pre­sent co­o­pe­ra­tion (eco­no­mic, po­li­ti­cal, cul­tu­ral etc.)
and to par­ti­ci­pa­te in the ex­chan­ge of world know­led­ge. To ac­hi­ev­ e the­se aims it wo­uld be
ne­ces­sary to de­ve­lop co­or­di­na­ted bi­lin­gual and/or mul­ti­lin­gual edu­ca­ti­o­nal po­li­ci­es and
pro­gram­mes which wo­uld fo­ster in­ter­cul­tu­ral com­pe­ten­ce in le­ar­ners, as well as bi­lin­gual
and mul­ti­lin­gual mul­ti­li­te­racy. This wo­uld be a star­ting po­int for the cre­a­tion of fu­tu­re
mul­ti­lin­gual, i.e. mul­ti­li­te­ra­te, com­mu­ni­ti­es all over the Bal­kan Pe­nin­su­la. Furt­her­mo­re,
one co­uld pre­su­me that such ap­pro­ach wo­uld con­tri­bu­te to for­ming a new mul­ti­mo­dal
way of thin­king in the Bal­kans. Alt­ho­ugh a full re­al­i­za­tion of this idea re­qu­i­res ti­me and
de­ter­mi­na­tion by all of­fi­cial in­sti­tu­ti­ons to pro­vi­de the qu­al­i­fi­ed hu­man re­so­ur­ces, we are
con­vin­ced that the of­fi­cial sup­port and pro­mo­tion of chan­ges, even the smal­lest ones,
wo­uld ha­ve an im­por­tant im­pact on youn­ger ge­ne­ra­ti­ons, espe­ci­ally on the­ir un­der­stan­
ding and ap­pre­ci­a­tion of cul­tu­ral and lin­gu­i­stic di­ver­sity that sur­ro­unds the spe­a­kers of
na­ti­ve lan­gu­a­ges.
KEY WORDS: Bal­kans, lan­gu­a­ges, iden­tity, bor­der, mi­no­ri­ti­es, so­ci­ety, gro­ups, cul­tu­re,
mul­ti­li­te­racy, in­te­gra­tion.

predrag.mutavdzic@fil.bg.ac.rs, akampouris@upatras.gr, scabura@gmail.com

* This paper was a part of the project by the Ministry of Science and Technological Development of the
Republic of Serbia, number 178002, “Languages and Cultures in Time and Space“.

64
65
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 821.511.141.09 Csát G.
UDC 78.071.1:929 Stefanović M.
UDC 82-95.09

Andrej Mirčev
Sveučilište Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku, Hrvatska
Umjetnička akademija u Osijeku

Intermedijalne
de/re/konstrukcije identiteta
(Komparativna analiza
dnevničkih praksi Géze Csátha i
Margite Stefanović)
SAŽETAK: Komparirajući dnevničku praksu mađarskog književnika i psihijatra
Géze Csátha i pjesnikinje/pijanistice Margite Stefanović kao pismo strukturi-
rano lingvističkim i vizualnim kôdovima, tekst mapira intermedijalne transfere
koji konstituiraju subjekt iskazivanja te presudno utječu na govor identiteta.
Osnovna teza glasi da nam kategorije subjektivnosti i identiteta nikada nisu
dane u neposrednom i autentičnom obliku, već uvijek samo posredovano kroz
naratološke strategije, različite medije i označiteljske prakse. Analizom kom-
pliciranih narativnih i medijalnih slojeva nastoji se utvrditi u kojoj je mjeri
navedene kategorije nužno misliti u terminima relacija koje se detektiraju
između medija teksta i slike, a koje decentriraju i dezintegriraju svaku fiksnu
identifi­ka­ci­ju. Osla­nja­ju­ći se u is­tra­ži­va­nju na de­kon­struk­ti­vi­stič­ki po­stu­pak
fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Jac­qu­e­sa Der­ri­de, tekst se kre­će u prav­cu raz­ot­kri­va­nja
me­di­jal­nih okvi­ra iz­me­đu ko­jih je ne­mo­gu­će po­vu­ći ja­sne gra­ni­ce, što za so­
bom po­vla­či ne­sta­bil­nu tj. od­go­đe­nu po­zi­ci­ju su­bjek­ta/iden­ti­te­ta.
KLJUČ­NE RE­ČI: prak­sa dnev­nič­kog pi­sma i auto­bi­o­graf­ski go­vor, pik­to­graf­sko
pi­smo, in­ter­me­di­jal­ni tran­sfe­ri, li­mi­nal­ni pro­stor, de­cen­tri­ra­na su­bjek­tiv­nost
i iden­ti­tet, trag i od­su­stvo, pri­si­la po­na­vlja­nja i tra­u­ma.

66
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Uvod­ne na­po­me­ne
Fo­ku­si­ra­ju­ći se na ana­li­zu umjet­nič­kih po­stu­pa­ka u dnev­nič­kim bi­lje­ška­ma ma­đar­
skog pi­sca, psi­hi­ja­tra i kom­po­zi­to­ra Géze Csátha (1887–1919), te ar­hi­tek­ti­ce, pje­sni­ki­nje
i pi­ja­ni­sti­ce/kla­vi­ja­tu­ri­sti­ce Mar­gi­te Ste­fa­no­vić (1959–2002), ovo is­tra­ži­va­nje za­mi­šlje­no
je kao re­flek­si­ja in­ter­me­di­jal­nih di­men­zi­ja pro­iz­vod­nje iden­ti­te­ta. Pro­ce­si in­ter­fe­ri­ra­nja
ko­ji se mo­gu de­tek­ti­ra­ti iz­me­đu me­di­ja (tek­sta i sli­ke/cr­te­ža) kom­pli­ci­ra­ju i uslo­žnja­va­ju
či­ta­nje dnev­ni­ka, sta­vlja­ju­ći či­ta­te­lja/icu na ku­šnju si­mul­ta­ne tek­stu­al­ne i iko­no­lo­ške in­
ter­pre­ta­ci­je, ne­ku vr­stu per­cep­tiv­nog i re­cep­tiv­nog osci­li­ra­nja iz­me­đu tek­stu­al­nog i vi­zu­
al­nog kôda. U pr­vom di­je­lu naš će tekst bi­ti usmje­ren u prav­cu for­mu­li­ra­nja na­ra­to­lo­ških
struk­tu­ra na te­me­lju sa­mih tek­sto­va, a na osno­vu ko­jih je mo­gu­će us­po­sta­vi­ti kom­pa­ra­
tiv­nu per­spek­ti­vu te for­mu­li­ra­ti slič­ne li­te­rar­ne i umjet­nič­ke po­stup­ke kod oba auto­ra. U
dru­gom di­je­lu te­ži­šte sa na­ra­to­lo­škog dis­kur­sa bit će pre­mje­šte­no na re­flek­si­ju o me­di­jal­
nim i pa­rer­go­nal­nim1 uvje­ti­ma ko­ji ru­ko­vo­de iz­ved­bom iden­ti­te­ta i na­či­nom ob­ja­vlji­va­nja
su­bjek­ta. Dvo­stru­kim ar­ti­ku­li­ra­njem iden­ti­te­ta kao kon­ze­kven­ce ka­ko na­ra­tiv­nih ta­ko i
me­di­jal­no-ma­te­ri­jal­nih pro­ce­du­ra auto­bi­o­graf­skog go­vo­ra, na­sto­jat će­mo, sto­ga, ar­gu­
men­ti­ra­ti u ko­joj mje­ri dnev­nič­ko pi­smo kon­sti­tu­i­ra iden­ti­tet, ali ga i de­kon­stru­i­ra/pri­
kri­va. S dru­ge stra­ne, ak­cen­tu­i­ra­njem ma­te­ri­jal­nog, od­no­sno gra­ma­to­lo­ško-gra­fo­lo­škog
aspek­ta dnev­nič­kih pi­sa­ma, ono što će do­ći u pr­vi plan bit će kon­struk­ci­ja su­bjek­tiv­no­sti
u kon­tek­stu kon­kret­nih ma­te­ri­jal­no-me­di­jal­nih prak­si, tj. na­či­na na ko­ji se su­bjekt upi­su­je
i osta­vlja svoj trag u ma­te­ri­jal­no­sti dnev­ni­ka.
Bi­va­ju­ći su­o­čen s kon­stant­nom ten­zi­jom iz­me­đu sli­ke i tek­sta, či­ta­ju­ći i gle­da­ju­ći
dnev­ni­ke Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, či­ta­telj ak­ti­vi­ra se­man­tič­ku i se­mi­o­tič­ku me­
đu­zo­nu, u ko­joj vr­lo če­sto ni­je po­sve ja­sno ra­di li se o po­ret­ku je­zi­ka ili pak o ko­la­žu.
Dez­in­te­gri­ra­nje ja­snih okvi­ra i sta­bil­nih na­ra­tiv­no-me­di­jal­nih gra­ni­ca isto­dob­no ko­re­
spon­di­ra i sa uru­ša­va­njem fik­si­ra­ne iden­ti­tet­ske po­zi­ci­je te svje­do­či o ras­pr­še­nom i de­cen­
tri­ra­nom su­bjek­tu. In­zi­sti­ra­ju­ći na dnev­nič­kom pi­smu kao svo­je­vr­snom „ru­ko­pi­su, ko­ji
pod­ra­zu­mi­je­va bi­lje­že­nje ru­kom”, na­ša je in­ten­ci­ja ta­ko­đer usmje­re­na ka raz­ot­kri­va­nju
od­no­sa što se us­po­sta­vlja iz­me­đu „pi­sa­nja i ti­je­la” (Bart­hes 2004: 29–30). U tom smi­slu,
tre­ti­ra­njem ma­te­ri­jal­nog i me­di­jal­nog, od­no­sno gra­ma­to­lo­ško-gra­fo­lo­škog slo­ja dnev­nič­
kih pi­sa­ma otva­ra se mo­guć­nost ana­li­zi­ra­nja re­la­ci­je uoče­ne iz­me­đu de­cen­tri­ra­ne iden­
ti­tet­sko-su­bjek­tiv­ne po­zi­ci­je i ras­pr­še­nog, in­ter­me­di­jal­nog po­stup­ka, ta­ko­đer fun­di­ra­nog
na ne­sta­bil­no­sti, pro­tur­ječ­no­sti i ten­zi­ji iz­me­đu ne­ko­li­ko re­ži­ma zna­ko­va. Osla­nja­ju­ći se
na te­ze fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Jac­qu­e­sa Der­ri­de, ko­ji je uka­zi­vao na pod­re­đe­nost ma­te­ri­jal­
nog aspek­ta pi­sma lo­go­cen­trič­ko-fo­net­skom ustroj­stvu za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke, naš će cilj bi­ti
re-kon­stru­i­ra­ti tra­go­ve ko­ji će evo­ci­ra­ti ras­ci­je­plje­ni go­vor/pi­smo iden­ti­te­ta. U kon­tek­stu
dnev­ni­ka kao me­di­ja ko­ji na­go­mi­la­va, do­ku­men­ti­ra pam­će­nje su­bjek­ta i nje­go­vu re­la­

1 Ov­dje u pr­vom re­du re­fe­ri­ra­mo na Der­ri­du i nje­go­vo od­re­đe­nje pa­rer­go­na kao ope­ra­ci­je uokvi­ra­va­nja i
or­na­men­ti­ra­nja. U kon­tek­stu dnev­nič­kog pi­sma, pa­rer­go­nal­na ak­tiv­nost bit će od po­seb­nog zna­ča­ja ka­da
ana­li­za bu­de usmje­re­na ka di­na­mi­ci osci­li­ra­nja iz­me­đu sli­ke i tek­sta.

67
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ci­ju spram sve­ga što mu je iz­vanj­sko, tj. po­zi­ci­o­ni­ra­no u vre­men­sko­me sli­je­du, kon­cept
tra­ga ko­jim Der­ri­da ozna­ča­va „otvo­re­nost pr­vot­ne iz­vanj­ko­sti, za­go­net­ni od­nos ži­vog i
dru­gog, iz­vanj­skog i unu­tar­njeg: raz­mje­štaj”, ima za cilj ocr­ta­ti dvo­smi­sle­nu pri­sut­nost
su­bjek­ta za­ra­že­nog am­bi­va­lent­no­šću ne­sa­vla­di­vog od­su­stva (Der­ri­da 1976: 94). Afir­mi­ra­
ju­ći kon­cept tra­ga, da­kle, bit će­mo u po­zi­ci­ji ar­ti­ku­li­ra­ti pro­ces raz­gra­đi­va­nja pri­sut­no­sti
što ga im­pli­ci­ra prak­sa dnev­nič­kog pi­sma. Ta­ko­đer, na taj će­mo na­čin bi­ti u mo­guć­no­sti
pre­ci­zni­je ana­li­zi­ra­ti auto­bi­o­graf­ske i in­ter­me­di­jal­ne pro­to­ko­le us­po­sta­vlje­ne za­hva­lju­ju­ći
ten­zi­ji iz­me­đu pi­sma i sli­ke.

Dnev­nič­ko pi­smo kao go­vor ko­ji kru­ži oko pra­zni­ne
Pri­je ne­go li se u na­stav­ku upu­sti­mo u kon­kret­ni­ju ana­li­zu i kom­pa­ra­ci­ju dnev­nič­kog
pi­sma, že­li­mo naj­pri­je su­mar­no uka­za­ti na od­re­đe­ne bi­o­graf­sko-fak­to­graf­ske pa­ra­le­le iz­
me­đu Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, ko­je će, na­da­mo se, po­mo­ći ra­zu­mi­je­va­nju iz­lo­že­
nih te­za. Na pr­vi po­gled, oda­bir ove dvi­je osob­no­sti mo­že se uči­ni­ti neo­bič­nim, po­naj­vi­še
za­to što su i Géza Csáth i Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić lič­no­sti o ko­ji­ma se – osim u usko spe­ci­fič­nim
kru­go­vi­ma, kao što su ma­đar­ska knji­žev­nost na pri­je­la­zu sto­lje­ća i po­vi­jest rok mu­zi­ke/no­
vog va­la 80-ih go­di­na pro­šlog sto­lje­ća u SFRJ – vr­lo ma­lo zna. Pa ipak, nji­ho­voj mar­gi­na­li­
zi­ra­noj po­zi­ci­ji us­pr­kos, ri­ječ je o plod­nim autor­skim i umjet­nič­kim osob­no­sti­ma, či­ji utje­
caj na raz­voj su­vre­me­nog umjet­nič­kog stva­ra­la­štva tek tre­ba pre­ci­zni­je is­pi­ta­ti i is­tra­ži­ti.
Pr­va pa­ra­le­la ko­ja upa­da u oči je či­nje­ni­ca da su se obo­je ro­di­li i svo­je ži­vo­te ži­vje­li
u pre­lom­nim dru­štve­no-po­li­tič­kim vre­me­ni­ma, obi­lje­že­nim ra­to­vi­ma i dez­in­te­gra­ci­jom
mul­ti­na­ci­o­nal­nih dr­ža­va. Dok će Géza Csáth bi­ti ne­po­sred­ni svje­dok ras­pa­da­nja Austro­
u­gar­ske mo­nar­hi­je, Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić, 70-ak go­di­na na­kon Csáthove smr­ti, su­o­čit će se
sa još jed­nom epi­zo­dom u tra­ge­di­ji Sred­nje Euro­pe, ovo­ga pu­ta u ob­li­ku kr­va­vog ra­ta u
SFR Ju­go­sla­vi­ji. Sa este­tič­kih po­zi­ci­ja obo­je di­je­le sud­bi­nu „pro­kle­tih” umjet­ni­ka avan­
gar­de po­put Char­le­sa Ba­u­de­la­i­rea, Com­tea La­u­trémon­ta, Ed­ga­ra Al­la­na Po­ea (Ta­tar­kje­
vič 1978: 49), za ko­je je ka­rak­te­ri­stič­no to što su ra­di­kal­no ras­ki­da­li i sa umjet­nič­kim i sa
dru­štve­nim kon­ven­ci­ja­ma, ne­ri­jet­ko po­se­žu­ći u svo­joj po­bu­ni za al­ko­ho­lom i dro­ga­ma.
U po­gle­du dru­štve­ne, tj. kla­sne pri­pad­no­sti, i Csáth i Ste­fa­no­vi­će­va re­pre­zen­ti­ra­ju vi­ši sloj
gra­đan­ske kla­se ko­ja je u od­re­đe­nom smi­slu dio kul­tur­ne eli­te svo­jeg vre­me­na, ali i ko­ja
je su­o­če­na sa sve­op­ćom de­ka­den­ci­jom vri­jed­no­sti.2 Uzi­ma­ju­ći u ob­zir pro­ces ras­pa­da­nja
dru­štve­nih re­la­ci­ja, dez­in­te­gra­ci­ju su­sta­va vri­jed­no­sti i tri­jumf otu­đe­nja, ko­ji­ma su iz­lo­
že­ni, jed­na od pa­ra­le­la iz­me­đu Csátha i Ste­fa­no­vi­će­ve ogle­da se u bi­je­gu „u svi­jet ve­o­ma
uda­ljen od svi­je­ta vla­da­ju­će kul­tu­re” (Po­đo­li 1975: 95). Ni­hi­li­stič­ka ten­den­ci­ja ov­dje pri­je
sve­ga do­la­zi do iz­ra­za u kon­stant­noj po­bu­ni pro­tiv svi­je­ta, (auto­de­struk­tiv­nom) re­vol­tu
pro­tiv sve­pro­ži­ma­ju­ćeg obez­vri­je­đi­va­nja i bi­je­gu u me­ta­fi­zič­ku nar­ko­zu ima­gi­nar­nog. Na

2 Otac Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, Sla­vo­ljub Ste­fa­no­vić Ra­va­si, je­dan je od za­čet­ni­ka te­le­vi­zij­ske re­ži­je na Ra­dio-
te­le­vi­zi­ji Be­o­grad, dok je Géza Csáth po­te­kao iz obi­telj Bren­ner, po­zna­toj po advo­ka­ti­ma i li­ječ­ni­ci­ma.
Tre­ba ta­ko­đer na­po­me­nu­ti ka­ko je Csáth bio u bli­skom srod­stvu sa po­zna­tim ma­đar­skim pi­scem Dez­sőm
Kosztolányijem.

68
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kon­cu, osim što obo­je vo­de dnev­ni­ke sa­zda­ne od tek­sta ko­ji se mi­je­ša sa cr­te­ži­ma, sli­ka­ma
i fo­to­gra­fi­ja­ma, i ko­ji do­ku­men­ti­ra te­ži­nu eg­zi­sten­ci­je što je iz­gu­bi­la sva­ki oslo­nac, i Csáth
i Ste­fa­no­vi­će­va su vr­sni mu­zi­ča­ri, knji­žev­ni­ci ko­ji stva­ra­ju u raz­li­či­tim for­ma­ma: Csáth
(no­ve­le, dra­me i mu­zič­ke kri­ti­ke), Ste­fa­no­vić (no­ve­le i po­e­zi­ja).
Sa psi­ho­a­na­li­tič­kog aspek­ta, ni­je ne­va­žno na­po­me­nu­ti da su obo­je re­la­tiv­no ra­no osta­li
bez maj­ke te da je ta pra­zni­na/od­sut­nost svo­je­vr­sni psi­ho­lo­ški mo­vens ko­ji re­gu­li­ra nji­ho­vu
knji­žev­nu i umjet­nič­ku prak­su. U jed­nom od svo­jih za­pi­sa Mar­gi­ta je za­bi­lje­ži­la: „Ne­do­sta­
je mi maj­ka. Mo­ja maj­ka se zo­ve De­san­ka. Ona je bi­la i još uvi­jek je­ste je­di­ni pri­ja­telj i bes­
kom­pro­mi­sna lju­bav ko­ju sam ika­da ima­la. Ona je uzi­da­na u me­ne. I to je to. Bek­stva ne­ma.
A su­tra ide još je­dan dan bez” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 188).3 U auto­bi­o­graf­skoj no­ve­li
Su­sreo sam se s maj­kom na­ra­tor na sa­mom po­čet­ku tek­sta ka­zu­je: „Maj­ka mi je umr­la kad
sam se ja ro­dio [...] Od ta­da sva­kog da­na mi­slim na nju. Osta­vio sam cr­no­ko­se že­ne i de­
voj­ke slat­kog gla­sa da bih mo­gao da sa­njam nju – mo­ju maj­či­cu, mo­ju dva­de­se­to­go­di­šnju
maj­ku ko­ja je umr­la jed­ne mrač­ne no­ći. S ve­li­kim, te­škim uz­da­hom” (Čat 1989: 24–25).
Ka­ko će pri­mje­ti­ti Zol­tan Der – je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca Csáthovog dje­la i čo­vjek
ko­ji je u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji pr­vi ure­dio knji­gu Csáthovih no­ve­la U ne­po­zna­toj ku­ći – Csáthov
je mor­fi­ni­zam „pro­is­te­kao iz te usa­mlje­no­sti” (Der u: Čat 1989: 114).
Te­za o dnev­nič­kom pi­smu kao me­di­ju žud­nje ko­ji eks­po­ni­ra či­nje­nje u vre­me­nu iz­
me­đu onog što je ne­po­vrat­no pro­šlo, što je u svom tra­ja­nju opo­vrg­nu­to, i onog što se još
ni­je do­go­di­lo te je iz­mje­šte­no u ho­ri­zont po­ten­ci­jal­nog, na­vo­di na mo­gu­ći za­klju­čak o
di­ja­ri­stič­koj prak­si kao (ilu­zor­nom i uza­lud­nom) po­ku­ša­ju pre­u­zi­ma­nja kon­tro­le nad vla­
sti­tim ži­vo­tom, tj. ne­kom vr­stom afek­tiv­ne (de)re­gu­la­ci­je. Pre­ci­zni­je re­če­no, u oba slu­ča­ja
ra­di se o prak­si ko­jom su­bjekt na­sto­ji ovla­da­ti svo­jom ovi­sno­šću, žud­nja­ma, stra­sti­ma i
emo­ci­ja­ma. U bi­lje­šci da­ti­ra­noj 3.12.1912. Csáth po ko zna ko­ji put po­na­vlja: „Na da­na­šnji
dan za­po­či­nje no­vo raz­do­blje mo­ga ži­vo­ta. Ko­nač­no se mo­ram od­re­ći M, i kao ret­ko ko­ri­
šće­no sred­stvo mo­ram re­gu­li­sa­ti uzi­ma­nje P. U po­sled­nja dva da­na su se ja­vlja­li simp­to­mi
ko­ji do­pu­šta­ju da se za­klju­či da or­ga­ni­zam sa­da zah­te­va ve­li­ko po­ve­ća­nje do­za. Da­kle,
mo­ra se okon­ča­ti opa­sna igra. [...] Na dan smr­ti mo­je maj­ke, 6. fe­bru­a­ra, bi­ću pot­pu­no slo­
bo­dan. Po­sled­nja in­jek­ci­ja je 5. fe­bru­a­ra. Po­sled­nja u ži­vo­tu” (Čat 1991: 163–184). Slič­no
či­ta­mo i u Mar­gi­ti­nim za­pi­si­ma iz 1993: „Sa ra­do­šću ću ku­pi­ti in­jek­ci­je i za­tim mi­sli­ti i
mi­sli­ti o svo­joj hi­po­fi­zi, sa istom ra­do­šću ku­pi­ću 3 ke­se ča­u­ra od ma­ka, sa­mle­ti i za­po­če­ti
spu­šta­nje [...] Ka­ko da si pri­u­štim spu­šta­nje? Ko­ja me­to­da mo­že da dâ bi­lo ka­kav re­zul­tat,
ali da ga dâ, da po­kre­ne ne­ki pro­ces ne­ko de­ša­va­nje... Ne znam... [...] Sa­da je 5:15 uju­tro
ne­ko­li­ko bu­đe­nja, is­pa­da­nja ko­se po­ku­šaj da ne mi­sliš sve vre­me na to po­ku­ša­ji da kon­tro­
li­šem hra­nu i teč­no­sti mno­štvo vi­ta­mi­na, le­ko­va” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 199–202).
Pa­ra­le­la ko­ja se uoča­va u ove dvi­je no­ta­ci­je na­vo­di na za­klju­čak o dnev­nič­kom pi­smu kao
simp­to­mu ne­mo­gu­ćeg od­u­pi­ra­nja za­vo­dlji­vom ero­su otro­va i ne­za­si­toj že­lji. S dru­ge stra­

3 In­ter­punk­ci­ja re­če­ni­ca Mar­gi­te Ste­fa­no­vić pre­u­ze­ta je u ob­li­ku do­stup­nom u knji­zi Li­di­je Ni­ko­lić Ose­
ća­nja. O. Se­ća­nja.

69
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ne, uzi­ma­ju­ći u ob­zir či­nje­ni­cu da na­zna­če­ni mo­tiv ap­sti­ni­ra­nja po­sta­je ele­ment ko­ji se
po­na­vlja i ko­ji tim po­na­vlja­njem struk­tu­ri­ra pri­po­vi­je­da­nje, mo­gu­će je afir­mi­ra­ti te­zu o
pi­smu ko­je kru­ži oko pra­zni­ne, na­sta­le pri­sil­nim po­na­vlja­njem/re-in­sce­ni­ra­njem tra­u­me
gu­bit­ka. Re­flek­ti­ra­ju­ći dnev­nič­ke prak­se u kon­tek­stu obi­telj­skih psi­ho­di­na­mi­ka, Béatri­ce
Di­di­er pri­mje­ću­je ka­ko je pi­sac dnev­ni­ka fik­si­ran za maj­ku te se od­bi­ja su­o­či­ti s edi­pal­nim
kon­flik­tom” (Di­di­er u: Le­je­u­ne 2009: 150).
U svom Rječ­ni­ku psi­ho­a­na­li­ze J. La­plan­che i J.-B. Pon­ta­lis kon­cept „pri­si­le po­na­vlja­
nja” de­fi­ni­ra­li su kao „ne­sa­vla­div pro­ces ne­svje­snog po­ri­je­kla ko­jim su­bjekt sam se­be do­
vo­di u muč­ne si­tu­a­ci­je, po­na­vlja sta­re do­ži­vlja­je ne sje­ća­ju­ći se pr­vo­bit­nog pred­lo­ška [...]”
(J. La­plan­che, J.-B. Pon­ta­lis 1992: 371). U bi­o­graf­skom kon­tek­stu Géze Csátha i Mar­gi­te
Ste­fa­no­vić, po­na­vlja­nje tra­u­mat­skih do­ži­vlja­ja za­si­gur­no se u pr­vo­me re­du od­no­si na gu­
bi­tak maj­ke, ali se nji­me mo­že ob­u­hva­ti­ti i mo­ment adik­ci­je za ko­ju smo vi­dje­li da se
ope­to­va­no te­ma­ti­zi­ra i struk­tu­ri­ra auto­bi­o­graf­ski go­vor. Raz­la­žu­ći du­blje kon­cept pri­si­le
po­na­vlja­nja, vi­djet će­mo da ri­ječ o „po­na­vlja­nju u kraj­no­sti” (J. La­plan­che, J.-B. Pon­ta­lis
1992: 372), či­ji je ko­nač­ni smi­sao ap­so­lut­no pra­žnje­nje otje­lo­tvo­re­no u na­go­nu smr­ti. Kao
is­ku­stvo ko­je iz­mje­šta u me­ta­fi­zič­ko-li­mi­nal­nu zo­nu iz­me­đu ži­vo­ta i smr­ti, nar­ko­tič­ki de­
li­rij „im­preg­ni­ran” je na­go­nom smr­ti, či­ji je ko­nač­ni cilj pot­pu­no po­ni­šta­va­nje su­bjek­ta.
Po­na­vlja­njem de­li­ri­ja po­na­vlja se i osje­ćaj pri­bli­ža­va­nja smr­ti kao bi­jeg od tra­u­me re­al­nog,
ko­je je po­sta­lo ne­pod­no­šlji­vo. Ili, ri­je­či­ma Wal­te­ra Be­nja­mi­na, ko­ji je u svo­jim pro­to­ko­
li­ma o nar­ko­tič­kim eks­pe­ri­men­ti­ma za­pi­sao: „Bli­zi­na smr­ti ob­li­ko­va­la mi se ju­čer u re­
če­ni­ci: smrt se pro­sti­re iz­me­đu me­ne i mo­je opi­je­no­sti” (Be­nja­min u: Mir­čev 2009: 171).
Sa­zdan od pi­sma ko­je kru­ži oko is­pra­žnje­nog i od­sut­nog mje­sta maj­ke, dnev­nič­ki dis­kurs
zr­ca­li, da­kle, kom­plek­snu psi­ho­lo­ško-na­gon­sku di­na­mi­ku re­gre­si­je su­bjek­ta u za­šti­će­nu
sfe­ru tek­sta u okvi­ru ko­jeg auto­de­struk­tiv­ni afekt pri­vid­no bi­va di­sci­pli­ni­ran i ar­ti­ku­li­ran.
S dru­ge stra­ne, me­đu­tim, uzi­ma­ju­ći u ob­zir Bart­he­so­vu di­jag­no­zu pi­sca kao ne­kog „tko
se igra s ti­je­lom svo­je maj­ke [...] da bi ga ras­ki­dao, do­veo ga do gra­ni­ce onog što se mo­že
pre­po­zna­ti od ti­je­la” (Bart­hes 2004: 131), upra­vo je dnev­nič­ko pi­smo do­ga­đaj in­sce­ni­ra­nja
ras­ko­ma­da­nog ne sa­mo maj­či­nog ne­go i vla­sti­tog ti­je­la.

Afek­tiv­na di­men­zi­ja tek­sta
Na tra­gu do­sa­da­šnje ar­gu­men­ta­ci­je i te­ze da su ozna­či­telj­ske struk­tu­re dnev­nič­kog
pi­sma kod Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić re­gu­li­ra­ne psi­ho­lo­ško-afek­tiv­nom di­na­mi­
kom pri­si­le po­na­vlja­nja i re­in­sce­ni­ra­nja tra­u­me, u na­stav­ku će­mo se fo­ku­si­ra­ti na mo­da­
li­te­te upri­zo­re­nja ti­je­la u tek­stu. Ono što će nam ova ana­li­za omo­gu­ći­ti, bit će afir­mi­ra­nje
ne­ke vr­ste epi­ste­mič­ke re­šet­ke za­hva­lju­ju­ći ko­joj će­mo pre­ci­zni­je si­tu­i­ra­ti in­ter­me­di­jal­ne
tran­sfe­re i od­nos iz­me­đu tek­sta i sli­ke. Ta­ko­đer, de­tek­ti­ra­njem ti­je­la u tek­stu, još će­mo
de­talj­ni­je ela­bo­ri­ra­ti eko­no­mi­ju afek­ta, ko­ja de­ter­mi­ni­ra (de)kon­struk­ci­ju su­bjek­tiv­no­sti i
go­vor iden­ti­te­ta. Eks­po­zi­ci­ja tje­le­snih di­men­zi­ja tek­sta ov­dje je naj­u­že po­ve­za­na sa auto­
re­fe­ren­ci­jal­nim pro­to­ko­li­ma, či­ji je smi­sao pri­bli­ža­va­nje auto­ra/su­bjek­ta sa­mo­me se­bi, tj.
raz­grad­nja dis­tan­ca iz­me­đu pi­sa­nja i ži­vlje­nja. Re­flek­ti­ra­ju­ći fe­no­me­no­lo­gi­ju auto­re­fe­ren­

70
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ci­jal­nog dis­kur­sa, An­drea Zla­tar u svo­joj je knji­zi Isti­ni­to, la­žno, iz­mi­šlje­no, a po­vo­dom
od­no­sa iz­me­đu su­bjek­ta/auto­ra i Dru­gog za­pi­sa­la: „Ja ne­ma gra­ni­ce. A dru­gi? Dru­gi ni­šta
ne go­vo­re i ne znam gdje su nji­ho­ve gra­ni­ce. Dnev­nič­ko ja sa­svim je uvu­če­no u se­be” (Zla­
tar 1989: 121). Na­gla­sak ko­ji će­mo u na­stav­ku sta­vi­ti na ti­je­lo i tje­le­sne učin­ke dnev­nič­kog
pi­sma osi­gu­rat će nam ana­li­tič­ki uvid u ono skri­ve­no ja, či­je će­mo tra­go­ve po­ku­ša­ti de­ši­
fri­ra­ti, a ko­ji se kri­ju ne­gdje u pu­ko­ti­ni iz­me­đu tek­sta i sli­ke.
U jed­noj ne­da­ti­ra­noj no­ta­ci­ji Mar­gi­ta pi­še: „Već de­set go­di­na zbog lič­nog sta­va i lič­
nog u sta­vu – ži­vim pod pri­ti­skom. Te­ško je i mom te­lu i me­ni... te­ško me­ni u mom te­lu...
te­ško mom te­lu oko me­ne” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 173), ili ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je:
„Tu sam Sve sla­bi­ja, sta­ri­ja, u se­bi spo­lja. Sve pu­ni­ja oži­lja­ka, ra­na Sve pu­ni­ja pu­ko­ti­na,
ma­na Iz ko­jih ce­dim re­či” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 386). Bi­va­ju­ći opri­sut­nje­no sa­mo u
frag­men­ti­ma pri­zor ti­je­la ko­re­spon­di­ra sa ras­ko­ma­da­nom i krip­tič­nom na­ra­ci­jom: „glu­
va so­ba te­lo kao glu­va so­ba so­bom pre­svu­če­na ne­mo ko­lo te­lo se ogle­da (so­bom, u se­bi)
TLOM.” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 342). Isto­dob­no, ras­tva­ra­nje cje­lo­vi­te sli­ke ti­je­la u
uskoj je ve­zi sa bri­sa­njem gra­ni­ca iz­me­đu su­bjek­ta i ob­jek­ta, am­bi­va­lent­ni mo­men­ti ras­ci­
je­plje­nog iden­ti­te­ta, ko­ji, s dru­ge stra­ne, upra­vo u ras­ko­ma­da­nom utje­lo­vlje­nju pro­na­la­zi
svo­ju nar­ko­tič­ko-mi­stič­ku eg­zal­ta­ci­ju i bi­jeg od ne­pod­no­šlji­ve re­al­no­sti. Sce­nu oro­nu­log i
uni­že­nog ti­je­la su­sre­će­mo i kod Csátha: „Ta­ko sam oga­van, slab i be­dan [...] Či­ni mi se da
sam i smr­dljiv, bu­du­ći da mi je kvar­no ču­lo mi­ri­sa, ne mo­gu da ose­tim ni smrad lo­še ob­ri­
sa­nog du­pe­ta, ni za­dah iz usta od po­kva­re­nih zu­bi” (Čat 1991: 182). U oba slu­ča­ja, tra­gič­ni
uči­nak vi­še­go­di­šnjeg iz­la­ga­nja ti­je­la opi­ja­ti­ma, li­je­ko­vi­ma i al­ko­ho­lu, eks­po­ni­ra sce­nu iz­
mu­če­ne tje­le­sno­sti kao simp­to­ma raz­sre­di­šte­ne eg­zi­sten­ci­je pre­pu­šte­ne za­ča­ra­nom kru­gu
auto­de­struk­ci­je. U kon­tek­stu re­pre­zen­ta­ci­je ti­je­la i sli­ka nje­go­vog ras­pa­da­nja, dnev­nič­ko
pi­smo, sto­ga, ostva­ru­je funk­ci­ju ko­ju bi­smo naj­pri­je mo­gli od­re­di­ti kao di­jag­no­stič­ki pro­
to­kol smr­ti su­bjek­ta/auto­ra. Ova te­za po­naj­pri­je vri­je­di u slu­ča­ju Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, ko­ja
se po­sljed­nih šest go­di­na ži­vo­ta su­o­ča­va s okrut­nom isti­nom svo­je HIV-in­fek­ci­je, ko­ja se
sve vi­še ob­zna­nju­je na ti­je­lu i po ci­je­nu ti­je­la. Iako di­rekt­no ne re­fe­ri­ra na svo­ju bo­lest, nje­
zin dnev­nik pla­u­zi­bil­no je tre­ti­ra­ti kao „ob­lik pi­sa­nog svje­do­čan­stva či­ji je su­bjekt mr­tav”
(Cham­bers 1998: 2). Slič­no mo­že­mo za­klju­či­ti i u Csáthovom slu­ča­ju: kao ob­lik do­ku­men­
ti­ra­nja bo­le­sti i op­se­si­ja ve­za­nih za istu, nje­gov je dnev­nik tra­gič­no svje­do­čan­stvo obo­lje­le
eg­zi­sten­ci­je ko­ja po­la­ko iš­če­za­va.
Su­ge­ri­ra­ju­ći sin­tag­mom „auto­bi­o­gra­fi­ja umi­ra­nja” (Cham­bers 1998: 4) no­vu per­spek­
ti­vu u tu­ma­če­nju auto­bi­o­graf­skog dis­kur­sa, ne vi­še kao pi­sma oslo­nje­nog na me­mo­ri­ju,
već na prak­su ko­ja pro­is­ho­di iz svje­do­čan­stva ras­pa­da­ju­ćeg ti­je­la, Ross Cham­bers is­ti­če
ka­ko je ri­ječ o ra­di­kal­nom is­ku­ša­va­nju di­ho­to­mi­je pri­vat­no – jav­no. Za raz­li­ku od kla­sič­
nog žan­ra auto­bi­o­gra­fi­je, gdje je či­ta­telj/ica su­o­čen/a sa tem­po­ral­nom for­mom na­ra­ti­va
usi­dre­nom u sje­ća­nju, auto­bi­o­gra­fi­ja umi­ra­nja usmje­re­na je pre­ma po­ten­ci­jal­nom vre­me­
nu ne­sta­ja­nja su­bjek­ta i nje­go­vog pro­pa­da­ju­ćeg fi­zi­ka­li­te­ta. U opo­zi­ci­ji spram te­le­o­lo­ško-
es­ha­to­lo­škog vre­me­na, ov­dje je, sto­ga, na dje­lu en­tro­pij­ska di­men­zi­ja tra­ja­nja, kre­ta­nje u
prav­cu ra­si­pa­nja, kre­ta­nje ko­je bu­ja pre­ma ne­ga­ci­ji i ne­ka vr­sta ne­ga­tiv­ne te(le)olo­gi­je.

71
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pre­ma Cham­ber­so­vom mi­šlje­nju, dnev­nič­ko pi­smo ko­je zr­ca­li bo­lest od­li­ku­je se simp­
to­ma­tič­nim is­pi­si­va­njem ti­je­la (Cham­bers 1998: 11), ono se ob­ja­vlju­je u kor­po­re­al­nom
tra­gu tek­sta4. Ipak, va­lja na­gla­si­ti da ti­je­lo ov­dje ne tre­ba ra­zu­mi­je­ti is­klju­či­vo kao agen­ta
pi­sa­nja sa­mo po se­bi, već kao me­ha­ni­zam tek­stu­al­ne fi­gu­ra­ci­je, ko­jom iš­če­za­va­ju­ći su­bjekt
(i nje­go­vo ti­je­lo) bi­va­ju tran­spo­ni­ra­ni u tek­stu­al­nu eg­zi­sten­ci­ju. Ta je eg­zi­sten­ci­ja ujed­no
i ga­ran­ci­ja da će su­bjekt na­sta­vi­ti ži­vot čak i ka­da po­sve osta­ne bez ti­je­la. Mo­že­mo, sto­ga,
za­klju­či­ti da je dnev­nič­ki dis­kurs svo­je­vr­sna grob­ni­ca što ju su­bjekt „zi­da” tek­stu­a­li­za­ci­
jom vla­sti­tog uru­ša­va­nja, da je sâm čin pi­sa­nja do­ga­đaj utje­lo­vlje­nja, ko­ji će osi­gu­ra­ti sva
bu­du­ća či­ta­nja i sve bu­du­će in­ter­pre­ta­tiv­ne (re)in­ka­ran­ci­je.
Ka­te­go­ri­ja naj­u­že po­ve­za­na sa tje­le­snom di­men­zi­jom tek­sta je uži­tak, ona­ko ka­ko ga,
osla­nja­ju­ći se na la­ca­nov­sku psi­ho­a­na­li­zu, ra­zu­mi­je Bart­hes: kao „mje­sto gu­bit­ka”, pu­ko­
ti­na, „rez, spla­snu­će, fa­ding što ob­u­zi­ma su­bjek­ta u sr­cu na­sla­de” (Bart­hes 2004: 108). U
kon­tek­stu dnev­nič­kog dis­kur­sa Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić uži­tak je am­bi­va­lent­
no (vr­lo če­sto i kon­tra­dik­tor­no) is­pre­ple­ten sa že­ljom, na­sla­dom, če­žnjom, slut­nja­ma i
pat­njom te ob­ra­zu­je afek­tiv­ni sloj tek­sta ko­ji re­flek­ti­ra svu dra­mu tje­le­sno­sti, ogre­zlu u
nar­ko­tič­ki vi­šak što iz­mi­če sva­koj kon­tro­li, gu­ra­ju­ći su­bjek­ta pre­ma sve ja­čim i fa­tal­ni­jim
do­za­ma. „Ja sam”, pi­še Csáth, „u to vre­me ume­re­no uzi­mao dro­gu. Pro­seč­no sva­ki dru­gi
dan po­pod­ne u dva sa­ta po 0,002-0,003 P(an­to­po­na), u do­zi od­jed­nom. Ni­je mi iza­zi­vao
har­mo­nič­nu eufo­ri­ju, ali mi je bio po­tre­ban, de­lom zbog pol­nih že­lja, a de­lom zbog sa­vla­
da­va­nja stal­nih ma­te­ri­jal­nih i mo­ral­nih stra­ho­va” (Čat 1991: 102). Kao što se iz ovog ci­ta­ta
ja­sno vi­di, erot­ska na­sla­da/že­lja pro­že­ta je adik­ci­jom, pri če­mu i jed­na i dru­ga svoj ko­nač­
ni efekt ostva­ru­ju na ti­je­lu i po ci­je­nu ti­je­la. U jed­noj vre­men­ski ka­sni­joj no­ta­ci­ji, Csáth će
od­nos že­lje i ti­je­la opi­sa­ti još bo­lje: „Ja sam pri­rod­njak i fi­lo­zof. Da­kle, umem da raz­u­mem
pra­vo pu­ti i žud­nju. Po­zna­jem ljud­sku pri­ro­du i ko­li­ko god da smo sreć­ni – že­li­mo što vi­še
uži­va­nja” (Čat 1991: 189).
Ako je kod Csátha mo­gu­će de­tek­ti­ra­ti ob­ri­se jed­nog ti­je­la is­pre­si­je­ca­nog fluk­se­vi­ma
že­lje, ono će u pi­smu Mar­gi­te Ste­fa­no­vić do­ži­vje­ti svo­ju ku­li­mi­na­ci­ju: „Te­ško mi je, lo­še
iz­gle­dam... Ka­ko iz­gle­da mo­je te­lo? Kao dži­nov­ska ma­pa? Oko? Ve­li­ki oži­ljak? Ma­ši­na za
tr­plje­nje bo­la, psi­hič­kog/fi­zič­kog. Tra­go­vi spo­lja, tra­go­vi iz­nu­tra, već me­se­ci­ma upor­no
pro­bi­ja­ju ‘na­po­lje’. Ne mo­gu se gle­da­ti, za­tvo­re­nih oči­ju se vi­dim, uvek se vi­dim...” (Ste­fa­
no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 201). Evo­ci­ra­ju­ći De­le­u­ze­ov i Gu­at­ta­ri­jev kon­cept ti­je­la bez or­ga­na,
što su ga ova dvo­ji­ca fi­lo­zo­fa pre­u­ze­li od An­to­ni­na Ar­ta­u­da, us­tvr­dit će­mo da je i kod
Csátha i kod Mar­gi­te na dje­lu li­bi­do­no­zno in­ve­sti­ra­nje pi­sma ko­jim je ob­u­hva­će­no ci­je­lo
ti­je­lo. Ka­ko pi­šu De­le­u­ze i Gu­at­ta­ri: „Te­lo bez or­ga­na je svo­je­vr­sno ja­je: pre­se­ca­ju ga ose
i pra­go­vi, ge­o­graf­ske ši­ri­ne i du­ži­ne, ge­o­det­ske li­ni­je, pre­se­ca­ju ga gra­di­jen­ti ko­ji obe­le­ža­
va­ju na­sta­ja­nja i pre­la­ske, de­sti­na­ci­je onog ko se tu raz­vi­ja. [...] Su­bjekt se ši­ri po pe­ri­fe­ri­ji

4 Afek­tiv­na, go­to­vo sek­su­al­na re­la­ci­ja iz­me­đu pi­sa­nja i ti­je­la do iz­ra­ža­ja do­la­zi u fil­mu ma­đar­skog re­da­te­
lja Jánosa Szásza Opium: Diary of a Mad Woman, rađenom po biografskim i dnevničkim motivima Géze
Csátha. Lik pacijentice Giselle Klein u filmu je realiziran kroz postupke opsesivnog ispisivanja teksta, u
koje je investirano cijelo tijelo.

72
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kru­ga či­je je sre­di­šte vla­sti­to ja na­pu­sti­lo. U sre­di­štu se na­la­zi ma­ši­na že­lje, bez­brač­na ma­
ši­na več­nog vra­ća­nja” (De­lez/Ga­ta­ri 1990: 18–19). Shva­će­no kao zo­na in­ten­zi­te­ta ko­ja se
na­la­zi u ne­pre­kid­nom po­kre­tu is­pi­si­va­nja, bri­sa­nja i pre­mje­šta­nja, on­to­lo­gi­ju ti­je­la ov­dje
tre­ba shva­ti­ti ne kao do­vr­še­nu i fik­si­ra­nu, već kao otvo­re­nu, mul­ti­pli­ci­ra­nu i u sta­nju per­
ma­nent­nog na­sta­ja­nja/po­sta­ja­nja. Di­ja­lek­tič­ki pro­ces ko­ji se mo­že opa­zi­ti iz­me­đu na­sta­
ja­nja/po­sto­ja­nja, s jed­ne stra­ne, i ti­je­la uhva­će­nog u mre­žu auto­de­struk­tiv­ne že­lje, s dru­ge
stra­ne, svje­do­či o ne­sta­bil­nom i ras­pr­še­nom iden­ti­te­tu, ko­ji ta­ko­đer osci­li­ra iz­me­đu us­po­
sta­vlja­nja i dez­in­te­gra­ci­je. Is­ka­zu­ju­ći re­la­ci­ju iz­me­đu smr­ti, že­lje i ti­je­la bez or­ga­na u to­po­
lo­škim ter­mi­ni­ma, De­le­u­ze i Gu­at­ta­ri kao da an­ti­ci­pi­ra­ju Mar­gi­ti­nu mi­sao što smo ju go­re
na­ve­li: „U ci­klu­su že­le­će ma­ši­ne je po­treb­no da se mo­del smr­ti stal­no pre­vo­di, da se stal­no
pre­o­bra­ća u ne­što sa­svim dru­go, to je is­ku­stvo smr­ti. Da se smrt ko­ja se us­pi­nje iz­nu­tra
(u te­lu bez or­ga­na) pre­o­bra­ća u smrt ko­ja do­la­zi spo­lja (na te­lu bez or­ga­na)” (De­lez/Ga­
ta­ri 1990: 270). Su­prot­sta­vlje­ni vek­to­ri že­lje ko­ji u ob­li­ku in­ten­ziv­nog sa­mo­sa­gle­da­va­nja i
nar­ko­tič­kog de­li­ri­ja dnev­nič­kog ja bu­ja­ju pre­ma unu­tra te ras­pa­da­ju­ća re­al­nost vanj­skih
dru­štve­no-hi­sto­rij­sko-po­li­tič­kih okol­no­sti pro­iz­vo­de kon­flikt, či­ja eska­la­ci­ja bi­va in­sce­ni­
ra­na i vi­dlji­va upra­vo na ti­je­lu, na nje­go­vim hra­pa­vim, ošte­će­nim i iz­bu­še­nim po­vr­ši­na­ma.
Osim što de­ter­mi­ni­ra upi­si­va­nje ti­je­la u tekst, že­lja de­ter­mi­ni­ra i de­for­mi­ra na­či­ne na
ko­je su­bjekt per­ci­pi­ra svi­jet. To po­go­to­vo do iz­ra­ža­ja do­la­zi u slu­ča­ju ko­ri­šće­nja sti­mu­la­
tiv­nih sred­sta­va, ka­da su su­bjek­tu, da bi mo­gao nor­mal­no funk­ci­o­ni­ra­ti, po­treb­ne sve ja­če
do­ze. U knji­zi Dva re­ži­ma lu­di­la De­le­u­ze će for­mu­li­ra­ti te­zu po ko­joj ključ­ni pro­blem dro­ge
tre­ba tra­ži­ti u či­nje­ni­ci da nje­nom kon­zu­ma­ci­jom „že­lja di­rekt­no bi­va in­ve­sti­ra­na u per­
cep­ci­ju” (De­le­u­ze 2006: 152), pri če­mu ne do­la­zi sa­mo do mo­di­fi­ci­ra­nja opa­žaj­nih struk­tu­
ra, već i do ob­li­ko­va­nja za­tvo­re­nog, auto­de­struk­tiv­nog kru­ga, ko­ji re­zul­ti­ra pot­pu­nom dis­
per­zi­jom su­bjek­ta. Svje­stan ovog za­ča­ra­nog kru­ga, Csáth će u svom dnev­ni­ku 31.01.1913.
za­pi­sa­ti: „Sed­mi­ca je za­po­če­la pri­lič­no do­bro, s dnev­nim do­za­ma od 0,044 i 0,046, ko­je
sam de­lio na tri i če­ti­ri de­la i da­nas sam opet do­speo u onaj je­zo­vi­ti cir­cu­lus vi­ti­o­sus, ko­ji je
iz­vor naj­sram­ni­jih sa­mo­op­tu­žbi. Ne­vo­lja uvek po­ti­če otu­da što ne­mam sna­ge da sa­če­kam
pre­po­dnev­nu de­fe­ka­ci­ju. Jer ako mi to uspe, i ako se uklo­ni ko­li­či­na M ko­ja se po­no­vo ap­
sor­bu­je iz cre­va, on­da se uvek ja­vlja ce­lo­dnev­na i pri­jat­na glad za M, ko­ja se mo­že smi­ri­ti
re­dov­nom do­zom” (Čat 1991: 181, pod­vu­kao A.M.). Za­gr­ljaj go­spo­đe M sva­kim da­nom
bi­va sve in­ten­ziv­ni­ji, ona je okrut­na „ke­mij­ska lju­bav­ni­ca” (Phi­lips 2000: 17) u či­jem te­a­tru
že­lja ra­za­ra or­ga­ni­zam/or­ga­ni­za­ci­ju ti­je­la, na­di­ma­ju­ći se pre­ma ni­šta­vi­lu.
Pod pret­po­stav­kom da su­bjekt spram opi­ja­ta raz­vi­ja je­dan go­to­vo erot­ski od­nos5,
dnev­nič­ko pi­smo, što taj od­nos struk­tu­ri­ra i ko­je je ogle­da­lo tog od­no­sa, us­po­sta­vlja i spe­
ci­fič­nu re­la­ci­ju s Dru­gim. Iz to­po­lo­ške per­spek­ti­ve, ova re­la­ci­ja iz­me­đu auto­ra/su­bjek­ta
dnev­nič­kog pi­sma i nje­go­ve ero­tič­ko-nar­ko­tič­ke že­lje (kao Dru­go­sti) ozna­če­na je igrom
ne­pre­kid­nog udva­ja­nja i pri­bli­ža­va­nja u ko­joj ni mje­sta/po­zi­ci­je, a ni ulo­ge ni­su fik­si­ra­ne.

5 Na asocijativnom, ali i vrlo konkretnom planu, u slučaju intravenoznog ubrizgavanja droge, subjekt
ponavlja i na sebi iskušava penetraciju stranog (Drugog), vertikalnog objekta u meso.

73
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osla­nja­ju­ći se na Bart­he­so­ve te­ze iz­ne­se­ne u knji­zi Frag­men­ti lju­bav­nog dis­kur­sa na­ve­de­
nu je re­la­ci­ju mo­žda mo­gu­će ski­ci­ra­ti slje­de­ćim ri­je­či­ma: „Lju­bav­ni od­nos pre­tvo­rio me
u ato­pij­ski su­bjekt [...]” (Bart­hes 2007: 95). Bi­va­ju­ći uhva­ćen u la­bi­rin­tu že­lje ko­ja kru­ži
oko pra­zni­ne, su­bjekt se u is­cr­plju­ju­ćim na­sto­ja­nji­ma ovla­da­va­nja vla­sti­tim afek­tom sve
vi­še ra­stro­ja­va i uda­lja­va od bi­lo ka­kve sta­bil­ne po­zi­ci­je, sa ko­je bi bi­lo mo­gu­će ob­u­sta­vi­ti
lu­ta­nje sli­je­pim uli­ca­ma. No­mad­sko kre­ta­nje ko­je je u osno­vi te to­po­lo­gi­je usmje­re­no je
pre­ma ra­slo­ja­va­nju že­lje ko­ja se kre­će u raz­li­či­tim prav­ci­ma i či­ja je di­na­mi­ka in­ten­zi­vi­
ra­na kon­stant­nim pro­bi­ja­njem onog što je iz­va­na unu­tra i obr­nu­to, bu­ja­njem onog što je
unu­tra pre­ma van. Ras­ci­jep što ga že­lja upi­su­je u sa­mo sre­di­šte iden­ti­te­ta, sto­ga, re­zul­ti­ra
ne­mo­guć­no­šću fik­si­ra­nja gra­ni­ca, tj. di­na­mi­kom po ko­joj umje­sto so­lid­nog i ho­mo­ge­nog
ti­je­la bi­va­mo kon­fron­ti­ra­ni sa po­ro­znom tje­le­sno­šću, sa­zda­nom od afek­tiv­nih fluk­se­va či­
je je kre­ta­nje ka­o­tič­no, he­te­ro­ge­no, kon­tin­gent­no i ato­pij­sko.

Me­di­ja­li­za­ci­ja i ra­slo­je­ni okvi­ri iden­ti­te­ta
Ka­ko smo već na­go­vi­je­sti­li u uvod­no­me di­je­lu, osim na­ra­to­lo­ške per­spek­ti­ve, ovim
is­tra­ži­va­njem bit će iz­ve­de­na i ana­li­za na­či­na na ko­ji iden­ti­tet bi­va is­ka­ziv/ra­zu­mljiv kroz
pro­ces me­di­ja­ti­za­ci­je, od­no­sno kao pro­dukt ten­zi­je iz­me­đu me­di­ja tek­sta i me­di­ja sli­ke. Ili,
pre­ci­zni­je re­če­no, u na­stav­ku tek­sta naš će fo­kus sa na­ra­to­lo­škog dis­kur­sa bi­ti pre­u­smje­ren
ka re­flek­ti­ra­nju in­ter­me­di­jal­nih kon­ste­la­ci­ja i sa­moj ma­te­ri­jal­no­sti dnev­nič­kog pi­sma. Afir­
mi­ra­ju­ći prak­su uokvi­ra­va­nja kao spe­ci­fi­čan „me­ta­ko­mu­ni­ka­tiv­ni kon­cept” in­ter­pre­ta­ci­je
(Wolf 2006: 3), po­ku­šat će­mo go­vor iden­ti­te­ta ma­pi­ra­ti u od­no­su spram to­ga ka­ko taj go­vor
bi­va uokvi­ren i u ko­jem me­di­jal­nom ob­li­ku se nje­go­va ma­te­ri­ja­li­za­ci­ja do­ga­đa. U si­tu­a­ci­ji
u ko­joj dnev­nič­ko pi­smo Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić bi­va re­a­li­zi­ra­no kao se­mi­o­tič­ki
kom­plek­sno tka­nje u ko­jem tekst po­sta­je dio sli­ke ili cr­te­ža i obr­nu­to, gdje cr­tež opi­su­je,
tran­sfor­mi­ra, ko­men­ti­ra pa i de­cen­tri­ra tekst, di­na­mi­ka uokvi­ra­va­nja po­sta­je svo­je­vr­stan in­
ter­pre­ta­tiv­ni ključ. Kao za­jed­nič­ko for­mal­no obi­ljež­je nji­ho­vih no­te­sa i bi­lje­žni­ca za­to tre­ba
is­tak­nu­ti rav­no­prav­ni sta­tus tek­sta i sli­ke, na te­me­lju če­ga je te dnev­ni­ke le­gi­tim­no tre­ti­ra­ti
ne sa­mo kao tek­stu­al­ni me­dij već i kao for­mu ko­ja se pri­bli­ža­va vi­zu­al­no-li­kov­nom me­di­ju.
Pi­ta­nje nji­ho­vog raz­gra­ni­če­nja isto­dob­no se, da­kle, mo­že shva­ti­ti i kao pi­ta­nje okvi­ra. Za­
hva­lju­ju­ći „tran­sme­di­jal­noj pri­ro­di” okvi­ra (Wolf 2006: 12) i či­nje­ni­ci da ma­pi­ra­nje okvi­ra
osi­gu­ra­va in­ter­pre­ta­tiv­nu me­to­du auto­bi­o­graf­skog go­vo­ra, bit će­mo u pri­li­ci ja­sni­je od­re­di­ti
in­ter­me­di­jal­ni tran­sfer i nje­go­vu ulo­gu u pro­ce­su (de)kon­sti­tu­i­ra­nja iden­ti­te­ta.
Kao što je već bi­lo na­gla­še­no, dnev­ni­ci o ko­ji­ma je ri­ječ, re­a­li­zi­ra­ni su kao vi­še­sloj­ni ko­
la­ži u ko­ji­ma tekst po­sta­je ne­ka vr­sta „slo­bod­ne gra­fič­ke po­e­ti­ke” (Der­ri­da 1976: 127), što
ras­ki­da sa li­ne­ar­nom, lo­go­cen­trič­kom tra­di­ci­jom go­vo­ra, či­je struk­tu­re bi­va­ju de­kon­stru­i­ra­
ne, frag­men­ti­ra­ne i de­cen­tri­ra­ne. Sa­svim kon­kret­no go­vo­re­ći, Csáthovi i Mar­gi­ti­ni dnev­ni­ci
na pla­nu ar­te­fak­ta pred­sta­vlja­ju kom­plek­snu tvo­re­vi­nu u ko­joj je vr­lo te­ško po­vu­ći ja­sne
di­stink­ci­je iz­me­đu tek­sta, sa jed­ne, te cr­te­ža, fo­to­gra­fi­ja, no­vin­skih isje­ča­ka, ra­zno­vr­snih
me­mo­ra­bi­li­ja, sa dru­ge stra­ne. U na­zna­če­noj me­di­jal­noj kon­ste­la­ci­ji na­gla­sak bi­va sta­vljen
na raz­mje­šta­nju že­lje duž ma­te­ri­jal­nih tra­go­va, ko­je ka­rak­te­ri­zi­ra „struk­tu­ra oka­šnje­lo­sti”

74
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Der­ri­da 1976: 91) i je­dan uvi­jek već od­su­tan, raz­vla­šte­ni su­bjekt što pre­bi­va u pro­sto­ru
in­skrip­ci­je, pro­teg­nu­te iz­me­đu tek­stu­al­nog i vi­zu­al­nog zna­ka. Kao pa­ra­dig­ma­ti­čan mo­del
in­ter­me­di­jal­ne i in­ter­tek­stu­al­ne prak­se, dnev­nič­ki ko­la­ži struk­tu­ri­ra­ni su ta­ko da li­ne­ar­nost
tek­sta bi­va pre­ki­da­na cr­te­ži­ma ili ski­ca­ma, tj. od­re­đe­ni di­je­lo­vi ru­ko­pi­sa bi­va­ju pot­cr­ta­ni ili
pre­bri­sa­ni raz­li­či­tim bo­ja­ma. Auto­re­fe­ren­ci­jal­nu svi­jest o ma­te­ri­jal­no­sti i me­di­jal­no­sti dnev­
nič­ke prak­se Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić za­bi­lje­žit će slje­de­ćom no­ta­ci­jom: „Be­žim me­đu re­či, u bo­je.
Pro­baj­mo raz­ne olov­ke... D. ka­že da mu je ne­kad be­la har­ti­ja bi­la do­volj­na kao TE­RA­PI­JA...?
Da, kao te­ra­pi­ja. Mo­žda se me­ni To de­ša­va, sa­da? A evo da pro­ba­mo i Du­le­to­vu pa­tent 0,5
olov­či­cu [...] 5. jul ´93. za­što li još uvek pi­šem go­di­nu, za­što me­njam bo­je, za­što se­dim u so­
bi, ko će da po­kre­ne vo­de­ni­cu, ko­li­ko sa­ti bez, na šta mi li­če mo­je sop­stve­ne no­ge, ka­ko da
pre­ki­nem krug, da li sam za­bo­ra­vi­la na­vod­ni­ke [...]” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 206). Već
sa­mim re­fe­ri­ra­njem na bo­ju, me­dij (teh­nič­ka olov­ka 0,5) i znak in­ter­punk­ci­je (na­vod­ni­ci)
ko­jim će bi­ti re­a­li­zi­ra­na no­ta­ci­ja, Mar­gi­ta či­ta­te­lju/ici otva­ra pro­stor me­ta­re­fe­ren­ci­jal­ne in­
ter­pre­ta­ci­je ko­ja svo­je is­ho­di­šte ima u kon­kret­noj ma­te­ri­jal­no­sti za­pi­sa. S dru­ge pak stra­
ne afir­mi­ra­ju­ći „pa­ra­tek­stu­al­ni okvir” (Wolf 2006: 20), ko­ji di­rekt­no re­fe­ri­ra na ma­te­ri­jal­nu
prak­su pi­sa­nja i na nje­zi­nu raz­li­ku (ali u isto­vre­me­nost) u od­no­su na prak­su cr­ta­nja/sli­ka­
nja, dez­in­te­gri­ra­ju se ja­sne gra­ni­ce iz­me­đu tek­stu­al­nog i vi­zu­al­nog kôda. Li­mi­nal­ni ka­rak­ter
ova­ko kon­ci­pi­ra­nog dnev­nič­kog pi­sma od­ra­ža­va se u iz­o­stan­ku sta­bil­nih kôdova ko­ji bi čvr­
sto fik­si­ra­li po­zi­ci­je tek­sta i sli­ke.
Ra­slo­ja­va­njem me­di­jal­nih okvi­ra Géza Csáth i Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić svo­jim dnev­nič­kim
prak­sa­ma ras­tva­ra­ju čvr­stu opo­zi­ci­ju iz­me­đu onog što je unu­tra (in­tra­tek­su­tal­no) i onog
što je iz­van tek­sta (pa­ra­tek­stu­al­no), što kao kon­ze­kven­cu ima us­po­sta­vlja­nje dnev­ni­ka kao
hi­brid­ne, in­ter­me­di­jal­ne for­me. Sli­je­de­ći ar­gu­men­ta­ci­ju Jac­qu­e­sa Der­ri­de for­mu­li­ra­nu u
knji­zi Isti­na u sli­kar­stvu, kon­cept i pa­rer­go­nal­nu prak­su uokvi­ra­va­nja mo­že­mo shva­ti­ti
kao hi­brid­nu me­đu­zo­nu unu­tra­šnjeg i iz­vanj­skog, „gdje je iz­vanj­sko na­zva­no unu­tra­šnjim
unu­tra­šnjeg ko­je kon­sti­tu­i­ra to unu­tra­šnje” (Der­ri­da 1987: 63). Dru­gim ri­je­či­ma, pro­ces
uokvi­ra­va­nja što ga je mo­gu­će de­tek­ti­ra­ti u dnev­ni­ci­ma de­ter­mi­ni­ran je ten­zi­jom dve­ju
ozna­či­telj­skih prak­si (tek­stu­al­nog i vi­zu­al­nog kôda), či­je kon­tra­punk­ti­ra­nje im­pli­ci­ra su­po­
sto­ja­nje dve­ju vr­sta okvi­ra, ko­je sub­ver­ti­ra­ju ja­snu gra­ni­cu i pre­vlast bi­lo onog što je unu­tar
okvi­ra, bi­lo pak onog što je iz­van nje­ga. Evo­ci­ra­mo li na tre­nu­tak pri­zor po­ro­znog i iz­bu­
še­nog ti­je­la, či­je tra­go­ve de­tek­ti­ra­mo u tim kom­plek­snim, in­ter­me­di­jal­nim tran­sfe­ri­ma, vi­
djet će­mo da je dez­in­te­gra­ci­ja iden­ti­te­ta na fun­da­men­ta­lan na­čin po­ve­za­na sa me­di­jal­nim
prak­sa­ma, sa kon­sti­tu­i­ra­njem dnev­nič­kog pi­sma kao hi­brid­ne tvo­re­vi­ne bez čvr­stih ob­ri­sa,
sta­bil­nih okvi­ra i ja­snih me­di­jal­nih di­stink­ci­ja. Na pla­nu spa­ci­jal­no-tem­po­ral­ne or­ga­ni­za­
ci­je ova­ko iz­ve­de­na dnev­nič­ka prak­sa ozna­ča­va od­mak od li­ne­ar­nog i ho­mo­ge­nog kon­cep­
ta, od­no­sno ostva­ri­va­nje re­la­ci­o­nih di­na­mi­ka ko­je se na in­ter­pre­ta­tiv­no-re­cep­tiv­noj ra­zi­ni
od­li­ku­ju ne­pre­kid­nim us­po­sta­vlja­njem, iz­mje­šta­njem i raz­la­ga­njem okvi­ra. Za­hva­lju­ju­ći
di­na­mi­ka­ma „raz­bi­ja­nja okvi­ra” (Wolf 2006: 9), in­ter­me­di­jal­ni tran­sfer iz­me­đu tek­stu­al­
nog i vi­zu­al­nog re­gi­stra bi­va pre­po­zna­tljiv kao onaj ge­ne­ra­tiv­ni ele­ment ko­ji struk­tu­ri­ra i
re­gu­li­ra dnev­nič­ku prak­su.

75
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U ci­lju stje­ca­nja pre­ci­zni­jeg uvi­da u di­na­mi­ku re­la­ci­ja iz­me­đu tek­sta i sli­ke po­treb­no
je ana­li­zu ta­ko­đer usmje­ri­ti i u prav­cu vi­zu­al­nih ele­me­na­ta, ko­ji su­kon­sti­tu­i­ra­ju dnev­ni­
ke Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić. Kod obo­je, vi­zu­al­ni ele­men­ti tvo­re „kom­po­zi­cij­ski
okvir” (Chmur­ski 2012: 4), ko­ji u po­re­dak tek­sta uno­si dis­kon­ti­nu­i­tet i pre­kid, ge­ne­ri­ra­ju­ći
na in­ter­pre­ta­tiv­noj ra­zi­ni se­man­tič­ki vi­šak, ko­ji vr­lo če­sto funk­ci­o­ni­ra kao me­ta­ko­men­tar
onog što je na­pi­sa­no. U od­no­su na re­fe­ren­ci­jal­nu pri­ro­du tek­sta, cr­te­že i ski­ce pla­u­zi­bil­no je
tre­ti­ra­ti kao afir­ma­ci­ju de­ik­tič­ke ge­ste, ko­ja po­ja­ča­va ten­zi­ju iz­me­đu is­ka­zi­va­nja i po­ka­zi­va­
nja, tj. re­pre­zen­ta­ci­je i pri­sut­no­sti/od­sut­no­sti. Re­fe­ri­ra­ju­ći na te­ze nje­mač­kog po­vje­sni­ča­ra
umjet­no­sti Gottfri­e­da Bo­eh­ma o dvo­stru­kom ka­rak­te­ru ge­ste (Bo­ehm 2007: 25), ko­ja osim
što ne­što po­ka­zu­je, ob­ja­vlju­je i su­bjek­ta tog po­ka­zi­va­nja, mo­glo bi se us­tvr­di­ti da u kon­
tek­stu vi­zu­al­nog ma­te­ri­ja­la re­ci­pi­jent bi­va su­o­čen s tra­gom in­kar­na­ci­je. Sa fe­no­me­no­lo­ške
po­zi­ci­je, a po­seb­no na tra­gu fi­lo­zo­fi­je Ma­u­ri­cea Mer­le­au-Pontya, sli­kar­ska je prak­sa, da­kle,
fun­di­ra­na u ak­tu kon­kret­nog utje­lo­vlje­na i otje­lo­tvo­re­nom pro­sto­ru. U kon­tek­stu dnev­nič­
kog pi­sma, ko­je sa svih stra­na bi­va uokvi­re­no i kon­ta­mi­ni­ra­no vi­zu­al­nim kôdovima, cr­te­ži i
sli­ke do­dat­no in­ten­zi­vi­ra­ju uti­sak tje­le­snog tra­ga, tj. od­sut­no­sti su­bjek­ta ko­ji je taj trag/ti­je­lo
osta­vio iza se­be. Ka­ko na­gla­ša­va Bo­ehm (Bo­ehm 2007: 152), su­šti­na cr­te­ža mo­že se poj­mi­ti
i kroz tem­po­ral­nu pri­zmu ne­stal­no­sti, gdje cr­tež bi­va de­fi­ni­ran kao prak­sa am­bi­va­lent­nog
i pa­ra­dok­sal­nog mar­ki­ra­nja iš­če­zle pre­zent­no­sti. Kon­tu­re i ski­ce, kao i sâm tekst uosta­lom,
na taj je na­čin mo­gu­će shva­ti­ti kao do­ga­đaj uz­mi­ca­nja su­bjek­ta, svje­do­čan­stvo nje­go­vog
iš­če­znu­ća. S dru­ge stra­ne, za­hva­lju­ju­ći uti­sku ne­do­vr­še­no­sti ka­rak­te­ri­stič­nom za cr­tač­ku
prak­su i prak­su ski­ci­ra­nja, sli­je­di za­klju­čak da i iden­ti­tet bi­va iz­ve­den/ma­te­ri­ja­li­zi­ran kao
ta­kav: ne­do­vr­šen, ras­pr­šen i in­ter­pre­ta­tiv­no otvo­ren.
Je­dan od iko­nič­kih mo­ti­va što ih Csáth va­ri­ra i po­na­vlja u svo­jim no­ta­ci­ja­ma je­su simp­
to­ma­tič­ni cr­te­ži lu­ba­nja, ko­ji kao da opri­sut­nju­ju op­se­si­ju Tha­na­to­som i Chro­no­som, pred
ko­jim uza­lud­no bje­ži u seks i dro­gu da bi na kon­cu, is­pi­ja­ju­ći pre­ve­li­ku do­zu pan­to­po­na,
iz­dah­nuo na gra­ni­ci bli­zu Su­bo­ti­ce. U jed­nom pak od cr­te­ža Mar­gi­ta ski­ci­ra ske­let ša­ke
me­đu či­jim je pr­sti­ma olov­ka. Pri pa­žlji­vi­jem gle­da­nju, me­đu­tim, opa­ža se da olov­ka za­
pra­vo mo­že bi­ti pro­tu­ma­če­na i kao in­jek­ci­ja iz ko­je cu­re če­ti­ri ka­plji­ce u ob­li­ku sr­ca. Sce­na
frag­men­ti­ra­nog ti­je­la od ko­jeg je pre­o­stao još sa­mo ko­stur na vi­zu­al­nom pla­nu po­an­ti­ra
ne­za­u­sta­vlji­vo otje­ca­nje ži­vo­ta i fa­tal­nu pri­vu­če­nost otro­vu ko­ji stva­ra, ali i iz­je­da že­lju. U
ovom slu­ča­ju, kao kod Csáthovih lu­ba­nja, opa­ža­mo tra­gič­nu osje­ća­nost su­bjek­ta su­o­če­nog
s me­lan­ko­lič­nim is­kli­znu­ćem u vre­me­nu, ne­kom vr­stom me­men­to mo­ri, či­nje­ni­com da će
me­so iz­je­sti cr­vi, da će na kon­cu o(p)sta­ti sa­mo ske­let. I kod Csátha i kod Mar­gi­te smrt po­
la­ko ob­u­zi­ma dis­kurs us­pi­nju­ći se iz unu­tra­šnjo­sti za­tro­va­nih or­ga­na pre­ma me­su i ko­ži, da
bi po­tom me­ta­sta­zi­ra­la pre­ma ko­sti­ma: „Je­zik je ko­ža: tr­ljam svoj je­zik o dru­go­ga” (Bart­hes
2007: 74). Ako smo iš­če­znu­će su­bjek­ta naj­pri­je de­tek­ti­ra­li na ra­zi­ni tek­stu­al­nih prak­si kao
kru­že­nje oko is­pra­žnje­nog to­po­sa M (maj­ke, mor­fi­ja, Mar­gi­te), u na­stav­ku je po­sta­lo ja­sno
ka­ko se im­plo­zi­ja/dez­in­te­gra­ci­ja do­ga­đa/na­ja­vlju­je i u slo­ju vi­zu­al­nih kôdova. Kao da se ti­
je­lo po­vla­či na ru­bo­ve, tran­scen­di­ra u zna­ko­ve, hla­pi u svo­joj ma­te­ri­jal­no­sti, ali za­to – oslo­
ba­đa­ju­ći se od or­ga­na i nji­ho­ve pro­pa­dlji­vo­sti – bi­va us­kr­snu­to u ono­stra­no­sti ima­gi­nar­nog.

76
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osci­la­ci­je u ko­ji­ma se zr­ca­li iden­ti­tet/su­bjekt ovih dnev­ni­ka u me­di­o­lo­gij­sko­me smi­
slu pred­sta­vlja­ju ten­zi­ju iz­me­đu lo­go­sa i iko­ne, ko­ja se ne raz­ri­je­ša­va ni­ti u pre­vla­sti tek­sta
ni­ti pak u do­mi­na­ci­ji sli­ke, već gra­di li­mi­nal­nu to­po­gra­fi­ju na či­jim je gra­ni­ca­ma isu­še­
no i iz­bu­še­no ti­je­lo bez or­ga­na. Po­ku­ša­va­ju­ći pre­vla­da­ti di­ho­to­mij­sko-bi­nar­ne struk­tu­re
za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke, ko­ja tekst dr­ži po­da­lje od sli­ke, duh raz­dva­ja od ti­je­la, žen­sko sub­
or­di­ni­ra mu­škom, Der­ri­da u tek­stu Freud i sce­na pi­sa­nja ak­ti­vi­ra pik­to­graf­ski mo­del pi­
sma (egi­pat­sko hi­je­ro­glif­sko pi­smo) za ko­ji tvr­di: „Gra­ni­ca iz­me­đu ne-fo­net­skog pro­sto­ra
pi­sa­nja (pa čak i fo­net­skog pi­sa­nja) i po­zor­ni­ce (scène) sna je ne­iz­vje­sna” (Der­ri­da 2001:
273). Po­li­se­mič­ki us­tro­je­ni go­vor sno­va opro­sto­ru­je vri­je­me, raz­mje­šta se duž bez­gla­snih
tra­go­va6 ko­je tre­ba pre­ve­sti u in­ter­pre­ta­tiv­nu ra­van i re­zul­ti­ra krip­to­graf­skim pi­smom, či­
ja ma­te­ri­jal­nost ne po­zna­je ja­snu di­stink­ci­ju iz­me­đu tek­sta i sli­ke. U slič­noj smo po­zi­ci­ji
po­vo­dom dnev­ni­ka: i oni bi­va­ju in­sce­ni­ra­ni kao po­li­se­mič­ka pik­to­graf­ska in­skrip­ci­ja ra­
slo­je­nih okvi­ra, na­ku­plje­nih tra­go­va bez čvr­stih gra­ni­ca iz­me­đu me­di­jal­nih rav­ni i ozna­či­
telj­skih la­na­ca. Kao što je na ra­nom stup­nju raz­vo­ja pi­smo bi­lo bli­sko „cr­ta­nju i vi­zu­al­nim
umjet­no­sti­ma” (Ul­mer 1985: 8), kod Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić kon­fron­ti­ra­ni smo s
pro­iz­vod­njom dnev­ni­ka (kao svo­je­vr­sne knji­ge mr­tvih iz­ve­de­ne u hi­je­ro­glif­skom pi­smu),
či­ja pik­to­graf­ska kom­po­zi­ci­ja zna­či po­vra­tak po­ti­snu­tim aspek­ti­ma sli­ke i kon­ze­kvent­no
sub­ver­ti­ra­nje lo­go­cen­trič­ki us­tro­je­nog fo­net­skog pi­sma, sa­zda­nog od gla­sa i pri­su­stva. Na
pla­nu tek­stu­al­nog sa­dr­ža­ja kod obo­je je u jed­nom slo­ju dnev­nik obi­lje­žen bi­lje­ška­ma, ko­je
se od­no­se na sno­ve, tj. na nji­ho­vu na­knad­nu tran­skrip­ci­ju u ob­lik tek­sta i cr­te­ža. Pre­ci­zni­
ja ana­li­za tog na­ra­tiv­nog seg­men­ta za­si­gur­no bi po­tvr­di­la rad sna kao je­dan od me­ha­ni­za­
ma ko­ji de­ter­mi­ni­ra dnev­nič­ku prak­su i do­dat­no dis­tor­zi­ra me­di­jal­ne okvi­re.7

Tra­go­vi ras­ci­je­plje­nog iden­ti­te­ta
Na te­me­lju za­ključ­ka da je dnev­nič­ko pi­smo struk­tu­ri­ra­no kao hi­je­ro­glif­sko pi­smo,
iz­mak­nu­to iz bi­nar­nih opo­zi­ci­ja tekst/sli­ka, po­ku­šat će­mo u ovom, fi­nal­nom po­gla­vlju,
od­re­di­ti ko­re­la­ci­ju iz­me­đu me­di­jal­nih prak­si i na­či­na na ko­je te prak­se de­ter­mi­ni­ra­ju iz­
ved­bu, tj. ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju iden­ti­te­ta. Pri­hva­ti­mo li te­zu o pi­smu/sli­ci kao na­ku­pi­ni tra­go­va,
po­sta­vlja se pi­ta­nje kon­ci­zni­je de­fi­ni­ci­je poj­ma tra­ga. Ra­di­ka­li­zi­ra­njem Fre­u­do­vog kon­
cep­ta, Der­ri­da će trag shva­ti­ti kao „bri­sa­nje seb­stva, bri­sa­nje vla­sti­te pri­sut­no­sti” (Der­ri­
da 2001: 285), kao onu in­stan­cu psi­hič­kog apa­ra­ta ko­ja će is­po­lji­ti ne sa­mo pi­smo ko­jim
su­bjekt svje­sno ko­mu­ni­ci­ra već i ko­di­ra­nu po­ru­ku ne­svje­snog/oni­rič­kog što se od­u­pi­re

6 Citirajući Freuda, Derrida naglašava nefonetičku dimeziju jezika snova, kao aktivnosti u kojoj ne
čujemo, već vidimo (Derrida 2001: 274). Nespojivo sa linearnom temporalnošću i homogenim prostorom
fonetskog pisma, oniričko pismo simptom je rasutog i odgođenog subjekta. Apliciranjem hijeroglifskog
modela Derrida, s druge strane, praksu pisanja sagledava u kontekstu identiteta i smrti, odnosno u svjetlu
signature i auto(bio)grafske inskripcije. U dnevničkom pismu Margite Stefanović jedan od iskaza koji se
ponavlja je pitanje vlastitog imena: „Ima ko će da te (gde) sahrani. Moj Epitaf? Moj korak je moje ime
Zvučni epitaf [...] Moje ime je... (Stefanović u: Nikolić 201: 476–477).
7 Iako bi bilo zanimljivo istražiti konzekvence rada sna po ustroju dnevničkog pisma, u ovom segmentu
možemo samo ukazati na njihov interpretativni potencijal.

77
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

jed­no­stav­noj tran­skrip­ci­ji. Da bi­smo uop­će mo­gli pi­sa­ti i osta­vi­ti trag, ka­že Der­ri­da, „mo­
ra­mo bi­ti mno­štve­ni” (Der­ri­da 2001: 284), što zna­či da su već u sa­mu prak­su pi­sa­nja/
cr­ta­nja upi­sa­ni ra­ci­jep i mul­ti­pli­ci­ra­nost ko­ji ko­ma­da­ju cje­lo­vi­tost su­bjek­ta, iz­la­žu­ći ga/ju
ne­pre­kid­nom fluk­tu­i­ra­nju po raz­li­či­tim na­ra­tiv­nim i se­mi­o­tič­kim zo­na­ma. Pro­to­ko­li­ra­nje
ži­vo­ta či­ji afek­tiv­ni oti­sak bi­va in­skri­bi­ran u po­vr­ši­nu dnev­ni­ka ni­ka­da nam ni­je do­stup­no
u svo­joj ne­po­sred­no­sti i auten­tič­no­sti, već uvi­jek sa­mo po­sre­do­va­no, pro­pu­šte­no kroz raz­
li­či­te me­di­jal­ne slo­je­ve i ma­ske, ko­ji an­ti­ci­pi­ra­ju dru­ga­či­ju sli­ku su­bjek­ta kao „su­sta­va od­
no­sa iz­me­đu stra­tu­ma” te ti­me do­vo­de do ko­lap­sa „punk­tu­al­nu jed­no­stav­nost kla­sič­nog
su­bjek­ta” (Der­ri­da 2001: 285). Si­tu­a­ci­ja je ista i u po­gle­du in­sce­ni­ra­nja iden­ti­te­ta: umje­sto
kon­ti­nu­i­ra­nog, ho­mo­ge­nog i cje­lo­vi­tog pri­zo­ra, po­svu­da na­i­la­zi­mo na pre­ki­de, in­ter­va­le,
pre­si­je­ci­šta, is­kli­znu­ća i frag­men­te. Umje­sto fik­snog iden­ti­te­ta ko­ji bi kru­žio oko sta­bil­nog
cen­tra, su­o­če­ni smo, da­kle, sa de­cen­tri­ra­nim, po­li­cen­trič­nim po­kre­ti­ma že­lje, isrc­plje­ne u
per­for­ma­ti­vu per­ma­nent­nog ra­slo­ja­va­nja okvi­ra.
Kom­pli­ci­ra­ni od­nos iz­me­đu tek­sta i sli­ke, ver­bal­nog i vi­zu­al­nog zna­ka unu­tar ko­jeg
smo po­ku­ša­li lo­ci­ra­ti ato­pij­sku po­zi­ci­ju su­bjek­ta i slo­je­ve nje­go­vih mno­go­stru­kih iden­
ti­te­ta još uvi­jek pred­sta­vlja jed­no od glav­nih mje­sta ku­šnje in­ter­di­sci­pli­nar­nog di­ja­lo­ga
i in­ter­me­di­jal­no ori­jen­ti­ra­ne ana­li­ze. Još od Les­sin­go­vog La­o­o­ko­na i po­ku­ša­ja za­sni­va­
nja ja­snih di­stink­ci­ja iz­me­đu po­e­zi­je i sli­kar­stva, pre­ko Ric­har­da Wag­ne­ra i nje­go­ve ide­
je Ge­samt­kun­stwer­ka kao mul­ti­me­di­jal­ne sin­te­ze raz­li­či­tih žan­ro­va i me­di­ja, do Mic­he­la
Fri­e­da, ko­ji na­kon mi­ni­ma­li­zma po­nov­no ple­di­ra za umjet­nost, ne­is­kva­re­nu te­a­tra­li­zi­ra­
nim opri­sut­nji­va­njem ti­je­la, ili Dic­ka Hig­gin­sa i Al­la­na Ka­pro­wa, ko­je za­ni­ma is­klju­či­vo
pot­pu­na sub­ver­zi­ja gra­ni­ca umjet­no­sti, de­ba­ta o pa­rer­go­nu, tj. ras­pra­va o re­la­ci­ji iz­me­đu
tek­sta i sli­ke, ključ­no je epi­ste­mo­lo­ško (pa i po­li­tič­ko!) pi­ta­nje su­vre­me­nih te­o­ri­ja umjet­
no­sti. Ka­ko će to for­mu­li­ra­ti W.J.T. Mitchell u svo­joj knji­zi Ico­no­logy. Ima­ge, Text, Ide­o­logy,
te­o­rij­ska ge­sta di­fe­ren­ci­ra­nja iz­me­đu po­e­zi­je i sli­kar­stva: „Ni­ka­da ni­je sa­mo na­tje­ca­nje
iz­me­đu dvi­je vr­ste zna­ko­va, već i kon­flikt iz­me­đu ti­je­la i du­še, svi­je­ta i du­ha, pri­ro­de i kul­
tu­re” (Mitchell 1986: 49).
Gra­ni­ca ko­ja raz­dva­ja tekst od sli­ke, sto­ga, ni­je po­slje­di­ca me­ta­fi­zič­ke po­dje­le, ne­
go pro­dukt kon­ven­ci­ja i pre­di­spo­zi­ci­ja kul­tu­ral­nih pra­vi­la, ko­je su se raz­vi­ja­le kroz po­vi­
jest. Us­tra­ja­va­ju­ći na in­skrip­ci­ji što se kre­će po ivi­ci vi­zu­al­nog i lin­gvi­stič­kog zna­ka, Géza
Csáth i Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić svo­jim dnev­ni­ci­ma zr­ca­le na­ve­de­ni kon­flikt, ko­ji – po­no­vi­mo
– ni­je sa­mo ten­zi­ja iz­me­đu me­di­ja i žan­ro­va, već se u nje­mu ocr­ta­va i du­bo­ki jaz iz­me­đu
raz­li­či­tih kul­tur­nih i ozna­či­telj­skih prak­si, ko­mu­ni­ka­cij­skih mo­de­la, ide­o­lo­gi­ja i hi­sto­ri­ja.
Su­spreg­nut u li­mi­nal­nom pro­sto­ru iz­me­đu lo­go­sa i iko­ne8, iden­ti­tet iz­ve­den dnev­nič­kim
pi­smom ob­ja­vlju­je se kao pra­zno mje­sto in­ter­me­di­jal­nog tran­sfe­ra na ko­jem se do­ga­đa
in­sce­na­ci­ja od­go­đe­ne tem­po­ral­no­sti su­bjek­ta, či­ji tra­go­vi bli­je­de i po­vla­če se na ru­bo­ve.

8 Bivajući rođeni (pa i umirući) u gradovima koji su bili ili još uvijek jesu granična mjesta (Subotica:
Géza Csáth, Beograd: Margita Stefanović), u jednom sloju njihovog identiteta ogleda se i geografski (ali
i historijski, politički, religijski) konflikt između Srednje Europe i Balkana, Istoka i Zapada, koji, s druge
strane, simbolički i kulturalno možemo dešifrirati kao medijalnu tenziju između teksta i slike.

78
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Sli­ka tre­ti­ra­na kao „znak ra­snog, dru­štve­nog i sek­su­al­nog Dru­gog” i kao „mje­sto iz­ra­zi­te
mo­ći” (Mitchell 1986: 49) u kon­tek­stu tra­ga­nja za oti­skom iden­ti­te­ta u dnev­nič­kom pi­smu
ras­krin­ka­va po­re­dak re­pre­zen­ta­ci­je us­po­sta­vljen ver­bal­nim zna­kom, po­ten­ci­ra­ju­ći ne vi­
še pri­su­stvo, već od­su­stvo i od­go­du su­bjek­ta. Tekst, s dru­ge stra­ne, ne­pre­kid­no kru­ži oko
tog od­sut­nog mje­sta, ta­ko­đer ne afir­mi­ra­ju­ći Isto, već ono što je Raz­li­či­to/di­fe­ren­ci­ra­ju­će.
Ka­ko smo to ovim is­tra­ži­va­njem na­sto­ja­li po­ka­za­ti, ka­te­go­ri­je su­bjek­tiv­no­sti i iden­
ti­te­ta ni­ka­da ni­su pri­sut­ne u svo­joj auten­tič­noj/ne­po­sred­noj for­mi, već sa­mo kao pro­iz­
vod me­di­jal­nih, ozna­či­telj­skih i per­for­ma­tiv­nih prak­si. Ana­li­za dnev­nič­kog pi­sma Géze
Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić kao upri­zo­re­nja „kom­pli­ci­ra­nih iz­bo­ra iden­ti­te­ta” (Chmur­ski
2012: 1), ko­je od­li­ku­je ne­do­vr­še­nost, ras­pr­še­nost i od­go­đe­nost, tre­ba­la je afir­mi­ra­ti ko­re­
la­ci­ju iz­me­đu na­či­na ob­ja­vlji­va­nja su­bjek­ta i (in­ter)me­di­jal­nih tran­sfe­ra ko­ji omo­gu­ću­ju
us­po­sta­vlja­nje, ali i raz­bi­ja­nje okvi­ra u ko­ji­ma se su­bjekt is­ka­zu­je i po­ka­zu­je. Kao me­dij
ko­jim na­ve­de­ni auto­ri po­ku­ša­va­ju ovla­da­ti svo­jim (auto­de­struk­tiv­nim) že­lja­ma i op­se­si­
ja­ma, dnev­nič­ku prak­su ni­je do­volj­no tre­ti­ra­ti sa­mo kao li­te­rar­no-vi­zu­al­nu, tj. auto­bi­o­
graf­sku prak­su, već i kao eg­zi­sten­ci­jal­ni mo­dus ko­ji ne sa­mo što zr­ca­li ne­go i kon­sti­tu­i­ra
su­bjek­ta, tj. nje­gov/nje­zin iden­ti­tet. S dru­ge stra­ne, ka­ko je ri­ječ o svo­je­vr­snom „te­a­tru
iden­ti­te­ta” (Chmur­ski 2012: 4), igra ma­ski­ra­nja i pri­kri­va­nja sa­stav­ni je dio kon­sti­tu­i­ra­nja
su­bjek­tiv­no­sti i, kao ta­kva, ona je dio pro­ce­sa de­sta­bi­li­zi­ra­nja me­di­jal­nih okvi­ra, ko­ji­ma
bi­va­ju ras­tvo­re­ne di­stink­ci­je iz­me­đu fik­ci­je i do­ku­men­ta. Iako se na pr­vi po­gled mo­že uči­
ni­ti da dnev­nič­ko pi­smo do­ku­men­ti­ra su­bjek­ta ko­ji ga stva­ra, tj. da ono pred­sta­vlja do­ku­
ment nje­go­ve in­tim­ne eg­zi­sten­ci­je, ne smi­je se za­ne­ma­ri­ti ni či­nje­ni­ca da dnev­nič­ka prak­
sa, isto­dob­no, fik­ci­o­na­li­zi­ra su­bjek­ta i nje­gov iden­ti­tet pa je, sto­ga, vr­lo če­sto ne­mo­gu­će
ocr­ta­ti čvr­stu de­mar­ka­ci­ju iz­me­đu onog što bi u dnev­ni­ku bio do­ku­ment, a što fik­ci­ja.
Na te­me­lju ne­mo­gu­ćih me­di­jal­nih (i ge­ne­a­lo­ških di­stink­ci­ja), či­ni se pla­u­zi­bil­nim iz­ve­sti
za­klju­čak o dnev­nič­kom pi­smu Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić kao spe­ci­fič­nom ob­li­ku
oslo­nje­nom na „de­kom­po­zi­cij­ski” po­stu­pak „teh­ni­ke ko­la­ži­ra­nja” (Ul­mer 1985: 59), gdje
de­fi­ni­tiv­ne gra­ni­ce iz­me­đu tek­sta, cr­te­ža, ski­ca i no­ta­ci­ja kon­stant­no bi­va­ju iz­mje­šte­ne i
sub­ver­ti­ra­ne.
Dnev­nik kao di­jag­no­za ras­ci­je­plje­nog (go­vo­ra) iden­ti­te­ta, ko­ji se – lu­ta­ju­ći po na­sla­
ga­ma is­cr­plje­ne že­lje – udvo­jio u sli­ku i tekst. Pi­smo ras­tr­za­nog su­bjek­ta iz­mak­nu­tog iz
cen­tri­ra­nog po­ret­ka na mar­gi­nu ne­is­ka­zi­vog, u ne­ku od­go­đe­nu tem­po­ral­nost ko­ja ukla­
nja sva­ku sta­bil­nost nje­go­vog sa­da­šnjeg (ili pro­šlog) utje­lo­vlje­nja. Iz­gu­blje­ni trag pr­vo­bit­
nog pri­su­stva i ne­ka ne­mo­gu­ća re­kon­struk­ci­ja iz­me­đu cr­te­ža i slo­va. Dnev­nik kao krip­ta;
grob­ni­ca u ko­ju će bi­ti po­lo­že­no ti­je­lo bez or­ga­na. Kr­ho­ti­ne su to oko ko­jih kru­žim in­ter­
pre­ta­tiv­nom ge­stom, oslo­nje­nom o pra­zno mje­sto su­bjek­ta ko­je ge­ne­ri­ra sve nje­go­ve fik­ci­
je i ima­gi­na­ri­je. U po­tra­zi za iden­ti­te­tom dnev­nič­kog pi­sma in­ve­sti­ram sop­stve­nu že­lju u
taj li­mi­nal­ni pro­stor, cir­ku­li­ra­ju­ći oko auto/bio/gra­fi­je utje­lo­vlje­ne u bez­da­nu i „ho­ri­zon­
tal­no­sti či­ste po­vr­ši­ne” (Der­ri­da 2001: 376). Ono što su­sre­ćem u toj po­vr­ši­ni je se­mi­o­tič­ki
la­bi­rint sa­zdan od utva­ra, ne­kih bli­je­dih fan­to­ma u okrut­nom ka­za­li­štu, či­ja su frag­men­
ti­ra­na ti­je­la tran­skri­bi­ra­na u hi­je­ro­gli­fe, je­zik ko­jim ša­pu­ću mr­tvi. Kao u snu o nji­ho­voj

79
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Ma­ri­gi­ti­noj i Csáthovoj) sep­tem­bar­skoj smr­ti na gra­ni­ci pred Auro­ru, ko­ja će ro­di­ti lu­
čo­no­šu pod či­jim će svje­tlom ti­je­lo po­tom na­pu­sti­ti du­šu, tran­scen­di­ra­ju­ći u ta­jan­stve­ne
re­bu­se uti­snu­te u ko­žu pa­pi­ra. Jer mo­žda je dnev­nik baš to: ma­pa za­grob­nog ži­vo­ta i obris
post­hum­nog iden­ti­te­ta, ko­ji se kroz slo­va i cr­te­že us­pi­nje u ži­vot pri sva­kom ak­tu či­ta­nja i
sva­kom gle­da­nju što ga iz­no­va stva­ra, ali po­nov­no raz­gra­đu­je.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Bart­hes, Ro­land, Frag­men­ti lju­bav­nog dis­kur­sa, Za­greb: Pe­la­go, 2007.
----. Uži­tak u tek­stu/Va­ri­ja­ci­je o pi­smu, Za­greb: Me­an­dar, 2004.
2. Bo­ehm, Gottfried, Wie die Bil­der Sinn er­ze­u­gen: Die Macht des Ze­i­gens, Ber­lin: Ber­lin Uni­ver­sity
Press, 2008.
3. Chmur­ski, Ma­te­uz, “Abo­ut the li­fe´s rhytm”. Csáth´s di­ary: the­ory and prac­ti­ce of text in the Cen­tral
Euro­pean con­text,” ma­nu­skript iz­la­ga­nja na kon­fe­ren­ci­ji o Gézi Csáthu, Ba­ja, 2012.
4. Cham­bers, Ross, Fa­cing it. AIDS Di­a­ri­es and the De­ath of the Aut­hor, Mic­hi­gan: Uni­ver­sity of Mic­
hi­gan, 1998.
5. Csath, Ge­za, The Di­ary of Ge­za Csath, Bu­da­pest: An­ge­luzs&Gold, 2000.
6. Čat, Ge­za, U ne­po­zna­toj ku­ći, Su­bo­ti­ca: Rad­nič­ki uni­ver­zi­tet „Velj­ko Vla­ho­vić”: Su­bo­tič­ke no­vi­ne,
1989.
----. Opi­jum/Dnev­nik mor­fi­ni­ste, Be­o­grad/No­vi Sad: Tvo­rač­ka ra­di­o­ni­ca bab/Eks­pres bi­ro, 1991.
7. De­lez, Žil/Ga­ta­ri, Fe­liks, An­ti-Edip: Ka­pi­ta­li­zam i ši­zo­fre­ni­ja, Srem­ski Kar­lov­ci: Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca
Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, 1990.
8. De­le­u­ze, Gil­les, Two Re­gi­mes of Mad­ness: Texts and In­ter­vi­ews 1975-1995, New York: Se­mi­o­text(e),
2006
9. Der­ri­da, Jac­qu­es, Gra­ma­to­lo­gi­ja, Sa­ra­je­vo: Ve­se­lin Ma­sle­ša, 1976.
----. Wri­ting and Dif­f e­ren­ce, Lon­don/New York: Ro­u­tled­ge, 2001.
----. The Truth in Pa­in­ting, Chic­ha­go/Lon­don: The Uni­ver­sity of Chic­ha­go Press, 1987.
10. Le­je­u­ne, Phi­lip­pe, On Di­ary, Ma­noa: Uni­ver­sity if Ha­wa­ii´i Press, 2009.
11. Mir­čev, An­drej, „Over­do­se na gra­ni­ci”, Qu­o­rum-Ča­so­pis za knji­žev­nost, Za­greb: Cen­tar za knji­gu,
Go­di­na XXV. br. 1-2/2009.
12. Mitchell, W.J.T., Ico­no­logy. Ima­ge, Text, Ide­o­logy, Chic­ha­go/Lon­don: The Uni­ver­sityof Chic­ha­go
Press, 1986.
13. Ni­ko­lić, Li­di­ja, Ose­ća­nja. O. Se­ća­nja, Be­o­grad: Če­kić, 2011.
14. Pon­ta­lis, J.B./La­plan­che, J., Rječ­nik psi­ho­a­na­li­ze, Za­greb: August Ce­sa­rec, 1992.
15. Po­đo­li, Re­na­to, Te­o­ri­ja avan­gard­ne umet­no­sti, Be­o­grad: No­lit, 1975.
16. Ta­tar­kje­vič, Vla­di­slav, Isto­ri­ja šest poj­mo­va, Be­o­grad: No­lit, 1978.
17. Ul­mer, Gre­gory P., Ap­plied Gram­ma­to­logy. Post(e)-Pe­da­gogy from Jac­qu­es Der­ri­da to Jo­seph Beuys,
Bal­ti­mo­re/Lon­don: John Hop­kins Uni­ver­sity Press, 1985.
18. Zla­tar, An­drea, Isti­ni­to, la­žno, iz­mi­šlje­no. Ogled o fik­ci­o­nal­no­sti, Za­greb: Fi­lo­zof­sko dru­štvo, 1989.
19. Wolf, Wer­ner, “In­tro­duc­tion: Fra­mes, Fra­mings and Fra­ming Bor­ders in Li­te­ra­tu­re and Ot­her Me­
dia” u: Wer­ner Wolf/Wal­ter Ber­nhart (ured.), Fra­ming Bor­ders in Li­te­ra­tu­re and Ot­her Me­dia, Am­
ster­dam/New York: Ro­do­pi, 2006.

80
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

In­ter­me­dial De/Re/Con­struc­tion of Iden­tity
(A Com­pa­ra­ti­ve Analysis of Di­ar­ist Prac­ti­ces of Géza Csáth
and Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić)

SUM­MARY: Com­pa­ring the di­a­rist prac­ti­ces of the Hun­ga­rian wri­ter and psychi­
a­trist Géza Csáth with the ones con­ce­i­ved by Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić, in terms of
texts struc­tu­red by the lin­gu­i­stic as well as the vi­sual co­de, this text tra­ces
the in­ter­me­dial tran­sfer, which con­sti­tu­tes the su­bject of ut­te­ran­ce and has a
de­ci­si­ve ro­le in the di­sco­ur­se of iden­tity. The main the­sis hin­ges on the idea
that the ca­te­go­ri­es of the su­bject and iden­tity are ne­ver gi­ven in the­ir un­me­
di­a­ted and aut­hen­tic form, but are al­ways me­di­a­ted thro­ugh nar­ra­to­lo­gi­cal
po­si­ti­ons, dif­fe­rent me­dia and sig­ni­fi­ca­tion prac­ti­ces. By analyzing com­pli­
ca­ted nar­ra­ti­ve and me­dia layers, the aut­hor at­tempts to outli­ne the idea
that it is ne­ces­sary to de­tect the abo­ve­men­ti­o­ned ca­te­go­ri­es in the re­la­tion
bet­we­en the me­dia of text and ima­ge, which ke­eps eva­ding every at­tempt at
fi­xed iden­ti­fi­ca­tion. The ar­gu­ment stems from the de­con­struc­ti­vist pro­ce­du­re
de­mon­stra­ted by the French phi­lo­sop­her Jac­qu­es Der­ri­da, ac­cor­ding to which
the text mo­ves in the di­rec­tion of re­ve­a­ling the me­dia fra­me­work, whe­re no
cle­ar-cut bor­ders can be esta­blis­hed. As a con­se­qu­en­ce, this me­ans that po­
si­ti­ons of the su­bject/iden­tity can ne­ver be sta­ble, but only de­fer­red.
KEY WORDS: The prac­ti­ce of di­ary wri­ting, pic­to­grap­hic wri­ting, in­ter­me­dial
tran­sfer, li­mi­nal spa­ce, de­cen­tred su­bjec­ti­vity and iden­tity, tra­ce and ab­sen­
ce, re­pe­ti­tion com­pul­sion and tra­u­ma.

andrejmircev@yahoo.com

81
82
83
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 159.9
UDC 82.09

Sanja Lazarević Radak
Balkanološki institut SANU, Beograd, Srbija

Interpretacija i analiza Drugosti
na granicama disciplina*

SAŽETAK: Uticaj psihologije na kritiku teksta o drugome najpre se uočava u
upotrebi stereotipa kao jednog od ključnih socijalno-psiholoških pojmova.
No, ovde se njena uloga ne iscrpljuje. Naporedni prikaz teorija kojima se služe
kritiča­ri tek­sta o dru­go­me, pra­ćen je pro­ble­ma­ti­za­ci­jom do­sa­da­šnje ulo­ge i
do­me­ta psi­ho­lo­gi­je na ovom pod­ruč­ju. Ima­go­lo­ške, tran­sla­to­lo­ške i post­ko­
lo­ni­jal­ne stu­di­je umno­go­me se osla­nja­ju na psi­ho­lo­šku na­u­ku, prem­da se
na njen te­o­rij­ski do­pri­nos ret­ko otvo­re­no uka­zu­je. U tom smi­slu, ova kri­ti­ka
iz­ra­sta na gra­ni­ca­ma ka­ko te­o­ri­je knji­žev­no­sti, an­tro­po­lo­gi­je, fi­lo­zo­fi­je, ta­ko
i psi­ho­lo­gi­je. Rad uka­zu­je na ulo­gu i zna­čaj ove di­sci­pli­ne na kri­ti­ku tek­sta
o dru­go­me.
KLJUČ­NE RE­ČI: Dru­gost, pu­to­pis, ima­go­lo­gi­ja, post­ko­lo­ni­jal­na kri­ti­ka, psi­ho­
lo­gi­ja.

Uvod
Du­go za­tvo­ren u mar­gi­nal­nom pro­sto­ru, pu­to­pis je po­čeo da se otva­ra stu­di­ja­ma
kul­tu­re i post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci, gde je naj­zad pre­po­znat kao je­dan od zna­čaj­nih iz­
vo­ra za pro­u­ča­va­nje od­no­sa me­đu gru­pa­ma (Ashcroft, Ga­reth, Grif ­fi ths, Tif
­fi n 2009:
2). Plod­no kom­bi­no­va­nje po­pu­lar­ne na­u­ke, ide­o­lo­ške kri­ti­ke i tran­sla­to­lo­gi­je, po­sta­
vlje­no u poststruk­tu­ra­li­stič­ke okvi­re, do­pri­ne­lo je po­ra­stu in­te­re­so­va­nja za stu­di­je ko­
je pro­ble­ma­ti­zu­ju pred­sta­ve o dru­gi­ma. Upr­kos do­mi­nant­nom poststruk­tu­ra­li­stič­kom

* Is­tra­ži­va­nje je spro­ve­de­no u okvi­ru ra­da na pro­jek­tu Du­nav i Bal­kan: kul­tur­no-isto­rij­sko na­sle­đe 177006
Bal­ka­no­lo­škog in­sti­tu­ta SA­NU, ko­ji fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

84
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

uti­ca­ju, in­ter­pre­ta­ci­ja put­ni­ko­vog go­vo­ra osta­je neo­dvo­ji­va od psi­ho­lo­ških uvi­da. Uti­caj
psi­ho­lo­gi­je na ovu vr­stu is­tra­ži­va­nja is­pr­va se uoča­va u ko­ri­šće­nju poj­mo­va ste­re­o­tip
i pred­ra­su­da, či­ja su zna­če­nja obo­ga­će­na u kon­tek­stu na­ra­ti­va, te pre­va­zi­la­ze pu­ko iz­
jed­na­ča­va­nje sa ge­ne­ra­li­za­ci­ja­ma kao in­stru­men­ti­ma za sa­vla­da­va­nje slo­že­ne stvar­no­sti.
Po­red Froj­do­vog shva­ta­nja Ero­sa i Ta­na­to­sa u tu­ma­če­nju po­ho­da na dru­ge ze­mlje, ko­ji
je osno­va ko­lo­ni­jal­nih tek­sto­va, uoč­lji­va je ulo­ga du­bin­ske psi­ho­lo­gi­je, u ko­joj se pu­
to­va­nje shva­ta kao iz­raz in­di­vi­du­al­nog raz­voj­nog pu­ta, i naj­zad, struk­tu­ra­li­zma Ju­li­je
Kri­ste­ve i Ža­ka La­ka­na, ka­da se Dru­gi pre­po­zna­je kao uslov ce­lo­vi­to­sti. Uto­li­ko se ce­lo­
vi­tost tra­ži u in­ter­ak­ci­ji sa Dru­gim ko­ji po­sta­je re­pli­ka pr­vo­bit­no uoče­ne sli­ke u ogle­da­
lu. Ta­ko stra­nac i dru­ga­či­jost, na ko­joj se on kao objekt za­sni­va, po­sta­je pri­vlač­na sto­ga
što put­nik sa­mo u in­ter­ak­ci­ji sa njim mo­že pre­po­zna­ti se­be kao en­ti­tet, a upo­zna­va­nje
dru­gih de­lo­va sve­ta pre­sta­je da se shva­ta kao od­raz pu­ke po­tre­be za go­spo­da­re­njem.
Sam čin pu­to­va­nja shva­ćen je kao iz­raz pre­pli­ta­nja vi­še­stru­kih fak­to­ra, a ovla­da­va­nje i
go­spo­da­re­nje pru­ža­ju se is­pod eko­nom­ske pod­lo­ge, jer se okon­ča­va­ju sup­til­nim for­ma­
ma do­mi­na­ci­je (Said 2009: 34). Da­nas se u ovom kon­tek­stu go­vo­ri o ko­lo­ni­za­ci­ji, neo­
ko­lo­ni­ja­li­zmu ili, u so­fi­sti­ci­ra­noj for­mi, o glo­ba­li­za­ci­ji. Tekst ko­ji sve­do­či o osva­ja­nju ili
ko­ji je sam od­raz spe­ci­fič­ne for­me osva­ja­nja, onog na­ra­tiv­nog, i obi­lu­je aso­ci­ja­ci­ja­ma
na sek­su­al­nu, po­li­tič­ku i voj­nu do­mi­na­ci­ju, pa ta­ko od­ra­ža­va li­bi­di­no­zne te­žnje osva­
ja­ča pra­će­ne fe­ti­ši­za­ci­jom ma­te­ri­jal­ne i so­ci­jal­ne kul­tu­re dru­go­ga. Naj­zad, sva­ki ob­lik
pre­no­še­nja zna­nja o dru­go­me no­si i nje­go­vo po­jed­no­sta­vlji­va­nje, što umno­ža­va na­ci­o­
nal­ne ka­rak­te­ri­za­ci­je kao jed­no od cen­tral­nih in­te­re­so­va­nja ima­go­lo­ga. Ste­re­o­ti­pi ot­kri­
va­ju ne­mo­guć­nost po­je­din­ca da ce­lo­vi­to sa­gle­da svet oko se­be. Frag­men­tar­na per­cep­ci­ja
Dru­gog i ne­po­zna­tog ot­kri­va se u de­lo­vi­ma tek­sta ko­ji slu­že ob­ja­šnja­va­ju dru­štve­nih i
po­li­tič­kih okol­no­sti u ko­ji­ma Dru­gi ži­vi, uče­stvu­ju­ći na taj na­čin u kom­plek­snom pro­
ce­su psi­ho­lo­škog ob­ja­šnja­va­nja stra­nog i ne­po­zna­tog. Ta­kva ob­ja­šnje­nja le­gi­ti­mi­šu ko­
lo­ni­za­ci­ju, omo­gu­ća­va­ju­ći za­do­vo­lje­nje li­bi­di­no­znih te­žnji ili oprav­da­va­ju­ći pu­to­va­nje
kao ob­red pre­la­za. Sva ova zna­če­nja pra­te put­ni­ka u nje­go­vom na­pu­šta­nju po­zna­tog i
na raz­li­či­te na­či­ne osta­ju uoč­lji­va u tek­stu. Me­đu­tim, i po­red po­tre­be za po­jed­no­sta­vlji­
va­njem kom­plek­snog sve­ta, osva­ja­njem u ci­lju ostva­ri­va­nja li­bi­di­no­znih te­žnji pra­će­
nih sim­bo­lič­kim osva­ja­nji­ma pred­sta­vlje­nim u ra­zno­vr­snim for­ma­ma ko­je da­nas in­ter­
pre­ti­ra­ju fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­čar­ke, uoča­va se mo­tiv pu­to­va­nja ra­di osmi­šlja­va­nja vla­sti­te
eg­zi­sten­ci­je. Taj umno­go­me ro­man­ti­čar­ski zah­tev za na­pu­šta­njem po­znat­nog da bi se
upu­sti­lo u stra­no i opa­sno, pri­su­tan je i da­nas, ka­da se ogrom­ne uda­lje­no­sti pre­la­ze za
krat­ko vre­me, a tu­ri­stič­ke agen­ci­je obez­be­đu­ju pu­to­va­nje ka „eg­zo­tič­nim de­sti­na­ci­ja­
ma”. Ova pri­sut­nost sva­ka­ko go­vo­ri u pri­log psi­ho­lo­škoj va­žno­sti pu­to­va­nja, jer po­tre­
ba da se dru­gi upo­zna i shva­ti bar po­jed­no­sta­vlji­va­njem, ot­kri­va i te­žnju za je­din­stvom
sa njim. Oso­bi­ne ko­je ne­do­sta­ju; one ko­je se ne pri­pi­su­ju mi-gru­pi, ili se po­ti­sku­ju kod
„nas”, pre­po­zna­ju se kod „njih”, „dru­gih”, pa na taj na­čin tek „ja” i „dru­gi” mo­že­mo či­ni­ti
ce­li­nu. U svim na­ve­de­nim shva­ta­nji­ma uoča­va se uti­caj psi­ho­lo­gi­je i bo­ga­tih sa­zna­nja
ko­ja nu­di psi­ho­a­na­li­za.

85
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pred­ra­su­da i ste­re­o­tip
Dok se usme­ra­va­ju na sli­ke dru­gih i na na­ci­o­nal­ne ka­rak­te­ri­za­ci­je u knji­žev­no­
sti­ma, ima­go­lo­ška is­tra­ži­va­nja ko­ri­ste poj­mo­ve ste­re­o­ti­pa i pred­ra­su­de. De­fi­ni­sa­ni kao
ob­li­ci po­jed­no­sta­vlji­va­nja slo­že­ne stvar­no­sti u ci­lju nje­nog lak­šeg sa­vla­da­va­nja i si­ste­
ma­ti­za­ci­je ve­li­kog bro­ja in­for­ma­ci­ja ko­je do­pi­ru do po­je­din­ca, u se­be uklju­ču­ju psi­ho­
lo­ška tu­ma­če­nja i osta­ju bli­ski so­ci­jal­noj psi­ho­lo­gi­ji. Uosta­lom, i poj­mo­vi ste­re­o­tip i
pred­ra­su­da po­ti­ču iz so­ci­jal­ne psi­ho­lo­gi­je, a is­tra­ži­va­nje tek­sta u ci­lju de­kon­struk­ci­je
ka­rak­te­ro­lo­gi­ja pe­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka još uvek se po­pu­lar­no na­zi­va­lo so­ci­
o­lo­gi­jom knji­žev­no­sti. Ova­ko shva­će­na, pred­ra­su­da je­ste stav pre­ma ne­kom objek­tu ko­ji
ne od­re­đu­je is­ku­stvo sa njim, ne­go iz­vi­re iz is­ku­stva sa pred­me­tom pred­ra­su­de i sto­ga je
te­ško pro­men­ljiv. Ra­di se o uop­šta­va­ju­ćem sta­vu o ne­kom objek­tu ko­ji ste­re­o­tip po­put
in­stru­men­ta ra­ci­o­na­li­zu­je (La­za­re­vić-Ra­dak 2011: 30). U tek­stu, iz­me­đu ono­ga što se
vi­di i ver­bal­no pre­no­si po­sre­du­je kul­tur­na isto­ri­ja, pa se for­mi­ra sli­ka kao idej­ni kon­
strukt u slo­že­nom od­no­su sa stvar­no­šću. Na­i­me, kom­plek­snu stvar­nost je neo­p­hod­no
po­jed­no­sta­vi­ti, a ova po­jed­no­sta­vlje­nja na­da­lje mo­gu od­i­gra­ti de­struk­tiv­nu po­li­tič­ku
ulo­gu. Za­to is­tra­ži­va­či sli­ke Dru­go­ga ne kri­ju ide­o­lo­šku stra­nu svo­je „mi­si­je”, a nji­hov
za­da­tak se ma­hom okon­ča­va u „osve­tlja­va­nju” „ne­ga­tiv­nih” sli­ka. U post­ko­lo­ni­jal­noj
kri­ti­ci, ste­re­o­tip je pod uti­ca­jem psi­ho­a­na­li­ze umno­go­me uslo­žnjen i shva­ćen kao glav­
na dis­kur­ziv­na stra­te­gi­ja dis­kur­sa ko­lo­ni­ja­li­zma, kao ob­lik zna­nja i iden­ti­fi­ka­ci­je ko­ji
se ko­le­ba iz­me­đu ono­ga što je uvek na me­stu, već po­zna­to, i ono­ga što mo­ra bi­ti po­no­
vo­lje­no (Ba­ba 2004: 128). Do­bra ilu­stra­ci­ja tog po­na­vlja­nja je­ste iner­ci­ja ko­ja pre­no­si
či­ta­ve pa­su­se i stra­ni­ce sta­ri­jih pu­to­pi­sa, učvr­šću­ju­ći, ili ter­mi­no­lo­gi­jom Ho­mi­ja Ba­be,
fik­si­ra­ju­ći sli­ke o pri­pad­ni­ci­ma jed­nog dru­štva. De­vet­na­e­sti vek obi­lu­je ova­kvim ilu­stra­
ci­ja­ma. Po­zna­ti su pri­me­ri bri­tan­skih pu­to­pi­sa o Bal­ka­nu gde se iz­dva­ja­ju isti obi­ča­ji,
an­tro­po­lo­ške ka­rak­te­ri­sti­ke uda­lje­ne od stvar­no­sti, is­ti­ca­nje „čud­nog” na­či­na ži­vo­ta ko­ji
je pre­u­zet iz tek­sta pret­hod­ni­ka. Su­vi­šno je po­mi­nja­ti ne­bro­je­ne pri­me­re „le­njih Afri­ka­
na­ca”, „lu­ka­vih Azi­ja­ta”, „za­o­sta­lih is­toč­nja­ka”. No, ova po­ja­va je iz­ra­že­ni­ja ka­da je reč o
pu­to­pi­snoj fik­ci­ji ili pu­sto­lov­nom ro­ma­nu ko­ji kao da, mi­mo este­ti­ke, pro­na­la­zi svr­hu u
po­na­vlja­nju ge­ne­ra­li­za­ci­je sve dok ona ne bu­de sa­svim usvo­je­na od stra­ne či­ta­o­ca i fik­
si­ra­na u dru­štvu, te po­sta­ne iz­vor sa­zna­nja o jed­noj gru­pi. Na taj na­čin, for­mi­ra se vr­sta
sli­ke za­u­sta­vlje­ne u vre­me­nu, ne­pro­men­lji­ve i kon­ti­nu­i­ra­no po­na­vlja­ne, ka­ko iz pu­to­pi­
sa u pu­to­pis, iz jed­ne u dru­gu epo­hu, ta­ko iz jed­nog u dru­gi iz­vor sa­zna­nja o „dru­gim”
dru­štvi­ma. Jed­no vred­no za­pa­ža­nje od­no­si se na ve­zu iz­me­đu fe­ti­ša i ste­re­o­ti­pa. Prem­da
po­sto­je tri na­či­na na ko­ja se fe­tiš mo­že de­fi­ni­sa­ti, sva tri se sla­žu u jed­nom: od­li­ku­ju ga
neo­bič­na sna­ga i ne­za­vi­sni ži­vot. U sva tri smi­sla, an­tro­po­lo­škom, froj­dov­skom i mark­
si­stič­kom, fe­tiš se ne na­la­zi iz­van su­bjek­ta. Pre­ma Froj­do­vom mi­šlje­nju, fe­tiš na­sta­je sa
de­te­to­vim sa­zna­njem da maj­ka ne­ma pe­nis. „Ka­stri­ra­na maj­ka” kod de­te­ta iza­zi­va strah
i pod­sti­če tra­že­nje objek­ta ko­ji će bi­ti za­me­na za pret­po­sta­vlje­ni maj­čin pe­nis. Fe­tiš je
ozna­ka taj­nog stra­ha i že­lje ko­ja omo­gu­ću­je pri­sva­ja­nje ne­sve­snog sa­dr­ža­ja a da on ni­
ka­da ne po­sta­ne sve­stan.

86
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Uoča­va­ju­ći mo­guć­nost da se ste­re­o­tip iz­jed­na­či sa sli­kom, Ba­ba pri­ka­zu­je či­ta­nja ste­
re­o­ti­pa pre­ko fe­ti­ši­zma po­zi­va­ju­ći se na Fu­koa:
U ovom du­hu iz­no­sim ar­gu­men­te u pri­log či­ta­nju ste­re­o­ti­pa pre­ko fe­ti­ši­zma. Mit
o isto­rij­skom po­re­klu, ra­snoj či­sto­ti, kul­tur­nom pr­ven­stvu – pro­iz­ve­den u od­no­su
pre­ma ko­lo­ni­jal­nom ste­re­o­ti­pu - funk­ci­o­ni­še ta­ko što nor­ma­li­zu­je mno­go­stru­ka
ve­ro­va­nja i ce­pa su­bjek­te ko­ji us­po­sta­vlja­ju ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs kao po­sle­di­cu nje­
go­vog pro­ce­sa po­ri­ca­nja. Sce­na fe­ti­ši­zma funk­ci­o­ni­še po­put, u isti mah, re­ak­ti­va­ci­
je ma­te­ri­ja­la pr­vo­bit­ne fan­ta­zi­je – sta­ha od ka­stra­ci­je i pol­ne raz­li­ke – nor­ma­li­za­ci­je
ove raz­li­ke i po­re­me­ća­ja po­mo­ću fe­ti­ši­stič­kog objek­ta kao za­me­ne za maj­čin pe­nis.
Unu­tar apa­ra­ta ko­lo­ni­jal­ne mo­ći, dis­kur­si pol­no­sti i ra­se po­ve­zu­ju se u pro­ce­su
funk­ci­o­nal­ne na­do­dre­đe­no­sti za­to što sva­ki uči­nak [ ... ] stu­pa u sa­zvuč­je ili pro­
tiv­reč­nost sa dru­gi­ma i ti­me tra­ži po­nov­no pri­la­go­đa­va­nje ili pre­ra­du he­te­ro­ge­nih
ele­me­na­ta ko­ji iz­bi­ja­ju na po­vr­ši­nu na ra­znim me­sti­ma (Ba­ba 2004).
U sve­tlu su­sre­ta „nas” i „dru­gih”, či­ta­nje ra­snog ste­re­o­ti­pa ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa po­
mo­ću fe­ti­ši­zma ima struk­tu­ral­no i funk­ci­o­nal­no oprav­da­nje. Fe­ti­ši­zam po­sta­je ko­le­ba­nje
iz­me­đu afir­ma­ci­je slič­no­sti i ne­la­god­no­sti po­ve­za­ne sa raz­li­kom, a ste­re­o­tip ili fe­tiš pru­ža­
ju pri­stup iden­ti­te­tu kao ob­li­ku mno­go­stru­kog i pro­tiv­reč­nog pri­zna­va­nja raz­li­ke i nje­nog
po­ri­ca­nja. On je jed­nak sce­ni po­na­vlja­nja pri­mal­ne fan­ta­zi­je – su­bjek­to­ve že­lje za či­sto­tom
ko­ja je stal­no ugro­že­na. Ste­re­o­tip je ta­da, kao pri­mar­na tač­ka su­bjek­ti­fi­ka­ci­je i za ko­lo­ni­
zo­va­nog i za ko­lo­ni­za­to­ra sce­na že­lje za iz­vor­no­šću/auten­tič­no­šću ko­ja je uvek ugro­že­na
raz­li­ka­ma ra­se, bo­je i kul­tu­re (Ba­ba 2004: 142). Ste­re­o­tip, da­kle, ni­je pu­ko upro­šća­va­nje
za­to što je po­gre­šna sli­ka, već za­to što je za­u­sta­vlje­na, uko­če­na for­ma pred­sta­ve, a kao ta­
kva po­sta­vlja pro­blem pred pred­sta­vlja­nje su­bjek­ta. Na ovoj uko­če­noj for­mi pred­sta­ve in­
si­sti­ra Ho­mi Ba­ba ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko do­la­zi­mo do „sa­zna­nja” o Dru­gi­ma. Uka­zu­ju­ći na
mo­guć­no­sti raz­li­ke i kru­že­nja ono­ga što bi oslo­bo­di­lo ozna­či­te­lja ko­že/kul­tu­re od fik­sa­ci­ja
ra­sne ti­po­lo­gi­je, ana­li­ti­ke kr­vi, ide­o­lo­gi­ja ra­sne i kul­tur­ne pre­vla­sti, Ba­ba pri­zi­va u po­moć
za­pa­ža­nja Fran­ca Fa­no­na i nje­go­vo „cr­nac osta­je cr­nac”, do­da­ju­ći da ra­sa de­lu­je kao ne­
iz­bri­siv znak ne­ga­tiv­ne raz­li­ke u ko­lo­ni­jal­nim dis­kur­si­ma i za­klju­ču­ju­ći da se po­gub­no
de­lo­va­nje ste­re­o­ti­pa pre­po­zna­je u „spu­ta­va­nju kru­že­nja i ar­ti­ku­la­ci­je ozna­či­te­lja ’ra­se’ kao
bi­lo če­ga dru­gog do nje­go­ve fi­ski­ra­no­sti kao ra­si­zma”. Ta­ko „zna­mo”, do­da­je Ho­mi Ba­ba,
„da su crn­ci raz­blud­ni, Azi­ja­ti dvo­lič­ni...” (Ba­ba 2004: 142).
Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni po­jam sli­ke, neo­dvo­jiv od ste­re­o­ti­pa i pred­ra­su­de. Sli­ka pro­iz­
la­zi iz sve­sti o ne­kom Ja u od­no­su na Dru­gog, o ne­kom Ov­de u od­no­su na Dru­gde. Ona
mo­že bi­ti iz­raz zna­čenj­skog ras­ko­ra­ka iz­me­đu dve vr­ste kul­tur­ne stvar­no­sti, ali i pred­sta­
va ne­kog dru­gog kul­tur­nog kon­tek­sta, ko­jom gru­pa ko­ja je ob­li­ku­je ot­kri­va i/ili tu­ma­
či kul­tur­ni i ide­o­lo­ški pro­stor u ko­jem je sme­šte­na. Ona se na­la­zi u do­me­nu dru­štve­no
ima­gi­nar­nog ko­je je obe­le­že­no bi­po­lar­no­šću iden­ti­tet vs al­te­ri­tet. Ima­gi­nar­no op­sta­je na
ni­vou dru­štva, gru­pe, pa po­sta­je iz­raz su­štin­ske bi­po­lar­no­sti. Po­sma­tra­no dru­štvo po­sta­je
ne­što po­put po­zor­ni­ce na ko­joj se od­vi­ja igra slikâ i predstavâ u ko­ji­ma se ne­ko dru­štvo

87
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

za­mi­šlja, pro­iz­vo­di, u ko­jem se ono osli­ka­va, sa­nja. No, is­tra­ži­va­či pu­to­pi­sa is­ti­ču da ova­
kav pri­stup za­ma­glju­je pra­vi pro­blem, i do­pri­no­si mi­sti­fi­ka­ci­ji stu­di­ja. Sli­ka osta­je je­zik o
Dru­go­me upu­ću­ju­ći na stvar­nost ko­ju ozna­ča­va i iz­ra­ža­va (Pa­ge­a­ux 2009). Ni­je po­treb­no
pre­vi­še te­o­rij­skog pro­mi­šlja­nja da bi se za­klju­či­lo ko­li­ki je uti­caj fran­cu­skog psi­hi­ja­tra
i psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra Ža­ka La­ka­na na raz­u­me­va­nje ovog pro­ble­ma. Ogle­da­lo je in­stru­ment
pu­tem ko­jeg de­te ula­zi u po­re­dak Ima­gi­nar­nog. Dru­gi ko­jeg vi­di u ogle­da­lu je ima­gi­nar­ni,
ali će se de­te iden­ti­fi­ko­va­ti sa njim. Tre­nu­tak u ko­jem se de­te su­o­ča­va sa svo­jom sli­kom u
ogle­da­lu obe­le­ži­će da­lji ži­vot, na­ro­či­to on­da ka­da bu­de mo­ra­lo da iden­ti­fi­ku­je Dru­go­ga
ko­ji je ono sa­mo. U Dru­go­me će uvek bi­ti ma­lo nas sa­mih, on će slu­ži­ti kao vla­sti­ta sli­ka,
ogle­da­lo u ko­jem vi­di­mo ima­gi­nar­nog se­be. Pro­blem me­đu­za­vi­sno­sti sli­ke i iden­ti­fi­ka­ci­
je, ko­ji na ovaj na­čin otva­ra La­kan, do­ći će do iz­ra­ža­ja u ra­du Fran­ca Fa­no­na, uvo­đe­njem
ter­mi­na mi­mi­kri­ja.

Franc Fa­non i psi­ho­pa­to­lo­gi­ja cr­nog/be­log
Ne­mo­gu­će je go­vo­ri­ti o post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci i is­ku­stvu su­sre­ta sa Dru­gim a da se
iz­no­va ne po­me­ne uti­caj psi­hi­ja­tra Fran­ca Fa­no­na na pro­mi­šlja­nja o ko­lo­ni­za­ci­ji. Fa­non
kao kri­ti­čar, ali i sam su­bjekt ko­lo­ni­za­ci­je, uka­zu­je na mo­guć­nost da je Dru­gi one dru­ge
bo­je ne-čo­vek sme­šten u zo­nu ne-bi­ća. Fa­non se­bi po­sta­vlja za­da­tak da is­pi­ta me­ta­fi­zi­ku
be­log i cr­nog ka­ko bi po­ka­zao flu­id­nost ovih ka­te­go­ri­ja. Dok be­li čo­vek se­be sma­tra su­per­
i­or­nim u od­no­su na cr­nog, cr­ni te­ži da bu­de beo. Za­pra­vo, cr­ni čo­vek že­li da do­ka­že be­
lom čo­ve­ku bo­gat­stvo svo­je mi­sli, jed­na­kost svog in­te­lek­ta. Za cr­nog čo­ve­ka ta­ko po­sto­ji
sa­mo jed­na mo­guć­nost, jed­na sud­bi­na – a ona je be­la. Fa­no­no­vo oru­đe je psi­ho­a­na­li­tič­ko
i uz nje­go­vu po­moć on pri­ka­zu­je funk­ci­o­ni­sa­nje kom­plek­sa in­fe­ri­or­no­sti kao dvo­stru­kog
pro­ce­sa. Pri­mar­no, ovaj pro­ces je eko­nom­ski, i po­sle­dič­no in­ter­na­li­za­cij­ski, ili bli­že Fa­
no­nu, na de­lu je epi­der­ma­li­za­ci­ja in­fe­ri­or­no­sti. Ona ot­po­či­nje kao te­žnja za pro­me­nom
bo­je ko­že, okon­ča­va­ju­ći se u pri­hva­ta­nju ele­me­na­ta dru­ge kul­tu­re, je­zi­ka, sto­ga što se oni
sma­tra­ju kom­plek­sni­jim, bo­ga­ti­jim, bo­ljim.
U su­prot­no­sti sa in­di­vi­du­a­li­zmom in­he­rent­nim Froj­do­vom shva­ta­nju, Fa­non pri­me­
ću­je da ali­je­na­ci­ja cr­nog čo­ve­ka ni­je in­di­vi­du­al­no pi­ta­nje. To je pi­ta­nje so­ci­o­di­jag­no­sti­ke:
be­la ci­vi­li­za­ci­ja i evrop­ska kul­tu­ra se usme­ra­va­ju na ci­vi­li­za­cij­sku „de­vi­ja­ci­ju crn­ca” do
tač­ke ka­da će on bi­ti iz­jed­na­čen sa „cr­nom du­šom”, a ona sa ar­te­fak­tom be­log čo­ve­ka.
Ov­de Fa­non po­ve­zu­je Froj­do­vu psi­ho­a­na­li­zu i Jun­go­vu ana­li­tič­ku psi­ho­lo­gi­ju ka­ko bi pre­
i­spi­tao pri­men­lji­vost da­tih še­ma na cr­nog čo­ve­ka i za­klju­čio da je va­žno ne sa­mo vi­de­ti
efek­te ra­si­zma na crn­ce ne­go i ana­lo­gi­ju sa efek­ti­ma sek­su­al­ne re­pre­si­je. Sa froj­dov­ske
tač­ke gle­di­šta, be­li Evro­plja­ni ne mo­gu bi­ti sve­sni svo­jih po­ti­snu­tih sek­su­al­nih že­lja, sto­ga
što one je­su po­ti­snu­te. Ne­sve­sno cr­nog čo­ve­ka se ne sa­sto­ji od po­ti­snu­tog ose­ća­nja in­fe­
ri­or­no­sti jer on ni­je pri­nu­đen da se su­o­čva sa dra­mom ka­stra­ci­je. Na­su­prot ono­me što
se od­vi­ja u du­šev­nom ži­vo­tu be­log čo­ve­ka, in­fe­ri­or­nost crn­ca je sve­sno. Fa­non se jed­na­
ko su­prot­sta­vlja Jun­go­vom shva­ta­nju ko­lek­tiv­no ne­sve­snog i me­đu pr­vi­ma ga re­la­ti­vi­zu­je
na ni­vou „ra­se” sma­tra­ju­ći da poj­mo­vi „in­stinkt” i „ra­sa” ni­su do­volj­no di­fe­ren­ci­ra­ni. U

88
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

tom po­gle­du, ko­lek­tiv­no ne­sve­sno je ve­za­no za ce­re­bral­nu struk­tu­ru, a mi­to­vi i ar­he­ti­po­vi
su stal­ni en­gra­mi ra­se. Da­kle, Fa­non pri­me­ću­je da ne­sve­sno osta­je de­ter­mi­ni­sa­no kul­tu­
rom, pa te­žnje, stra­ho­vi, obra­sci ni­su isti kod be­log i cr­nog čo­ve­ka, kao što se, po­sle­dič­no,
mo­ra­ju raz­li­ko­va­ti kod pri­pad­ni­ka raz­li­či­tih gru­pa, i ta­ko da­je jed­nu od pr­vih vred­nih
i ute­me­lje­nih kri­ti­ka Jun­go­vog de­la. Isto­vre­me­no, Fa­non se sla­že sa glav­nim Jun­go­vim
po­stav­ka­ma ko­je se ti­ču pu­te­va ko­ji­ma cr­ni čo­vek, ali i Dru­gi uop­šte, po­sta­ju sim­bo­li op­
skur­nog, zlog, opa­snog, što ne va­ži sa­mo za crn­ce, ne­go i za Je­vre­je, ka­sni­je i za sve ko­ji se
na­la­ze iz­van „mi-gru­pe”. Be­lo osta­je sim­bol Prav­de, Isti­ne, Ne­vi­no­sti. Te­lo ovog Dru­gog
je cr­no, a sto­ga je cr­na i nje­go­va du­ša. On je iz­jed­na­čen sa Zlim i Ru­žnim sa­mo zbog bo­je
ko­že. U evrop­skim kul­tu­ra­ma, onaj ko­ji mu­či je crn, đa­vo je crn, pr­lja­vo je cr­no, cr­na je
i Sen­ka sa­ma. Ta ne­ga­tiv­nost cr­nog čo­ve­ka na­la­zi iz­raz u iz­jed­na­ča­va­nju cr­nog čo­ve­ka sa
gre­hom ili sa ne­ga­tiv­nom stra­nom ka­rak­te­ra, onim što se po­ti­sku­je, nje­go­ve emo­ci­je su
ni­že. Na­sta­vlja­ju­ći da pre­i­spi­tu­je froj­dov­ske i jun­gov­ske po­stav­ke, Fa­non za­klju­ču­je da je
iz­vor ovog sim­bo­li­zma bo­je i ne­ga­tiv­nog ste­re­o­ti­pi­zi­ra­nja utkan u psi­hič­ku struk­tu­ru be­
log čo­ve­ka. U naj­du­bljim slo­je­vi­ma psi­he evrop­skog ne­sve­snog, ta­lo­že se ne­mo­ral­ni im­
pul­si, že­lje ko­jih se sti­di, pa ta­ko Evro­plja­nin že­li da is­pr­va pri­kri­je, a po­tom uni­šti svog
unu­tra­šnjeg crn­ca (Clar­ke 1967: 3–5). U ko­lek­tiv­nom ne­sve­snom be­log Evro­plja­ni­na on
su­ge­ri­še da cr­no igra ulo­gu Sen­ke onog de­la lič­no­sti ko­ji sto­ga što su od­re­đe­ne oso­bi­ne
po­ti­snu­te, in­hi­bi­ra­ne jer ih dru­štvo ne že­li, osta­je ta­ko­đe po­ti­snut. Sen­ka se u jun­gov­skoj
ana­li­zi po­sma­tra kao sto­žer za­bra­nje­nog. Reč je o ar­he­tip­skoj fi­gu­ri ko­ja je deo je­din­ke, ali
i ne­ka vr­sta ot­ce­plje­nja nje­go­vog bi­ća ko­je je po­ve­za­no sa njim baš kao „nje­go­va sen­ka”.
Su­sret sa Sen­kom ko­ji po­je­di­nac iz­lo­žen re­pre­si­ji dru­štva ret­ko do­sti­že, vi­še­stru­ko se po­
kla­pa sa osve­šće­njem ono­ga što Jung na­zi­va ti­pom funk­ci­je i ti­pom za­u­ze­tog sta­va ko­jem
čo­vek pri­pa­da. Ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­na funk­ci­ja i raz­vi­je­ni in­fe­ri­or­ni na­čin za­u­zi­ma­nja sta­va
či­ne „mrač­nu stra­nu čo­ve­ka”, pra­i­skon­sku na­da­re­nost čo­ve­ko­ve pri­ro­de ko­ja se od­ba­cu­je
iz mo­ral­nih, estet­skih ili dru­gih raz­lo­ga ko­je dru­štvo na­me­će. Sve dok čo­vek di­fe­ren­ci­ra
svo­ju osnov­nu funk­ci­ju, osta­le tri funk­ci­je osta­ju u mra­ku, sme­šte­ne u „sen­ci” (Ja­ko­bi
2000: 161). Pre­ci­zni­je, dru­štvo po­dr­ža­va od­re­đe­ni skup oso­bi­na po­je­din­ca, pa ga ovaj po
auto­ma­ti­zmu ne­gu­je, dok dru­ge oso­bi­ne, ko­je mo­gu skri­va­ti i zna­čaj­ne po­ten­ci­ja­le, osta­ju
za­tvo­re­ne u ne­sve­snom. Ta­ko po­je­di­nac ne­gu­je sa­mo je­dan deo se­be, dok dru­gi osta­je za­
klju­čan i u naj­ve­ćem bro­ju po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va ni­ka­da osve­šćen. U tom smi­slu, cr­nac je
za be­log čo­ve­ka sve ono što ovaj se­bi ne mo­že da pri­sve­sti, a da bi se to osve­šće­nje spre­či­lo,
nje­go­ve ima­gi­nar­ne oso­bi­ne op­te­re­će­ne su ne­ga­tiv­nim.
Za raz­u­me­va­nje oso­bi­na ko­je put­nik pri­pi­su­je Dru­go­me, ko­li­ko i za na­čin na ko­ji taj
Dru­gi raz­u­me se­be, bit­na su zna­če­nja sa­dr­ža­na u sa­mom na­slo­vu Fa­no­no­ve knji­ge Cr­na
ko­ža, be­la ma­ska. Ona su­ge­ri­še mi­mi­kri­ju o ko­joj go­vo­ri La­kan, i doc­ni­je Ba­ba, pro­ces
u ko­jem evrop­ska ci­vi­li­za­ci­ja, bu­du­ći da po­sta­je me­ri­lo vred­no­sti i uku­sa, na­me­će svom
Dru­go­me ose­ća­nje ni­že vred­no­sti zbog ko­je se on sa­mo na­iz­gled do­bro­volj­no pre­da­je ra­z-
nim ob­li­ci­ma asi­mi­la­ci­ja i sa­mo­po­ni­šta­va­nja. Ona se spro­vo­di pod ma­skom so­ci­ja­li­za­ci­je
Dru­go­ga ko­ji se, bu­du­ći da ne de­li vred­no­sti i ma­ni­re evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je, mo­ra pod­vr­ći

89
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

de­lo­va­nju nje­nog ra­zu­ma. Pro­mi­šlja­nja o in­ter­na­li­za­ci­ji, ko­ja po­ti­ču od Ol­por­ta, da­nas se
sve če­šće su­sre­ću u kri­ti­ci na­ra­tiv­nih ob­li­ka za­pad­ne do­mi­na­ci­je. Jed­no od pod­ruč­ja ko­je
se uklju­ču­je u ova­kve kri­ti­ke da­nas je i Bal­kan. No, osno­vu za ova­kva pro­mi­šlja­nja da­je
Edvard Said ko­ji, osla­nja­ju­ći se na Fu­ko­o­va sa­zna­nja, ob­ja­šnja­va pro­ces ko­jim se Za­pad
ko­ri­sti slo­že­nom mre­žom utka­nom u od­nos zna­nja i mo­ći, i na­me­će se kao je­di­no me­ri­lo
vred­no­sti.

Psi­ho­lo­gi­ja osva­ja­nja
Osva­ja­nje, stvar­no ili na­ra­tiv­no, o ko­jem post­ko­lo­ni­jal­ni kri­ti­ča­ri go­vo­re, na du­bljem
ni­vou, pre­po­zna­je se kao jed­na od iga­ra do­mi­na­ci­je. U isto­rij­skoj per­pek­ti­vi, post­ko­lo­ni­jal­
na te­o­ri­ja po­ti­če od Sa­i­do­vog ori­jen­ta­li­zma. Ona­ko ka­ko ga vi­di Said, ori­jen­ta­li­zam je na­čin
da se is­tra­ži kom­plek­snost mo­ći i zna­nja i pro­iz­ve­de raz­u­me­va­nje ko­lo­ni­ja­li­zma na ni­vou
re­pre­zen­ta­ci­je. Ori­jen­ta­li­stič­ki dis­kurs pred­sta­vlja Za­pad kao su­per­i­or­ni, a Is­tok kao in­fe­ri­
or­ni pol ovih po­de­la, pa se zna­čaj ori­jen­ta­li­zma ne pre­po­zna­je sa­mo u to­me što je on pr­va
kri­ti­ka za­pad­nog ko­lo­ni­ja­li­zma, već u za­pa­ža­nju da ko­lo­ni­ja­li­zam funk­ci­o­ni­še kao dis­kurs
do­mi­na­ci­je. Ta­ko je ori­jen­ta­li­zam pri­su­tan u di­na­mi­ci ko­lo­ni­ja­li­zma, im­pe­ri­ja­li­zma i mo­ći.
U psi­ho­lo­škoj per­spek­ti­vi, Nan­di po­ka­zu­je da je bri­tan­ski ko­lo­ni­ja­li­zam bli­sko po­ve­zan sa
po­li­tič­kom do­mi­na­ci­jom i tra­di­ci­o­nal­nom do­mi­na­ci­jom u okvi­ru bri­tan­ske kul­tu­re (Pan
2007: 57). Da­kle, reč je o do­mi­na­ci­ji „mu­škog” nad „žen­skim”, ko­je funk­ci­o­ni­še u tra­di­ci­
o­nal­nim okvi­ri­ma, ob­li­ku­ju­ći dru­štvo i u po­li­tič­kom smi­slu. Us­po­sta­vlja­njem ho­mo­lo­gi­je
iz­me­đu sek­su­al­ne do­mi­na­ci­je i po­li­tič­ke i voj­ne do­mi­na­ci­je, ka­te­go­ri­je „mu­ško­sti” su u okvi­
ru bri­tan­ske kul­tu­re re­de­fi­ni­sa­ne ka­ko bi raz­vi­le re­strik­tiv­nu ma­sku­li­nost ko­ja sva­ki ob­lik
„fe­mi­ni­no­sti” u mu­škar­cu tre­ti­ra kao opa­san i šte­tan. Psi­ho­lo­ške sna­ge ko­ji­ma se ko­ri­sti
ko­lo­ni­ja­li­zam de­va­lu­i­ra­ju hu­ma­ne vred­no­sti ka­ko u dru­štvu ko­lo­ni­za­to­ra ta­ko i u dru­štvu
ko­lo­ni­zo­va­nog. Čak i ka­da eko­nom­ski, ad­mi­ni­stra­tiv­ni, voj­ni i po­li­tič­ki ko­lo­ni­ja­li­zam pre­
sta­je, osta­je onaj ima­gi­nar­ni ko­ji se od­ra­ža­va kao po­tre­ba za osva­ja­njem uda­lje­nih pod­ruč­ja,
ako ne dru­ga­či­je, na ni­vou pu­to­pi­snog tek­sta. Nan­di ta­ko­đe is­ti­če kon­ti­nu­i­tet iz­me­đu is­ku­
stva ko­lo­ni­zo­va­nog i ko­lo­ni­za­to­ra, jer ko­lo­ni­za­tor, bu­du­ći da se pred­sta­vlja kao uni­ver­zal­na
vred­nost, ima mi­si­ju ko­jom ko­lo­ni­zo­va­nog spa­sa­va od nje­go­ve vla­sti­te „za­o­sta­lo­sti”.
Ko­lo­ni­zo­va­ni je u ulo­zi za­pad­nog dru­gog Ja, ono­ga što je on na­vod­no osta­vio u dav­
noj pro­šlo­sti, što je mo­gao bi­ti ali ni­je po­stao, pa su ta­ko oni dva li­ca isto­ga, i po pra­vi­lu,
dvo­stru­ke žr­tve psi­ho­lo­škog pro­ce­sa ko­lo­ni­za­ci­je. Nan­di ne uoča­va ja­snu di­stink­ci­ju iz­me­
đu po­bed­ni­ka i žr­tve, i iz­me­đu ko­lo­ni­zo­va­nog i ko­lo­ni­za­to­ra, pa da­je hi­brid­nu i ne­sta­bil­nu
kon­cep­tu­a­li­za­ci­ju ovih ka­te­go­ri­ja (Pan 2007: 54). Oba osta­ju iz­lo­že­na pri­ti­sci­ma psi­ho­lo­ških
me­ha­ni­za­ma do­mi­na­ci­je, i dok se pred jed­nog po­sta­vlja im­pe­ra­tiv ovla­da­va­nja i do­mi­na­ci­je,
dru­gi pre­ra­sta u sub­mi­siv­nog, u obje­kat vla­sti i ovla­da­va­nja. Nje­go­vo psi­ho­lo­ško tu­ma­če­nje
od­no­sa ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nih jed­na je od naj­če­šće kri­ti­ko­va­nih ta­ča­ka post­ko­lo­ni­jal­
ne kri­ti­ke. Iz­jed­na­ča­va­nje ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nih, prem­da re­la­ti­vi­zu­je bi­nar­nu lo­gi­ku,
kri­ti­ča­ri pre­po­zna­ju kao po­ku­šaj bri­sa­nja gra­ni­ce iz­me­đu do­brih i lo­ših, te se ova pa­ra­dig­ma
pre­po­zna­je i kao po­li­tič­ka igra na men­tal­nom pla­nu. U tom smi­slu, do­mi­na­ci­ja Za­pa­da se

90
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­že ob­ja­sni­ti tra­di­ci­o­nal­nim mo­de­li­ma ko­ji se na­la­ze u ovim dru­štvi­ma. Igra „su­per­i­or­
no­sti” mu­škar­ca nad že­nom ipak ni­je pri­sut­na sa­mo u dru­štvi­ma Za­pa­da, ali se pre­ma Nan­
di­je­vom mi­šlje­nju ona pre­po­zna­je u dru­gim sup­til­ni­jim ob­li­ci­ma. Sim­bo­li, ob­li­ci od­no­še­nja
i uče­stvo­va­nja u raz­li­či­tim aspek­ti­ma ži­vo­ta, u skla­du sa bi­nar­nom lo­gi­kom uvek su mu­ški/
žen­ski, pa je upra­vo pro­pu­šta­nje sim­bo­la sa „žen­skim” pred­zna­kom, obra­za­ca po­na­ša­nja
ko­ji se pri­pi­su­ju že­ni u za­pad­nim dru­štvi­ma, ono što obez­be­đu­je re­la­tiv­nu su­per­i­or­nost Za­
pa­da, ko­li­ko i re­la­tiv­nu su­per­i­or­nost Is­to­ka. Me­đu­tim, či­ni se da Nan­di ov­de da­je pri­mat
vred­no­sti­ma Za­pa­da, što one­mo­gu­ća­va da shva­ti­mo ka­ko je ad­mi­ni­stra­tiv­na, voj­na i po­li­
tič­ka moć ipak pri­pa­la ovoj „po­lo­vi­ni” sve­ta. Re­la­ti­vi­za­ci­ja bi­nar­ne lo­gi­ke ko­ja je nu­žna opet
vra­ća na po­čet­nu po­zi­ci­ju i osta­vlja bez od­go­vo­ra ka­ko je Za­pad osva­jao Is­tok.

Fe­mi­ni­stič­ko či­ta­nje pu­to­pi­sa i psi­ho­lo­gi­ja
Post­ko­lo­ni­jal­na li­te­ra­tu­ra ot­kri­va zna­čaj rod­nih ulo­ga u kon­stru­i­sa­nju su­bal­ter­nih su­
bje­ka­ta (Jac­kson 2008: 43–44). Evrop­ska ci­vi­li­zi­ra­ju­ća mi­si­ja u Tre­ćem sve­tu pre­po­zna­je se
kao sim­bo­lič­ka pe­ne­tra­ci­ja u te­lo in­fe­ri­o­ri­zo­va­nog Dru­go­ga. Ot­kri­va­nje „raj­skog No­vog
sve­ta” do­go­di­lo se na „ne­tak­nu­toj pri­ro­di”, „de­vi­čan­skim ostr­vi­ma”, „ne­vi­noj ze­mlji”, me­đu
„ne­is­kva­re­nim lju­di­ma”. Me­đu ne­iz­o­stav­nim opi­si­ma ze­mlje ko­ja se ot­kri­va na­la­ze se „ne­
tak­nu­te šu­me” kroz ko­je se ko­lo­ni­za­tor te­ško pro­bi­ja, dok je osva­ja­nje pra­će­no pri­zo­ri­ma
pro­li­va­nja ne­vi­ne kr­vi. Ju­nak ko­ji osva­ja naj­če­šće je Evro­plja­nin, na­uč­nik ko­ji do­la­zi u ne­
po­zna­tu ze­mlju pu­nu pri­rod­nih bo­gat­sta­va, me­đu sta­nov­ni­ke ko­ji ne ume­ju da ih ko­ri­ste.
Ova­kvi mo­ti­vi su pre­tekst ka­pi­ta­li­zma i sim­bo­lič­ki se po­i­gra­va­ju in­stru­men­ta­li­za­ci­jom te­la
že­ne (Bra­di­o­ti 2002: 115). Eti­mo­lo­gi­ja Vir­dži­ni­je uka­zu­je na aso­ci­ja­tiv­nu ve­zu iz­me­đu ne­
po­zna­te ze­mlje i de­vi­čan­stva. Lju­di ko­ji ih na­se­lja­va­ju jed­na­ko su ne­vi­ni i ne­is­kva­re­ni, po­put
Pet­ka u Ro­bin­zo­nu Kru­sou. Ta­ko on po­sta­je Adam, jer ga je bog stvo­rio u pe­tak, po­sta­je pr­vi
čo­vek, ne­vin i još ne­is­kva­ren; onaj ko­ji ži­vi u pr­vo­bit­nom ra­ju pre ne­go što je na­stu­pio greh.
No, sa­mo ime Adam već na­go­ve­šta­va da će do gre­ha do­ći, da će za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja „is­kva­
ri­ti” ne­vi­nog i jed­no­stav­nog čo­ve­ka jer je to­ko­ve „raz­vo­ja” i „ci­vi­li­zi­ra­ju­će mi­si­je” ne­mo­gu­će
pre­ki­nu­ti. Kva­re­nje iz­vor­nog, mit o nje­go­vom na­ru­ša­va­nju, ov­de se pri­ka­zu­ju kao tra­gič­na
ne­mi­nov­nost ko­ja će tek po­ka­za­ti svo­je pra­vo li­ce (Da­vi­es 1986: 2–24).
Sta­nov­ni­štvo uda­lje­nih, ne­po­zna­tih ze­ma­lja ži­vi u pr­vo­bit­nom ra­ju, zbog na­iv­no­sti i
ne­vi­no­sti oni mo­ra­ju bi­ti žr­tvo­va­ni, a to ga­ran­tu­je uspe­šnost ci­vi­li­za­to­ro­ve mi­si­je. Ci­vi­li­
za­ci­ja se po pra­vi­lu tre­ti­ra kao mu­ška­rac, a ula­zak ci­vi­li­za­ci­je u ne­po­zna­tu ze­mlju kao čin
nje­ne oplod­nje. Upra­vo će ula­zak do­mi­nant­nog ci­vi­li­zi­ra­ju­ćeg sve­ta do­pri­ne­ti da se oni re­
pro­du­ku­ju, „oplo­de” ili „pro­cve­ta­ju”. U tom smi­slu, ove in­ter­pre­ta­ci­je no­se iz­ve­sne slič­no­sti
sa Nan­di­je­vim shva­ta­njem osva­ja­nja i do­mi­na­ci­je. One se pak za­dr­ža­va­ju na sim­bo­lič­kom,
na na­go­ve­šta­ji­ma pro­me­ne i po­ma­žu re­la­ti­vi­za­ci­ju rod­nih ulo­ga. No, ova­kve in­ter­pre­ta­ci­je,
kao i Nan­di­je­va, mo­gu zvu­ča­ti i pa­ra­dok­sal­no, s ob­zi­rom na to da se za­pad­na dru­štva odi­sta
sa­mo­po­i­ma­ju kao ma­sku­li­na. U tom smi­slu, one mo­gu de­lo­va­ti kao po­vla­đi­va­nje ko­lo­ni­za­
to­ru. Ni­je ret­kost da ma­sku­li­nost Za­pa­da bu­de iro­ni­zo­va­na, kao u slu­ča­ju broj­nih tek­sto­va
o Bal­ka­nu. Na­i­me, na Bal­ka­nu se za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja pred­sta­vlja kao ne­što što če­ka da bu­

91
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

de „oplo­đe­no” Bal­ka­nom, svo­jim „mla­dim, vi­tal­nim de­lom”. U pu­to­pi­snoj fik­ci­ji, baj­ka­ma
ko­je go­vo­re o Dru­gom sve­tu, a u pro­te­klih sto­ti­nak go­di­na i na fil­mu, is­toč­nom ze­mljom
go­spo­da­ri že­na ko­ja je per­so­ni­fi­ku­je. Lju­bav­na afe­ra sa ko­lo­ni­za­to­rom okon­ča­va se tra­gič­no
po nju, ali je re­zul­tat ra­đa­nje no­vog voj­sko­vo­đe, ili mu­dra­ca (Sho­hat 1997: 23). Voj­sko­vo­đa
ko­jem se pri­pi­su­ju atri­bu­ti po­put „neo­bič­ne sna­ge”, „vi­tal­no­sti”, „le­po­te”, za­pra­vo je uvod u
sim­bi­o­zu Is­to­ka i Za­pa­da, on je hi­brid­ni pro­dukt u ko­jem se sta­pa­ju ci­vi­li­zi­ra­ju­ća mi­si­ja Za­
pa­da i mla­dost i vi­tal­nost Is­to­ka.

Pu­to­va­nje i du­šev­ni ne­mir
Pu­to­pi­sni ža­nr do­ti­če ne­mir po­je­din­ca i dru­štva ko­ji post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci upor­no
iz­mi­ču (Mu­sgro­ve 1991: 31). On se sla­že da je osno­va pu­to­pi­snog žan­ra u struk­tu­ri ob­re­da
pre­la­za, ka­ko ga je for­mu­li­sao Ar­nold van Ge­nep, i pro­stor­nom pre­la­sku iz jed­ne zo­ne u
dru­gu, ko­ji se mo­že po­sma­tra­ti kao kri­tič­ni mo­me­nat za iden­ti­tet su­bjek­ta. Dok u sta­rom
ili sred­njem ve­ku po­je­di­nac na­pu­šta po­zna­ti pro­stor u že­lji za osva­ja­njem, pri­do­bi­ja­njem
pri­rod­nih re­sur­sa, u bur­žo­a­skom dru­štvu ga mo­ti­vi­še že­lja za pre­la­skom, ula­skom u ne­u­
tral­nu zo­nu gde je nje­gov sta­ri iden­ti­tet po­ni­šten. U do­ba ras­tu­će in­du­stri­ja­li­za­ci­je, su­bjek­ti
na­pu­šta­ju po­zna­ti pro­stor u te­žnji za pro­na­la­že­njem auten­tič­no­sti, iz­vor­ne jed­no­stav­no­sti,
ne­is­kva­re­nog pro­sto­ra. Pu­to­va­nju pret­ho­de de­pre­si­ja i ank­si­o­znost, pa ne­za­do­volj­stvo po­
sto­je­ćim iden­ti­te­tom bi­va za­me­nje­no iz­la­ga­njem iden­ti­te­ta kri­zi. U de­vet­na­e­stom ve­ku, pu­
to­va­nje u ma­lo po­zna­te kra­je­ve sma­tra­lo se efi­ka­snim le­kom pro­tiv de­pre­si­je i kao ta­kvo bi­lo
pre­po­ru­či­va­no od stra­ne le­ka­ra.
Op­ser­va­ci­ja Ar­nol­da van Ge­ne­pa o ob­re­di­ma pre­la­za uka­zu­je na sce­na­rio pro­me­ne sta­
tu­sa. Ter­min „ob­re­di pre­la­za” ko­ri­sti se da ozna­či po­je­di­nač­nu ri­tu­al­nu prak­su, dok se sa­
sto­ji iz tri kom­po­nen­te: se­pa­ra­ci­je, li­mi­nal­no­sti i in­kor­po­ra­ci­je. Ne­u­tral­na zo­na je otvo­re­na i
do­stup­na kao ne­is­pi­sa­no po­lje Afri­ke, okru­že­no sve­tim zo­na­ma ko­je su kul­tur­no ko­di­ra­ne.
Te zo­ne se naj­če­šće pri­ka­zu­ju kao pu­sti­nje, ne­tak­nu­te šu­me, pro­stor na ko­ji sva­ko mo­že ot­
pu­to­va­ti i ko­ri­sti­ti nje­go­ve pri­rod­ne re­sur­se. To pod­ra­zu­me­va i ozna­ke sve­to­sti, te­ri­to­ri­je
na raz­li­či­tim stra­na­ma ne­u­tral­nih zo­na su sve­te sva­ko­me ko je u nji­ma. Onaj ko pre­la­zi iz
jed­ne zo­ne u dru­gu, na­ći će se fi­zič­ki i ma­gij­ski u zo­ni ko­ja je iz­me­đu dva sve­ta, pa se u post­
ko­lo­ni­jal­noj ter­mi­no­lo­gi­ji su­ge­ri­še da od­nos iz­me­đu do­mi­nant­nog i in­fe­ri­or­nog omo­gu­ća­
va is­tra­ži­va­nje sa­kra­li­za­ci­je. Pu­to­va­ti zna­či kre­ta­ti se iz­me­đu sve­to­va. No, to ni­je iz­o­sta­nak
ne­go ne­do­volj­na de­fi­ni­sa­nost iden­ti­te­ta. S ob­zi­rom na to da je nje­gov iden­ti­tet ne­si­gu­ran,
uz­dr­man, put­nik ni­je sa­mo­u­ve­re­ni ko­lo­ni­za­tor, već ras­ce­plje­ni su­bjekt. Pu­to­va­nje i pre­la­zak
gra­ni­ce pod­ra­zu­me­va­ju ge­o­graf­sku i psi­hič­ku po­dvo­je­nost, an­ti­ci­pi­ra­ju kon­fu­zi­ju us­po­sta­
vlje­nog re­da ko­ja po­sta­je kul­tur­na dis­funk­ci­ja. Ne­sta­bil­nost i psi­hič­ki kon­flik­ti po­sta­ju sim-
p­to­ma­tič­ni ne sa­mo za in­di­vi­du­al­ne su­bjek­te ne­go za či­tav ide­o­lo­ški si­stem, jer se po­je­di­nac
ko­ji pu­tu­je su­sre­će sa no­vim obra­sci­ma kul­tu­re i su­prot­nim vred­no­sti­ma. Po­je­di­nac ko­ji se
kre­će iz­me­đu sve­to­va sli­čan je mit­skom he­ro­ju ko­ji tre­ba da pre­đe put pre­pun opa­sno­sti, da
osvo­ji i po­be­di. Mo­der­ni­stič­ko pri­la­go­đa­va­nje van Ge­ne­po­vog shva­ta­nja na­la­zi iz­raz u ra­
do­vi­ma Jun­go­vih sled­be­ni­ka. De­te, ne­za­do­volj­no so­ci­jal­nim okru­že­njem i po­ro­dič­nim od­

92
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

no­si­ma, ma­šta o bek­stvu od ku­će. Fa­sci­na­ci­ja sli­kom ne­po­zna­tih oba­la, že­lja za pre­la­že­njem
mo­ra, na­sle­đe­na je iz ovog pe­ri­o­da i oču­va­na kod od­ra­slog. Od­ra­sli ko­ji pu­tu­je ose­ća se kao
de­te ko­je na­pu­šta okru­že­nje ko­jim je ne­za­do­volj­no, isto­vre­me­no on je he­roj ko­ji sa­vla­da­va
no­va pro­stran­stva na ar­he­tip­skom pu­to­va­nju ka ce­lo­vi­to­sti. Ni u jed­noj for­mi in­ter­pre­ta­ci­je
pu­to­pi­sa ova shva­ta­nja ni­su do­volj­no za­stu­plje­na. Ma­da se že­lja za pro­me­nom i tran­scen­di­
ra­njem po­zna­te kul­tu­re uzi­ma zdra­vo za go­to­vo, in­te­re­so­va­nje za ve­zu iz­me­đu mo­ti­va­ci­je
put­ni­ka i pred­sta­va ko­je ima o Dru­go­me ni­je do­volj­no is­pi­ta­no. No, ta te­žnja no­si i dru­ga
zna­če­nja, po­put ono­ga ko­je se od­no­si na na­la­že­nje kom­ple­men­tar­ne dru­ge po­lo­vi­ne na raz­
li­či­tim ni­vo­i­ma. Dru­gi ni­je sa­mo pred­met fe­ti­ši­za­ci­je i ste­ro­ti­pi­za­ci­je, ne­go je i psi­ho­lo­ški
od­raz i sto­ga tre­ba da bu­de in­te­gri­san u po­je­din­ca ka­ko bi ovaj do­sti­gao ce­lo­vi­tost. Na sli­čan
na­čin, Za­pad osva­ja Is­tok, ne sa­mo da bi nji­me ad­mi­ni­stra­tiv­no, aka­dem­ski i ima­gi­na­cij­ski
ovla­dao, ne­go i da bi se u nje­mu ogle­dao i po­stao ce­lo­vit.

Za­vr­šna raz­ma­tra­nja
Upra­vo je Fa­no­no­vo shva­ta­nje, ko­jim je za­po­če­to iz­la­ga­nje o zna­če­nju su­sre­ta sa Dru­
gim, uvod u po­ve­zi­va­nje pu­to­va­nja sa osve­tlja­va­njem pro­jek­ci­ja. Dru­gi je pred­met stra­ha, od
nje­ga se za­zi­re ona­ko ka­ko se to či­ni sa Sen­kom, dok je po­ve­zan sa fa­sci­na­ci­jom ka­da na­li­
ku­je na Ani­mu ili Ani­mu­sa. U tom po­gle­du, pu­to­va­nje je­ste po­tra­ga za kom­ple­men­tar­nom
dru­gom po­lo­vi­nom, ka­da je ona pred­met po­ru­ge, fa­sci­na­ci­je, pre­zi­ra i stra­ha. Tek sa tim
Dru­gim, bi­lo da je reč o igri do­mi­na­ci­je ko­ja se okon­ča­va po­ro­blja­va­njem, na­ra­tiv­nim osva­
ja­njem, ili fe­ti­ši­za­ci­jom nje­go­vog te­la, po­sti­ći će se kom­ple­men­tar­nost, a to ste­re­o­ti­pu i pred­
ra­su­di omo­gu­ću­je da de­lu­je. Čak je strah ko­ji pod­sti­če fe­ti­ši­za­ci­ju po­ve­zan sa fa­sci­na­ci­jom
tim dru­gim i dru­ga­či­jim, pri­su­stvom ili od­su­stvom ono­ga što put­nik po­se­du­je. Po­ti­snu­te,
ne­pri­zna­te oso­bi­ne put­nik će pre­po­zna­ti kod Dru­go­ga, on će bi­ti ob­ja­šnjen u ka­te­go­ri­ja­ma
ko­je na­me­će vla­sti­ta kul­tu­ra ili će mu bi­ti pri­pi­sa­ne jed­na­ko fan­ta­stič­ne oso­bi­ne po­put, u to
vre­me, neo­stva­re­nih put­ni­ko­vih te­žnji, kao što je ona da mo­že da po­le­ti. Ono što dru­štvo
put­ni­ka se­bi od­bi­ja da pri­zna, na­ći će me­sto u za­mi­šlje­nim oso­bi­na­ma Dru­go­ga.
Mo­der­ni­stič­ka kri­ti­ka ili pak uža­sa­va­nje nad pri­mi­tiv­no­šću kao pro­jek­to­va­ni strah od
ci­vi­li­za­ci­je i in­du­stri­ja­li­za­ci­je za­pra­vo su obr­nu­ta stra­na tog pro­ce­sa. Fa­no­no­va psi­ho­pa­to­
lo­gi­ja cr­nog di­rekt­no se od­no­si na po­ti­ski­va­nje oso­bi­na ko­je se sme­šta­ju u Sen­ku, u cr­nog
čo­ve­ka ko­ji će zbog pro­jek­ci­ja be­log bi­ti po­ro­bljen, pro­ga­njan – na­ra­tiv­no, ad­mi­ni­stra­tiv­no,
za­kon­ski i sim­bo­lič­ki iz­jed­na­čen sa za­o­sta­lo­šću, zlom, svim onim što Evro­plja­nin se­bi ne
pri­zna­je ili či­me se­be pla­ši. Pre­ma dru­gim shva­ta­nji­ma, stra­na, tu­đa, ne­po­zna­ta i sto­ga sim­
bo­lič­ki ne­is­pi­sa­na te­ri­to­ri­ja iz­jed­na­ča­va se sa rod­nom dru­go­šću, što slu­ži kao le­gi­ti­mi­za­ci­ja
nje­go­vog osva­ja­nja i po­ro­blja­va­nja. Ula­zak na ovu te­ri­to­ri­ju, u skla­du sa fe­mi­ni­stič­kim tu­
ma­če­njem tek­sta, od­ra­ža­va po­tre­bu za je­din­stvom ko­je će re­zul­ti­ra­ti oplod­njom dru­gog pro­
sto­ra, a njen re­zul­tat bi­će una­pre­đe­na ci­vi­li­za­ci­ja. Ka­da je pu­to­va­nje pod­stak­nu­to ne­mi­rom,
a okon­ča­va se pre­la­že­njem iz jed­ne u dru­gu zo­nu da bi se is­ku­si­lo ne­pri­pa­da­nje, re­zul­tat je
do­sti­za­nje sta­nja ko­je je su­prot­no kri­zi i uz­ne­mi­re­no­sti, pri­vre­me­no ili traj­no iz­le­če­nje ko­je
će usle­di­ti po­sle ne­ke vr­ste put­ni­ko­vog is­ku­še­nja u li­mi­nal­noj zo­ni. Pu­to­va­ti da bi se ovla­da­

93
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

lo dru­gom kul­tu­rom, dru­gim pro­sto­rom, za­pra­vo je ovla­da­va­nje sop­stve­ne Dru­go­sti, sve­ga
stra­nog i ne­pri­zna­tog u kul­tu­ri ono­ga ko kre­će na put. Sto­ga, oso­bi­ne ko­je će bi­ti pri­pi­sa­ne
Dru­go­me i je­su ima­gi­nar­ne, one su u put­ni­ku sa­mom i kroz čin pi­sa­nja po­sta­ju vi­dlji­ve, ma­
da ni­ka­da sa­svim pri­zna­te i osve­tlje­ne.
U tom smi­slu, raz­li­či­ta su i broj­na psi­ho­lo­ška shva­ta­nja pu­to­va­nja i is­ku­stva Dru­go­sti,
ko­ja uče­stvu­ju u post­ko­lo­ni­jal­nim kri­tič­kim tu­ma­če­nji­ma. Po­čev od dva­de­se­tih go­di­na dva­
de­se­tog ve­ka, ka­da se go­vo­ri o ste­re­o­ti­pi­za­ci­ji, pre­ko pe­de­se­tih go­di­na ka­da Fa­non psi­ho­a­na­
li­tič­ki in­ter­pre­ti­ra od­nos ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nog, ili se­dam­de­se­tih go­di­na ka­da su ova
shva­ta­nja pri­hva­će­na i ap­sor­bo­va­na u me­ri u ko­joj se ne pre­po­zna­je nji­hov psi­ho­a­na­li­tič­ki
trag, si­gur­no je da tu­ma­če­nje put­ni­ko­vog is­ku­stva i pu­to­pi­sa kao tek­sta o nje­mu ni­je mo­gu­
će odvo­ji­ti od psi­ho­lo­ške na­u­ke. Prem­da su ovi tra­go­vi če­sto kri­ti­ko­va­ni kao ne­u­te­me­lje­ni,
kao im­pro­vi­za­ci­je i in­te­lek­tu­al­na po­i­gra­va­nja, na njih ni­su osta­li imu­ni baš ni oni ko­ji upi­ru
pr­stom na pro­vi­zor­nost i slo­bod­nu ima­gi­na­ci­ju kri­ti­ča­ra. Sa­mi po­če­ci kri­ti­ke ko­lo­ni­jal­nog
dis­kur­sa sme­šte­ni su u pe­de­se­te go­di­ne dva­de­se­tog ve­ka, u vre­me de­ko­lo­ni­za­ci­je, od ka­da se
na raz­li­či­te na­či­ne, ali ni­ka­da sa­svim mi­mo psi­ho­lo­ških sa­zna­nja, in­ter­pre­ti­ra od­nos iz­me­đu
put­ni­ka i do­mo­ro­ca. Upra­vo je iden­ti­fi­ka­ci­ja psi­ho­lo­ških mo­me­na­ta ono što do­pu­nju­je post­
ko­lo­ni­jal­nu kri­ti­ku i afir­mi­še in­ter­di­sci­pli­nar­nost ova­kvih pro­u­ča­va­nja.
Ta­ko na­sta­je i psi­ho­a­na­li­tič­ka post­ko­lo­ni­jal­na te­o­ri­ja ko­ja kom­bi­nu­je sa­zna­nja froj­
dov­ske psi­ho­a­na­li­ze i jun­gov­ske ana­li­tič­ke psi­ho­lo­gi­je kre­ću­ći se iz­me­đu pro­u­ča­va­nja ve­
ze iz­me­đu psi­ho­a­na­li­ze i ko­lo­ni­ja­li­zma, mo­der­nih mi­to­va o Dru­go­sti i mit­skog po­re­kla
evrop­ske Dru­go­sti, nje­nog ta­bu­i­sa­nja, ra­si­stič­kih fan­ta­zi­ja i ra­snih ste­re­o­ti­pa, po­ve­za­no­sti
ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa, fe­ti­ši­zma i ra­si­zma, psi­ho­lo­gi­je od­no­sa ko­lo­ni­zo­va­nog i ko­lo­ni­za­to­ra,
psi­ho­a­na­li­tič­ke so­ci­jal­ne te­o­ri­je opre­si­je ra­se i ne­sve­snog, men­tal­ne bo­le­sti i ko­lo­ni­za­ci­je,
pro­mi­šlja­nja o ko­lek­tiv­nom ne­sve­snom, i slič­nih te­ma ko­je ob­u­hva­ta­ju psi­ho­lo­gi­ju po­je­din­
ca i dru­šta­va iz­lo­že­nih ko­lo­ni­za­ci­ji. Du­ga iz­lo­že­nost post­ko­lo­ni­jal­nim sta­nji­ma, pro­me­ne u
dru­štvi­ma ko­je je do­ne­la ko­lo­ni­za­ci­ja, do­pri­ne­le su otva­ra­nju po­lja u ko­jem ima do­volj­no
me­sta za psi­ho­lo­ška pro­mi­šlja­nja: ni­jed­no od ovih is­ku­sta­va ni­je mo­gu­će odvo­ji­ti od tek­sta,
od ko­lo­ni­jal­nog is­ku­stva, či­ji pi­sa­ni trag osta­vlja ko­lo­ni­zo­va­ni, do is­ku­stva osva­ja­nja o ko­jem
pi­še ko­lo­ni­za­tor.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Ashcroft, B., Ga­reth G., Grif ­fi n H., The Em­pi­re Wri­tes Back, Ro­u­tled­ge, Lon­don – New York,
­fi ths, Tif
2009,1-2.
2. Ba­ba, Ho­mi, Sme­šta­nje kul­tu­re, Be­o­grad­ski krug, Cir­cu­lus Glo­bus, Be­o­grad, 2004.
3. Bra­di­o­ti, Ro­si, No­mad­ski su­bjek­ti, Ma­ke­don­ska kni­ga, Sko­pje, 2002.
4. Clar­ke, Ric­hard, Frantz Fa­non Black Skin Shi­te Masks, Char­les Lan Mark­mann, New York, 1952.
5. Da­vi­es, Ca­ro­le Boyce „Fe­mi­nist Con­sci­o­u­sness and Afri­can Li­te­rary Cri­ti­cism“, Ngam­bi­ka: Stu­di­es of
Wo­men in Afri­can li­te­ra­tu­re, ed Ca­ro­le Boyce Da­vi­es, An­ne Adams Gra­ves, 2-24 New Jer­sey, Afri­ca
World Press, Inc. 1986.

94
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

6. Fo­u­ca­lut, M. “The Con­fes­sion of the Flesh“, u Po­wer/Know­led­ge, Brig­hton: Har­ve­ster Press, 1980.
7. Jac­kson, Pe­ter, “Rod” u Kul­tur­na ge­o­gra­fi­ja, ure­di­li Da­vid At­kin­son, Pe­ter Jac­kson, Da­vid Si­blez, Neil
Was­hbo­ur­ne, 43–51, Za­greb, 2008, Dis­put.
8. Ja­ko­bi, Jo­lan­da, Psi­ho­lo­gi­ja Kar­la Gu­sta­va Jun­ga: uvod u ce­lo­kup­no de­lo, De­re­ta, Be­o­grad, 2000.
9. La­za­re­vić Ra­dak, Sa­nja, Na gra­ni­ca­ma Ori­jen­ta: pred­sta­ve o Sr­bi­ji u en­gle­skim i ame­rič­kim pu­to­pi­si­ma
iz­me­đu dva svet­ska ra­ta, Ma­li Ne­mo, Pan­če­vo, 2011.
10. Mu­sgro­ve, Brian, “Tra­vel and Un­set­tle­ment: Freud on Va­ca­tion”, Tra­vel Wri­ting and Em­pi­re: Post­co­
lo­nial The­ory in Tran­sit, ed. Ste­ve Clark, Zed Bo­oks, Lon­don, New York, 1999.
11. Pan, Po-Lin, “A Post­co­lo­nial Di­sco­ur­se Analysis of Wong Kai-Wai’s Films“, Chi­na Me­dia Re­se­arch,
3(2), Uni­ver­sity of Ala­ba­ma, 2007.
12. Pa­ge­a­ux, Da­niel-Hen­ri, „Od kul­tur­nog ima­gi­na­ri­ja do ima­gi­nar­nog”, Ka­ko vi­di­mo stra­ne ze­mlje:
Uvod u ima­go­lo­gi­ju, ur. Da­vor Du­kić, Sred­nja Euro­pa, Za­greb, 2009.
13. Said, Edvard, Ori­jen­ta­li­zam, XX vek, Be­o­grad, 2009, 34.
14. Sho­hat, El­la, “Gen­der and Cul­tu­re of Emi­pre: To­ward a Fe­mi­nist Et­no­graphy of the Ci­ne­ma“, Vi­si­ons
of the East: Ori­en­ta­lism in Film, Mat­hew Bern­stein, Gaylyn Stu­dlar, ed. Ta­u­ris and Co. Vic­to­ria Ho­
u­se, Lon­don, 1997.

In­ter­pre­ta­tion and Analysis of Ot­her­ness
on the Bo­un­da­ri­es of Di­sci­pli­nes*

SUM­MARY: The in­flu­en­ce of psycho­logy in the cri­ti­cal ap­pro­ach on the texts
on the “Ot­her” was at first vi­si­ble thro­ugh usa­ge of ste­re­otypes as one of the
key so­cial and psycho­lo­gi­cal terms. But the ro­le of psycho­logy do­es not end
at this po­int. The pa­ral­lel ac­co­unt of psycho­lo­gi­cal the­o­ri­es that cri­tics use
in the texts on “Ot­her­ness” is fol­lo­wed by the pro­ble­ma­ti­za­tion of the out­
go­ing ro­le and li­mits of this ap­pro­ach. Ima­go­logy, tran­sla­tion stu­di­es and
post­co­lo­nial stu­di­es lean on psycho­logy, but the ro­le of this di­sci­pli­ne is
ra­rely mar­ked. This form of cri­ti­cism is de­ve­lo­ped on the bo­un­dary bet­we­en
li­te­rary the­ory, anthro­po­logy, phi­lo­sophy; as much as psycho­logy. The pa­per
is an at­tempt to po­int out the ro­le and im­por­tan­ce of psycho­logy in the afo­
re­men­ti­o­ned cri­ti­cal ap­pro­ac­hes.
KEY WORDS: Ot­her­ness, tra­ve­lo­gue, ima­go­logy, post­co­lo­nial cri­tic, psycho­logy.

sanjalazarevic7@gmail.com

* The re­se­arch has been con­duc­ted wit­hin the pro­ject “the Da­nu­be and the Bal­kans: cul­tu­ral and hi­sto­ri­
cal he­ri­ta­ge” 177006 of the In­sti­tu­te for Bal­kan Stu­di­es SA­SA fi­nan­ced by the Mi­ni­stry of Edu­ca­tion and
Sci­en­ce of the Re­pu­blic of Ser­bia.

95
foto Amber Marie Chavez ambermariechavez@gmail.com

s t r a n a : 9 5 , 9 6 , 9 7 , 1 1 4 , 1 1 5

96
97
98
99
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 82.09:316.722

Igor Gajin
Sveučilište Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku, Hrvatska
Umjetnička akademija u Osijeku

Odmjeravanje kultura
i vaganje književnosti
SAŽETAK: Hrvatski novinarski urednik i kolumnist Davor Butković ocijenio je da
je suvremena hrvatska književnost utočište mediokriteta te da nije proizvela
išta dugoročnije vrijedno, dok s druge strane srpski novinar i kolumnist Teo-
fil Pančić o suvremenoj hrvatskoj književnosti piše u samim superlativima.
Iz kojeg razloga dolazi do ovako oprečnih konstatacija o istom predmetu,
ukoliko je uopće moguće fiksirati vrijednosnu dimenziju hrvatske ili bilo koje
književnosti? Iako se književna znanost, prema mišljenju Denisa Compagnona,
odriče vrednovanja, niz autora zaziva potrebu za tim, što je otprilike kulimini-
ralo Predavanjima o lošem ukusu književnog znanstvenika Milivoja Solara.
No, uspoređivanja srpske književnosti s hrvatskom (Pančić) ili suvremene
hrvatske književnosti s „boljom” prošlošću (Butković), kao i trajno prisutna
retorika vrednovanja hrvatske književnosti u odnosu na europske književne
dosege zapravo reflektiraju ontološku nesigurnost još uvijek konstituirajućih
nacionalnih identiteta koji se bore za afirmaciju, pa čak i za supremaciju i
na književnom polju. Legitimni zahtjev za književnim prevrednovanjem, čini
se, očituje neke specifične komplekse „malih” kultura u tranzicijskom razdo-
blju: želju za ljepšom vlastitom slikom, još jednom ideološko-diskurzivnom
konstrukcijom „ontološki nesigurnog” identiteta, koji se – nakon regionalnih
konflikata devedesetih – danas „utvrđuje” pred baukom globalizacije.
KLJUČNE RIJEČI: književno vrednovanje, kulturni identitet, nacionalni kom-
pleksi, velike i male kulture, provincijalizam.

„Čitajući tekstove o aktualnim hrvatskim književnicima, neupućeni bi promatrač mo-
gao steći dojam da naša literarna, osobito prozna pozornica, sva pršti od talenta. U stvari,
radi se o hrpi prosječnih autora, s više ili manje čitljivim, te mahom beznačajnim radovima,
koji sigurno neće preživjeti vrijeme. Hrvatska već desetak godina živi u ružnoj književnoj
laži... Tako je, nažalost, hrvatska književnost postala jedno od utočišta mediokritetstva... ”

100
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Tako nedavno, u ožujku 2012. godine, piše novinski urednik i kolumnist Davor But-
ković u dnevnim novinama Jutarnji list, posve oprečno – recimo – krajnje afirmativnom
stavu o hrvatskoj književnosti kakav ima srpski pisac Teofil Pančić i kakav pregledno po-
dastire u zbirci svojih književnih kritika o suvremenim hrvatskim proznim ostvarenjima
pod naslovom Famoznih 400 kilometara. Kome vjerovati? Insideru Butkoviću ili komšiji
Teofilu? „Sebi” ili drugome?
Kredibilitet, legitimaciju i „pravo” vrednovanja jednog desetljeća hrvatske književno-
sti i Butkoviću i Pančiću ne pruža samo njihova – ako ne autoritativna, a onda barem re-
spektabilna – pozicioniranost profesionalnih opinion makera u relevantnim i odjekujućim
medijskim prostorima, nego i njihovo osobno čitateljsko iskustvo na temelju kojega su
formirali vrijednosne kriterije spram kojih relacijski i razlikovno mjere i kontekstualizira-
ju novitete iz suvremene hrvatske književne produkcije. Drugog alata, čini se, nema, bu-
dući da više ne živimo u stoljećima deskriptivne poetike; estetika je – kako navodi neko-
licina autora – postala osobni izazov. No, treba uzeti u obzir i ključnu razliku u osnovnim
parametrima kojima se ova dva autora služe pri vrednovanju: Pančić pozitivnu ocjenu
hrvatske proze gradi na usporedbi aktualne hrvatske književnosti sa srpskom, dok Butko-
vić negativnu ocjenu pretpostavlja prema kriteriju vremena i na pitanju što će nadživjeti
„pjenu dana”.
Antoine Compagnon u Demonu teorije preispituje oba kriterija/parametra: „Uglav-
nom se smatra da prepoznavanju pravih vrijednosti pogoduje protok vremena. No selek-
ciji vrijednosti može pogodovati druga vrsta protoka, kakvu donose zemljopisna udalje-
nost ili položaj izvan nacionalne kulture, pa se djelo često oštroumnije ili velikodušnije
čita izvan granica... Argument o budućnosti ili o vanjskom položaju ulijeva povjerenje:
vrijeme ili udaljenost odabiru i razvrstavaju; pouzdajmo se u njih. No ništa ne jamči da je
vrednovanje djela konačno, da njegova procjena nije i sama učinak mode1”.
Polemizirajući s jedne strane nad nepomirljivošću iluzornog objektivizma čija „eg-
zaktnost” i „univerzalnost” kad-tad bivaju praksom ili smjenom perspektive demantirani,
te s druge strane nad atomiziranim subjektivizmom koji u krajnjoj konzekvenci rađa re-
lativistički (tj. još dosljednjije dijagnosticirano – nivelistički) kaos, Compagnon nad em-
pirijski evidentnom „nesređenom raznolikošću vrijednosti” konstatira da se „književna
vrijednost ne može utemeljiti teorijski”.

1 Od­lu­ka da se ova tvrd­nja za­klju­či iz­bo­rom ri­je­či mo­da iz­ne­na­đu­ju­će je be­nig­na, oče­ki­va­li bi­smo „te­žu”
ri­ječ, ide­o­lo­gi­ju, pri­mje­ri­ce. Upra­vo se Mi­li­voj So­lar, pri­mje­ri­ce, u knji­zi Pre­da­va­nja o lo­šem uku­su pi­ta
ka­ko na (op­ći) ukus utje­če či­nje­ni­ca da iz ide­o­lo­gi­je ne mo­že­mo iza­ći.

101
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Takva konstatacija ima svoje (isprovocirane) oponente. Dubravka Ugrešić, primjerice,
u zbirci eseja Napad na minibar, u kojima uveliko problematizira vrijednosnu i hijerarhij-
sku dezorijentiranost suvremene kulture, zapisuje: „Vrijednosne razlike više se nitko ne
usuđuje postavljati”. Milivoj Solar pak u Predavanjima o lošem ukusu upozorava: „Oslabi
li moć estetičkog prosuđivanja, nastupa vladavina lošeg ukusa”. U posljednje vrijeme se na
obodu hrvatskog medijskog mainstreama (blogovi, dvotjednik Zarez, stručna periodika)
ređaju revolti zbog odsustva ikakve vrijednosne dimenzije u tekućoj hrvatskoj književnoj
kritici (potonuloj u tržišno servisiranje iza krinke podržavanja knjiške i čitalačke kulture) te
apeli za prevrednovanjem oficijelne književne scene koja se medijskim strategijama spekta-
kla i biranog (ne)favoriziranja inscenirala u imperativnu poetiku i ukus. Stroži pak kritičari
u realizacijama tako ispisivane poetike vide opasan i po svojoj zavodljivosti (i isplativosti)
dugoročno štetan dosluh s ideologijom neoliberalnog kapitalizma, kao i podleglost „uzvi-
šene sfere” književnosti najprizemnijim tranzicijskim porocima. Vlada PR, a ne art.
Međutim, do Compagnonove kapitulacije glede mjerodavnog vrednovanja logično je
došlo s postmodernom klimom i radom „vojske” teoretičara, koja je ukazala na neprimje-
renost (diskriminacijskog) vrednovanja kultura i kulturnih ostvarenja, bilo u prostoru2,
bilo u vremenu3, a do čega nas, mimo polica takve instruktivne i prosvjetljujuće teorijske
literature, ionako dovodi i zdravorazumski uvid te povijesno iskustvo. Naprosto smo po-
vijesni svjedoci činjenice da, primjerice, debljina više nije ideal ljepote nego mršavost, da
prosvjetiteljstvo dijalektički može dovesti ne do uspona, nego do pada u koncentracijske
logore, da realizam može biti vrijednosno i estetski prezren (quorumaši), a već sutra apo-
logiziran (stvarnosna proza), da mediokritetski pisac bljesne odjednom otkrivenim odli-
kama „veličine malenih”, a kanonski pisac biva svrgnut zbog kompromitirajuće političke
nekorektnosti itd., itd. Svaka od gorenavedenih opreka zapravo je logičan moment opće
dinamike, dijalektike, diskurzivnih prestrojavanja i borbi moći na kul­tur­no-dru­štve­nom
po­lju, ali i, po­sve ba­nal­no, mo­de: sen­zi­bi­li­zi­ra­nost aka­dem­skih ar­bi­ta­ra za po­pu­lar­nu kul­
tu­ru uči­ni­la je Ma­ri­ju Ju­rić Za­gor­ku le­gen­dar­nom, a upa­da­nje/is­pa­da­nje Mi­le Bu­da­ka iz
hr­vat­skog knji­žev­nog ka­no­na ovi­sno je ta­ko­re­ći o re­zul­ta­ti­ma po­li­tič­kih iz­bo­ra.
Da­kle, iako je re­la­ti­vi­zam u ras­pra­va­ma ova­kvog ti­pa no­tor­na či­nje­ni­ca, pa je zdra­vo­
ra­zum­ski ne bi­ti ka­te­go­ri­čan po­put But­ko­vi­ća ili pak ne­se­lek­tiv­no eufo­ri­čan po­put Pan­či­
ća, i But­ko­vić i Pan­čić iz­no­se sud ko­ji, prem­da la­ko ospo­riv, ili ba­rem po­le­mi­čan, pre­ten­

2 Cla­u­de Le­vi-Stra­uss ka­pi­tal­ni je autor uka­zi­va­nja na ve­li­či­nu ni­žih kul­tu­ra, tzv. di­vlja­ka, ne­u­te­melj­no
obez­vr­je­đi­va­nih iz euro­po­cen­trič­ne per­spek­ti­ve.
3 U smi­slu da se do­se­zi jed­ne epo­he ne mo­gu ocje­nji­va­ti kao „za­tu­ca­ni” iz per­spek­ti­ve i po mje­ri­li­ma ne­ke
ka­sni­je epo­he ko­ja se sma­tra pro­svje­će­ni­jom ili mo­der­ni­jom, od­no­sno sva­ka epo­ha ima svo­ja mje­ri­la na­
pret­ka i vr­hun­ca u du­hu svo­ga vre­me­na i u okvi­ri­ma dru­štve­no-kul­tur­nog raz­vo­ja u tom tre­nut­ku.

102
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

di­ra bi­ti či­nje­ni­ca (ni je­dan ni dru­gi kao da ne go­vo­re u svo­je ime, ne­go kao da pro­go­va­ra­
ju iz ob­ve­ze pre­ma vi­šim vri­jed­no­sti­ma, tj. vi­še su gla­sno­go­vor­ni­ci ne­go go­vor­ni­ci). Za­što?
Na pr­vi po­gled se mo­že ste­ći do­jam da se But­ko­vić i Pan­čić kao od­va­žni ar­bi­tri oda­
zi­va­ju ape­li­ma ka­kve smo ra­ni­je re­pre­zen­ti­ra­li kroz ci­ti­ra­nje Du­brav­ke Ugre­šić i Mi­li­vo­ja
So­la­ra, no njih dvo­ji­ca svo­jom opreč­no­šću vi­še pri­do­no­se kon­fu­zi­ji ka­kvu je opi­sao Da­
mian Thomp­son u knji­zi Kon­tra­zna­nje, pre­ma ko­joj ne­i­sti­ne, kva­zi­či­nje­ni­ce i dez­in­for­ma­
ci­je rav­no­prav­no su­po­sto­je s isti­nom, či­nje­ni­ca­ma i in­for­ma­ci­ja­ma, dje­lu­ju­ći i ob­li­ku­ju­ći
svi­je(s)t jed­na­ko utje­caj­no i uvjer­lji­vo. U ovom slu­ča­ju, vra­ti­mo li se na Com­pag­no­na,
si­tu­a­ci­ja je da­le­ko kom­plek­sni­ja: na te­me­lju če­ga po­u­zda­no i eg­zakt­no mo­že­mo utvr­di­ti
da je su­vre­me­na hr­vat­ska knji­žev­nost ge­ne­ral­no iz­vr­sna ili ka­ta­stro­fal­na? Od­no­sno, ko­
ja su upo­ri­šta bi­lo But­ko­vi­će­ve, bi­lo Pan­či­će­ve ka­te­go­rič­ne „isti­ni­to­sti”? Ta di­le­ma se do
pa­ra­dok­sa utje­lo­vlju­je u prak­si sa­mo jed­ne oso­be ko­ja slje­de­ćim pri­mje­rom ve­leb­no afir­
mi­ra Thomp­so­no­vo „do­ba kon­tra­zna­nja”: knji­žev­nik Mi­ljen­ko Jer­go­vić u ese­ji­stič­koj će
se ko­lum­ni Ju­tar­njeg li­sta osvr­nu­ti na dje­lo ži­vu­ćeg hr­vat­skog knji­žev­nog kla­si­ka kao na
ri­je­dak bi­ser istin­ske umjet­nič­ke kva­li­te­te u mo­ru ma­ne­ken­ske pro­ze i me­đu sme­ćem šti­va
za pla­žu, no sve­ga ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je na mar­gi­na­ma iste ti­sko­vi­ne, Ju­tar­njeg li­sta, bit
će ob­ja­vlje­na krat­ka vje­sti­ca s pro­mo­ci­je naj­no­vi­je knji­ge upra­vo ta­kve jed­ne no­tor­ne ma­
ne­ken­ke, či­je će šti­vo upra­vo isti Mi­ljen­ko Jer­go­vić pred­sta­vi­ti kao do­bro­do­šlo osvje­že­nje
u hr­vat­skoj knji­žev­no­sti, ko­ja se – ci­ti­ra ga no­vi­nar – is­pi­su­je s aka­dem­skih vi­si­na, za vječ­
nost, bez či­ta­te­lja na umu, do­sad­no i pre­ten­ci­o­zno, mr­tvo i ap­strakt­no, iz­rav­no za ka­non.
Iako si But­ko­vić i Pan­čić ar­gu­men­ti­ma mo­gu da­ti za pra­vo ka­da po­an­ti­ra­ju ge­ne­ral­nu
ocje­nu o hr­vat­skoj knji­žev­no­sti – Pan­čić us­po­re­đu­je dvi­je knji­žev­no­sti ko­je su se do­ne­
dav­no is­pre­pli­ta­le, a i da­nas di­je­le go­to­vo sli­čan po­vi­je­sni put i op­ću si­tu­a­ci­ju, te se svo­jim
per­spek­ti­va­ma na­do­pu­nju­ju, dok But­ko­vić knji­žev­ne su­vre­me­ni­ke od­mje­ra­va valj­da s Kr­
le­ža­ma i Ma­rin­ko­vi­ći­ma – ši­re raz­ma­tra­nje upo­zo­ra­va da su u te­me­lju u kri­vu. Za­što ih on­
da ipak iz­no­se? Toč­ni­je, nji­ho­vo je pra­vo da ih iz­ne­su, ali za­što ta­ko ka­te­go­rič­nim to­nom?
Po­seg­ne­mo li za Ži­že­ko­vim Su­blim­nim objek­tom ide­o­lo­gi­je, mo­gli bi­smo (sa­mo)uvje­
re­nost spo­me­nu­tih auto­ra oci­je­ni­ti po­sti­de­o­lo­škom: zna­ju što či­ne, ali ipak to či­ne. Zna­ju
da su su­do­vi ova­kvog ti­pa re­la­tiv­ni, ali ih ipak iz­no­se ka­te­go­rič­no i ul­ti­ma­tiv­no4. Vi­še se ne
vje­ru­je u ide­o­lo­šku isti­nu, ali ipak se ži­vi po nje­nim dik­ta­ti­ma – vi­še se ne vje­ru­je u sta­tič­ni
i mo­no­lit­ni knji­žev­no-vri­jed­no­sni su­stav ko­ji bi de­le­gi­ra­ni ar­bi­tar dis­kur­ziv­nim me­ha­ni­
zmi­ma us­po­sta­vlja­nja mo­ći re­pre­zen­ti­ra­ne kroz nad­re­đe­ni ka­non fik­si­rao u oko­šta­li po­re­

4 Što­vi­še, But­ko­vić je je­dan od ključ­nih ure­đi­va­ča me­di­ja (Ju­tar­nji list), ko­ji go­to­vo u ci­je­lo­sti vi­še kre­i­ra
ne­go što re­flek­ti­ra hr­vat­sku me­dij­sku stvar­nost/sli­ku, ukju­ču­ju­ći i sli­ku hr­vat­ske knji­žev­ne sce­ne – upra­vo
Ju­tar­nji list je ma­hom bi­ra­no is­pro­mo­vi­rao od­re­đe­ne su­vre­me­ne hr­vat­ske auto­re i us­po­sta­vio su­vre­me­ni
knji­žev­ni ka­non/ma­in­stre­am, ko­ji But­ko­vić sa­da ovim pa­su­som opo­vr­ga­va kao bez­vri­je­dan i la­žan (?).

103
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dak, ali ipak ga se za­go­va­ra. Tra­ži se red, ra­zu­mlji­vo ljud­ski, ma ko­li­ko su­vre­me­na mi­sao
bi­va­la skep­tič­na pre­ma po­ret­ku sva­ke vr­ste, zna­ju­ći za ide­o­lo­gi­zi­ra­ne me­ha­ni­zme nje­go­ve
tvor­be, sen­zi­bi­li­zi­ra­na za mar­gi­nu is­klju­če­nih ko­la­te­ral­nom šte­tom in­sti­tu­ci­o­na­li­zi­ra­nja
po­ret­ka i na­pro­sto osje­ća­ju­ći odi­o­znost pre­ma mo­ći u je­zgri po­ret­ka. Ci­ni­zam, ka­že Slo­
ter­dijk. Post­mo­der­ni­zam, re­kli bi­smo mi ci­ni­ci.5
„Ide­o­logy is dirty ri­ver”, ka­že Cli­ford Ge­ertz, do­da­ju­ći da se tu­ma­če­nja ide­o­lo­gi­je
di­je­le u dva ti­pa ma­ni­fe­sta­ci­je: ili kao ma­ska/oruž­je ili kao simp­tom/sred­stvo. U sva­kom
slu­ča­ju, za Ge­ert­za je bit­ni­je da je ide­o­lo­gi­ja ras­ko­rak iz­me­đu ono­ga što jest i ono­ga u što
se vje­ru­je da jest. But­ko­vić vje­ru­je da je hr­vat­ska knji­žev­nost ka­ta­stro­fal­na, Pan­čić da je
iz­vr­sna, te že­le svo­jom ar­gu­men­ta­ci­jom uvje­ri­ti i nas: ar­gu­men­ta­ci­ja u ovom slu­ča­ju slu­
ži pri­do­no­še­nju doj­ma da hr­vat­ska knji­žev­nost do­i­sta jest ta­kva ka­kvom je oni sma­tra­ju.
Uvjer­lji­vi­je do­ka­zi­va­nje je do­sljed­ni­je iz­ve­de­na „je­zič­na igra”.
Do­sljed­nost „je­zič­ne igre” mo­ti­vi­ra­na je ide­o­lo­škim pri­ti­skom. Pre­ma mi­šlje­nju Vla­
di­mi­ra Bi­ti­ja: „Kom­bi­ni­ra­nje raz­li­či­tih ‘je­zič­nih iga­ra’ [...] sko­ro je po­sta­lo ne­ka vrst nu­žde
u po­stup­ku raz­mi­ca­nja ide­o­lo­ških pri­ti­sa­ka ko­je po­je­di­ne je­zič­ne igre že­le na­met­nu­ti (kao
‘je­zič­nu igru’ ja, na­rav­no, ov­dje tre­ti­ram od­re­đe­ne po­stup­ke ra­zu­mi­je­va­nja knji­žev­no­sti)”.
Dru­gim ri­je­či­ma, kom­bi­ni­ra­njem se us­po­sta­vlja mje­sto raz­li­ke, od­nos, pro­ci­jep, unu­tar
ko­jeg mo­že­mo po­ku­ša­ti spo­zna­va­ti sup­stan­cu en­ti­te­ta či­ji nas iden­ti­tet in­tri­gi­ra, u ovom
slu­ča­ju hr­vat­ske knji­žev­no­sti u ra­zli­ci dva­ju opreč­nih sta­vo­va, But­ko­vi­će­va i Pan­či­će­va.

Ko­ji su ide­o­lo­ški pri­ti­sci u po­za­di­ni „je­zič­nih iga­ra” ovih dva­ju auto­ra?

Iz­me­đu osta­log, i po­tre­ba da se vri­jed­no­sno od­re­di iden­ti­tet hr­vat­ske knji­žev­no­sti6.
Pre­ma Com­pag­no­no­vom mi­šlje­nju, kao što je već spo­me­nu­to, gdje po­či­nju pi­ta­nja
vred­no­va­nja, di­plo­ma­tič­no pre­sta­je knji­žev­na zna­nost. Bi­ti pak pot­cr­ta­va: „Zna­nost ko­ja iz
svog po­sve­će­nog gre­mi­ja iz­ba­cu­je vri­jed­no­snu di­men­zi­ju knji­žev­no­sti osta­vlja pred pra­gom
hi­ro­vi­tu i neo­ple­me­nje­nu knji­žev­nu kri­ti­ku u nje­zi­noj dnev­noj i ni­ma­lo be­za­zle­noj funk­ci­ji
pre­pro­da­va­nja ula­zni­ca za utje­caj i moć. O bes­pu­ću na ko­je je prog­nan obi­čan či­ta­telj ni­je ni

5 Po­sto­ji još jed­no oprav­da­nje: nu­žnost ap­stra­hi­ra­nja ra­di mo­guć­no­sti dje­lo­va­nja. Kao što či­nje­ni­cu smrt­
no­sti sta­vlja­mo u za­gra­du da se ne bi­smo pa­ra­li­zi­ra­li i da bi­smo uop­će mo­gli funk­ci­o­ni­ra­ti i dje­lo­va­ti.
Kao što – ka­ko na­vo­di Sve­to­zar Pe­tro­vić u Pri­ro­di kri­ti­ke – u zra­ko­pra­znom si pro­sto­ru skep­se i ne­zna­nja
ipak po­sta­vlja­mo ne­ke sta­vo­ve i „zna­nja” kao ak­si­o­mat­ska uvje­re­nja ka­ko bi­smo ima­li tlo pod no­ga­ma i
ofor­mi­li su­stav/svi­jet u ko­jem na­ši za­ključ­ci ima­ju upo­ri­šta, sna­gu i uvjer­lji­vost u pra­vi­li­ma i okvi­ri­ma
po­sta­vlje­nog si su­sta­va/svi­je­ta.
6 U Pan­či­će­vom slu­ča­ju va­lja na­po­me­nu­ti da on po­sred­no – pre­ko Dru­go­ga – za­pra­vo vred­nu­je srp­sku
knji­žev­nost, im­pli­cit­no je de­fi­ni­ra­ju­ći kao in­fe­ri­or­ni­ju od hr­vat­ske, ujed­no joj pi­sa­njem o hr­vat­skoj pro­zi
„na­bi­ja­ju­ći na nos” kul­tur­nu izo­li­ra­nost i iz­o­sta­nak kul­tur­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa sre­di­nom ko­ja ju je do­pu­
nja­va­la i ople­me­nji­va­la.

104
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

po­treb­no go­vo­ri­ti”. Ge­ertz pak na­gla­ša­va da upra­vo ma­njak ori­jen­ta­ci­je naj­i­zrav­ni­je po­bu­
đu­je ide­o­lo­šku ak­tiv­nost.
Knji­žev­na zna­nost se od­ri­če vred­no­va­nja iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga: objek­tiv­nom vred­
no­va­nju ot­por pru­ža sam objekt vred­no­va­nja (opet, pre­ma Bi­ti­je­vom mi­šlje­nju, „sva­ka je
struk­tu­ra po­li­sem­na, te pod­li­je­že raz­li­či­tim otva­ra­nji­ma, uklju­či­va­nju u raz­li­či­te pro­ce­se...”),
kao i su­bjekt, ko­ji vred­nu­je u gra­ni­ca­ma „ego­cen­trič­no­sti ho­ri­zon­ta”7. Ti­me se, da­kle, otva­ra
pro­stor za vi­še ili ma­nje le­gi­tim­ne, ali ra­zno­vr­sne i ne­ri­jet­ko opreč­ne po­ro­ke vred­no­va­nja iz
(od­re­da ide­o­lo­ški su­spekt­nih) iz­vo­ra s vi­še ili ma­nje for­mal­nog kre­di­bi­li­te­ta (uskla­đe­no­sti
s dis­kur­ziv­nim stra­te­gi­ja­ma) bu­du­ći da je (sa­mo)vred­no­va­nje („Ukus svr­sta­va i isto­dob­no
svr­sta­va ono­ga tko svr­sta­va”, ka­že Pi­er­re Bo­ur­di­eu) kroz me­đu­sob­na us­po­re­đi­va­nja i od­mje­
ra­va­nja go­to­vo sva­ko­dnev­ni dru­štve­ni i psi­ho­lo­ški me­ha­ni­zam (sa­mo)de­fi­ni­ra­nja8 te od­
re­đi­va­nja vla­sti­te po­zi­ci­je/iden­ti­te­ta9. Na­i­me, u ovoj igri je po­lo­žaj (pre­po­znat u od­no­su na
dru­go­ga) isto­vr­stan osje­ća­ju sta­tu­sa, što im­pli­ci­ra osje­ćaj vri­jed­no­sti ili kva­li­te­te, nu­žan za
us­po­sta­vlje­nost i odr­ži­vost iden­ti­te­ta – ne­si­gur­nost usli­jed nje­go­vih mi­je­na uma­nju­je­mo pri­
vi­dom sup­stan­ci­jal­no­sti na­še­ga bi­ća. Ta sup­stan­ci­jal­nost kul­tur­no­ga iden­ti­te­ta je „uni­kat­na”,
„autoh­to­na”, „či­sta”, „s pe­di­gre­om” (europ­ska, a ne bal­kan­ska) – po­tvr­de iz prak­se u pri­log
vla­sti­toj sli­ci sti­mu­li­ra osje­ćaj vri­jed­no­sti, de­man­ti­ji bu­de kom­plek­se i stra­te­gi­je po­ri­ca­nja.
La­ca­no­vim ri­je­či­ma, su­bjekt se us­po­sta­vlja kroz di­ja­log. U ovom slu­ča­ju, slu­ča­ju či­ta­nja
But­ko­vi­ća i Pan­či­ća, ima­mo si­tu­a­ci­ju da se hr­vat­sko dru­štvo, ko­je de­fi­ni­ra svoj iden­ti­tet ili
sli­ku vla­sti­ta iden­ti­te­ta i kroz (knji­žev­nu) kul­tu­ru, od­re­đu­je i us­po­sta­vlja mje­re­njem, ogle­
da­ju­ći se, us­po­re­đu­ju­ći se, vi­še ili ma­nje otvo­re­no po­le­mič­no di­ja­lo­gi­zi­ra­ju­ći s dru­gim kul­
tu­ra­ma ili s vla­sti­tom kul­tu­rom u pro­šlo­sti. Uko­li­ko nam Te­o­fil Pan­čić la­ska, But­ko­vić nam
pak su­ge­ri­ra da na­še hi­po­te­tič­no sa­mo­za­do­volj­stvo us­po­sta­vlje­nim kul­tur­nim i knji­žev­nim
iden­ti­te­tom, „osna­že­nim” vri­jed­no­šću te kul­tu­re i knji­žev­no­sti, tre­ba pre­i­spi­ta­ti te da „sli­ka”
na­še vla­sti­te kul­tu­re, toč­ni­je: kul­tur­ne mo­ći i ve­li­či­ne, ako je po­gle­da­mo „tre­zve­ni­je”, i ni­je
baš kva­li­tet­na, ni­ti je pro­kla­mi­ra­na ocje­na su­vre­me­ne hr­vat­ske knji­žev­no­sti auten­tič­na, od­
no­sno da je ta sli­ka iz ne­kog ide­o­lo­škog raz­lo­ga ili zbog psi­ho­lo­škog kom­plek­sa ko­lek­ti­va
iz­ma­ni­pu­li­ra­na10.

7 For­mu­la­ci­ja je ci­ti­ra­na iz Poj­mov­ni­ka su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, na­tuk­ni­ca „Dru­gi”.
8 O to­me je po­pu­lar­ni­je pi­sa­no u knji­ga­ma Sin­drom sta­tu­sa Mic­ha­e­la Mar­mo­ta („Svi­ma nam je va­žno
gdje se na­la­zi­mo”, na­vo­di Mar­mot) i Sta­tu­sna tje­sko­ba Ala­i­na de Bot­to­na („[...] pri­ča o na­šoj po­tra­zi za lju­
ba­vlju svi­je­ta – mno­go je taj­ni­ja i sra­mot­ni­ja pri­po­vi­jest”, na­vo­di Bot­ton, do­da­ju­ći da se žud­nja za sta­tu­som
uglav­nom tu­ma­či kroz ma­te­ri­ja­li­stič­ku pri­zmu, tj. stje­ca­nje sta­tu­snih pred­me­ta).
9 U hr­vat­skom dnev­nom ti­sku pe­ri­o­dič­no se po­ja­vlju­ju tek­sto­vi ko­ji su žan­rov­ski svr­sti­vi pod egi­du „tko
ima ‘naj­ja­či’ film u re­gi­ji”.
10 Či­nje­ni­ca da je i nje­go­va prak­sa ide­o­lo­ška na­pro­sto pri­pa­da pa­ra­dok­su ko­ji se naj­če­šće tu­ma­či po­pu­
lar­nom iz­re­kom da uvi­jek za­pa­ža­mo tu­đu, no ne i vla­sti­tu ide­o­lo­gi­ju.

105
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Prem­da je pod­ra­zu­mi­je­va­ju­će da je vred­no­va­nje je­dan od le­gi­tim­nih po­stu­pa­ka da­va­
nja smi­sla knji­žev­no­sti11, ta­kva je prak­sa iz­ra­zi­to op­te­re­će­na kom­plek­snim mo­ti­vi­ma me­
đu „ma­lim” na­ro­di­ma, nji­ho­vo „gr­če­vi­to” (sa­mo)vred­no­va­nje iz­raz/simp­tom je tra­u­mat­
ske je­zgre u sr­ži iden­ti­te­ta ko­ja se po­ku­ša­va pre­vla­da­ti/pre­kri­ti/pre­šu­tje­ti ide­o­lo­škom sli­
kom pro­i­za­šlom iz (sa­mo)vred­no­va­nja. Kon­kret­ni­je, Mi­lan Kun­de­ra na­vo­di: „Ma­la na­ci­ja
[...] pre­ma svo­jim pi­sci­ma po­ka­zu­je ve­li­ko po­što­va­nje, jer je oni či­ne po­no­snom ‘spram
ne­pri­ja­telj­skog svi­je­ta ko­ji je okru­žu­je’12”. Ci­ti­ra­ju­ći Kaf­ku, Kun­de­ra za­pi­su­je: „Knji­žev­nost
je za ma­lu na­ci­ju ‘ma­nje stvar knji­žev­ne po­vi­je­sti’ ne­go ‘stvar na­ro­da’”, te za­klju­ču­je: „Po­se­
siv­nost na­ci­je pre­ma nje­zi­nim umjet­ni­ci­ma oči­tu­je se kao te­ro­ri­zam ma­log kon­tek­sta ko­ji
re­du­ci­ra ci­je­li smi­sao ne­kog dje­la na ulo­gu ko­ju ono igra u vla­sti­toj ze­mlji13”. I knji­žev­ni­ci
slu­že „bil­da­nju” na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ni­šta ma­nje ne­go što Ma­ke­do­ni­ji u tu svr­hu slu­že
me­ga­lo­man­ski spo­me­ni­ci, a Sr­bi­ji, re­ci­mo, pa­ra­dok­sal­no i per­verz­no, voj­ni po­ra­zi. Ra­zu­
mlji­vo je da ta­ko mo­ti­vi­ra­na po­se­siv­nost, da­nas pot­pi­re­na stra­hom od glo­ba­li­za­ci­je, ima
pro­ble­ma s kri­te­ri­ji­ma.
Sli­ko­vi­to, Fre­dric Ja­me­son u ese­ju “Third-World Li­te­ra­tu­re in the Era of Mul­ti­na­
ti­o­nal Ca­pi­ta­lism” već u uvod­nom od­lom­ku na­vo­di (pre­no­sim u vla­sti­tom slo­bod­nom
pri­je­vo­du): „Su­de­ći pre­ma ne­dav­nim raz­go­vo­ri­ma me­đu in­te­lek­tu­al­ci­ma Tre­će­ga svi­je­ta,
tre­nut­no vla­da op­se­siv­no vra­ća­nje na­ci­o­nal­no­me, ime do­mo­vi­ne iz­no­va i iz­no­va od­je­ku­je
po­put gon­ga, što či­ni­mo bo­lje od ove ili one na­ci­je [...]”. „To ni­je na­čin na ko­ji ame­rič­ki
in­te­lek­tu­al­ci pro­mi­šlja­ju ‘Ame­ri­ku’”, za­klju­ču­je Ja­me­son.
S dru­ge stra­ne, pre­ma Kun­de­ri­nom mi­šlje­nju, ne­spo­sob­nost sa­gle­da­va­nja vla­sti­te kul­
tu­re u ve­li­kom kon­tek­stu, kon­tek­stu svjet­ske li­te­ra­tu­re, de­fi­ni­ci­ja je pro­vin­ci­ja­li­zma, a to
je strah/pri­ti­sak ko­ji mo­ti­vi­ra But­ko­vi­ća da „ne­do­mo­ljub­no” „sni­zi” vri­jed­nost hr­vat­ske
knji­žev­no­sti. To je ujed­no i mo­tiv Pan­či­će­va „kom­pa­ra­tiv­na” či­ta­nja – do ko­jeg je stup­nja
evo­lu­i­ra­la srp­ska knji­žev­nost u us­po­red­bi s po­stig­nu­ći­ma se­strin­ske na­kon ras­pa­da „obi­

11 Pre­ma pre­gle­du Da­vo­ra Du­ki­ća nad knji­žev­no-po­vi­je­snom me­to­do­lo­gi­jom na­ših knji­žev­nih znan­
stve­ni­ka, dio njih se ne za­do­vo­lja­va či­nje­ni­com da bi knji­žev­na po­vi­jest tre­ba­la bi­ti tek pu­ka evi­den­ci­ja
zbi­ve­no­ga, ne­go či­nje­nič­no mo­ra bi­ti sin­te­ti­zi­ra­no u skla­du s od­re­đe­nom ide­jom po­vi­je­sti (knji­žev­no­sti),
pri če­mu ne­ri­jet­ko ta ide­ja tre­ba po­tvr­di­ti na­pre­dak knji­žev­no­sti/na­ci­je/na­ro­da.
12 Ka­ko Paul Re­co­e­ur tu­ma­či Fre­u­da, u ovom slu­ča­ju da­le­ko do­slov­ni­je, go­to­vo po­li­tič­ki pro­gra­mat­ski
funk­ci­o­ni­ra Fre­u­do­vo tu­ma­če­nje kul­tu­re kao za­šti­ta i za­bra­na.
13 Ta po­se­siv­nost do iri­tant­no­sti do­la­zi do iz­ra­ža­ja u na­gla­ša­va­nju hr­vat­sko­ga pod­ri­je­tla is­tak­nu­ti­jih gra­
đa­na po svi­je­tu, čak i ako pri­pa­da­ju dru­goj ili tre­ćoj ge­ne­ra­ci­ji emi­gra­na­ta (Krist No­vo­se­lich iz Nir­va­ne),
kao da je nji­ho­va uspje­šnost uvje­to­va­na i et­no­ge­net­skim pod­ri­je­tlom, a op­će svjet­sko di­vlje­nje nji­ho­vom
dje­lu ujed­no je di­vlje­nje nji­ho­voj (pra)do­mo­vi­ni. Po­se­bi­ce je bio zna­ko­vit svo­je­dob­ni te­le­vi­zij­ski in­ter­vju
s Kar­lom Mar­ko­vic­sem, zvi­je­zdom fil­ma Kri­vo­tvo­ri­te­lji – ma­nje se go­vo­ri­lo o fil­mu i Mar­ko­vic­su, ne­go su
mu se po­sta­vlja­la pi­ta­nja „do­la­zi li u Hr­vat­sku”, „go­vo­ri li hr­vat­ski”, „pla­ni­ra li do­ći u Hr­vat­sku”, „što zna
o Hr­vat­skoj”, „iz­ja­šnja­va li se kao Hr­vat ili kao Austri­ja­nac”. Ukrat­ko, is­kom­plek­si­ra­ni ko­lek­tiv vo­li ka­pi­ta­
li­zi­ra­ti us­pje­he neo­vi­snih po­je­di­na­ca.

106
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

telj­skog”, ju­go­sla­ven­skog do­ma? Ri­ječ je o po­tre­bi za od­ma­kom, de­cen­tri­ra­njem, sa­gle­da­
va­njem iz dru­gog ku­ta ili – naj­jed­no­stav­ni­je re­če­no – okre­ta­njem da­le­ko­zo­ra ne bi­smo li
ti­me bi­li na tra­gu pra­ve mje­re (i vri­jed­no­sti). Kun­de­rin te­ro­ri­zam ma­log kon­tek­sta ni­je
sa­mo u po­li­ti­kant­skoj i ide­o­lo­škoj po­se­siv­no­sti, ne­go i u kla­u­stro­fo­bič­noj za­gu­še­no­sti pre­
bli­skim, pre­buč­nim: do­ma­ća jav­nost, pri­mje­ri­ce, ostra­šće­na je pre­se­da­nom da je star­le­ta
Ni­ves Cel­zi­jus za tri­vi­jal­ni ro­ma­čić Go­la isti­na do­bi­la knji­žev­nu na­gra­du.
No, za­no­še­nje tzv. ve­li­kim kon­tek­stom mo­žda jest im­po­ni­ra­ju­će, ali upra­vo za­to i
jest du­bo­ko pro­vin­ci­jal­no – mo­žda ni­je „se­ljač­ko” kao kul­tu­ra sre­di­ne ko­ja se ne uspi­je­va
iz­di­ći iz­nad vla­sti­to­ga bla­ta i mak­si­mum ho­ri­zon­ta joj je s tor­nja se­o­ske cr­kve, ali je sno­
bov­sko. De­va­sti­ra­ti vla­sti­ti kul­tur­ni kra­jo­braz tzv. mje­rom „svjet­ske li­te­ra­tu­re” do­vo­di do
šte­te ka­kvu opri­mje­ru­je opa­ska ka­za­li­šnog kri­ti­ča­ra To­mi­sla­va Ča­de­ža ka­da u Ju­tar­njem
li­stu pi­še o srp­skom ko­me­di­o­gra­fu Bra­ni­sla­vu Nu­ši­ću: „Svi pri­go­vo­ri Nu­ši­ću od­u­vi­jek su
za­pra­vo bi­li ma­nje-vi­še pod­la pro­fe­sor­ska za­ke­ra­nja. Kao da je pi­sac bio okru­žen s tri­de­set
Mo­li­e­rea i dva­de­set Go­go­lja, ko­ji ga svi nad­ma­šu­ju, i kao da je srp­ska knji­žev­nost ru­ska ili
fran­cu­ska, pa se sad tre­ba že­ni­ra­ti oko to­ga je li Sum­nji­vo li­ce ozbilj­no ili neo­zbilj­no dje­
lo...” Dru­gim ri­je­či­ma, ako je tu ne­tko sum­njiv, on­da je uvi­jek sum­njiv kon­tekst, ma ko­li­ko
se či­nio po­u­zda­nim ili pri­mje­re­ni­jim, kao što je uvi­jek sum­njiv i onaj tko sum­nji­či – tek­stu
je sve­jed­no, otvo­ren je za sva či­ta­nja.
Iako kul­tur­na an­tro­po­lo­gi­ja re­do­vi­to na­gla­ša­va či­nje­ni­cu da ne­ma ve­li­kih i ma­lih kul­
tu­ra, vred­no­va­nje i rad na sli­ci „vla­sti­te ve­li­či­ne” re­do­vi­to je pri­su­tan, ma­kar i im­pli­cit­no,
bu­du­ći da su knji­žev­nost i kul­tu­ra, re­ci­mo pre­ma mi­šlje­nju Lo­u­i­sa Alt­hus­se­ra, ta­ko­đer dio
dr­žav­nog ide­o­lo­gij­skog apa­ra­ta. Da­ka­ko, ni ve­li­ke kul­tu­re/knji­žev­no­sti ni­su li­še­ne svo­je
vr­ste pro­vin­ci­ja­li­zma (Kun­de­ra), pod­re­đe­no­sti ide­o­lo­gij­skom apa­ra­tu (Alt­hus­ser), kon­sti­
tu­tiv­noj šu­plji­ni u fo­mi­ra­nju vla­sti­te sli­ke (Bi­ti) ili po­ri­ca­nja da ne­u­tral­nog si­ste­ma či­ta­nja
(po­vi­je­sti) knji­žev­no­sti ne­ma (Bart­hes). No, „ma­le” kul­tu­re i „ma­le” knji­žev­no­sti mo­ti­
vi­ra­ne su kom­plek­si­ma i mo­ti­vi­ma ko­je „ve­li­ke” kul­tu­re i „ve­li­ke” knji­žev­no­sti ne di­je­le:
osje­ćaj ma­le­no­sti i pro­vin­ci­jal­no­sti, ne­ri­jet­ko za­kri­ven ne­u­pit­nim raz­lo­zi­ma (osje­ćaj ugro­
že­no­sti, go­to­vo do fi­zič­kog is­tri­je­blje­nja i po­tre­bom op­sto­ja­nja/oču­va­nja kroz (knji­žev­
nu) kul­tu­ru, te kom­pen­zi­ran/ra­ci­o­na­li­zi­ran po­vi­je­sno-znan­stve­nim na­ra­ti­vi­ma ko­ji vi­še
ili ma­nje za­di­ru u pro­stor mit­sko­ga (po­vi­je­sni usud, na­ci­o­nal­na kob, svjet­ska ne­prav­da...).
Kun­de­ra u tom du­hu do­da­je: „Ma­le su na­ci­je ne­po­vjer­lji­ve pre­ma ve­li­kom kon­tek­stu [...]:
one du­bo­ko po­štu­ju svjet­sku kul­tu­ru, no ona im dje­lu­je kao ne­što stra­no, po­put ne­ba nad
nji­ma [...]. Ma­la je na­ci­ja u svo­je­ga pi­sca uti­snu­la uvje­re­nje da pri­pa­da sa­mo njoj. [...] Bu­
du­ći da se ma­le na­ci­je če­sto na­la­ze u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da u pi­ta­nje do­la­zi sam nji­hov op­sta­
nak, la­ko im po­la­zi za ru­kom taj svoj stav pri­ka­za­ti kao mo­ral­no oprav­dan”. Sto­ga se uvi­jek

107
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

s ne­ka­kvom gor­či­nom is­pi­su­je da Ivo An­drić ne pri­pa­da ovoj ili onoj na­ci­o­nal­noj knji­
žev­no­sti, ne­go „svi­ma” ili ukup­noj europ­skoj ba­šti­ni – ma­lim na­ci­ja­ma to ni­je čist ra­čun.
Ka­ko to funk­ci­o­ni­ra u prak­si na ovim pro­sto­ri­ma, mo­žda po­naj­bo­lje osli­ka­va knji­žev­
nik i po­vje­sni­čar Stan­ko An­drić ka­da iz­no­si svo­je is­ku­stvo s ne­dav­nog znan­stve­nog sku­pa
o Iloč­kom sta­tu­tu:

Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na odr­žan je, di­je­lom u Osi­je­ku i di­je­lom u Ilo­ku, znan­stve­ni
skup po­sve­ćen naj­za­ni­mlji­vi­jem sred­njo­vje­kov­nom prav­nom spo­me­ni­ku iz ovog
di­je­la Hr­vat­ske, po­zna­tom kao Iloč­ki sta­tut, iz ra­nog 16. sto­lje­ća. Glav­ni­nu re­
fe­ra­ta na sku­pu odr­ža­li su struč­nja­ci s osječ­ko­ga Prav­nog fa­kul­te­ta, a bi­lo je i
dru­gih su­di­o­ni­ka, lo­kal­nih i go­stu­ju­ćih. Ka­ko je sim­po­zij od­mi­cao, po­sta­ja­lo je
raz­vid­no da me­đu re­fe­ren­ti­ma po­sto­ji je­dan te­melj­ni jaz, ko­ji ih di­je­li na dvi­je
sku­pi­ne. Za­pra­vo, ma­nji broj su­di­o­ni­ka, pre­te­žno ne­prav­nič­ke pro­fe­si­o­nal­ne pri­
pad­no­sti, sta­vio je u op­tje­caj po­dat­ke o Iloč­kom sta­tu­tu ko­ji su, zbog svo­je na­ra­vi,
po­če­li iza­zi­va­ti sve ve­ći raz­dor. Pre­ma tim po­da­ci­ma, od pet po­gla­vlja ili „knji­ga”
Iloč­kog sta­tu­ta, sa­mo je pr­va do­i­sta pro­iz­vod mje­snih iloč­kih pri­li­ka i do­ma­će
prav­ne mi­sli (ono­li­ko ko­li­ko to prav­ne ured­be uop­će mo­gu bi­ti), a osta­le su u
ci­je­lo­sti pre­u­ze­te iz za­jed­nič­ke prav­ne re­gu­la­ti­ve Bu­di­ma, Pe­šte i još ne­kih sje­ver­
nih gra­do­va ono­dob­no­ga ve­li­kog Ugar­sko-hr­vat­skog kra­ljev­stva.

Na­jed­nom se po­ka­za­lo da su ti po­da­ci za ne­ke su­di­o­ni­ke sku­pa iz­ne­na­đe­nje, a za
ne­ke ne­po­že­ljan uljez, či­je je po­sto­ja­nje tre­ba­lo ra­di­je pre­šu­tje­ti. Na za­jed­nič­kom
ob­je­du raz­vi­la se oko to­ga pri­lič­no žuč­na di­sku­si­ja, na gra­ni­ci ko­me­ša­nja. Oko
Iloč­kog sta­tu­ta stvo­rio se svo­je­vr­stan obram­be­ni kor­don, od­lu­čan da za­šti­ti nje­
gov „in­te­gri­tet” i nje­go­vu iz­vor­nost, ogor­čen na pod­me­ta­nja pre­ma ko­ji­ma je taj
naš sta­ri tekst ve­ćim di­je­lom od­ne­kud „pre­pi­san” i ta­ko­re­ći skle­pan od ra­zno­rod­
nih ot­pri­je po­sto­je­ćih di­je­lo­va. Bu­du­ći da sam pri­pa­dao ma­njin­skoj sku­pi­ni onih
ko­ji­ma je bi­la po­zna­ta ta­kva hi­brid­na struk­tu­ra Sta­tu­ta, i ko­ji ni­su vi­dje­li smi­sla u
za­ba­šu­ri­va­nju te či­nje­ni­ce, bio sam ta­ko­đer uvu­čen u ne­ku vr­stu po­le­mi­ke.

Me­ni su­če­li­ce na­šao se pro­fe­sor s ne­kog od osječ­kih fa­kul­te­ta, uz to po­znat i kao
di­rek­tor uspje­šnog ma­njeg pod­u­ze­ća. Znan­stve­ni rad bio je tek jed­no od po­lja na
ko­ji­ma je dje­lo­vao taj mno­go­stra­ni čo­vjek, ta­ko­đer na­da­sve uspje­šno. „Za­što je
po­treb­no in­zi­sti­ra­ti na to­me da ne­ke knji­ge Iloč­kog sta­tu­ta ni­su na­sta­le u Ilo­ku,
ne­go da su od­ne­kud pre­pi­sa­ne?”, obra­ćao mi se on: „Za­što da sa­mi ocr­nju­je­mo
taj dra­gulj hr­vat­ske kul­tur­ne ba­šti­ne? Zar to ni­je okrut­no pre­ma lju­di­ma na­pa­će­
nog gra­da ka­kav je Ilok? Za­što im po­na­vlja­ti ta­kvo ne­što? Pa to je isto kao da čo­

108
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vje­ku bez no­gu, u ko­li­ci­ma, stal­no po­na­vljaš ka­ko je ja­dan…”. Ma­lo ka­sni­je se taj
pro­fe­sor i di­rek­tor po­čeo bla­go­na­klo­no in­te­re­si­ra­ti za po­je­di­no­sti mo­je bi­o­gra­
fi­je – vje­ru­jem li u Bo­ga, je­sam li za­sno­vao obi­telj – ka­ko bi ušao u trag du­bljim
so­ci­jal­nim i psi­ho­lo­škim ko­ri­je­ni­ma mo­je bez­ob­zir­no­sti pre­ma lju­di­ma svo­ga
vla­sti­tog za­vi­ča­ja, pre­ma nji­ho­vim sve­ti­nja­ma i tra­di­ci­ji…

Si­tu­a­ci­ja ko­ju sam tu po­ku­šao u glav­nim cr­ta­ma do­ča­ra­ti mo­že se, re­kao bih,
oka­rak­te­ri­zi­ra­ti kao ti­pič­no, upra­vo kvin­te­sen­ci­jal­no pro­vin­cij­ska.

Po­no­vi­mo, uobi­ča­ji­lo se pro­po­vi­je­da­ti da ne­ma ve­li­kih i ma­lih kul­tu­ra, usli­jed ga­nu­
tlji­ve fa­sci­ni­ra­no­sti stva­ra­lač­kim do­se­zi­ma ma­le kul­tu­re una­toč nje­noj ma­le­no­sti i zbog
osvi­je­šte­no­sti kom­plek­sa da je ve­li­či­na jed­ne kul­tu­re ostva­ri­va­na uvi­jek na ra­čun dru­gih
kul­tu­ra. No, ma­le kul­tu­re kao da vje­či­to ima­ju na umu one ve­li­ke14, to Kun­de­ri­no „stra­no
po­put ne­ba nad nji­ma”.

Ka­ko de­fi­ni­ra­ti ne­ku kul­tu­ru kao ve­li­ku?

Svi kri­te­ri­ji su re­la­tiv­ni i ospo­ri­vi: kvan­ti­ta­tiv­ni (tko je dao vi­še pi­sa­ca ili čla­no­va aka­
de­mi­je), sport­ski (tko je pr­vi po­sti­gao od­re­đe­ni re­zul­tat u po­vi­je­snoj tr­ci na svjet­skoj sce­
ni), pa i kva­li­ta­tiv­ni (je li ve­li­ko Rim­sko car­stvo da­lo ve­li­ku knji­žev­nost?). Ri­ječ je na­pro­sto
o osje­ća­ju (toč­ni­je, kom­plek­su):15 poč­ne­mo li či­ta­ti Slo­ter­dij­ko­vu Kri­ti­ku ci­nič­nog uma ili
Srdž­bu i vri­je­me, za­pa­zit će­mo da već u uvod­nom di­je­lu, na sve­ga pr­vih ne­ko­li­ko stra­ni­ca,
ka­ko bi dao vla­sti­to­me pi­sa­nju na te­ži­ni, ci­ti­ra Go­et­hea, Mar­xa, He­i­deg­ge­ra, Ni­etzschea...,
tj. sve ka­pi­tal­ne auto­re europ­ske mi­sli, a da uop­će ni­je mo­rao po­seg­nu­ti za auto­ri­ma iz­van
nje­mač­kog kul­tur­nog kru­ga. Iro­nič­no gle­da­no, ko­li­ko je to da­le­ko od Leib­ni­za, ko­ji – pre­
ma mi­šlje­nju Nor­ber­ta Eli­a­sa – kao „je­di­ni ve­li­ki Ni­je­mac to­ga do­ba” „go­vo­ri i pi­še fran­
cu­ski ili la­tin­ski, a nje­mač­ki ni­ma­lo”. „I nje­ga, kao i mno­ge dru­ge, za­o­ku­plja pro­blem je­zi­
ka, pro­blem što da se za­poč­ne s tim ne­zgrap­nim nje­mač­kim je­zi­kom” – za­klju­ču­je Eli­as.

14 I to mo­že bi­ti pro­vin­ci­ja­li­zam, kao što i ma­le kul­tu­re ko­je (na­ci­o­na­li­stič­ki) ne­ma­ju na umu svo­ju ma­
le­nost ili ve­li­či­nu dru­gih ta­ko­đer jest pro­vin­ci­ja­li­zam.
15 „Mi ima­mo je­dan osje­ćaj knji­žev­no­sti, mi ne­ma­mo ni­ka­kve po­tvr­de da je on to­čan, ni­ti za to mo­že­mo
(čak ni­ti po za­vr­šet­ku či­ta­nja) na­ći ne­ka­kva do­ka­za. Je­di­no je upo­ri­šte to­ga osje­ća­ja u su­bjek­tu...” – Vla­di­
mir Bi­ti. Mo­že­mo pa­ra­fra­zi­ra­ti: „Mi ima­mo je­dan osje­ćaj kul­tu­re, mi ne­ma­mo ni­ka­kve po­tvr­de da je on
to­čan...”

109
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Isto ta­ko, ka­ko se ma­la kul­tu­ra osje­ća ve­li­kom?

Na­kon što su uče­ni­ci na dr­žav­noj ma­tu­ri iz hr­vat­sko­ga je­zi­ka i knji­žev­no­sti iz­ra­zi­li
re­volt što se nad nji­ma vr­ši iži­vlja­va­nje is­pi­ti­va­njem o sa­dr­ža­ju sti­ho­va pi­sa­nih na sta­ro­hr­
vat­skom, Mi­lo­van Ta­ta­rin od­go­va­ra:

Me­ni je do­i­sta žao što je Mayflo­wer tek 1620. uplo­vio u bli­zi­nu da­na­šnje­ga New
Yor­ka – či­me je sim­bo­lič­no za­po­če­la europ­ska ko­lo­ni­za­ci­ja ame­rič­ko­ga kon­ti­
nen­ta – no ne že­lim se is­pri­ča­va­ti što je do 1620. hr­vat­ska kul­tu­ra ima­la Mar­ka
Ma­ru­li­ća, Ma­ri­na Dr­ži­ća, Pe­tra Hek­to­ro­vi­ća, Pe­tra Zo­ra­ni­ća, Ma­vra Ve­tra­no­vi­ća,
Bar­nu Kar­na­ru­ti­ća, što je Ivan Gun­du­lić već okon­čao jed­nu fa­zu u svo­jem stva­
ra­la­štvu i imao go­to­ve Pje­sni po­kor­ne kra­lja Da­vi­da, ko­je je ti­skao u Ri­mu 1621.
Sva su ta dje­la na­pi­sa­na je­zi­kom ko­jim da­nas vi­še ne go­vo­ri­mo, ali to ne zna­či
da se ne tre­ba­mo tru­di­ti ra­zu­mje­ti ga. Ako se na ta­ko ra­di­kal­no ne­za­in­te­re­si­ran
na­čin bu­de­mo od­no­si­li pre­ma vla­sti­toj kul­tu­ri, ako se u jav­no­sti bu­de stva­ra­la
pre­dodž­ba da je či­ta­nje ča­kav­skih sti­ho­va iži­vlja­va­nje, da su oni ko­ji to od ne­ko­
ga tra­že ne­nor­mal­ni, on­da se ne tre­ba­mo ču­di­ti da će­mo za­u­vi­jek bi­ti ne­pi­sme­ni,
neo­bra­zo­va­ni, ne­kul­tur­ni, in­fe­ri­or­ni pred tzv. „ve­li­kim svi­je­tom”. Me­ni do­i­sta ni­je
žao što je sto de­vet­na­est go­di­na pri­je zna­me­ni­to­ga is­kr­ca­va­nja na­pi­sa­na Ju­di­ta, a
pe­de­set dvi­je go­di­ne pri­je ob­ja­vlje­no Ri­ba­nje i ri­bar­sko pri­go­va­ra­nje. Me­ni je pri­
rod­no mi­sli­ti da su ti ča­kav­ski tek­sto­vi va­žan dio mo­je kul­tu­re, prem­da tu či­nje­
ni­cu ne mo­gu ni po­je­sti, ni po­pi­ti, ne mo­gu na te­me­lju nje na­pra­vi­ti fi­skal­ni pro­
ra­čun ni zgra­du od 999 ka­to­va. A opet, tre­ba mi taj po­da­tak jer me ne­po­gre­ši­vo
od­re­đu­je kao pri­pad­ni­ka jed­ne kul­tu­re, upra­vo ona­ko ka­ko Špa­njol­ce od­re­đu­je
Cer­van­tes, Ta­li­ja­ne Pe­trar­ca i Dan­te, a En­gle­ze Sha­ke­spe­a­re.

Gor­do, ali i ov­dje ima­mo ofen­ziv­nost ko­ja je za­pra­vo de­fen­ziv­nog ka­rak­te­ra. Je li ne­
ka kul­tu­ra ve­li­ka ono­li­ko ko­li­ko je sta­ra? Ne­ma­mo li i tu nad­me­ta­nje: mi smo pri­je? Ka­ko
i da­nas či­ta­mo Cer­van­te­so­vog Don Qu­i­jo­tea, a ka­ko da­nas (mo­ra­mo) či­ta­ti Ma­ru­li­će­vu
Ju­di­tu? Ra­zu­mlji­vo, da­na­šnjim sred­njo­škol­ci­ma ne do­pu­šta­mo da odu u „ne­pri­ja­telj­ski”
svi­jet bez na­o­ru­ža­no­sti Ma­ru­li­ći­ma, Zo­ra­ni­ći­ma, kao što Mar­ko­vic­su ne do­pu­šta­mo da
„za­bo­ra­vi” svo­je ko­ri­je­ne, va­žni­je na­ma ne­go nje­mu.

110
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ne­po­gre­ši­vo od­re­đu­je?

Ne­što se u me­ni pro­ti­vi ta­kvom od­re­đi­va­nju ko­je je dr­žav­na ma­tu­ra, oči­to, do­ve­la do
re­pre­siv­no­sti: u mom užit­ku či­ta­nja Cer­van­te­sa, Pe­trar­ce, Dan­tea, Sha­ke­spe­a­ra po­sve mi
je ire­le­vant­no tko je od njih Špa­njo­lac, tko Ta­li­jan, a tko En­glez. I svi me od­re­đu­ju, du­bo­ko
for­ma­tiv­no, vi­še od Ma­ru­li­ća i Zo­ra­ni­ća, do­sad­ne rod­bi­ne mo­jih ro­di­te­lja s ko­ji­ma se ra­di
krv­no-kul­tur­nih ve­za mo­ram uko­če­no za sto­lom s vre­me­na na vri­je­me pod­ru­ži­ti. Je li ma­
nje Hr­vat, ma­nje od­re­đen onaj tko ra­di­je či­ta Da­ni­la Ki­ša ili Vas­ka Po­pu, a da uop­će ni­je
pro­či­tao Ju­di­tu i Pla­ni­ne? Je li mo­ju ge­ne­ra­ci­ju kul­tur­no, iden­ti­tet­no i svje­to­na­zor­no vi­še
od­re­dio Ma­ru­lić ili Max Bun­ker, Dr­ži­će­ve pa­sto­ral­ne vi­le ili Gru­pa TNT?16 He­nry Mil­ler
u Knji­ga­ma mog ži­vo­ta pre­po­ru­ču­je da se iz­na­đu vla­sti­ti kul­tur­ni te­me­lji jer oni in­sti­tu­ci­
o­nal­no na­met­nu­ti ni­su nam nu­žno bli­ski, čak mo­gu bi­ti za­pa­nju­ju­će tu­đi.
Svo­je­dob­no je, či­ni mi se Vje­ran Zup­pa, kon­sta­ti­rao da je Tuđ­ma­no­va mje­ra bu­du­će,
no­ve, neo­vi­sne Hr­vat­ske za­pra­vo mje­ra Mar­ko­va tr­ga – bes­pri­je­kor­no, do ki­ča uci­fra­ni
kva­dra­tić „hr­vat­ske gru­de”, sa­či­nje­ne od sa­me tra­di­ci­je i po­vi­je­sti, da­ka­ko europ­ske. Sve
što se ko­si­lo s tom sli­kom, po­ti­ski­va­no je ili pak ig­no­ri­ra­no. Ot­pri­li­ke ana­log­no bi­smo mo­
gli za­klju­či­ti da je sva kom­plek­sna gra­ma­ti­ka hr­vat­sko­ga men­ta­li­te­ta i pro­iz­la­ze­ćih ide­o­lo­
ških prak­si za­pra­vo svo­di­va na onu an­to­lo­gij­sku re­če­ni­cu iz Hi­tre­co­vih Smo­go­va­ca: „Oni
ni­su ta­ko ma­li da ne bi bi­li ve­li­ki, ali ni to­li­ko ve­li­ki da ne bi bi­li ma­li”. U prak­si, to zna­či
da se do iri­tant­no­sti u afir­ma­tiv­nim me­dij­skim pri­lo­zi­ma iz knji­žev­no­sti i kul­tu­re op­će­
ni­to, ne­ri­jet­ko i u škol­skim udž­be­ni­ci­ma, hr­vat­ske auto­re kva­li­fi­ci­ra atri­bu­ti­ma „europ­ska
ve­li­či­na” ili „stva­ra­telj europ­skog ka­li­bra” ili „u Euro­pi ne­za­slu­že­no ne­pri­znat”. Uko­li­ko je
ta­kva re­to­ri­ka i bi­la ra­zu­mlji­va po­čet­kom de­ve­de­se­tih s ci­ljem ani­mi­ra­nja europ­ske jav­
no­sti „za na­šu stvar”, ra­di bu­đe­nja em­pa­ti­je pre­ma Euro­pi slič­ni­ma i ra­di dis­tan­ci­ra­nja od
sim­pli­fi­ci­ra­ju­će sli­ke o još jed­nom bal­kan­skom ple­me­nu17, da­nas se ta­kav me­ha­ni­zam raz­
mi­šlja­nja na­sta­vlja po iner­ci­ji, na­pro­sto ura­stao u sva­ko­dnev­ni go­vor o hr­vat­skoj kul­tu­ri,
pod­ra­zu­mi­je­va­ju­će i bez za­muc­ki­va­nja, ne­ri­jet­ko i bez kri­tič­ke dis­tan­ce, bez osje­ća­ja da iz
to­ga pro­go­va­ra simp­tom sta­no­vi­te tra­u­me/kom­plek­sa. Uko­li­ko pak i po­sto­ji po­ni­ža­va­ju­ća
svi­jest o „kom­plek­sno­sti” tog re­flek­snog mje­re­nja s europ­skim kul­tur­nim do­se­zi­ma, na­
lič­je ta­kve ma­zo­hi­stič­ne prak­se je da­le­ko di­ja­bo­lič­ni­je: mo­žda po­sto­ji ne­što sum­nji­vo i kli­

16 Mo­gli bi­smo re­ći da je knji­žev­na ba­šti­na po­put CNN-a: do­sad­na i ne­po­treb­na sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu,
dok se ne do­go­di ka­ta­stro­fa; ta­da svi uklju­ču­ju CNN jer je sva­ka in­for­ma­ci­ja iz mi­nu­te u mi­nu­tu bit­na,
ta­da svi po­se­že­mo za adu­ti­ma iz vla­sti­te ri­zni­ce ka­ko bi­smo se oču­va­li kul­tur­no-iden­ti­tet­nim „be­de­mom”.
17 Ta­ko­đer i ra­di osna­ži­va­nja vla­sni­štva nad kul­tur­nim do­brom usli­jed po­se­za­nja su­sjed­nih ze­ma­lja za
auto­ri­ma i dje­li­ma vla­sti­toj kul­tur­noj ma­ti­ci, prak­sa ko­ja je na ovim pro­sto­ri­ma bi­zar­no ime­no­va­na: kul­
tur­nim gu­sar­stvom.

111
ma­vo u „euro­pe­ič­no­sti” hr­vat­ske kul­tu­re, ali ne­dvoj­be­no je hr­vat­ska kul­tu­ra su­per­i­or­ni­ja
u re­gi­ji18. U tom smi­slu ra­zu­mljiv je raz­log iz­nad­pro­sječ­noj, na­sla­đu­ju­ćoj po­sve­će­no­sti
hr­vat­skih me­di­ja ovih da­na Ku­stu­ri­či­nim kom­pul­ziv­nim grad­nja­ma „još sta­ri­jih” gra­do­va
u „du­hu” iz­o­sta­lih raz­do­blja kul­tur­no­ga raz­vo­ja.
I u tom kon­tek­stu, s dru­ge stra­ne, ne­ka­ko je sto­ga po­sve ra­zu­mlji­vo da Stan­ko La­sić,
vr­hun­ski in­te­lekt i autor knji­ge Her­me­ne­u­ti­ka in­di­vi­du­al­no­sti i on­to­lo­ški struk­tu­ra­li­zam,
da­kle autor de­tek­ti­ra­nja uni­ver­zal­ne struk­tu­re ko­ju u svo­joj bi­ti di­je­le sve knji­ge/knji­žev­
no­sti/kul­tu­re i autor za­go­va­ra­nja rav­no­prav­ne po­seb­no­sti u her­me­ne­u­tič­kom pri­stu­pu bi­
lo če­mu, ipak ka­že da ga srp­ska knji­žev­nost za­ni­ma ko­li­ko i bu­gar­ska. Nje­go­vi men­tal­ni
cen­tri su nje­mač­ka i fran­cu­ska kul­tu­ra, kao da ga te­o­ri­je o mar­gi­ni kao pro­sto­ru slo­bo­de,
kre­a­tiv­no­sti i plo­do­no­snih kri­ža­nja ni­su da­le za­ve­sti, ne­go ka­te­go­rič­no osta­je pri to­me da
je sva mo­gu­ća za­ni­mlji­vost ru­ba be­zna­čaj­na u od­no­su na sna­gu i pr­ven­stvo cen­tra, ko­je­
mu je rub mo­žda in­tri­gan­tan pro­stor ne­pred­vi­dlji­vog utje­ca­ja, ali je dru­go­tan, pe­ri­fe­ran
od­jek iz­vor­no­ga. Do­ne­kle ra­zu­mlji­vo: uko­li­ko ni­ste pa­si­o­ni­ra­ni kon­zu­ment kul­tu­re s ru­
ba, ši­ru po­zor­nost pli­je­ni tek ona rub­nost ko­ja je pro­šla ve­ri­fi­ka­ci­ju cen­tra i bi­la eta­bli­ra­na
kroz sna­gu kul­tur­ne lo­gi­sti­ke i in­du­stri­je ko­ju cen­tar ima – vr­sno ostva­re­nje s ru­ba je ano­
nim­no dok re­le­van­tan prst ne upre u nje­ga i ne raz­gla­si ga.
Hi­je­rar­hi­ju na cen­tar i pe­ri­fe­ri­ju kroz europ­sku po­vi­jest i na europ­skom pro­sto­ru
Kun­de­ra na­zi­va „ne­po­pra­vlji­vom ne­jed­na­ko­šću”, ne­što što Europ­ska uni­ja ili pak za­gre­
bač­ka me­tro­po­la po­ku­ša­va da­nas is­pra­vi­ti stra­te­gi­ja­ma u du­hu po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti, ko­je
se pro­vo­de mje­ra­ma dis­per­zi­je, de­cen­tra­li­za­ci­je, dok te­o­ri­je to po­ku­ša­va­ju is­pra­vi­ti već
dje­lo­mi­ce spo­me­nu­tim te­o­ri­ja­ma ru­ba i mar­gi­ne, a glo­ba­li­za­cij­ski i teh­no­lo­ški pro­ce­si
obe­ća­va­ju uto­pi­ju ap­so­lut­ne po­li­cen­trič­no­sti. No, či­nje­ni­ca jest da po­zi­ci­o­ni­ra­nje pre­ma
osje­ća­ju gdje je cen­tar, a gdje pe­ri­fe­ri­ja osta­je oko­sni­ca na­še kog­ni­tiv­ne i ide­o­lo­ške ori­
jen­ta­ci­je. U ne­koj ma­njoj za­jed­ni­ci ne­tko je al­fa-muž­jak, li­der, cen­tar, a ne­tko je out­si­
der, lu­zer, mar­gi­na­lac, pe­ri­fe­ran. U gra­du ne­ko mje­sto kul­tu­re je cen­tral­no (in­sti­tu­ci­je
ili in mje­sta), a ne­ka su pe­ri­fer­na (ama­ter­ske udru­ge, npr.). Taj grad sa svo­jim kul­tur­nim
cen­trom i svo­jom kul­tur­nom pe­ri­fe­ri­jom opet je u po­zi­ci­ji cen­tra ili pe­ri­fe­ri­je u od­no­su
na dru­gi ko­re­lat (Za­greb je kul­tur­ni cen­tar Hr­vat­ske, ali europ­ska kul­tur­na pe­ri­fe­ri­ja...).
But­ko­vić vri­jed­no­sni cen­tar smje­šta u na­vod­no bo­lju pro­šlost, u ko­joj je vri­jed­ni­ji i kon­

18 U pri­log to­me na­vo­dim pri­mjer iz prak­se ra­da sa stu­den­ti­ma: na an­ket­no pi­ta­nje či­ta­ju li vi­še do­ma­ću
ili svjet­sku knji­žev­nost, 90 po­sto ih se opre­dje­li­lo za svjet­sku knji­žev­nost kao dra­žu i za­ni­mlji­vi­ju. Na­k-
nad­no su ti­je­kom ras­pra­ve o re­zul­ta­ti­ma an­ke­te po­ja­sni­li da im je hr­vat­ska knji­žev­nost za­mor­na bu­du­ći
da je op­te­re­će­na po­li­ti­kom i na­ci­o­nal­nim pi­ta­nji­ma. S dru­ge stra­ne, iako su či­ta­li Da­ni­la Ki­ša na eka­vi­ci, u
na­knad­nim od­go­va­ra­nji­ma i raz­go­vo­ri­ma re­do­vi­to su Ki­ša na­vo­di­li kao hr­vat­skog pi­sca (?), što pri­pi­su­jem
de­for­mi­ra­no­sti sred­njo­škol­skim pro­gra­mom knji­žev­no­sti: da, po­sto­ji europ­ska knji­žev­nost, s ko­jom smo
(go­to­vo) rav­ni, ali na ovim pro­sto­ri­ma ne po­sto­ji knji­žev­no­sti osim hr­vat­ske.

112
ku­rent­ni­ji ka­pi­tal na­še­ga kul­tur­no­ga iden­ti­te­ta u od­no­su na nad­na­ci­o­nal­na mje­ri­la – bi­lo
da su europ­ska, bi­lo da je ri­ječ o pi­ta­nju što osta­je za vječ­nost. Pan­čić od­mje­ra­va srp­sku
knji­žev­nost ne­čim pri­bli­žnim i bli­skim, a ipak – či­ni se – od­mi­ču­ćim na­spram srp­ske knji­
žev­no­sti u stag­na­ci­ji izo­la­ci­je.
To stre­mlje­nje su­sti­za­nju di­na­mi­ke i vred­no­ta, ko­je na­me­ću cen­tri uze­ti za uzor kul­tu­re
kao da se s ovih pro­sto­ra pod­u­zi­ma­ju s am­bi­ci­jom po­sti­za­nja „on­to­lo­ške si­gur­no­sti” vla­sti­ta
iden­ti­te­ta, po­ku­ša­va­ju­ći se osna­ži­ti i učvr­sti­ti, prem­da se prak­tič­no za­pra­vo sa­mo pot­ko­pa­
va­ju­ći19. Ta­kvim se vri­jed­no­snim od­mje­ra­va­njem re­flek­ti­ra evi­dent­ni osje­ćaj vla­sti­te rub­no­sti
i pro­iz­la­ze­će in­fe­ri­or­no­sti uz strah od is­klju­če­no­sti i za­o­sta­lo­sti, a u da­na­šnje vri­je­me euro­
skep­ti­ci­zma i an­ti­glo­ba­li­stič­kih pa­ra­no­ja uz strah od pre­ga­že­no­sti, uto­plje­no­sti i iz­bri­sa­no­sti.
Da­ka­ko da ni iz­o­sta­nak sa­mo­pre­i­spi­ta­va­nja „vanj­skim” mje­ri­li­ma ne vo­di do­bro­me:
gla­so­vi­ti pri­mjer od­re­đi­va­nja vla­sti­te kul­tu­re dru­gom kul­tu­rom jest tekst „O Nje­mač­koj”
Ger­ma­i­ne de Stael iz 1813. go­di­ne. Pre­ma na­vo­du Vik­to­ra Žme­ga­ča, „fran­cu­ski in­te­lek­tu­
al­ci po­zdra­vi­li su to dje­lo kao ‘sjaj­nu kul­tur­no­po­vi­je­snu ras­pra­vu’ ko­ja otva­ra po­sve no­ve
vi­di­ke, upo­zo­ra­va­ju­ći ta­ko do­ma­ću jav­nost da je do­tad bi­la za­o­ku­plje­na na za­tu­can na­čin
go­to­vo is­klju­či­vo sa­ma so­bom. Bez dvoj­be, ra­zum­ni Fran­cu­zi shva­ti­li su na­mje­ru svo­je ze­
mlja­ki­nje da ih su­o­či s kri­tič­kim zr­ca­lom”.
Una­toč kom­plek­snim tu­ma­če­nji­ma kul­tu­re, u po­pu­lar­noj, sva­ko­dnev­noj prak­si mi je
do­i­sta do­ži­vlja­va­mo kao sli­ku ili je svo­di­mo na sli­ku u ko­joj se por­tre­ti­ra naš iden­ti­tet, a
uko­li­ko je ipak ma­glo­vit, on­da ba­rem su­bjekt­nost. „‘O Nje­mač­koj’” je, ka­že Žme­gač, „kla­
si­čan do­ka­zni tekst u po­vi­je­sti ima­go­lo­gi­je, to jest pro­u­ča­va­nja ‘sli­ka’ o ne­kom stra­nom
na­ro­du, nje­go­vu men­ta­li­te­tu i hi­sto­rij­skom zna­če­nju. Pre­dodž­be­ni kon­cen­trat bi­la bi pra­
va ri­ječ. Ta­kvi sa­že­ci sa­dr­že, da­ka­ko, i sku­pi­ne ste­re­o­ti­pa. U vul­ga­ri­zi­ra­nim ob­li­ci­ma od
kon­cen­tra­ta osta­je sa­mo kli­še­i­zi­ran uzo­rak, po­zi­tiv­na ili ne­ga­tiv­na pred­ra­su­da”.

19 U ro­ma­nu Kao da me ne­ma Sla­ven­ke Dra­ku­lić na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet se osna­žu­je – si­lo­va­njem. U sje­ni
te stra­ho­te je i auto­ri­či­na sim­bo­lič­ka po­ru­ka: ko­lek­tiv­ni iden­ti­te­ti na ovim pro­sto­ri­ma na­pro­sto je­su ne­
što re­pre­siv­no te se pro­vo­de men­tal­nim si­lo­va­njem. Ilu­zor­no­sti i ap­surd­no­sti ta­kve po­li­ti­ke i stra­te­gi­je
auto­ri­ca na kra­ju ro­ma­na od­go­va­ra ra­zor­no ba­nal­nim rje­še­njem: po­to­mak si­lo­va­ne že­ne ra­đa se kao
Šve­đa­nin. Ko­ji je on­da nje­gov iden­ti­tet? U mrač­noj, ali ne­po­zna­toj taj­ni ili...? I knji­žev­nik i ko­lum­nist
An­te To­mić ne­ri­jet­ko sub­ver­zi­ra „iden­ti­tet­ni fun­da­men­ta­li­zam” na ovim pro­sto­ri­ma: u jed­noj ko­lum­ni
na­vo­di da mu se u ži­vo­tu baš ni­šta ne bi pro­mi­je­ni­lo da se na ovim pro­sto­ri­ma na­sta­vi­lo ži­vje­ti u toj
ta­ko „mr­skoj Ju­go­sla­vi­ji”: pla­ćao bi po­rez, ra­dio bi po­sao ko­ji bi ga za­pao, osno­vao obi­telj... Na dru­gom
mje­stu, od­go­va­ra­ju­ći euro­skep­ti­ci­ma ko­ji su se upla­ši­li gu­bit­ka hr­vat­skih iden­ti­tet­nih obi­ljež­ja po in­
te­gra­ci­ji u Europ­sku uni­ju, na­vo­di da je smje­sta spre­man mi­je­nja­ti hr­vat­sku kul­tu­ru van­da­li­zma i hu­li­
gan­stva za europ­sku kul­tu­ru re­da i pro­pi­sa.

113
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Je li za ove pro­sto­re ključ­na ri­ječ „sli­ka” o „hi­sto­rij­skom zna­če­nju”?

U fil­mu Bo­rat ismi­ja­na ze­mlji­ca Ka­zah­stan, iz­me­đu osta­log, u dr­žav­noj him­ni po­
no­sno is­ti­če ka­ko je svjet­sku ba­šti­nu upot­pu­ni­la auten­tič­nim, vla­sti­tim kul­tur­nim do­pri­
no­som u ob­li­ku opa­sa­ča za hla­če. Što se ni­ma­lo ne raz­li­ku­je od hr­vat­skog mi­ta o kra­va­ti.
Taj hr­vat­ski po­gled na svo­ju kra­va­tu i ame­rič­ki/svjet­ski po­gled na po­nos „ma­lih” re­
zul­ti­ra ko­mič­nom fi­gu­rom jed­no­ga Bo­ra­ta. Te­o­rij­ska fi­gu­ra isto­ga slu­ča­ja, pre­ma mi­šlje­nju
Vla­di­mi­ra Bi­ti­ja, pak gla­si: „[...] ako Dru­go­ga ne mo­gu do­ži­vje­ti sto­ga što je od­mak­nut,
se­be ne mo­gu re­flek­ti­ra­ti sto­ga što ni­sam od­mak­nut”. Gle­de (ne)vri­jed­no­sti su­vre­me­ne
hr­vat­ske knji­žev­no­sti, gle­de te Pan­či­će­ve i But­ko­vi­će­ve opreč­no­sti nad istim pred­me­tom,
ko­ju bi B. Cro­ce opi­sao kao „okr­šaj ro­ga­tih ‘da’ i ‘ne’”, po­ku­šaj­mo po­mi­ri­ti taj pa­ra­doks
opet Bi­ti­je­vim ri­je­či­ma: „Ne­po­zna­tost je in­he­rent­na sva­kom per­cep­tu­mu, sve­mu što opa­
ža­mo. Sve opa­ža­nju pru­ža ot­por”. Ta­ko da će (vri­jed­no­sne) bit­ke na ovom re­gi­o­nal­nom
po­lju kul­tu­re (Stu­art Hall), upra­vo zbog od­bi­ja­nja o po­vr­ši­nu vred­no­va­no­ga i „sli­je­pe pje­
ge” ono­ga ko­ji vred­nu­je re­do­vi­to ta­kva na­sto­ja­nja lop­ta­ti od But­ko­vi­ća do Pan­či­ća te vo­di­ti
ka Thomp­so­no­voj kon­fu­zi­ji „kon­tra­zna­nja”, ka Ge­ert­zo­voj „za­mu­će­noj ri­je­ci”. Mo­žda sve
do onog tre­nut­ka ko­ji mor­bid­no pro­ri­če hr­vat­ska per­so­na non gra­ta, Do­bri­ca Ćo­sić, u Ju­
tar­njem li­stu od 21. srp­nja 2012. go­di­ne: „Vi­di­te, za pe­de­set ili sto go­di­na ne znam ho­će­mo
li i mi Sr­bi i vi Hr­va­ti uop­će po­sto­ja­ti kao na­ro­di. Bit će­mo ur­ba­ni et­no­si po­tro­ša­ča ko­ji
ima­ju ne­ka­kvo pod­ri­je­tlo – i ni­šta vi­še. Pot­kraj 21. sto­lje­ća ni Sr­bi ni Hr­va­ti ne­će bi­ti ni­ka­
kve zna­čaj­ne na­ci­je i ni­ka­kvi ozbilj­ni na­ro­di. To će se de­mo­graf­ski ri­je­ši­ti sa­mo od se­be”.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Alt­hus­ser, Lo­u­is: Ide­o­lo­gi­ja i dr­žav­ni apa­ra­ti, Kar­pos, Lo­zni­ca, 2009.
2. An­drić, Stan­ko: „Pro­vin­ci­ja je ne­iz­lje­či­vo sta­nje”,
http://sbplus.hr/iz_dru­gih_me­di­ja/pro­vin­ci­ja_je_ne­iz­lje­ci­vo_sta­nje_/de­fa­ult.aspx
3. Bi­ti, Vla­di­mir: Poj­mov­nik su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, MH, Za­greb, 1997.
4. Bi­ti, Vla­di­mir: „Pri­pi­to­mlja­va­nje dru­gog”, Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja, Za­greb, 1989.
5. But­ko­vić, Da­vor: „Ka­ko je kul­tu­ra tras­ha za­vla­da­la Hr­vat­skom”, Ju­tar­nji list, broj od 10. ožuj­ka 2012.
6. Com­pag­non, An­to­i­ne: De­mon te­o­ri­je, AGM, Za­greb, 2007.
7. Ča­dež, To­mi­slav: „Po­vra­tak Bra­ni­sla­va Nu­ši­ća”, Ju­tar­nji list, broj od 14. srp­nja 2012.
8. Eli­as, Nor­bert: O pro­ce­si­ma ci­vi­li­za­ci­je, An­ti­bar­ba­rus, Za­greb, 1996.
9. Ge­ertz, Cli­ford: In­ter­pre­ta­ti­ons of Cul­tu­re, Ba­sic Bo­oks, NY, USA, 1973.
10. Ja­mes, Fre­dric: „Third-World Li­te­ra­tu­re in the Era of Mul­ti­na­ti­o­nal Ca­pi­ta­lism”, So­cial Text, No.15,
Du­ke Uni­ver­sity Press, USA, 1986.
11. Kun­de­ra, Mi­lan: Za­vje­sa, Me­an­dar, Za­greb, 2006.
12. La­sić, Stan­ko: Her­me­ne­u­ti­ka in­di­vi­du­al­no­sti i on­to­lo­ški struk­tu­ra­li­zam, Du­ri­e­ux, Za­greb, 1994.
13. Pan­čić, Te­o­fil: Fa­mo­znih 400 km, VBZ, Za­greb, 2007.
14. Pe­tro­vić, Sve­to­zar: Pri­ro­da kri­ti­ke, Li­ber, Za­greb, 1972.

114
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

15. „Po­li­ti­ka te­o­ri­je”, zbor­nik, Dis­put, Za­greb, 2006.
16. Re­co­e­ur, Paul: O tu­ma­če­nju, Ce­res, Za­greb, 2005.
17. Slo­ter­dijk, Pe­ter: Kri­ti­ka ci­nič­kog uma, Glo­bus, Za­greb, 1992.
----. Srdž­ba i vri­je­me, An­ti­bar­ba­rus, Za­greb, 2007.
18. So­lar, Mi­li­voj: Pre­da­va­nja o lo­šem uku­su, Po­li­tič­ka kul­tu­ra, Za­greb, 2004.
19. Ta­ta­rin, Mi­lo­van: „Mi­ni­stro­ve mu­ke po ma­tu­ri”, Vi­je­nac, br. 477, Ma­ti­ca hr­vat­ska, Za­greb, 2012.
20. Thomp­son, Da­mian: Kon­tra­zna­nje, Al­go­ri­tam, Za­greb, 2009.
21. „Trag i raz­li­ka”, zbor­nik, Na­kla­da MD, Za­greb, 1995.
22. Ugre­šić, Du­brav­ka: Na­pad na mi­ni­bar, Frak­tu­ra, Za­greb, 2010.
23. Ži­žek, Sla­voj: Su­blim­ni objekt ide­o­lo­gi­je, Ark­zin, Za­greb, 2002.
24. Žme­gač, Vik­tor: Od Bac­ha do Ba­u­ha­u­sa, MH, Za­greb, 2006.

Si­zing up Cul­tu­res and We­ig­hing Li­te­ra­tu­res
SUM­MARY: Cro­a­tian new­spa­per edi­tor and co­lum­nist Da­vor But­ko­vić has fo­
und that the con­tem­po­rary Cro­a­tian li­te­ra­tu­re is a dwel­ling pla­ce of me­di­oc­re
minds and that it has not pro­du­ced anything of any la­sting va­lue; on the ot­
her hand, Ser­bian jo­ur­na­list and co­lum­nist Te­o­fil Pan­cic pra­i­ses the con­tem­
po­rary Cro­a­tian li­te­ra­tu­re in the most po­si­ti­ve to­nes. What is the re­a­son for
such con­tra­sting vi­ews of one su­bject, pro­vi­ded that it is pos­si­ble to spe­cify
a fi­xed va­lue as a di­men­sion of Cro­a­tian or any ot­her li­te­ra­tu­re? Even tho­ugh
the li­te­rary sci­en­ce, ac­cor­ding to De­nis Com­pag­non, re­jects eva­lu­a­tion, a
num­ber of aut­hors in­vo­ked the need for it, which mo­re or less cul­mi­na­ted as
Lec­tu­res on Bad Ta­ste by li­te­rary sci­en­tist Mi­li­voj So­lar. Ho­we­ver, com­pa­ring
Ser­bian li­te­ra­tu­re to Cro­a­tian (Pan­čić) or Cro­a­tian li­te­ra­tu­re to “bet­ter” past
(But­ko­vić), as well as the con­stantly per­ma­nent ret­ho­ric of eva­lu­a­ting Cro­a­
tian li­te­ra­tu­re aga­inst the Euro­pean li­te­rary ac­hi­e­ve­ments, re­flect the fe­e­ling
of on­to­lo­gi­cal in­se­cu­rity of the still only par­ti­ally for­med na­ti­o­nal iden­ti­ti­es
fig­hting for af­fir­ma­tion, even for the su­pre­macy, in the fi­eld of li­te­ra­tu­re. It
se­ems that the le­gi­ti­ma­te re­qu­est for li­te­rary re­e­va­lu­a­tion ex­hi­bits cer­tain
spe­ci­fic com­ple­xes of “small” cul­tu­res in tran­si­tion pe­riod: a de­si­re for a bet­
ter self-ima­ge that wo­uld be yet anot­her ide­o­lo­gi­cally di­scur­si­ve con­struc­tion
of “on­to­lo­gi­cally in­se­cu­re” iden­tity, which is, af­ter the re­gi­o­nal con­flicts of
the 1990s, still un­der­go­ing “for­ti­fi­ca­tion” fa­ced with the bo­o­geyman of glo­
ba­li­sa­tion.
KEY WORDS: li­te­rary eva­lu­a­tion, cul­tu­ral iden­tity, na­ti­o­nal com­ple­xes, big
and small cul­tu­re, pro­vin­ci­a­lis.

ga­ji­ni­gor@g­mail.com

115
116
117
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 94(=411.16) (6)

Brižit Veltman Aron (Brigitte Weltman-Aron)
Univerzitet na Floridi, SAD
Odsek za jezike, literaturu i kulturu

Figura Jevrejina u severnoj Africi:
Memi, Derida, Siksu

SAŽETAK: U „Figuri Jevrejina” Brižit Veltman-Aron analizira kako je pitanju
koje se često ponavlja – čuvenom pitanju koje je Sartr postavio 1946. i koje
glasi Da li Jevrejin postoji? I, ako postoji, šta je on? – pristupilo troje velikih
mislilaca rođenih i odraslih u severnoj Africi: Alber Memi, Žak Derida i Elen
Siksu. Konkretno, članak ispituje načine na koje su ovi mislioci obrađivali
problem bivanja Jevrejinom kao figuru, ili kao pitanje koje ostaje otvoreno.
KLJUČNE REČI: Figura Jevrejina, biti Jevrejin, severna Afrika, Francuska,
filozofija, antisemitizam, Ž. P. Sartr, Emanuel Levinas, Moris Blanšo, Alber
Memi, Elen Siksu, Žak Derida.

Sartr je 1946. formulisao sledeća pitanja: Da li Jevrejin postoji? I, ako postoji, šta je on?1
Nažalost, ova pitanja nisu bila čisto retoričke prirode; to što su postavljena neposredno
posle poslednje „šoe”* daje im veliku težinu. Ako je tada to istraživanje i bilo akutno re-
levantno, kako da shvatimo postojanost ovog pitanja, koje se uvek vraća na isti način?
Kao da je „Jevrejin” zauvek nešto nejasno, enigma. Većina onih koji su tumačili jevrejsko
stanje, kako Jevreja tako i svih ostalih, često bi se zapitali, i to već u vidu prve, naizgled
neizbežne preambule: Šta je to Jevrejin?
Počev od 1962, Alber Memi se u seriji eseja bavio pitanjem Ko je on kao Jevrejin2 – pre
svega u onom pod nazivom „Portret Jevrejina”, posle koga su usledili eseji „Oslobođenje

1 Jean-Paul Sartre, Anti-Semite and Jew, prevod George J. Becker (New York: Schocken Books, 1948), 58.
* Hebr. „holokaust” – prim. prev.
2 Albert Memmi, Portrait of a Jew, prevod Elisabeth Abbott (New York: Viking Press, 1971), 20.

118
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Jevrejina” i „Jevreji i Arapi”, u kojima obrađuje jevrejsko stanje kao predmet specifičnog
ugnjetavanja. Sa druge strane, on konstantno podvlači neodrživost ugnjetavanja, činjenicu da
na duže staze nijedno uređenje koje sadrži ugnjetavanje nije održivo, da sâmo ugnjetavanje
nije održivo, jer je ono, kao što on ponavlja u „Oslobođenju Jevrejina”, jedno „nemoguće
stanje” 3. Zbog toga u Memijevom opusu svaki „portret” ugnjetenih ustupa mesto iščekivanju
njihovog oslobođenja. Ako Izrael, smatra Memi, predstavlja naziv za oslobođenje Jevrejina,
to je zbog toga što su Jevreji potlačeni kao narod, te shodno tome moraju biti i oslobođeni
kao narod.4
Postoji, međutim, još jedan način za tumačenje Memijevog diskursa o ugnjetavanju,
koji opoziva ili problematizuje teleološko potkrepljenje obrasca koji on opisuje:
ugnjetavanje posle koga sledi oslobođenje. Ovo drugo tumačenje ne gubi iz vida
retoričnost njegovog istraživanja jevrejstva. Na sopstveno pitanje Šta je Jevrejin? Memi
svaki put odgovara Figura. U „Portretu Jevrejina” on tvrdi da analizira „prisustvo
figure Jevrejina” (88). Ova figura trebalo bi da bude biološka i ekonomska (88): Jevrejin
predstavlja figuru koja je predmet ugnjetavanja (320). Ovaj odgovor ostavlja otvorenim
problem retoričnosti pitanjâ o Jevrejima, jer i dalje u rezervi drži ispravno jevrejstvo
Jevrejina, i uklanja svoj predikat tako što se predstavlja kao trop, kao figura. Ništa od
„Jevrejina” još nije definisano. Mogla bi se staviti primedba da Memi više puta tvrdi
kako Jevrejin nije jednostavno odsustvo, nedostatak, nego održava izvesnu povezanost
sa sopstvom ili onim što on naziva „pozitivitet”, čak i u okviru ugnjetavanja. Upravo
je u ovome glavna razlika između njega i Sartra. Memi ne prihvata da Jevrejina stvara
samo drugi, da je on „čisto piljenje drugog” (262), i da on, štaviše, nastaje samo zato da
bi bio negiran. Ako Memi i prihvata da ugnjeteni teži da se svede na figuru, neprekidno
lišavanu - uključujući i lišenost sebe ili sopstvenosti kao takve5 - on i dalje tvrdi da ovo nije
kompletna slika, čak ni u okviru ugnjetavanja. Memijev dug Sartrovom eseju je očigledan,
od dijagnoze konstantnog optuživanja Jevreja od strane antisemita, do potvrde jevrejskog
prava na različitost: „Svakako da [Jevreji] žele da se integrišu u naciju, ali kao Jevreji.”6
Cilj Sartrovog eseja bio je da naglasi da pitanje Da li Jevreji imaju pozitivan odnos prema
sopstvenoj kulturi? nije ni od kakve koristi, jer ih to ne „spasava” kao Jevreje. Zbog toga
nije slučajno što Sartrov esej ostavlja utisak da ne postoji nijedan element jevrejske kulture

3 Albert Memmi, The Liberation of the Jew, prevod Judy Hyun (New York: Orion Press, 1966), 263.
4 Ibid. 278.
5 Određivanje do koje mere figurativno značenje može da nam omogući pristup istinskom značenju
predstavlja problem svakom od proučavanih autora, premda na različite načine, kao što se tvrdi u ovom
članku. Pored toga, moja argumentacija često se oslanja na Deridinu analizu pojma „istinsko” (le propre).
Prevodilac Deridinih Margina filozofije Alan Bas objasnio je jednom napomenom da je „istinsko” termin
koji ekonomično sažima značenja „istinitog, doslovnog”, kao i „onoga što je nečije, što se može posedovati
[...] i sve veze između istinskog, imovine i vlastitosti.” (Derrida, Margins of Philosophy, prevod. Alan Bass
[Chicago: The University of Chicago Press, 1982], 4).
6 Sartre, Anti-Semite and Jew, 145.

119
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

koji nije zaista negativno filtriran neprijateljskim gledištem, gledištem „antisemite”. Memi
se, zapravo, slaže sa Sartrovom analizom jevrejske „situacije”: etička odluka da se prigrli
autentičnost nije razrešila kolektivne okolnosti ugnjetavanja Jevreja, kojima se Jevreji i svi
ostali mogu baviti jedino sa socijalnih i političkih aspekata (138). Izvlačeći ovaj zaključak,
Sartr istovremeno poziva one koji nisu Jevreji na odgovornost prema svim Jevrejima,
možda uz osećaj „nevine krivice” prema drugom – termin koji Moris Blanšo predlaže za
„odgovornost”.7
Sve u svemu, Memi prati dve konvergentne ose istraživanja jevrejstva: jedna prihvata
nacionalno oslobođenje potlačenog naroda, dok druga proučava kako Jevrejin može da dođe
do postojanja i prestane da bude samo figura. Što se jevrejstva tiče, kada se Memi okrenuo
pozitivitetu jevrejske egzistencije, nije uspeo u potpunosti da razreši figuru Jevrejina; čak i
u svojoj autentičnosti i prihvatanju sebe, Jevrejin i dalje egzistira samo iz druge ruke. On je
i dalje predstava, trop ugnjetavača. Pitanja zato glase: Da li će nacionalno oslobođenje Jevreja
konačno dovesti do neposrednog iskustva bivanja Jevrejinom? Da li će dovesti do završetka
figurativnosti? Ukoliko je tako, iz čega će se „bivanje Jevrejinom” sastojati?
Teškoća Jevrejina da se pravilno vrati sebi (retour à soi), po sebi, i kao on sâm, nigde
nije izložena bolje nego kada Memi raspravlja o svom „identitetu” arapskog Jevrejina.8 Reč
„identitet” stavljam pod navodnike upravo zato što je Memi pokazao da bivanje arapskim
Jevrejinom ne predstavlja identitet, a posebno ne sopstveni identitet. Biti arapski Jevrejin

7 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska
Press, 1986), 22.
8 U delu Ostaci Aušvica: svedok i arhiva (Remnants of Auschwitz. The Witness and the Archive) Đorđo
Agamben (Giorgio Agamben) razmatra žargonski termin korišćen u koncentracionim logorima, a
posebno u Aušvicu. Ovaj termin je „muselman” ili „musliman”. Označavao je čoveka koji je dostigao stanje
ekstremne neuhranjenosti, koji je zbog slabosti i patnje postao emocionalno i intelektualno indiferentan
prema svemu, suviše umoran, ni mrtav ni živ, i koji je, verovatno baš zbog toga, „siguran kandidat za gasne
komore” (51). Jedna od Agambenovih primedaba se na jeziv način prepliće sa Memijevom brigom o figuri.
Nage leševe, iznošene iz gasnih komora, članovi SS trupa nisu nazivali tim imenom: „Od svedoka smo
saznali da se o njima ni u kom slučaju nije govorilo kao o ’leševima’ ili ’lešinama’, nego jednostavno kao o
Figuren, o figurama, lutkama” (51). U delu Šoa (Shoah) Kloda Lancmana (Claude Lanzmann), jedan od
jevrejskih svedoka sudbine Jevreja u Vilni kaže: „Nemci su nam zabranjivali da koristimo reči ’leš’ ili ’žrtva’.
Mrtvaci su bili komadi drveta, izmeta, bez ikakvog značaja. Svako ko bi izgovorio reč ’leš’ ili ’žrtva’ bio bi
prebijen. Nemci su nas terali da tela nazivamo Figuren, što znači marionete, lutke, ili Schmattes, što znači
prnje” (9). Agamben takođe piše: „U svakom slučaju, izvesno je da su, uz jednu zastrašujuću ironiju, Jevreji
u Aušvicu znali da tamo neće umreti kao Jevreji” (45) nego, drugim rečima, kao „muslimani”. Međutim,
u Agambenovom objašnjenju nedostaje nešto što ima veze sa upotrebom reči „muselman” (44–5). On
razmatra upotrebu ove reči, kako u semantičkom (na arapskom reč „musliman” doslovno znači „onaj ko
se bezuslovno prepušta božjoj volji”) tako i u bihevioralnom pogledu (njihovo držanje podsećalo je na
muslimane koji se mole). Ne tvrdim da Agamben prihvata ova objašnjenja; on ih samo navodi. Međutim,
da li je ova vrsta etimologije dovoljna sama po sebi, kada njegova analiza pokazuje da je Aušvic doneo
potpunu degradaciju Jevreja kao „muslimana”, da je transformisao Jevreja „u muslimana, i ljudsko biće u
neljudsko” (52), ili, preciznije rečeno, pretvorio „muselmana” u „čoveka koga nije moguće razlikovati od
ne-čoveka” (82)? Sleng ili žargon retko je slučajan, i uglavnom se zasniva na određenim pretpostavkama.
Šta nam govori činjenica da je potpuna degradacija označena navodno adekvatnim nazivom „musliman”,
uključujući i odnos pojmova musliman i Jevrejin?

120
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

odgovara parcijalnim identifikacijama čiji zbir nikada ne daje totalitet jedinstva. U uvodu
dela Kolonizator i kolonizovani, Memi piše da je on bio „neka vrsta polutana kolonizacije,
koji je razumeo svakoga jer u potpunosti nije pripadao nikome.”9 On jeste bio kolonizovani,
ali francuska kolonizacija donela je Jevrejima i izvesne privilegije. U hijerarhijskom
kolonijalnom društvu Jevrejin je bio „jedan mali stepenik iznad muslimana” (xiv).
Ova situacija pokazuje nam da je proces oslobođenja arapskog Jevrejina mnogo
složeniji nego proces oslobođenja muslimana. U delu Jevreji i Arapi Memi pokazuje da
je, sa jedne strane, „dolazak Evropljana, koji je za muslimane bio katastrofa, Jevrejima
doneo neku vrstu oslobođenja.”10 Sa druge strane, kada kolonizovani dođe do zaključka
da ne može ili ne želi da bude asimilovan, i kada pokrene ono što Memi naziva povratkom
sopstvenom jeziku i kulturi – iako su i Jevreji i muslimani patili zbog kolonizacije – Jevrejin
će se naći u jedinstvenom položaju: „Kod Jevrejina, međutim, ne dolazi do ovog povratka
samom sebi” (41). Musliman je trpeo veće ugnjetavanje tokom kolonizacije, ali bi se za
vreme dekolonizacije lakše vratio sebi, i u sebe, svom jeziku, religiji i kulturi. Za Jevrejina,
međutim, ovakav povratak sebi nije moguć, zato što ne postoji ista pozicija sebe na koju
bi mogao da se vrati. Jevrejin je osuđen da živi, i to u skromnim okvirima, u arhivama
drugih11, da upotrebimo Memijevu upečatljivu formulaciju. Nemogućnost povratka sebi
ilustrovana je kroz ono što za Jevreje istovremeno predstavlja i šansu i problem: kako neko
može biti oslobođen „jedne vrste oslobođenja” koju je omogućila francuska kolonizacija?
Moglo bi se prigovoriti da Memi suviše zgodno suprotstavlja iskustvo Jevrejina iskustvu
muslimana, kad govori o dekolonizaciji i njenim posledicama. Memi zapravo ne umanjuje
poteškoće sa kojima su se muslimani i Arapi susreli u nacijama gde je, da navedemo samo
jedan primer, politika arabizacije često nasilno pristupila izazovu pluraliteta govornih
jezika.12 Međutim, ono što on kaže o jedinstvenoj situaciji dekolonizacije arapskog Jevrejina,

9 Albert Memmi, The Colonizer and the Colonized, prevod Howard Greenfeld (Boston: Beacon Press,
1991), xvi.
10 Albert Memmi, Jews and Arabs, trans. Eleanor Levieux (Chicago: J. Philip O’Hara, 1975), 40.
11 Memmi, Portrait of a Jew, 202.
12 Memmi, The Liberation of the Jew, 183-84; Memmi, Jews and Arabs, 180-81. Džamila Saadi-Mokrejn
(Djamila Saadi-Mokrane) pokazuje kako se o broju jezika u Alžiru mora razmišljati kako sa istorijskih,
tako i sa političkih aspekata, zbog činjenice da je bilo više od jednog „alžirskog rata”, i da to nije bio samo
rat za nezavisnost, rat protiv Francuza: „Postojanje preislamskog berberskog jezika služi kao podsetnik na
istorijske periode za koje bi mnogi voleli da budu zaboravljeni: podsetnik da Alžir pre islamizacije nije bio
tabula rasa, i da je arabizacija zemlje bila posledica arapskog osvajanja.” (“The Algerian Linguicide,” Algeria
in Others’ Languages, ed. Anne-Emmanuelle Berger [Ithaca: Cornell UP, 2002], 44). U istoj zbirci eseja,
Hafid Gafaiti (Hafid Gafaiti) usložnjava pitanje berberskog otpora arabizaciji pokazujući da berberska
zajednica nije monolitna. Naprotiv, neke od njenih grupa, kao što su šavije, imale su koristi od novostečene
političke, ekonomske i vojne moći, pa su prigrlile arabizaciju. Sudeći po njegovoj analizi, frankofona
kabilska elita imala je koristi od francuske kolonizacije, zbog čega je došlo do sukoba interesa različitih
političkih grupa, koje se ne moraju nužno poklapati sa jasno razgraničenim etničkim zajednicama (“The
Monotheism of the Other: Language and De/Construction of National Identity in Postcolonial Algeria,”
Algeria in Others’ Languages, pogledati stranice 37–8).

121
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u poređenju sa njegovim muslimanskim zemljacima, kao i o specifičnoj ambivalentnosti
u pogledu njegovog bivšeg kolonizatora, i dalje je relevantno. Kao što ćemo videti, ovim
su se na sličan način bavili i Elen Siksu i Žak Derida. Jevrejinov „identitet” (shvaćen kao
pasoš, nacionalnost, jezik, kultura) samo je pozajmljen, uvek pozajmljen, ali taj se identitet
i doživljava kao nešto takvo, kao pozajmica koja može biti oduzeta „u svakom trenutku,
bez upozorenja” – kao što je napisao u „Oslobođenju Jevrejina” (185) – i koja nikada nije
u posedu sopstva.
Kada, pri kraju „Oslobođenja Jevrejina”, Memi tvrdi kako je cilj da se „Jevrejin obnovi
do sebe” (273), iz prethodnog teksta jasno je da za adekvatan pristup ovom zadatku nije
potrebno ništa drugo do duga (re)konstrukcija. Memi ne deluje kao da okleva kada locira
ono što zaista pripada Jevrejinu, u smislu njegovog vlasništva i onoga što on može da
prisvoji kao nešto zaista jevrejsko. Međutim, dodeljivanje mesta, lokacije ili lokaliteta
(Izrael) jevrejstvu i dalje govori vrlo malo o specifičnostima onoga što zaista znači biti
Jevrejin. Memi je, očigledno, naklonjeniji razmišljanju o ideji bivanja Jevrejinom kao o
budućnosti, o potencijalu. Njegovo prihvatanje sekularnog Izraela navodi ga da brani stav
da Izraelce treba smatrati „narodom koji je kao i svaki drugi”, a Izrael „nacijom kao što su
druge nacije” (288), i da oboma treba dati budućnost kako bi mogli da budu kritikovani i
transformisani, kao bilo koja druga država. Sa jedne strane, ovaj zahtev teži da svede želju
Jevrejina da preživi, kao i činjenicu da je jevrejska tradicija istrajala uprkos ugnjetavanju,
na utilitarističke kriterijume, odbrambeni mehanizam ili „mašineriju opstanka” (155).
Na drugom kraju ovog procesa – oslobođenja kroz jevrejsku nacionalnu državu – dolazi
do istog poravnavanja specifičnosti bivanja Jevrejinom, jer se Memi zalaže za evaluaciju
Izraela kao bilo koje druge države.
Nasuprot tome, Memijeve izjave date na drugim mestima, da je „Jevrejin zapravo
[autrement]”13, trebalo bi uzeti za ozbiljno i pažljivo ih obraditi. Memi potvrđuje različitost
Jevrejina, ali ne razrađuje dovoljno svoje stavove u pogledu ove različitosti, jedne drugosti
koja bi na jedinstven način ispoljila autentičnost onoga što znači biti Jevrejin. Da li bi
različitost Jevrejinove misli i iskustva rasejanja trebalo da utiče na samu formu Izraela, ne
samo u pogledu državnog očuvanja Jevreja uopšte ili nacionalnih manjina unutar Izraela,
nego i u pogledu filozofske misli jevrejske države po sebi, kao i u pogledu njenih drugih,
unutar i izvan državnih granica?14
Moris Blanšo pažljivo je pristupio ovim pitanjima, precizno poštujući pozitivni
značaj judaizma, kao što bi to Memi verovatno rekao. Judaistički zakon, jevrejska misao

13 Memmi, Portrait of a Jew, 313.
14 Da bismo bili pravedni prema Memiju, moramo istaći da on često podržava i legitimitet nacionalne
vokacije Palestinaca (Jews and Arabs, 110-11). U delu Jevreji i Arapi on pokušava da pronađe rešenja za
izraelsko-arapski konflikt koja ne bi bila „apokaliptične” prirode. Prema njegovom mišljenju, ovaj konflikt
je pre svega „problem mirne koegzistencije” (109).

122
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(posebno Levinasova) sadrži „izvestan odnos čoveka prema čoveku”15 koji definiše
odgovornost i pravdu. I Levinas i Blanšo prihvataju odgovornost uključivanja odnosa
prema drugom, koji još nije dat nego ga tek treba razjasniti. Blanšo kaže: „Odgovornost,
koja me odvlači od mog poretka – možda od svih poredaka i od poretka kao takvog –
odgovornost koja me odvaja od mene (od „mene” koji je gospodarenje i moć, od slobodnog,
govorećeg subjekta) i otkriva drugog umesto mene, zahteva da odgovaram za odsustvo,
za pasivnost.”16 To oslobađanje od vlastitog, od subjektivnosti i od već postojećeg reda,
neophodno je da bi se konstituisala istinska odgovornost prema drugom. Odgovornost,
dakle, koja ne pretpostavlja jedno ja pre i, shodno tome, umesto onog drugog. Ili, rekao
bi Derida, odgovornost koja ne odgovara nijednom programu koji se može izračunati i
o kome se može odlučiti – i o kome je, shodno tome, već odlučeno – nego dopušta da
događaj, to jest drugost, dođe, ukoliko je dolazak drugosti „dolazak onoga što ne zavisi
od mene”17.
Ovakvo shvatanje odgovornosti prema drugom utiče i na misao o lokaciji ili boravištu.
Blanšo i Levinas ovde pre misle na „prebivalište” nego na Hajdegerovo boravište, barem u
tom pogledu što boravište podrazumeva izvesno pripadanje i sedelaštvo, ili, kao što Derida
kaže, metaforički asocira na blizinu bivanja sa vrednostima susednosti.18 Prema mišljenju
ovih mislilaca, odgovornost podrazumeva dislokaciju. Dislokacija ili neodrživost nije
nimalo strana pojavi koju nam Blanšo otkriva u „bivanju Jevrejinom”: „Ako je judaizam
osuđen da za nas primi značenje, on svakako pokazuje da [...] izlazak (iskorak napolje)
predstavlja hitnost od koje ne možemo pobeći ako želimo da očuvamo mogućnost za
pravičan odnos. Hitnost iskorenjivanja; potvrđivanje nomadske istine”.19 Zbog toga što
„nomadizam odgovara jednom odnosu koji posedovanje ne može da zadovolji” (125),
nomadski pokret predstavlja „autentičan način prebivanja [...] i pozitivan odnos prema
spoljašnjem, odnos čija nas hitnost poziva da ne budemo zadovoljni onim što je za nas
ispravno” (127).
Upravo zbog toga što odnos prema drugom ili sebi zasniva na oduzimanju imovine
i nomadizmu, bivanje Jevrejinom „predstavlja univerzalno pitanje” (447). Zbog toga biti
Jevrejin nije isto što i biti neko drugi. Bivanje Jevrejinom ukazuje, kroz misao i iskustvo,

15 Maurice Blanchot, The Infinite Conversation, prevod Susan Hanson (Minneapolis: The University of
Minnesota Press, 1993), 125.
16 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska
Press, 1986), 25.
17 Jacques Derrida, A Taste for the Secret, prevod Giacomo Donis (Cambridge: Polity Press, 2001), 60.
18 Derrida, Margins of Philosophy,130. Hajdegerove formulacije inherentnosti i sedelaštva u vezi sa
prebivalištem moraju se tumačiti zajedno sa onim što istovremeno funkcioniše kao njihova opozicija, „ek-
staza”. Na primer, u Pismu o ’humanizmu’, Hajdeger kaže: „Način na koji ljudsko biće u svojoj istinskoj
suštini postaje prisutno u biću jeste ekstatička inherentnost u istini o biću [kurziv je moj]. U delu Putni
znakovi (preveo s nemačkog Božidar Zec, Plato, Beograd, 2003) kaže: „Jezik je kuća bića, u kojoj ljudsko
biće eg-zistira prebivanjem, zbog toga što on pripada istini bića, čuvajući je” [kurziv je moj].
19 Maurice Blanchot, The Infinite Conversation, 125.

123
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na jednu mogućnost za odgovornost i pravdu do kojih se stiže prenošenjem potrebe,
dislokacijom, sagrešenjem, i za izgradnju odnosa prema drugom, pre svega prema sebi
kao drugom, upravo tokom tog prenošenja. Radovi Elen Siksu i Žaka Deride obrađuju tu
drugu odgovornost i predstavljaju svedočanstvo o njenom postojanju.
Elen Siksu često je pisala o tome kako je to biti Jevrejka u Alžiru. „Rođena sam
u Alžiru [...] Ja (ni)sam Arapkinja. Ko sam ja? Ja se ’bavim’ francuskom istorijom. Ja
sam jevrejska žena”, napisala je u jednom ranom eseju.20 Predstavljajući se na taj način,
ona se primetno udaljava od francuznosti, koja čak ni ne spada u domen njenog
istraživanja. Ova inicijalna pozicija ne menja se ni u kasnijim tekstovima. Ona sebe
naziva „inseparab”*21, ali svoj francuski pasoš posmatra sa nevericom, i ne shvata
glagol „biti” kada je povezuje sa francuznošću. Međutim, ona ne idealizuje nekadašnji
privilegovani položaj koji je imala u odnosu na Alžirce ili alžirsku „stvarnost”. Naprotiv,
ona više puta ponavlja da „Alžir” nikada nije bio njen, da je bila „nepozvana” (63),
isključena, strankinja u sopstvenoj domovini, koja zbog toga i nije bila njena. To što je
bila uključena u unakrsna strujanja pripadanja i oduzimanja – a što je predstavljalo jednu
od posledica kolonizacije – navelo ju je da preispita pojmove autentičnog boravišta i
imovine (ili vlastitosti) na način koji je sličan Blanšoovom. Kolonizacija kreira sigurnost
nesvodljivog, heterogene tabore – npr. nezakonite Arape nasuprot zakonitih Francuza
– i ostavlja Jevreje da lebde između, ni u čemu – ili, još gore, da „pod prisilom igraju
u tom komadu, sa lažnim identitetom.”22 Ni Jevreji ni Arapi ne uspevaju kolektivno da
izbegnu taj momenat zajedništva u neprijateljstvu, te prvo deluju jedni protiv drugih, da
bi se potom okrenuli, na različite načine, protiv kolonizatora. Siksuova izvlači nekoliko
zaključaka iz te prljave igre i lažnog pozicioniranja.
„Ja sam na strani Mojsija, onog koji ne ulazi. Srećom” (170). Bez egzilaškog patosa,
Siksuova prihvata nomadizam, neukorenjenost i sagrešenje, ove puteve za bekstvo, jer
je teško pronaći načine za prelazak. Prema njenom mišljenju, postoji samo odlazak, ali
to nije odlazak iz stabilnosti ili zakonitog sidrišta; postoje samo počeci u množini, a
nikada stizanje. Ovde se radi o odlasku čiji cilj nije stizanje, ili o odlasku baš zato da se
ne bi stiglo (170). Zbog toga ona, za razliku od Memija, u Izraelu ne vidi otvaranje jedne
budućnosti nego, naprotiv, njen jasan svršetak. Drugim rečima, ona ne veruje da Izrael
predstavlja jedan aktuelan proces „stizanja”, nego pre jedno stizanje zbog kog će „pitanje

20 Hélène Cixous, Catherine Clément, The Newly Born Woman, prevod Betsy Wing (Minneapolis:
University of Minnesota Press, 1986, 6th printing, 1996), 71.
* Neprevodiva igra reči: inseparab je kombinacija reči inseparable (nerazdvojivo) i Arab (Arapin ili Arapkinja)
– prim. prev
21 Elen Siksu, Sanjarije divlje žene, prevod Sanja Milutinović Bojanić, Rad, Beograd, 2005.
22 Hélène Cixous, “My Algeriance, in other words: to depart not to arrive from Algeria,” Stigmata.
Escaping Texts, prevod Eric Prenowitz (New York: Routledge, 1998), 156.

124
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Šta dalje? biti sasvim poništeno” (170).23 Siksuova opisuje posvećenost drugom u opštem
slučaju, učešće koje podrazumeva svrstavanje na nečiju stranu, bivanje na nečijoj strani,
jedan čin bez povratka koji ne osigurava neophodan reciprocitet.24
Ova pozicija baca svetlost i na specifično razmatranje pripadnosti kao oduzimanja,
što je karakteristično za Siksuovu. To pre svega potiče od njenog iskustva i razmišljanja
o prelasku granica gde, na najopštiji način, prelazak preko praga (škole, nacionalnosti,
državljanstva, jezika…) ne garantuje bezbednost zaštitnički nastrojene zajednice koja se
sastoji od prijateljskih članova, nego upravo suprotno, dovodi do neobičnog shvatanja,
shvatanja same stranosti, toga da biti unutra znači i dalje biti spolja: „Ulazak vodi
isključenju”.25
U Alžiru, piše Siksu, grafiti se na zidovima pišu da bi ih svi čitali, ali ih, očigledno,
niko ne vidi. Tamo piše jednostavno: „Videćete”26. Tačnije, Francuzi su bili slepi, namerno
ili iz navike. Nekada odsustvo, činjenica da nema šta da se vidi, na najakutniji način
isprovocira misao. Suptilno i precizno, Siksuova evocira prizore iz svojih srednjoškolskih
dana u Alžiru, taj skok u licej i, samim tim, u „FrancuskoAlžir”, dat kao jedna reč (80),
u jedan sistem „neistinit do beskonačnosti” (84), koji se upravo zato nameće kao istina
umesto istine, kao uzurpacija ugrađena u sistem koji projektuje jedan „plan da se izbriše
alžirsko biće” (70), jedno namerno isecanje i spektralizaciju alžirskog tela iz alžirskog
grada i pejzaža. Ne samo da Alžirci nikada nisu bili pominjani u školi, nego ni sam Alžir
nikada nije izučavan, čak ni imenovan, a jedini predmet proučavanja bila je Francuska
(84).27
Međutim, za razliku od Memija, Siksuova veruje da ta ogromna složenost, koja je
time nastala, pruža izvesne mogućnosti za razmišljanje. Ako se i buni protiv nepravdi
kolonizacije ili se priseća bolnih isključivanja koja je doživljavala zbog preovlađujućeg
antisemitizma, ona, barem u jednom pogledu, ne želi ni za korak da odstupi od onoga što

23 Izgleda da se ona slaže sa Blanšoom kada kaže: „Jevrejska mesijanska misao (prema mišljenju nekih
komentatora) ukazuje na postojanje veze između događaja i njegovog izostanka” (The Writing of the Disaster, 141);
„Odakle ta neophodnost svršetka? Zašto ne možemo da podnesemo, zašto ne želimo ono što nema kraj?” (143).
24 U vezi sa ovim pogledati šta Džil Robins (Jill Robbins) kaže o Levinasovom „etičkom odnosu”,
posebno u delu Totalitet i beskonačnost: „Ovaj etički odnos [...] je odnos bez odnosa. On održava rastojanje
beskonačnog razdvajanja, ’ali tako da to rastojanje ne uništava ovaj odnos i tako da ovaj odnos ne uništava
to rastojanje’ [TI 41]. Levinas insistira na radikalnoj asimetriji” (“Circumcising Confession: Derrida,
Autobiography, Judaism,” Diacritics 25.4: 20-38, 22).
25 Cixous, “My Algeriance,” 159.
26 Siksu, Sanjarije.
27 Derida, isto tako, govori o časovima istorije i geografije iz svog alžirskog liceja: „Ni reči o Alžiru, ni
jedne jedine reči o njegovoj istoriji i geografiji, ali smo zato obalu Bretanje i estuare Žironde umeli da
nacrtamo zatvorenih očiju” (Monolingualism of the Other, Or The Prosthesis of Origin, prevod Patrick
Mensah [Stanford: Stanford University Press, 1998], 44). O ponekom alžirskom detetu, koje se moglo
sresti u srednjoj školi, on piše: „Ovde moram da odustanem od delikatnih analiza koje bi nalagala socijalna
geografija staništa, kao i kartografija osnovnoškolskih učionica u kojima je i dalje bilo malih Alžiraca,
Arapa i Kabila, koji će ubrzo nestati pred vratima liceja” (37).

125
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je shvatila odrastajući u Alžiru, a to je da je „svaki prizor uvek imao druge, kontradiktorne
strane”.28
Ovaj citat govori o „stranama” koje ne moraju podrazumevati izobilje pozitiviteta, ali
ipak zahtevaju da budemo svesni određenih poteškoća. Siksuova uvek govori o šansi, o
svojstvu spoljašnjosti kao o srećnoj okolnosti, koja kao takva treba da opstane kao jedan
potreban horizont, čak i po završetku, možda posebno po završetku ugnjetavanja – da
se zadržimo u okviru Memijeve leksike. U stvari, njena sećanja na izbacivanje iz škole
u Oranu zbog provišijevskih mera protiv Jevreja, i na povratak u školu posle promene
vlasti u Alžiru, označena su istom rečju – „šansa”, koja istovremeno označava i šansu, i
sreću. „U Oranu smo imali tu sreću [nous avions eu la chance], moj brat i ja, da smo ušli
u spoljašnjost, u tu kartonsku školu, zahvaljujući Višiju [...] Srećom [par chance], kada
je američko iskrcavanje omelo ovu svetu autsajderizaciju, „ona nije ometena ni u našim
umovima, ni u našim telima.”29 Oslobođenje je potrebno ne samo kao prekid ugnjetavanja
nego i kao način za očuvanje srećne okolnosti do koje je došlo kroz – ona se čak usuđuje
da kaže zahvaljujući – ugnjetavanosti. Drugi način da se izloži ovaj stav jeste da se kaže
da, dok Memi insistira na tome da bi bilo pravilno razdvojiti figuru Jevrejina od bivanja
Jevrejinom, Siksuova izlaže postojane tropološke kapacitete bivanja Jevrejinom.
Siksuova, Memi i Derida susreću se barem u jednoj tački, u kojoj svako od njih svedoči
o procesu oduzimanja u pogledu francuskog jezika. Međutim, čak i u njihovom slaganju oko
ovoga postoje značajna razmimoilaženja. Memi kaže da je Jevrejin neko „kome je uskraćen
jezik, neko bez legitimnog jezika”.30 Sa jedne strane, njegov maternji jezik, judeo-arapski,
bio je „osakaćeni jezik” (182), a ova lingvistička nevolja (187) dodatno je pogoršana kada
je naučio francuski, čime je ubacivanjem u mrežu francuskog obrazovnog sistema došlo
do zastrašujuće izloženosti i, samim tim, u francuski jezik, kao što je opisao, uz izvesnu
transpoziciju, u svom delu Kip od soli. Kao i Derida, Memi je oprezan prema ideji bogatstva
i prezasićenosti, i obojica vide zamućenje ili „nevolju” tamo gde drugi ukazuju na izobilje
(Memi govori o „lingvističkim nevoljama”, a Derida o „nevolji identiteta”). U vezi sa tim,
Memi kaže da je bilingvizam „dvostruko unutrašnje kraljevstvo [koje] doslovno ugrožava
jedinstvo, psihološku harmoniju ugnjetenog. Njegov drugi jezik daleko je od toga da
dopunjava njegov solidno usvojen, samopouzdan maternji jezik; naprotiv, on ga svrgava
i uništava (188). On je zauvek ostao pozvani „gost francuskog jezika” (191). U Kipu od
soli, mladi licejac govori kao što niko drugi ne govori. Neko mu kaže da govori francuski
kao Nemac (ovde mi na pamet pada Siksuova i njeno, u najmanju ruku, dvostruko jezičko
nasleđe): „Pokušala sam da govorim ovaj jezik koji nije moj, koji verovatno nikada neće biti
u potpunosti moj, ali bez kog nikada ne bih uspela da se samoostvarim.”31

28 Cixous, “My Algeriance,” 160.
29 Siksu, Sanjarije, moj kurziv.
30 Memmi, The Liberation of the Jew, 185.
31 Memi, Kip od soli, preveo Srećko Džamonja, Naprijed, Zagreb, 1965.

126
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Derida možda deluje blizak Memiju kada u Monolingvizmu drugog govori o svom
„stradanju francusko-magrepskog sveca” (27), kroz koje je prošao živeći u francuskom
Alžiru. Za razliku od Abdelkebira Katibija (Abdelkebir Khatibi), Deridinog prijatelja i
autora dela Bilingvalna ljubav, ni Memi ni Derida ne mogu da se oslone na bilingvizam kao
na sigurnu alternativu, tj. na jedan maternji jezik – u Katibijevom slučaju arapski – i drugi
jezik, francuski, „jedan maternji jezik plus još jedan jezik” (36). U Memijevom slučaju,
kao što smo videli, do ovoga dolazi zato što je njegov maternji jezik, judeo-arapski, suviše
nemoćan, a njegov drugi jezik, francuski, nešto što on uvek oseća kao nešto pozajmljeno, a
nikada kao svoju vlastitu imovinu. Što se Deride tiče, on ukazuje na niz postojećih zabrana
u pogledu na svog tadašnjeg (i sadašnjeg) pristupa jeziku ili jezicima. Kao i kod Siksuove,
a isto tako i kod Memija, ove zabrane manifestuju se pre svega u kontekstu francuske
škole, koja postaje tipičan primer jednog opštijeg kulturnog upisivanja u kolonijalnim
uslovima, jednog uključivanja, u najopštijem smislu, u kolonijalnu strukturu kulture. Prva
zabrana odnosi se na učenje arapskog ili berberskih jezika, „jezika drugog, koji je naš prvi
sused. Unheimlich. Za mene, to je bio jezik suseda” (37). Međutim, za razliku od Memija
– upravo je zbog toga Deridin odnos prema francuskom jeziku u isti mah jednostavniji
i teži – za njega nije postojala mogućnost povratka u dom, u maternji jezik, čak ni u ono
što Memi opisuje kao nesavršen maternji jezik, jer se „judeo-španski [...] više nije koristio”
(84) među alžirskim Jevrejima. Ovaj nemogući odnos prema francuskom jeziku nastaje
zbog dvostruke naredbe ili zabrane: „Ovo ja o kome govorim je neko kome je, kao što se
manje ili više dobro sećam, pristup bilo kom alžirskom jeziku osim francuskog [...] bio
zabranjen. Međutim, isto to ja predstavlja i nekoga kome je i pristup francuskom jeziku
takođe bio zabranjen [...] Na drugi način, svakako, ali jednako zabranjen” (30–1). Ono što
Derida definiše u ovom pasusu jeste uskraćivanje „odobrenog maternjeg jezika” (31), zato
što je francuski jezik bio „jezik gospodara” (42). Memi se slaže sa Katibijem, navodeći
francuski kao svoj drugi jezik, iako jasno pokazuje na koje se načine ova drugost neizbežno
pretvara u zastrašujuće, ali istovremeno obožavano prvenstvo. Međutim, Derida tvrdi –
da se zadržimo još malo u premisama ovih termina – da francuski niti je drugi jezik, niti
pruža sigurnost i udobnost maternjeg jezika. On i dalje govori o oduzimanju, a posebno
svojom čuvenom, teškom izjavom: „Imam samo jedan jezik, ali on nije moj” (2). Ceo taj
esej predstavlja razradu teške „samogućnosti” te deklaracije.
U prvom značenju, koje je Memi istraživao, Derida priča priču o kolonizovanom,
tvrdeći da je monolingvizam – onaj koji se odnosi na francuski jezik – nametnut od strane
drugog, gospodara, ali i da kolonizovani istovremeno nikada neće moći da pretpostavi
svoje vlasništvo nad francuskim jezikom: „Nije moj”. Međutim – a upravo je ovo jedna od
glavnih razlika između njega i Memija – Derida takođe pokazuje i da ni sam gospodar ne
poseduje ništa. Nigde ne postoji odnos pripadanja, vlasništva i temeljnog vladanja jezikom,
jer je jezik „od-prisvajanje” (24), što jednako važi i za gospodara ili kolonizatora. Pojmom
od-prisvajanja Derida se takođe približava i Siksuinoj „šansi”, terminu koji on primenjuje
na sopstveno iskustvo, nazivajući ga npr. „paradoksalnom mogućnošću [chance]” (53).

127
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kao što Derida kaže na nekoliko mesta, od-prisvajanje nije samo način da se prevaziđe
opozicija otuđenja i prisvajanja, nego takođe predstavlja i „jedinu moguću šansu.”32 Ako
govorimo o pretpostavljenom jedinstvu jezika, „jezičko jedno” nameće pitanje legitimiteta,
ali ga ne rešava.33 Ove stranice otkrivaju na koje načine su politika i etika obrađene u
Deridinom diskursu. Drugim rečima, tu se vidi da one nisu samo predmet diskusije,
nego su i nešto čemu on upućuje poziv, nešto što treba da dođe i da se dogodi. Pre svega,
ideja otuđenja ispoljava izvesna ograničenja, jer nijedna imovina, nijedno sopstvo nije, u
strogom smislu reči, „otuđeno” u odnosu na jezik. Ako neko poseduje jedan jezik, time
nikakvo pređašnje mnoštvo nije postignuto niti izgubljeno, što znači da se jezik može
prisvajati samo do određene tačke i nikada u potpunosti. Zbog toga je gospodar to što
jeste u onoj meri u kojoj „može da dâ supstanciju ovom prisvajanju i da ga artikuliše [...]
kao deo neprirodnog procesa političko-fantazmatskih konstrukcija” (23). Treba naglasiti
da Derida ovim ne poriče ni okrutnost ni poniženje kolonijalnog ugnjetavanja, kao ni
jedinstvenost njegovih konkretnih manifestacija. On takođe kaže – a ovde se značajno
približava Siksuovoj – da nisu svi egzili ekvivalentni, da „svako objašnjenje ostaje
pojedinačno” (58), a svaka pojedinačnost postoji u uslovima iterabilnosti, ali ipak ostaje
nesvodiva u trenutku svoje konkretne manifestacije. Ako i insistira na „determinabilnoj
mogućnosti za potčinjenost i hegemoniju” (23), to je zbog toga što determinacija odbacuje
sva naturalizovana prisvajanja.
Ovo takođe odgovara i Deridinom pojmu heterologije, otvaranja ka drugom. Reći
da neko govori jedan jezik, koji pritom nije njegov, isto je kao da kažemo da taj jezik
uvek pripada drugom: „Dolazi [Venue] od drugog, ostaje sa [restée à] drugim, i vraća se
[revenue] drugom” (40). To jeste monolingvizam, ali on pripada drugom, što je predlog
koji momentalno definiše etiku odnosa, razmene, davanja i gostoprimstva u isti mah.
Monolingvizam drugog čini da drugi dođe, to je dolazak drugog (68). Još jedan način da
očekujemo dolazak drugog, ili da govorimo o monolingvizmu drugog, jeste da kažemo da
je jedan jezik uvek u prevodu; drugim rečima, jedan jezik je uvek istovremeno i jedan, i
više od jednog. Otud Deridina „želja da se učini da jezik stigne ovamo, tako što će se učiniti
da mu se nešto dogodi [...] da se jezik prisili da sam sebe govori, na jedan drugi način,
sopstvenim jezikom” (51). Ili, kao što Elen Siksu kaže u svom tumačenju Monolingvizma
drugog Žaka Deride, „njegovo boravište ostaje u neprevodivom.”34
U Portretu Žaka Deride Siksuova se, osim na Monolingvizam, usredsređuje i na jedan
drugi Deridin esej “Circumfession”*. Siksuova proučava tačku u kojoj se u tom eseju
veroispovest susreće sa obrezivanjem, u vidu pisanja i oznaka na telu, koje dolaze od tela.

32 Jacques Derrida, Le Droit à la philosophie du point de vue cosmopolitique (Paris: Verdier, 1997), 32.
33 Derrida, Monolingualism of the Other, 28.
34 Hélène Cixous, Portrait of Jacques Derrida as a Young Jewish Saint, prevod Beverley Bie Brahic (New
York: Columbia University Press, 2004), 119.
* Neprevodiva igra reči: “Circumfession” je spoj reči „circumcision” (obrezivanje) i „confession”
(veroispovest) – prim. prev.

128
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ona nam skreće pažnju, između ostalih motiva, na ovo dvostruko pisanje, gde obrezivanje
„ostavlja svoj pečat” na telu (73), a i circumfession je nešto zapisano, a ne izgovoreno,
za razliku od veroispovesti (102). U centru njene pažnje je određeni deo Deridine
argumentacije, koju ona koristi i proširuje. Sa jedne strane, Derida nije zainteresovan za
veroispovest kao nešto što više nema nikakve veze sa istinom35 nego, naprotiv, kao za nešto
što ima veze sa ispovedanjem, traženim oprostom (48), pretpostavljenom krivicom (215) i
tajanstvenošću ceremonija (296). Sa druge strane, obrezivanje je događaj koji sebe upisuje
na telo (120), zapis koji zauvek ostaje, jedan događaj bez pamćenja (96) koji kultiviše
obrezanog (60). U judaizmu, ovaj znak na telu muških Jevreja označava i zavet između
Boga i njegovog naroda. Zbog toga što je asimilacija od strane Francuske donela alžirskim
Jevrejima akulturaciju i „hendikepirano pamćenje”36 – jer su oni faktički bili „stranci u
odnosu na jevrejsku kulturu” (53) – smatra se da Deridin circumfession obitava u ono
malo jevrejstva što mu je preostalo.37 U isti mah, s obzirom na to da „Jevreji ne znaju ništa
o veroispovesti” (187), esej “Circumfession”, ilustruje akulturaciju i potkopava „ispravan”
čin ispovedanja.
Iako Siksuova u svojim tekstovima uvek povezuje jezik i telo, ona primećuje da je
zapis obrezivanja u judaizmu polno isključiv.38 Kao žena, kao neko ko nije obrezan39, ona
o obrezivanju može da govori samo „sa strane” (68). Ako je obrezivanje rez, razdvajanje,
ono je to pre svega zato što je rezervisano za muškarce, i zato što su žene iz toga isključene.
Zbog toga je najbolji način za definisanje jevrejske žene jednostavno nabrajanje obrnutih
karakteristika muškog jevrejstva: „Ona nije Jevrejka (juif), ona nema bar micvu ni talit, ona
nije među Jevrejima u sinagogi, ona je sa strane, ona je odvojena, nalazi se na balkonu, ona
je tamo da odatle gleda njega – svog sina, svog brata, svog muža, svog ljubavnika, svog oca
– ona je zaboravljena neophodnost, svedok koji je već milenijumima isključen ali je, uprkos
tome, bizarno neophodan, u isto vreme daleko i veoma blizu” (74). Međutim, Siksuova
pokazuje da, iako je očigledno isključena iz upisivanja zaveta na svoje telo, jevrejska žena
izmišlja sopstvene prestupničke, ali ipak verne zavete, koji na obrnut način ritualizuju
obrezivanje. Ako se obrezivanje tiče muške novorođenčadi („le né”), Siksuova invertuje
ritual čuvajući od sečenja svoj jevrejski nos („le nez”), tu figuru koja predstavlja penis:
„Bojala sam se bekstva od svog označitelja, od svog né-jevrejskog prevelikog, predugačkog

35 Jacques Derrida, “Circumfession,” Jacques Derrida, prevod Geoffrey Bennington (Chicago: The
University of Chicago Press, 1993), 132.
36 Jacques Derrida, Monolingualism of the Other, 54.
37 Jacques Derrida, “Circumfession,” Jacques Derrida, 303.
38 Džil Robins citira Hauarda Ajlberg-Švarca (Howard Eilberg-Schwartz), koji kaže da „[obrezivanje]
uspostavlja opoziciju između muškaraca i žena. Žene ne mogu da nose simbol zaveta. Samo tela muška-
raca mogu da ponesu uspomenu na obećanje koje je Bog dao Avramu” (“Circumcising Confession,” 35).
Robinsova komentariše da „diskurs obrezivanja u potpunosti potiskuje pitanje žene [...] Ovo zaboravljeno
pitanje je ono o čemu se ne misli, skriveno polje diskursa o obrezivanju” (35).
39 Cixous, Portrait of Jacques Derrida, 68.

129
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nosa, od svog vrha organa, od svog oca. Time sam sebe na suprotan način obrezala,
odbijajući operaciju. Postoji mnogo više vrsta obrezivanja nego što možemo da zamislimo”
(74).
Samo povezivanje reči né i nez u Portretu – dve reči koje gotovo da su homonimi –
ukazuje na još jedan motiv za njeno istraživanje jevrejstva, koje nadilazi pitanje seksualnih
razlika, kao i pitanje bivanja Jevrejkom u ženskom rodu: „Uvek se radi o rođenom (le
né), zar ne? Ili o nosu (le nez) na francuskom” (74, moj kurziv). Homofonost okuplja reči
različitog značenja u jednom jeziku, a ova skupina predstavlja šansu za dosad neopažene
veze ili procurivanja smisla. Štaviše, nikada ne možemo saznati šta bivanje Jevrejinom
zaista podrazumeva – kaže Siksuova – ali neko je Jevrejin barem zbog toga što tvrdi da to
jeste, „jevrečju (par juifdire)” (75). A ova tvrdnja uvek se iznosi na određenom jeziku. Za
vreme Drugog svetskog rata njena majka koristila je glas kao šifru za označavanje Jevreja:
„On je J, rekla bi mama, kako bi, ne izgovorivši, kazala ime tajne” (3), ali taj glas nije
izgovarala kao nemačko, nego kao francusko „j”. Zbog toga reč juif ne samo što je uvek u
muškom rodu – ili je uzurpirana ljubavlju i vernošću kada se koristi u ženskom – nego
je, pored toga, to i „francuska reč” (4). Ona se slaže sa Deridom u pogledu akulturacije
ili „kontravremena” jevrejske zajednice u Alžiru (115), u kojoj je znanje hebrejskog
jezika bilo gotovo sasvim iščezlo, i u kojoj, kao što ona kaže pozajmljujući Deridin izraz,
„problem identiteta [...] takođe ima veze i sa problemom izgovaranja” (116). Sama reč juif
na francuskom postaje jedan repozitorijum jevrejstva koje mu je povereno na čuvanje,
jedini „preživeli” koji ostaje kada sve drugo iščezne ili se zaboravi: „Zamislite ogromnu
težinu reči juif, nadimanje, erekciju te reči, koja je poslednji preživeli od cele jedne iščezle
verbalne populacije” (115).
Analiza reči juif kao poslednjeg preživelog koji nosi teret označavanja onoga što
više čak nije moguće ni pročitati, ali što postoji u vidu traga, podseća nas da je Derida
za sebe upotrebio ime „marano”. U srednjem veku, ovo ime davano je Jevrejinu koji je
pod prisilom prešao u hrišćanstvo, uz implicitno naznačenu mogućnost da je on zapravo
zadržao svoju veru koju više ne ispoveda otvoreno, što, prema Deridinom mišljenju, znači
da je posedovao jednu tajnu koja nije stvarno bila njegova.40 Prema mišljenju Siksuove,
Derida je „marano” i zbog svog odnosa prema francuskom jeziku, čijim se mogućnostima
i obrtima služi.41 Ovako se, jednom dugom, zaobilaznom putanjom, vraćamo Memijevom
pokušaju da razdvoji figuru Jevrejina od njegovog bivanja Jevrejinom u pravom smislu
te reči. I Derida i Siksuova povlače se od nedostižne doslovnosti i istinitosti bivanja
Jevrejinom, i umesto toga razmatraju šta figura Jevrejina pruža kao pitanje, na jedan način
koji ne može jednostavno da suprotstavi istinsko i figurativno. Siksuova citira Deridina
Pitanja o judaizmu: „Tek treba da saznamo šta judaizam kao figura precizno predstavlja”

40 Derrida, “Circumfession,” 170-71.
41 Cixous, Portrait of Jacques Derrida, 114.

130
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(77). Siksuova za parafraziranje Deridinog stava o njegovom jevrejstvu predlaže trop po
imenu paragram: „DA LI SAM JEVREJIN ILI BEŽIM OD JEVREJSTVA? [SUIS-JE JUIF
OU FUIS-JE JUIF?]” (78). Ovaj primer predstavlja retorički obrt, čije se pravo značenje
otkriva samo na francuskom jeziku, i sumira nekoliko aspekata proučenih u ovom
tekstu. Pre svega, Siksuin paragram premešta pitanje bivanja Jevrejinom na polje bežanja
ili sagrešenja, na neodređenu lokaciju. Ovaj paragram podrazumeva i pitanje koje se
postavlja u vezi sa judaizmom i Jevrejinom, ono večito: Šta Jevrejin jeste? Drugim rečima,
on istovremeno stoji iza ovog pitanja i izvrće ga naopačke. Naposletku, na to pitanje i dalje
nemamo odgovor.

The Figure of the Jew in North Africa:
Memmi, Derrida, Cixous

SUMMARY: In “The Figure of the Jew,” Brigitte Weltman-Aron analyzes how
the recurring question, famously asked by Sartre in 1946, “Does the Jew exist?
And if he exists, what is he?,” was taken up by three major thinkers who were
born and grew up in North Africa: Albert Memmi, Jacques Derrida, and Hélène
Cixous. In particular, the article examines the ways in which these thinkers
addressed being Jewish as a figure or as a question that remains open.
KEY WORDS: Figure of the Jew, Being Jewish, North Africa, France, philosophy,
anti-semitism, J.P. Sartre, Emmanuel Levinas, Maurice Blanchot, Albert
Memmi, Helene Cixous, Jacques Derrida. 

bweltman@ufl.edu

131
f o t o M a r e k W y k o w s k i m a r e k . w y k o w s k i @ g m a i l . c o m

s t r a n a : 1 3 1 , 1 3 2 , 1 3 3 , 1 4 3 , 1 6 0 , 1 6 1

132
133
134
135
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 305-005.2:82

Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić
Uni­ver­zi­tet u No­vom Sa­du, Srbija
Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet

Iden­ti­tet, je­zik i so­ci­jal­na
stra­ti­fi­ka­ci­ja: ka­ko žen­ska
knji­žev­nost pod­ri­va po­re­dak
SA­ŽE­TAK: Rad će se po­za­ba­vi­ti mo­guć­no­sti­ma srp­ske žen­ske pro­ze u pro­ce­su
de­kon­struk­ci­je ste­re­o­ti­pa o hi­je­rar­hi­ji i so­ci­jal­noj stra­ti­fi­ka­ci­ji. Na pri­me­ru
dva ro­ma­na ob­ja­vlje­na u 2011. go­di­ni, Bre­ma­so­ni Mir­ja­ne Đur­đe­vić i Ti­to je
umro Mir­ja­ne No­va­ko­vić, za­sni­va se ana­li­za žen­skog sub­ver­ziv­nog de­lo­va­nja
na vla­da­ju­ći dis­kurs.
KLJUČ­NE RE­ČI: žen­sko, dis­kurs, stra­ti­fi­ka­ci­ja.

Po­lu­ga ko­jom mo­že­te po­me­ri­ti kor­pus tu­ma­če­nja od­no­sa iz­me­đu je­zi­ka, iden­ti­te­ta
i so­ci­jal­ne stra­ti­fi­ka­ci­je oslo­nac ima u ese­ju „Im­pro­vi­za­ci­ja mo­ći” Sti­ve­na Grin­bla­ta, i to
pr­ven­stve­no u auto­ro­vom raz­ma­tra­nju poj­ma „mo­bil­nog dru­štva”, ko­ji je osmi­slio so­ci­
o­log Da­ni­jel Ler­ner. Od­re­đu­ju­ći Za­pad kao „mo­bil­no dru­štvo”, Ler­ner ob­ja­šnja­va da je
svoj­stvo tog sve­ta mo­bil­nost sen­zi­bi­li­te­ta, sprem­nost na pro­me­nu u skla­du sa pro­me­na­
ma: tra­di­ci­o­nal­no dru­štvo po­či­va na mo­de­lu ogra­ni­če­ne lič­no­sti, ko­ja se opi­re pro­me­ni
i ni­je ka­dra da pro­nik­ne u aspek­te sta­nja dru­gog bi­ća. Ta ogra­ni­če­na lič­nost ne po­se­du­je
em­pa­ti­ju, od­no­sno spo­sob­nost da se iden­ti­fi­ku­je sa no­vim aspek­ti­ma okru­že­nja. Ler­ner
na jed­no­sta­van na­čin te­sti­ra ovu spo­sob­nost em­pa­ti­je – ta­ko što, oče­ku­ju­ći re­ak­ci­je is­
pi­ta­ni­ka iz raz­li­či­tih so­ci­jal­nih i kla­snih okru­že­nja, po­sta­vlja na­iz­gled ba­nal­no pi­ta­nje:
„Da po­sta­ne­te ured­nik no­vi­na, ka­kve bi­ste no­vi­ne pra­vi­li?”
Na­ma iz­ne­na­đu­ju­ć, ali za je­dan vi­še­ve­kov­ni kon­strukt mi­šlje­nja oče­ki­van od­go­vor,
po­nu­di­će tur­ski pa­stir iz jed­nog se­la u oko­li­ni An­ka­re: on je, ču­de­ći se Ler­ne­ro­vom pi­ta­
nju, za­pi­tao ka­ko iko mo­že od pa­sti­ra oče­ki­va­ti da na taj na­čin upra­vlja sve­tom. U ovom
od­go­vo­ru da­te su in­di­ci­je o sku­če­noj lič­no­sti, ne­spo­sob­noj za em­pa­ti­ju, ti­me i za pro­me­

136
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nu svog po­lo­ža­ja. Grin­blat će pa­sti­rov od­go­vor upo­tre­bi­ti kao uvod u ana­li­zu mo­ći kao
ume­ća da se pri­me­ni pro­me­na.
Ka­ko se de­kon­stru­i­šu ste­re­o­ti­pi o hi­je­rar­hi­ji i so­ci­jal­noj stra­ti­fi­ka­ci­ji po­ne­kad naj­
bo­lje ot­kri­va ne re­al­nost, već fik­ci­ja. Srp­ska je bu­duć­nost ne­vi­dlji­va i ne­ra­zu­mlji­va, ali ni
sa pro­šlo­šću se ne zna šta či­ni­ti: u ro­ma­nu Mir­ja­ne Đur­đe­vić Bre­ma­so­ni isto­ri­ja srp­skog
dru­štva pred­sta­vlje­na je kao isto­ri­ja jed­nog taj­nog dru­štva, a kroz pri­zmu uni­ver­zal­ne
sa­da­šnjo­sti, su­sre­ta dav­no pre­mi­nu­lih i ne­ro­đe­nih, či­ta­lac se su­o­ča­va sa rđa­vom bes­ko­
nač­no­šću oko­šta­lih na­či­na mi­šlje­nja i go­vo­ra o sve­tu. Ovaj ro­man sa­dr­ži isto­rij­ske, kul­
tu­ro­lo­ške, rod­ne i etič­ke kom­po­nen­te, ko­ji­ma se vre­di po­za­ba­vi­ti upra­vo iz per­spek­ti­ve
ko­ju Sti­ven Grin­blat po­zajm­lju­je od so­ci­o­lo­gi­je.
Ko­mič­no-fan­ta­stič­ni ro­man Bre­ma­so­ni Mir­ja­ne Đur­đe­vić vra­ća nas u jun 1940, u
vre­me pri­pre­ma za tzv. „sa­mo­u­spa­vlji­va­nje” jed­ne taj­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­gla­vi­to mu­ške –
ma­son­ske lo­že Ju­go­sla­vi­je. Su­šti­na ma­so­ne­ri­je i je­ste oku­plja­nje, ako ne eli­te (jer elit­no
je ma­so­ne­ri­ji stra­no), on­da sva­ka­ko naj­u­gled­ni­jih pred­stav­ni­ka jed­ne za­jed­ni­ce. Dok se
ma­so­ni do­go­va­ra­ju ka­ko da oba­ve ve­li­ki po­sled­nji ri­tual, te­če ti­ha lo­gi­stič­ka ak­tiv­nost
mno­go taj­ni­je or­ga­ni­za­ci­je – žen­ske lo­že Bra­ta­ni­ce.
Ne bi li po­mo­gle mu­že­vi­ma da svo­ju ma­lu dru­žbu kon­zer ­vi­ra­ju za več­nost, vra­
čar­ske go­spo­đe im­pro­vi­zu­ju slo­bod­no­zi­dar­ski hram u do­mu jed­ne od njih, uz po­moć
he­kla­nog stol­nja­ka sa ma­son­skim sim­bo­lom – mo­ti­vom aka­ci­je. Bra­ta­ni­ce (a ne so­re­le,
ka­ko bi se se zva­le su­pru­ge i kće­ri ma­so­na) pa­ro­di­ra­ju ma­son­ske ri­tu­a­le i re­ga­li­je sa­mo
uslov­no: iako je nji­ho­va imi­ta­ci­ja ma­son­skog hra­ma su­šta im­pro­vi­za­ci­ja, nji­ho­va mi­si­ja
sa­sto­ji se u po­ku­ša­ju da sve što je do­bro u ovom vi­du udru­ži­va­nja pre­đe u več­nost, na
vi­ši ni­vo pam­će­nja i hu­ma­no­sti.
Bre­ma­so­ni su al­ter­na­tiv­na isto­ri­ja gra­đan­skog Be­o­gra­da, či­ji je ma­li uni­ver­zum od
isto­rij­skih gi­ba­nja, na­do­la­ze­ćeg fa­ši­zma i svet­skog ra­ta za­šti­ćen sa­mo tvr­do­gla­vom od­
lu­kom šest že­na da ukra­du ču­ve­nu mu­mi­ju Ne­smi­na iz mra­ka Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja i
is­ko­ri­ste taj ar­te­fakt za drev­ni egi­pat­ski ri­tual.
Isme­va­ju­ći mu­šku su­je­tu i bor­bu za vlast, autor­ka oda­je po­čast že­na­ma, ali i to či­
ni šar­mant­no i ša­lji­vo, pred­sta­vlja­ju­ći svoj al­ter ego kao Ve­li­ku Opaj­da­ru. Ro­man bi se
mo­gao oka­rak­te­ri­sa­ti kao pse­u­do­i­sto­rij­ski ša­lji­vi tri­ler, i po­štu­je ari­sto­te­lov­sko je­din­stvo
me­sta, vre­me­na i rad­nje, a pred­sta­vlja u autor­ki­nom opu­su za­pra­vo dru­gi tom al­ter­na­
tiv­ne isto­ri­je Be­o­gra­da, svo­je­vr­sni na­sta­vak ro­ma­na Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac.
Po­la­ze­ći od mi­sti­fi­ka­ci­je ma­so­na i nji­ho­ve ulo­ge u isto­rij­skim i po­li­tič­kim pre­vi­
ra­nji­ma, Mir­ja­na Đur­đe­vić ne pla­ni­ra da se tu za­u­sta­vi. Nju ne za­ni­ma raz­ob­li­ča­va­nje
ne­ka­kve ma­son­ske taj­ne: nje­na am­bi­ci­ja je­ste da ot­kri­je „sfin­gu bez taj­ne”, da uka­že na
to da ne­ma ta­jan­stve­nih mo­ći ni skri­ve­nih na­či­na de­lo­va­nja, a da je je­di­na mi­sti­fi­ka­ci­ja
u ve­zi sa taj­nim dru­štvom za­pra­vo do­sled­no in­si­sti­ra­nje na po­ret­ku i hi­je­rar­hi­ji. Za­to
ro­man, iako je u dru­gom de­lu za­hva­lju­ju­ći kra­đi i tran­spor­tu egi­pat­ske mu­mi­je pre­tvo­
ren u ko­mič­ni ak­ci­o­ni film i ezo­te­rič­nu pu­sto­lo­vi­nu, ne pra­ti una­pred za­cr­tan za­plet, već
se kon­cen­tri­še na pred­sta­vlja­nje ulo­ga i funk­ci­ja ko­je su da­te ju­na­ci­ma: dok su „mu­ški”

137
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ri­tu­a­li ve­o­ma pre­ci­zni i stro­gi, ali u svo­me auto­ma­ti­zmu do­ve­de­ni do vr­hun­ca ap­sur­da
u sple­tu tra­gič­nih smr­ti i ko­mič­nog pa­rok­si­zma, oni „žen­ski” su tran­spa­rent­ni, svo­di­vi
na kon­struk­tiv­ne i al­tru­i­stič­ke funk­ci­je, pa mo­žda baš zbog to­ga ne­ra­zu­mlji­vi. Že­ne ni­su
vo­đe­ne am­bi­ci­jom, već so­li­dar­no­šću, i nji­ho­va naj­ne­do­ku­či­vi­ja mo­ti­va­ci­ja za­pra­vo su
po­šte­nje, isti­no­lju­bi­vost i hu­ma­nost. Že­ne me­đu­sob­no de­le taj­ne: one ra­do­zna­lo či­ta­ju
erot­ske di­sti­he Sa­ve Da­mja­nov, po­sve­će­ne nje­nim lju­bav­ni­ci­ma iz re­do­va be­o­grad­skih
ma­so­na; u tim sti­ho­vi­ma va­ri­ra­ju, u for­mi be­ćar­ca, ma­son­ski sim­bo­li, pre­ple­te­ni sek­su­
al­nom sim­bo­li­kom žen­skog te­la: To što ne­mam hi­men, / Ni­je mag­num cri­men (Đur­đe­vić
2011: 146); U mog di­ke Udo­vič­ka ke­sa, / Mo­je gru­di nje­mu su ne­be­sa (Đur­đe­vić 2011:
147) – ili se uče me­to­di de­pi­la­ci­je uz po­moć za­pa­lje­nih stra­ni­ca Po­li­ti­ke od se­ljan­ke
Sta­me­ne, ko­ja im sa­mo­u­ve­re­no ob­ja­šnja­va: „Za se­be se pr­ljim. I do­te­ri­vam” (Đur­đe­vić
2011: 75).
Sta­me­na, eman­ci­po­va­na že­na iz na­ro­da, pred­sta­vlje­na je u ro­ma­nu Bre­ma­so­ni kao
sa­vr­šen pri­mer že­ne ko­ja is­pu­nja­va uslo­ve pri­je­ma u ma­son­sku lo­žu Bra­ta­ni­ce – da bu­de
slo­bod­na že­na na do­brom gla­su:
Za­i­sta, Sta­me­na, ko­ja sir i ja­ja, po­ne­ku ko­ko­šku i gu­sku, do­no­si u dom Spa­si­će­
vih či­ni se već či­ta­vu več­nost, na do­bar glas kod Bra­ta­ni­ca iza­šla je pre pet-šest
go­di­na ka­da se oslo­bo­di­la. Naj­u­ri­la je mu­ža, pi­jan­du­ru i si­le­dži­ju, i pre­u­ze­la svoj
ži­vot u svo­je ru­ke. Ni­je to ra­ni­je bi­la ista že­na. Ume­la je da se uop­šte ne po­ja­vi,
pred sla­vu, na pri­mer, i na­pra­vi So­ki ozbilj­ne gla­vo­bo­lje. Po­sle do­đe, s ma­sni­com
na obra­zu, iz­vi­nja­va se, do­no­si te­glu slat­kog „upo­klon”, sa­mo da ne iz­gu­bi stal­
ne mu­šte­ri­je. I ta­da je bi­la či­sta, So­ka ja­ko dr­ži do to­ga od ko­ga uzi­ma ži­vot­ne
na­mir­ni­ce, ali ni­je bi­lo me­nja­nja ha­lji­na i obu­će, va­zda u istom, is­pra­nom, okr­
plje­nom.
Kao što se ni­ka­da ni­je ža­li­la, ta­ko se ni­je od­mah ni po­hva­li­la da se ra­to­si­lja­la
ba­ra­be. Tek u je­sen, me­se­ci­ma na­kon što je la­ga­no po­če­la da se me­nja, da se is­
pra­vlja u le­đi­ma, da joj se bri­še sen­ka gor­či­ne sa li­ca, re­kla je da joj ćer­ka do­la­zi
za Be­o­grad, u đač­ki dom, da uči vi­še raz­re­de gim­na­zi­je. I on­da, mic po mic, od
jed­nog do dru­gog vi­đe­nja, is­pri­ča­la stra­šnu pri­ču o svom pet­na­e­sto­go­di­šnjem
bra­ku s pi­ja­ni­com, ko­ji joj je oti­mao sav no­vac što za­ra­di, tu­kao je kad sa­kri­je, i
ma­lu mal­tre­ti­rao. De­te je od­u­vek do­bro uči­lo, bi­lo pr­vo u se­o­skoj ško­li, po­sle u
Ru­mi, obe­ća­la joj je da će joj omo­gu­ći­ti da uči da­lje, dok god bu­de hte­la, da ne­će
bi­ti se­ljan­ka, ma­kar se Sta­me­na sa­tr­la.
Pre­lom­ni tre­nu­tak na­stao je ka­da je Pan­te­li­ja, zvao se Pan­te­li­ja, lu­pio ru­kom po
kćer­ki­nom sve­do­čan­stvu če­tvr­tog gim­na­zi­je – sve od­lič­no – i re­kao: „E sad je do­
sta!” Ne­ma vi­še, na­zad u se­lo, da po­ma­že ma­te­ri, do­sta ba­da­va­dži­sa­nja. Il’ nek se
uda­je, ne mo­že on to vi­še da ra­ni. Na to je i Sta­me­na lu­pi­la po sve­do­čan­stvu, ali
uši­com si­ki­re – po­sle su iz­va­di­li pre­pis – i drek­nu­la: „E stvar­no je do­sta! Marš iz
mo­je ku­će!” Ju­ri­la ga je si­ki­rom do tre­ćeg so­ka­ka.

138
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ni­je išlo baš ta­ko la­ko, po­ku­ša­vao je da se vra­ti. Vi­dev­ši da je od­luč­na, brat joj je
po­mo­gao da ga se re­ši, pri­pre­tio mu da se tor­nja. Za­uz­vrat je, shva­ti­la je doc­ni­
je, mi­slio da po­vra­ti ku­ću i okuć­ni­cu, mi­raz ko­ji je Sta­me­na od oca do­bi­la, ma­lo
mu bi­lo ce­lo ima­nje što je nje­mu osta­vio, a od nje, ras­pu­šte­ni­ce, na­pra­vi slu­ški­
nju svo­joj že­ni i de­ci. Pa se i s njim ras­kan­ta­la, sud­ski. Što joj je do­ne­lo još dve
kra­ve, na nje­ne dve, mno­go vi­še oba­ve­za, ali i si­ra. I pa­ra. Ka­da je pr­vog me­se­ca,
po­sle Pan­te­li­je, ta­ko ona ži­vot pam­ti, pre Pan­te­li­je i po­sle Pan­te­li­je, iz­me­đu cr­no,
pre­bro­ja­la za­ra­đe­ni no­vac, tek on­da je shva­ti­la ko­li­ko je svoj čo­vek po­sta­la. Pet
sto­ti­na di­na­ra! Mo­gla je de­te­tu da ku­pi sto­ti­nu knji­ga, da uči. Mo­gla je... ali ni­je.
Ula­ga­la je u do­ma­ćin­stvo, u po­sao. Ko­ko­šinj­ce, šta­lu, ba­štu; uve­la bi ona vre­me­
nom i elek­tri­ku, sa­mo da je sti­gla ži­ca do se­la (Đur­đe­vić 2011: 79–80).
Ti­me što sa­zna­ju taj­ne „pra­vih” ma­so­na i imi­ti­ra­ju nji­ho­ve ri­tu­a­le, že­ne ne sti­ču
moć nad mu­že­vi­ma i bra­ćom, ni­ti to že­le: taj­no žen­sko dru­štvo svo­ju svr­hu vi­di u ne­
na­me­tlji­voj po­mo­ći da se va­lja­no iz­ve­du oni „pri­rod­ni” ri­tu­a­li kao što su ro­đe­nje i smrt.
Ov­de su to po­ra­đa­nje ra­nje­ne zi­ftcr­ne mač­ke, ko­ju su sme­sti­le u ve­te­ri­nar­sku or­di­na­ci­
ju, i ga­še­nje sve­tla u ma­son­skoj lo­ži, či­je će ak­tiv­no­sti sa­če­ka­ti bo­lja vre­me­na. Mir­ja­na
Đur­đe­vić nam ot­kri­va žen­sku ma­so­ne­ri­ju ne kao si­fra­žet­sku ra­bo­tu, ne kao po­se­lo do­
ko­nih tra­ča­ra, već kao skup in­te­li­gent­nih i obra­zo­va­nih že­na ko­je ko­ri­ste naj­ve­će bla­go
ko­je že­ne od­u­vek ima­ju – ne je­zik, već pra­vo­vre­me­nu in­for­ma­ci­ju.
Ro­man za­slu­žu­je od­red­ni­cu „ko­mič­no-fan­ta­sti­čan” za­to što me­ša vre­men­ske di­
men­zi­je u funk­ci­ji igri­vog i sar­ka­stič­nog de­mon­ti­ra­nja pa­tri­jar­hal­nog po­ret­ka: rad­nja se
od­i­gra­va u uni­ver­zal­noj sa­da­šnjo­sti gde ne­ma raz­li­ke iz­me­đu mr­tvih, ži­vih i ne­ro­đe­nih.
Čla­no­vi be­o­grad­ske ma­son­ske lo­že ni­su sa­mo oni nje­ni čla­no­vi ko­ji su bi­li ak­tiv­ni u ju­
nu 1940, već i pri­do­šli­ce iz pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti, iz da­le­kog vre­me­na pred Pr­vi srp­ski
usta­nak, oda­kle do­la­ze je­dan od pr­vih srp­skih ma­so­na i ve­li­ki maj­stor pr­ve lo­že Pe­tar
Ič­ko (iz vre­me­na kad je, pre­ma pre­da­nju, po­sto­ja­la tur­ska ma­son­ska lo­ža Ali Koč, či­ji
su rav­no­prav­ni čla­no­vi bi­li i Sr­bi i Tur­ci), za­tim Si­ma Mi­lu­ti­no­vić Sa­raj­li­ja (1847), kao i
naj­zna­čaj­ni­ji ma­so­ni iz vre­me­na pred Dru­gi svet­ski rat – Đor­đe Vaj­fert i Bra­ni­slav Nu­
šić. Ova fan­ta­stič­na di­men­zi­ja ujed­no je i oštro sa­ti­rič­na, jer se uni­ver­zal­nost vre­me­na
pre­no­si na uni­ver­zal­nost hi­je­rar­hi­je. No hi­je­rar­hi­ja je isto­vre­me­no kri­ti­ko­va­na i pa­ro­
di­ra­na, jer se sva ugled­na bra­ća is­cr­plju­ju u di­sku­si­ja­ma, sva­đa­ma, sit­nim za­vi­sti­ma i
pa­ko­sti­ma, ne us­pev­ši da oču­va­ju pri­seb­nost i ho­mo­ge­nost u kri­znim vre­me­ni­ma. Kre­a­
tiv­ni prin­cip or­ga­ni­za­ci­je i re­a­li­za­ci­je pre­u­zi­ma­ju že­ne, mno­go efi­ka­sni­je od mu­ška­ra­ca,
ko­ji ni­su ka­dri da or­ga­ni­zu­ju do­pre­ma­nje mu­mi­je iz Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja, a mu­mi­ja
je neo­p­ho­dan re­kvi­zit za zah­te­van i kom­pli­ko­van ri­tual sa­mo­u­spa­vlji­va­nja, od­no­sno
pre­me­šta­nja u bez­vre­me­nost. Dok mu­škar­ci gu­be vre­me i ener­gi­ju u su­ko­bi­ma vo­lja i
kon­cep­ci­ja, u za­lud­nim di­sku­si­ja­ma i pro­ce­du­ral­nim dvo­u­mi­ca­ma, že­ne se uz po­moć
lu­kav­stva i pred­u­zi­mlji­vo­sti do­ko­pa­ju mu­mi­je i pre­da­ju je mu­škar­ci­ma, te ta­ko tek nji­
ho­va kon­kret­na po­moć omo­gu­ću­je da se ri­tual iz­ve­de.

139
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Bre­ma­so­ni po­ka­zu­ju ka­ko su mu­škar­ci i in­sti­tu­ci­je ko­je tvo­re bez­na­de­žno za­to­če­ni
u kon­zer­va­ti­vi­zmu, u pro­ce­du­ra­ma ko­je do­sled­no po­štu­ju, za­bo­ra­viv­ši zbog če­ga to či­
ne; že­ne ra­za­ra­ju hi­je­rar­hi­ju sub­ver­ziv­no, bez di­za­nja re­vo­lu­ci­je, ta­ko da uva­že­nim sta­
re­ši­na­ma ma­son­ske lo­že sa­ču­va­ju ilu­zi­ju mo­ći. Nji­hov je­di­ni mu­ški sa­ve­znik je ju­nak po
mo­de­lu In­di­ja­ne Džon­sa, vi­spre­ni, okret­ni Ve­li­ki Mu­zič­ki Maj­stor Ba­ne, ne­ro­đe­ni lik iz
bu­duć­no­sti, lik ne­vi­dljiv i sve­pri­su­tan, ne­ka vr­sta ka­ta­li­za­to­ra za­ple­ta u li­ku bo­ga Ja­nu­
sa, ko­ji gle­da i u pro­šlost i u bu­duć­nost, ne­ka vr­sta „du­ha pri­po­ve­sti” ko­ji zna sve taj­ne
i me­ha­ni­zme, a ipak ni­je pri­po­ve­dač ni autor.
Bre­ma­so­ni su u ve­ćoj me­ri ne­go pret­hod­ni ro­ma­ni Mir­ja­ne Đur­đe­vić pu­ni ge­go­
va, fi­zič­kog hu­mo­ra i far­se, na na­čin Ra­do­va­na Tre­ćeg, Ste­ri­ji­nih ko­me­di­ja i pro­ze Ste­
va­na Srem­ca, a li­ko­vi su kao kod Hen­ri­ja Fil­din­ga, Čar­lsa Di­ken­sa ili, uosta­lom, sva­
kog auto­ri­ta­tiv­nog re­a­li­stič­kog ro­man­si­je­ra, pred­sta­vlje­ni sa ma­na­ma ko­je ni­su fa­tal­ne
i ne­za­ce­lji­ve, ali ma­me na smeh i za­dir­ki­va­nje. Za­dir­ki­va­nje je ključ­na reč Mir­ja­ni­nog
stva­ra­la­štva – on­da kad se ne ob­ru­ša­va sna­gom sa­ti­re, po­li­tič­ke i so­ci­jal­ne, na ano­ma­
li­je u dru­štve­noj hi­je­rar­hi­ji, ona za­dir­ku­je te hi­je­rar­hi­je zbog nji­ho­vog su­vi­še kru­tog
ustroj­stva, dvoj­nih me­ri­la i li­ce­mer­ja. Teh­ni­kom unu­tra­šnjeg mo­no­lo­ga, pa­ro­di­ra­ju­ći
tok sve­sti, pri­po­ve­dač s pro­men­lji­vom fo­ka­li­za­ci­jom lu­ta ne sa­mo od li­ka do li­ka, već
ko­mič­no pred­sta­vlja ka­ko to iz­gle­da kad se u jed­nom li­ku „po­bi­ju dve si­le”, kao što je to
slu­čaj sa Ti­mo­ti­jem Spa­si­ćem, u či­jem umu ne­pre­sta­no uva­že­ni sta­re­ši­na i pro­fa­no „ja”
vo­de di­ja­log, pec­ka­ju­ći je­dan dru­gog, za­ro­blje­ni u ko­mič­nom su­ži­vo­tu. Dok Ti­mo­ti­je
le­kar pec­ka svo­ju ezo­te­rič­nu po­lo­vi­nu, u nji­ho­vom di­ja­lo­gu pre­po­zna­je­mo i bla­go ru­
ga­nje svim onim mo­der­ni­stič­kim he­ro­ji­ma ko­ji su ote­lo­vlja­va­li ras­po­lu­će­nost emo­ci­ja i
du­ha, uma i te­la.
Sa bes­pre­kor­nim po­zna­va­njem isto­ri­je i sim­bo­li­ke ma­so­ne­ri­je, Mir­ja­na Đur­đe­vić
udru­žu­je svo­ju raz­u­zda­nu ima­gi­na­ci­ju u ko­joj Si­ma Sa­raj­li­ja i Pe­tar Ič­ko, Bo­ri­slav Pe­kić
i Bra­ni­slav Nu­šić tvo­re je­dan ma­li klub knji­žev­ni­ka u ko­me se raz­go­re­va­ju su­ko­bi stra­
te­gi­ja i sta­vo­va, ali, kao što je kod knji­žev­ni­ka čest obi­čaj, ni­kad otvo­re­no! Ti pri­ta­je­ni,
ni­kad otvo­re­ni su­ko­bi po­ka­zu­ju još jed­nu ni­ma­lo do­sto­jan­stve­nu sli­ku ne­do­vr­še­ne ur­
ba­ni­za­ci­je i akul­tu­ra­ci­je.
Ne ma­nje bi­tan aspe­kat Bre­ma­so­na je­ste sli­ka gra­đan­skog ži­vo­ta u Ju­go­sla­vi­ji pre
Dru­gog svet­skog ra­ta, zbog če­ga se ovaj ro­man mo­že sma­tra­ti na­stav­kom ili do­pu­nom
pret­hod­nog ro­ma­na Mir­ja­ne Đur­đe­vić Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac. U oba de­la
go­vo­ri se o no­stal­gi­ji za ur­ba­ni­za­ci­jom: oba ro­ma­na opi­su­ju do­sled­ne po­ku­ša­je da se
Be­o­grad iz ne­u­gled­ne va­ro­ši­ce pre­tvo­ri u grad pre­ci­zno skro­je­nih uli­ca i tr­go­va, u ste­
ci­šte fi­no­će, kul­tu­re i obra­zo­va­nja. I Ka­ja i Bre­ma­so­ni su ne­pre­ten­ci­o­zne po­ve­sti o in­
di­vi­du­al­nim po­du­hva­ti­ma da se u ma­lom sve­tu ne­što pro­me­ni, upr­kos či­nje­ni­ci da su
pro­me­ne ko­je se va­lja­ju u ve­li­kom sve­tu sa dru­ge stra­ne pro­zor­skog ok­na ne­u­mit­ne, ra­
zor­ne, za­stra­šu­ju­će. U pra­vu je kri­ti­čar Da­vor Be­ga­no­vić kad u svom pri­ka­zu Bre­ma­so­
na, ob­ja­vlje­nom u sa­ra­jev­skom li­stu Oslo­bo­đe­nje, po­mi­nje „sub­ver­ziv­nu an­ga­ži­ra­nost”
ro­ma­na, ko­ja se oči­tu­je u fe­mi­ni­stič­koj po­zi­ci­ji pod­ri­va­nja pa­tri­jar­hal­nih struk­tu­ra. Jer,

140
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dok je u mu­škoj hi­je­rar­hi­ji la­žnog eli­ti­zma ne­za­mi­sli­vo pri­su­stvo ni­žih slo­je­va dru­štva,
žen­ska će lo­ža u svo­je re­do­ve sim­bo­lič­no i re­al­no uve­sti Sta­me­nu, se­ljan­ku iz Sre­ma,
či­ja su vred­no­ća, če­sti­tost i odre­ši­tost naj­bo­lji lak­mus čo­več­no­sti, i ko­ja je spo­sob­na za
em­pa­ti­ju u sva­kom zna­če­nju te re­či: za sa­o­se­ća­nje sa sla­bi­ma i ne­za­šti­će­ni­ma, ka­kva je
i sa­ma bi­la dok se ni­je oslo­bo­di­la, ali i za ler­ne­rov­sku iden­ti­fi­ka­ci­ju sa vi­šim slo­je­vi­ma
so­ci­jal­ne hi­je­rar­hi­je.
Druk­či­jim sred­stvi­ma i teh­ni­ka­ma ko­ri­sti se Mir­ja­na No­va­ko­vić u de­kon­stru­i­sa­nju
so­ci­jal­ne stra­ti­fi­ka­ci­je, iden­ti­te­ta i je­zi­ka da­na­šnjeg vre­me­na: ona će u ro­ma­nu Ti­to je
umro pr­vu de­ka­du dva­de­set pr­vog ve­ka dra­ma­tič­no i ul­ti­ma­tiv­no su­prot­sta­vi­ti po­sled­
njem od svih „zlat­nih do­ba” ju­go­slo­ven­ske i srp­ske isto­ri­je – vre­me­nu vla­da­vi­ne Jo­si­pa
Bro­za. Na­pe­ta de­tek­tiv­ska pri­ča sa ele­men­ti­ma po­li­tič­kog tri­le­ra je žan­rov­sko iz­ne­na­
đe­nje iz pe­ra autor­ke po­zna­te po ro­ma­ni­ma s ele­men­ti­ma na­uč­ne fan­ta­sti­ke i dis­to­pi­je,
kao što su Strah i nje­gov slu­ga (2000) i Jo­hann’s 501 (2005): no ro­man Ti­to je umro (2011)
po­red se­man­tič­ke udi­ce u na­slo­vu nu­di mno­go vi­še – ovo je ro­man tran­zi­cij­skog blu­za i
jed­ne vr­lo eks­cen­trič­ne ju­go­no­stal­gi­je.
Ju­na­ki­nja ro­ma­na, či­ja se rad­nja de­ša­va u dve ne­de­lje de­cem­bra 2010, no­vi­nar­ka je
Po­li­ti­ke, či­ja je ka­ri­je­ra u jed­nom tre­nut­ku kre­nu­la niz­br­do, a taj pro­fe­si­o­nal­ni i, po­ka­
za­će se, mo­ral­ni pad jed­na­ko tra­je: ona ži­vi usa­mlje­no, bez kon­ta­ka­ta sa po­ro­di­com i
pri­ja­te­lji­ma, za­vi­sna je od al­ko­ho­la, a uzrok nje­ne sa­mo­će i izo­la­ci­je osta­je sa­kri­ven iza
ve­la taj­ne, kao i nje­no ime. Oči­gled­no je da se svo­jim na­pi­si­ma i is­tra­ži­vač­kim ra­dom
za­me­ri­la vla­da­ju­ćoj po­li­tič­koj stran­ci, da je pro­gla­še­na za ne­po­dob­nu u no­vi­nar­skoj
bran­ši, ali ni­je iz­gu­bi­la po­što­va­nje i ob­zir svo­jih pret­po­sta­vlje­nih, ma ko­li­ko oni bi­li pri­
si­lje­ni da po­štu­ju po­li­tič­ke od­lu­ke, ko­je na­la­žu da no­vi­nar­ka osta­ne izo­lo­va­na, bez pra­ve
mo­guć­no­sti da ra­di ono što naj­bo­lje ume. Ukrat­ko, sve po­či­nje ta­ko što se al­ko­ho­li­sa­na
re­al­nost ju­na­ki­nje uz­dr­ma jed­nim sa­zna­njem, ko­je je za­pra­vo ma­mac u mi­ste­ri­ju: na
sla­vi kod škol­ske dru­ga­ri­ce upo­zna­je ne­ka­da­šnjeg ko­mu­ni­stič­kog funk­ci­o­ne­ra Ni­ko­lu
Ba­bi­ća, i od tog ugla­đe­nog go­spo­di­na sa­zna­je do­bro ču­va­nu taj­nu: dan i čas Ti­to­ve smr­
ti na­ja­vlje­ni su pu­nih dva­na­est go­di­na pre onog 4. ma­ja 1980. ka­da je pred­sed­nik SFRJ
pre­mi­nuo, i to baš u Po­li­ti­ci, u tek­stu iz kul­tur­ne ru­bri­ke ko­ji na­ja­vlju­je da će po­zo­ri­šna
pred­sta­va Der­viš i smrt bi­ti od­i­gra­na 4. ma­ja u po­ne­što neo­bič­no vre­me – 15.05. Po­čet­na
slo­va sva­kog pa­su­sa u tek­stu da­ju re­če­ni­cu „Ti­to je umro”. Me­đu­tim, ovo je tek pr­va od
tri mi­ste­ri­je u či­je će se re­ša­va­nje no­vi­nar­ka upu­sti­ti. Sa­mo ne­ko­li­ko da­na doc­ni­je, bi­će
po­zva­na da iz­ve­šta­va sa Iz­bor­ne skup­šti­ne De­mo­krat­ske stran­ke, ko­ja se odr­ža­va u Cen­
tru „Sa­va”, i to na in­si­sti­ra­nje jed­nog stra­nač­kog ugled­ni­ka ko­ji že­li da osta­ne ano­ni­man.
Dve za­go­net­ke od­mah će za­o­ku­pi­ti ju­na­ki­nju. zbog če­ga je baš njoj sa­op­šten po­da­tak o
taj­ni na­ja­vlje­ne smr­ti? zbog če­ga baš ona do­bi­ja no­vi­nar­sku akre­di­ta­ci­ju za va­žan po­li­
tič­ki skup? Uz tra­že­nje po­da­ta­ka o auto­ru mi­ste­ri­o­znog no­vin­skog tek­sta sa akro­sti­hom
ko­ji je, ka­ko će sa­zna­ti, li­šen slo­bo­de pa u za­tvo­ru iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo (a mo­žda i bio
ubi­jen), no­vi­nar­ka is­pi­tu­je i či­nje­ni­cu za­što stran­ka ko­ja ju je uči­ni­la ne­po­želj­nom že­li
nje­no pri­su­stvo na svo­joj kon­ven­ci­ji. U no­ći iz­me­đu dva da­na za­se­da­nja Skup­šti­ne De­

141
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­krat­ske stran­ke, mla­di i per­spek­tiv­ni kan­di­dat za jed­nu od čel­nih po­zi­ci­ja u par­ti­ji
umi­re pod ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma. Mi­ste­ri­o­zna no­vi­nar­ska akre­di­ta­ci­ja za sed­ni­
cu Glav­nog od­bo­ra De­mo­krat­ske stran­ke po­ma­že ju­na­ki­nji da raz­ot­kri­je i re­ši to, ka­ko
će­mo sa­zna­ti, bri­žlji­vo pla­ni­ra­no ubi­stvo mla­dog i oči­gled­no su­vi­še per­spek­tiv­nog stra­
nač­kog li­de­ra Sa­še Vr­ta­če, ko­ji stra­da kao ko­la­te­ral­na žr­tva mla­da­lač­kih osve­ta i ma­te­ri­
jal­nih in­te­re­sa vi­še lju­di. U re­ša­va­nju slu­ča­ja po­ma­žu i od­ma­žu ju­na­ci ko­ji su svi od­re­da
pro­iz­vod jed­nog vre­me­na i jed­ne (ma­te­ri­ja­li­stič­ke i po­tro­šač­ke) ide­o­lo­gi­je: ko­rum­pi­ra­
ni no­vi­na­ri i ne­sa­ve­sni po­li­cij­ski in­spek­to­ri, mla­da sli­kar­ka iz Ko­va­či­ce, ko­ja ra­di kao
kuć­na po­moć­ni­ca i ne­vi­na tr­pi po­li­cij­sku tor­tu­ru, Vr­ta­či­na lju­bav­ni­ca ko­ja sa­nja­ri o
bo­ga­toj uda­ji, i mno­gi dru­gi, uglav­nom po­hlep­ni ju­na­ci i an­ti­ju­na­ci tran­zi­ci­o­ne Sr­bi­je.
Iako sme­šten u Be­o­grad vre­me­na da­na­šnjeg, ro­man nas vra­ća u po­li­tič­ke ob­ra­ču­ne iz
Bro­zo­vog vre­me­na, ali i uvla­či u vr­tlog sa­vre­me­nih li­ko­va i te­ma, po­put far­ma­ce­ut­ske
ma­fi­je, fi­nan­sij­skih skan­da­la, elit­ne pro­sti­tu­ci­je, taj­nih slu­žbi, unu­tar­stra­nač­kih su­ko­ba.
Go­vo­re­ći jed­nom pri­li­kom u svo­joj knji­zi Iz­gu­blje­ni te­sta­men­ti o or­ve­li­za­ci­ji uspo­
me­na, Mi­lan Kun­de­ra je po­ku­šao da nas ube­di da smo stvar­nost u ko­mu­ni­zmu gle­da­li
kao go­ru ne­go što je bi­la za­to što smo tu pro­šlost na­sil­no li­te­ra­ri­zo­va­li, pri­la­go­đa­va­ju­ći
je jed­nom ste­re­o­ti­pu ne­ma­ra, re­pre­si­je i pro­pa­da­nja. No, kod Mir­ja­ne No­va­ko­vić sre­
će­mo spe­ci­fič­nu or­ve­li­za­ci­ju stvar­no­sti – nje­na ju­na­ki­nja, no­vi­nar­ka sa stig­mom, ka­že:
„Mo­gla sam slo­bod­no da ra­dim sve što ni­sam hte­la, a sve što sam že­le­la da pi­šem ni­je
bi­lo za­bra­nji­va­no, je­di­no se ni­je ob­ja­vlji­va­lo”; ili svet opi­su­je kao ci­nič­no i rav­no­du­šno
me­sto: „Spon­zo­ru­ša je [...] ogr­nu­la bun­di­cu ko­ja joj je se­za­la čak do stru­ka, i uhva­ti­la
Mak­si­mi­li­ja­na pod ru­ku, u ko­joj su se još uvek kla­ti­li klju­če­vi sa pri­ve­skom mer­ce­de­sa, i
ta­ko ro­man­tič­ni iza­šli na­po­lje, kao da lju­bav ni­kad ne­će umre­ti” (No­va­ko­vić 2011: 163).
Ju­na­ki­nja je sprem­na da la­že ra­di isti­ne, da uce­nju­je u ime po­šte­nja i tu se ne raz­
li­ku­je od jed­nog kod nas po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nog de­tek­ti­va Ni­ko­le Ba­ni­ća, glav­nog ak­
te­ra kri­mi­na­li­stič­kih ro­ma­na Go­ra­na Tri­bu­so­na, hlad­nog, ci­nič­nog i kri­tič­nog pre­ma
hr­vat­skom esta­bli­šmen­tu, no za raz­li­ku od ovog ju­na­ka ko­ji ima šta da iz­gu­bi (ma­kar
to bio olu­pa­ni si­troen, biv­ša že­na ili nje­go­vo ver­no dru­štvan­ce iz kra­ja), no­vi­nar­ka s
pse­u­do­ni­mom Jo­van­ka Ka­ra­jo­va­no­vić ne­ma šta da žr­tvu­je, ni zbog če­ga da se bo­ji. Ona
je pot­pu­ni is­ko­re­nje­nik i po­sto­ji za nas je­di­no kao „že­na s gre­škom”: ona ne­ma isto­ri­
ju, ne­ma lju­ba­vi ni pri­ja­telj­stva, njen ži­vot se vr­ti u jed­nom be­o­grad­skom iz­lu­đu­ju­ćem
ber­mud­skom tro­u­glu iz­me­đu no­vi­nar­skih ri­val­sta­va i ne­pri­ja­telj­sta­va, krh­kih sa­ve­za sa
po­li­ti­ča­ri­ma i slu­čaj­nih dru­gar­sta­va us­po­sta­vlje­nih sa ne­ko­li­ko do­brih du­ša.
Var­lji­vo sta­bil­no pri­po­ve­da­nje pa­žlji­vo gra­di ne­iz­ve­snost i ne­do­u­mi­ce, ta­jan­stva i
mrač­ne že­lje: ja­sno nam je da no­vi­nar­stva ko­je de­mon­ti­ra taj­ne ne­ma bez spre­ge sa po­
li­ci­jom i po­li­ti­kom, ali nam je ja­sno i ko­ja se vi­so­ka ce­na za tu taj­nu ve­zu pla­ća. Ta ce­na
je usa­mlje­nost i ne­si­gur­nost, ta ce­na je iz­gra­đe­na ne­spo­sob­nost da se ne­ko­me ve­ru­je. Da
li će re­še­no ubi­stvo zna­či­ti i ko­lek­tiv­no otre­žnje­nje, da li će re­šen slu­čaj do­ne­ti prav­du?
Kao u slu­ča­ju in­spek­to­ra Ba­ni­ća, po­be­de su re­la­tiv­ne a sa­mo se po­ra­zi bro­je. Ju­na­ki­nja
bez ime­na, bez adre­se i bez pro­šlo­sti mo­žda je sa­mo pro­ta­go­ni­sta jed­nog sa­vre­me­nog

142
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­ra­li­te­ta u ko­me cr­ni i be­li igra­ju par­ti­ju ša­ha do is­tre­blje­nja, od­no­sno do su­o­ča­va­nja
isti­ne i mo­ći. A isti­na i moć ni­su ni­ka­da na is­toj stra­ni: kad je u pi­ta­nju do­bar kri­mi-ro­
man, ni ne tre­ba da bu­du, jer sa­mo nji­ho­va su­prot­sta­vlje­nost ga­ran­tu­je za­plet – su­rov,
so­čan, ko­ji opo­mi­nje.
Ti­to je umro pre­do­ča­va gor­ku, sa­ti­rič­nu sli­ku Sr­bi­je u is­kri­vlje­nom ogle­da­lu: to kri­
vo ogle­da­lo je pre­vas­hod­no per­cep­ci­ja glav­ne ju­na­ki­nje i na­ra­tor­ke, ko­ja sve oko se­be
pred­sta­vlja kao mrač­no i ci­nič­no. Sva zla su dra­stič­no uve­ća­na – par­ti­je i me­di­ji, po­li­ci­ja
i kri­mi­nal­ci, taj­ne slu­žbe i cr­kva, svi su, u no­vi­nar­ki­nim oči­ma, na istom za­dat­ku po­
hlep­nog bo­ga­će­nja. No ova sli­ka, i ova­kva per­cep­ci­ja, iz­ra­nja iz tran­zi­cij­skog is­ku­stva,
ko­je je do­ne­kle prav­da. Pred na­ma je bez­na­đe u ži­vim bo­ja­ma, a srp­ski esta­bli­šment je
sa­mo deo te kraj­nje ne­ga­tiv­ne i de­struk­tiv­ne sli­ke: sve in­for­ma­ci­je su ta­blo­id­ne, svi lju­di
i že­ne ma­te­ri­ja­li­sti, svi me­ha­ni­zmi upra­vlja­nja do­bri­ma i me­di­ji­ma svo­de se na gra­bež.
Me­đu­tim, svi ti pri­vred­ni­ci i po­li­ti­ča­ri, am­bi­ci­o­zne spon­zo­ru­še i mar­ke­tin­ški struč­nja­ci,
sa­mo su sta­ti­sti u sli­ci sve­ta ko­ju pro­jek­tu­je ogor­če­na ju­na­ki­nja, hro­nič­no kiv­na na sve
sla­bo­sti i ne­pra­vil­no­sti, ne­to­le­rant­na pre­ma ne­po­šte­nju i mal­ver­za­ci­ja­ma. Ju­na­ki­nja je
op­sed­nu­ta pro­pa­šću, i vi­di je svu­gde oko se­be: ako po­ve­ru­je­mo u Ha­mle­tov fi­lo­zof­sko-
re­flek­siv­ni sud ko­ji ka­že da svet ni­je ona­kav ka­kav je­ste, već ona­kav ka­kvim ga či­ni na­še
uve­re­nje, iz no­vi­nar­ki­nih uve­re­nja pru­ža se po­gled na apo­ka­lip­su, ko­šmar i uni­šte­nje,
bez ika­kve per­spek­ti­ve da iz uni­šte­nog sve­ta na­sta­ne bo­lji. Ju­na­ki­nja je ogor­če­na i ne­po­
ver­lji­va, ne­po­pra­vlji­vo aso­ci­jal­na, ali se na­slu­ću­je da je ta aso­ci­jal­nost po­sle­di­ca gor­kih
is­ku­sta­va, ne­i­me­no­va­nih, pa ta­ko re­la­ti­vi­zo­va­nih. Nje­na ha­mle­tov­ska gor­či­na je, kao i
kod Šek­spi­ro­vog ju­na­ka, bez pra­vog upo­ri­šta i raz­lo­ga.
Ti­to je umro osta­je bez raz­re­še­nja, na ras­kr­šću pi­ta­nja, i iako su mi­ste­ri­je po­sta­
vlje­ne na po­čet­ku re­še­ne na kra­ju, ko­ren no­vi­nar­ki­ne pat­nje i sum­nje ostao je du­bo­ko
skri­ven, ne­vi­dljiv či­ta­o­cu. Ova­ko po­sta­vljen ro­man mo­gao bi bi­ti sna­žna ale­go­ri­ja o su­
štin­skoj ne­pro­či­tlji­vo­sti, ne­ra­stu­ma­či­vo­sti po­li­tič­ke mo­ći, ko­ja, kad že­li da ka­žnja­va, ne
mo­ra ima­ti raz­log za to, pa ga sto­ga ne mo­ra ni ime­no­va­ti.

143
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

LI­TE­RA­TU­RA

1. Be­ga­no­vić, Da­vor. „Po­e­ti­ka dis­kre­pan­ci­je”. Oslo­bo­đe­nje, 25. april 2012.
2. Ep­stein Nord, De­bo­rah. Wal­king the Vic­to­rian Stre­ets. Wo­men, Re­pre­sen­ta­tion, and the City. It­ha­ca
and Lon­don: Cor­nell Uni­ver­sity Press, 1995.
3. Gill, Ro­sa­lind. Gen­der and the Me­dia. Cam­brid­ge: Po­lity Press, 2007.
4. Grin­blat, Sti­ven. Sa­mo­o­bli­ko­va­nje u re­ne­san­si: od Mo­ra do Šek­spi­ra. Pre­ve­le Ne­ve­na Mr­đe­no­vić i Je­
le­na Sta­kić. Be­o­grad: Clio, 2011.
5. Đur­đe­vić, Mir­ja­na. Bre­ma­so­ni. Be­o­grad: La­gu­na, 2011.
6. Jo­nes, Ame­lia. The Fe­mi­nism and Vi­sual Cul­tu­re Re­a­der. New York: Ro­u­tled­ge, 2003.
7. No­va­ko­vić, Mir­ja­na. Ti­to je umro. Be­o­grad: La­gu­na, 2011.
8. Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić, Lji­lja­na. „Po­li­ti­ka i hi­bris”. Po­lja, 474 (2012): 98–104.
9. Skeggs, Be­verly. For­ma­ti­ons of Class and Gen­der. Lon­don: Sa­ge, 1997.

Iden­tity, Lan­gu­a­ge and So­cial Stra­ti­fi­ca­tion:
Wo­men’s Li­te­ra­tu­re as Sub­ver­sion

SUM­MARY: The pa­per di­scus­ses the ways of sub­ver­sion wo­men’s wri­ting uses
in or­der to de­con­struct ste­re­otypes, hi­e­rarchy and or­der. The ma­le­cen­tred­
ness of the fic­ti­o­nal world in Mir­ja­na Đur­đe­vić Hey Bro, Fre­e­ma­son and Mir­
ja­na No­va­ko­vić’s Ti­to has Died is qu­es­ ti­o­ned by wo­men who are be­lit­tled, ig­
no­red and ca­sti­ga­ted as un­der­dogs. Ho­we­ver, the­ir po­si­tion starts to chan­ge,
first in the re­alm of cri­ti­cal di­sco­ur­se, and la­ter in ac­ti­ons ta­ken in or­der to
re­con­struct and find the va­lu­es still per­si­sting in the crum­bling world.
KEYWORDS: wo­man, di­sco­ur­se, stra­ti­fi­ca­tion.

vladysg@yahoo.com

144
145
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 821.163.41.09 Salgó J.

Dragana B­el­esliji­n
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Tipovi muškog subjekta
u poeziji i prozi Judite Šalgo
SAŽETAK: Polazeći od mogućnosti kombinacije postupaka naratologije,
s jedne strane, i rodnih čitanja, s druge strane, rad se bavi istraživanjima
muške seksualnosti u tekstovima Judite Šalgo. Muški likovi u njenoj prozi (Da
li postoji život?, Put u Birobidžan, Kraj puta i dr.) dele se na: heteroseksualne
(doktor Savić, muž, Laslo Vegel), latentno homoseksualne (Haim Azrijel) i
muškarce slabih rodnih crta (Nenad Mitrov, Miroslav Mandić, grof Marsel).
U grupi heteroseksualnih muških likova uočavaju se dve podgrupe: figura
zavodnika i figura nosioca patrijarhalnog obrasca. U poetskoj zbirci Život na
stolu može se uočiti postupak deseksualizacije subjekta, karakterističan i za
poetsko-prozni opus Slobodana Tišme.
KLJUČNE REČI: Judita Šalgo, muški subjekt, seksualnost, hegemoni muškarac,
heteroseksualnost, slabi subjekt, homoseksualnost, homoseksualna panika,
deseksualizacija, neoavangarda, postmodernizam.

Za razliku od ženske, konstrukcija muške seksualnosti u tekstovima Judite Šalgo
otežana je činjenicom da je stvarnosni kontekst njene poezije i proze – izvorno ženski, tj.
da je njeno delo poniklo iz ženskog pera, da je pripovedački subjekt redovno u ženskom
rodu i da pretežu junakinje; kao i činjenicom da i danas, kao i pre nekoliko decenija, kada
je Judita Šalgo pisala i objavljivala, živimo obrazac muške vladavine, u kojem je privilegija
maskulinog subjekta da govori o polnom opštenju i da posmatra ženu, a da se u žensku
seksualnost lakše zalazi. Volfgang Šmale piše da je muškoj seksualnosti pridavan veći značaj
nego ženskoj (Šmale 2011: 22). U tekstu „Erotska poezija u rukopisnim pesmaricama XVIII
i XIX veka” Sava Damjanov uočava da je
žena ta koja daje, ona je nosilac neobuzdanosti i razvrata, muškarac je taj koji samo
uzima ponuđeno, a njegova seksualnost je prikazana prevashodno u funkciji zadovoljavanja
ženskih prohteva. Očigledno je tu u pitanju jedan respektiv­ni­ji odnos prema­mušk­arc­u,­
njegova intimna stra­na ­je, rec­imo, shvać­ena ozbilj­nije, pr­ilazi­ joj se­ s ­vi­še­ poštov­anja: r­eč

146
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je ipak ­o sist­emu­u kojem ako neko ve­ć treba ­da­b­ude­i­zva­n proklamov­an­ih normi – on­
da je­ t­o ­že­na (Dam­ja­n­ov ­200­2:­ 248). U­čin­ak­ autor­eferen­cijalno­g ­kod Š­algo­ve id­e u prav­cu­
hegem­onije ­au­tobiogra­fičnost­i, o­sp­oljavan­ja kako ­dr­ugih o­sobin­a ­subjekta­ t­ako i ­njegove
­polne, odno­sn­o, rodne us­lo­vlj­enosti. Bil­o d­a čit­amo kons­tr­ukcij­e 67 m ­ inut­a,­ nagla­s, roman­
Tr­ag kočenja­ il­i ­pripove­tk­e Da l­i p­os­toji živo­t?, čitamo ženu ­koja govor­i,­piše, preds­tavlja. O­
androgi­no­j ­pr­irodi, ­ne­svo­divoj na jedan ­pol/­ro­d („F­araon”)­, ­pisala sa­m ­u ­tekstu­ o­ že­ns­koj­
seks­ual­nosti ­(Beles­li­ji­n 2­01­1)­. Pre­dsta­vnici muškog modusa­ sa razl­ič­itim ­ispoljava­nj­ima
mu­šk­osti j­esu: heteroseksua­ln­i muška­rc­i – npr­. m­už u prič­i „O čoveku koji je prod­avao ki­
se­li kupus i im­ao kće­r Lavicu”, Vo­jislav Des­p­ot­ov u pr­iči „T­ungsram!”,­ H. u ­pr­ič­i „Hekt­orov
­ko­nj”, Las­lo­ Vegel i O­to Toln­ai u i­stoimeno­j priči­, ­su­prug u p­riči „Mi­no­taur”, Luk­a ­Grković­
u r­omanu­ K­raj­ p­ut­a, do­kto­r Savić u Putu­u Birobidžan,­ v­ozač u roma­nu­ T­rag koče­nja;­ laten­
tno hom­oseksu­alni muškarac­ je np­r. Haim A­zr­iel u roman­u ­Pu­t u Biro­bi­džan; mu­škarci
sl­abih ro­dnih crta s­u ­npr. Nenad ­M­itr­ov­ u romanu Put u ­B­iro­bidžan, ­Mirosl­av Mandić u
prič­i­ „I­rena i­l­i ­o ­Marini il­i o b­iog­rafij­i” i gro­f ­od Poit­ersa u­ priči „K­ak­o ­se grof­ o­d ­Poitersa­
pr­eodijeva­o ­u ­razne h­al­jine kak­o ­b­i ­ne­poznat ­kuš­ao ­život ­u ­razli­čitim sta­ležima i zv­an­ji­
ma­”. Sek­s­ua­ln­i ­identite­t fluktui­raj­ućih, se­manti­čkih juna­ka kakav je­ ve­ći br­oj prota­gonis­ta­
neimeno­va­nih „Priča­ be­z ­n­as­lova­” (dr­ugi­ ciklus knji­ge ­Da li pos­to­j­i ž­ivot?) n­ij­e ­odr­ediv
s­ obz­irom ­na kon­ceptu­alisti­čk­i ­karakte­r ­ovi­h tekst­ova, na ­ne­pouzda­nost prip­ove­dačko­g
­subjekt­a ­ko­ji ­om­et­a jas­no ­ontološk­o u­temelje­nje­ teksta­ i izr­iče sumn­ju u v­la­st­iti­ poredak­.
­
He­teroseksua­lni mušk­arac –­mu­škarac st­abilni­h r ­ o­dn­ih crt­a
U­ ro­dni­m tuma­čen­jima je­ de­fi­nis­an­ kao be­li­ evropsk­i muškara­c, glav­ni­ pro­tagonista
patr­ij­arhal­no­g poret­ka i ­ne­pr­ikosn­oveni au­tor­it­et: r­atn­ik, osvaj­ač, domi­nantna f­ig­ur­a.­
Njegova tel­esna g­rađ­a odgo­va­ra ranim ­pr­ed­st­avama m­uš­kosti, a­ kada ­se­ r­adi o sek­su­al­nosti,
ovaj mode­l muškost­i rač­una na k­ul­tivis­anu­, ­najbolje ­br­ač­nu seks­ualnost­ (­St­evanov­ić ­2012, u
šta­mpi). Shodn­o tome­, ­ostaj­em­o ­uskra­će­ni za dr­amati­ku­ b­račnog ­seksual­no­g op­šten­ja. No,
č­est­o ­je up­ravo ­njegova p­ozic­ija po­la­z­na ­os­nova od­ređenj­a Drugog, ­kor­es­po­ndentnog ­– prip­
ad­nika crn­e ­rase i­li man­jinske n­aci­onalno­sti­, ­žena, dece ­(kao n­eformiran­ih u ­p­oln­om životu)­,
s­tar­ijih ­li­ca, lica­ sa pos­eb­ni­m potrebama ­i d­r. Mušk­i ­m­odus je ­ov­de­ zaus­tavljen­ – dos­tigavši­
i­zves­tan stepen e­vo­lucije,­ o­n j­e zatvore­n,­ situi­ran u odr­eđ­en­i žanr i­ š­ir­e, model razmišljanja, ­tj.
pro­to­tip „ar­he­tipsko­g s­hvatanja muš­kog­ identit­et­a” (St­evanov­ić 2011:­ 226) i k­ao takav,­ nosil­ac
njegov­og por­etk­a,­ ali i por­etka s­tv­ar­no­sti sa­me­ radnje ­u­ kojoj se naš­ao­. ­
D­ok­to­r Savi­ć je jemac s­igurno­sti za ­žensku­ p­opulaciju­ o­bolelu­ o­d ­luesa. ­On­ je
stabilizira­ju­ći fa­kt­or­ i­ za Fl­or­u Gutman, ­ko­joj po­maže ­da formir­a sek­su­alni iden­tit­et.­ No­,
kao fi­gu­ra ne­zavr­šenog­ romana, n­i ­nj­eg­ova ul­og­a ­ni­je do kr­aj­a izn­et­a kao n­edvosm­islena
a n­j­egovi p­ostupci ­ni­su ­uvek mo­tivisa­ni­: koleb­aj­ući se­ i­zmeđu ­Sa­vi­ća – kojeg ­vo­li­, i Azriela
– ko­me­ je namen­je­na­, Flo­ra­ ­ra­spetos­t rešava­ odab­irom ­put­ov­anj­a kao­ svojevrsn­og bega
od ras­ce­pa­, od n­er­ešive sit­ua­cije. Savi­ć o­st­aje­ samo pot­encij­al­ni su­prug,­ obje­ka­t ­že­lje i
zavođen­ja koji­ma­ n­e pod­le­že­.

147
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ako po­ten­cijalni m­už nije figur­a ­ko­ja mo­že ­od­govor­it­i na seksu­al­ne as­pir­ac­ije ju­
na­ki­nj­a, for­malni m­už­ viđen je­ kao izrazito maskulina­ f­igura. Od­ nj­egov­e naglaš­en­o
­oponirajuće ulo­ge u odnosu na žensko ­(„­Tungsr­am!”­) ­do na­silja i ­zlostav­ljanja („Mino­ta­
ur”) put je k­ratak: on je kao­l­ik fo­rm­ira­n isk­lju­či­vo naspra­m ž­en­e, pre­ma nj­oj, u odnosu
na nju. K­ada­ je re­č o­ u­me­tniku ­Vo­jisla­v­u ­Despoto­vu, ta na­gl­ašeno ­rodna ­cr­ta u i­sti mah
j­e i pre­pr­ek­a ekspl­ikaciji njegove poetike o­ko­joj je­J­udita ­Šal­go svakako i­ma­la šta­reći u
naved­en­oj prič­i, ­ba­š kao št­o ­je i ume­tnička p­rirod­a p­rep­reka da se­ ­njeg­ova l­ičnost iz ­st­var­
nosti ­pr­oj­ek­tuje u f­ikciju u­ p­riči o s­vađi­ s­up­ružni­ka­. D­va ­zaoštr­en­a ­po­la ove p­ri­povetke
o­nemogući­la su­ punu i­ preciznu trans­fo­rmaciju­ dokument­arnog­ materijal­a u fikc­iju, o­sta­
vši na po­la puta­– n ­ azad s­ e­, u s­tvarnosni kont­ek­st,­nije­mo­gl­o tek t­ako, a dalja potraga
­za­ s­mislom ­ban­al­nog iskaz­a k­akav j­e ­stih­ Vojisla­va­ D­esp­otova­ „Gasim ­se­ kao Tun­gsr­am
­sijalica”, i­strgnut­a iz konte­ks­ta­ zanim­lj­iv­e ­i provo­ka­tiv­ne pe­sme,­ jednako je b­esmisl­en­a ­kao
i diskurs koj­i bi ev­entu­al­no ana­lizi­rala.­
S­va­đalačk­i n­astrojen­ mu­ž u­ prič­i „Mi­no­taur” d­at je i­z ž­enske p­erspek­tive. Hibridn­o
­čudovište­ nas­talo iz ­neprirodne v­ez­e izmeđ­u kritsk­e k­ral­jic­e i bi­ka,­ s­amim ti­m i o­suđeno
n­a prok­le­ts­tvo, sada ­je u funk­ci­ji pretnje i nedv­osmisleno­g ­nasilništv­a koje m­uški pr­in­cip
po­ka­zuje na­d ž­enskim­. Jednako ­ka­o ­što se­ m­its­kom stvor­enju­ sa Kr­it­a­ na­ žrtvu­ p­ri­nose
m­ladići ­i d­evojke, tako je­ i juna­ki­nja na­rat­orka­ ove d­os­le­dno fikcionaln­e pripove­st­i žrtva
m­entalne igr­e ­uma j­ednog N­arcis­a ­Zlostavljača (Ah­metag­ić ­2011),­ b­ekstva ­u ­la­virint ­u
­kojem se­ o­tvaraju ­nova i n­ov­a p­itanja ­da b­i ­što­ duže­ o­psta­la iluzi­ja ­o letov­anju, čarima­
apartm­an­a ­i drug­im ­ugo­dn­ostima i­ povol­jn­os­tima ­tur­ističk­og ara­nžmana. ­Priča ­na taj­
nači­n potcrta­va­ b­esk­ompromisni pr­incip heg­emon­e ­muško­sti­ koja ­ot­ima n­a ­si­lu­, ­ko­ja
traži ­žrtv­u za z­ado­vo­lj­enje, al­i ­i čija je frustr­acija rez­ul­tat nemoć­i ­sa­modok­az­ivanja i dru­
štvenog­ p­otv­rđivanja (­Burdije ­20­01: ­72):
N­isam ga v­ idela već ne­ko­lik­o mesec­i o­ d one noći trangeljanja u h­l­adn­om i zadim-
lj­enom kupeu.­S­tigli s­mo na nov­osadsku­stanicu i o ­ n mi je, dok s­e voz z­ austav­ljao,
u­ž­ur­bi da­ne zakas­ni, rekao: „­Slušaj­, sada­ć­u sa tobom da­uzmem neke ­svoje stva­
ri. Spakovać­u kofer i ot­ići­. Ti m­e nećeš ni­št­a ­pitati. Jer­ne mogu da te sl­uša­m.­Ne
mogu da te gle­da­m.­ Ako ­prosl­ov­iš s­amo reč,­ zadavić­u t­e”­ (­Šalgo 200­7: ­14­9).
Na­si­lništ­vo je, osim u n­ekoliko ­puta po­novlj­enoj pr­etnji,­ e­ksp­licir­ano i u p­ok­retima,­
govoru tela:­ m­už joj sna­žno­, gru­bo­, ­st­eže ruku. N­je­gov­ iznenadni p­ozi­v na ­več­eru u­ hotel
­„Park”­ d­elu­je kao p­rij­at­no iznen­ađ­en­je, ali naratorka već ­na poč­etku s­us­re­ta biva p­re­dmet
­por­od­ičnog „­prožd­ir­an­ja” ­(A­hm­etagić 2­011: 117­–145). ­Po­što­ topos p­uto­vanja ­do­ ho­tela
p­ov­remeno us­loži re­mi­niscencijama na period­ svađa i t­ele­fonskih ­pr­epi­rki, n­ara­to­rka
prela­zi­ na sc­enu­ u­ hotel­u ­„P­ark”, g­de se bra­čn­i par u­po­znaje sa­ me­nadžerom­ Pav­lovićem ­i
­nj­eg­ovim pomoć­nik­om Mi­livojem,­ k­oji­ ih up­ućuju u ­le­pote a­partmanskih­ k­ompleksa ­na
Med­ite­ranu: no, re­klama­ čin­i d­a nedost­iž­na ­cena apa­rt­ma­na, k­oji s­e ­ne kup­uje­ u traj­no­
vlasn­iš­tvo, ­već sam­o ­iz­najmlju­je­ na­ korišćenje ­u određen­o dob­a godine,­ postane o­p­sesija
mnogima­ k­oji „p­rogutaju­” ­ma­rketin­ški ­trik.­ Do­ći do­ n­ov­ca koji­m bi ­mo­gli da ­priušte ono­

148
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

što š­ar­ene s­li­ke na­ kata­logu ilus­tr­uju p­os­taj­e ­impera­ti­v.­ Ž­ena pol­ako­ shv­ata d­a je zamor­
večeri/­večere samo jedan od oblika isp­ol­ja­van­ja­ dugo­go­dišnje­ supruž­ničke­ mr­žnje i­
g­neva, o­sv­eta št­o n­e ­zn­a ­gde mu je­ s­in­, ­ma­nifesta­ci­ja si­rov­og­ besa,­ r­avna fiz­ič­ko­m nasil­ju­.
M­učenje h­ip­erte­rapijom ­i ­prez­asićen­oš­ću s­likama­ po­st­ep­eno prerasta u mazohi­za­m, na­
rator­ka se ­isc­rp­ljuje u prik­up­ljanju­ n­epot­rebnih ­in­form­acija,­ iako­ zn­a da ih­ n­ika­da neće
moć­i upotrebiti­. To j­e ­vrhuna­c sa­dističkog­ sla­do­strašća­ k­oje mu­škarac­ vaspostavl­ja nad
ženom ka­o, pr­em­a ­njegovom­ m­išljenju, pre­ds­tavnic­om sla­bijeg pol­a:
­ ila sa­m gladna, ali­ g­lad nij­e ­dolaz­ila iz­ že­luca, v­eć­ iz či­ta­vo­g bića. Bila sam
B
n­ajednom pr­azna k­ao da­n­ikada u životu ni­sam misl­ila, ­os­ećala, doživela ­išta,
ka­o da nisam ni im­al­a svog­a ­živo­ta. Ka­o ­da­ moj ž­iv­ot­ uprav­o ­počinje­ n­ad­ ovim
­pr­aznim s­t­ol­om, nad ­ovim debelim turist­ičk­im­ kata­logom iskrz­anih rubova,
prizor­im­a p­la­veti i ­iz­obilja (­Šalgo­ 2007:­ 1­52).
Is­to­vremeno­ kada se u­ priču ut­ka mit­ kao ­dr­ug­ostepen­i označi­telj, ­že­na bi­va uvučena
u l­av­ir­int ž­el­ja­, iz ko­jeg se t­eš­ko mo­že­ išču­pa­ti. P­ri­tom, u­me­st­o b­ogova k­oje­ j­un­aci u
m­itovima ­po­zi­vaj­u u po­mo­ć, ­st­arije k­ol­ege b­iva­ju­ isku­sni savet­odavci i po­kr­ov­it­elji mla­
đim ­i nei­skusniji­m m­enadžerima. ­
Fi­gura zavod­ni­ka­ koji ­se ­služi­ s­vim ra­spoloživim sre­dst­vi­ma kako ­bi post­igao ­ci­lj
prisutna ­je­ u nekol­iko t­ek­stova ­Judite Ša­lg­o. ­On je istovrem­en­o i­ ­pa­ndan fe­mme­ fatale ka­
kv­u ­srećemo u­ prozi­ Ju­dite Šal­go­ (­v : Bel­esliji­n ­2011).­ Pr­omi­skuiteta­n,­ n­es­talan, ­on ko­keti­ra
sa ­sv­ojom mu­šk­ošću i ­ispi­tuje njen­e ­granic­e, n­epres­tan­o ­ih pom­er­ajući­. Pre­ma mišljenj­u
Pit­era ­Švengera,­ „muškarcu za procenu ­so­pstvene­ mu­že­vnost­i ­merilo n­isu­ žene­, ­v­eć ­dr­ug­i
­mu­škarci” (Šve­nger 2005­: 49).­ N­o, fluidnost z­avodnika­ pot­iče od ­potrebe­ samoi­dentifika­
cije i ­kroz od­no­s sa ­že­no­m/žen­ama­ i to g­a spaja s­a muška­rc­em­ slabi­h rod­nih­ c­rt­a.­ S druge
strane, njeg­ov­a i­zr­azita m­už­evnost ­čini ga bl­is­kim h­eg­em­onom t­ipu­ maskul­initet­a. ­Ak­o
­je ­mit kao ­pr­vostepeni ozna­čitelj­ če­sto u funkciji­ i­st­icanja p­očetnih ro­dnih karakteris­
tika (­„He­kt­orov konj”,­ „­Bi­ću tro­janski kon­j”­, „Minotau­r”, „Farao­n”), b­i­lo­ da se ­one­ dalje­
po­tv­rđuju i­li­ o­sp­oravaju, o­nda­ je u ­roman­u ­Kr­aj­ puta ­ovu ulogu ­pr­e­uzela i­st­or­ij­ska­ činj­
enica. ­Aludi­ra­jući na­ svod­ničku ulo­gu lit­era­ture z­nanu ­jo­š Dan­teo­vim ob­ita­vate­lj­ima
pakla­, ­Luka­ Grkovi­ć ­pr­iča Olgi ­Rot tuž­nu­ životnu prič­u N­enada Mitrova­ potk­replj­uj­ući­ je
m­n­og­obrojn­im­ s­tihovi­ma.­ U­ priči­ „Hektorov k­on­j”­ ljubav­ni­k ­H.­ je oso­ba­ k­oja n­arator­ku
obučava s­eksualni­m ­veštinama,­ čija je ­moć zavođenja kulminir­al­a­ u­ re­čenici koja ­glasi:
[­…] is­tina uklj­učuje ­ob­a stava:­ t­a veza­ (kao­ i sam H­-o­v jed­no­ip­os­obni sta­n u­
k­oji, znatno č­ešće od me­ne, zal­aze i ­nj­eg­ova b­iv­š­a ­žena i ­njegova d­ug­ogodiš­nj­a
­lj­ubavnica), ta­ j­e veza­, ­u s­tvari,­ jedna­ sek­sualna radi­onica­ u­ k­ojoj se detalj­i litera­
t­ure­ili čak­p­oneka o­riginal­na ideja strpljivo,­bez mnogo ­uzbuđenj­a i be­z strah­a
­od ne­uspeha,­ s­pro­vo­de u delo (­Šal­go 1995: 58).
­ prič­i „Oto­ T­ol­nai i­ La­slo ­Vegel­ g­le­daju Mi­ting­ solidar­nos­ti ­25. sep­tem­bra 1­988. ­u
U
­Novom­ S­adu” Ve­ge­lova­ p­osmatra­čka pozicija u­složn­jav­a ­se ne­pre­kidnim u­tisc­ima koje

149
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­Milica­ G­rk­ović, a­ktivi­stki­nja skupa,­ a­li i­ ukup­na ­atmosfe­ra­ mitinga­, ost­av­lja­ju na njega.
J­un­ak­in­ja, data­ po­sred­no­, kao n­edovo­ljno po­zna­ta­, izaz­iva ne ­samo ra­doznalo­st,­ već i
u­znemiruje,­ predstavljaju­ći stran­o tel­o ­(st­anovnic­a drugog ­gr­ad­a,­ d­rugog p­od­ru­čja), drugi­
pol. Kak­o b­i njen dis­kurs lakše de­šif­rovao, V­egel­ je na­turalizu­je, uba­cu­jući je u ­konteks­t
ž­en­skost­i ­kao­ takve, kao­ isto­ri­jski uslov­lj­ene:
Kada­ su žen­e u pita­nj­u, ta cr­ta­, podj­ed­nako pat­etič­na­, ipak više g­ovori ­o ­sp­
remnos­ti­na žrtvu, ­ne­go ­o šansama­za po­bedu, g­ov­ori o p­ri­pravnos­ti da se uprkos
namerama­ p­rir­ode, p­a i­ k­orist­eći se­ njome­, život ­po­dredi istori­ji­ (Šalgo ­199­5: 82).
L­ik­ iz pripove­tke, sa­vr­emeni pis­ac Lasl­o V­ege­l,­ p­renese­n i­z stva­rnosnog kon­teksta­ u
fikciju i ­kao­ takav podl­ož­an autor­skim­ i­nt­er­vencijama, ­pos­ma­tra ženu, a ­u ­pri­log tez­i ­da­ je­
istor­ij­s­ki­ lik p­od­legao tr­ansform­ac­ijama i­de­ i č­injenica­ da je ­per­sonalno­m ­pripo­ved­ačkom
si­tuaci­jom­ doč­aran ­pr­ed­met n­je­govog ­raz­mi­šl­ja­nja u datom­ tr­enutku. N­jegovu ­početn­u,­
strog­o posmatr­ačku po­zi­ci­ju možemo ok­ar­ak­terisa­ti­ kao ­os­v­ajačku­. S dr­uge strane­, pitanje­
žen­e kao ž­rt­ve­ tretira­no­ je i u Ve­ge­lo­vom rom­an­u M­emoari j­ed­nog makr­oa,­ u­ kojem s­u
muškarci­, ­pr­ip­ovedač ­i i­nženjer, uz­ur­pator­i,­ prevara­nt­i, ­sv­odnic­i i­ u­cenjivač­i.­ Upravo ­ton­
p­ripov­edanja­, ­ležernost­ i­ h­ladno­ća ­koj­ima s­e saopštav­aj­u činj­en­ice­ o ucena­ma ­i upotreba­
ma­ žena u­kazuju na ml­ad­ić­eve karakter­ne crte, ­na ­njego­vu bez­obzirno­st­. Mušk­ar­ac ­je­
nadmoća­n,­ žena ­je­, ­uključ­uju­ć­i ­i ­Beu, Tanju, ­a ­posebno ­Či­pi­, žrtv­a ­njegove b­ezobzir­nosti,­
njeg­ove se­ksualne e­ksplo­atacije. ­Č­ik­, profeso­r u godina­ma,­ tako­đe je Drugo, ­st­arac ­ko­ji nije­
upućen u t­ajn­e makro­a i­ voaje­ra, ­te time­ i­ o­n posta­je ­žrtva j­er­ u mlad­ić­a ­veruje i že­li­ da m­u
pomo­gne u ­pogl­edu društve­ne afir­macije, g­rađans­ko­g ­život­a ­i ­ka­ri­jere, ali nj­egova ­žr­tv­a
nije drastična­ u toj­ m­eri ­u kojoj ­su ­žene p­određ­en­e man­ipula­ci­ji – pr­e ­svega se­ksualn­oj­.
U ov­om tekstu­ p­ojavljuj­e s­e ­ekfraza sl­ik­e ­J­oha­na Lisa ­Jud­ita ­i Holo­fe­rn, koja­, ­izmeđ­u
ostal­og,1 uka­zuje n­a odst­upa­nje­ od tr­adici­on­alnog preds­tavljanja Jud­it­e sa Ho­lofernovom
gl­av­om u ruc­i, kako­ trij­umfa­lno sl­avi pobedu.­ Ova s­lika, gd­e ­je ­Judita,­ f­emm­e fort­e okrenut­a
k­a ­žrtvi­, ­baca posle­dnji p­ogled na nj­ega, dalje pre­tp­ostavl­ja narat­or­ka, mog­la je nadahnuti­
V­eg­e­la ­da stvor­i l­ični m­it o že­ni­:
To j­e neob­ič­an­ pogled. Ponešto­ hlada­n,­ strog, ­pr­ofesionalno u­sredsređ­en pogled
domaćice ­koja pr­over­ava je li­ sa­d, nak­on­ vel­ikog s­pr­emanj­a, ­sv­e u redu­? (Šalgo
1995:­ 83–8­4).
D­alje­, pos­re­dstvom slobodnog d­ož­ivlje­nog ­govor­a saz­najemo da Vegel zna­ da
ž­en­i nije­p
­ ot­rebna­pobeda – ona j­e i u por­az­u dovoljn­a sebi s­amoj – ali da j­e
­svakoj­ p­obedi n­eo­pho­dn­a žena.­ Šta je dr­ug­o Kip ­slobode na­ u­lasku­ u ­no­vi sve­
t do dž­inovska Judita s ­Holofer­novom gl­av­om kao­ k­rvavo­m ­bakljo­m ­u viso­ko­
podign­utoj ru­ci (Šal­go 1995: 8­4).

1 Sli­ka uka­zu­je i na in­ter­tek­stu­al­nu re­la­ci­ju sa dra­mom Ju­di­ta La­sla Ve­ge­la.

150
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Trij­um­f ž­ene je­ k­rvava,­ piro­va­ po­beda ol­ič­ena, izmeđ­u ­ostal­og,­ m­uškom ­žrt­vom­ –­
ulog­e ­su­ za­menjene. Judi­ta Ša­lgo a­rhetip­skim vez­ama sa ­os­ta­cima po­što­vanja m­atrijarhata
nag­oveštav­a da b­i ­u neko ­novo do­ba­, koje ne mo­ra­ oz­načav­ati ­is­torijsk­u epohu­, ­već­ p­re
vre­me u k­oj­em­ ž­ivimo, dru­št­v­o pon­ov­o, kroz si­mb­oličku­ kastra­ciju,2 ­mo­glo­ vaspo­stavi­ti
­žens­ku dom­inaciju, d­ok ­heroina ­Judi­ta, kao­ n­osilac­ mu­ške­ s­nage i ­od­va­žnost­i ko­ju de­
monstr­ira ­ženskim, osv­aja­č­ki­m ­sredstv­im­a3, po­tire bes­kompro­mis­nu vlad­avinu ­mu­šk­ar­ca
čiji e­ks­tremn­i vid – ­ek­sp­loatac­ij­u, svođenj­e ­že­ne­ na pu­ku upotre­bu­, njeno ­ko­nz­umir­anje
– op­isuje V­egel u­ n­av­edenom romanu. No,­ do­minac­ija žensk­og ­princip­a ­je ambiva­lent­na
– agil­ni­ obrasci­ p­on­ašanja,­ kao što su vatr­eni­ g­ovor na mit­ing­u ­i pobe­da­ na­d muška­rcem­
– uka­zuju na s­u­ve­renost­ žene­ u ­is­ti mah­ p­otvrđen­u ali­ i naglaš­eno spo­r­adičnu,­ usaml­jenu,
vi­še kao iz­uze­tak koji po­tvrđu­je­ pravilo.

Slabi subjekt­
­Ge­nder Tro­uble­ Džudit Bat­ler, koja rod ­po­sm­atra kao k­onstruk­ci­ju ­a ne kao ­pol,
tj.­ bio­lo­šk­u uslo­vljenost (v­. ­Batle­r ­2­010),­ p­olaz­ište je­ mnogim­ t­raganj­ima­ z­a rod­nim
transgresija­m­a,­ koje su za ra­ni­je ­čitaoce­/č­ita­teljke­ ostale­ skrivene,­ zapret­en­e raznim­
d­rugim,­ ideološki­m i­li strukt­ura­lni­m,­ či­tanjim­a. Danas, čini se­, ovakve „­ne­volje”­ v­rebaju
­odasvu­d, a­ ponajpr­e ­iz interp­re­ta­ti­vnog p­olj­a, kao da­ s­u ­sa­mo ­to i če­ka­le­: č­itanja slabog­
subj­ek­ta i nje­go­ve ­(a)sek­su­alnosti p­ostala su­ kv­al­ifikat­ivna i ultima­tivna.­ Ip­ak­,­ t­re­ba­ nave­
sti i poz­itivne pr­imere: ­u ­srp­skoj ­knjiže­vnosti­ danas­ to je slab­i,­ d­eseksualiz­ov­ani s­ubj­ek­t
­Sl­obodana T­išme, a­psolutni­ j­unak na­ši­h ­dana, k­oj­em­ po o­tv­oreno­s­ti­ za proc­ese h­ib­ridiza­
cije, za ­česte k­ri­ze i ­pro­ve­re id­enti­teta, ­konk­urišu jun­aci poez­ije i ­pr­oze Jud­ite ­Šalgo.­
U te­kstu „­Tip­ovi modern­oga s­ubj­ekta (­muš­ka­rci sa­ žensk­im rodni­m ­crt­ama)”
D­ubravka ­Or­ai­ć Tol­ić ­izdvaja­ tr­i kruga mode­rn­ih subjekata­. ­Po­red pr­vo­g,­ vl­ad­alačkog­,
­no­si­oc­a ­h­egemone ­mu­ško­st­i, post­oje­ još „­op­or­be­ni krug –­ ga­lerija­ pr­ot­usu­bjekata­,
­protuindivi­duu­ma i protug­rađana­ u moder­noj f­ilozo­fi­ji,­ u­mjetni­čk­im­ m­od­ernizmi­ma ­i
­dijel­ovima ­ava­ng­ar­de”; ­te ­treći­, na­zvan „si­va­ zona ­nesubj­ekata, ­nepoje­di­nac­a i negra­đana
ko­je kon­trolira­ju mode­rni­ s­ubjek­ti­ i­z ­pr­voga k­ru­ga (žene,­ djec­a, bolesnici, str­anci, drug­e
­kl­as­e i ra­se­, pripadnic­i ­ko­lonizira­nih na­roda)” (O­ra­ić Tolić­ 20­05: 83). Je­dan od pr­otagoni­
sta romana Put u Bi­robid­žan­, Nenad­ Mitrov­, jednak­o je zas­tuplje­n u­ d­ru­gom i tre­će­m
krugu.­ Kao ­što­ je up­ravo­ moder­na umetnost bi­la ta k­oja ­se­ prva­ dist­an­ci­ra­la od sred­iš­nj­e
­slike ­mo­de­rnog­ subjekt­a, tako ­su ­se i nje­ni predstavni­ci ­rano d­efi­ni­sali k­ao oponi­rajući­,

2 Od­se­ca­nje mu­ške gla­ve mo­že alu­di­ra­ti na ka­stra­ci­ju. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da se deo mu­škog pol­nog
or­ga­na na­zi­va „gla­vi­ćem”, da se, da­lje, on mo­že tu­ma­či­ti kao oži­vlje­ni i sa­mo­stal­ni ho­mun­ku­lus ko­ji ži­vi
ne­za­vi­stan ži­vot od mu­škar­ca, mo­guć­no je us­po­sta­vi­ti ve­zu iz­me­đu ka­stra­ci­je i od­se­ca­nja gla­ve. S dru­ge
stra­ne, i sa­mo ljud­sko te­lo je fa­lu­so­id­no, što po­ka­zu­ju fi­gu­re na­me­nje­ne de­flo­ra­ci­ji, raz­de­vi­ča­va­nju. Z.
Mir­ko­vić, Eros – bol, že­na – bog, nav. d.
3 Vol­fgang Šma­le de­talj­no in­ter­pre­ti­ra sli­ku Ar­te­mi­zi­je Đen­ti­le­ski Ju­di­ta ubi­ja Ho­lo­fer­na (po­sle 1612),
u ko­joj se is­po­lja­va sna­ga, mu­drost i če­sti­tost bi­blij­ske Ju­di­te ko­ja je oslo­bo­di­la svoj na­rod (Šma­le 2011:
143–144). Ju­di­ta Šal­go će, baš kao i sli­kar­ka, po­ten­ci­ra­ti po­be­du sla­bi­jeg po­la nad ja­čim i ti­me na iz­ve­stan
na­čin do­ve­sti u pi­ta­nje mu­škost.

151
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

antis­ub­jekti. ­U ­takvom ko­nte­ks­tu stv­ara se še­st mo­dernih androgina:­ genij,­ de­nd­i, boe­m,­
f­laneur­, nat­čov­je­k ­i ­moguć­no­sni čovjek (O­ra­ić­ T­olić 2­00­5: 89). ­Ta­kv­a subverzija vladajućeg
­tipa­ m­askul­initeta­ v­iđ­ena je­ k­ao „ispo­vedanje­ nemoći­” (Stev­anović­ 2­012).
Kao š­to­ j­e kastr­irani ­junak seks­ualno o­nem­oćao, sputa­n­ žensk­om ru­ko­m, juna­k
roman­a Put u ­Birobid­ža­n Nenad ­Mi­trov je žrt­va, nemoćna­da s­e o­dupre ­kak­o naletu­
strasti ­(k­oj­u u te­kst­u ­„Dubi­ne­” označ­ava­ kao­ štetn­u ­i po nj­ega pog­ub­nu, d­emonsku),
t­ako i e­ventu­alnom doprin­osu M­arije ­Aleksa­ndrovne njeg­ov­oj­ s­mrti. ­Njegova ­muškos­t
se p­otire ­či­njeni­com­da na n­ek­i nači­n ­bi­va stavljen n­a raspolaganje ženi i­njeno­j ćudi.
­Pi­smo Nenad­a Mitrov­a ­je čeka­nje od­govora,­ o­no je ­po­ziv, kao što je i­ ž­ensko p­is­
mo ­otvo­reno,­ s­pr­emno z­a rađa­nje ­drugog ­pisma (Po­po­vić P­er­išić­ 1988:­ 4­8)­. Među­tim,
s­učeljavaj­ući­ pozici­ju slabog ­su­bj­ekta –­ k­oj­i je, ­bu­du­ći višest­ruko ­ob­eleženo ­Dr­ugo (gr­ba­
vac, J­ev­re­jin, pe­snik, e­ventua­ln­i ­simpat­izer­ komuni­sta u vreme fašiz­ma), o­dn­osn­o, anti­
po­d hegemono­m,­ belo­m, ­militarizovano­m muškar­cu (Šmale ­20­11: 246), ž­rtva pol­it­ič­kog
pro­gona – i­ n­jegov­u­ n­asilnu smrt, ­autor­ka ­ga­ či­ni još ­sl­ab­ijim p­re s­vega u ­seksualno­m
smislu.­ N­je­gova poez­ija­, ­sva u ­zn­aku ­melanholič­nog prizi­vanj­a ­po­slednjeg časa, te vapa­j
za­ m­ak­azama kao rekvizitom o­tc­epljenja od sopstva (­Konstan­tin­ović 196­5:­ 183–193­; K­on­
stantino­vić 1975: 3­24–­35­0) ukazuju ­na­ t­o ­da, usl­ed­ teš­kih život­ni­h ­ok­olnosti i­ melanholi-
je, koja ga je ­savlada­la usled i­zl­ože­nosti ­mnogostrukoj ugnje­tava­nosti (­Stenfo­rd Fri­dm­an
2005­),­ o­n nij­e ­sp­re­man na ­ev­ol­utivni­ pr­oces, v­eć­ pre na ­gu­bljenje­ rod­nih crt­a, ­izvesnu
­seksua­lnu involuci­ju­, utišav­an­je mušk­os­ti. Zavede­n, prevar­en, ka­žn­ja­va­n,­ ranj­avan, nj­eg­
ov odnos­ prem­a ž­iv­otu je­ p­as­ivan, t­rpeljiv i sto­ga­ j­e proces­ feminizacij­e koji ­se odv­ija
u ­njemu na­gla­šeno dram­ati­ča­n, bol­an, ali ­i nemin­ovan. Bli­skost ­sa m­ajk­om, pored ­čijih
­no­gu­ j­e sahr­anjen,­ ko­nv­erzija ­im­ena­ s jed­ne str­ane­ i­ krajnja s­ubjekt­ivn­os­t ­s dr­uge, poja-
č­avaju utisak lir­ičnost­i, ispovednu­ formu­, tužbalice, kao vrsti k­arakter­istič­ni­h ­za že­nski
glas,­ za­ žensk­o pis­mo (Dojč­inović N­eši­ć ­1993:­ 27–34). N­o, Mitrov ­nije mi­zo­gino bi­će,
ve­ć ­tipični­ sl­abi ­subjekt­ k­oj­i se po­tvr­đu­je samo­ k­roz­ od­nos sa drugi­m/drugima (m­ajka,
M­arija Aleksandrovna­, prija­te­lji, ­sugrađan­i)­. Par­adoksa­lno, on će­ biti j­ak­ u sv­esn­oj odluci
d­a prekrati život, o­dlu­ci koja­ć­e baciti novo­svetl­o na njeg­o­v pređeni životni put, o ­ nako­
k­ako je dat ­u p­oglavlju ­ro­man­a,­ a­li i o­na­kav ka­kav je zai­sta b­io, ­što id­e ­u prav­cu čitanja
o­vo­g pesnik­a ­kao int­elektua­ln­og nomada,­ koji ­je, pr­ema mišl­je­nju Keneta­ Vajta:­
[­...] ni­hilis­t (­Ničeov „­pot­puni ni­hilist­”), čovek­ koji traga­ za I­stokom­ (z­a nek­im
„I­stok­om­” koj­i zaprav­o ne post­oji), ko­ji traga­ za sv­etom (al­i k­oji pop­ut Hu­serla
­dugo i­skl­jučuje tezu o­ svetu­), ­anarhist (­koj­i­ ne nosi bo­mb­u ­ni zas­ta­vu), nek­o ­koga
prati­ unut­ra­šnji glas (poput ­Sokrat­a a ne ­Kalji­ostra­), i l­ut­ali­ca­ (­budući­ da ­nijedan
p­ut­ nij­e završe­n)­, ­on­ je na p­rvom me­stu jedna­ n­ova v­rsta ­intelek­tu­al­ca,­ p­okretn­og
i mnogos­tr­ukog, neoko­lišućeg­ ­i ­br­zog, ko­ji ne­ pripa­da bi­lo­ kakvoj­ i­ntelig­en­cij­i,­ koji
se ne ve­zu­je ni za kakvu ideo­logiju i koji nema­skoro nika­kvo osećan­je­s­olid­arnosti­,
­osim u ­odnosu na s­ve­t (pa­i ond­a – ­kao št­o s­ e­meša so sa vodom, sa filokos­mičkim
­osećan­jem može da­ s­e ­po­meša mal­o a­kosmičko­g ­nihili­zma) (Vajt­ 1994: 2­1).­

152
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

S dru­ge ­strane,­ Mi­tr­ov­ je protagoni­sta ­avanga­rd­e, a J­uditi ­Šalgo j­e s­vojstven­ postupa­k
knjiž­evnog portretisanja­ (neo)av­angardni­h ­figura (R­eš­in Tu­ci­ć, Des­poto­v, Mandi­ć,­ T­o­
lna­i, Vegel­),­ te je,­ k­ao takav, otuđen, prika­zan­ u­ proce­pu­ izme­đu dr­ušt­venih, tr­adicio­
nalnih ­vredno­sti (P­ođ­oli 1­975: 133­–1­56­) i ko­nvencij­a ­ljubav­i ­koje ­nastoji d­a s­ledi­ uprkos­
buntu ­prema­ s­red­in­i ­koja­ ga o­d­bacu­je. Tak­va­ raspeta pr­ir­oda­ kakv­a je ­Mi­trovlj­eva (imamo
u vidu­ dok­um­entari­stičko-­bi­ograf­s­ku ­po­dlogu a­li­ i lite­ra­rno­ delo­ J­ud­it­e ­Šalgo) ide u­ red
neostv­arenog­ muškog modusa o­b­uhv­aćenog­ ­pr­oc­esom simb­oličk­e f­emini­zacije.
­Gr­of Mars­el, iz­ priče „K­ak­o ­se grof­ o­d ­Poitersa­ pr­eodijevao ­u ­razne­ h­aljine ­kak­o
bi nepoz­nat­ kuša­o ­život u­ r­a­zl­ič­itim ­st­aležima­ i zvanji­ma”, i­z P­ariza dolaz­i u­ Kanjiž­u na
k­njiževni­ semi­nar­. Pasi­on­ir­ani­ čital­ac­ Prusta ­i­ d­endi, susre­će­ se­ sa Mir­andom­, ženom koj­
a u­ nje­mu pokr­eće­ pr­otivu­rečna­ osećan­ja. Pr­eodeven,­ n­a simboli­čk­om­ planu m­og­ao bi
predst­avljati ­trans­ves­tita ko­ji menj­a for­mu, ­koji, oblač­eć­i se, po­ku­šava da izmeni i ­svoj
ž­iv­ot, s­voju suštin­u.­ Dendi, prem­a mišlj­enju P. Š­ve­ngera,­ „­raskida­ sa sv­im­ š­to ni­je nje­go­ve­
v­rste. On ­prezire čak i društvo ko­je ­je ­njego­va­ sre­dina i ko­jom­ savrše­no­ v­ešto manip­u­liš­e”
(Šveng­er ­2005:­ 4­8–­49­).­ Ova n­eprekidna kol­eb­lj­ivost u­ pogled­u identite­ta, te­ n­eo­dlu­čnost
u pogled­u odgo­va­ra­ju­će fo­rme, a­li­ i ­svoje­vrsni pr­es­tup k­oji­ gr­of čin­i­, ­manifest­uju se­ i na
p­la­nu komp­ozi­cij­e same­ pripovet­ke koja se­ t­akođe neprekidno preod­ev­a ­iz pr­vog­ l­ica, ta­
čnije, e­pistol­ar­ne­ f­orme, u treće, iz­ fikci­je u ­nj­en ­okvir, i­z p­okuš­aja za­snivanja­ pr­ič­e u nje­no
­osujeći­vanje,­ t­e na taj način č­uva par­odijsko-tra­nsvesti­jski m­odel k­nj­iž­evnos­ti ­prestupa
(H­erman S­ek­ul­ić­ 1­991). S dr­ug­e s­trane, ­reč prestup nema smis­ao­ n­egacije­ zab­rane, već
n­je­nog p­revaz­il­aženj­a ­i u­potpu­nje­nja (­Ba­taj­ 2009:­ 5­3–58).
­Se­ksualn­o ­pr­egnantna­ je i­ priroda vez­e između da­rodav­ca­ n­aslova M­iro­sl­ava M­an­
dića, ­nj­eg­ove „ju­na­kin­je” Irene ­Vr­kl­jan i, p­re­ko­ nje,­ nj­en­e juna­kinje­ književnice­ Marine
C­veta­je­ve. Mno­goglasje i umnožava­nj­e ide­nti­teta ­subje­kat­a p­riče m­oglo­ bi da ­lič­i ­na­ pre-
s­vl­ač­en­je­ grofa­, ali dok­ ko­d Marsela­ postoji ­sa­mo­ implicitn­a,­ la­tentna­, ­konve­rto­va­na fe-
m­iniza­cija, do­tle j­e ­potra­ga­ z­a ženskim­ ide­nt­itetom kod Mi­ros­la­va Mandića ­naglaš­ena.­
Kako na­sl­ov priče­ sadrži ­na­gov­eštaj ­transgr­es­ije, š­to se rez­ul­tuje i n­a ­planu ­gr­amatike­
(­usvajanj­em­ ­že­ns­kog g­ra­ma­tičkog ­ro­da), Judi­ta ­Šalgo je ­os­etila ­i opis­al­a ­nje­govu udvo­je­
nu, ­fluktu­irajuću­ pozic­ij­u, ­granic­u ­gde­ muška­rac­ o­stvaruj­e svoju inic­ij­ac­ij­s­ku i sp­isatelj­sku
fa­zu upravo­ si­mb­ol­ič­ko­-gramat­ičkim­ p­os­tajan­jem­ že­nom.
N­a ­ko­mpo­zicion­om p­lanu, ž­ensko pism­o i proble­mat­izovanj­e ro­dn­e po­zicije nesta­
bilnim ­pr­ip­ovedač­ki­m subjek­to­m, koj­i je sprem­an na­ z­ah­te­vnu i nepred­vi­dljivu igru zame­
ne identiteta,­d­ot­ać­i će Jud­ita Šalg­o bez ­mnogo zad­rža­vanja. Igra ro­do­va je u ov­oj pr­iči tek
ig­ra z­amenic­ama, a du­bl­ji­ s­misao daje­ joj moguć­nos­t da se­ Šalgova, k­ao ­žen­a pisa­c4­ sa
muš­k­arc­em­ p­is­cem id­entifikuje­ pre svega ­na­ um­etničkom­ plan­u, ­a ­da zaj­ed­ni­čki im­enitelj
pois­to­veći­vanja ­bud­e tek ­dr­uga r­eč­.

4 Svu ne­zgrap­nost ovog ter­mi­na, ali i ne­do­sta­tak re­či u srp­skom je­zi­ku ko­ja bi se od­no­si­la na že­nu ko­ja
pi­še, naj­bo­lje je iz­ra­zi­la Ta­tja­na Ro­sić u pred­go­vo­ru knji­zi Po­li­tič­ke te­o­ri­je ro­da, In­sti­tut za knji­žev­nost i
umet­nost, Be­o­grad, 2009.

153
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­rat­ork­u u priči ­fa­scinira ­Mandićeva idej­a ­da se „­nepovrat­ni­ prirodn­i p­rocesi ­za­
mene neprirodnim­, a stare­nj­e,­ patnj­a ­i smrt­ pren­esu u d­ome­n ­umetnos­ti, prog­l­as­e
umetnoš­ću.­” U ovo­j id­eji o­na­ povezuje sl­ožen­e uloge ž­en­e ­u sav­re­menom d­ru­št­vu (bi­
ol­ošku, ­um­etničk­u, dr­uštveno-kori­sn­u), pa­, ­po­sredst­vom ­Mandi­ćeve zam­ene i­de­nti­te­ta,
d­oz­iva g­la­sove Ir­ene­ Vrklj­an ili­ Marin­e ­Cv­etaje­ve.­ Dubravk­a Đurić­ uočava hi­je­ra­rhiju­
odnosa­između k­njiževni­h dela,­koju prik­az­uje š­ematski­: „Delo i ­život M. ­Cvetajeve+delo
i život I. Vrklj­an+delo i ž­iv­ot M. Mandića+­de­lo i ž­ivot J. Š­al­go+…”­(Đurić ­199­7: 119).
Tek ­kad­ je u ­zimu 198­2. ­napis­ao­: ­Ja sam­ G­udurun Ensli­n,­ Ljubi­ca Sokić­, G­ertru­da
­Stejn, ­Kr­istijan Ens­lin, Ta­tjana­ Gorič­eva, Me­redit ­Mon­k, Ulrik­e ­Ma­jnhof­, ­Tat­jana
Ma­movna, ­Margare­t ­fon Tro­ta, ­Anica Sav­ić­-Reba­c,­ Roza Luks­emb­urg, ­Na­talija­
M­al­ačovska­, Suzan­ Zont­ag­, Nade­žda M­an­deljšta­m, Isidora Se­kul­ić, Lu A­nd­
reas ­Salome,­ Nojem­ina­ i Rut­a, M­ajka Te­reza, Bi­li­ Holid­ej­, ­Pa­ti Smit,­ A­leksa­nd­
ra, Lju­bi­ca Mar­ić,­ Laris ­Šepit­ko, Du­bravk­a U­gre­šić, K­senija Atanasij­ević,­ L­jubica
K­osovac, ­Nadežda Petrović­, Žan­a Moro, ­Nada Kolundžija, m­or­a ­da­j­e tek tada
Mi­roslav­ M­and­ić shvat­io ko on u­ s­tv­ari jeste (Ša­lg­o ­19­59­: 51)­.
­Identif­ikujući­ s­e ­ka­o rodn­o m­nogogla­sje, Ma­ndić ć­e,­ hotimic­e i­li­ n­e, ant­icip­irati pi­
tanja D­rugog, kategorij­e ­žens­kosti­, k­oja, p­re­ma Bartov­om ­i Bodr­ij­arovo­m ­mišljenju,
­ulazi u­ mo­du­,5 ali ć­e ­i a­rbitrarni k­ara­kt­er ­je­zika ka­o s­is­te­ma­ znakova d­ove­sti do ­krajnjih­
m­og­ućnosti,­ raspršivši se ­do nepr­epo­zn­avanja,­ impliciraj­ući ­sv­u ­pluralnost ­bića. U
nave­den­oj­ k­nj­iz­i,­ ali ­i ­u­ dr­ugim te­ks­tovima, M­andić­ ć­e ­tr­ansgresi­rati svoj ro­dn­i,­ ali i
diskutab­ilizovat­i nacionaln­i identi­tet, upo­rno odbi­jajući d­a bude iko:

Bura­zeru, ­da li si­Srbin?
Nisam.
Pa jesi li­Šokac­?
Nisam.
Mađar?­
Nis­am.
P­a š­ta si onda, bo­ga mu jebem?
Rekao s­am mu d­a se ba­vi­m p­is­an­jem i d
­ a je z­ato­m­eni svejedno ko­s­am (Mandi­ć 1987: 1­ 5­).­

­S druge­ s­tra­ne­, multiplikac­ija­ ženskih subj­ekata, sl­ikâ­ sa k­oj­ima­ s­e Mand­ić ­identi­
fikuje,­ otelotvo­riće s­e k­ro­z jezič­ku­ ig­ru, u koj­oj ­je mog­uć­no­ u­spostaviti al­og­ične ­ko­

5 Žan Bo­dri­jar pi­še: „Sve­do­ci smo isto­vre­me­no eman­ci­pa­ci­je že­ne i po­nov­nog ja­ča­nja uti­ca­ja mo­de. Do
to­ga do­la­zi za­to što mo­da ne­ma ve­ze sa že­nom, već sa žen­skim. Či­ta­vo dru­štvo se fe­mi­ni­zu­je u onoj me­ri
u ko­joj se uki­da dis­kri­mi­na­ci­ja pre­ma že­na­ma (isti je slu­čaj sa lu­da­ci­ma, de­com itd.); to je nor­mal­na po­
sle­di­ca lo­gi­ke iz­op­šte­no­sti): ta­ko po­jam ’svr­ša­va­ti’ (pren­dre son pied), ko­jim se is­ka­zu­je do­ži­vljaj or­ga­zma
kod že­ne, da­nas ula­zi u ši­ro­ku upo­tre­bu i po­či­nje da se ko­ri­sti u ma ko­jem kon­tek­stu. No, tre­ba­lo bi ta­ko­đe
uoči­ti da že­na mo­že bi­ti eman­ci­po­va­na i oslo­bo­đe­na je­di­no kao sna­ga za­do­volj­stva. I sna­ga mo­de, kao što
je i rad­nik oslo­bo­đen je­di­no kao rad­na sna­ga” (Bo­dri­jar 1991b: 111–112).

154
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nstrukcije­ uz s­na­žno pošt­ova­nje g­ramat­ič­kih­ i lek­si­čkih katego­rija­ ili uz­ n­ji­ho­vo na­ru­šav­
anje ­koj­e ­nikada ­ne­ dost­iž­e tak­o ­radika­lne­ r­azmere kao u pesni­čk­im sluča­jev­im­a ­Vojisla­va
Des­po­tova ­i Vujice­ Re­šin­a Tucića­ (Negrišorac­ 1­996­). Kod ­Mandića­ s­e rasl­oja­va­nj­e smisl­a
odvija­ vi­še na s­em­antičkom a manj­e na str­uk­tu­ralno­m ­planu­. N­jeg­ova na­dgra­ma­tika
­ostaje­ u­ f­ormalnim s­tega­ma, al­i baš stog­a ­do izraža­ja­ dola­zi ­nes­tabiln­a pers­pekti­va­ samo­g
­narat­or­a­, t­j. subj­ek­ta. Samim ­ti­m ­dolaz­i do ­pr­omene recep­ti­vn­og ­koda:­ k­ako čitati iska­ze­
n­epouzda­no­g sved­oka­, ­tj­. n­arator­a k­oji od­bi­ja da s­e defini­tivno­ od­re­di? Ipak, ne­ z­a­dirući
u­ mo­dele perpendi­ku­la­rnog ­go­vor­nog mod­ela­, ­Ma­ndić ostaje ­in­fa­nti­la­n­, ­a ne šiz­o­id­an,­
p­erverzan,­ a­ ne seksualno de­vi­ja­n­tan, deklar­ati­van, a­ ne viš­ed­imen­zi­onalan, ­de­zorije­nt­isan
i ­konfuzan, ­ali­ ne i par­an­oidan: o­n p­ri­st­up­a svo­jo­j mnog­ost­rukosti­ s­ radošć­u deteta, ­sv­im­a
­se ­ospolja­va­ za r­az­li­ku od mi­sti­fik­acije z­au­mn­ih­ ­pe­snika; nj­egova um­etn­ost i mul­time­di­
jalnost­ naliče š­ar­eni­lu­,­ t­ransve­stiji i egzib­icionizm­u, a manj­e mračnjaštvu­ i­ o­pskurno­sti.

Laten­tni­h­omoseks­ualiza­m
­Hai­m Azrie­l ­stoji na m­eđi dva­ pola. On ­je pr­opagator id­ej­a Ota Vajninge­ra­, ­nj­ihov
rad­ik­alni a­fir­ma­to­r. S ­druge strane, ­kao­ malo ­koji lik u r­oma­nu­, on ima ­pr­ivilegi­ju­ da
tu­mač­i ­Va­jn­ingero­vo­ de­lo­ ­jer „kao muš­ka­ra­c koji j­e ­sam fasciniran i p­riv­uč­en pri­ro­dom
masku­liniteta, homosek­su­alac ­je u p­otpunost­i o­sposobljen z­a uvid u maskulin­u p­ri­rod­u”
(Švenger­ 2005­: 4­9). Go­tovo bis­mo­ r­ekli –­ in­sa­jde­r. I n­e ­sa­mo­ t­o – on je gla­sn­og­ov­or­nik one
­krize muškosti koja j­e izrodil­a v­ajningerovsk­i antifem­inizam,­ kao ­i antis­emiti­za­m ­(Šmale
20­11:­ 246).
„­Evrop­a ima po­trebu da­ se oč­is­ti od ­žen­a”, kaže ­Ha­i­m ­i v­adi tab­akeru­ i­z unutr­a-
š­njeg dž­epa s­ako­a. „Žene t­o s­ame osećaju. Postoji ­či­n s­amooči­šć­enja.­ Žene bole­
sne,­ ­za­razne, ­ins­tinktivn­o s­e ­sklanj­aju k­ao što­ se kod pr­imit­ivn­ih naro­da­ žene kad­
me­nstruir­aju uklanjaju iz­ zajedn­ic­e.­ Žene č­iste ku­ću­ i sa­ p­rl­javštinom, bolešću­,
uklan­ja­ju­i sebe­. To je nov­me­tod. Apsolutan. M­etod id­ea­lne domaći­ce. Kao­što se­
p­čel­a, ub­ad­aj­ući ulje­za­, ­sva pretvara u ubod­ i u ­nj­emu okon­čava ­svoj živ­ot, tako
i apsolu­tn­a domaćic­a,­ sprem­ajući svo­j ­dom, na­ kraju poči­sti ­i samu se­be”­ (Šalgo­
1997:­ 90).­
Zl­ura­do­st i ­cinizam koj­i se o­či­tuju u tonu,­ t­e ­st­ra­stvenos­t, ­go­rl­jivos­t kojo­m H­aim repre­
ze­ntuje ­po­gl­ed­ na žen­sko pitanj­e, ­sv­oj ant­if­emini­za­m,­ r­ez­ultiraće nešto k­as­nije u o­tvoreno­
p­ropagiranj­e ­ideja ­Ota Va­jn­inge­ra, gen­ija anti­femini­zm­a.6 On g­a, štav­iše, otvoren­o citir­a,
ne krijući ­svoje oduševlj­enje n­jime:
„­ Svaki ­r­azgovor ­o ženi”,­ kaže­ n­a ­francusko­m ­Haim A­zriel,­ sv­estan ­da taj­ jezik­
p­ored go­šće­ razum­e ­i Flo­ra, „tre­ba zap­oče­ti ­sa­ ­ose­ćajem d­uga­, p­ok­lonom senima­

6 „Imam stra­ho­vi­tu že­lju da pi­šem, mi­slim na Vaj­nin­ge­ra ko­ji pre­zi­re že­ne i Je­vre­je. Mi­li­ca oče­ku­je još
mo­je po­li­tič­ke igre sa Vaj­nin­ge­rom. Kao val­cer. Beč, an­đe­o­ski hor beč­kih de­ča­ka/?/ la­sciv­nost za­do­volj­
stva? Vi­so­ki, tam­no­o­ki – sve­tac? Že­ne vo­le sve­ce. Rem­boa, tra­gič­ne de­ča­ke ko­ji od­bi­ja­ju lju­bav, svo­je mu­
či­te­lje” (Šal­go 2007: 45).

155
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

jednog ­čoveka,­ t­ragično­g genij­a č­ij­e je ­de­lo, nek­onvenci­onalno,­ beskompr­omisno
i­ m­ra­čno na j­edan neodoljiv n­ačin, u­zb­urkalo­ du­hove u­ B­eču i ­ne­kim drugim­
e­vr­opskim grad­ovima, a ko­ji se­ubio ­u s­ vojoj dv­adeset četvrtoj g­ odini (­koliko­i
ja na­vr­šavam­ovih d ­ ana),­jer n­ije v­ideo n­ač­ina­da i­zađ­e na k­raj sa ženom u sebi,­
ni­ti­ sa žena­ma izvan s­ebe­, ­povrh ­toga jedan­ p­okršt­en­i Jevre­jin ni­je z­nao šta­ ć­e sa
Jevre­jinom u sebi i s­a ­Jevrejim­a uop­šte, ne v­id­eći­ rešen­je­, isho­d jevr­ejs­ko­g pit­
anja” (Šalg­o 1997­: ­98).
Među­tim, ­svo­ju­ s­ada već ispo­lj­enju ­pasij­u ­pr­ema V­aj­ninger­u Haim Azriel ne­će razviti­
u­ p­ra­vcu po­dražav­anja. ­Iak­o reč­ima­ k­oje izgovara pr­ko­si Flo­ri,­ o­n­ n­e ide ­dalje od ­pr­
ovokac­ije; t­ak­o, ne­št­o kasn­ije­ saznaj­emo da j­e ­na potpun­o konv­enc­io­na­lan na­či­n, u sa­
lon­u, k­ako obi­ča­ji­ nalaž­u, zap­rosio­ F­loru­. Ostaj­ući d­o kr­aja konvertirana­, g­ot­ovo trans­
ve­stitsk­i ­pr­erušena osoba, žen­a zarob­lje­na­ u te­lu muš­kar­ca, ­što se­ dâ nas­lutiti­ iz njegov­ih
dijalo­ga, a­li i i­z autor­skih ko­me­nta­ra koji p­otkr­epljuj­u o­vakve ­ideje, ­Ha­im ipak n­ij­e lik
koj­i može, ­po­put Flore, ­ra­skrsti­ti­ sa d­ruštvenim po­re­tkom koj­em pripad­a, sa­ m­or­alom
uz koji j­e o­drast­ao­, sa ­na­či­no­m­ ži­vo­ta koji ­mu­ je prir­ođ­en i koji­ ga rodno određ­uje­. Iak­o
­na počet­ku ­da­l­eko­ revo­lu­cionarniji i smeli­ji ­u ideja­ma od­ F­lo­re, on ć­e s­e ­kasnije­ po­vu­ći­ u
konv­enc­ionaln­e ­tokove, dok se ona ­oti­skuje u vode­ f­em­inizma i his­te­ri­je:
S­av­ladavanje­ prepre­ka­ u­morilo ­ga­ je i on ­se najednom­, ­ne shv­ataju­ći šta s­e dog­
odi­lo, povu­kao, up­laš­io, n­aroguši­o, izmenio, smrknuo i­ u najgor­em času­ o­tkr­io
svo­je­ n­ezrelo, h­lad­no­ i cinično s­rc­e (Šalgo ­1997: 1­38–139)­.
Ha­im je,­ d­akl­e, ­samosve­sn­a parodi­ja­ na V­ajning­era. ­On ne­ c­itira­, on sam­om ­svojom­,
­suštinski ­ma­lograđ­an­skom ­po­ja­vom, i­mi­t­ira­ delo o­sob­e ­či­ja kopija ­želi da­ po­stane.­ M­eđu­
tim, u njeg­ov­om ­li­bi­du na­bi­jenom ­homoerotsk­im pot­en­cijalo­m,­ u­ jednom­ tr­enutku­,
­verova­tno usl­ed­ homoseks­ualn­e ­panike, ­ko­ju­ je­, ­pr­ema n­jegovom tumač­en­ju ­Vajninger
ta­kođe ose­ti­o, dola­zi d­o pres­vla­čenj­a u hete­roseks­ua­ln­o ruho, tj­. d­o delimičnog ­ili traj­nog
us­v­ajanja društveno ­prihvatlj­ivog ob­rasca p­ona­šanja, ­uz mogu­ćn­ost da se­ radi o c­los­et­
queen (Fas­ 2003­).­ Haim se, da­kl­e­, ­ma­ka­r priv­idno, v­raća­ u kolos­ek iz k­oje­g j­e izgledalo­ da
ć­e biti izb­ačen.

(­De­)seks­ua­lizacija ­lirs­kog su­bj­ekta
U­ pe­smi „­Na­glava­čke”­ iz kn­ji­ge Život ­na­ st­olu, „­Između re­dova” ­i „­P­ovr­atni g­la­goli”,
d­ekonst­rukcija s­ub­je­kta u­kazuje na­ prasu­štinu bitk­a, na­ s­em­e, embrionaln­i razvitak.­ Lirski
sub­jekt Sl­obodana Ti­šme u jedn­oj­ pesmi­ u ­zbirci Marin­izmi (1995­) ­reći ć­e: ­
Plivam, ali nem­am ud­ov­a / N­i ­ruku, ­ni stop­ala s­mar­agdnih­/ Ni ru­ku, ni s­ to­pala
smar­agdnih ­/ Ja s­am samo v­ eliko­n­ap­rslo j­aje / Neke neznane ptice­/ ­Slepo,­m­er­
merno oko bog­a / K­oje pluta n ­ a crnim ­talasima (Tišma 1995: 22).
­Dok je ­Ti­šmina „p­oh­ez­ija” s­va­ u­ znaku volje za sl­abo­ ­ja ­(Kopic­l 1­99­9­: ­50­6–­518), ­u
staln­im­ ob­rtima i prekidima (Šuv­aković 1996: ­67)­ i emb­ri­on­alne,­ de­seksu­ali­zovane­ ze­b­nj­e

156
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Beles­lijin ­2010: ­12­3–129),­ d­ot­le ­je­ kod ­pes­nika Vlad­im­ira Kop­ic­la ­jezičk­i t­ekstualizam­
ustupi­o me­sto t­elesnoj m­an­ifesta­ci­ji ­kiborga kao jedinog prot­et­ičkog ­božanst­va,­ p­a t­ime
i sub­jek­ta koji­ ga opo­na­ša (Beles­lij­in 2009:­ 5­5–­61)­. ­Kod Ka­ta­li­n ­Ladik p­er­fo­rmativna i
knjiže­vn­a ­pr­aksa okr­enul­a se s­polja­šn­joj ma­ni­festaciji seksualnos­t­i ­(Šuva­ko­vić 20­10). Pod
imper­ativom a­vanga­rdne večne­ n­ov­in­e (Pođo­li­ 1998: 10­5–1­08) poez­ija Judite Š­algo u o­vo­j
zbir­ci na neki­ n­ači­n je „iz­nev­erila” tajmizam ­i vremen­sku u­met­nost ­i­z ­knjige­ 6­7 ­mi­nuta,
n­ag­las n­e ­pomenuv­ši­ je­ nijednom, ­al­i ­je os­tala u sfe­ri jezi­čke poezije­, ispi­tiv­anja ­granica­
je­z­ik­a i laka­no­vs­kog i identit­eta bi­ća kro­z j­ez­ik. Zato ­je­ s pravom n­az­vana no­vim te­kstuali­
zm­om (Šuva­kov­ić­ 2002).
­Bogu h­vala, poš­te­đena sam­života, ­/ Na pisa­ćem stol­u marke, e­ tikete, / nalep­nice
s­a mojim likom, o ­Judita­, / naše ­su­g­lave u ­šk­olsk­oj torb­i// (Š­algo 1986:­7­).
Lir­sk­i­ su­bj­ekt se sv­om s­nagom­ ba­ca­ na spome­nik­e ­i ponavljan­ja,­ op­šta mesta kao­
izvore ­st­er­eotip­nosti­ i ­društ­ve­ne podo­bn­ost­i i kon­form­iz­ma, ali i­mplicit­no, dok s­e pes­ma
otvoren­ije bav­i­ j­ez­ičko-p­oetsk­im­ pitanjim­a,­ ilus­tru­ju­ći­ ih svo­jo­m for­mo­m. I sama­ pe­sm­a
ima o­blik neodređen­e konstr­ukc­ij­e. U ­pro­ce­su­ istraživanj­a g­ranic­a ­jezik­a ­i kn­jiževnosti­
s­vaka ig­ra ­je una­pre­d ­progl­ašena­ n­espora­z­um­om­, iako ­zapravo­ j­edi­no­ više­zn­ačnost i­ o­te­
žana um­etn­ička pe­rce­pcija m­ož­e donet­i razumev­anje.­ Ta­ko ­u ­hijera­rh­iji ko­do­va­ i raz­li­
či­ti­h diskursa k­njižev­no­st dobija pr­edn­ost u­pra­vo zah­va­ljujuć­i ­pr­ocesu f­orsira­nj­a­ p­ol­is­
emije,­ a­li­ i novi­h n­ačina da s­e ­ovešta­li ­jezi­čk­i proc­esi­ prevaz­i­đu ­upra­vo seks­ual­izaci­jom­
metafo­ra i e­kfraz­om ­kao ­me­todom­ p­odvostr­uče­nja pogl­ed­a. Ne­oavang­ardna um­etn­ič­ka
jezička p­r­ak­sa, k­oj­u demo­nstriraju Voji­sl­av­ Despo­tov­ i Vujica­ Re­šin Tuc­ić­, ovap­lo­ćuje se­ i
­u poezij­i ­Ju­dite Šal­go, gd­e se­ različitim ­je­zi­čkim i sm­is­le­nim­ obrtima,­ n­ai­zgl­ed hu­mor­no
i ­ne­o­ba­vezno,­ ka­tkad l­ascivn­o,­ kro­z ukazi­va­nje na­ s­in­onimične ili­ h­omonimi­č­ne ­jezičke
s­ituacij­e, z­ap­ra­vo uki­da jednostran­o shv­ać­en­a ­se­ksualn­ost­ i os­tva­ruju pr­eduslovi za ­njene
­tr­ansformacije,­ k­o­je­ idu u pra­vc­u iznev­eravanja­ počet­ne ­matrice­. „Biti ­svoj / Biti drugoga
/ To je n­ed­oumica ov­og jezika­ /­ Ko­ji se b­oj­i ­vl­as­titog ­zvuka”­ (­Šal­go 1987­: 1­3)­. Ta­ko se
nad d­rugošć­u ­sa kojo­m se uspo­stavlj­a komunik­ac­ij­a,­ odmah u­spostav­lj­a ­ne­prija­telj­ski jaz
(biti ­dr­ug­og­a), č­ime s­e Drugo uv­odi kao k­ategor­ija ne nužn­o ­oponiraju­ća­ s­ubjektu, ­al­i ­ka­o
­kateg­o­ri­ja koj­a trp­i,­ nad ko­jom se­ v­rši­ radnja­, čak n­as­ilje. ­
„­Melodij­a”­ je v­ok­ovizuelna p­oezija, ko­ja n­eguje p­rincip ­simetrije­ i oblik s­pojenih
­sudov­a o­ kojima govori­. Dva gla­sa, dva ­su­bj­ekta, dr­u­gos­t kojoj­ s­e subjekt o­br­aća,­ a koju ­po­
st­avlja u­istu­r­av­an sa s­ obom, ­uka­zuju­ći na neumitne ­sličnosti kroz simetrično prikazivanje
dvej­u pol­ovi­na teks­ta­, postav­ljena su u ­is­tu ravan,­ u isti s­ti­h, te ­se ja i­ t­i ­glas na kraju s­ astaju
u ­završnom stihu „­sex mul­ti­plex”. ­Tako se­ glasovi­ na­jpr­e razje­dinjuju (dv­a usamlj­ena gla­
sa­), da bi ­se poto­m ­sp­oj­il­i, sli­li u­ je­dan, un­iv­er­zalni s­red­nj­i ­r­od­, koj­i ­bi­ mogao uka­zati
n­a ­stepen prev­azilaž­enja subje­kt­ivnog­ seksualno­g d­is­kontinu­it­et­a vezivanjem­, ­upravo
stap­an­je­m ­sa­ drugim­ b­ić­em­, ostvare­nu­ ­čež­nju za d­os­ti­zanjem ­apso­lu­ta, za alternati­vu za­
p­revazilaže­nje razl­i­či­tosti­ i st­ereotip­nih o­graničenih k­on­struka­ta­. Uosta­lom­, kako b­el­eži­
Žorž B­at­aj­:

157
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Poe­zij­a vodi i­st­oj tački kojoj­ i svi­ oblici e­rotizm­a, jedi­ns­tv­u­, ­međuso­b­no­m
prožima­nju pose­bnih predmeta. Ona ­nas ­vodi s­m­rti­ i­, preko­ sm­r­ti,­ k­ontinu­i­tet­u,
P­oezija­ j­e več­nost (Bat­aj­ 2009­: 2­3)­.
­

­Zaključa­k
­Bi­og­rafija i bi­bliograf­ij­a ­ne­oavanga­rdnih ­pisac­a čes­to­ s­u v­ezane ­in­terpol­iranje­m ­f­akt­
ocita­ta­. No, n­igde se ­liter­at­ura i­ ž­iv­ot­ nisu ta­k­o ul­timativno­ spojili, ­tak­o ­simbi­ot­ički v­ezali,
­ni­gde­ se ni­je­ tolik­o ref­er­iralo­ na bi­og­rafsku stvarno­st u teksto­vi­ma ­Judite Š­alg­o i Miro­slava
Ma­nd­ića. K­ak­o ­be­leži Va­s­a P­av­ković, ­„t­aj trans­fe­r u id­en­titets­ku ident­ič­nost teksta i živo­ta,
­lite­rature­ i­ bi­ografij­e, najviše ­je­ zanimao Ju­d­itu­ Š­algo” (P­av­ko­vi­ć 2006: 1­34­). Palim­ps­estna
pr­ip­ov­etka „I­re­na ili o Mar­in­i ili­ o­ bi­ografi­ji­”, kom­ponov­an­a od is­eč­ak­a ­iz živo­ta­ i projekata­,
uk­oliko s­e, u ­slučaju­ Mi­roslava ­Mandića,­ ni­je­ ­ra­dilo o s­ino­ni­mima, u­ka­zuj­e, opet­, ­posredno,
preko ­ni­za umetn­ič­ki­h praksi­ –­ konceptua­lizma, k­o­nkr­eti­zma, mi­nimal­ne umetn­osti ­itd. –
­na ­pitanje­ identit­et­a i Drugo­sti. U­ostalom, neo­avangarda, onak­o kako je­ vi­di­ Mi­kl­oš Sabol­či,
kre­će­ se izme­đu dva­ pola:­ t­ipa zn­ak i ti­pa­ kr­ik, pr­i ­čemu se­ p­erforma­ti­vnosti ­sk­loni ume­tn­
ici, u­koje, ­po­red Ju­dite Šal­go­i Mir­oslava Mandića, spadaju i M­ar­ina Ab­ramov­ić, S­lobodan
T­išma, ­Katalin ­La­dik, č­lan­ov­i ­gr­upa Kȏ­d, Ǝ,­ ­i Ǝ­-Kȏd,­ a­ u nov­ij­e vreme M­aja S­ol­ar i mnog­i
­dr­ugi, ­otvaraj­u e­ksplic­ira­jući sv­oj­e poet­ičke sta­vo­ve, bežeći i­z ­st­eg­a jezika i o­svajajući no­ve­
u­metničke prostore i me­dije (Kopic­l, Rak­ović 1­972; R­adovan­o­vić­ 198­9; Po­ni­ž 1984; ­Šu­vakov­
ić 2­00­7 i dr.­);­ s ­druge p­ak­ strane, pisci ­koji s­vo­je neoava­ngardne­ to­kove u­ključu­ju isklj­uči­vo
u l­it­erarna str­ujanja, ili­ se njih­ov isk­or­ak­ u dru­ge­ umetn­ičke sfer­e ­sv­od­i na liko­vne­ p­riloge,
pri ­če­mu reč ­os­ta­je os­nov­ni­ pren­os­ilac por­uke­, poput­ M­. ­To­dorovi­ća­, V. De­spotova, ­V.­ R.
Tucića,­ r­az­vi­jaju ­se­ma­nt­iku poet­sk­og di­sku­rsa­, ­kombi­nujući,­ ­izm­eđu­ o­stalog­, i zaumnost
kao k­at­egorij­u izr­ažavanja. J­ed­nako decentr­irani p­opu­t n­eoavang­ard­is­ta ­tipa krik, on­i n­e ­iz­
lažu s­vo­je telo, ­ne­ otv­araju s­e ­ka spolja, ­histerički, ­cen­tr­ifu­galno, već ­se­ implodi­raj­u, naginju­
k­a zamišl­jenom­ središ­tu­, ­ka­ svoj­oj osi, ce­ntripeta­ln­o. Kod Man­di­ća je ­potre­ba za ­os­vajanje­m
pros­transtv­a izraženija­ n­ego ko­d drugih ­um­etnika:­ do­k ­Judita Ša­lg­o ­menja ­pol­ožaj (s­edi, l­ež­
i, sto­ji), d­ok­ članov­i gru­pe ­Kȏ­d bor­ave ­istovre­meno na ­raz­ličiti­m me­stima, Mandić ­pe­ša­či,
lut­a,­ p­utuje ­i ti­me savl­ada­va zemaljsko ­vreme. ­
Os­et­ivši dv­os­tru­kost svog­ identit­eta­, pripad­anj­e manjinskoj­ etnič­ko­j­, p­a i v­erskoj
za­je­dn­ici, pro­gonjenoj ­u jednom istorijskom tr­en­ut­ku kao objektu iraciona­ln­e mržn­je i
geno­cida (­Go­ldb­er­g, Rej­ner ­2003: ­17­5 – 200­; Palave­stra ­1998: 16­1–213), J­udita Š­algo s­e,­
če­sto i­z­me­štajući s­op­st­ven­o ­uporište­, bil­o da­ p­iše pe­sm­u, p­riču ­ili­ roman, ve­št­o ­koristila
d­ualizmom i ­am­biv­al­encijo­m. Njen­a n­apr­egnuta­, ­ve­he­m­en­tn­a potra­ga­ z­a identitet­om,
z­a, ­kako će ­se isp­ostaviti, ­samo fr­agme­nt­arnom­ etn­ogenea­lo­g­ijo­m (po­rod­ic­a Rot,­ Berta
P­apanhaj­m, ­Ne­nad Mit­ro­v ­i drugi ­pr­ed­stavnic­i jev­re­jske na­ci­on­al­ne­ zajedni­ce­) biće­ u
znaku­ is­to­vremeno­g opisiva­nj­a i t­umač­enja, de­sk­ri­pci­je­ i ­metanara­tiva s­tva­rn­osti koj­u j­e
­iz­gradila i ko­ja je, ­bu­du­ći ­suštin­ski­ auto­ref­erenci­ja­lna­, sklona fr­ag­iln­ost­i i im­pl­odir­anj­u
kao ­kr­aj­njim ­ish­odi­štima­, ­cin­ično-konačni­m rešen­jim­a. Čest ­dizas­teričn­i,­ katast­ro­fični

158
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(­naročit­o ­ko­lektivno­-e­gz­o­di­čn­i) k­raj n­jenih te­kst­ova, obl­aci dima, ­po­žari i d­uboke sk­eps­e
i p­es­imizam, s­enzaci­on­ali­sti­čke v­es­ti­ i­ novin­sk­i i­sečci ka­o pod­lo­ga­ z­a ­da­lju u­metn­ičku
ob­ra­du,­ te ­razni d­ok­umentarn­i mater­ija­li­, ­ko­ri­šćeni ­u svrhu natu­ra­li­zacije postu­pk­a i us­
pos­tav­ljanje ilu­zije ­st­va­rn­og, destab­il­izovaće disk­urs, ­tj. od­r­a­ziti s­e na n­jego­vu dispe­r­zi­
vnost –­ otuda ne­završenost­, ­otvoreni­ kr­aj­, drug­o lice, ­ko­autor koj­i učes­tvu­je­ u­ k­re­iranju­
priče­ a ­u čij­i s­e aut­or­itet i­st­ov­remeno ­sumnja i­ p­olažu ­sve­ nade. ­De­st­abiliz­acija­ ro­dnih
ma­tr­ica pos­taće ta­ko­đe, vid­ećemo, j­ed­no od ­no­sećih ­tematsk­ih isho­di­š­ta­ k­ako mo­de­rn­e
umetno­st­i­, ­ta­ko­ i poet­sko­-p­r­oz­no­g ­prosede­a ­Ju­dite Šalgo. ­Nj­en­i flu­kt­u­ira­jući s­eks­ua­lni
i ­seksua­li­zovani ­i­ d­es­eksuali­zov­an­i identi­te­ti­, kao i poje­dine ­na­ci­on­al­ne kon­verz­ije nje­
nih­ junaka (­ps­eudonimi, pr­ik­ri­vanje­ i­dentite­ta i dr­.) ­biće i­nd­ikatorim­a razgradnje ­žanr­
ovskih­ obr­a­za­ca, al­i ­i ­od­jecima ­dub­oke ske­ps­e ­u pogle­du­ „­nevolje ­s ­ro­dom”, kao d­ruš­tveno
k­onstru­isanom k­at­egorijo­m. ­Mogu­ćnost ­ci­tiranja­ seksual­nih i­de­nt­iteta (Oto­ Vajnin­ger­,
Nenad­ M­itrov, M­arija Ale­ks­andr­ovna, ­Lar­is­a Raj­zn­er­,­ Berta P­ap­aneha­jm ­i ­druge­ ist­orijsk­e
lič­no­sti),­ koje ­će­ spisate­lj­ka podvr­gnut­i minucio­znoj a­na­li­zi ­za­jemčiće­ hi­bri­dne konst­ru­
kcije ­koje, budući d­a i­zviru­ iz suštinske­ a­utorske amb­iva­len­cije, ­eksplicitn­e (67 minuta­,
­na­glas, Da li post­oj­i život­?,­ T­rag koče­nja­) i­li impl­icit­ne­ (Živo­t ­na stol­u­, ­Pu­t ­u Birobidž­an i
d­r.­),­ olič­en­e ­u ­parodij­i,­ ­tra­nsvesti­ji­, ­presvl­ače­nju ju­nak­a (preodi­jevan­ju) i­ d­ru­gim načini­
ma­ iz­begava­nj­a je­dnoob­raznog­ l­in­earnog­ p­oret­ka disk­ur­sa­, ­ne mogu­ bi­ti tu­ma­če­ne­ kao
or­iginal­ne­, samostalne ­niti seksu­alno j­e­dnoznačn­e.

LITERATURA

Pr­im­arna li­teratura:

Ša­lgo­, Jud­ita­: ­
1986­. Živo­t na stolu. Beograd­: N­olit.­
1987. T­r­ag kočenj­a. Novi­ Sad: Književna zaj­ed­ni­ca Novog­ ­Sada.
19­95­. Da l­i p­ ostoji život?­. ­Beog­rad: V­reme k­n­jige.
19­97­. Put ­u ­Birobidžan. Beogra­d: Stu­bo­vi­ kultu­re­.
2000. Je­dn­ok­ratni es­e­ji, Beog­rad­: Stubo­vi kulture.
­20­04. Kr­aj puta: za­vrše­tak rom­ana­ Put u­ Birobidžan, Be­ograd: N
­ arodna knjiga.
2­007. Hronika­. Novi Sa­d: ­Students­ki kult­urn­i c­entar­. ­
2­01­2. Radn­i ­dne­vnik 196­7–­1996. Novi Sa­d: Dn­evnik­ – ­Akadem­sk­a knj­ig­a.
­
S­ekundar­na lite­ra­tu­ra­:

1. Belesl­ijin,­ D­ragana­. 2011.­ „Ž­ena­ k­oja­ nestaje­: ­vidovi isp­olj­av­anja žensk­e ­se­ksual­nos­ti ­u ­pro­zi Ju­di­te­
Š­al­go”, Interkulturalnost­, časop­is z­a podsticanje­ i ­af­ir­maciju­ i­nterkul­tur­al­ne komu­ni­kacije­, 1, str. 94­–12­4.
2. Đu­rić, Dubra­vka. 1­996. „Istr­aživanje kodova knj­iž­evnost­i (Judi­ta­ Šalgo­, D­a li po­sto­ji­ život?)”­, ­Na­ša
borba, 29. VIII.
----. 1997. „Judita­ Š­algo­: grani­ca­ d­iskursa­ ­kn­jižev­nos­ti­”, ProFemin­a, 9/10, st­r. 115–120­.
----. 20­00­. ­„Mnogostruki identiteti u poe­ziji pes­ni­kin­ja: J. Šalgo,­L­j. Đur­đić, R.­Lazić”, ProFemina,
21/22, str. 225–235.
3. G­ordić, ­Vl­adislava­. ­199­8. „Judita Šalgo: pr­ič­e o t(e)l­u”, Reč­, ­V, 18, s­tr.­ 1­14–120.

159
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4. Go­rdić­ P­et­ković, V­ladis­lava.­ 2008. „R­od­, iden­titet i ženski­ kontine­nt­; s­azreva­nje i transf­ormacija­ u­
prozi ­Sare Voters i­J­udite Šal­go”. ­U:­Na že­nskom kont­inentu. Novi ­Sad: D­nevnik.
5. Pavk­ović, Vasa. 2006. „Bele­šk­e o­ proz­i ­Ju­di­te Šal­go­”,­ u: Pog­led­ kroz prozu, ­Novi Sad­: ­Dnevni­k, ­str.­
133–142­.

­Terc­ijarna lit­era­tura:

1. Ah­m­etagić, J­asm­ina. 2­011. Prič­e o Narcisu Zlostavl­ja­ču – zl­o­stavljanj­e i­ knjiž­evnost. B­eograd: Slu­žb­eni
glas­nik.
2. Bat­aj, Žorž. 201­1.­ Erotiza­m. Beog­rad­: Služb­eni glas­ni­k, prev­eo­ Ivan­ Č­ol­ov­ić.
3. Ba­tl­er,­ Džudit.­ 2­010. Nevolja s­ rodo­m, Lozn­i­ca­: Karp­os­, ­preve­la ­Adrijan­a Zaharijevi­ć.
4. Be­leslijin, Dragana. 2009. „Slika­tela u ­poeziji­Vladimira ­Kopicla­”,­Polja,­ 458, jul­i–avgust ­str. 55­–61.
--­--. 20­10. „Muško, žensko, emb­rion, k­nj­iga – quattro ­cor­pi in ­cer­ca­ d’auto­re”­, Pol­j­a,­ juli–­avgust, ­st­r.
12­3–1­26.
5. Bi­ti,­ Vladimir. 1997. Po­jm­ovn­ik suv­re­mene književne­ teori­je­, ­Zagreb: ­Matic­a ­hrvatsk­a.
6. Bod­r­ijar, Ža­n.­ 1991. S­im­bolička razmena i s­mr­t.­ Gorn­ji ­Mi­lanovac­: ­De­čje nov­ine­, ­preveo Miodrag
Ma­rk­ović.­
7. B­urdij­e,­ P­jer. 20­01.­ Vladav­ina muškarac­a. Po­dg­orica: ­Un­iv­erzite­t CG – CID, ­prevela­ Mi­leva Fi­li­pović.
8. Damjano­v,­ Sava­. 2002­.­ N­ovo či­tanje tradi­cij­e. Nov­i Sad:­ Dnevn­ik.
9. Des­po­to­v, Voj­islav. ­199­6. Veseli pa­ka­o p­oe­zije. ­N­ovi Sad: K­ult­urni c­entar Nov­og Sa­da.
10. Dojčinovi­ć ­Nešić, Biljan­a. 1993.­ Ginokritika.­ Beo­grad: K­nji­že­vn­o druš­t­vo „Sveti­ Sava”.
11. F­as, Daj­an­a. 2003.­ Unutra –­izvan. Gej ­i lezbejska hrestomat­ija­. Beogra­d:­ Centar­ z­a ­ženske­ ­studije.
12. Goldbe­rg, Dej­vid Dž.­, ­Rejner, D­žon D. ­20­03. Jevr­ej­i. ­Istorija i r­eli­gija. B­eo­gr­ad: Kl­i­o, preveo­ Đ­orđe
T­ra­jković.­
13. Gord­ić­ Petkov­ić, Vladislava­. 2­010. Mis­tik­a i meh­an­ik­a. Beog­ra­d: St­ubovi kul­ture.
14. H­erman ­Sekulić, M­aj­a. 199­1. Knjiž­evno­st­ p­restupa­ –­ parodija u ro­manu B­elog, Dž­oj­sa i M­ana, N­ov­i
S­ad: Matica­ sr­pska.
15. Kon­stantinovi­ć,­ Radom­ir. 1965­.­ „Nenad M­itrov: P­obu­na pr­oti­v demijurga”, u: Pesnici II, Novi­ S­ad:
M­at­ica s­rps­ka – Beo­grad: ­Srpska ­knjiže­v­na ­zadrug­a, str. 183–193. ­
----. 197­5.­ „Makaz­e ­Nenada Mitrova”, T­reći pr­og­ram Radio­ Beograda, jesen, 3­24­–350.
16. ­Kopicl, Vla­di­mir, R­aković, Ana. 1972. Tel­o umetnik­a ­ka­o ­subjekt i o­bje­kt umet­no­st­i. Novi­ S­ad: Tr­ibina
m­ladih.
--­--. 1999. „Fragment i nedovršeno kao književna st­rategij­a: Slob­od­an­Tišma,­vo­lja za ­slabo­ja”, L­MS,
464, 4­, ­str. 50­6–518.
­----. 2002. Pesme ­sm­rt­i i ­razono­de­, ­iz­ab­rane i ­no­ve pes­me­. Novi Sa­d:­ O­rfeu­s.
17. Le­n­se­r, Suzan. 2005. „Ka femin­is­tičko­j n­aratol­og­ij­i”, Ge­nero, ča­sopis z­a ­feminističku teoriju, 6–7, str.­
81–103, p­re­vela B­iljana Dojčinović Nešić.
18. ­Ma­ndić, Miroslav. ­19­87­. Ja sam­ti je­on. Novi Sa­d: ­Matic­a s­rp­ska.
­----. 1­987. Ne,­n­e veruj­em da se ova rečenica ne ­čuje. Novi S­a­d: Književna ­zajednic­a Novog Sada.
19. Mi­rković­, Zoran: 19­99­. Eros­– ­bo­l, Žena – Bog. Beog­ra­d:­ R­ad­.
20. Mitrov,­ Ne­na­d. 1927­. Dve d­u­še.­ Nov­i Sad­:­ S­lavija­.­
21. Ne­grišora­c,­ I­van. 199­6.­ Legit­imacija za ­bes­kućnik­e. Srp­ska ne­oavanga­rdna ­poezija­: po­etički ident­iteti ­i
r­azlike. ­Novi Sad­: ­Kul­turni ­ce­ntar No­vo­g ­Sada.
22. ­Or­aić To­lić, Dub­rav­ka. 20­05. Mušk­a ­mo­derna i ž­enska postmode­rna.­ Rođen­je virtua­lne kultu­re.­ Z­agreb:
­N­aklada L­jev­ak.
23. Palave­str­a, Predra­g. 1998­. ­Jevrej­sk­i pisci u sr­p­sk­oj knji­ževn­osti. B­eo­grad: I­n­stitut z­a knjiže­vn­ost i­ jezik­.
24. ­Po­đo­li, Ren­ato. 19­75. Teorija av­anga­rdne ­u­me­tnosti.­ Beo­grad: No­lit,­ p­re­ve­la ­Jas­na Jan­ićijevi­ć.
25. ­Poniž, ­De­ni­s. 198­4.­ Konkretna ­po­ezija. L­jub­ljana: Zna­nst­venora­zi­sk­ov­alni cen­te­r S­loven­ske aka­de­mije
z­na­nosti i­n umetnosti ­– ­In­št­itut za s­lo­ve­nsko li­t­eraturo i­n l­iterar­ne­ v­ed­e.
26. Popo­vić Perišić, ­Na­da­. 1988. ­L­iteratur­a kao z­avođen­je. Beo­gr­ad: Prosveta.
27. Radovanović, ­Vl­adan. 1­987­. Vokov­izuel­. Beogr­ad: Nolit.­
28. R­ešin Tu­cić­, Vuji­ca. 2001. Igrač ­u s­vim prav­c­ima­, i­zabran­e­ i nove ­pes­me. Nov­i Sad: ­Or­feus.­

160
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

29. S­ abolč­i,­ Miklo­š.­ 1997. ­Avangar­da & neoavan­ga­rd­a.­ B­eo­grad: N­ar­od­na knjig­a, p­revela ­Mar­ija Ci­ndori
Šin­ković.
30. So­lar, Ma­ja. 2008. Makul­alala­tura. ­Kragu­j­eva­c:­ Studen­ts­ki­ kultur­ni ­centar.­
31. S­te­nfor­d Frid­ma­n, Suza­n.­ 2005.­ „­Preko rod­a:­ n­ova ­geogr­a­fi­ja identiteta i budućnost ­fe­minis­tičk­e kri­
tike”, G­en­er­o, časop­is ­za feminističk­u ­teorij­u, ­6–7, st­r. 103–123,­pr­evela Du­bravka Đurić.
32. Steva­no­vić, ­Kri­st­in­a.­ 2011. O­svajan­je­ mode­rn­og. Nov­i ­Sad­: Akad­em­ska knjiga­.
----. ­20­12. „Tip­ovi ma­sk­ulini­te­ta ­u prozi­ Dr­ag­iše Vasić­a, ­Stanisla­va Krak­ova”, u: Susret k­ul­tura,­ zb­ornik
rado­va Filozofskog f­a­kulteta (u prip­remi).
33. ­Šm­ale, V­olfgang. 2011. Istorija mušk­ost­i u Ev­ropi ­14­50–200­0. Beograd: ­Kli­o, pr­eve­o ­Vladi­mir Ba­bić.
34. Št­an­cl, Fra­nc. 19­87­. Tipič­ne­ f­orme ro­mana. Novi Sad: Knj­ižev­na­ ­zaje­dnica Nov­og Sad­a,­ pr­evela Dri­nka­
Gojković.
35. Šuvakov­ić,­ Mišk­o ­i ­dr. 200­2.­ C­entral­no­evrops­ki aspekti­ vojvo­đan­sk­ih av­ang­ardi, 1­92­0–2000.­ G­ra­nični
f­enomeni – fen­om­eni gr­an­ica. No­vi­ Sad: ­Muzej­ savremene likovne­ um­et­no­sti.
36. Šu­vaković,­ Miško 200­6. Stu­dij­e ­sluča­ja.­ Pančev­o:­ Mali Nemo.
----. 2007. ­Koncep­tu­alna u­metnost­. N­ovi ­Sa­d: Muzej savreme­ne likovne­ umetn­ost­i.­
----. ­20­10. Moć­ ž­en­e: Katali­n Ladik­. Retrospektiv­a 1962­–2010. N­ov­i Sad:­ M­uzej savr­em­en­e um­etnos­t­i
­Vojvodine.
37. Švenger, Pit­er. 2005. „­Mu­ški mod­us”, Gen­er­o, časopis za­ f­em­inistič­k­u teorij­u, 6–­7,­str. 41–51. preve­o
­Ika Đur­đe­v­ić.
38. Ti­š­ma, Slob­od­an. 1995. Marinizm­i. ­Be­og­rad: ­Ruža l­utanja.
---­-. 2­009. Q­uattro­ stagi­oni. Be­ogr­ad: Laguna.
----. 2011. B­ern­ardijev­a­ soba. N­ovi Sad­: Kulturn­i ­centa­r Novo­g S­ada.
39. Vajninge­r, Oto. 2007.­ Po­l i karakte­r­. Beograd­: Feniks ­L­ib­r­is­, preve­la­ Irma­ Š­osber­ger­.
40. Vajt, ­Ke­net. ­19­94. Noma­dski Du­h. Beograd: C­en­t­ar za ­geopoe­tiku, pr­evele Jeli­ca­ Mihal­džić, Bo­jana
Mik­ovi­ć.
41. Ve­gel, Laslo. 1969. ­Memoar­i j­edn­og mak­ro­a. Nov­i Sad: ­M­atica srpsk­a, preve­o Aleksand­ar Tišma.

Types­o­f ­Male Charac­te­rsin Judita ­Salgo’s Poe­tr­y ­and Prose

SUMMARY: Starting­from the­possib­il­ity of combi­ning the me­thods ­of ­narratolog­y­on­
the one­hand­w­i­th those o­f ­gender­studies on th­e othe­r, ­the paper explo­res the qu­
estio­n of m­al­e sexuali­ty­in ­Judita Salgo’s texts. Male characters i­n he­r prose (I­s Ther­e
­Li­fe­, ­Journey to­ Birobidzhan­, The En­d of t­he Road ­etc) ca­n ­be­ d­escrib­ed as either
heterosexu­al (Dr­. Savic­, the h­usband­, Laslo ­Ve­gel), la­tent ho­mosexua­l (Haim Azriel)
­or men o­f ­we­ak­g­ender­trait­s (­Nenad Mi­trov, Mirosla­v Ma­nd­ic, Cou­nt ­Marsel). In­t­he
group o­f ­heterosexual m­al­e characters­­there are two­di­sc­ernable ­subgroups: the ­figure
of a­s­educe­r­and th­e f­igure of the b­ea­rer of the patriarcha­l pattern.­In­the L­if­e ­i­n ­a
­Vi­llage ­poetry ­collection we­­can notice ­the use of the­m­ethod ­of character desex­ua­
lizati­on, al­so typ­ica­l of th­e ­p­oetic an­d ­pr­ose wo­rk of ­Slobod­an ­Tisma.
­KE­Y ­WO­R­DS: Judi­ta­S­al­go, m­ale cha­ra­ct­e­r,­s­ex­uality, hegem­oni­c male, ­we­ak ­character,
homosexuality, homosexual panic, desexualization, neo-avantgarde, postmodernism.

dragana.beleslijin@yahoo.com

161
162
163
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 811.163.41'373.45

Ljudmila Pendelj
Filološka gimnazija, Beograd
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Fonetska analiza dubletnih
oblika reči poreklom iz grčkog i
latinskog jezika u Građi za rečnik
stranih reči u predvukovskom
periodu I–II Velimira
Mihajlovića (II deo)
SAŽETAK: U drugome delu ovoga rada izvršena je fonetska analiza dublet-
nih oblika reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika iz Mihajlovićeve Građe.
Uočene su mnogobrojne i raznolike fonetske promene kojima se mogu po-
jasniti procesi primarne i sekundarne adaptacije, kao i da se prema stepenu
adaptacije jedna reč može pratiti u nestabilnom i stabilnom stanju. Materijal
koji je obrađen bogat je i sadržajan, i predstavlja još jedan dokaz da jezičko
pozajmljivanje nije jednokratan i završen proces, već da predstavlja zbirni re-
zultat upotrebe različitih oblika u različitom stepenu asimilacije u određenom
trenutku na određenoj teritoriji.
KLJUČNE REČI: jezik prenosilac, jezik davalac, jezik primalac, jezičko pozaj-
mljivanje, primarna i sekundarna adaptacija, Skok, Klajn, Ivić.

164
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4. Dubletne grupe reči prema fonetskim promenama

4.1. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika, koje sadrže dvoglasnik οι (oi)
(Правопис 1993: 180).

ekonom grč. ο„κονÒμος ikonom
ekonomija grč. ο„κονομ…α ikonomija
ekonomičeski grč. ο„κονομικÒς ikonomičeski
Feniks grč. Φο‹νιx Finiks

U osnovnim oblicima grčki dvoglasnik οι zamenjen je našim e (Правопис 1993: 180),
dok su svi bočni oblici načinjeni prema novogrčkom izgovoru, prema kome se navedeni
dvoglasnik izgovara kao i.

4.1.1. Izuzeci među osnovnim oblicima reči koje sadrže navedeni dvoglasnik su
osnovni oblici poeta i poetičeski.

poeta grč. ποιητ»ς piita1
lat. poeta
poetičeski grč. ποιητικÒς piitičeski

Ovi osnovni oblici, kao i naše reči poezija i poema (Правопис 1960: 133), nastali su
od grčkih reči, ali se u njima dvoglasnik οι izgovara i piše prema lat. poëta i poëticus.

4.2. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika, koje sadrže η (ē)2 (Правопис
1993: 180).

alegorija grč. ¢λληγορ…α aligorija
alegoričeski grč. ¢λληγορ…α aligoričeski
apopleksija grč. ¢ποπληx…α apopliksija
apoteka grč. ¢ποθ»κη apotika (apateka)
apotekar grč. ¢ποθ»κη apotikar (apatekar)
biblioteka grč. βιβλιοθ»κη bibliotika
demokratija grč. δημοκρατ…α dimokratija
dijadema grč. δι£δημα dijadima
elektrijski grč. ½λεκτρον ilektrijski
etika grč. ºθικ» itika

1 Kao i pi­i­ti­če­ski, vi­di e/i.
2 Za­vr­šno η ni­je tu­ma­če­no bu­du­ći da se ne ra­di o fo­net­skim ne­go mor­fo­lo­škim pro­me­na­ma.

165
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

etičeski grč. ºθικος itičeski
karakter grč. χαρακτ»ρ haraktir (harakter)
magnet grč. ΜαγνÁτις (λ…θος) magnit
magnetni grč. μαγνητικÒς magnitni
planeta grč. πλαν»της planita
poeta grč. ποιητ»ς piita
poetičeski grč. ποιητικÒς piitičeski
retor grč. ∙»τωρ ritor
retorika grč. ∙ητωρικ» ritorika
retorski grč. ∙ητωρικÒς ritorski
retoričeski* grč. ∙ητωρικÒς ritoričeski
hemik grč. χημικÒς himik
hemičeski grč. χημικÒς himičeski
heroj grč. ¼rως iroj3 (gheroj, geroj)
herojski grč. ¹ρωικÒς irojski
heroičeski* grč. ¹ρωικÒς iroičeski

U svim osnovnim oblicima zadržava se e, dok se među sporednim u svakoj grupi
javlja ili samo oblik sa i umesto e, prema vizantijskom izgovoru (Правопис 1993: 180),
ili uz njega još jedan odnosno dva oblika u kojima su izvršene druge fonetske promene,
uglavnom u onim rečima koje su u srpski jezik ušle preko jezika prenosilaca.

4.2.1. Dubletna grupa sa osnovnim oblikom prema nemačkom kao prenosiocem
(Клајн–Шипка 2007: 917).

pergament lat. pergamena, pergamin
pargamin ngrč. περγαμην», (pargament)
nem. Pergament

Bočni oblici pergamin i pargamin nastali su gubljenjem završetka η i prema
novogrčkom izgovoru navedenog samoglasnika. Bočni oblik pargament nastao je prema
nemačkom, ali sa a umesto e u prvom slogu4.

4.3. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika prema izgovoru suglasnika β (b)
(Правопис 1993: 180).

3 Kao i iroj­ski, vi­di 4.6.
4 Vi­di 4.13.4.

166
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

azbest5 grč. ¥σβεστος asvest (asbest)
alabaster grč. ¢λ£βαστρος alavaster
kimval grč. κÚμβαλον, kimbali cimbali
lat. cymbalum cimbala6 cinbula
labirint grč. λαβÚρινθος lavirint

Među osnovnim oblicima preovladavaju reči u kojima se zadržava su­gla­snik b, sa­gla­
sno an­tič­kom iz­go­vo­ru, a me­đu boč­nim oni u ko­ji­ma se na­ve­de­ni su­gla­snik, pre­ma ka­sni­
jem grč­kom iz­go­vo­ru, iz­go­va­ra kao v.

4.4. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka χ (h) u re­či­ma po­re­klom iz grč­kog
je­zi­ka (Пра­во­пис 1993: 181).

ka­rak­ter grč. χαρακτ»ρ ha­rak­ter ha­rak­tir
lat. cha­rac­ter
me­lan­ho­li­ja grč. μελαγχολ…α me­lan­ko­li­ja
lat. me­lan­cho­lia
me­lan­ho­lik grč. μελαγχολικÒς, ma­lan­ko­nik
lat. me­lan­cho­li­cus
me­lan­ho­li­če­ski grč. μελαγχολικÒς me­lan­ko­li­če­ski
har­ti­ja grč. χ£ρτης, kar­ta (har­ta)
lat. char­ ta
hi­po­hon­drik grč. ØποχÒνδριον ipo­kon­dri­jak
lat. hypoc­hon­dri­a­cus

Me­đu na­ve­de­nim osnov­nim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju re­či u ko­ji­ma se za­dr­ža­va h, kao
i u ve­ći­ni slo­ven­skih je­zi­ka (Пра­во­пис 1993: 184). Iz­u­ze­tak pred­sta­vlja osnov­ni ob­lik
ka­rak­ter u ko­me je, pod uti­ca­jem za­pad­no­e­vrop­skih je­zi­ka, h za­me­nje­no su­gla­sni­kom k
(Пра­во­пис 1993: 184). Me­đu pak spo­red­nim ob­li­ci­ma na­la­ze se re­či u ko­ji­ma je pre­u­ze­to
k pre­ma za­pad­no­e­vrop­skim je­zi­ci­ma, a pre­ko ob­li­ka iz la­tin­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca.
Du­blet­ni ob­lik u ko­me se uoča­va naj­vi­še fo­net­skih pro­me­na je reč ma­lan­ko­nik, ko­ja je sti­
gla iz ita­li­jan­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (me­lan­co­ni­co).

5 Azbest/asvest vi­di 4.9.5.
6 U Gra­đi je kao iz­dvo­je­na du­blet­na gru­pa na­ve­de­na: cim­ba­la/cin­bu­la pre­ma grč. κÚμβαλον. Bu­du­ći da
su obe du­blet­ne gru­pe na­sta­le od iste re­či, i svi su ob­li­ci isto­ga zna­če­nja, sma­tram da bi ih tre­ba­lo sve­sti u
jed­nu du­blet­nu gru­pu, a kao osnov­ni ob­lik iza­bra­ti onaj ko­ji je bli­ži iz­vor­nom ob­li­ku.

167
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.5. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka pre­ma su­gla­sni­ku κ (k).

kri­stal grč. κρÚσταλλος hri­stal
kri­stal­ni grč. κρÚσταλλος hri­stal­ni
ok­to­pod grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος oh­ta­pod oh­to­pod
(ak­ ta­pod)

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma k se ču­va, a u boč­nim, sem jed­nog (ak­ta­pod), ja­vlja se h
pre­ma ru­skom je­zi­ku kao pre­no­si­o­cu7. Boč­ni ob­li­ci oh­ta­pod, oh­to­pod i ak­ta­pod uz sit­ne
gla­sov­ne pro­me­ne8 na­sta­li su od bal­kan­skog gre­ci­zma.9

4.6. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa oštrim spi­ri­tu­som (Пра­во­пис
1993: 181).

ar­mo­ni­ja grč. ¡ρμον…α har­mo­ni­ja
ipo­te­za grč. ØπÒθεσις hi­po­te­sa
he­roj grč. ¼rως iroj10 (ghe­roj, ge­roj)
he­roj­ski grč. ¹ρωικος iroj­ ski
he­ro­i­če­ski* grč. ¹ρωικος iro­i­če­ski
hi­po­hon­drik grč. ØποχÒνδριον ipo­kon­dri­jak

U na­ve­de­nim du­blet­nim gru­pa­ma pod­jed­nak je broj osnov­nih ob­li­ka u ko­ji­ma se
oštri spi­ri­tus pi­še sa h, kao i onih u ko­ji­ma se, pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru, taj glas iz­gu­
bio. Sa­mim tim, i me­đu boč­nim ob­li­ci­ma, ko­jih je u go­to­vo sva­koj gru­pi vi­še od jed­nog,
usled dru­gih fo­net­skih ili mor­fo­lo­ških pro­me­na, od­nos je sli­čan11. Bu­du­ći da je na­ve­de­na
gla­sov­na pro­me­na iz­vr­še­na na isti na­čin u boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke du­blet­ne gru­pe, ni­je ja­
san kri­te­ri­jum po ko­me se re­či ar­mo­ni­ja i ipo­te­za sma­tra­ju osnov­nim ob­li­ci­ma.

4.6.1. Bli­ske pret­hod­nom su dve du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa
oštrim spi­ri­tu­som (Пра­во­пис 1993: 181).

he­roj grč. ¼rως ge­ roj ghe­roj
(iroj)
ho­ri­zont grč. Ðρ…ζον go­ri­zont

7 Na­ve­de­na reč u ru­skom je­zi­ku ja­vlja u du­blet­noj va­ri­jan­ti sa po­čet­nim k i h.
8 Vi­di 4.13.10.
9 Ngrč. ÑκταπÒδι > ÑχταπÒδι (Skok 1971: 15).
10 U boč­nim ob­li­ci­ma iroj, iroj­ski i iro­i­če­ski po­ja­vlju­je se i pre­ma 4.2.
11 Boč­ni ob­lik he­ro­i­če­ski raz­li­ku­je se od osnov­nog po su­fik­su.

168
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osnov­ni ob­li­ci ovih du­blet­nih gru­pa gra­de se pre­ma grč­kom iz­go­vo­ru, dok su boč­ni
ob­li­ci ge­roj i go­ri­zont na­sta­li pre­ma ru­skom iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka h, te su se te gru­pe pod
uti­ca­jem ru­skog je­zi­ka raz­vi­le kao du­blet­ne. U dru­gom pak boč­nom ob­li­ku u pr­voj gru­pi
(ghe­roj) ču­va se h pre­ma grč­kom iz­go­vo­ru, ali se ja­vlja i g pre­ma ru­skom je­zi­ku.

4.7. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa me­kim spi­ri­tu­som (Пра­во­пис
1993: 181).

aer grč. ¢»ρ ha­
jer (ajer)
jek­ti­ka grč. ™ktikÒj hek­ti­ka
lat. hec­ti­ca 12

U osnov­nom ob­li­ku aer ne ja­vlja se h, kao ni u boč­nom ajer, u ko­me je iz­me­đu sa­
mo­gla­sni­ka umet­nut su­gla­snik j. U boč­nom pak ob­li­ku ha­jer po­ja­vlju­je se h, kao da se u
iz­vor­noj grč­koj re­či na­la­zi oštri spi­ri­tus13. Boč­ni ob­lik hek­ti­ka sti­gao iz la­tin­skog je­zi­ka,
pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru, a osnov­ni ob­lik jek­ti­ka na­stao je pre­ma vi­zan­tij­skom iz­
go­vo­ru ob­li­ka iz la­tin­skog je­zi­ka (h→j, npr. je­res/he­re­za, Je­li­ni/He­le­ni) (Пра­во­пис 1993:
185).

4.8. Du­blet­ne gru­pe u ko­ji­ma la­tin­ski dvo­gla­snik au osta­je ne­pro­me­njen ili se pre­ma
vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru pi­še i iz­go­va­ra kao av (Пра­во­пис 1993: 180).

av­gust­ni lat. augu­stus august­ni
av­di­tor lat. audi­tor audi­tor
autor lat. auc­tor (autor) av­tor (auk­tor)
auto­ri­tet lat. auc­to­ri­tas av­to­ri­tet (auto­ri­tat)
la­vrov lat. la­u­rus la­u­rov

U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem u dve­ma re­či­ma isto­ga ko­re­na (autor, auto­ri­tet), na­ve­de­ni
dvo­gla­snik iz­go­va­ra se pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma pod­jed­na­ko
su za­stu­plje­ne re­či u ko­ji­ma se ču­va au kao i one u ko­ji­ma se ja­vlja av, bu­du­ći da me­đu
nji­ma ima i onih ko­ji se od osnov­nog raz­li­ku­ju zbog fo­net­ske pro­me­ne (npr. auto­ri­tat) ili
se gra­de pre­ma du­ble­ti­ma iz la­tin­skog je­zi­ka (autor/auk­tor – autor/auk­tor).

12 Skok 1971: 770.
13 Vi­di 4.6.

169
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.9. Du­blet­ne gru­pe u re­či­ma iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka ko­je sa­dr­že su­gla­snik σ/s (s)
(Пра­во­пис 1960: 134–136).

4.9.1. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka u grč­kim i
la­tin­skim re­či­ma (Пра­во­пис 1960: 134).

ipo­te­za grč. ØπÒθεσις hi­po­te­sa
mal­va­zi­ja lat. mal­va­sia mal­va­si­ja
me­ta­fi­zi­ka grč. μετ£, φυσικ£ me­ta­fi­si­ka
me­ta­fi­zi­če­ski grč. μετ£, φυσικ£ me­ta­fi­si­če­ski
mu­za grč. Μοàσα mu­sa
mu­zej grč. Μουσε‹ον, mu­se­um (mu­ze­um)
lat. mu­se­um
mu­zi­ka grč. μουσικ» mu­ si­
ka
mu­zi­kal­ni grč. μουσικÒς, mu­si­kal­ni
lat. mu­si­ca­lis
mu­sik grč. μουσικÒς mu­zi­kus
mu­zi­kij­ski grč. μουσικÒς mu­si­kij­ski
po­e­zi­ja grč. πο…ησις po­e­si­ja
fa­zan grč. φασιανÒς fa­si­jan (fa­zi­jan, fa­zon)
fan­ta­zi­ja grč. φαντασ…α fan­ta­si­ja
fi­lo­zof grč. φιλÒσοφος fi­lo­sof
fi­lo­zo­fi­ja grč. φιλοσοφ…α fi­lo­so­fi­ja
fi­lo­zo­fi­ra­ti grč. φιλοσοφ…α, fi­lo­so­fi­ra­ti
lat. phi­lo­sop­ha­ri
fi­lo­zof­ski grč. φιλοσοφικÒς fi­lo­sof­ski
fi­zik grč. φυσικÒς fi­sik
fi­zi­ka grč. φυσικ£ fi­si­ka
fi­zi­če­ski grč. φυσικÒς fi­si­če­ski

U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik s re­dov­no se za­me­nju­je sa z pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom
la­tin­skom iz­go­vo­ru to­ga la­tin­sko­ga gla­sa. U boč­nim pak ob­li­ci­ma s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka
se za­dr­ža­va uglav­nom pre­ma an­tič­kom iz­go­vo­ru grč­kog je­zi­ka kod re­či gr­čog po­re­kla, ili
po­sred­no, pre­ko je­zi­ka pre­no­si­o­ca. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma po­red re­či u ko­ji­ma se ču­va s
iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka, po­ja­vlju­ju se i one sa z, i od osnov­nog ob­li­ka se raz­li­ku­ju zbog od­
re­đe­nih mor­fo­lo­ških pro­me­na.

170
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.9.2. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, u ko­ji­ma se su­gla­snik s na­
la­zi me­đu sa­mo­gla­sni­ci­ma, ali i na po­čet­ku dru­gog de­la slo­že­ni­ce (Пра­во­пис 1960: 135).

pre­zi­dent lat. pra­e­si­dens pre­si­dent
re­zi­den­ci­ja lat. re­si­den­tia re­si­den­ci­ja (re­ze­den­ci­ja)
re­zo­lu­ci­ja lat. re­so­lu­tio re­so­lu­ci­ja
re­zul­tat nlat. re­sul­ta­tus re­sul­tat

U svim na­ve­de­nim osnov­nim ob­li­ci­ma, ana­lo­gi­jom pre­ma pret­hod­nim du­blet­nim
gru­pa­ma ili pod uti­ca­jem je­zi­ka pre­no­si­la­ca – bez ob­zi­ra na to što je reč o slo­že­ni­ca­ma,
u ko­ji­ma na po­čet­ku dru­gog de­la slo­že­ni­ce s uglav­nom ne pre­la­zi u z (npr. pro­si­lo­gi­zam
pre­ma pro-syllo­gi­smos) (Пра­во­пис 1960: 135) – su­gla­snik s se za­me­nju­je sa z. Boč­ni pak
ob­li­ci (sem re­či re­ze­den­ci­ja) gra­de se pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku i kla­sič­nom iz­go­vo­ru.

4.9.3. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru gla­sa s (σ/s) u su­gla­snič­kom sku­pu -rs-, -ns- i
-ls- is­pred sa­mo­gla­sni­ka (Пра­во­пис 1960: 135) u re­či­ma ko­je ni­su slo­že­ni­ce.

bal­zam grč. β£λσαμον bal­ sam
bal­za­mi­ra­ti grč. β£λσαμον bal­sa­mi­ra­ti
bal­za­mi­če­ski grč. β£λσαμον, bal­sa­mi­če­ski
lat. bal­ sa­ mi­ cus
pen­zi­ja lat. pen­ sio pen­ si­
ja
uni­ver­zi­tet lat. uni­ver­si­tas uni­ver­si­tet
cen­zor lat. cen­ sor cen­ sor

U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik s u na­ve­de­nim su­gla­snič­kim gru­pa­ma re­dov­no se
za­me­nju­je sa z, dok se me­đu spo­red­nim ob­li­ci­ma po­ja­vlju­ju re­či u ko­ji­ma se s za­dr­ža­va
pre­ma iz­vor­nom iz­go­vo­ru grč­kog je­zi­ka kod re­či grč­kog po­re­kla, a u re­či­ma po­re­klom iz
la­tin­skog je­zi­ka po­sred­no, pre­ko je­zi­ka pre­no­si­o­ca14.

4.9.3.1. Iz­u­ze­tak od pret­hod­nih du­blet­nih gru­pa pred­sta­vlja­ju re­či u ko­ji­ma se su­gla­
snik s, kao deo na­ve­de­nih su­gla­snič­kih gru­pa, na­la­zi na kra­ju re­či.

re­vers lat. re­ver­sus re­verz

U osnov­nom ob­li­ku s osta­je bez pro­me­ne (Пра­во­пис 1960: 135), a u boč­nom se za­
me­nju­je sa z, pre­ma ne­mač­kom iz­go­vo­ru.

14 Vi­di 4.9.1.

171
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.9.4. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru gla­sa s u su­gla­snič­kom sku­pu -ns- is­pred sa­
mo­gla­sni­ka (Пра­во­пис 1960: 135) u slo­že­ni­ca­ma ko­je se gra­de od slo­že­ni­ce con­sul.

kon­zi­li­jar lat. con­si­li­a­ri­us kon­si­li­jar
kon­zi­li­jum lat. con­si­li­um kon­si­li­ja (kon­zi­li­ja)
kon­zul lat. con­sul kon­sul
kon­zu­lar­ski lat. con­su­la­ris kon­su­lar­ni
kon­zu­lat lat. con­su­la­tus kon­su­lat
pro­kon­zul lat. pro­con­sul pro­kon­sul

Svi osnov­ni ob­li­ci pred­sta­vlja­ju iz­u­zet­ke od pra­vi­la po ko­me s na po­čet­ku dru­gog de­la
slo­že­ni­ce ne pre­la­zi u z (kao i kon­zum...) (Пра­во­пис 1960: 135). U boč­nim pak ob­li­ci­ma
s se ne za­me­nju­je sa z pre­ma kla­sič­nom iz­go­vo­ru ili pre­ma ob­li­ci­ma iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca.
Iz­u­ze­tak je boč­ni ob­lik kon­zi­li­ja, ko­ji se od osnov­nog raz­li­ku­je zbog mor­fo­lo­ške pro­me­ne
(Пра­во­пис 1960: 133).

4.9.5. Du­blet­na gru­pa u ko­joj se vr­ši ili ne vr­ši jed­na­če­nje po zvuč­no­sti (Пра­во­пис
1960: 136).

azbest grč. ¥σβεστος as­
best asvest

U osnov­nom ob­li­ku jed­na­če­nje je iz­vr­še­no, dok u pr­vom boč­nom ob­li­ku ni­je, kao ni
u dru­gom, u ko­me do jed­na­če­nja ne mo­že do­ći jer se b pre­ma ka­sni­jem grč­kom iz­go­vo­ru
za­me­nju­je sa v.15

4.9.6. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­snič­kog sku­pa σμ/sm (sm) (Пра­во­пис
1960: 136).

ru­zma­rin lat. ros ma­ri­nus, ro­sma­rin (ro­zma­rin)
ital. ro­sma­ri­no
so­fi­zma grč. σÒφισμα so­ fism
fa­na­tizm lat. fa­na­ti­cus fa­na­ti­smus

U osnov­nom, kao i dru­gom boč­nom ob­li­ku pr­ve du­blet­ne gru­pe, na­ve­de­ni skup pre­
la­zi u zm (pre­ma ita­li­jan­skom) (Skok 1973: 175), dok u pr­vom boč­nom ob­li­ku na­ve­de­na
pro­me­na ni­je iz­vr­še­na. Na­red­ne dve du­blet­ne gru­pe po­ve­zu­je isti su­fiks. Pr­va je po­re­klom
iz grč­kog je­zi­ka, i u njoj je već upo­tre­bljen su­fiks. U osnov­nom ob­li­ku s u na­ve­de­nom su­
gla­snič­kom sku­pu pre­la­zi u z (Пра­во­пис 1960: 136), dok se u boč­nom ob­li­ku ova gru­pa

15 Vi­di 4.3.

172
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na­la­zi na kra­ju re­či i do pro­me­ne s u z ne do­la­zi. Na­ve­de­na gru­pa na­šla se na kra­ju re­či
gu­blje­njem za­vr­šnog vo­ka­la, bez ume­ta­nja ne­po­sto­ja­nog a. Dru­ga du­blet­na gru­pa po­re­
klom je iz la­tin­skog je­zi­ka i na­sta­la je do­da­va­njem su­fik­sa -ismus. Osnov­ni ob­lik na­stao
je gu­blje­njem za­vr­šet­ka -us, bez ume­ta­nja ne­po­sto­ja­nog a i sa pro­me­nom s u z, dok boč­ni
ob­lik od­go­va­ra ob­li­ku na la­tin­skom je­zi­ku, i u nje­mu s u su­gla­snič­kom sku­pu sm u sre­di­ni
re­či ne pre­la­zi u z.

4.9.7. Du­blet­na gru­pa pre­ma re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, sa udvo­je­nim su­gla­sni­
kom σ (s).

ta­las grč. θ£λασσα ta­laz

Oba ob­li­ka na­sta­la su gu­blje­njem za­vr­šet­ka -a te se su­gla­snik s na­šao na kra­ju re­či. U
osnov­nom ob­li­ku na­ve­de­ni su­gla­snik se za­dr­žao dok je u boč­nom za­me­njen su­gla­sni­kom z.

4.10. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka κ (k) is­pred sa­mo­gla­sni­ka e, i i u u
ime­ni­ca­ma po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka (Пра­во­пис 1960: 136; Пра­во­пис 1993: 180, 184).16

ken­ta­ur grč. Κšνταυρος, cen­ta­ur
lat. Cen­ta­u­rus
kim­val grč. κÚμβαλον, cim­ba­li kim­ba­li)
lat. cymba­ lum
ki­ta­ra grč. κιθ£ρα ci­ta­ra
lat. cit­ha­ra
li­cej grč. λÚκειον, li­kej
lat. lyce­ um
skip­tar grč. σκÁπτρον, cep­ter skip­tr
lat. scep­ trum
hi­a­cint grč. Ø£κινθος, hi­a­kint
lat. hyacint­ hus

16 U tek­stu po­sve­će­nom, iz­me­đu osta­log, i ne­u­jed­na­če­no­sti­ma kod Do­si­te­ja, M. Su­če­vić u ve­zi sa na­ve­
de­nim du­blet­nim gru­pa­ma ka­že: „Ne­ma je­din­stva ni u tran­skrip­ci­ji kons. κ i c iz grč­kih i la­tin­skih re­či,
jer ve­ći­nom osta­ju ti kon­so­nan­ti ne­pro­me­nje­ni, a sa­mo se gde­ka­da pre­ma grč. κ na­la­zi ć” (Су­че­вић 1914:
483). Su­če­vić po­tom iz­me­đu osta­lih na­vo­di i re­či Al­ci­bi­jad, la­ce­de­mon­ski, ma­ce­don­ski, ma­ke­don­ski, i na­
sta­vlja: „Što u Bukv. 58 sto­ji: Kir­ka, to je iz­da­vač sa­mo­volj­no pro­me­nio ori­gi­nal­ni tekst, gde je ta reč bi­la
za­pi­sa­na sa c, kao što i sam pri­zna­je u pri­med­bi. – Iz ovih se pri­me­ra vi­di da je obič­ni­je lat. c ne­go grč­ko κ.”

173
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Me­đu osnov­nim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju re­či u ko­ji­ma se ču­va k. Su­gla­snik c, pre­ma
ob­li­ci­ma ko­ji su sti­gli pre­ko la­tin­skog je­zi­ka, ja­vlja se u ve­ći­ni boč­nih ob­li­ka, ali i u osnov­
nim li­cej i hi­a­cint. Boč­ni ob­lik cep­ter na­stao je pre­ma re­či iz la­tin­skog, ali pre­ko ne­mač­kog
kao pre­no­si­o­ca, a dru­gi boč­ni ob­lik skip­tr je bez ne­po­sto­ja­nog a17.

4.10.1. Du­blet­na gru­pa u ko­joj se osnov­ni ob­lik gra­di pre­ma la­tin­skom ob­li­ku i iz­
go­vo­ru re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, dok je boč­ni ob­lik na­stao pod uti­ca­jem ma­đar­kog
je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (c>š).

ci­ko­ri­ja grč. kic­ère­ia ši­ko­ri­ja
lat. cic­ho­ri­um

4.11. Du­blet­ne gru­pe re­či sa va­ri­jan­ta­ma c/k (c/κ) u re­či­ma ko­je vo­de po­re­klo iz la­tin­
skog je­zi­ka, a je­zik pre­no­si­lac je grč­ki.

pa­tri­cij lat. pa­tri­ci­us, pa­tri­kij
grč. πατρ…κιος
ce­sar lat. ca­e­sar, ke­sar će­sar18
grč. κα‹σαρ,
τζα‹σαρ (var. τζšσαρ) 19
ce­sa­rev vi­di „ce­sar” ke­sa­rev
ce­sar­ski vi­di „ce­sar” ke­sar­ski će­sar­ski

Osnov­ni ob­lik pr­ve du­blet­ne gru­pe vo­di po­re­klo iz la­tin­skog je­zi­ka i gra­di se pre­ma
tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru to­ga je­zi­ka dok je boč­ni ob­lik na­stao pre­ma grč­kom te se u nje­
mu ču­va k. Na­red­ne gru­pe vo­de po­re­klo od iste re­či (lat. ca­e­sar > grč. κα‹σαρ). U boč­nim
ob­li­ci­ma, sem ce­sa­rov (-ev/-ov), pre­ma vi­zan­tij­skom grč­kom ču­va se k, a iz tih ob­li­ka sa
me­kim k da­lje su iz­ve­de­ni ob­li­ci sa ć20.

4.12. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka, ko­je su na­sta­le usled
pro­me­na po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka, pre­ma re­či­ma ko­je su u srp­ski ušle pre­ko je­zi­ka pre­no­
si­la­ca ili ka­da u po­je­di­nim re­či­ma do­la­zi do od­stu­pa­nja od da­na­šnjeg knji­žev­nog je­zi­ka
„u po­gle­du po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka” (Ивић 1991: 101).

17 Sta­nić–Mo­ra­čić 1989: 155.
18 Ovaj boč­ni ob­lik, kao i će­sar­ski, u Gra­đi su na­ve­de­ni kao du­blet­ni ob­li­ci od­red­ni­ca ke­sar i ke­sar­ski, ko­ji
su da­lje na­ve­de­ni kao du­blet­ni ob­li­ci od­red­ni­ca ce­sar i ce­sar­ski. U ovoj ta­be­li sve na­ve­de­ne re­či svr­sta­ne su
pre­ma osnov­nom ob­li­ku ce­sar kao i iz­ve­de­nom pri­de­vu ce­sar­ski, bu­du­ći da sve vo­de po­re­klo od iste re­či –
rim­skog im­pe­ra­to­ra Ce­za­ra (Ивић 1998: 45).
19 Skok 1971: 258.
20 Ta­ko i će­li­ja, Ći­ril, Ći­ri­lo itd. (Пра­во­пис 1960: 46).

174
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.12.1. Du­blet­ne gru­pe sa pro­me­nom a/e.

ka­lem grč. k£la­moj ka­ lam
ka­le­mi­ti grč. k£la­moj ka­la­mi­ti21
ka­ma­ra grč. καμ£ρα, ka­me­ra
lat. ca­ma­ra/ca­me­ra
ko­mi­tat lat. co­mi­ta­tus ko­mi­tet
kre­vet grč. krebb£ti > tur. kre­vat
mer­ mer grč. m£r­ma­roj, mar­mar22 mar­mor
lat. mar­ mor
mer­mer­ni grč. m£r­ma­roj, mar­mor­ni
lat. mar­ mor
ta­
lant grč. τ£λαντον, ta­lent
lat. ta­ len­
tum

U pet osnov­nih ob­li­ka ko­ji vo­de po­re­klo od re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka (ka­lem,
ka­le­mi­ti, kre­vet, mer­mer, mer­mer­ni), sa­mo­gla­snik a za­me­njen je sa­mo­gla­sni­kom e. Reč
kre­vet ušla je u srp­ski je­zik pre­ko tur­skog kao pre­no­si­o­ca, a re­či mer­mer i mer­mer­ni su
bal­kan­ski tur­ci­zmi grč­kog po­re­kla (Skok 1972: 462). U pre­o­sta­la tri osnov­na ob­li­ka ču­va
se a (ka­ma­ra, ko­mi­tat, ta­lant) pre­ma iz­vor­nim ob­li­ci­ma re­či. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sa sa­
mo­gla­sni­kom e ume­sto a ja­vlja­ju se ob­li­ci ka­me­ra (pre­ma du­blet­nom ob­li­ku iz la­tin­skog),
ko­mi­tet (pre­ma ob­li­ci­ma iz ne­mač­kog i fran­cu­skog kao je­zi­ka pre­no­si­la­ca) (Клајн–Шип­
ка 2007: 632) i ta­lent pre­ma la­tin­skom ob­li­ku re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka.

4.12.2. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom a/o23.

di­ja­mant grč. ¢d£maj, ¢d£man­toj di­o­mant
lat. ada­mas, ada­man­tis
fr. di­ a­mant24
ka­ min grč. k£mi­noj ko­ min
la­vo­ri­ka/lo­vo­ri­ka lat. la­u­rus
fa­zan grč. φασιανÒς fa­ zon

21 Ovu reč, kao i reč par­ga­ment na­vo­di Ivić (1991: 101) kao pri­me­re re­či u ko­ji­ma do­la­zi do od­stu­pa­nja
od da­na­šnjeg knji­žev­nog je­zi­ka „u po­gle­du po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka”.
22 Bal­kan­ski la­ti­ni­tet (Ивић 1998: 9; Skok 1972: 462).
23 Pr­vi na­ve­de­ni su­gla­snik na­la­zi se u osnov­nom ob­li­ku, a dru­gi u boč­nom.
24 Клајн–Шип­ка 2007: 356.

175
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem jed­nog (la­vo­ri­ka), ko­ji je i kao osnov­ni ob­lik u Gra­đi na­
ve­den i u du­blet­noj va­ri­jan­ti, sa­mo­gla­snik a se ču­va, dok se me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke
gru­pe re­dov­no po­ja­vlju­ju re­či u ko­ji­ma se ume­sto sa­mo­gla­sni­ka a ja­vlja o.

4.12.3. Du­blet­na gru­pa sa pro­me­nom a/u.

cim­ba­la grč. κÚμβαλον cim­bu­la (kim­val)
lat. cymba­ lum

Osnov­ni ob­lik u Gra­đi na­ve­den je kao du­blet­na va­ri­jan­ta sa sa­ču­va­nim sa­mo­gla­sni­
kom a: pr­vi ob­lik (cim­ba­la) na­stao je pre­ma la­tin­skom, ali pre­ko ne­mač­kog je­zi­ka kao
pre­no­si­o­ca (Клајн–Шип­ка 2007: 1441), a dru­gi pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru re­či grč­kog
po­re­kla (kim­val). Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma je­dan je u ko­me je sa­mo­gla­snik a za­me­njen sa­
mo­gla­sni­kom u (cim­bu­la).

4.12.4. Du­blet­ne gru­pe sa pro­me­nom e/a.

ape­tit lat. ap­pe­ti­tus apa­tit
me­lan­ho­lik grč. μελαγχολικÒς, ma­lan­ko­nik
lat. me­lan­cho­li­cus
ocat lat. ace­ tum ocet
per­ga­ment lat. per­ga­me­na, par­ga­ment par­ga­min
ngrč. περγαμην», (per­ga­min)
nem. Per­ga­ment

Me­đu osno­vim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju re­či u ko­ji­ma se sa­mo­gla­snik e ču­va (sem re­či
ocat). Me­đu boč­nim pak ob­li­ci­ma po­ja­vlju­ju se re­či u ko­ji­ma se na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­
nju­je sa a (apa­tit, ma­lan­ko­nik, par­ga­ment, par­ga­min).

4.12.5. Du­blet­ne gru­pe re­či sa pro­me­nom e/i.

4.12.5.1. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom od re­či iz la­tin­skog je­zi­ka ko­je sa­dr­že sa­mo­
gla­snik e.

arest nlat. ar­re­stum ari­šte (arešt)
are­stant lat. ar­re­stans ari­štant
are­sta­nac* lat. ar­re­stans ari­šta­nac (are­šta­nac)
ar­mi­ja lat. ar­ma ar­me­ja
ate­sta­ci­ja lat. at­te­sta­tio ati­šta­ci­ja (ate­šta­ci­ja)
vo­lon­ter lat. vo­lun­ta­ri­us vo­len­tir vo­lon­tir

176
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

de­sti­li­ra­ti (se) lat. de­stil­la­re dis­ti­li­ro­va­ti se
ko­re­spon­dent lat. cor­re­spon­dens ko­ri­spo­dent (ko­re­špon­dent)
ko­re­spon­den­ci­ja lat. cor­re­spon­den­tia ko­ri­spon­den­ci­ja (ko­re­spo­den­ci­ja)
(ko­re­špon­den­ci­ja)
li­ni­ja lat. li­nea li­nea
pro­te­sti­ra­ti lat. pro­te­sta­ri pro­ti­sti­ro­va­ti
ce­du­lja lat. sche­du­la ci­du­la
ce­re­mo­ni­ja lat. ca­e­re­mo­nia, ce­ri­mo­ni­ja
ca­e­ri­mo­nia

U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem re­či ar­mi­ja i li­ni­ja, sa­mo­gla­snik e se za­dr­ža­va, dok se me­đu
boč­nim sva­ke od­go­va­ra­ju­će gru­pe re­dov­no po­ja­vlju­je i ob­lik u ko­me se na­ve­de­ni sa­mo­gla­
snik za­me­nju­je sa­mo­gla­sni­kom i. U osnov­nom ob­li­ku ar­mi­ja sa­mo­gla­snik e za­me­njen je
sa­mo­gla­sni­kom i, dok se u boč­nom ob­li­ku ja­vlja e pre­ma ob­li­ku iz fran­cu­skog je­zi­ka kao
pre­no­si­o­ca. I u osnov­nom ob­li­ku li­ni­ja ja­vlja se i, pre­ma ob­li­ku iz ne­mač­kog je­zi­ka kao
pre­no­si­o­ca (Клајн–Шип­ка 2007: 705), dok se u boč­nom ču­va e pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku.
Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma ja­vlja­ju se re­či sa sa­mo­gla­sni­kom i pre­ma ob­li­ci­ma iz ita­li­jan­skog
kao pre­no­si­o­ca (npr. ko­ri­spo­dent, ko­ri­spon­den­ci­ja), ali i one u ko­ji­ma je iz­vr­še­na sit­na pro­
me­na u srp­skom je­zi­ku (npr. dis­ti­li­ro­va­ti se, pro­ti­sti­ra­ti). U osnov­nom ob­li­ku ce­du­lja e se
ču­va pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku, u re­či ko­ja je u srp­ski ušla pre­ko ita­li­jan­skog, ve­ne­ci­jan­skog
i sred­njo­ne­mač­kog ob­li­ka (Skok 1971: 255; Клајн–Шип­ка 2007: 1430). U boč­nom ob­li­ku
ci­du­la e se za­me­nju­je sa i pre­ma fo­net­skoj pro­me­ni ẹ > i (Skok 1971: 255). Osnov­ni ob­lik
ce­re­mo­ni­ja na­stao je pre­ma sta­ri­jem ob­li­ku iz­vor­ne re­či, a boč­ni pre­ma ka­sni­jem. Ve­ći broj
osta­lih boč­nih ob­li­ka na­stao je usled dru­gih gla­sov­nih pro­me­na (npr. arešt, ate­šta­ci­ja)25.

4.12.5.2 Bli­ska pret­hod­nim je du­blet­na gru­pa sa pro­me­nom e/i pre­ma re­či po­re­klom
iz grč­kog je­zi­ka sa sa­mo­gla­sni­kom ε (ĕ).

okean grč. ᾽ΩκεανÒς okian

Osnov­ni ob­lik na­stao je pre­ma iz­vor­noj re­či, a u boč­nom se ja­vlja i.

4.12.6. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa pro­me­nom e/o.

ha­me­leon grč. ca­ma­ilšwn ha­mo­leon

U osnov­nom ob­li­ku ču­va se sa­mo­gla­snik e pre­ma iz­go­vo­ru grč­kog dvo­gla­sni­ka ai
(Пра­во­пис 1960: 132), dok je u boč­nom za­me­njen sa­mo­gla­sni­kom o.

25 Vi­di 4.15.5.

177
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.12.7. Du­blet­na gru­pa sa pro­me­nom i/a.

kom­pli­ment lat. com­ple­men­tum kom­pla­ment (kon­pli­ment)
fr. com­pli­ment26

Sa­mo­gla­snik i ču­va se u osnov­nom ob­li­ku ko­ji je pre­ma re­či iz la­tin­skog je­zi­ka ušla u
špan­ski, po­tom u fran­cu­ski, ko­ji je je­zik pre­no­si­lac na­ve­de­ne re­či u srp­ski je­zik (Клајн–
Шип­ка 2007: 635). U pr­vom boč­nom ob­li­ku do­šlo je do na­ve­de­ne sit­ne pro­me­ne sa­mo­
gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku.

4.12.8. Du­blet­ne gru­pe sa pro­me­nom i/e.

an­ti­lop grč. ¢νθÒλωψ, an­te­lop
lat. an­ti­lo­pa
dis­kre­ci­ja lat. di­scre­tio de­škre­ci­ja (di­škre­ci­ja)
ko­li­ba grč. καλÚβη ko­le­ba
ko­me­sar nlat. com­mis­sa­ri­us ko­mi­sar
ko­mi­si­ja lat. com­mis­sio, ko­me­si­ja
le­gi­ja lat. le­gio, le­gion-is le­geon (le­gion)
me­di­ci­na lat. me­di­ci­na me­de­ci­na
ofi­cir lat. of­fi­ci­um, ofi­cer (ovi­cir)
sr­lat. of­fi­ci­a­ri­us ,
27

fr. of­fi­ci­er28
pri­vi­le­gi­ja lat. pri­vi­le­gi­um pre­ve­le­gi­ja pre­ve­le­ći­ja
pre­fe­le­ći­ja pri­ve­le­gi­jum
(pri­vi­le­đi­ja)
(pri­ vi­le­
gi­jum)
pri­vi­le­gij­ski lat. pri­vi­le­gi­a­lis pri­ve­le­đir­ski
pri­vi­le­gi­ra­ti lat. pri­vi­le­gi­a­re pre­ve­le­ći­ra­ti
re­zi­den­ci­ja lat. re­si­den­tia re­ze­den­ci­ja (re­si­den­ci­ja)
re­zi­do­va­ti lat. re­si­de­re re­ze(de)nstvo­va­ti

Ne­ma­li je broj du­blet­nih gru­pa re­či pre­ma na­ve­de­noj pro­me­ni sa­mo­gla­sni­ka. U
osnov­nim ob­li­ci­ma, sem re­či ko­me­sar, pre­ma fran­cu­skom kao je­zi­ku pre­no­si­o­cu (Клајн–
Шип­ка 2007: 631), sa­mo­gla­snik i se ču­va. Boč­ni ob­lik ko­mi­sar do­šao je iz ne­mač­kog je­zi­
ka (Клајн–Шип­ка 2007: 631). Me­đu osta­lim boč­nim ob­li­ci­ma, sem onih u ko­ji­ma se ja­

26 Клајн–Шип­ка 2007: 635.
27 Клајн–Шип­ка 2007: 869.
28 Isto.

178
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vlja­ju dru­ge fo­net­ske (npr. ovi­cir, re­si­den­ci­ja), po­ja­vlju­ju se re­či u ko­ji­ma se i za­me­nju­je sa
e. Do ove fo­net­ske pro­me­ne do­la­zi u re­či­ma ko­je su u srp­ski ušle pre­ko je­zi­ka pre­no­si­la­ca, ali
mno­go če­šće usled sit­nih pro­me­na sa­mo­gla­sni­ka29 (de­škre­ci­ja, ko­le­ba, ko­me­si­ja, me­de­ci­na,
pre­ve­le­gi­ja, pre­ve­le­ći­ja, pre­fe­le­ći­ja, pri­ve­le­đir­ski, pre­ve­le­ći­ra­ti, re­ze­den­ci­ja, re­ze[­de]nstvo­va­ti).

4.12.9. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa pro­me­nom i/u.

ki­pa­ris grč. κυπ£ρισσος, ku­pres
lat. cu­pres­sus

U osnov­nom ob­li­ku i se ču­va pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku iz grč­kog je­zi­ka, a u boč­nom se
ja­vlja u pre­ma ob­li­ku iz la­tin­skog je­zi­ka.

4.12.10. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa pro­me­nom o/a.

apo­te­ka grč. ¢ποθ»κη apa­te­ka (apo­ti­ka)
apo­te­kar grč. ¢ποθ»κη, apa­te­kar (apo­ti­kar)
lat. apot­he­ca­ri­us
ok­to­pod grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος ak­ta­pod
oh­to­pod* grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος oh­ta­pod

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma sa­mo­gla­snik o se ču­va. Boč­ni ob­li­ci apa­te­ka i apa­te­kar
na­sta­li su usled sit­ne sa­mo­gla­snič­ke pro­me­ne, a apo­ti­ka i apo­ti­kar usled ra­ni­je na­ve­de­ne
fo­net­ske pro­me­ne30. U tre­ćoj gru­pi ne­ko­li­ko je boč­nih ob­li­ka. Ob­lik u ko­me je po­čet­ni
sa­mo­gla­snik o za­me­njen sa a bal­kan­ski je gre­ci­zam (Skok 1971: 15), dok su pre­o­sta­la dva
boč­na ob­li­ka na­sta­la pre­ma no­vo­grč­kom (kt > ht) (Skok 1971: 15), i oni bi sa­mi mo­gli da
či­ne no­vu du­blet­nu gru­pu pre­ma pro­me­ni o/a (oh­to­pod/oh­ta­pod).

4.12.11. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom o/e.

vo­lon­ter lat. vo­lun­ta­ri­us vo­len­tir (vo­lon­tir)
fr. vo­lon­ta­i­re

U osnov­nom ob­li­ku re­či ko­ja je u srp­ski je­zik ušla pre­ma fran­cu­skom (Клајн–Шип­ка
2007: 266), o u sred­njem slo­gu se za­dr­ža­va, dok se u pr­vom boč­nom za­me­nju­je sa­mo­gla­
sni­kom e.

29 Ивић 1991: 101.
30 Vi­di 4.2.

179
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.12.12. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom o/u.

pro­to­kol grč. prwtÒkol­lon pro­to­kul
lat. pro­to­col­lum
ru­zma­rin lat. ros ma­ri­nus, ro­sma­rin ro­zma­rin
ital. ve­nec. ro­sma­ri­no

U pr­vom osnov­nom ob­li­ku ču­va se o, a u boč­nom je za­vr­šni sa­mo­gla­snik o za­me­njen
sa­mo­gla­sni­kom u. U osnov­nom ob­li­ku dru­ge gru­pe sa­mo­gla­snik o za­me­njen je sa­mo­gla­
sni­kom u, a u boč­nim ob­li­ci­ma (ro­sma­rin, ro­zma­rin) sa­mo­gla­snik o se ču­va pre­ma ita­li­
jan­skom ve­ne­ci­jan­skom (Клајн–Шип­ка 2007: 1090) i ne­mač­kom je­zi­ku.

4.12.13. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom u/e.

ko­šu­lja lat. ca­su­la ko­še­lja

U osnov­nom ob­li­ku ču­va se su­gla­snik u, dok je boč­nom ob­li­ku do­šlo je do sit­ne pro­
me­ne su­gla­sni­ka.

4.12.14. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom u/i.

ma­nu­fak­tu­ra lat. ma­nu­fac­tus, ma­ni­fak­tu­ra
sr­lat. ma­nu­fac­tu­ra,
ma­ni­fac­tu­ra

U osnov­nom ob­li­ku sa­mo­gla­snik u se ču­va, dok je boč­ni ob­lik sa sa­mo­gla­sni­kom i
ume­sto u na­stao pre­ma boč­nom ob­li­ku u la­tin­skom je­zi­ku (ma­ni­fac­tu­ra)31.

4.12.15. Du­blet­ne gru­pe re­či pre­ma pro­me­ni u/o.

re­gu­lar­ni lat. re­gu­la­ris, re­go­lar­ni
ital. re­go­la­re
fa­bu­la lat. fa­bu­la, fa­vo­la
ital. fa­vo­la
cir­ko[n]stan­ca lat. cir­cum­stan­tia, cir­kum­štan­ci­ja
ital. cir­co­stan­za

31 Ma­re­vić 2000: 1857.

180
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U osnov­nim ob­li­ci­ma re­gu­lar­ni i fa­bu­la ču­va se sa­mo­gla­snik u, dok se u nji­ho­vim
boč­nim po­ja­vlju­je o pre­ma ob­li­ci­ma iz ita­li­jan­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca. Po­sled­nji du­
blet­ni par na­stao je na isti na­čin s tim što je ob­lik pre­ma ita­li­jan­skom kao pre­no­si­o­cem, i
sam du­blet­ni, na­ve­den kao osnov­ni, a ob­lik cir­kum­štan­ci­ja, pre­ma la­tin­skom, ali u ob­li­ku
ko­ji je u srp­ski ušao pre­ko ne­mač­kog, na­ve­den je kao boč­ni.

4.12.16. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka ko­je se gra­de pre­fik­som
prae (Клајн 2002: 201).

pre­fekt lat. pra­e­fec­tus pro­fekt
pre­ju­di­ci­ja lat. pra­e­i­u­di­ci­um pri­ju­di­ci­ja

U oba osnov­na ob­li­ka na­ve­de­ni pre­fiks iz­go­va­ra se pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru
la­tin­skog je­zi­ka (ae > e), dok se u du­blet­nim ob­li­ci­ma ja­vlja­ju sa­mo­gla­sni­ci o i i.

4.13. Du­blet­ne gru­pe re­či u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je sa­mo­gla­snik ma­nje.

audi­jen­ci­ja lat. audi­en­tia auden­ci­ja
ki­pa­ris grč. κυπ£ρισσος, ku­pres
lat. cu­pres­sus
pre­de­ce­sor lat. pra­e­de­ces­sor pred­ce­sor
re­kre­a­ci­ja lat. rec­re­a­tio re­kra­ci­ja re­gra­ci­ja

U boč­nim ob­li­ci­ma auden­ci­ja, pred­ce­sor, re­kra­ci­ja i re­gra­ci­ja sa­mo­gla­snik se gu­bi
usled sit­ne pro­me­ne u srp­skom je­zi­ku. Ka­ko se u re­či auden­ci­ja gu­bi sa­mo­gla­snik i, ne­ma
po­tre­be za ume­ta­njem su­gla­sni­ka j iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka, kao što je uči­nje­no u osnov­nom
ob­li­ku audi­jen­ci­ja. U osnov­nom ob­li­ku ki­pa­ris sa­mo­gla­snik a se ču­va pre­ma iz­vor­noj re­či,
a u boč­nom se gu­bi pre­ma ob­li­ku ko­ji je u srp­ski ušao pre­ko la­tin­skog je­zi­ka kao pre­no­
si­o­ca.

4.14. Du­blet­ne gru­pe ko­je su na­sta­le usled pro­me­na ko­je se ti­ču su­gla­sni­ka ili su­gla­
snič­kih gru­pa usled uti­ca­ja je­zi­ka pre­no­si­la­ca, ili ka­da su za­be­le­že­ne sit­ni­je po­ja­ve ko­je se
ti­ču su­gla­sni­ka i ko­je ni­su ve­za­ne – ili ni­su strikt­no ve­za­ne – za su­gla­snič­ke gru­pe (Ивић
1991: 113).

4.14.1. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka χ (h).

ma­ši­na grč. mhcan», ma­hi­na
lat. mac­hi­na
mo­nar­hski grč. mÒnarcoj mo­nar­še­ski

181
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

lat. mo­nar­cha
mo­šus grč. mÒscoj, mos­hus
sr­lat. moschus

Osnov­ni ob­li­ci ma­ši­na grč­kog je po­re­kla, ali je u srp­ski je­zik ušao pre­ko ne­mač­kog
je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca. Put je bio du­ga­čak, a pre­no­si­la­ca ne­ko­li­ko (grč­ki → la­tin­ski → fran­
cu­ski → ne­mač­ki → srp­ski)32. Pre­ko ne­mač­kog u srp­ski je ušao i osnov­ni ob­lik mo­šus, kao
i boč­ni mo­nar­še­ski, pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­snič­ke gru­pe ch, pre­u­ze­te iz ob­li­ka na­ve­de­nih
re­či u la­tin­skom je­zi­ku. U od­go­va­ra­ju­ćim du­blet­nim osnov­nim i boč­nim ob­li­ci­ma iz­vor­ni
su­gla­snik h se ču­va.

4.14.2. Du­blet­na gru­pa pre­ma re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa osno­vom na -ντ (-nt)
(Пра­во­пис 1960: 140).

dra­kon grč. δρ£κων, dra­kont dra­kond
gen. δρ£κοντος

Osnov­ni ob­lik za­dr­žao je ob­lik pre­ma no­mi­na­ti­vu iz­vor­ne re­či, a boč­ni su u srp­ski
je­zik ušli u ob­li­ku či­ste osno­ve (Пра­во­пис 1960: 140). Pr­vi boč­ni ob­lik je na­stao pre­ma
kla­sič­nom iz­go­vo­ru i za­dr­žao je iz­vor­ni ob­lik, a dru­gi je na­stao pre­ma no­vo­grč­kom iz­go­
vo­ru su­gla­snič­ke gru­pe -ντ (Су­че­вић 1914: 482)33.

4.14.3. Du­blet­na gru­pa od re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka u ko­joj se na­la­zi su­gla­snik
τ (t).

ko­mad ngrč. komm£ti(on) ko­mat34

U boč­nom ob­li­ku ču­va se za­vr­šno t pre­ma sta­ro­srp­skom ob­li­ku (Skok 1972: 131), a u
osnov­nom na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­njen je su­gla­sni­kom d.

32 Клајн–Шип­ка 2007: 743.
33 Su­če­vić u Do­si­te­je­vim de­li­ma be­le­ži i dru­ge du­ble­te ove vr­ste npr. „An­disθena [...] ali od­mah za­tim
An­ti­ste­ne!” (Су­че­вић 1914: 482).
34 U Do­si­te­je­vim de­li­ma Su­če­vić pri­me­ću­je ne­do­sled­no­sti, od­no­sno du­ble­te i u ve­zi sa ovom fo­net­skom
pro­me­nom, upra­vo u ve­zi sa na­ve­de­nom du­blet­nom gru­pom. Do­si­tej, na­vo­di Su­če­vić (1914: 482), dva
pu­ta na­vo­di reč ko­mad i dva pu­ta ko­mat.

182
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.14.4. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka b u re­či­ma po­re­klom iz la­tin­skog
je­zi­ka.

fa­bu­la lat. fa­bu­la, fa­vo­la
ital. fa­vo­la
(gu­ber­na­tor) lat. gu­ber­na­tor, gu­ver­ner gu­ber­ner
fr. go­u­ver­ne­ur35
gu­ber­ni­ja lat. gu­ber­ni­um gu­ver­ne­ment (gu­ber­ni­jum)

U osnov­nim ob­li­ci­ma za­dr­ža­va se su­gla­snik b, dok se u boč­nim za­me­nju­je su­gla­sni­
kom v u onim re­či­ma ko­je su pre­u­ze­te iz ita­li­jan­skog i fran­cu­skog je­zi­ka. Osnov­ni ob­li­ci
gu­ber­na­tor i gu­ber­ni­ja u srp­ski je­zik sti­gli su pre­ko ru­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Клајн–
Шип­ка 2007: 309). U boč­nim ob­li­ci­ma gu­ver­ner i gu­ver­ne­ment ja­vlja se v jer je ga­li­ci­zam
gu­ver­ner na­stao pre­ma grč­kom ob­li­ku re­či (Клајн 1998: 78).

4.14.5. Du­blet­ne gru­pe re­či uglav­nom po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, pre­ma iz­go­vo­ru
su­gla­sni­ka s is­pred p, t ili k (Пра­во­пис 1993: 226).

arest nlat. ar­ re­stum arešt
are­stant lat. ar­re­stans ari­štant
are­sta­nac* lat. ar­re­stans are­šta­nac ari­šta­nac
are­sti­ra­nje lat. ar­re­sta­re ari­štan­ci­ja (are­sto­va­nje)
are­sto­va­ti* lat. ar­re­sta­re are­što­va­ti ari­što­va­ti
atest lat. at­te­sta­ri ate­štat (ate­stat)
ate­sta­ci­ja lat. at­te­sta­tio ate­šta­ci­ja ati­šta­ci­ja
de­spe­rat lat. de­spe­ra­tus, de­spe­ra­tio de­špe­rat
dis­kre­ci­ja lat. di­scre­tio di­škre­ci­ja de­škre­ci­ja
di­strikt lat. dis­tric­tum di­štrikt
eska­dra lat. ex-qu­a­dra, šp. eška­dra
eska­dron lat. ex-qu­a­dra, fr. eška­dron
in­spek­tor lat. in­spec­tor in­špek­tor
in­stan­ci­ja lat. in­stan­tia in­štan­ci­ja
in­struk­ci­ja lat. in­struc­tio in­štruk­ci­ja
in­stru­ment lat. in­stru­men­tum in­štru­ment
in­stru­men­tal­ni lat. in­stru­men­ta­lis in­štru­men­tal­ni
kon­skrip­ci­ja lat. con­scrip­tio kon­škrip­ci­ja
kon­sti­tu­ci­ja lat. con­sti­tu­tio kon­šti­tu­ci­ja
kon­fi­ska­ci­ja lat. con­fi­sca­tio kon­fi­ška­ci­ja

35 Клајн–Шип­ка 2007: 309.

183
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ko­re­spon­dent lat. cor­re­spon­dens ko­re­špon­dent (ko­ri­spo­dent
ko­re­spon­den­ci­ja lat. cor­re­spon­den­tia ko­re­špon­den­ci­ja (ko­re­spo­den­ci­ja)
(ko­ ri­
spon­den­ci­ ja)
ko­re­spon­di­ra­ti lat. cor­re­spon­de­re ko­re­špon­di­ra­ti
mi­kro­skop grč. μικρÒς, σκοπšο, mi­kro­škop
lat. mic­ro­sco­pi­um
pa­šte­ta nlat. pa­sta­ta pa­ste­ta
per­spek­ti­va lat. per­spec­ti­va per­špek­tiv
re­spekt lat. re­spec­tus re­špekt
re­sta­u­ra­ci­ja lat. re­sta­u­ra­tio re­šta­u­ra­ci­ja
spe­ku­lant lat. spe­cu­lans špe­ku­lant
spe­ku­la­ci­ja lat. spe­cu­la­tio špe­ku­la­ci­ja
spe­ci­fi­ka­ci­ja nlat. spe­ci­fi­ca­tio špe­ci­fi­ka­ci­ja
spi­ri­tu­al­ni lat. spi­ri­tu­a­lis špi­ri­tu­al­ni
sta­tua lat. sta­tua šta­tua
sta­tu­ra lat. sta­tu­ra šta­tu­ra
sta­tut lat. sta­tu­tum šta­tu­tum
sta­ci­ja lat. sta­tio šta­ci­ja
stil grč. στÚλος, štil
lat. sti­ lus
sti­pen­di­ja lat. sti­pen­di­um šti­pen­di­ja
sti­pen­di­jum* lat. sti­pen­di­um šti­pen­di­jum
stu­di­ra­ti lat. stu­de­re štu­di­ra­ti
sup­stan­ci­ja lat. sub­stan­tia sup­štan­ci­ja
ho­spi­tal lat. ho­spi­ta­lis ho­špi­tal(lj)
cir­ko[n]stan­ca lat. cir­cum­stan­tia, cir­kum­štan­ci­ja
ital. cir­co­stan­za

U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik s u na­ve­de­nim su­gla­snič­kim gru­pa­ma se ne me­nja.
Iz­u­ze­tak je osnov­ni ob­lik pa­šte­ta36, ko­ji je na­stao na isti na­čin kao i boč­ni ob­li­ci osta­lih
gru­pa u ko­ji­ma je su­gla­snik s za­me­njen su­gla­sni­kom š. U boč­nim pak ob­li­ci­ma su­gla­snik
s is­pred na­ve­de­nih su­gla­sni­ka pre­ma ne­mač­kom iz­go­vo­ru pre­la­zi u š.

4.14.6. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s u re­či­ma ko­je su u srp­ski je­zik
ušle i pre­ko ma­đar­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca (Пра­во­пис 1993: 223).

36 La­tin­ski > ita­li­jan­ski > ne­mač­ki > srp­ski (Клајн–Шип­ка 2007: 908).

184
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

in­te­res lat. in­te­res­se in­ter­eš37
no­ta­ri­jus* lat. no­ta­ri­us no­ta­ri­juš no­ta­roš
per­so­na lat. per­so­na per­šo­na
sma­ragd grč. σμ£ραγδος šma­ragd

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma ču­va se s pre­ma iz­vor­noj re­či, pa i u re­či sma­ragd, ko­ja je
u srp­ski je­zik ušla iz ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Клајн–Шип­ка 2007: 1150). Me­đu
boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­pe re­dov­no se po­ja­vlju­ju re­či ko­je su u srp­ski sti­gle iz ma­đar­
skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca.

4.14.7. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom z/c.

pro­vi­zor lat. pro­vi­sor pro­vi­cur (pro­vi­zer)
(pro­ vi­zur)

U osnov­nom i u dva boč­na ob­li­ci­ka s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka iz­go­va­ra se pre­ma tra­di­
ci­o­nal­nom la­tin­skom iz­go­vo­ru, dok se u jed­nom boč­nom ob­li­ku, pre­ma ne­mač­kom kao
je­zi­ku pre­no­si­o­cu na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­nju­je sa c.

4.14.8. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka pre­ma iz­go­vo­ru su­
gla­sni­ka g is­pred sa­mo­gla­sni­ka e ili i.

ge­ne­ral lat. ge­ne­ra­lis đe­ne­ral dže­ne­ral
ge­ne­ral­ni lat. ge­ne­ra­lis đe­ne­ral­ni
lo­gi­ka grč. λογικ», lo­đi­ka
lat. lo­gi­ca
ma­gi­ster lat. ma­gi­ster ma­đi­ster
ma­gi­strat lat. ma­gi­stra­tus ma­đi­strat
ma­gi­če­ski grč. μ£γος, μαγικÒς, ma­đi­če­ski
lat. ma­gus, ma­gi­cus
ori­gi­nal lat. ori­gi­na­lis ori­đi­nal
pri­vi­le­gi­ja lat. pri­vi­le­gi­um pri­vi­le­đi­ja (pre­ve­le­gi­ja)
pre­ve­le­ći­ja (pri­vi­le­gi­jum)
pre­fe­le­ći­ja (pri­ve­le­gi­jum)
pri­vi­le­gij­ski lat. pri­vi­le­gi­a­lis pri­ve­le­đir­ski
pri­vi­le­gi­ra­ti lat. pri­vi­le­gi­a­re pre­ve­le­ći­ra­ti

37 „(h)in­ter­eš... sa -š < lat. s pre­ma madž. iz­go­vo­ru” (Skok 1971: 726).

185
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik g is­pred na­ve­de­nih sa­mo­gla­sni­ka osta­je, pre­ma
grč­kom kao i pre­ma tra­di­ci­o­nal­nim la­tin­skom iz­go­vo­ru tog su­gla­sni­ka. Me­đu boč­nim
ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju ob­li­ci u ko­ji­ma se uglav­nom pre­ma ita­li­jan­skom iz­go­vo­ru (Skok
1971: 559; 1972: 565 itd.) ume­sto g po­ja­vlju­je đ.38 Uoč­lji­ve su i va­ri­jan­te boč­nih ob­li­ka
sa su­gla­sni­kom ć ume­sto g (pre­ve­le­ći­ja, pre­fe­le­ći­ja) kao i je­di­ni boč­ni ob­lik pre­ve­le­ći­ra­ti.
Za­be­le­žen je i je­dan od boč­nih ob­li­ka u ko­me se su­gla­snik g sa dž (dže­ne­ral), ko­ji sti­že iz
tur­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca (Skok 1971: 559).

4.14.9. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka pre­ma pro­me­ni li­kvid­nih kon­
so­na­na­ta.

fru­la grč. φλοι£ρι(ον), flu­ra
ngrč. φλογšρα,
rum. flu­ er

U osnov­nom ob­li­ku, u od­no­su na ob­lik iz ru­mun­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Skok
1971: 533; Ивић 1998: 13), iz­vr­še­na je me­ta­te­za li­kvid­nih kon­so­na­na­ta l i r (Skok 1971:
533), dok u boč­nom ob­li­ku na­ve­de­na pro­me­na ni­je iz­vr­še­na.

4.14.10. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka u ko­ji­ma u boč­nim
ob­li­ci­ma do­la­zi do asi­mi­la­ci­je li­kvid­nih kon­so­na­na­ta.

kli­stir grč. klust»r kri­stir
fa­mi­li­jar­ni lat. fa­mi­li­a­ris fa­mi­li­jal­ni

U pr­voj gru­pi l se asi­mi­lu­je sa r u re­či grč­kog po­re­kla, a u dru­goj r sa l pre­ma re­či la­
tin­skog po­re­kla.

4.14.11. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka pre­ma pro­me­ni
k/g.

ostri­ga grč. Ôstreon ostri­ka
(dem. Ñstr…da)
re­kre­a­ci­ja lat. rec­re­a­tio re­gra­ci­ja (re­kra­ci­ja)

38 U ve­zi sa na­ve­de­nom fo­net­skom pro­me­nom Su­če­vić o Do­si­te­ju ka­že i sle­de­će: „Dal­ma­ci­ja mu je bi­la
vre­lo ži­vo­ta i či­stog na­rod­nog go­vo­ra, iz ko­je­ga je on ne­po­sred­no cr­pao [...] že­lja, mo­žda, da ne bu­de iz­van
ko­la sla­ve­no­srp­skih pi­sa­ca, ko­je je ce­nio, i uti­ca­ji tu­đih je­zi­ka za­mu­ti­še ga sa­svim (Су­че­вић 1914: 473).”
Isto ta­ko: „Iz ta­li­jan­skog je opet je­zi­ka uzeo mno­go re­či, ko­je su, kao i da­nas što je, cir­ku­li­ra­le u ži­vom na­
rod­nom go­vo­ru dal­ma­tin­skom” (ibid.: 474).

186
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osnov­ni ob­lik ostri­ga sa g na­stao je pre­ma ve­ne­ci­jan­skom ob­li­ku ostre­ga, a boč­ni sa k
pre­ma ita­li­jan­skom ostri­ca (Skok 1972: 573). U boč­nom ob­li­ku re­gra­ci­ja iz­vr­še­na je sit­na
pro­me­na su­gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku.

4.14.12. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom m/n.

kom­pli­ment lat. com­ple­men­tum, kon­pli­ment (kom­pla­ment)
fr. com­pli­ment
nim­fa grč. nÚmfh nin­fa
cim­ba­la grč. kÚmba­lon cin­bu­la

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik m se pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku re­či ču­va, a me­đu
boč­nim sva­ke gru­pe po­ja­vlju­ju se i ob­li­ci sa su­gla­sni­kom n. Do ove pro­me­ne do­šlo je usled
sit­ni­jih pro­me­na u srp­skom je­zi­ku (kom­pli­ment/kon­pli­ment) (Ивић 1991: 113), ili pre­ma
ob­li­ci­ma iz je­zi­ka pre­no­si­la­ca (npr. nim­fa/nin­fa pre­ma ita­li­jan­skom) (Клајн 1966: 434).

4.14.13. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom v/f.

va­ka­ci­ja lat. va­ca­tio fa­ka­ci­ja
vi­o­le­tov* lat. vi­o­la, fr. fi­o­le­to­vi
pri­vi­le­gi­ja lat. pri­vi­le­gi­um pre­fe­le­ći­ja (pre­ve­le­gi­ja)
(pri­vi­le­đi­ja) (pre­ve­le­ći­ja)
(pri­vi­le­gi­jum) (pri­ve­le­gi­jum)

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma v se ču­va, dok se me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­pe po­
ja­vlju­ju i re­či sa su­gla­sni­kom f usled sit­ni­jih pro­me­na u srp­skom ili pod uti­ca­jem ne­mač­
kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (npr. fi­o­le­to­vi pre­ma ne­mač­kom iz­go­vo­ru re­či ko­ja je u taj je­zik
sti­gla pre­ko ita­li­jan­skog i fran­cu­skog) (Клајн–Шип­ка 2007: 262).

4.14.14. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka pre­ma pro­me­ni f/v.39

ofi­cir lat. of­fi­ci­um, ovi­cir
sr­lat. of­fi­ci­a­ri­us,
fr. of­fi­ci­er
sa­tis­fak­ci­ja lat. sa­tis­fac­tio sa­ti­svak­ci­ja
fun­da­ment lat. fun­da­men­tum vun­da­ment

39 O ovoj pro­me­ni u Do­si­te­je­vim de­li­ma Su­če­vić (Су­че­вић 1914: 484) ka­že: „Kons. f na­la­zi se, gde mu je
me­sto; ret­ko se za­me­nju­je sa v...”

187
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­ve­de­ne gru­pe na­sta­le su od re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, ko­je sa­dr­že su­gla­snik
f, ko­je­ga „ni­je bi­lo u pra­slo­ven­skim re­či­ma, ali su me­đu­je­zič­ki do­di­ri stal­no za­si­pa­li naš
je­zik [...] re­či­ma sa f” (Ивић 1991: 103). U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik f se ču­va, dok je u
boč­nim na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­njen su­gla­sni­kom v. Boč­ni ob­lik ovi­cir Ivić (ibid.) na­vo­di
kao reč no­vi­jeg po­re­kla, po­čet­kom de­vet­na­e­stog ve­ka već do­bro pri­la­go­đe­nu.

4.14.15. Du­blet­ne gru­pe u ko­ji­ma se su­gla­snik b usled asi­mi­la­ci­je za­me­nju­je su­gla­
sni­kom p.

pu­bli­ci­ra­ti lat. pu­bli­ca­re pu­pli­ci­ra­ti
pu­blič­ni lat. pu­bli­cus pu­plič­ni
pu­blič­no lat. pu­bli­cus pu­plič­no
re­pu­bli­ka lat. res pu­bli­ca re­spu­pli­ka
re­pu­bli­ka­nac lat. res pu­bli­ca re­spu­pli­ka­nac (re­spu­bli­ka­nac)

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik b se ču­va, dok se u boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­
pe, usled na­ve­de­ne gla­sov­ne pro­me­ne, po­ja­vlju­ju ob­li­ci sa su­gla­sni­kom p.

4.14.16. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka pre­ma jed­na­če­nju po zvuč­
no­sti.

sup­ti­li­tet lat. sub­ti­li­tas sub­ti­li­tet

U boč­nom ob­li­ku na­ve­de­na gla­sov­na pro­me­na, oče­ki­va­na i kod re­či stra­nog po­re­kla
(Пра­во­пис 1960: 136), ni­je iz­vr­še­na.

4.14.17. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom l/lj.

ce­du­lja lat. sche­du­la ci­du­la

U boč­nom ob­li­ku se za­dr­ža­va l pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku, dok je taj su­gla­snik u osnov­
nom ob­li­ku za­me­njen sa lj.

4.15. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka u ko­ji­ma se gu­bi su­gla­snik.

nun­ci­jus lat. nun­ti­us un­ci­jus
punkt lat. pun­ ctum punt
re­pu­bli­ka lat. res pu­bli­ca re­spu­blik re­spu­pli­ka
re­pu­bli­ka­nac lat. res pu­bli­ca re­spu­bli­ka­nac re­spu­pli­ka­nac
re­pu­bli­kan­ski lat. res pu­bli­ca re­spu­bli­kan­ski

188
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ko­me­di­jan­ka grč. κωμωδ…α ko­me­di­jant­ka
kon­tent lat. con­ten­tus kon­ten
ko­re­spon­dent lat. cor­re­spon­dens ko­ri­spo­dent (ko­re­špon­dent)
ko­re­spon­den­ci­ja lat. cor­re­spon­den­tia ko­re­spo­den­ci­ja (ko­re­špon­den­ci­ja)
(ko­ri­spon­den­ci­ja)

U osnov­nim ob­li­ci­ma pod­jed­nak je broj re­či sa gu­blje­njem su­gla­sni­ka i bez nje­ga. Do
gu­blje­nja su­gla­sni­ka (s) do­la­zi u svim osnov­nim ob­li­ci­ma re­či istog po­re­kla (res pu­bli­ca),
jer su na­sta­li pre­ma ob­li­ku iz fran­cu­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca, dok se u boč­nim ob­li­ci­ma
ču­va su­gla­snik s iz iz­vor­ne re­či res. U osnov­nom ob­li­ku ko­me­di­jan­ka gu­blje­nje su­gla­sni­ka
t sit­na je pro­me­na u srp­skom je­zi­ku. U boč­nim ob­li­ci­ma osta­lih du­blet­nih gru­pa do­la­zi
do gu­blje­nja su­gla­sni­ka usled po­ja­ve sit­nih pro­me­na u srp­skom je­zi­ku (npr. ko­re­spon­dent/
ko­ri­spo­dent) ili pre­ma ob­li­ci­ma iz je­zi­ka pre­no­si­la­ca (npr. punkt/punt, pre­ma ita­li­jan­skom
je­zi­ku kao pre­no­si­o­cu).

4.16. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka pre­ma stal­no­sti su­gla­sni­ka h
iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka.

sub­tra­hi­ra­ti lat. sub­tra­he­re sub­tra­i­ra­ti

U osnov­nom ob­li­ku h se ču­va dok u boč­nom is­pa­da.40

4.17. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je
su­gla­snik vi­še.

du­plo lat. du­plex, du­plus du­plom
ko­me­di­ja grč. kwmwd…a, ko­men­di­ja
lat. co­mo­e­dia

U boč­nim ob­li­ci­ma, kao sit­na po­ja­va ve­za­na za su­gla­sni­ke, ja­vlja se su­gla­snik vi­še
(Ивић 1991: 113).

5. Za­klju­čak
5.1. Pre­ma fo­net­skim pro­me­na­ma, du­blet­ne gru­pe re­či u ovo­me ra­du po­de­lje­ne su
u 238 po­je­di­nač­nih gru­pa. Po­je­di­ne gru­pe po­ja­vlju­ju se dva ili vi­še pu­ta, bu­du­ći da se u
nji­ma po­ja­vlju­je ve­ći broj boč­nih ob­li­ka, u ko­ji­ma su iz­vr­še­ne raz­li­či­te fo­net­ske pro­me­ne
u od­no­su na osnov­ni ob­lik.

40 O ne­stal­no­sti su­gla­sni­ka h vi­di Ивић 1991: 108, 110.

189
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.2. Fo­net­ske pro­me­ne u na­ve­de­nim du­blet­nim gru­pa­ma i pod­gru­pa­ma re­či u naj­ve­
ćoj me­ri mo­gu se po­de­li­ti na dve osnov­ne gru­pe:
1. pro­me­ne ko­je su na­sta­le pre­ma iz­me­nje­nom iz­go­vo­ru sa­mo­gla­sni­ka, dvo­gla­sni­ka ili
su­gla­sni­ka re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka i pro­me­ne ko­je su na­sta­le pre­ma tra­di­ci­o­
nal­nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka u iz­vor­nim la­tin­skim re­či­ma, kao i u oni­ma ko­je su
po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, ali su srp­ski ušle pre­ko la­tin­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca;
2. pro­me­ne po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka ko­je su na­sta­le pre­u­zi­ma­njem re­či iz
je­zi­ka pre­no­si­la­ca i sit­ne pro­me­ne sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku, kao i
nji­ho­vo gu­blje­nje ili ume­ta­nje.

5.2.1. Zna­ča­jan je broj du­blet­nih gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka u ko­ji­ma se
po­ja­vlju­ju i ob­li­ci, re­dov­no boč­ni, na­sta­li pre­ma vi­zan­tij­skom od­no­sno no­vo­grč­kom iz­
go­vo­ru po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka ili dvo­gla­sni­ka (npr. grč. ο„κονÒμος: eko­nom – iko­nom
[4.1.]; grč. ποιητ»ς, lat. po­e­ta: po­e­ta – pi­i­ta [4.1.1], grč. ¢λληγορ…α: ale­go­ri­ja – ali­go­ri­ja
[4.2]). Zna­ča­jan je i broj du­blet­nih gru­pa pre­ma iz­go­vo­ru po­jed­nih su­gla­sni­ka, po­re­klom
iz grč­kog je­zi­ka (npr.: grč. ¥σβεστος: azbest – asvest, as­best [4.3])41. Na­sta­nak ovih du­
blet­nih gru­pa uglav­nom je ve­zan za uti­caj la­tin­skog je­zi­ka, kao pre­no­si­o­ca, na evrop­ske
je­zi­ke (npr. grč. χαρακτ»ρ, lat. cha­rac­ter: ka­rak­ter – ha­rak­ter, ha­rak­tir [4.4]; grč. κιθ£ρα,
lat. cit­ha­ra: ki­ta­ra – ci­ta­ra [4.10]). Prav­ci iz ko­jih su te re­či ušle u srp­ski je­zik raz­li­či­ti su te
me­đu osnov­nim ob­li­ci­ma, kao i u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku, ne­ma pot­pu­ne ujed­na­če­
no­sti (npr. u re­či­ma u ko­ji­ma se ja­vlja su­gla­snik h pre­ma grč­kom χ)42. Naj­broj­ni­je du­blet­ne
gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru po­je­di­nih su­gla­sni­ka su one ko­je su u la­tin­ski je­zik ušle iz grč­kog
je­zi­ka, u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je su­gla­snik s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka (npr. grč. φιλοσοφ…α, lat.
phi­lo­sop­hia: fi­lo­zo­fi­ja – fi­lo­so­fi­ja [4.9.1]). Svi osnov­ni ob­li­ci gra­de se pre­ma tra­di­ci­o­nal­
nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka. Ka­ko pra­vac pre­u­zi­ma­nja me­đu kla­sič­nim je­zi­ci­ma ni­je
baš uvek bio jed­no­sme­ran (grč­ki > la­tin­ski), po­tvr­đu­ju i du­blet­ne gru­pe re­či pre­ma iz­go­
vo­ru la­tin­skog dvo­gla­sni­ka au (npr. lat. augu­stus: av­gust­ni – august­ni [4.8]).

5.2.2. Broj­ne i ra­zno­li­ke su du­blet­ne gru­pe re­či u ko­ji­ma do­la­zi do pro­me­ne po­je­di­nih
sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka usled uti­ca­ja je­zi­ka pre­no­si­la­ca. Naj­broj­ni­je me­đu nji­ma su du­
blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s u su­gla­snič­kim gru­pa­ma re­či po­re­klom iz la­tin­
skog je­zi­ka, u či­jim boč­nim ob­li­ci­ma se na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­nju­je su­gla­sni­kom š, pre­ma
ob­li­ci­ma iz ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (npr. lat. re­spec­tus: re­spekt – re­špekt [4.14.5]).
Pre­ma ob­li­ci­ma iz ita­li­jan­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca uoč­lji­ve su du­blet­ne gru­pe u ko­ji­ma se
su­gla­snik g za­me­nju­je su­gla­sni­kocm đ (npr. lat. ori­gi­na­lis: ori­gi­nal – ori­đi­nal [4.14.8]).

41 Prem­da u ovo­me ra­du, ka­ko sam u uvo­du spo­me­nu­la, ne­ću tu­ma­či­ti kri­te­ri­ju­me za od­re­đi­va­nje osnov­
nog i boč­nog/boč­nih ob­li­ka u Gra­đi, ne mo­gu da iz­beg­nem pi­ta­nje za­što je u du­blet­noj gru­pi pre­ma re­či
λαβÚρινθος kao osnov­ni ob­lik na­ve­de­na reč la­bi­rint, a la­vi­rint kao boč­ni.
42 Npr.: he­mi­ja/ka­rak­ter.

190
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.2.2.1. Sit­ne pro­me­ne sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku u 17. i 18. ve­ku
ni­su ne­u­o­bi­ča­je­na po­ja­va (Ивић 1991: 113) i ve­o­ma su ra­zno­li­ke. U po­je­di­nim du­blet­
nim gru­pa­ma po­ja­vlju­ju se ob­li­ci i sa sa­mo­gla­snič­kim i su­gla­snič­kim pro­me­na­ma (npr.
lat. com­ple­men­tum, fr. com­pli­ment: kom­pli­ment – kom­pla­ment, kon­pli­ment [i/a, 4.12.7;
m/n, 4.14.12]).

5.2.2.2. Do gu­blje­nja sa­mo­gla­sni­ka ili su­gla­sni­ka do­la­zi usled sit­nih pro­me­na u srp­
skom je­zi­ku (npr. lat. rec­re­a­tio: re­kre­a­ci­ja – re­kra­ci­ja, re­gra­ci­ja [4.13]; lat. cor­re­spon­
dens: ko­re­spon­dent – ko­ri­spo­dent [4.15]) ili pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca (npr. grč.
κυπ£ρισσος, lat. cu­pres­sus: ku­pres – ki­pa­ris [4.13]; lat. res pu­bli­ca: re­pu­bli­ka – re­spu­blik,
re­spu­pli­ka [4.15]).

5.2.2.3. Du­blet­ne gru­pe sa ume­ta­njem sa­mo­gla­sni­ka u re­či­ma po­re­klom iz grč­kog ili
la­tin­skog je­zi­ka u Gra­đi ni­su za­be­le­že­ne, a ret­ke su i one u ko­ji­ma se, usled sit­ne po­ja­ve
ve­za­ne za su­gla­sni­ke, ja­vlja su­gla­snik vi­še (npr. grč. kwmwd…a, lat. co­mo­e­dia: ko­me­di­ja –
ko­men­di­ja [4.17]).

5.3. Tu­ma­če­nje pu­te­va po­zajm­lji­va­nja i na­či­na adap­ta­ci­je u srp­ski je­zik re­či stra­nog
po­re­kla, ov­de grč­kog i la­tin­skog, na osno­vu ana­li­ze fo­net­skih pro­me­na du­blet­nih gru­pa
re­či u Gra­đi, za­si­gur­no ni­je je­di­ni ni­ti naj­va­lid­ni­ji po­stu­pak, ali je ma­te­ri­jal, ko­ji pred­sta­
vlja 238 po­je­di­nač­nih du­blet­nih gru­pa sa jed­nim ili vi­še boč­nih ob­li­ka, već svo­jim obi­
mom sa­svim do­vo­ljan da se po­tvr­di da „po­zajm­lji­va­nje re­či ni­je jed­no­kra­tan, ne­po­no­
vljiv do­ga­đaj, ne­go je zbir­ni re­zul­tat mno­go po­je­di­nač­nih upo­tre­ba u go­vo­ru i pi­sa­nju
pre­no­si­la­ca (bi­lin­gvi­sta, put­ni­ka, do­se­lje­ni­ka, pre­vo­di­la­ca, no­vi­na­ra i dr.)” (Клајн 1998:
73). Mo­gu se slo­ži­ti sa sta­vom S. Ri­stić (Ри­стић 1996a: 128) da „stra­ne ne­slo­ven­ske re­či
te­mat­skih gru­pa u srp­skom je­zi­ku 17. i 18. ve­ka uglav­nom po­ka­zu­ju sta­bil­no sta­nje u po­
gle­du za­vr­še­no­sti pro­ce­sa adap­ta­ci­je”, ali ne­ma­li broj du­blet­nih gru­pa po­tvr­đu­je da ne tre­
ba za­ne­ma­ri­ti ko­le­ba­nja u ob­li­ci­ma re­či na­sta­lim usled za­dr­ža­va­nja jed­nog ili vi­še ste­pe­na
asi­mi­la­ci­je isto­vre­me­no u upo­tre­bi, kao i usled raz­li­či­tih na­či­na po­zajm­lji­va­nja u ra­znim
vre­me­ni­ma.43 Ta­ko­đe, ne­za­ne­mar­ljiv broj re­či ko­je se u Gra­đi ja­vlja­ju u jed­noj ili vi­še du­
blet­nih va­ri­jan­ti, u ve­li­koj me­ri usled raz­li­či­tih fo­net­skih pro­me­na, po­sle­di­ca je raz­vit­ka
je­zi­ka i oče­ki­va­nog, kra­ćeg ili du­žeg, pe­ri­o­da adap­ta­ci­je, ali i stil­ske iz­di­fe­ren­ci­ra­no­sti srp­
kog pi­sa­nog je­zi­ka u se­dam­na­e­stom i osam­na­e­stom ve­ku, i ne­sta­bil­no­sti je­zič­ke nor­me
ko­ja se ja­vlja, ka­ko na­vo­di S. Ri­stić44 (Ри­стић 1996: 177) „kao po­sle­di­ca na­po­red­nog funk­
ci­o­ni­sa­nja nor­me ne­kog od ofi­ci­jel­nih knji­žev­nih je­zi­ka: srp­sko­slo­ven­skog, ru­sko­slo­ven­
skog ili sla­ve­no­srp­skog i nor­me na­rod­nog je­zi­ka.” U stva­ri, za obo­ga­ći­va­nje je­zi­ka i iz­bor i

43 Клајн 1967: 17.
44 S. Ri­stić re­fe­ri­še na ra­do­ve I. Gric­kat, A. Mla­de­no­vi­ća i P. Ivi­ća, ko­ji se na­la­ze u spi­sku li­te­ra­tu­re na­ve­
de­nog član­ka.

191
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

uvo­đe­nje neo­lo­gi­za­ma naj­va­žni­ju ulo­gu u na­ve­de­nom pe­ri­o­du od­i­gra­će cr­kve­ni kru­go­vi,
ali i sit­ni či­nov­ni­ci i dru­gi austrij­ski slu­žbe­ni­ci „ko­ji su, kao bi­lin­gvi­sti, bi­li pri­nu­đe­ni da
od­re­đe­ne ter­mi­ne pre­ve­du za po­tre­be ši­ro­kih ma­sa, jer one [...] ni­su raz­u­me­va­le je­zik
svo­jih na­red­bo­da­va­ca” (Гра­ђа: V). Naj­zad, ne tre­ba pre­ne­breg­nu­ti či­nje­ni­cu da je „srp­ska
du­hov­na in­te­li­gen­ci­ja u 18. ve­ku či­ta­la ne­mač­ka, ma­đar­ska, fran­cu­ska, ita­li­jan­ska, grč­ka,
pa i en­gle­ska de­la” (Гра­ђа: VI).
I po­red na­ve­de­nih pu­te­va ula­ska stra­nih re­či u srp­ski je­zik i na­či­na nji­ho­ve adap­ta­
ci­je, te­ško­će pri od­re­đi­va­nju po­re­kla ne­ke stra­ne re­či po­ne­kad po­sto­je i one na­sta­ju ka­da
ni­je la­ko od­re­di­ti sve va­ri­jan­te lu­ta­nja to­kom isto­rij­skih epo­ha i zbog nji­ho­vih po­ne­kad
dvo­smer­nih kre­ta­nja, či­me je mo­gu­će ote­ža­no raz­gra­ni­če­nje je­zi­ka pri­ma­o­ca od je­zi­ka
da­va­o­ca (Клајн 1998: 87).

5.4. Bu­du­ći da sam se u ovo­me ra­du ba­vi­la re­či­ma po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­
zi­ka, sma­tram da je i na osno­vu ana­li­ze fo­net­skih pro­me­na du­blet­nih gru­pa re­či mo­gu­će
po­tvr­di­ti glav­ne prav­ce nji­ho­vog ula­ska u srp­ski je­zik. Re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, kao
što sam na­po­me­nu­la, ula­zi­le su u la­tin­ski je­zik, i ta­ko tran­skri­bo­va­ne, i u srp­ski je­zik (npr.
fi­lo­zo­fi­ja), ili su sti­za­le po­sred­no, pre­ko je­zi­ka pre­no­si­la­ca – uglav­nom za­pad­no­e­vrop­skih
je­zi­ka (npr. vo­lon­ter, per­ga­ment). Sa dru­ge stra­ne, mno­ge re­či na­sta­le u kla­sič­nom grč­
kom je­zi­ku, kra­ćim i ne­po­sred­ni­jim pu­tem ušle su u srp­ski je­zik – po­sred­stvom uti­ca­ja
vi­zan­tij­ske kul­tu­re (npr. av­gust­ni, fi­lo­so­fi­ja), pra­vo­slav­ne cr­kve, ali i pod uti­ca­jem ru­skog
je­zi­ka i ru­ske cr­kve (npr. me­ta­fi­si­če­ski). Srp­ski kul­tur­ni pro­stor 17. i 18. ve­ka, sa ko­je­ga je
sa­ku­pljen ma­te­ri­jal za Gra­đu, pred­sta­vlja upra­vo ste­ci­šte i do­dir­nu tač­ku dva­ju glav­nih i
ma­lo­čas na­ve­de­nih pu­te­va, i ta či­nje­ni­ca pred­sta­vlja je­dan od glav­nih raz­lo­ga što pro­ces
adap­ta­ci­je ta­da ni­je mo­gao bi­ti u pot­pu­no­sti za­vr­šen. Ge­o­graf­ski po­lo­žaj, po­li­tič­ke, kul­tur­
no-isto­rij­ske i ver­ske okol­no­sti do­pri­ne­le su či­nje­ni­ci da i da­nas, ma­da je pro­ces adap­ta­ci­je
odav­no za­vr­šen, na ne­ki na­čin mo­že­mo re­ći da du­ble­ti ove vr­ste i da­lje po­sto­je, bi­lo da je
reč o srp­skom i hr­vat­skom uzu­su (npr. ken­ta­ur/cen­ta­ur), če­mu je po­sve­će­no i po­gla­vlje
Pra­vo­pi­sa iz 1993,45 ili o po­ku­ša­ji­ma da se ume­sto stvo­re­nog iz­ra­žaj­nog obi­ča­ja uve­du
ob­li­ci naj­bli­ži an­tič­kom iz­go­vo­ru, a ne­ki od njih i u ob­li­ci­ma za­be­le­že­nim u Gra­đi (npr. fi­
lo­zo­fi­ja/fi­lo­so­fi­ja; mu­za/mu­sa), ali oni kao ta­kvi „mo­gu pred­sta­vlja­ti sa­mo iz­dvo­je­ni ma­nir
užih kru­go­va, ali ne obra­zac za ugled” (Пра­во­пис 1993: 179).

5.5. Ko­le­ba­nja u ob­li­ku re­či stra­nog po­re­kla usled či­nje­ni­ce da se ne­ko­li­ko ste­pe­na
asi­mi­la­ci­je isto­vre­me­no odr­ža­va­ju u upo­tre­bi, kao i zbog po­zajm­lji­va­nja ra­znim pu­te­vi­ma
i u ra­zna vre­me­na, pre­do­či­la bih na ne­ko­li­ko, pre­ma mo­me mi­šlje­nju, naj­sli­ko­vi­ti­jih pri­
me­ra, i na taj na­čin po­tvr­di­la svo­je sla­ga­nje sa H. Pa­u­lom i nje­go­vim, u uvo­du po­me­nu­tim,
jed­no­stav­no iz­re­če­nim, ali i pre­ci­znim opi­som ula­ska stra­ne re­či u je­zik ko­ji je pri­ma­lac.

45 Str. 182.

192
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.5.1. Jed­na od gru­pa re­či sa naj­ve­ćim bro­jem du­blet­nih ob­li­ka, me­đu ko­ji­ma se mo­že
uoči­ti i put od mo­de­la do re­pli­ke, kao i pri­mar­na i se­kun­dar­na ada­pat­ci­ja, na­sta­la je od
re­či pri­vi­le­gi­um. Osnov­ni ob­lik pri­vi­le­gi­ja pri­la­go­đen je srp­skom tra­di­ci­o­nal­nom iz­ra­zu
sa za­vr­šet­kom -ija žen­skog ro­da (Пра­во­пис 1993: 176), pre­ma ob­li­ku pri­vi­le­gi­jum, u ko­
me se za­dr­ža­va iz­vor­ni za­vr­še­tak uz mor­fo­no­lo­šku pro­me­nu i + u → iju (Пра­во­пис 1960:
133). Pre­ma na­ve­de­nim ob­li­ci­ma, ko­je sam u ovo­me ra­du na­ve­la kao osnov­ne, iz po­tre­be
da ob­ja­snim fo­net­ske pro­me­ne, ali i da iz­o­sta­vim one mor­fo­lo­ške, ja­vlja­ju se boč­ni ob­li­ci
u ko­ji­ma je pri­met­na sit­na pro­me­na sa­mo­gla­sni­ka (pri­vi­le­gi­ja/pre­ve­le­gi­ja, pri­vi­le­gi­ja/pri­
ve­le­gi­jum), sit­na pro­me­na i sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka (pri­vi­le­gi­ja/pre­ve­le­ći­ja, pre­fe­le­ći­ja),
kao i pro­me­na sa­mo­gla­sni­ka pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca (pri­vi­le­gi­ja/pri­vi­le­đi­ja).

5.5.2. Du­blet­nu gru­pu re­či pre­ma la­tin­skom cor­re­spon­dens či­ne osnov­ni ob­lik ko­
re­spon­dent i boč­ni ko­re­špon­dent, na­stao pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca, kao i ko­ri­spo­
dent, ob­lik u ko­me se uoča­va pro­me­na vo­ka­la (e/i) pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca, ali
je do­šlo i do gu­blje­nja su­gla­sni­ka n, što se tu­ma­či, ka­ko sam već na­po­me­nu­la, kao sit­na
pro­me­na u srp­skom je­zi­ku.

5.5.3. Pri­mer za du­blet­nu gru­pu re­či sa ne­ko­li­ko za­be­le­že­nih ob­li­ka je i ona ko­ja je
na­sta­la od grč­ke re­či Ñκτ£πους (gen. Ñκτ£ποδ-ος), a ve­ći broj boč­nih ob­li­ka (ak­ta­pod,
oh­ta­pod, oh­to­pod) pre­ma osnov­nom ok­to­pod mo­že se pro­tu­ma­či­ti lu­ta­nji­ma na­ve­de­ne re­či
to­kom isto­rij­skih epo­ha, od­no­sno i pre ula­ska u srp­ski je­zik.

5.5.4. Ra­zno­li­kost me­đu du­blet­nim ob­li­ci­ma te, oči­gled­no, i me­đu pu­te­vi­ma po­
zajm­lji­va­nja uoč­lji­va je u du­blet­noj gru­pi re­či na­sta­loj pre­ma re­či ¼rως iz grč­kog je­zi­ka.
Osnov­ni ob­lik na­stao je pre­ma an­tič­kom iz­go­vo­ru grč­kog je­zi­ka kao i pre­ma ob­li­ku iz
la­tin­skog je­zi­ka (he­ros), dok se me­đu boč­nim ja­vlja ob­lik pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru
(gu­blje­nje h i pre­la­zak ē u i). Sle­de­ći boč­ni ob­lik (ge­roj) na­stao je pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka
pre­no­si­o­ca, a u po­sled­njem (ghe­roj) ču­va se su­gla­snik h, pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku, ali se
is­pred nje­ga na­šao i su­gla­snik g pre­ma ma­lo­čas na­ve­de­nom ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca.

5.5.5. Jed­na od ret­kih du­blet­nih gru­pa u ko­ji­ma se ja­vlja­ju re­či po­re­klom iz la­tin­skog
je­zi­ka, ali pre­ma ob­li­ku iz grč­kog je­zi­ka (i vi­zan­tij­skog grč­kog) kao pre­no­si­o­ca je­ste ona
ko­ja je na­sta­la od ime­na rim­skog im­pe­ra­to­ra Ce­za­ra (Ca­e­sar) i ona u oče­ki­va­nom ob­li­ku
pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka u Gra­đi ni­je za­be­le­že­na (ce­sar/ke­sar, će­
sar pre­ma lat. ca­e­sar, grč. κα‹σαρ, τζα‹σαρ; var. τζšσαρ).

193
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.6. Za­stu­plje­nost du­blet­nih gru­pa re­či u Gra­đi, a po­ne­kad i ve­ći broj boč­nih ob­li­ka, za
či­ji na­sta­nak su broj­ni i uglav­nom oprav­da­ni raz­lo­zi u ovo­me ra­du već na­ve­de­ni,46 sve­do­če
o mno­gim bi­lin­gval­nim kon­tak­ti­ma jed­no­ga na­ro­da na jed­noj spe­ci­fič­noj te­ri­to­ri­ji. Ta­ko­
đe, mno­ge oso­be­no­sti Voj­vo­di­ne sa kra­ja 17. i to­kom 18. ve­ka pre­po­zna­tlji­ve su i da­nas
jer je ta po­kra­ji­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za­dr­ža­la ka­rak­te­ri­sti­ke mul­ti­et­nič­ke, mul­ti­kul­tur­ne i
mul­ti­kon­fe­si­o­nal­ne sre­di­ne, a sa­mim tim i mul­ti­lin­gval­nost, i sto­ga ne de­lu­je iz­ne­na­đu­ju­će
či­nje­ni­ca da se, bez ob­zi­ra na to što je pro­ces adap­ta­ci­je re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog
je­zi­ka odav­no za­vr­šen, po­ne­ki boč­ni ob­lik iz Gra­đe i da­lje ko­ri­sti. A raz­log za to uglav­nom
ni­je ne­do­volj­na obra­zo­va­nost ne­go broj­no bi­lin­gval­no sta­nov­ni­štvo i bli­ski kon­takt srp­skog
ži­vlja sa pred­stav­ni­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na ko­je i da­nas ži­ve u Voj­vo­di­ni.

LI­TE­RA­TU­RA

1. Ивић, Па­вле, О Ву­ку Ка­ра­џи­ћу (Це­ло­куп­на де­ла Па­вла Иви­ћа, том IV), Срем­ски Кар­лов­ци,
Но­ви Сад 1991.
2. Ивић, Па­вле, Пре­глед исто­ри­је срп­ског је­зи­ка (Це­ло­куп­на де­ла Па­вла Иви­ћа, том VI­II), Срем­
ски Кар­лов­ци, Но­ви Сад 1998.
3. Кан­гр­га, Јо­ван, Не­мач­ко-срп­ско­хр­ват­ски реч­ник, Бе­о­град 1959.
4. Клајн, Иван Усло­ви за аси­ми­ла­ци­ју стра­них ре­чи, Ана­ли Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та, све­ска 6,
Бе­о­град 1966, 433–443.
----. Стра­на реч – шта је то?, Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, Но­ви
Сад 1967, 7–24.
----. Вр­сте ро­ма­ни­за­ма у са­вре­ме­ном срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку и пу­те­ви њи­хо­вог до­ла­ска, ЗМС
за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, 41/1, Но­ви Сад 1998, 69–89.
----. При­ло­зи гра­ма­ти­ци срп­ско­га је­зи­ка 1,Твор­ба ре­чи у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку (Сла­га­ње и
пре­фик­са­ци­ја), Бе­о­град.
----. Ita­li­jan­sko-srp­ski reč­nik, Be­o­grad 1996.
5. Клајн, Иван, Ми­лан Шип­ка, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за, Но­ви Сад 2007.
6. Kra­us-Sre­brić, Eva, Zo­ran Ga­čić, Reč­nik srp­sko­hr­vat­sko-grč­ki i grč­ko-srp­sko­hr­vat­ski, Be­o­grad 1988.
7. Ma­re­vić, Jo­zo, La­tin­sko-hr­vat­ski en­ci­klo­pe­dij­ski rječ­nik, I–II, Ve­li­ka Go­ri­ca – Za­greb 2000.
8. Пра­во­пис срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка, из­ра­ди­ла пра­во­пи­сна ко­ми­си­ја, Но­ви Сад – За­
греб 1960.
9. Пра­во­пис срп­ско­га је­зи­ка, при­ре­ди­ли Ми­тар Пе­ши­кан, Јо­ван Јер­ко­вић, Ма­то Пи­жу­ри­ца, Но­ви
Сад 1993.
10. Ри­стић, Ста­на Не­ке ка­рак­те­ри­сти­ке стра­не лек­си­ке у је­зи­ку пред­ву­ков­ског вре­ме­на (на кор­пу­
су „Гра­ђа за реч­ник стра­них ре­чи у пред­ву­ков­ском пе­ри­о­ду”, I том – Ве­ли­ми­ра Ми­хај­ло­ви­ћа),
На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не, 25/2, Бе­о­град 1996, 177–186.
----. Мар­ки­ра­ни ти­по­ви стра­не лек­си­ке у је­зи­ку пред­ву­ков­ског вре­ме­на, (на кор­пу­су „Гра­ђа за
реч­ник стра­них ре­чи у пред­ву­ков­ском пе­ри­о­ду”, I том – Ве­ли­ми­ра Ми­хај­ло­ви­ћа), Срп­ски је­зик
1–2, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Бе­о­град, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Ник­шић, Бе­о­град 1996а, 118–131.

46 Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma u Gra­đi si­gur­no se na­šao i po­ne­ki ko­ji je na­stao iz ne­ha­ta – usled gre­ške pri
pi­sa­nju ili pre­pi­si­va­nju.

194
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

11. РМС: Реч­ник срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка, I–IV, Но­ви Сад 1967–1976.
12. РСА­НУ: Реч­ник срп­ско­хр­ват­ског књи­жев­ног и на­род­ног је­зи­ка, СА­НУ (до XVII то­ма), Бе­о­град
1959–2006.
13. Senc, Stje­pan, Grč­ko-hr­vat­ski rječ­nik, Za­greb 1910 (re­print 1998).
14. Skok, Pe­tar, Eti­mo­lo­gij­ski rječ­nik hr­vat­sko­ga ili srp­sko­ga je­zi­ka, I–IV, Za­greb 1971–1974.
15. Sta­nić, Mi­li­ja, Dam­njan Mo­ra­čić, Je­zič­ko pra­vo­pi­sni sa­vet­nik, dru­go iz­da­nje, Be­o­grad 1989.
16. Ста­ној­чић, Жи­во­јин, Љу­бо­мир По­по­вић, Гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка, је­да­на­е­сто, пре­ра­ђе­но
из­да­ње, Бе­о­град 2008.
17. Сте­ва­но­вић, Ми­ха­и­ло, Са­вре­ме­ни срп­ско­хр­ват­ски је­зик, I том, пе­то из­да­ње, Бе­о­град 1989.
18. Су­че­вић, Ми­лан, Је­зик у де­ли­ма До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа (1914), у: На­уч­ни ра­до­ви про­фе­со­ра
Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је, II том, Срем­ски Кар­лов­ци 1991, 473–528.
19. Tolstoй: I. I. Tolstoй, Serb­sko-hor­vat­sko-ruskiй slovarь, Mo­skva 1958.
20. Ву­ја­кли­ја, Ми­лан, Лек­си­кон стра­них ре­чи и из­ра­за, тре­ће, до­пу­ње­но из­да­ње, Бе­о­град 1980.

Pho­ne­tic analysis of word do­u­blets ori­gi­na­ting from Gre­ek
and La­tin in Ma­te­ri­als for the dic­ti­o­nary of fo­re­ign words
be­fo­re Vuk I-II by Ve­li­mir Mi­haj­lo­vic (Part II)

SUM­MARY: The se­cond part of this pa­per de­als with the pho­ne­tic analysis of
do­u­blet word forms ori­gi­na­ting from the Gre­ek and La­tin lan­gu­a­ges in Mi­haj­
lo­vic’s bo­ok “Gra­dja”. The­re are nu­me­ro­us pho­ne­tic chan­ges that can be no­ti­
ced and used to ex­pla­in the pro­ces­ses of pri­mary and se­con­dary adap­ta­tion;
as well as that the de­gree of the word adap­ta­tion can be fol­lo­wed both in its
sta­ble and un­sta­ble forms. The analyzed ma­te­rial is fer­ti­le and sub­stan­tial,
and is anot­her exam­ple of how the lin­gu­i­stic bor­ro­wing can­not be con­si­de­red
as a one-ti­me and com­ple­ted pro­cess, but as an ad­di­ti­ve re­sult of the use of
va­ri­o­us forms in va­ri­o­us de­gre­es of as­si­mi­la­tion, in a spe­ci­fic mo­ment and in
a spe­ci­fic ter­ri­tory.
KEY WORDS: tran­smis­sion lan­gu­ag­ e, re­ce­i­ver lan­gu­a­ge, lin­gu­i­stic bor­ro­wing,
pri­mary and se­con­dary adap­ta­tion, Skok, Klajn, Ivic.

ljud­mi­la­pen­delj@g­mail.com

195
f o t o S a š a M i l o v a n o v i ć s a s a @ a t s - s e r b ia . c o m

s t r a n a : 1 9 5 , 1 9 6 , 1 9 7 , 2 1 3 , 2 2 4 , 2 2 5

196
197
198
199
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 730.071:929 Brankuzi K.

Jasna Jovanov
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad
Akademija klasičnog slikarstva Univerziteta EDU­CONS, Srem­ska Ka­me­ni­ca, Sr­bi­ja

Kon­stan­tin Bran­ku­zi:
let bo­žan­skog ma­ši­ni­ste

SA­ŽE­TAK: Kon­stan­tin Bran­ku­zi je­dan je od naj­ve­ćih svet­skih i ru­mun­skih va­ja­
ra dva­de­se­tog ve­ka. Po­što je u Ru­mu­ni­ji ste­kao umet­nič­ko obra­zo­va­nje u aka­
dem­skom du­hu, pre­ko Be­ča, Min­he­na i Ba­ze­la, 1904. go­di­ne sti­gao je u Pa­riz
i ta­mo pro­veo osta­tak ži­vo­ta. Uklju­čiv­ši se u umet­nič­ki ži­vot Pa­ri­za, spri­ja­te­
ljio se sa umet­ni­ci­ma ko­ji su ta­ko­đe do­šli iz dru­gih ze­ma­lja. Po­red uče­šća na
iz­lo­žba­ma u Fran­cu­skoj, iz­la­gao je i u Ru­mu­ni­ji, Min­he­nu i Ve­ne­ci­ji, kao i u
Nju­jor­ku i Či­ka­gu. U Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, gde su mno­gi ko­lek­ci­o­na­ri že­le­li
da ima­ju nje­go­ve skulp­tu­re, iz­me­đu 1914. i 1926, sa­mo­stal­no je iz­la­gao če­ti­ri
pu­ta. For­mi­ran u du­hu Pa­ri­ske ško­le, na su­prot­no­sti­ma ru­mun­ske na­ci­o­nal­ne
umet­no­sti i va­jar­skih kul­tu­ra an­tič­kih i eg­zo­tič­nih ze­ma­lja i vi­so­ko­so­fi­sti­ci­
ra­ne mo­der­ne umet­no­sti, za ideal je se­bi po­sta­vio do­se­za­nje su­šti­ne ob­li­ka;
stva­rao je skulp­tu­re sti­li­zo­va­nih i aso­ci­ja­tiv­nih ob­li­ka, uglav­nom u ka­me­nu,
dr­ve­tu i ugla­ča­noj bron­zi, pod­jed­na­ku pa­žnju po­sve­ću­ju­ći po­sta­men­ti­ma ko­je
je sma­trao sa­stav­nim de­lom ce­li­ne. Ate­lje je pre­tvo­rio u svo­je­vr­stan iz­lo­žbe­ni
pro­stor, i u nje­mu je od skulp­tu­ra pra­vio po­seb­ne po­stav­ke ko­je je za­tim fo­to­
gra­fi­sao če­sto me­nja­ju­ći osve­tlje­nje, ta­ko im pri­da­ju­ći no­ve vred­no­sti. Svo­ju
umet­nič­ku za­o­stav­šti­nu za­ve­štao je na­ro­du Fran­cu­ske. Tekst tre­ba da pri­ka­že
pro­ces umet­nič­kog for­mi­ra­nja i te­me i ide­je u stva­ra­la­štvu Kon­stan­ti­na Bran­
ku­zi­ja kroz raz­li­či­te mo­men­te u nje­go­vom ži­vo­tu: ve­zu sa Ru­mu­ni­jom, ži­vot
u Pa­ri­zu, krat­ko­traj­nu eta­pu stva­ra­nja ve­za­nu za In­di­ju, iz­lo­žbe u Nju­jor­ku i
dru­gim ame­rič­kim gra­do­vi­ma, kao i mo­ti­ve nje­go­vih skulp­tu­ra.
KLJUČ­NE RE­ČI: Kon­stan­tin Bran­ku­zi, skulp­tu­ra, mo­der­ni­zam, Pa­ri­ska ško­la.

Ro­đen u Ru­mu­ni­ji, va­jar Kon­stan­tin Bran­ku­zi (Con­stan­tin Brâncuşi, 19. fe­bru­ar 1876
– 16. mart 1957) ve­ći deo opu­sa ostva­ru­je u Fran­cu­skoj, či­me se svr­sta­va me­đu naj­zna­čaj­
ni­je auto­re Pa­ri­ske ško­le. Ve­o­ma se ra­no uklju­čio u avan­gard­na stru­ja­nja ko­ja su pre­va­zi­šla
evrop­sko tlo, ta­ko da je jed­nim de­lom svog ra­da uti­cao i na stva­ra­la­štvo ame­rič­kih va­ja­ra

200
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

s po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka. Od­ra­stao u ru­ral­nom i ar­ha­ič­nom pla­nin­skom okru­že­nju, sam
Bran­ku­zi kao umet­nič­ka lič­nost for­mi­rao se u neo­bič­nom spo­ju tra­di­ci­o­nal­nog dr­vo­re­
zba­ra i vi­so­ko­so­fi­sti­ci­ra­nog mo­der­nog umet­ni­ka (Lu­cie-Smith 2009: 95). Ro­đen je 1876.
u Ho­bi­ci kod gra­da Tar­gu Ži­jua u Ol­te­ni­ji. Po­re­klom iz si­ro­ma­šne se­o­ske po­ro­di­ce, kao
pa­stir na ob­ron­ci­ma Kar­pa­ta, za­ni­ma­nje za dr­vo­re­zbar­stvo po­ka­zao je još 1883. go­di­ne.
Ovo ra­no is­ku­stvo uči­ni­će da u nje­go­vom bu­du­ćem ra­du kle­sa­nje i re­zba­re­nje uvek ima­ju
pred­nost nad mo­de­lo­va­njem u gli­ni.

Kra­jo­va, Bu­ku­rešt, i da­lje
Pri­vu­čen sve­tlo­sti­ma gra­da, 1884. go­di­ne po­ku­šao je da obez­be­di eg­zi­sten­ci­ju kao po­
moć­nik bo­ja­dži­je, za­tim po­moć­nik pro­dav­ca u ba­kal­ni­ci i ko­nač­no slu­ga u krč­mi. Upra­vo
tu je pr­vi put pri­ka­zao svo­je ume­će ka­da je za op­kla­du od ko­ma­da dr­ve­ta na­pra­vio vi­o­li­nu.
Ta­ko je ste­kao i pr­vog me­ce­nu i 1893. go­di­ne za­po­čeo umet­nič­ko ško­lo­va­nje u Umet­nič­
ko-za­nat­skoj ško­li u Kra­jo­vi (Partsch 2002: 247–249), gde uči da va­ja i kle­še u dr­ve­tu i
gde nje­gov ta­le­nat vr­lo br­zo bi­va za­pa­žen. U av­gu­stu 1895. go­di­ne upi­sao se na spe­ci­jal­ni
kurs za iz­ra­du dr­ve­ne skulp­tu­re, ko­ji je za­vr­šio 1897, ka­da je ura­dio i bi­stu osni­va­ča ško­le
Ge­or­ge Hi­tua (Ghe­org­he Chi­tu) (http://socyberty.com/hi­story/con­stan­tin-bran­cu­si-the-
mont­par­nas­se-sa­int). U sep­tem­bru 1898. upi­su­je se u Na­ci­o­nal­nu ško­lu le­pih umet­no­sti
u Bu­ku­re­štu, ko­ju po­ha­đa do 1902. go­di­ne. Naj­ra­ni­je skulp­tu­re Kon­stan­ti­na Bran­ku­zi­ja
pri­pa­da­ju upra­vo pe­ri­o­du nje­go­vog ško­lo­va­nja u Kra­jo­vi i Bu­ku­re­štu. Umet­nič­ko na­sle­đe
i ak­tu­el­na umet­nost ko­je je Kon­stan­tin Bran­ku­zi mo­gao da upo­zna u Bu­ku­re­štu, po­tvr­di­li
su iz­bor ko­nač­nog opre­de­lje­nja – po­sta­će va­jar. Kao uče­nik Jo­na Ge­or­ge­skua (Ion Ge­or­ge­
scu) i Vla­di­mi­ra He­ge­la (Vla­di­mir He­gel), či­ji je opus po­či­vao na aka­dem­skim osno­va­ma,
ali ipak otvo­ren pre­ma na­zna­ka­ma im­pre­si­o­ni­zma i pod Ro­de­no­vim uti­ca­jem, u svo­jim
skulp­tu­ra­ma je po­ka­zao upra­vo ono što se i oče­ki­va­lo: sa­vla­da­nu ve­šti­nu i ver­nost ori­gi­na­
lu. O to­me sve­do­či jed­na stu­di­ja ka­rak­te­ra, kao i ne­ko­li­ko ko­pi­ja (Vi­te­li­us, La­o­kon­to­va gla­
va). Pr­vu fi­nan­sij­sku pot­po­ru do­bio je upra­vo za­to što je, od­go­va­ra­ju­ći zah­te­vi­ma sre­di­ne i
vre­me­na, na­u­čio da va­ja u du­hu aka­dem­ske umet­no­sti. Ne­po­sred­no po za­vr­šet­ku ško­lo­va­
nja na­sta­će pr­ve upe­ča­tlji­ve skulp­tu­re, bi­ste Jo­na Ge­or­ge­sku-Gor­ja­na (1902) i ge­ne­ra­la dr
Ka­ro­la Da­vi­le (1903, Ca­rol Da­vi­la). Na­kon iz­ve­snih iz­me­na, ko­pi­ja bi­ste ge­ne­ra­la Da­vi­le
po­sta­vlje­na je 1912. go­di­ne is­pred Voj­ne bol­ni­ce u Bu­ku­re­štu (http://socyberty.com/hi­
story/con­stan­tin-bran­cu­si-the-mont­par­nas­se-sa­int/). Sam autor je uni­štio ve­ći broj ra­nih
ra­do­va, kao što ih je i ka­sni­je uni­šta­vao, što ote­ža­va sva­ku ras­pra­vu o nji­ma. „Sva­ki dan bih
na­pra­vio dru­gu fi­gu­ru, sa­mo da bih je uve­če uni­štio” – a sve u ci­lju is­pi­ti­va­nja sop­stve­nih
mo­guć­no­sti i ogle­da­nja u raz­li­či­tim ma­te­ri­ja­li­ma (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 20). Ipak, mo­že
se re­ći da se na osno­vu onih sa­ču­va­nih te­ško na­slu­ću­je ra­di­kal­nost bu­du­ćeg Bran­ku­zi­je­
vog stva­ra­nja, kao i pri­vr­že­nost ovog umet­ni­ka ele­men­ti­ma ar­ha­ič­ne i fol­klor­ne tra­di­ci­je.
Još jed­no od ret­kih sa­ču­va­nih de­la iz ra­nog pe­ri­o­da, na­sta­lo pod ru­ko­vod­stvom pro­fe­so­ra
ana­to­mi­je Di­mi­tri­ja Ge­ro­te (Di­mi­trie Ge­ro­ta), pred­sta­vlja écorché – maj­stor­ski iz­ve­de­nu
fi­gu­ru čo­ve­ka ko­me je ko­ža uklo­nje­na ka­ko bi se ja­sno vi­de­li mi­ši­ći i krv­ni su­do­vi. Ovaj

201
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ana­tom­ski mo­del bio je iz­lo­žen u ru­mun­skom Ate­ne­u­mu 1903. go­di­ne. Ma­da pred­sta­vlja
sa­mo ana­tom­sku stu­di­ju, skulp­tu­ra ot­kri­va pr­ve na­po­re mla­dog umet­ni­ka da pro­dre do
su­šti­ne, ume­sto da se za­dr­ži na spo­lja­šnjo­sti (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 17). Sle­de­ća sta­ni­ca na
nje­go­vom pu­tu bio je Min­hen, kao lo­gi­čan cilj ve­ći­ne mla­dih umet­ni­ka iz okru­že­nja. Na
tom pu­tu je pro­šao i kroz Beč, u ko­jem je na­krat­ko već bo­ra­vio 1902. go­di­ne, kao i kroz
Ba­zel, ali ni­je­dan od ovih gra­do­va u mla­dom va­ja­ru glad­nom no­vih is­ku­sta­va ni­je pro­bu­
dio že­lju da u nje­mu i osta­ne. Već u ovoj fa­zi Bran­ku­zi­je­va lič­nost, kao i nje­go­vo bu­du­će
de­lo, do­bi­ja­ju pri­zvuk ar­he­tip­skog: iz Min­he­na je, ostav­ši bez nov­ca, pu­to­va­nje pro­du­žio
pe­ši­ce, po­put drev­nih pu­tu­ju­ćih umet­ni­ka – sa ran­cem na le­đi­ma i šta­pom u ru­ci, na­lik
na ve­či­tog lu­ta­li­cu, ka­ko je se­be pri­ka­zao Gi­stav Kur­be (Gu­stav Co­ur­bet) na sli­ci Do­bar
dan, go­spo­di­ne Kur­be. Pre­po­zna­ju­ći ga kao jed­nog od svo­jih, se­lja­ci su mu us­put sve vre­me
pru­ža­li po­moć (Lu­cie-Smith 2009: 95).

Pa­riz
Sti­gav­ši 1904. go­di­ne u Pa­riz, Kon­stan­tin Bran­ku­zi za­u­vek po­sta­je nje­gov sta­nov­nik.
Da bi se­bi omo­gu­ćio na­sta­vak stu­di­ja u Na­ci­o­nal­noj vi­so­koj ško­li le­pih umet­no­sti, ra­dio
je naj­ra­zli­či­ti­je po­slo­ve, uklju­ču­ju­ći pe­va­nje u ho­ru i po­slu­ži­va­nje u Ru­mun­skoj pra­vo­
slav­noj cr­kvi. U ate­ljeu An­to­ni­na Mer­si­jea (An­to­nin Mer­cié) mo­gao je da pro­ši­ri zna­nja o
re­a­li­za­ci­ji mo­nu­men­tal­nih spo­me­nič­kih ce­li­na he­roj­ske sa­dr­ži­ne i o pred­sta­vlja­nju ale­go­
rij­skih i mi­to­lo­ških fi­gu­ra. Od­lu­čan da uspe, na zi­do­ve svog pr­vog ate­ljea oka­čio je nat­pi­se:
„Ne za­bo­ra­vi da si umet­nik!”; „Ne­moj da po­klek­neš!”; „Ne pla­ši se, us­pe­ćeš!”; „Stva­raj kao
Bog, na­re­đuj kao Kralj, ra­di kao Rob!” (Lu­cie-Smith 2009: 95). Na pre­po­ru­ku pro­fe­so­ra
Mer­si­jea, 1906. go­di­ne pri­ja­vio je tri skulp­tu­re za Je­se­nji sa­lon. Nje­go­vo pr­vo iz­la­ga­nje, na­
kon od­la­ska iz Ru­mu­ni­je, pri­vu­klo je pa­žnju Ogi­sta Ro­de­na (Augu­ste Ro­din), ko­ji je bio u
ži­ri­ju. Kao re­do­van iz­la­gač, po­ja­vlju­je se i na sa­lo­ni­ma 1907. i 1909. go­di­ne. Ubr­zo pri­hva­
ta Ro­de­nov po­ziv da ga kao nje­gov po­moć­nik pra­ti u Me­ud ­ on. „Sva­ki dan bih ura­dio po
jed­nu skulp­tu­ru u Ro­de­no­vom ma­ni­ru. Ni­sam vi­še mo­gao da iz­dr­žim u nje­go­voj bli­zi­ni,
ma­da sam mu bio drag. Sve što sam ra­dio li­či­lo je na nje­ga. Ne­sve­sno sam ko­pi­rao, ali sam
uvi­đao da pra­vim ko­pi­je. Bio sam ne­sre­ćan. Bi­le su to mo­je naj­te­že go­di­ne, go­di­ne tra­ga­
nja, na­la­že­nja sop­stve­nog pu­ta” (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 22). Ko­nač­no, sa­rad­nja se za­vr­ši­la
uz još jed­nu po­slo­vi­cu: „U sen­ci ve­li­kog dr­ve­ta ne ra­ste ni­šta” (Ar­na­son 2008: 152). Ovo
pu­to­va­nje je zna­čaj­no i zbog po­znan­stva sa ame­rič­kim fo­to­gra­fom i sli­ka­rom po­re­klom
iz Luk­sem­bur­ga Edvar­dom Štaj­he­nom (Ed­ward Ste­ic­hen). Usle­di­le su i pr­ve na­rudž­bi­ne,
uglav­nom nad­grob­nih spo­me­ni­ka. Me­đu nji­ma je Po­lju­bac, po­sta­vljen 1910. go­di­ne na
Mon­par­na­su, na gro­bu mla­de Ru­ski­nje ko­ja je iz­vr­ši­la sa­mo­u­bi­stvo zbog ne­sreć­ne lju­ba­vi
– de­lo u kom su kon­cen­tri­sa­na bu­du­ća auto­ro­va in­te­re­so­va­nja (Partsch 2002: 247). Ta­ko­đe
mu je ot­ku­pljen pr­vi rad za Umet­nič­ki mu­zej u Bu­ku­re­štu. Bran­ku­zi na­la­zi ate­lje u uli­ci
Mon­par­nas i sti­če pri­ja­te­lje me­đu umet­ni­ci­ma kao što su: Ame­deo Mo­di­lja­ni (Ame­deo
Mo­di­gli­a­ni), Ha­im Su­tin (Cha­im So­u­ti­ne), Fer­nan Le­že (Fer­nand Le­ger), An­ri Ru­so Ca­ri­
nik (Hen­ri le do­u­a­ni­er Ro­us­se­au). Na­kon iz­la­ga­nja na Sa­lo­nu na­ci­o­nal­nog Dru­štva le­pih

202
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

umet­no­sti (1908), kri­ti­čar Šarl Mo­ris (Char­les Ma­u­ri­ce) u Mer­cu­re de Fran­ce-u iz­dva­ja ga
is­pred osta­lih pri­pad­ni­ka nje­go­ve ge­ne­ra­ci­je. Kao re­do­van iz­la­gač po­ja­vlju­je se iste go­di­
ne na Sa­lo­nu ne­za­vi­snih, a 1912. go­di­ne i na Sa­lo­nu u Bu­ku­re­štu. Po­znan­stvo sa mla­dom
ma­đar­skom sli­kar­kom Mar­git Po­ganj (Pogány Mar­git) re­zul­ti­ra­će ni­zom skulp­tu­ra za ko­je
mu je po­zi­ra­la, i nje­nim por­tre­tom kao jed­nim od naj­po­zna­ti­jih Bran­ku­zi­je­vih por­tre­ta
uop­šte. U krug nje­go­vih pri­ja­te­lja ušli su Gi­jom Apo­li­ner (Gu­il­la­u­me Apol­li­na­i­re), Fi­li­po
To­ma­zo Ma­ri­ne­ti (Fi­lip­po Tom­ma­so Ma­ri­net­ti), An­ri Ma­tis (Hen­ri Ma­tis­se) i Pa­blo Pi­ka­
so (Pa­blo Pi­cas­so). I da­lje sta­nov­nik uli­ce Mon­par­nas, pre­se­lio je ate­lje u broj 47.

Evro­pa, Ame­ri­ka
Go­di­na 1913. zna­čaj­na je pre­kret­ni­ca: na­sta­je Pr­vi ko­rak, pr­va fi­gu­ra u dr­ve­tu in­spi­ri­
sa­na afrič­kom skulp­tu­rom (Hohl 2002: 961). Kao pred­stav­nik Ru­mu­ni­je, Bran­ku­zi iz­la­že
na In­ter­na­ci­o­nal­noj iz­lo­žbi u Kun­stha­li u Min­he­nu. Na pa­ri­skom Sa­lo­nu ne­za­vi­snih pri­
ka­za­će pr­vu iz ci­klu­sa skulp­tu­ra La Maïastra. Ta­ko­đe, uče­stvu­je na Sa­lo­nu od­ba­če­nih u
Lon­do­nu, gde upo­zna­je va­ja­ra Hen­ri­ja Go­di­jea-Br­ze­sku (Hen­ri Ga­u­di­er-Br­ze­ska), ko­ji će
in­spi­ri­sa­ti re­ži­se­ra Ke­na Ra­se­la (Ken Rus­sel) da sni­mi film „Okrut­ni Me­si­ja” (1972). Bran­
ku­zi­ja će ovaj ra­no pre­mi­nu­li va­jar upu­ti­ti ka da­ljoj sti­li­za­ci­ji i pro­či­šće­nju ob­li­ka. Ko­nač­
no, me­đu 1500 sli­ka, skulp­tu­ra i pred­me­ta pri­me­nje­ne umet­no­sti i me­đu 300 evrop­skih i
ame­rič­kih auto­ra, sa pet skulp­tu­ra uče­stvu­je na Me­đu­na­rod­noj iz­lo­žbi mo­der­nih umet­ni­
ka u Nju­jor­ku, po­zna­ti­joj pod na­zi­vom Ar­mo­ri šou (http://www.ar­tchi­ve.com/ar­tchi­ve/B/
bran­cu­si). Iz­lo­žba, ko­ja se naj­če­šće po­mi­nje u kon­tek­stu sli­ke Mar­se­la Di­ša­na (Mar­cel
Duc­hamp) Akt ko­ji si­la­zi niz ste­pe­ni­ce, po­mo­gla je učvr­šći­va­nju Bran­ku­zi­je­ve re­pu­ta­ci­
je u Ame­ri­ci i po­ja­vi po­kro­vi­te­lja ko­ji su do­pri­ne­li po­bolj­ša­nju umet­ni­ko­ve fi­nan­sij­ske
si­tu­a­ci­je i stva­ra­nju no­vih po­znan­sta­va. Na­red­ne, 1914. go­di­ne, Kon­stan­tin Bran­ku­zi i
Edvard Štaj­hen iz­la­žu u Pho­to-Se­ces­sion Gal­lery Al­fre­da Šti­gli­ca (Ga­le­ri­ja 291), gde va­jar
upo­zna­je svog bu­du­ćeg ve­li­kog ko­lek­ci­o­na­ra Džo­na Kvi­na (John Qu­inn). Kvin i Vol­ter
Aren­sberg (Wal­ter Aren­sberg) ot­ku­pi­će ne­ko­li­ko skulp­tu­ra i sa dru­ge sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe
odr­ža­ne u Nju­jor­ku 1916. go­di­ne u Mo­der­noj ga­le­ri­ji, a Bran­ku­zi će to­kom vre­me­na u
Ame­ri­ci ste­ći još ne­ko­li­ko me­ce­na. Usle­di­će i mno­gi dru­gi na­stu­pi u Ame­ri­ci: sa dva­de­
set jed­nom skulp­tu­rom uče­stvo­va­će na Iz­lo­žbi sa­vre­me­ne fran­cu­ske umet­no­sti u Ga­le­ri­ji
skulp­tu­ra u Nju­jor­ku (1922); tre­ći put će iz­la­ga­ti sa­mo­stal­no u Nju­jor­ku u Ga­le­ri­ji „Vil­
den­štajn” (1922). Ta­da će se ro­di­ti ide­ja o po­sta­vlja­nju Bes­kraj­nog stu­ba u Cen­tral par­ku
u Nju­jor­ku. Nje­go­vu ma­nju ver­zi­ju is­kle­sa­nu od dr­ve­ta to­po­le Bran­ku­zi će po­sta­vi­ti 1926.
go­di­ne u vr­tu na ima­nju Edvar­da Štaj­he­na u Vu­lan­ži­su, ne­da­le­ko od Pa­ri­za. Kra­jem sep­
tem­bra 1922. go­di­ne pri­re­di­će još jed­nu iz­lo­žbu u Nju­jor­ku, sa­da u ga­le­ri­ji Džo­ze­fa Bru­
me­ra (Jo­seph Brum­mer). U ve­zi sa ovom iz­lo­žbom osta­će za­pam­ćen su­kob sa ame­rič­kom
ca­ri­nom ko­ja Bran­ku­zi­je­ve me­tal­ne skulp­tu­re ni­je tre­ti­ra­la kao umet­nič­ka de­la, već kao
in­du­strij­ski pro­iz­vod ko­ji pod­le­že vi­so­koj ca­rin­skoj sto­pi. Na­kon tu­žbe, autor je tek 1928.
go­di­ne do­bio spor, ali je za­to nje­gov na­stup u Bru­me­ro­voj ga­le­ri­ji do­bio do­dat­ni pu­bli­ci­
tet. Ista iz­lo­žba je na­red­ne go­di­ne pri­ka­za­na u Art klu­bu u Či­ka­gu, a u Bru­me­ro­voj ga­le­

203
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ri­ji Bran­ku­zi po­no­vo iz­la­že 1933. go­di­ne. Uče­stvu­je i na iz­lo­žba­ma Ku­bi­zam i ap­strakt­na
umet­nost u Mu­ze­ju mo­der­ne umet­no­sti u Nju­jor­ku, kao i na iz­lo­žbi Umet­nost na­šeg do­ba
u Mu­ze­ju mo­der­ne umet­no­sti u Či­ka­gu (1939), ka­da je pri­ka­zao Stub od ner­đa­ju­ćeg če­li­ka
u ob­li­ku obla­ko­de­ra (http://www.cen­tre­pom­pi­dou.fr). Tre­ba na­po­me­nu­ti da umet­ni­kov
su­kob sa ame­rič­kom ca­ri­nom ni­je bio je­di­ni ne­spo­ra­zum te vr­ste. Go­di­nu da­na pre ne­go
što će Bran­ku­zi do­bi­ti spor u Ame­ri­ci, 1927. go­di­ne, tri nje­go­ve skulp­tu­re je­dva su pro­šle
ru­mun­sku ca­ri­nu i u po­sled­njem tre­nut­ku su sti­gle da bu­du iz­lo­že­ne na iz­lo­žbi Sa­lo­nul
Ofi­cial Ro­min; ži­ri im je tom pri­li­kom do­de­lio pr­vu na­gra­du (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 24).

In­di­ja
Sla­va ko­ju je Kon­stan­tin Bran­ku­zi uži­vao u Ame­ri­ci do­ne­la mu je 1931. go­di­ne i na­
rudž­bi­nu ma­ha­ra­dže Je­švan­trao Ho­ka­ra II od In­do­ra za grad­nju Hra­ma is­ku­plje­nja (Ar­
na­son 2008: 154). Hram je bio za­mi­šljen kao pro­sto­ri­ja bez pro­zo­ra, sa­mo sa otvo­rom na
kro­vu. U unu­tra­šnjo­sti, do ko­je bi se do­la­zi­lo kroz tu­nel, sve­tlost bi se od­bi­ja­la o po­vr­ši­nu
vo­de u ba­ze­nu, zi­do­vi bi bi­li ukra­še­ni fre­ska­ma pti­ca. Unu­tra bi se na­la­zi­le i tri fi­gu­re Pti­
ce u pro­sto­ru, ko­je je ma­ha­ra­dža ra­ni­je ot­ku­pio od Bran­ku­zi­ja. Ova­ko kon­ci­pi­ra­no zda­nje
pred­sta­vlja­lo bi oli­če­nje osnov­nih Bran­ku­zi­je­vih stva­ra­lač­kih prin­ci­pa: ide­a­li­za­ci­ju estet­
ske for­me kroz in­te­gra­ci­ju ar­hi­tek­tu­re, skulp­tu­re i unu­tra­šnjeg ure­đe­nja, kao i evo­ci­ra­nje
spi­ri­tu­al­nog. Ra­de­ći na pro­jek­tu, u In­di­ju pr­vi put pu­tu­je 1936. go­di­ne. I ta­da, kao i 1937.
go­di­ne, ka­da je Bran­ku­zi po­no­vo u In­di­ji zbog po­čet­ka grad­nje, ma­ha­ra­dža, je­dan od naj­
bo­ga­ti­jih lju­di na sve­tu, ni­je ži­veo ta­mo već u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Po­što je ma­ha­ra­dža
u me­đu­vre­me­nu od­u­stao od grad­nje, hram je ostao sa­mo u pla­no­vi­ma, i sam Bran­ku­zi
1938. go­di­ne de­fi­ni­tiv­no na­pu­šta ide­ju o tom pro­jek­tu. Kao deo kom­plek­sa bi­la je pred­vi­
đe­na mo­nu­men­tal­na skulp­tu­ra od hra­sto­vi­ne Kralj kra­lje­va (1938), na­me­nje­na za en­te­ri­
jer hra­ma, a re­a­li­zo­va­na kao je­di­no sve­do­čan­stvo o ce­lo­kup­noj za­mi­sli. Spe­ci­fič­nost ove
skulp­tu­re le­ži u či­nje­ni­ci da sam rad u dr­ve­tu re­zul­ti­ra je­din­stve­nim pri­mer­kom: ra­do­vi
u ka­me­nu ili me­ta­lu pri­ka­zu­ju ar­he­tip­ske for­me, kao što su pti­ce u le­tu ili usnu­la li­ca, dok
lič­ni do­pri­nos u dr­ve­tu su­ge­ri­še po­se­ban uti­sak du­hov­nog je­din­stva. U tom smi­slu, Kralj
kra­lje­va se mo­že shva­ti­ti kao Bran­ku­zi­jev po­ku­šaj pre­ta­ka­nja mo­ći is­toč­njač­ke re­li­gi­je u
va­jar­sku for­mu. I nje­gov pr­vo­bit­ni na­ziv je bio Duh Bu­de, što mu da­je zna­čaj ima­ju­ći u vi­
du da je Bran­ku­zi pre­ko tek­sto­va ti­be­tan­skog fi­lo­zo­fa Mi­la­re­pe bio upo­znat sa bu­di­zmom
(Rid 1966: 79).

Ru­mu­ni­ja
Ra­do iz­ra­ža­va­ju­ći svo­ja uve­re­nja na po­slo­vi­čan na­čin, Bran­ku­zi je tvr­dio ka­ko „jed­
no­stav­nost ne pred­sta­vlja kraj umet­no­sti, već se do jed­no­stav­no­sti do­la­zi spon­ta­no, pri­bli­
ža­va­njem su­šti­ni stva­ri” (http://www.cen­tre­pom­pi­dou.fr). Sa­mu ide­ju skulp­tor je iz­ra­zio
još 1906. u Usnu­loj mu­zi, ko­ju je te go­di­ne iz­la­gao u Bu­ku­re­štu (Rid 1966: 80). Ma­da je
već ta­da Fran­cu­ska po­sta­la nje­go­va dru­ga do­mo­vi­na, su­štin­ski ni­kad ni­je pre­ki­nuo sna­žnu
ve­zu s tra­di­ci­jom rod­nog kra­ja. Taj uti­sak je iz­bi­jao iz Bran­ku­zi­je­vog po­na­ša­nja, na­či­na

204
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

iz­ra­ža­va­nja ko­ji je evo­ci­rao ar­he­tip­sku lek­si­ku fol­klor­nog na­sle­đa. Ode­vao se jed­no­stav­no,
po­put mit­skih šum­skih bi­ća sa ob­ro­na­ka Kar­pa­ta, na­ro­či­to u po­znim go­di­na­ma ži­vo­ta.
Pri­ja­te­lje je obič­no za­ba­vljao iz­vo­de­ći ru­mun­sku mu­zi­ku i pri­pre­ma­ju­ći im spe­ci­ja­li­te­
te na­ci­o­nal­ne ku­hi­nje (Klüver, Mar­tin 1989: 106–107). Ko­nač­no, sklo­nost ka kle­sa­nju i
dr­vo­re­zba­re­nju i če­sto po­se­za­nje za ci­ta­ti­ma ar­hi­tek­ton­skih ukra­sa i dru­gih ele­me­na­ta
ru­mun­ske tra­di­ci­je pri­sut­na je u nje­go­vim skulp­tu­ra­ma to­kom ce­lo­kup­nog stva­ra­lač­kog
opu­sa. Ta­ko­đe, Bran­ku­zi je u sva­ko do­ba po­ka­zi­vao sprem­nost da Ru­mu­ni­ju pred­sta­vlja
van nje­nih gra­ni­ca: na već po­me­nu­toj iz­lo­žbi u Min­he­nu 1913, a po­tom i 1924. go­di­ne,
za­stu­pao je Ru­mu­ni­ju na Bi­je­na­lu u Ve­ne­ci­ji, iste go­di­ne ka­da je na Ti­lje­rij­skom sa­lo­nu u
Pa­ri­zu iz­la­gao Pti­cu u pro­sto­ru. U me­đu­vre­me­nu, pri­li­kom pu­to­va­nja u Ru­mu­ni­ju 1921.
go­di­ne, ro­đe­na je ide­ja o po­di­za­nju spo­me­ni­ka u znak se­ća­nja na ot­por ne­mač­kom oku­
pa­to­ru u Pr­vom svet­skom ra­tu 1916. go­di­ne (http://www.cen­tre­pom­pi­dou.fr). Ne­ko­li­ko
go­di­na pre ovog pu­to­va­nja, 1918. go­di­ne, Kon­stan­tin Bran­ku­zi je iz­veo svoj pr­vi Bes­kraj­ni
stub, skulp­tu­ru ko­ju će, slič­no kao i dru­ge mo­ti­ve, va­ri­ra­ti to­kom vre­me­na u raz­li­či­tim
ma­te­ri­ja­li­ma i raz­li­či­tim di­men­zi­ja­ma. Ovu skulp­tu­ru on sam je na­zi­vao i Se­ća­nje bez
kra­ja. Na snim­ci­ma iz nje­go­vog ate­ljea, kao i na Štaj­he­no­voj fo­to­gra­fi­ji iz 1926. go­di­ne,
na­la­zi se ne­ko­li­ko ver­zi­ja ove skulp­tu­re, ali je prin­cip po­na­vlja­nja sim­pli­fi­ko­va­nog ob­li­
ka u Bes­kraj­nom stu­bu, ko­ji je ko­nač­no po­dig­nut 1938. go­di­ne, u Tar­gu Ži­juu do­bio svoj
naj­mo­nu­men­tal­ni­ji ob­lik (Ge­or­ge­scu-Gor­jan 2011). Po­sta­vljen kao deo kom­plek­sa re­a­li­
zo­va­nog iz­me­đu 1936. i 1938. go­di­ne, stub pred­sta­vlja na­rudž­bi­nu Are­ci­je Ta­ta­re­sku (Are­
tia Tâtârescu), pred­sed­ni­ce Na­ci­o­nal­ne li­ge že­na Gor­ja i su­pru­ge ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka
Vla­de i ka­sni­jeg am­ba­sa­do­ra Ru­mu­ni­je u Pa­ri­zu. Stub je vi­sok pre­ko 29 me­ta­ra, sa­či­njen
od 15 ce­lo­vi­tih i dve po­lo­vi­ne mo­du­la, i svo­jom vi­si­nom uka­zu­je na te­o­ret­sku mo­guć­nost
pro­te­za­nja u bes­ko­nač­nost. Sa­mim iz­gle­dom evo­ci­ra i kon­struk­ti­vi­stič­ki na­čin raz­mi­šlja­
nja, ali ga su­štin­ski ne pra­ti: nje­go­vi ele­men­ti od če­li­ka ob­lo­že­nog me­sin­gom, za­pra­vo su
učvr­šće­ni me­tal­nom ši­nom ko­ja se pro­te­že kroz unu­tra­šnjost skulp­tu­re i na­ni­za­ni su na
nju po­put per­li na ogr­li­ci (Hohl 2002: 994). Sa tlom ume­sto po­sta­men­ta i jed­no­stav­nim
ap­strakt­nim ob­li­kom mo­du­la ko­ji se po­na­vlja­ju, Stub cr­pi ener­gi­ju iz ze­mlje. Po­što je po­
dig­nut, Bran­ku­zi je u nje­go­voj bli­zi­ni po­sta­vio i mo­nu­men­tal­nu tri­jum­fal­nu ka­pi­ju, ka­me­
nu kon­struk­ci­ju na ko­joj je po­no­vljen sim­pli­fi­ko­va­ni mo­tiv Po­ljup­ca, pa je u skla­du s tim i
do­bi­la ime Ka­pi­ja po­ljup­ca. Ka­pi­ja se na­la­zi iz­me­đu Stu­ba i ma­siv­nog okru­glog ka­me­nog
sto­la okru­že­nog s dva­na­est kom­pakt­nih ka­me­nih sto­li­ca, na­lik na me­sto oku­plja­nja di­vo­
va – iz­vor­no bez­i­men kom­pleks da­nas je po­znat pod na­zi­vom Sto ti­ši­ne. Kao mo­del za ovaj
kom­pleks po­slu­ži­la je Tri­jum­fal­na ka­pi­ja u Pa­ri­zu, od ko­je li­ni­ja tri­jum­fa vo­di Je­li­sej­skim
po­lji­ma do Ti­lje­rij­skog par­ka, sa egi­pat­skim obe­li­skom iz­me­đu. Ova ide­ja bi­la je ja­sni­ja u
tre­nut­ku nje­go­ve grad­nje, ka­da su tri zda­nja do­mi­ni­ra­la ogrom­nom pra­znom po­vr­ši­nom,
ne­go u na­še vre­me, ka­da se ve­ćim de­lom na­la­ze usred par­ka. Mo­tiv po­ljup­ca, ko­ji je bez­
broj pu­ta po­na­vljan u raz­li­či­tim skulp­tu­ra­ma i re­lje­fi­ma, po­ti­če od dav­na­šnje Bran­ku­zi­je­ve
za­mi­sli o Stu­bu po­ljup­ca i Hra­mu lju­ba­vi. Kao što se ovaj mo­tiv ra­ni­je pri­la­go­đa­vao pri­li­ci
i stil­skim zah­te­vi­ma svog de­la, u slu­ča­ju kom­plek­sa u Tar­gu Ži­juu kom­po­no­van je u du­

205
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

hu umet­no­sti to­ta­li­tar­nog re­ži­ma po­ve­za­nog s fa­ši­stič­kom ide­o­lo­gi­jom, vla­da­ju­ćeg u to
vre­me u Ru­mu­ni­ji (Hohl 2002: 1020–1021). Upra­vo zbog to­ga, kom­pleks u Tar­gu Ži­juu je
to­kom dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka pre­pu­šten pro­pa­da­nju, da bi bio ob­no­vljen i re­sta­
u­ri­ran tek 2004. go­di­ne. Za­hva­lju­ju­ći fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je je to­kom iz­ra­de ele­me­na­ta i po­
sta­vlja­nja stu­ba u Tar­gu Ži­juu sni­mao glav­ni in­že­njer pro­jek­ta Ste­fan Ge­or­ge­sku-Gor­jan
(Şte­fan Ge­or­ge­sku-Gor­jan), ni­je te­ško ste­ći pred­sta­vu o gran­di­o­zno­sti Bran­ku­zi­je­ve vi­zi­je
i slo­že­no­sti ce­lo­kup­nog po­du­hva­ta (Ge­or­ge­scu-Gor­jan 2011).

Mo­tiv i ide­ja u skulp­tu­ri Kon­stan­ti­na Bran­ku­zi­ja
Umet­nič­ko ško­lo­va­nje Kon­stan­tin Bran­ku­zi je za­po­čeo na aka­dem­skim osno­va­ma
(Ar­na­son 2008: 150). Do­la­skom u Pa­riz i in­te­gra­ci­jom u naj­a­van­gard­ni­je umet­nič­ke kru­
go­ve, nje­gov od­nos pre­ma su­šti­ni umet­nič­ke in­ter­pre­ta­ci­je do­ži­veo je ra­di­kal­ne pro­me­
ne. Bli­zak od­nos s Mo­di­lja­ni­jem, Pi­ka­som i Gi­jo­mom Apo­li­ne­rom, su­sret sa skulp­tu­ra­ma
An­ri­ja Ma­ti­sa (Hen­ri Ma­tis­se), afrič­kom tra­di­ci­o­nal­nom pla­sti­kom, de­li­ma umet­no­sti
Da­le­kog is­to­ka i egi­pat­ske ci­vi­li­za­ci­je, ob­li­ko­va­li su Bran­ku­zi­jev iz­raz pret­hod­no utvr­đen
uti­ca­ji­ma Ogi­sta Ro­de­na, Adol­fa fon Hil­den­bran­ta (Adolf von Hil­den­brandt), Ka­mij Klo­
del (Ca­mil­le Cla­u­del­le) i dru­gih umet­ni­ka s ko­ji­ma se sre­tao to­kom pr­vih go­di­na bo­rav­
ka u Pa­ri­zu. Uvek u dru­štvu avan­gard­nih, spri­ja­te­ljio se sa Mar­se­lom Di­ša­nom (Mar­cel
Duc­hamp), Tri­sta­nom Ca­rom (Tri­stan Tza­ra), Ma­nom Re­jem (Man Ray), Isa­mom No­
gu­či­jem (Isa­ma No­guc­hi), Eri­kom Sa­ti­jem (Erik Sa­tie), Ezrom Pa­un­dom (Ezra Po­und), a
pri­ja­telj­ske ve­ze je odr­ža­vao i sa ru­mun­skim umet­ni­ci­ma i in­te­lek­tu­al­ci­ma ko­ji su ži­ve­li u
Pa­ri­zu: Ge­or­ge­om Ene­sku­om (Ge­or­ge Ene­scu), Te­o­do­rom Pa­la­di­jem (The­o­dor Pal­lady),
Eže­nom Jo­ne­sku­om (Eugène Ione­sco), Emi­lom Si­o­ra­nom (Emil Ci­o­ran), Po­lom Se­la­nom
(Paul Ce­lan) i dru­gi­ma. Na pa­ri­skim sa­lo­ni­ma, Ve­ne­ci­jan­skom bi­je­na­lu, In­ter­na­ci­o­nal­noj
iz­lo­žbi u Min­he­nu, Sa­lo­nu u Bu­ku­re­štu, iz­lo­žba­ma sa­vre­me­ne i avan­gard­ne umet­no­sti, i
sa­mo­stal­no u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, sa­mom svo­jom po­ja­vom nje­go­ve skulp­tu­re su iz­vr­
ši­le pre­su­dan uti­caj na ve­li­ki broj sa­vre­me­nih skulp­to­ra. To­me je do­pri­neo po­se­ban od­nos
auto­ra pre­ma ma­te­ri­ja­lu u ko­jem je ra­dio – bi­lo da ga je uzi­mao di­rekt­no iz pri­ro­de, po­put
dr­ve­ta ili raz­li­či­tih vr­sta ka­me­na, ili se ra­di­lo o ob­ra­đe­nim si­ro­vi­na­ma, na­ro­či­to me­ta­lu, li­
ve­nom, a za­tim iz­lo­že­nom po­li­ra­nju, gal­va­ni­za­ci­ji ili pa­ti­ni­ra­nju. Sam Bran­ku­zi je go­vo­rio
ka­ko za nje­ga pro­ces umet­nič­kog stva­ra­nja pred­sta­vlja od­luč­nu bor­bu sa ma­te­ri­jom, uto­
li­ko ve­ću što je sam kle­sao, ne pre­pu­šta­ju­ći to po­moć­ni­ci­ma, kao što su či­ni­li dru­gi va­ja­ri.
Ta­ko­đe, oko 1920. go­di­ne, s ve­li­kom pa­žnjom i ori­gi­nal­no­šću po­čeo je da iz­ra­đu­je po­sta­
men­te za svo­je skulp­tu­re, sma­tra­ju­ći ih pod­jed­na­ko va­žnim kao i sa­me fi­gu­re ko­je no­se,
i zna­čaj­nim za nji­ho­vu umet­nič­ku pre­zen­ta­ci­ju. Ce­lo­ku­pan Bran­ku­zi­jev va­jar­ski opus sa­
sto­ji se iz ne­ko­li­ko te­mat­skih ce­li­na u okvi­ru ko­jih su na­sta­ja­le va­ri­ja­ci­je u raz­li­či­tim di­
men­zi­ja­ma i ma­te­ri­ja­li­ma i raz­li­či­tom od­no­su pre­ma pro­sto­ru. Ve­ći­nu svo­jih te­ma iza­brao
je iz­me­đu 1909. i 1925. go­di­ne (Po­lju­bac, Pti­ca, Mu­za, Bes­kraj­ni stub, Pe­tlo­vi...) i po­tom
je na­sta­vio da cr­pi nji­ho­ve mo­guć­no­sti. U svo­je­vr­snoj mo­der­no­sti ko­ju je osvo­jio ni­je bi­
lo pro­sto­ra za avan­gard­na raz­mi­šlja­nja, ma­da su mu ona bi­la i te ka­ko po­zna­ta. „Po­sto­je

206
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

idi­o­ti ko­ji mo­je de­lo sma­tra­ju ap­strakt­nim; ono što oni sma­tra­ju ap­strak­ci­jom za­pra­vo
pred­sta­vlja vr­hun­ski re­a­li­zam. Re­al­na je ide­ja, su­šti­na stva­ri, a ne iz­gled” (w­ww.­aidanhar­
tic­ons.com­/.­..­/Constan­tin%20B­ran­cusi).­ U­ potraz­i ­za­ suštinom,­ unut­ar­nj­om realno­šć­u
stvar­i,­ be­sk­rajnom linijo­m,­ i­skazi­vao je s­voj­a zapaž­anj­a skul­pt­ur­om, fotog­ra­fij­om, kao­ i
iz­ja­va­ma po­pu­t prethodne­.

­Bo­žanski­ma­šinist­a
U­ specija­ln­om bro­ju ma­ga­zi­na Ca­mer­a Wo­rk, posvećenom Alfredu Šti­glicu ­i ­njegovoj
foto-g­aleriji na­sl­ovlje­noj Šta ­je­ 2­9?, Man­ R­ej nije­ pr­opustio­ d­a ­se osvr­ne na­ u­metni­ke
ko­ji­ s­u izlagali u č­uv­enoj nj­uj­orškoj ­galer­ij­i. „S­iv­i ­zidovi m­ale ga­lerije­ uvek ­su prep­u­ni­.
Prilikom svake pose­te do­če­ku­je­ me neš­to­ novo­. Ni­kad n­i­sa­m razočaran.” Se­za­n je ­za ­njega
­na­tu­ralista, Pikaso mistični r­ea­lista, dok je Brankuzi­ bo­žansk­i ­ma­šinis­ta­ (Kle­in ­2009:
4­2). B­rankuzi i­ Ma­n Rej ­su ­se upoz­nali ne­ko­liko god­ina kas­nij­e, ubrz­o poš­to­ s­e pozn­at­i
­američ­ki umet­ni­k prese­lio­ u ­Pariz, p­oč­etk­om treć­e decen­ije d­vad­ese­tog vek­a,­ privučen­
p­ro­gresiv­no­m ­stvarala­čk­om kli­mom. Mada­ naklon­jen­i stva­ra­nju u r­az­ličitim­ medijima,
Branku­z­i,­ koji je­ klesa­o m­er­mer­ne bl­ok­ove­ i­ drven­e trupce,­ i­ M­an Re­j, za­ok­upljen novi­m
mogućno­st­im­a foto­gra­fi­je, bi­li ­su pri­vu­čeni a­pstrakcijo­m ­kao jednom­ o­d aktueln­ih­ mo­gu­
ćnost­i ­moderno­g izr­az­a. Mada je­ B­rankuzi s­vo­j interes za f­otografiju iskazao ­mno­go r­anije,
­on­a ­dobij­a n­a ­značaj­u ­od 1­921, ka­da­ mu je ­Ma­n Rej demonstri­rao raz­lič­ite mogućnosti
f­otogr­af­skog izraza i ­po­mogao mu­ d­a u­ a­teljeu ­po­st­avi i opremi ­mra­čnu kom­oru. Iz ­tog­
vreme­na­ su f­oto­grafij­e ­Bran­kuzija s­a ­psom Po­la­rdom, koje s­u zapr­avo­ sved­oci poče­tka
pr­ij­ateljstva d­vo­ji­ce ume­tn­ika i još­ j­ed­nog zamet­ka ­koji ć­e tokom ­g­odina kod Br­an­kuzija
­pr­erasti u­ s­vojevrs­tan umetn­ički ­kon­cept. ­Naime, 1916. godin­e ­Brank­uz­i j­e zakup­io ­atelj­e
u ulici Imp­as­se Ro­nsin 8; do 1941. godin­e p­rvobit­nom prosto­ru­d­odao j­ e još ­čet­iri nova­. I
ov­aj, ka­o i prethodni atelje­i, Brank­uziju ni­je­ pred­sta­vljao sa­mo­ radni ­prostor, već ­i ­do­m u
ko­me je ­žive­o. Potp­un­o ­posvećen ­stvaran­ju­, vaja­r j­e od­ najran­iji­h dana­ so­ps­tveno stvarala­
štv­o i život p­odredio­ jedinstv­en­om­ konc­eptu; či­njenica­ da je ­neprekid­no­ bio ok­ru­že­n
svojim­ s­ku­lp­turama sa­mo­ j­e jeda­n ­njegov­ s­egm­ent. Is­punj­en do­vr­šenim i­ n­ed­ov­ršenim
sk­ul­pturama,­ d­rvenim ­nameštajem sop­st­ve­ne izrade i ­materij­alo­m za buduć­e s­kulpture,
at­elj­e je za ­Bra­nkuzi­ja­ sam po ­se­bi­ predst­avljao u­metničko delo,­ d­ži­no­vski umetni­čki
­poduhvat.­ Ce­lok­upan pr­ostor a­te­ljea ­bio je art­ik­ulisan ­ok­o „hib­ridnih­”,­ pr­ome­nljiv­ih­
grupa pre­dm­eta­ k­oje je ­Br­ankuzi aranžirao­ p­oput monumentalne di­ša­novs­ke sce­no­gr­afije
(Marcoc­i, ­Batch­en­, Bezzola 201­0:­ 96–1­12). F­otogra­fsko belež­enje ovih aranžm­ana­ g­ovori
d­a ih B­ra­nkuzi­ nij­e pravio­ s­amo „za ­svoje oč­i”­. Kroz d­imenziju­ st­alne prom­ene­ po­stavki
­skul­pt­ur­a i dr­ugih­ predmeta­ u­ ateljeu,­ p­ostigao j­e nep­rekidnu tr­ansfor­mac­iju sopstve­
ni­h o­st­va­renja i­ o­moguć­i­o im­ no­vi život, ne više­ p­romenl­ji­v, na fotog­rafija­ma. Nj­eg­ov­a
zaosta­vš­tina ­(oko ­1.­500 sn­imaka) govor­i ­nam o ­ne­ko­j vrsti­ vizue­ln­og ­dnevnika­ k­oji bel­eži
sv­ako, m­a ­i ­na­jmanje ­pomer­an­je un­utar s­uče­lj­enih obje­ka­ta­. Ovakav­ n­ač­in­ samoc­itata
otvar­a ­široko­ p­ol­je moguć­nosti ­za tum­ač­enje Br­a­nk­uz­ijevog­ de­la­, isto­vre­me­no u­kazujući
na vis­ok n­ivo nje­govog ra­zumevanja sa­vremen­ih­ m­odernis­ti­čkih, a­li i ava­ngardnih­ i­deja­

207
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od koj­ih­ se u svo­jim iz­ja­vam­a ­ograđiva­o.­ Mada u ­bl­isk­im prijatel­js­k­im v­ezama s­a m­no­gim
fotogr­af­ima, Br­an­ku­zi je­ i­ns­ist­irao na ­au­tobiograf­sk­om­ karakt­eru­ ovih ­zapisa. Sn­imajuć­i
pojedin­ačne s­ku­lptur­e ­ili­ p­omenute­ a­ranž­mane, č­es­to­ j­e sve­sno kršio o­sno­vn­a prav­ila
f­oto­gra­fije, ­pr­oizvoljno u­smera­vajući f­okus, ili­ men­jajući­ t­ačku pos­ma­tr­an­ja zavisno­ od
­ef­ekta koj­i ­je­ želeo­ da p­os­ti­gne. Ta­ko­đe, u­sme­ravajući­ s­nop re­fle­ktora na određenu tač­ku
sa­vršeno uglačane­ metal­ne ­skulptu­re,­ postiz­ao je da­ j­oj se ­ob­risi gube­ i­ d­a se i s­ama­ p­retvo­
ri ­u ­odble­sa­k ­sv­etla. Njego­vo­ pr­is­ustvo u po­jed­in­im­ aranžm­an­im­a doprinosi c­elovitos­
ti ovih ­fo­to­gra­fija ka­o ­ko­nc­ep­tualnih t­vo­revina ­u ­ono­m ­smis­lu u ­k­om­e je samoc­itatnos­t
artikulisa­na­ u okv­irima pos­tm­odernis­tičke po­et­ike. S­a ­dru­ge­ strane­, kao stv­aralac ­samih
­sku­lp­tura,­ ov­akvom primeno­m­ f­ot­o­gr­afije­ ot­vorio je­ s­asvim novi, na­gl­aše­no eg­zak­ta­n put
k­a reeva­luaci­ji moderne­ sk­ulpture ­ka­o ­i ­skulpt­or­alne mode­rnosti.­

Muze i­ l­ica
­Jedan­ o­d ­omilj­en­ih Brankuzijevih mo­ti­va je ­ženska ­gl­av­a,­ zastuplj­en­a n­aročito­ i­zmeđu­
1906. i­ 1912. go­dine, če­st­o pri­ka­zivana ­ka­o sam­o­stal­an ovoidn­i o­blik odvo­jen od te­la. U
o­bliku ­ja­jeta, ­id­ealno ­zaoblje­no­m i zgusnutom­, ­umetnik je ­naš­ao simbo­l p­orekla ž­ivota,
­ču­da stvaran­ja, k­ao i tipičan c­il­j potrage­ za sušti­no­m ­stvari­. ­Preteča ­je­ Usnul­a muza­ iz 1­906.
godine,­ na k­oj­oj­, u Rod­enovom­ maniru, uglačani mermer ­li­ca izranja iz ­gr­ubo ob­r­ađ­en­e
­osnove ­(P­ip­er 2005:­ 394). ­Ve­ć skul­pt­ura iz 19­10. god­ine­, real­iz­ov­ana u p­ol­irano­j ­bronzi,
­flui­dnih l­inija ­i kraj­nj­e ogolje­na­, pokazu­je autorovu ­na­meru ­da i­sključi ­sva­ko ­lično os­eća­
nje­ u odn­osu­ n­a ­mod­el i da­ prikaž­e suštin­sk­e, univ­erz­aln­e i va­nv­remenske­ kara­kteri­sti­ke
ljud­sko­g lica u­ njegov­om­ e­lement­arnom obl­iku. Usn­ula muza i­zv­or­no pr­ed­sta­vlja ­po­rt­ret
baron­ice Fr­a­šo­n ­(F­rachon)­, k­oja je­ Brankuziju prvobitno ­pozira­la za (nikad­ r­ealizo­vani)
kla­sični ­por­tre­t (1908/9). S­av uti­sa­k koji­ ova sk­ulptur­a­ tr­eba da ­pr­uži kon­ce­ntris­an je ­u
­ovalnom o­bliku g­lave. ­Uprkos izuze­tn­om oseća­ju glat­ko­će koji e­ma­nira sa ­usana,­ o­či­ju­,
kose­, on­ ne pot­iče od ­ru­ke­ umetn­ika ve­ć izbija iz samo­g ­materi­ja­la­. Pos­lednji ­portret baro­
nice Frašon­ n­as­tao j­e ­19­12­. godine:­ jajoli­ko lice­ oslanja s­e ­na ruku­, š­to­ unek­oliko anticipira
još j­edan po­rtret n­as­tao te ­godine –­ Gosp­ođi­ca Poga­nj. ­Vi­še od s­vih­ drugih ­žensk­ih likova,
po­rtr­et ­mlade m­ađarske­ stu­dentki­nje­ s­likarst­va­ p­repozn­aje se­ kao vanvr­em­enska ­iko­
na avangard­no­g modern­izm­a dvades­et­og vek­a.­ Prvi put ­prikazan publ­ici­ 1913­. godine
u Njuj­orku ­na­ i­zložbi­ A­rmori šo­u, nali­k je na­ b­li­sta­vo jaj­e sa dv­a ogromn­a badema­sta­
oblika­n­a mestu očiju i nagoveš­taj­em nosa,­uš­iju i usana. U k­asnij­oj­v­erzij­i (191­9, 1931) i­
te nazna­ke su n­esta­le i ostao ­je­samo j­ajo­liki o­blik­koji se ­osl­an­ja na ruke s­klo­pljen­e kao u
­mo­litvi­. ­Po­staje oč­ig­ledno ­da­ svrstava­nje ov­og ­portre­ta međ­u s­ku­lptur­e izložen­e na iz­lo­žbi
Ar­mo­ri šou nije slučajno­: p ­ ored Gospo­đic­e Poga­nj u belom­ merm­eru (A­rn­ason 20­08: 151­),­
Brankuzi je ­u Njujork­u ­izloži­o ­i Usnulu muzu, ta­kođe u ­ be­lom mermer­u,­kao i j­ednu ­od
v­er­zi­ja Danaj­e ­– u sva­ tri lika­ d­osledn­o je spr­ov­ed­en proc­es ­aps­trahov­an­ja, svođenj­a ­glav­e
na ov­oi­dnu f­ormu i markira­nja­ element­arnih ­det­alj­a.­ U­ Brankuzijevom slu­ča­ju­ d­etalj ­i
­ne ­pr­edstavl­ja­ fa­ktor r­ep­re­zentac­ij­e, već je ­ona­ p­romov­isana­ senzit­ivnošću ­pro­čišće­no­g
­vizuel­nog jezika. Tek n­azn­ač­ene c­rte lica u­ po­znom­ portretu­ ba­roni­ce Fra­šo­n, ka­o i k­od­

208
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

G­ospođice­ P­oganj, pr­ed­st­avljaju deo jedinstvenog­ oblika­ k­oji­ z­ap­oč­inje ­s­ r­ukam­a, a pr­odu­
žava­ se na vr­at­ i ov­al ­glave.­ P­ren­eb­regava­ju­ći­ real­is­tičko­ pred­stavljanje,­ Branku­zi na­mer­no
pren­agl­ašava r­azliči­te del­ov­e lica­ kako ­bi­ ostvario s­lik­u suš­tine – d­uho­vn­og stan­ja samo­g
­modela­. P­rva ­verzija ov­og ­po­rtreta­ b­il­a ­je iskl­es­ana­ u­ belom­ mer­meru, j­edinstv­ena u aute­
nti­čnosti m­ate­rij­ala i­ z­apanjujuće­m hibridnom spoju­ lju­dskog­ ­i a­ni­ma­ln­og. Pre­vashodn­i
­intere­s ­za žens­ki­ li­k, kao i dosl­ed­no­ poisto­već­ivan­je gla­ve ­s motivo­m jajeta,­ p­repozna­je­
se kao­ privrženost ­je­dinstvenom­ t­ema­ts­kom krugu ­– stvaran­je­, rođenje,­ ­ži­vot, s­mrt. Ta­
kođe, o­vo in­si­st­iranje na ­že­ns­kom principu, bez­ duali­zm­a muško/žensk­o, ­koji n­al­az­imo u
s­ku­lp­tu­rama ­kao­ što je T­orz­o mladića (19­24­),­ o­tkriva­ e­vo­ciranje­ p­rap­očetaka­ m­agijs­ko­g/
umetničkog ­kro­z Bran­kuzijevu­ pr­ivrženost ­arhetip­sk­om mode­lu­ bogi­n­je ­majke.

­Poljuba­c
Mada je­ sarad­nja sa O­gis­tom Rodeno­m ­trajala ­iz­uzetno ­kr­atko, ­stiče se u­ti­sa­k kako­ j­e
­rivals­tvo­ sa­ velik­im fra­n­cuskim­ vajar­om ­bilo z­a ­Brank­uzi­ja svoje­vr­sna p­okreta­čka s­nag­a.
Na­ime, t­ok­om nare­dni­h­ godina n­asta­će sku­lptur­e ­pop­ut­ r­ane Z­as­pale ­mu­ze­, Mol­it­ve, Mi­
sl­ioca ili Poljupca, koje ­par­af­razir­aj­u ­čuven­e Roden­ov­e moti­ve (A­r­na­son 2­00­8:­ 152)­. One
isto­vre­meno p­ok­azuju ­kako ­B­ra­nkuzi ­sv­oj­u poet­iku i­ska­zuje n­ov­im, autent­ič­nim jezi­ko­m
čije ­poi­manje rea­ln­ost­i nem­a dodirnih t­ačak­a sa p­re­dmetom ugleda­nja. P­ol­jubac­ je p ­ rvobi­
tno nastao­ ka­o nadg­robni ­spomen­ik (19­07­) k­oji evoc­ir­a nesrećnu­ ljub­av ­– pred­stavu d­vo­je
­ljudi ve­čn­o s­jedin­je­nih u k­ame­nu­. U osn­ovi k­ubična f­orma, ve­rtik­alno j­e ­po­delje­n­a li­nijom
­razdvaj­anja ­dvaju­ tela, a ­ženu od ­muška­rc­a razli­kuju zao­bljen­e ­grudi ­i kos­a koja p­ad­a niz
leđa.­ O­stali obl­ic­i ­– ruke i lu­čn­a ­linija iv­ic­e kose –­ s­tapaju s­e sa k­am­enom,­ a b­ademas­te
o­či­ p­rikazane iz­ p­rofila­ i­ spoje­ne­ u jedno,­ deluj­u ­ki­kl­opski ­za­strašujuće. Ov­o ­sv­ođ­enje­
oblika u­ka­zuje ­na utic­aj­ nadol­azećeg­ kubizma, ­kao i­ p­rimitivisti­č­kih skulptur­a ­Andrea
D­erena ­(A­nd­ré­ Der­ain) i­ P­ola Gog­ena­ (Paul­ Ga­ug­in). U vizue­lnom klj­uč­u ­primitiv­is­tički­h
­totema, f­or­mal­no dist­anciran ­od ­ev­ropskih tra­dicija­, Bran­kuzi ­poseže z­a ­platon­ovs­ki­m
mitom­o andro­ginu – ­ dva po­la­jedn­og ­bića k­oje su­bogovi razdvojil­i i koj­i od tada žud­e
da ponovo po­s­ta­nu­jedno (Па­јин 200­7: 60). Motiv,­koji u isto vr­eme (1907­/8­) real­izu­
je­ na p­latnu ­i G­us­tav Kl­imt (Gu­st­av­ Klimt)­, ­vajar ­je­ pono­vi­o ­nebrojen­o ­puta, ­m­en­jaj­uć­i
­utisak­ različitom f­akturom k­am­ene p­o­vrš­ine i s­te­penom geom­et­riz­acije, či­me don­ek­le­
me­nja i nje­gove p­oe­tičke­ vred­no­sti: od­ arhet­ipsk­og­, ­preko ­asocijati­vn­og do same ­gr­anice
apstrakcij­e. Stepen aps­trahovan­ja­često je z­avisi­o ­i od n
­ ame­ne skulp­ture,­tako da ovaj motiv­,
­primenj­en­ u­ sklop­u ­Kapije­ p­oljupca ­u ­Ta­rgu­Žijuu, kao i ­na različitim verzijama s­tubov­a,
­prerasta u dekorati­vn­i znak­ art­ dekoa (­Ho­hl 2002: ­980).

Ptic­e
Izme­đu 1910.­i­1944. godine Konstantin Branku­zi ­je­u­radio 29 ­pt­ica­. Prva iz ­se­rije,
L­a Maïas­tra (19­10–191­2), inspirisana je predanjima iz aut­oro­vog rod­nog­kraja ­(Sidney
­Gei­st 1968­: ­1­13–­114). L­a ­Maïastr­a pre­ds­ta­vlja ­bož­ansku ­pticu i­z rumunskog nacio­nal­nog
predanj­a,­ koja ­pos­ed­uje ma­gij­sk­e moći­. ­Jedna ­od nji­h j­e sposob­no­st ­da sje­dini raz­dvo­

209
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

jene ljuba­vni­ke. Se­ri­ja ptica­, ­na­st­ala na ­te­meljima b­aj­ke, pr­ed­stavlj­a aute­ntično­ oliče­nj­e
Bran­ku­zijevih­ t­raganja ­i n­jegovog odnos­a prema sv­etu. To­ko­m čitavog živ­ota Br­ank­uzi j­e
nastojao ­da­ se o­ti­sn­e od sv­et­a ­st­vorenja­, da „­uh­vati” suštin­u ­leta,­ k­ao simb­ola­ doseza­nja
spiri­tualnog.­ P­rva ve­rz­ij­a ove sk­ul­pt­ure t­akođe ­pr­edstavlj­a j­edan o­d ­prvih autorovih po­
ku­ša­ja da o­blikuje­ m­esto figur­e ­u prostor­u ­(A­rnason ­200­8: 153).­ I­zve­dena u be­lom m­er­
meru, ona poč­iva na s­voj­evrs­nom postolju – zagrljeni ­par drži ­ka­meni blo­k na ­koj­i je
po­stavlje­na­ La­ Maïas­tra. Na taj­ n­ač­in su­ f­ig­ura i­ n­jen­o ­posto­lj­e ­čvr­sto sje­di­nj­eni, t­ak­o da
­je­ nemogu­će odre­di­ti hi­jera­rhiju po­jed­inačni­h segme­na­ta. ­Težina ka­me­nog bl­oka i si­rova
r­u­stič­nost lj­ubavn­og­ p­ara „prize­mljuju”­ skulp­turu ­ptice ­iz­ čijih zaob­lje­nih grud­i izviruj­e
­vra­t koji­ stremi­ pr­ema ne­bu­. ­Takođe­,­ o­vaj po­sta­ment, n­al­ik­ na ind­ija­nski ­to­te­m, otkr­iva
svoje­vrsni d­ua­lizam ­ma­gijskog a­rh­eti­pa­ i­ mode­rne rea­lnosti. ­Mot­iv je tokom v­remena
prer­astao u­ sofis­ticir­ani­ o­bl­ik Pti­ce­ u pro­storu, g­de je ­obl­ik sku­lpture­ u većoj m­er­i deter­mi­
nisan ­motivo­m leta­, a­ manj­e ­iz­gledo­m ­sa­me pt­ic­e. U ­br­on­za­noj verzij­i Ptice, čij­a bl­is­tavo
­po­lirana­ p­ov­ršina i­zmiče defi­niciji o­ka,­ p­okret se­ tr­ansf­ormiše ­navi­še: materij­a,­ svetlost­
i­ oblik ­is­tovremeno­ su­ jedins­tv­eni i ­nes­talni­. O­vom se­rijom sk­ul­ptura Brankuzi ­se pri­
bliži­o ­uve­renju Ga­sto­na Ba­šlara (Gas­to­n Bachelard) ­da je ­„telo­ ptice ­sačin­je­no­ od vazduha
ko­ji ­ga­ okružuje, a nje­n ži­vot čini p­ok­ret koji­ pobeđu­je­” ­(w­ww.aida­nh­artico­ns­.com/­...­/
Constantin%20­Bra­ncusi)­. ­
Među B­rankuzijevim ptica­ma,­ figur­a ­nazvana­ Leda­ i­ma­ poseb­no­ z­načenj­e (Bazen
1976­: 429­).­ N­astala sredi­no­m t­re­će dece­ni­je­ dvadesetog v­eka (­19­26), ­nij­e doživel­a da se
m­ul­tiplikuje­ u ­serija­lu­ već je ­njena jed­in­a ­replika­ u bronz­i, ­ostv­arena po ­merm­ernom­ mo­
delu, ost­ala u ­umetnikov­om ­atelje­u. Pos­tavlj­en­a na tro­struko po­stolje ­– tanku ploč­u od
b­listav­og­nikla koja počiv­a na manjoj­i većoj kocki­od­dve vrs­te­crno­g kamena – on­a mit
o­ L­ed­i, zb­og koje­ se­ Zevs ­pr­etvori­o u labuda ­kako ­bi je os­vojio­, ­is­kazuje s­amo ­predstav­om­
l­abuda.­R­adi s­e o ptici ­čije se ­telo povezuje ­sa­hibri­dnim identi­tetom izme­đu muško­g
­i žensk­og, čij­i vrat­ ima falu­sni obli­k, dok ­telo ima ­že­nske ­atr­ibut­e. Pti­ca ­i žena, mušk­i
­i ­ženski p­rinc­ip,­ ovde su­ spojeni­ je­dins­tvenim p­okre­to­m.­ Pod ­raz­ličit­im­ o­svetlj­enjim­a
­u ­atelje­u,­ pos­tavlj­ena ­na­ reflektu­j­uću­ m­etalnu povr­ši­nu­, Leda ­isk­azuje m­no­goznačne
supr­ot­nosti i­ p­reobražav­a­ se­ u­ svoj­ev­rsno ­sv­et­losno prisustvo. ­Do­ udvajan­ja ­značenj­a ­i
­preobraž­aj­a ­oblika dolazilo ­je­ i us­led­ pr­omena u s­ve­tl­osnim ­odnosima i r­i­tm­ovi­ma, kao­
i ­u uglo­vi­ma p­osmatra­nj­a, apli­ci­ra­ni­m kak­o ­bi ­se, ne­umoljivo­ i­ konačno,­ f­ot­og­rafski­m
za­pisom ov­ek­ovečilo­ izmenjeno­ st­anje.
Pa­gan­in u t­eh­nopo­lisu
K­on­st­antin ­Bran­kuzi i­ da­nas ne ­pr­es­taje da zbun­juje mn­og­obr­ojnim v­idovima­ so­
pstvene spolja­šnje r­ealnosti­. ­Pr­e svakog r­azma­tranja p­roblem n­as­taje već ko­d imena: ro-
đ­en­ u­ Rumu­ni­ji kao ­Konstantin­ B­rankuš1, bud­ući da je­ v­iše od ­pe­t dece­nij­a ­života stvarao­
u­ Francusk­oj, u svetskoj ist­oriji u­me­tnosti­ p­oznat­iji je ­kao ­Br­an­kuzi, ­i ­sto­ga je i­ u ovom
t­ekstu njeg­ov­o pre­zime tak­o ­trans­kri­bo­vano. Je­re­tički spr­em­an da k­rš­i sva ­pravila ko­ja ­su­

1 Con­stan­tin Brâncuşi, u ru­mun­skoj tran­skrip­ci­ji Bran­kuš; „po­fran­cu­že­no” ovo pre­zi­me gla­si Bran-KU-ZI.

210
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vajari­ pošt­ova­li od ­an­tik­e ­do nje­gov­og vreme­na­, nije­ krio p­oš­tov­anj­e ­prema got­ič­kim kat­e-
dralama­, poseb­no­ skulp­tu­ri­ Š­artra,­ m­onumentaln­os­ti ­skulpt­ur­e ­drevnog­ Egipt­a,­ klesa­nim
ka­pi­telima K­li­nij­a, ili ­ne­p­oznati­m vajarima Afrike­, ­Indije,­ Kine,­ T­ibeta i­ Tu­rkesta­na (Bre­
zianu, G­ei­st 1965: ­24).­ Noseć­i u sr­c­u o­biča­je­ i lege­nde rod­no­g kra­ja, u Pa­ri­zu se prikl­jučio
tad­a n­ajavang­ar­dnijoj gr­up­i umetn­ika­ koja­ je­ živela u­ La­ Ruche ­na ­Monmart­ru­, ­nedugo
­pre ve­like umet­ni­čke se­lidbe ­na ­Mo­np­arnas. ­Rumunska tradicija­ ostaje jedn­a od njegovi­h
prvih­ i­ns­pirac­ija (Груји­ћ ­2002), zbo­g čega ­će Pol­ Mora­n ­(P­aul Mora­n) izj­av­it­i kako je­
B­rankuzi­ „­bi­o više umetnik ne­go Pariž­anin ­i man­je Pari­ža­nin od­ Rumun­a” (Go­lubovi­ć
1967: 14). V ­ iše od­pola veka p ­ o­sle nje­gove sm­rti, mogl­i bismo r­eći da je­u­puno­m smislu
­bio­ g­rađanin sveta –­ jedan od ­prvih evr­op­skih umetnika­ ko­ji­ ­je­ podj­edn­ako, ak­o ­ne i viš­e
b­io s­lavan u ­Am­er­ici, g­de­ su k­ol­ekci­onari­ mo­derne um­et­nosti s­ ne­strpljenj­em­ o­čekiv­al­i
n­jegove s­am­osta­lne nastupe­. ­Okruženje nju­jorš­kih ob­lak­odera v­erovatno­ je do­živl­javao
k­ao­ oličenj­e sna o sopst­ve­nom mo­dernom­ at­el­jeu, šum­u b­esk­rajnih­ st­ubova sa ­ko­jih će s­e
­njegove ptic­e ­otisk­ivati u bezgran­ič­ni univerzu­m. „Sticajem ­ok­olnosti, ­iste ­godi­ne ka­da­ je
umro­Brankuzi (­16­. marta 1957)­, lansir­an­j­e prv­i ­ve­štački satelit Spu­tnjik ­(4. oktobra 1957),
­či­me je­ otpo­čela va­si­o­nska era, je­r je­ čove­k ­prvi p­ut uspeo d­a ­la­ns­ira ne­ko te-l­o u vas­ionu,
t­j. u zem­lj­in­u ­orbit­u.­ Tako su­ Br­an­kuzije­ve ptic­e s­vojom ­fo­rmom, koja je sugerisal­a brzinu­
i neog­ran­ičen u­zl­et­, post­ale simbo­lo­m ­ov­e ere, a ­u ­tom duhu s­u ­bili i­ k­a­sniji spo­menici,
koji su o­be­le­ža­vali ­le­t raketa i ’osv­aj­anje ­vas­ione’ ”­ (­Пајин 2­0­07: 62).

Kons­ta­ntin B­ra­nk­uzi: Let b­oža­nskog mašini­ste
Vajar­ K­onstantin Brankuzi, rođ­en­ u Rum­uniji (H­obi­ca, Ru­munija,­ 19. februar ­18­76
– Par­iz, Fran­cuska, ­16. mart 1­957­) ­ve­ćinu svo­ji­h ume­tn­ičkih d­ela st­v­orio ­je u Francu­skoj,
čime­ je ­posta­o jedan­ od najz­na­čajnijih umetni­ka Paris­ke­ škole. Veoma­ r­ano se ­uključio­
u­ avangard­ni ­pokre­t ­koji ­je ­delovao i ­van evropskih­ g­ranica, p­a j­e njego­va­ u­metnost­ uti-
cala na ­američke ­va­ja­re­ početk­om ­20. ve­ka. Dok ­je­ o­drastao u rur­aln­oj, a­rh­ai­čnoj p­la­
ni­n­sko­j obla­st­i,­ Brankuz­i­jeva u­me­tni­čka li­čno­st formi­ra­na je k­ao­ neobičn­a ­mešavina
t­rad­icion­aln­og drvod­elje i v­eo­ma prefinjenog mod­ernog ­umetnika.­ Studi­je­ ­je ­započe­o u
U­metničko­-z­anatskoj­ š­ko­li u Krajovi (1894–­1898), pos­le­ čega j­e ­up­isao N­ac­ionaln­u školu
lep­ih ­umetnosti­ u­ Bukure­št­u ­(1898–­19­02­). Je­da­n o­d nje­go­vih najr­ani­jih rado­va, ­nastao­
p­od­ tutor­stv­om njeg­ov­og prof­esora ­an­atomi­je Dimitri­ja ­Žerot­e, pre­dstavlja­ m­ajstors­ki iz­
ra­đe­nu anat­omsku studiju ­(stat­uu­ č­oveka k­ome­ je uklo­nj­e­na koža, tako da­ m­išići ­ostanu­
iz­loženi)­, ­koja je 1903. b­ila­ i­zlože­na ­u rum­un­skom Atene­um­u. Iako ­je ­u pit­anj­u samo
­anatomska­ stud­ija­, ­ona je­ pr­edskaza­la kasni­je napo­re­ ovog v­ajara da ot­krije­ su­štinu, u­mesto
da samo­podraž­ava­s­poljašnji izg­led. To­kom studi­ja­o­svojio j­e brojne nagrad­e, a zatim je­, s­a
malom sti­pendijom­, 1903. p­eš­ke krenuo­ n­a putovan­je­ u Par­iz­,­ gd­e je st­igao ­1904, pr­oš­avši
Beč, ­Minhen i ­Ba­zel. ­U ­Pa­rizu j­e ­studir­ao­ n­a Visoko­j naci­onalnoj ­šk­oli lepih umet­nosti,
u­ ateljeu u­met­nika Ant­onina ­Mersi­ja.­ Sačuvana­ je sa­mo­ j­edna ­sk­ulptur­a ­iz 190­5.­ Zove
se Ponos­i predstavl­ja gl­avu mlad­e dev­oj­ke­ u bronz­i,­ odlive­nu­ pomoću gipsa­no­g kalupa.
Ovo je­ jedn­o od tri de­la koja s­u bila­ i­zložena ­na Jesenj­em ­salonu 190­6.­ Bran­ku­zi j­e 190­7.­

211
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

k­ratko ­radio kao as­ist­ent Ogista R­od­ena, a z­at­im je nastavio da r­azvija ­samos­ta­lnu kari­je­
ru. Posl­e ­19­06. nastavio j­e da i­zla­že­ na Sa­lon­u,­ a­ i­mao je i druge gru­pne iz­lo­žbe­ u Par­izu.
­Sprijate­ljio s­e sa m­nogim­ ista­kn­utim sa­vremen­ic­ima, k­ao što ­su­ Amedeo­ M­odilj­an­i, Ha­
im­ S­utin, F­ernan ­Leže, An­ri Ruso­ Carinik­, Pablo Pik­as­o, Gij­om Apol­in­er, F­ilipo Tomazo
Ma­ri­ne­ti­, Marsel Di­šan, Tri­st­an Cara i drugi. Pod u­tica­jem Andre­a ­De­ren­a poče­o ­je da ­se
­interes­uj­e za afri­čku­ skulp­tur­u. U SAD j­e ­1913. učestvovao na M­eđunaro­dnoj i­zložbi mo­
derne ­um­etn­osti ­u N­jujorku­, ­poznatoj ­kao­ Armori­ š­ou, kao­ i na bro­jn­im d­rugim­ v­ažnim
gru­pni­m izložbama moderne umetno­st­i u Njujo­rku i­ Či­kagu. ­Od­rž­ao je s­am­ostal­ne­ iz-
ložbe ­u ­Njujor­ku ­1914. 19­16 i­ 1926. ­Br­an­kuzi je sv­oju vaja­rsk­u karijeru u P­arizu zapo­čeo
skul­pturom­ Polju­bac, nadgr­obnim­ sp­om­eniko­m na g­r­ob­lju ­Monpar­na­s. Već­ je t­ada­ bio
u­oč­lj­iv nj­eg­ov apst­rakt­ni stil­ k­oji na­gl­aš­av­a ­jasne ge­om­etr­ijske l­in­ije, k­oj­e ­pos­tižu ra­vn­
otežu ob­lika­ svojstv­en­ih nje­go­vim materijal­ima­ i simb­oli­čk­ih­ aluzi­ja­ p­rikazivačke umet-
nosti. K­onstantin B­ra­nkuzi ­stu­dirao j­e ­sa­ ­aka­demsk­i o­rijenti­sa­nim vaja­rim­a, ali je s­voj stil­
r­azvio po­d ­uticaj­em­ rumun­sk­e tradici­onal­ne nar­odn­e umetnosti, egip­atske ­i ­afričke­ s­kul­
pt­ure, u­me­tnosti Dal­ek­og is­toka i avanga­rdn­ih pokreta iz 1­92­0-ih. Među nje­gov­im na­jp­
oznatijim del­im­a ­su ­Uspavana muza (­ 1908), ­Po­ljubac (1908), Prome­te­j (­19­11), Go­spođa
Pogani (­19­13)­, Novorođenče (1915)­, P ­ tica u ­sv­emiru ­(1919)­i S­ tub be­sk­onačn­os­ti­, pozn­at­ i
kao Beskonačni stub (1­938). ­Bra­nkuzi je veći­nu­ svojih v­ajarsk­ih­ m­ot­iv­a definisao izme­đu
1909. i 19­25, d­a ­bi­ po­tom nasta­vio da i­h ­razvija­ u ­br­ojnim varijacija­ma.­ O­ko 192­0. po­če­o
je ­da­ pravi­ pi­jedestale za s­vo­je skulpt­ur­e, smatrajući da­ s­u oni po­djed­nako ­bi­tni del­ovi­
ce­li­ne. Re­zbario i­h je u d­rvetu ili ka­menu, ili­ ih ­je­ odlivao i­ p­ažlji­vo ­polirao. Zahv­al­ju­ju­ći
svojo­j ­sv­etskoj sl­av­i, 1933. dobi­o ­je po­rudžb­i­nu­ d­a ­u Indiji­ sagrad­i hra­m za meditaciju­ za
Ma­haradžu o­d In­dora, al­i ­to nikada nije r­ea­lizovano.­U mes­tu Targu­Žijuu,­gde je pr­ov­eo
već­i ­deo d­eti­nj­stva, do­vrši­o je 1938.­ sp­omenik sa temom ­Prvog ­svetsk­og ­rata. S­to­ tiši­ne,
Kapija pol­j­uba­ca­ i Be­skr­ajni ­st­ub­ nasta­li su u čast hra­bre žrt­ve ru­munskih ­ci­vila koj­i su
1916. z­austa­vi­li ­ne­mačku inva­ziju. Poš­to­ je­ 1­921. up­oz­na­o Men­a Re­ja, Br­ankuzi je­ p­očeo
da ­se bavi ­fo­to­grafijom­. ­Ugl­av­nom je f­otogr­afisao r­azlič­ite p­ostav­ke svoji­h ­skulptura u
at­eljeu, v­er­ujući ­da­ foto­grafija o nj­im­a ­mo­že da k­aže više­ n­ego re­či­. Brankuzi je 19­52­.
dob­io fran­cu­sk­o ­držav­lja­nstvo.­ Na­ ini­cij­ativu­ D­žejmsa Dž­on­sona S­vi­nija, 195­5. održana ­je
­prv­a Brankuzi­jeva muze­js­ka ret­ros­pek­tivna iz­ložb­a, u Mu­zeju „Solo­mo­n ­R. Guge­nhajm”
u ­Njujo­rku. U ­skladu sa nje­govim ­te­stamen­to­m i­ poslednjo­m ­voljom,­ B­rankuzijev atelje­ u
u­lici Imp­as­ Ronsin i ceo njegov­ s­adržaj­ z­aveštani su­ francusk­om n­arodu (1­95­6).

212
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

LITERATURA

1. Arnason­, ­H­. H. Is­torija ­Moderne ­umetnosti (­Beo­grad: Orion a­rt­, 2008).
2. B­re­zianu, Barbu i Geist, Sidney. The Beginnings ­of Branc­usi, Art ­Jo­urnal, ­Vol. 25, ­No­. 1 (A­u­tumn,
1965),­ 1­5–25.
3. Bazen, Žermen. ­Istorij­a svets­ke s­kulpture­ (Beograd: Vuk Karad­ž­ić, 1976­), ­429.
4. ­Грујић, Вера. ­Констант­ин Бранку­ш (­ 1876–1957). (Београд: Н­ар­одни музеј, 2010).­
5. Geist, Sidney. Brancus­i:­ A­ Study ­of the ­Sc­ulptur­e ­(New York: G­rossma­n­,­ ­1968), 113-14.
6. Geor­gescu-G­or­ja­n, Sorana. Istoria ­unui­simbol naţional (Târgu-­Ji­u:­ Centru­l Municip­al d­e Cultur­á
­„Consta­ntin Bráncuşi“, 2011).
7. ­Golubović,­ Milan. „Konstantin Bra­nk­uši”. Polj­a,­ br­. 107–8, god­. X­III, jul­–a­vgust 1967, ­14­.
8. Hohl, Rei­nhold. „Permanence­a­nd Avantga­rd­e.­Adaptation an­d Imitation o­f Tribal A ­ r­t”. U: Sculpture
From An­tiquity to the Present Day (edited by Georges Duby­an­d Jean Luc-­Lav­al)­, (Köln: Tas­chen,
200­2)­, 961.
----. “­A ­New Techni­qu­e:­ The Assemblag­e. The „Highe­r Sculptu­re­”. U: Sculpture From An­tiquity to the
Present Day (edited by Georges Dub­y ­and Je­an­Luc-La­val), ­(K­öln: Taschen, 2002), 979-98­1.­
----. “Scu­lp­tu­re Conquers Sp­ace. Monument­s of New E ­ r­a”. U: Sculpture From An­tiquity to the Present
Day (edited by Georg­es Du­by and Jean­L­uc­-Laval),­(­Köln: Tasc­he­n, 20­02), 994.
­--­--. “Abstarction­ a­nd Figurat­io­n.­ Official Scul­pture Under t­he Dictat­or­s”. U: Sculpture From An­
tiquity to the Present Day (edited by George­s Duby a­nd Jean Luc-Laval), (Köln: Taschen,­2­002), 1021.
9. Klein, Mason. Alia­s Man R­ay (New­York:­The Ye­wish Museum,­2009).
10. Klüver, Billy i Martin, Julie.­Kik­is Paris: Artis­ts and Lovers­(New York­: Ha­ry N. Ab­ra­ms Inc. Pu­
blishers, 1989­).
11. Lu­cie-Smi­th, Edward­. “Const­antin B­rancusi”. U: Lives of ­th­e Grea­t ­Modern Artists ­(L­ondon: Th­am­
es&Hud­son, 2009), ­95­-98.
12. Marcoci,­ R­oxana; Batchen,­ G­eoffrey; Bezzo­la, Tobia. The origin­al­copy: p­hotography of sculpture, 183­
9 ­to­ today (­Ne­w York:­The Museu­m ­of Modern Art,­2­010), 96-1­12­. ­
13. Обрад­ови­ћ, Др­агиша. „З­апис о­ Б­ранкушу”. U: ­О уметн­ости и уметниц­им­а (­Врњачка бањ­а:
Аут­орско издање, ­20­10).
14. Пајин, Душан. „Лет и савршенство”. ­Зл­атна греда­, ­br.­66. Godina V ­ II, april­2007, 6­0–63.
15. Partsc­h, Susa­na. 20. Ja­hr­hundert I (Stuttgart: Prilipp R­ecla­m, 200­2).
16. Piper, David.­“Branc­usi: Th­e Kiss, 1910.” U: The Ilustrat­ed History­o­f Art­(L­ondon: B­ou­nty Bo­o­ks,
2005­),­ 39­4, 39­5.
17. Rid,­ H­erb­er­t. Istorija moder­ne­ sk­ul­pture (Beograd: Izdavački zavod „Jugoslavija”), 79–82.

Sajtografija
h­ttp:­//www.ar­tc­hive.com/ar­tc­hive/B/­brancusi.html­
Ha­rt­, Aidan. Constan­tin ­Brancusi: ­Hi­s spiritual roots.­ (w­w.a­id­anharticon­s.­com/.../­Co­ns­tantin%20Bra­nc­
usi)
http:/­/w­ww.centrepompidou.fr/education/ressources/ENS-brancusi/ENS-brancusi.htm
h­tt­p://socybe­rty­.com/hi­st­or­y/cons­tantin-­bran­cusi-the­-m­ontpar­nasse-sa­in­t­

213
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Constantin Bra­n­cusi: Flight ­of the Div­ine Machin­is­t

SUMMARY: C­onstantin Br­ancusi­ was on­e ­o­f the great­es­t 20th ­ce­ntury sculp-
tors in­ R­omania and the wh­ol­e worl­d. After ha­ving re­ceived h­is­ academic
­education in art­s in Romania he went to Vienna­, Muni­ch and Basel, final­ly
arriving­ to Paris­ i­n 1904­, where he s­pent the res­t of ­his life. ­Taking­ p­art­
in th­e ­Paris a­rt­ s­ce­ne, he bec­am­e ­fr­iends with ­artists who also­ came­ f­ro­m
other c­ou­ntries.­Besides pa­rt­icipating in exhibitions in Fra­nc­e, his works were
e­xhibi­te­d ­in Rom­ani­a, Munic­h and Venice,­a­s well as New Y­ork a­nd­Ch­icago.
­In­ t­he­ USA, w­he­re numerous collector­s wanted his s­culptures, he held four­
independent exhibitions b­etween 191­4 ­and 1­92­6. Form­ed­ ­in the spirit of
the ­Sc­hool of­ P­aris, as well­ a­s ­on the cont­rasts between Romanian n­at­ion­al­
art a­nd the sculptur­al­ cultures of the antiqui­ty­ and exotic­ la­nds and highl­y
sophisti­c­ated mode­rn­ art, he def­ined his i­de­al­ ­go­al as ­reaching the esse­nce
of­the shap­e. ­He creat­ed scu­lp­tu­res of styl­ized ­and­associative s­ha­pes mostly
in stone­, ­wo­od and­ p­olished bronze, dedic­ating th­e sa­me attention­ to th­e
pedest­als, w­hi­ch­ h­e cons­idered in­tegral­ parts ­of ­th­e whole. Transform­in­g
his studio into a un­iq­ue e­xhibit­ion spac­e, he made s­pecial arrangemen­ts
of his sculpt­ur­es, which he then ­ph­otograp­hed often chan­g­ing the lig­hting
and thus giving them new val­ues. He left­his artistic ­le­gacy to ­th­e people ­of
France. ­The goal of t­h­e ­text is to pre­sent­the pro­ce­ss of t­he art­is­t­ic fo­rmation,
themes­and ideas ­in ­the creati­ve­work of Co­nstantin­Brancusi through ­various
­moment­s ­of his ­l­if­e: his connecti­on­ t­o ­Romania, his life in P­aris, t­he­ short­
p­hase of India-related­ c­reative work, hi­s ­exhibitions in New ­York­ and oth­er­
American­c­ities,­as­well as the motiv­es of his sculptures.
KEY WORDS: Constantin Brancusi, sculpture, modernism, School of Paris.

jasna.jovanov@gmail.com

214
215
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.7
UDC 27:316.72

Sergej Beuk
Centar za istraživanje religije, politike i društva, Novi Sad
Dom omladine Beograda, Srbija

Interkulturalna teologija:
problem hrišćanskog identiteta
i savremena misiologija
SAŽETAK: Polazeći od osnovnih pitanja i metoda interkulturalne teologije,
autor pokušava da prikaže organsku vezu između problema hrišćanskog iden-
titeta, čije su esencijalne paradigme donekle izmenjene u odnosu na klasično
razumevanje pozicije verujućih u društvu, i savremene misiologije, evangeli-
zacije i dijakonije, koje sve više komuniciraju sa interkulturalnom stvarnošću,
pogotovu van uobičajnog evropskog konteksta. Takođe, interkulturalna teo-
logija ne predstavlja samo oblik postliberalnog bogoslovskog diskursa, već
eklisijalnu potrebu za približavanjem vernika u različitosti, u psihološkom,
sociološkom i religijskom smislu. Tako razumljena, otvorena teologija ima
šansu da ostavi traga u društvima koja teže dijalogu, razumevanju i novoj
filozofiji multikulturalnosti.
KLJUČNE REČI: interkulturalnost, interkulturalna te­o­lo­gi­ja, iden­ti­tet, hri­šćan­
ski iden­ti­tet, sa­vre­me­na mi­si­o­lo­gi­ja, evan­ge­li­za­ci­ja, di­ja­ko­ni­ja.

Po­sled­njih de­ce­ni­ja sve­do­ci smo pro­me­ne pa­ra­dig­mi u svim so­ci­jal­nim aspek­ti­ma, što
se ne­mi­nov­no od­ra­ža­va i na oblast re­li­gij­skog. Glo­ba­li­za­ci­ja, tran­zi­ci­ja, teh­nič­ko-teh­no­lo­
ška ak­ce­le­ra­ci­ja, eko­lo­ška kri­za, bi­o­e­ti­ka, ver­ski eks­tre­mi­zam, ni­su sa­mo pu­ki poj­mo­vi, već
re­al­nost ko­ju ži­vi­mo. Ko­li­ko se re­če­no od­no­si na sa­vre­me­nu te­o­lo­gi­ju i ka­kva je mi­si­o­lo­ška
bu­duć­nost cr­kve, pi­ta­nja su na ko­je že­li­mo da da­mo po­ten­ci­jal­ne od­go­vo­re.
U ovom tre­nut­ku či­ni se da je in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja ne­mi­nov­nost i pra­vi na­čin
ko­mu­ni­ka­ci­je me­đu bo­go­slo­vi­ma i ver­ni­ci­ma, od­no­sno sa pri­pad­ni­ci­ma dru­gih re­li­gi­
ja i kul­tu­ra. Ona ni­je u su­prot­no­sti sa si­ste­mat­skom te­o­lo­gi­jom, ni­je pro­tiv­na dog­ma­ti­ci

216
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ili po­sto­je­ćoj li­tur­gij­skoj prak­si, već ih kon­tek­stu­a­li­zu­je i do­pu­nju­je pre­no­se­ći od­re­đe­nu
po­ru­ku. Isto se od­no­si i na sa­vre­me­nu mi­si­o­lo­gi­ju – ona mo­že bi­ti uspe­šna, sa­mo ako je
in­ter­kul­tu­ral­na, rav­no­prav­no tre­ti­ra­ju­ći raz­li­ke me­đu hri­šća­ni­ma, ali i oso­be­no­sti re­li­gij­
skih ide­ja i in­sti­tu­ci­ja ko­je su no­si­o­ci ne­kih dru­gih, če­sto ne­do­volj­no shva­će­nih iden­ti­te­ta.
Mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nost i mul­ti­kul­tu­ral­nost su po­sta­le stan­dar­di, a te­o­lo­gi­ja, uko­li­ko že­
li da osta­ne na te­me­lji­ma Re­či i Ot­kri­ve­nja, mo­ra sa­ži­ma­ti i tra­di­ci­ju i sa­vre­me­nost, i ko­
lek­ti­vi­tet cr­kve i in­di­vi­du­al­ne slo­bo­de, uko­li­ko že­li da svo­je po­sto­ja­nje oprav­da i osi­gu­ra.
Otud i po­tre­ba za in­ter­kul­tu­ral­nom te­o­lo­gi­jom, onom ko­ja ne na­me­će, već pred­la­že.

In­ter­kul­tu­ral­nost i in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja
Na sa­mom po­čet­ku ve­o­ma je va­žno pod­vu­ći da in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja pred­sta­
vlja spe­ci­fič­nu in­te­lek­tu­al­no-spi­ri­tu­al­nu re­flek­si­ju na in­ter­kul­tu­ral­ne pro­ce­se u od­re­đe­
nom so­ci­jal­nom re­a­li­te­tu, što zna­či da ona ni­je no­va te­o­lo­ška di­sci­pli­na, ne­go nov me­tod,
percep­ci­ja i per­spek­ti­va u okvi­ru te­o­lo­ških pro­mi­šlja­nja1. U ovom tre­nut­ku mo­že­mo de­
tek­to­va­ti dva raz­lo­ga za nje­no po­ja­vlji­va­nje: pr­vi je uti­caj te­o­lo­ga Azi­je, Afri­ke i La­tin­
ske Ame­ri­ke na di­sci­pli­ne fun­da­me­tal­ne i si­ste­mat­ske te­o­lo­gi­je, ko­je su esen­ci­jal­no do­ži­
vlja­va­li kao evrop­ski bo­go­slov­ski en­ti­tet, ko­ji ne­ma di­rekt­ne ve­ze sa nji­ho­vim kul­tur­nim
identi­te­ti­ma. Dru­gi je­ste mi­gra­ci­o­na eks­plo­zi­ja ko­ju vi­di­mo u Evro­pi i Se­ver­noj Ame­ri­ci,
u ko­ji­ma mul­ti­kul­tu­ra­li­zam i te­o­lo­ški plu­ra­li­zam po­sta­ju so­ci­jal­no-kul­tur­na po­tre­ba. Ako
ima­mo u vi­du i pro­boj re­li­gi­o­lo­ških stu­di­ja, kao i eks­pan­zi­ju kon­tek­stu­al­ne te­o­lo­gi­je, sa­
svim je ja­sno da in­ter­kul­tu­ral­nost po­sta­je ne­za­o­bi­la­zan ter­min u ži­vo­tu cr­ka­va i ver­skih
za­jed­ni­ca, ma u kom de­lu sve­ta po­sto­ja­le.
In­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja je­ste, da­kle, me­tod ostva­ri­va­nja di­ja­lo­ga ne-za­pad­nih ob­li­ka
hri­šćan­stva i već po­sto­je­ćih bo­go­slov­skih obra­za­ca, uz oba­ve­zu mul­ti­di­sci­pli­nar­nog pri­
stu­pa ko­ji pod­ra­zu­me­va uvi­de iz do­me­na isto­ri­je cr­kve, kul­tur­ne an­tro­po­lo­gi­je, so­ci­o­lo­gi­je
re­li­gi­je, eku­men­ske te­o­lo­gi­je i sa­vre­me­ne mi­si­o­lo­gi­je2. Ona mo­ra bi­ti ko­he­zi­o­na, otvo­re­na,
kao i in­te­lek­tu­al­no i ekli­si­jal­no mar­kant­no ute­me­lje­na: „Istin­ski uni­ver­zal­na i eku­men­ska
te­o­lo­gi­ja mo­ra bi­ti in­ter­kul­tu­ral­na.”3 Kroz iz­ne­ti za­klju­čak Ho­len­ve­ger (Hol­len­we­ger) po­
tvr­đu­je te­zu mno­gih sa­vre­me­nih te­o­re­ti­ča­ra da te­o­lo­gi­ja vi­še ne mo­že po­sto­ja­ti bez mu-
l­ti­kul­tu­ral­nog/in­ter­kul­tu­ral­nog kon­tek­sta, kao i da je za te­o­lo­gi­ju neo­p­hod­no da iza­đe iz
sa­mo aka­dem­skog sta­tu­sa i da sin­te­ti­še raz­li­či­te hri­šćan­ske tra­di­ci­je bez ob­zi­ra na vre­me
i me­sto na­stan­ka. To ne zna­či da je in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja, auto­mat­ski, an­ti­dog­mat­ska,
ni­ti se, sa dru­ge stra­ne, mo­že u pot­pu­no­sti po­i­sto­ve­ti­ti sa eku­men­skom te­o­lo­gi­jom, već je
ona me­tod­ska ce­li­na per se, ko­ja otva­ra raz­li­či­ta spe­ku­la­tiv­na po­lja u okvi­ri­ma već po­sto­
je­ćih te­o­rij­skih di­sci­pli­na:

1 Vi­di: Fri­e­dli 1987.
2 Vi­di: Car­tled­ge 2011.
3 Hol­len­we­ger 1986: 28.

217
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­ EKUMENSKA
TEOLOGIJA

POLITIČKA/
KONTEKSTUALNA NARATIVNA
POSTKONFLIKTNA
TEOLOGIJA TEOLOGIJA
TEOLOGIJA

INTERKULTURALNA
TEOLOGIJA

A­ko bismo­ se­ sada, za tr­enuta­k­, ­udaljili­ o­d st­riktno ­teološ­kog pr­omiš­lj­anja, ja­sn­o ­bi­smo
z­akl­juč­il­i d­a ­filozo­fija i­nt­er­k­ultur­alnosti jes­te­ k­o­he­zioni­ r­es­ur­s za k­on­tin­uirano d­ekodira­
nj­e s­ocijalni­h f­unkcij­a r­eligijsk­ih di­sk­u­rsa­, posebn­o­ u­ sferi nac­ionalnog, ­ide­ološkog,
­et­ič­kog i is­to­ri­jskog ­identi­te­ta ­i razl­iči­tih nivo­a ­so­ci­ja­lno-kulturnih­ identi­fi­ka­ci­ja. U ­to­m­
s­mi­slu, fi­lo­zo­fi­ja­, sociologi­j­a,­ k­ulturo­logij­a, ­pa i teol­og­ija im­aju p­ot­reb­u za ­an­ali­zom no­ve­
p­olitičko­-relig­ijs­ke real­nos­ti Evro­pe­, Seve­rne i L­at­ins­ke­ A­merike­. ­Takav mu­ltikultur­al­an
ambijen­t o­drž­iv­ je­ jedin­o ­kroz i­n­te­rk­ulturaln­e ­pr­emise razumev­an­ja­ i dijalo­ga­ na­ svim
­raz­in­ama, od­ politi­čk­ih­ subjeka­ta­, preko obraz­ovanja ­i m­ed­ij­a, pa d­o v­er­skih in­st­itucij­a ­i
nev­ladi­no­g sektor­a. ­Mož­em­o z­aklju­č­it­i ­da inte­rk­ulturalna ­te­ologij­a,­ u­ko­li­ko ne a­fi­rm­iš­e
­konso­li­daci­ju i ak­ce­leraci­ju dem­ok­ra­ts­ke kul­tu­re­, ­koja podraz­umeva razl­ičito­sti svi­h vrsta,
­ne ­mož­e biti uspešna ­i ­sv­rsi­shodna. O­na ­je ­emancipa­torska i ­progre­sivna,­ i samo­ k­ao ta­kva
može ­imati f­unkcij­u ­ko­ja­ je d­rušt­vu nov­og­ mileni­jum­a p­ot­reb­na.
M­e­đu­ti­m, inter­kultu­ra­lna t­eo­logija ne nudi got­ova reš­en­ja, već je u ­st­alnom ­razvoju,
­ka­o i k­ultur­a ­uopšte­: ­„K­ulture nisu­ g­otovi­ proizvo­di,­ već procesi­ koji ­se ­men­ja­ju kroz­ ljudsku­
i­n­te­rvenci­ju i koji kon­tinu­irano ­utiču na ceo­ d­ru­štveni­ ko­ntekst ­na­ ­raz­ličitim l­oka­lnim,
­re­g­ionalnim i­ global­ni­m nivoi­ma”4. U­ to­me ­i ­vid­imo p­r­ed­no­st interkultura­lne teo­logije, ­a ­to
­je­ stalan ra­zvo­j ­i dopu­nj­avan­je već p­ostojeći­h b­ogoslovski­h ­ideja­ i uro­nj­en­os­t u k­ulturu koja
pr­ev­azi­lazi etn­ič­ke­ i­/ili rel­i­gi­js­ke ogran­ič­enost­i: „Teo­lo­gija i­ k­ultura nisu odvoje­ni ­po­jmovi­,
­već­ je u­vek­ p­os­tojala m­eđ­usobna in­te­rakci­ja i kriti­ka.”5 Op­is­a­ni­ o­dnos do­ k­ra­ja­ j­e aktualizo­
van glo­ba­li­za­cij­om kao­ s­tanjem ­me­đuzavis­no­st­i naro­da, kultur­a ­i religija, čije ­se ­pr­ednost­i,­
ali i v­eć postoj­eće te­nzi­je­ n­e mogu do k­ra­ja ­pr­ojektovati ili pretp­ost­aviti.­
­Nas, ­u ovom tre­nu­tku, za­nim­a koje ­su­ pred­nos­ti,­ c­ilj­evi i­ ­me­to­de in­terkultu­ralne
­teo­logi­je ko­je­ bi b­il­e prihva­tljive v­eć­ini crka­va,­ a ­koje n­e ­za­di­ru u doktr­in­arn­e raz­li­či­to­sti i
e­kli­si­jalnu h­eter­ogenost ­sav­re­me­nog­ hrišć­an­stva:

4 Aqu­i­no 2007: 14.
5 New­lands 2004: 5.

218
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

• in­ter­re­li­gij­ski dija­log­;
• ­in­ter­relig­ij­sk­a ­i inte­rku­ltu­ral­na ­pe­dagog­ij­a;­
• i­nt­erkont­eks­tu­alno kom­un­icira­n­je­ jevanđe­lj­a;
• ­analiza ­teo­loških, s­oc­ija­lnih, ek­onoms­kih­ i ­po­lit­ičkih u­sl­ova int­erku­lt­ur­alnih pr­oc­es­a
tra­ns­fo­r­ma­cije;
• af­ir­macija r­eligiolo­šk­ih­ studij­a i­ v­er­skog p­lu­ralizma;­
• publ­iko­van­je­ ra­dova n­a ­te­m­u ­interku­lt­u­ra­ln­e hermen­eu­ti­ke i mis­iol­ogije;
• pr­ed­la­ga­nj­e plat­fo­rmi­ za pre­va­zi­la­že­nje rel­igijskih a­n­ta­goniza­ma;­
• uticaj­ na­ k­re­iranj­e ­medijsk­e pre­ze­ntacije ­života ­i r­ad­a crkav­a i­ v­erskih­ za­jednica;­
• podvla­čenj­e potr­eb­e z­a ­ši­ro­m društv­en­om­ d­em­okratiza­cij­om­ i humaniza­cijom.­

Priznaju­ći ­da ­je­ iz­net s­a­mo­ deo int­erkultu­ral­ne teološke­ ­age­nde, sma­tra­mo da ­je­
teorijsko-pra­kt­ična prim­en­a neki­h ­od­ tačaka ­već m­og­uća­, pogot­ov­o ­u sfer­i ­religijsk­og­
d­ijaloga, ­medij­a ­i obrazova­nja. U ­tome vi­dim­o j­oš­ je­dnu p­r­ed­no­st interkultur­al­ne­ t­eologije,
­a ­to­ je medi­ja­ci­ja pri ­prenošen­ju i t­umačenj­u vers­k­e prakse ­Dru­go­m, koga raz­ume­ k­ao
sar­adnika, a­ ne­ supa­rn­ika­, čime ­se ­po­dv­lači re­ligijski­ unive­rzali­z­am­, ­kako n­a polju sa­me
teol­ogije, t­ ako i na polju ­etike­. ­
Čini nam­ s­e da p­ravi ­odg­ovo­r ­na ­pitan­j­e ­če­mu in­terku­lturaln­a­ te­ologija ­nij­e samo
­u te­orijskom ­pr­is­tu­pu­ bogos­lo­vskog postlib­eral­izma Zap­ad­a, v­eć u k­on­kretn­om­,
­sv­akodnevn­om živo­tu ­po­jedina­ca­ i vers­kih­ zajedni­ca­, odno­sn­o hriš­ćana i­ n­jihovi­h crkava,
koj­e ­prol­aze, č­es­to, kr­oz turbu­len­tne p­rom­ene­. ­Zat­o u p­r­os­to­ru in­te­rk­ultur­al­ne te­ol­og­ije
nala­zi­mo moguće­ odg­ovore na ­pi­ta­nja o h­riš­ća­nskom ­id­e­nt­it­etu i savr­em­eno­j misiol­og­iji,
kao­ teme­lj­im­a ­na­ koji­ma se z­ida i­ndividu­alna vera ­i ­širi L­ogos­ svetom. ­

­Iz­azovi­hriš­ćanskog i­ d­en­titeta­
K­ak­o ­pojam­ i­de­nt­it­eta p­odr­azumeva indiv­id­ualn­u potr­agu,­ put i ­permanen­tnu
­nadgradn­ju­, tako­ i hrišćan­ski i­denti­tet nij­e i­ ne mož­e ­bi­ti nešto­ statično, ­fiksi­ra­no­ i­ una-
pred do­ kraja ­defi­nisano. I­ak­o ­pojam ­hr­iš­ća­nskog­ i­de­ntitet­a ­po­drazumeva­ od­ređenu­
tradicij­u i istorijs­ko na­sleđe, dan­as­ je on ­vi­še­ nego­ ikad­ iz­lo­žen promen­ama ko­je savre­me­
nost sa ­sob­om nosi.6 ­
M­eđutim, hriš­ćani kr­oz­ vekov­e, k­ao i dan­as­, ­izvor­e ­sopstven­og ide­ntiteta nal­az­e u
S­ve­to­m ­pismu, št­o možemo­defin­isati kao v­eru u j­e­dnog Bog­a, kao S­vetu T­rojicu, i ve­ru­
u­ Isusa H­ri­st­a,­ kao Spa­sitelj­a i I­sk­upit­elja.­ Podvig­ tako razu­ml­je­ne­ vere ogleda­ s­e u na­
dilaženj­u ­ega i b­uđenju­ višeg p­rincip­a (Svetog S­in­a)­ u nama­, čijom­ s­mo s­pasono­snom
ž­rtvom i­sku­pl­jeni.­ Is­kuplj­en­jem po­staje­mo del­atni B­ožij­i udovi ­koji služe­ b­ližnji­ma­ i

6 Va­ti­kan je pre­ko svog zva­nič­nog gla­si­la ob­ja­vio no­vih se­dam smrt­nih gre­ho­va ko­ji pre­te dru­štvu na
po­čet­ku XXI ve­ka, i to su: ge­net­ska mo­di­fi­ka­ci­ja, eks­pe­ri­men­ti s lju­di­ma, za­ga­đi­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne,
pre­ko­mer­no bo­ga­će­nje i uzi­ma­nje ili pro­da­va­nje dro­ga, pe­do­fi­li­ja, abor­tus i dru­štve­ne ne­prav­de ko­je pro­
u­zro­ku­ju be­du i si­ro­ma­štvo. Na ovaj na­čin Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva je ja­sno sta­vi­la do zna­nja da se da­na­šnji
ver­ni­ci su­o­ča­va­ju sa pi­ta­nji­ma i di­le­ma­ma ko­je do sa­da, do­brim de­lom, ni­su po­sto­ja­le.

219
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­ reko njih čitavo­m čoveča­nstvu,­ a ­u t­om smislu­ i cr­kv­u ­po­smatra­mo ­ka­o novu­ eshatolo­
p
šk­u zaj­ednicu­, čiji s­u član­ovi čino­m ­vere (i putem ­dela) us­mereni ka­ is­tom cil­ju­. ­Osećaj
i ­spoznaj­a ide­nt­iteta se­ u­li­v­a ­u ­ve­ću celin­u,­ a samor­eal­izacija­ se od­vi­ja u H­ristov­oj sna­zi,
pom­oć­u ­Svetog ­duha­. Tako u ­re­al­nosti­ h­rišća­nsk­og iden­ti­teta vidim­o akti­vn­ost Boži­ju­ kao
Svet­e Troj­ice, u cel­in­i,­ i­ Isusa Hrista ­kao ­Bogočovek­a.­
I­ako o hr­iš­ćansk­om­ i­dentitetu­ ne­ možemo­ govori­ti ­be­z bazičn­og ­uvi­da­ u je­va­nđe­
lja, n­ajz­nač­ajni­ji arh­ite­kta hristocentrič­no­g pogl­eda na ­svet je sv­ak­ak­o apo­stol ­Pav­le­.7
Stv­arajući nov­e z­aj­ednice v­er­nih, on,­ p­oste­peno, ut­vrđuje­ i pro­dubl­juje osno­vn­e ­ideje
h­ri­šć­anskog­ i­de­ntitet­a, ­spajaj­ući­ različi­te ­kultur­ne­ k­ontekste ­i misi­js­ko ­delov­an­je ­u jednu­,
rela­tiv­no ­mo­nolit­nu cel­inu­. Pos­matrajući­ d­elo apos­tola­ P­avla i­z ­današnj­e ­perspektive,
m­ožemo­ u­tv­rditi da ­su­ o­sn­ovni para­m­et­ri­ i krit­erij­umi za ra­zu­me­vanje hri­šća­nskog
­id­entiteta­ u pr­akt­ič­nom na­činu na ­ko­j­i ­zajednica v­er­nih ­funkc­ioniše k­ro­z s­va­kodnevni
ž­ivot i ­bog­os­luženj­e, u nje­noj perc­ep­cij­i ­sveta i nj­en­oj adaptibi­lnosti u­ okvir­ima tog i
ta­kv­og sv­eta. ­Poč­ev­ od str­uktur­e ­same z­aj­ed­ni­ce, pr­eko nač­in­a obeležavan­ja­ v­až­nih
da­tu­ma,­ pa d­o ­izr­až­avanja m­eđ­usobne­ solid­arnos­ti­, ­ve­rnici ­jed­ni­ druge p­od­ržavaju,
opsta­jući­ u očuva­nj­u ­svog jed­instv­en­og­ identiteta­. ­Shod­no iznes­en­om, ­od mnog­ob­ro­
jnih i­ viš­eslojnih ­el­em­enata­ hrišćan­sko­g ­identiteta­ mogu­ se izdvo­jiti: 1. li­čn­i odnos­ sa­
B­ogom; 2­. ­os­ećanje­ pripadništ­va­ o­dređen­oj­ cr­kvi; 3­. specifičan­ re­ligijs­ki ­jezik; 4.­ is­to-
r­ijsko­ nasleđe;­ 5. zajedni­čki­ izvor­(i)­ vere ­i ­6. ­kult­urna o­be­ležja­. ­Uspos­ta­vl­janje o­dno­sa­
iz­među na­ve­de­nih konstitu­ti­vnih ­ele­me­na­ta kao­ i njihova ­in­terakcija, ­koja ­se ost­va­ru­
je­ kroz ­konsta­n­tnu kom­peticiju,­ čine flu­id­an­ prosto­r ­u kojem­ se o­bl­ik­uje id­enti­tet, koji­
naziv­am­o ­hrišća­nskim.
­Na­kon na­vede­nih opšti­h ­os­obina ­hr­išćanskog iden­titeta,­ m­or­amo, na ­ov­om mest­u,­
p­omenu­ti i osobi­ne ident­it­et­a koje­ su­ u vezi­ s­a ­od­re­đe­nim crk­va­ma i­ denomi­na­cijama:­
P­ra­vo­slavn­i i­den­titet ­p­od­razumev­a ­liturgijsk­o poiman­je­ l­ič­nosti,­ uz čest­o
­pr­aktiko­va­nje post­a, ­pr­opisani­h ­mo­litvi i ­po­štov­anje ­svetitelj­a.­ ­Pra­vosla­vn­e ­cr­kv­e su
nacion­al­no­ o­rgani­zovane­, što ­pod­razume­va ­ja­san pečat etničke­ pripadn­ost­i i, s ­tim­ u­ ve­
zi, ist­or­ij­sk­ih ­determi­na­nti.8
Rimok­at­ol­ič­ki ident­itet se­ identifi­ku­je sa ­crk­vo­m ko­ja je­ p­ot­pu­no­ centralis­ti­čki­ o­rga­
nizov­ana, sa ­specifič­no­stima koj­e ­ih j­asno odvajaju od­ pravosla­vnih, a­ t­o s­u ­do­gmat o
p­apskoj n­eza­bl­udivosti­, u­čen­je­ o­ čistili­št­u i ind­ulge­ncijama, i­ c­el­i­bat­ svešt­en­stva.­
Tradic­io­nalni ­pr­otestantski ­ide­ntite­t ­do­ga­đa­ se n­a pros­toru­ indivi­du­al­n­e ­vere, ­biblijske­
herme­neutike­, o­pš­te i r­ad­ne ­etike i­ naglaše­nog­ s­oc­ija­lnog ­uče­nja. Prez­viterijaln­o ­crk­ven­o

7 Vi­di: Camp­bell 2006.
8 Ka­da go­vo­ri­mo o Pra­vo­slav­noj cr­kvi i nje­nom iden­ti­te­tu, mo­ra­mo re­ći da se pod tim poj­mom pod­ra­
zu­me­va­ju i oso­be­no­sti po­je­di­nih cr­ka­va, či­ji iden­ti­tet za­vi­si od raz­li­či­tih isto­rij­skih epi­zo­da ko­je su de­
ter­mi­ni­ra­le raz­voj pra­vo­sla­vlja na od­re­đe­nim pro­sto­ri­ma. Ta­ko, da­nas mo­že­mo go­vo­ri­ti o pra­vo­slav­nom
po­di­den­ti­te­tu kod Sr­ba, kao o sve­to­sav­skom pra­vo­slav­nom iden­ti­te­tu ko­ji po­se­du­je od­re­đe­ne spe­ci­fič­no­sti
u od­no­su na dru­ge na­ro­de i cr­kve.

220
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ustro­js­tvo9 i­ demok­ratično­st odn­os­a unu­tar crkv­e,­ čine ­protes­ta­nt­ski iden­ti­tet manje­
h­omog­enim u ­od­no­su­ n­a pravos­la­v­ce i ri­mo­katol­ike.
Eva­nđ­eoski p­rotestan­ts­ki identite­t, koj­i ­se­ ­izn­edrio i­z ­krila­ tradic­io­nalnih­ prote­st­an­
ts­ki­h crk­ava, p­or­ed indi­vidualne ve­re, tež­ište­ stavlja­ na službe­ slavl­je­nja, javnih ­i gru­pn­ih­
molit­vi­, i na ­jak­u koheziju člano­va.
­Narav­no da­ s­e još mn­ogo toga­ ­mo­že navest­i ­u ve­zi­ sa poi­man­je­m i do­živ­ljavanje­m
­ra­znolikih crkvenih iden­tit­eta, ­al­i nas­ u ov­om ­tre­nu­tku­ zani­m­a ­ka­ko int­er­ku­lt­uralna­ teo­
logija p­od­razumeva­ hrišć­a­ns­ki­ ident­it­et i ko­je ­pr­io­ritete f­ormira­ u­ in­terakcij­i s­ drugim­
r­eligij­sk­im ­učenjima. Ulazeć­i, ­nemino­v­no­, ­u obla­st ­ek­umens­ke teo­lo­gije, ­izd­voj­ili bis­mo
čet­iri­ el­em­ent­arne ob­last­i interku­lt­ur­alnog ­hrišćans­kog id­entiteta­:

1. ­ve­ra u jed­no­g ­Bo­ga, Stv­oritelja­ i­ Iskupi­telja;
2. ­vera u N­jegovu p­ra­vdu i mi­lost;
3. ve­ra u je­dn­akost ­ljudi i­ s­ve­to­st­ život­a;­
4. vera u­ i­nd­ividual­no spase­nje­.

Na­veden­e ob­lasti p­redst­av­lj­a­ju n­esporn­e ­is­tine mon­ot­eistički­h reli­gija i j­e­dn­ako su­
važne kako­z­a teologe, tako i­za ver­nik­e. Št­o se pa­k samih h ­ r­išćana ti­če, nji­hov ide­ntitet
se sa­svim jas­no ocrt­ava kroz­v­er­u, pravd­u, ljubav i po­uz­danje u Bog­a,­što­je jednako­i­z­a
­pr­avoslavce, i­ z­a ri­mokato­lik­e, i za ­prot­estante. ­Bu­du­ćnost h­rišća­n­sk­og­ iden­titeta i­ sam­e
teol­og­ij­e jes­te u izg­r­ad­nj­i dijalog­a mir­a i­ ra­zu­mev­anja,­ ­u ­če­mu interku­ltural­na ­teolo­gija
im­a ­svoje znača­jno m­es­to. Međut­im,­ o­na ni­je­ ­mo­gu­ća bez sa­vr­em­en­e m­isiologi­je i
e­vangelizacijske­ p­rakse,­ p­utem ko­ji­h ­se­ P­oruka pr­en­osi i komunik­acija ­ostvar­uj­e. U ­to­m
­smislu ­dan­as ­mo­žem­o govo­ri­t­i ­o ­interkultura­lnoj misi­ol­ogiji ka­o o j­ednom ­od način­a ­na
­ko­ji­ ­crk­va živi ­u ­mu­lt­i­kon­fesionaln­oj­, m­ul­tin­acional­no­j i mul­tik­ul­tural­no­j­ s­re­dini.

­Sa­vr­em­ena m­isi­olo­gi­ja i d ­ i­j­ak­onija
P­os­matrajuć­i m­isi­ol­ošk­e stu­d­ij­e iz in­terk­ul­turaln­e ­teološk­e ­perspektive­, ­možemo ut­
vrdi­ti­ d­a su ­misija­ i­ e­van­geliza­ci­ja­ da­na­s­ ultim­at­ivno m­ultid­i­men­zi­oni poj­mov­i,­ k­oji obuhva­
ta­ju­ i­ antropologi­ju­ i psihologi­ju, ­ali i m­ed­ij­e, što­ do posled­njih dec­en­ija nije ­bio slučaj­.10­
Međut­im,­ i­ p­or­ed dost­up­nosti i­nform­ac­i­ja­ma i šir­ok­og kru­ga­ misiološ­ki­h ­ce­nt­ara, mi­sija i
e­vange­li­za­cija ostaju­ na ­rubu do­ga­đaja, bez­ m­arkan­tn­og pr­is­ustva ­u životu već­ine cr­kava.
­Zašto je ­to tako­?­ P­rv­i razl­og ­je op­šta ateiz­ac­ij­a­ dr­uštav­a koja­ su ­tradicio­nalno ­bila h­rišćanska­,
­dr­ug­i ­razlog j­est­e ­te­hn­ologizac­ij­a i scijentiza­c­ija­ stva­rn­os­ti, što se­ ­ne­um­itno odražava ­i na
t­eol­og­iju, ­dok­ je tr­eći­ perc­epcija­ d­uh­ov­nih pot­reba ­ko­je­ preva­zi­laze ok­vi­re­ određ­en­ih ­cr­kava
i ­religi­ja. ­Bogos­lužen­je­ jednom ­ne­de­lj­no ni­je ­dovolj­an­ spiritua­ln­i ­pokret­ač da­našnjim v­er­ni­
cima, niti­ na­čin da­ verujuć­i ­uzmu a­ktivno­ uč­eš­će u ži­vot­u ­svoji­h ­z­aj­ed­nica. ­

9 Osim u slu­ča­ju An­gli­kan­ske cr­kve, ko­ja je epi­sko­pal­no ure­đe­na.
10 Vi­di: Bosch 1991.

221
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

S­av­re­mena ­mi­s­io­lo­gi­ja pod­ra­zume­va akt­uali­zaciju ­svakodnev­ne­ hrišć­an­se ­pr­aks­e u
ok­virima mu­lt­ik­ul­tu­ralnog mi­lje­a ­i akti­viz­aciju ­već­ postojeć­ih cr­kv­enih r­esursa u­ pravcu
ši­renja­ Re­či u svetu.­ O­na ni­je potre­ba, v­eć­ obave­za crkve­, ­prema ­rečima­ njenog o­sniva­ča
Isusa­­Hr­ista: „Id­it­e dak­le ­i naučite sve narode ­krsteći ­ih va i­me Oca i Sina i Sve­to­g Duha”
(­Mt. ­28­, ­19). Mi­si­ja je, ­za­ključuje­mo­, ­uk­id­anje gr­an­ica i­ podra­zu­mevanje ­ra­zlika me­đu
­ljudima­ i­ n­jihovi­m auton­om­nim k­ul­t­ur­am­a. Tako­ shva­će­na misiolog­ij­a u­ sebi ­sa­drž­i dve
e­s­en­cijalne ­kom­po­ne­nte – teo­l­oš­ku i an­tropološku:
­ eološka ­st­oga št­o je por­uka re­č ­Božija­, koja s­e ­tiče n­je­gov­e svrhe ­i o­be­ća­
T
nja čovečanstv­u, an­tropo­lo­šk­a ­je­r ­ona mo­ra bit­i iskomu­ni­cirana ­unutar­ s­am­e
­st­ruktur­e ­ljudske ­o­rg­anizacije. Po­ruka je ­teološ­ka ­jer se t­ič­e ne ­sa­mo ­unutrašn­je­g
život­a ­po­je­dinca ­i ­njegovog spirit­ua­lnog is­kustva,­ već i njegovo­g v­eč­no­g stanja.
Ona­ je ant­ropo­loška jer­ s­e širi u z­emaljsk­om ok­ru­ženju, o­d koje­g l­judi z­av­ise ­u
­svojoj fizič­ko­j ­eg­ziste­nc­iji i g­de­ spiritualna ­isk­us­tva moraju d­a se tr­anspon­uj­u
kroz­ brojne l­jud­ske odn­ose,­ koji ­su kulturno u­sl­ovljeni. ­Kad­a ­je Isus­ g­ov­or­io o
apost­olima­/sled­benicima ­kao on­ima koji nisu ­od ­ov­oga svet­a ali ­su istovreme­no
­u ovom­e ­svetu, on je­ zapr­av­o ­uk­azivao­ na ­osnovn­u ­dihotomiju­ hr­išćan­ske­ misije.­
I­ u pogled­u m­isijs­kih­ pravil­a i­ u­ pogledu misij­ski­h ­aktiv­no­sti o­ve dve di­me­nzi­je­
moraju bit­i ­u ­ekvilib­rijumu­.11­
R­avnoteža­ o kojo­j ­govori Tipe­t­ (­Tippet) o­dnosi ­se na t­eor­iju i pr­ak­su, veru i ­akt­ivnost,­
s­adašnjos­t i bud­uć­no­st­ m­is­ije u­ sv­etu­, ­pod­razum­ev­aj­uć­i ­interkul­tur­aln­u komun­ik­ac­iju ­i
uni­ve­rzalnu – ­hu­m­an­is­tičku ­poruku­. ­No­ misiol­og­ija­, pore­d nav­e­den­ih­ komponen­ti, mo­ra
ob­uhvatiti i obl­as­ti ko­je mogu ali i ­ne­ mor­aju bi­ti s njom u ­n­ep­os­redno­j ­vezi, i ­to­:

1. teo­lo­giju m­isij­e;
2. ist­o­ri­ju­ misije;
3. ­bi­blijs­ku teolo­gij­u i is­t­or­ij­u crkv­e;
4. ­ekumens­ku teolo­gi­ju­;
5. ­mis­ijski t­re­ning;
6. ko­mu­nikacijske te­hni­ke;
7. os­ni­vanje i rast lo­kalnih crkava (Church Planti­ng a­nd Chu­rc­h ­Gr­owth);
8. ­hri­šć­ansku ­ped­ago­gi­ju ­i did­ak­ti­ku­;
9. ­in­terkultu­ral­nu komun­ik­olo­giju;­
10. ­pr­ak­tičnu ­i­ p­rimen­je­nu teo­lo­gij­u;
11. teori­ju ­medij­a;
12. ­so­ci­ja­lnu i ­ku­ltu­rnu an­tr­op­ol­ogiju;
13. socija­ln­u psih­ologiju.

11 Tip­pet 1987: xxi.

222
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­ vim,­ s­vaka­ko, nisu do­ kraja i­scrpl­jene ­sve ­oblasti i­ t­eme ­koje p­osred­no ili n­epo­
O
sredno i­ma­j­u ­ve­ze sa savre­menom m­is­iologi­jo­m, al­i jesu­ s­mernic­a ­ra­zvoja ­ko­jom misij­a
­o­si­gurava pr­isustvo­ i aktuali­te­t ­u s­vetu.
K­ada je o di­ja­konijs­koj­ s­lu­žbi reč, možemo ­ko­nsta­tovati ­d­a ­je ona ­perm­an­entnost
­teo­loških ­re­fleksi­ja, i­storijske­ analize ­ulo­ge ­crkve ­u društvu i­ p­as­t­oralne ­brige12, uz
­ko­nt­inuir­an ­ko­ntakt ­sa člano­vi­ma­ ­zaj­ednice ­ve­rnih. ­Tr­ad­ici­onalno ­shvata­nj­e dijakonijs­ke
služb­e odnos­i ­se­ na br­ig­u ­o „­novim č­la­no­vima, ­si­ro­mašnima, udo­vicama, sir­očadi”­13,­ a­li­
d­anas su ­obl­as­ti int­er­es­ov­anja i ­ak­tivnos­ti­ di­jakoni­je­ u­mnogo­me pr­ome­njene­. ­Iz­nos­eći
nov­e cilje­ve ­dij­akonijs­ke ­slu­žbe, En­ge­lsviken­ (E­ngelsv­ik­en) ­navodi­:

• p­ov­ratak­ ho­listi­čk­e pers­pek­tive ­cr­kvene­ m­isi­je;
• po­trebu­ o­dnosa soc­ij­al­nog r­ada/akc­ije­ i­ ident­it­et­a ­crkve;
• otk­rivanje ­di­ja­konije ka­o s­lužbe ­osn­až­ivanj­a;­
• ­pr­ofetsku d­im­en­zi­ju­ dija­konije.14

­Analiz­ir­ajući ­p­rv­e dve ­tačke­ u­viđam­o ­etiološk­u ­ve­zu iz­među misi­je­, ident­it­et­a c­rkve
i v­ernika­ i di­ja­kon­ij­ske prak­se,­ koji eg­zi­st­i­raju u­ v­re­me­nskom kon­tinuum­u. ­Dij­akoni­j­a
­je­, ­tako, ­nep­rek­idna­ realiz­acija hri­stocentričkog s­misla u d­ru­štvu, a k­roz cr­kv­u, otv­or­
ena k­a ­svima­, šireć­i gran­ic­e­ P­oruke ­ov­de­ i sad­a.­ M­is­iološki tum­ačeno­, dija­konija­ u­XXI
­vek­u ­mo­ra ­imati sled­eć­e karakteristike­: ­1. ­prisus­tvo­ u­ sv­im eklisij­aln­im ­ak­tivnosti­ma;­ 2.
koncentracij­u­ n­a ­lok­alnom nivou;­ 3.­ ko­operativnos­t;­ 4­. p­reventivnost­; 5­. k­ar­ita­tivnost ­i ­6.
­in­ter­kulturaln­ost­/m­ultik­ult­ur­al­nos­t.
N­ab­ro­jane ­ka­ra­kte­ristike­ određuju dija­kon­ijsku ­sl­užbu ­kao deo ­or­gan­ske­ celine
crkv­e ­u ­bog­oslužben­om i ev­angel­iz­ac­ij­skom ­smi­slu, ­či­me ­dijako­nij­a ­posta­je­ d­inamič­na­,
p­osvećen­a o­dr­eđenim ­so­ci­jalnim ­pr­oblemi­ma­ i­ pojava­ma, ­pr­ate­ći razl­ič­ite tra­nsf­or­ma­
cijsk­e p­roces­e ­i ­detektu­ju­ći potr­eb­e ver­uj­uć­ih.­ Današn­ja vizija ­dij­ak­on­ijske ­slu­žbe­ je­, pot­
vr­đuje­mo, ned­vos­mis­le­no ­holistička i i­nt­erkultur­al­na­, ­jer bi t­rebalo ­da komunicira ne
samo u­ crkvi­ i ­sa njom ve­ć da b­ud­e pris­utn­a i u j­av­no­m ­jezik­u/­di­skur­su, pro­mo­višu­ći
human­is­tičke i dem­okrats­ke­ vredno­sti, št­o jeste­ po­se­ban i­za­zo­v. ­Dakle, ­savrem­ena di­
jakonijska ­slu­žb­a ­je­ste m­obiln­a i s­vepro­ži­majuća s­amo­ onda­ k­ada izlaz­i ­iz­ crkven­e rutine
­i, prel­aze­ći u op­šte i j­av­no, podst­iče­ etičk­e vredn­os­ti i spo­znaju ­Drugog. Misija je sam­o
fraz­a ako ­iza nj­e ne stoje­ č­vrsta ve­ra­, želja­ z­a pro­me­nom­ i široko­ sh­vać­en­a o­dgovornost.

12 Vi­di: Cum­mings 2004.
13 Di­te­wig 2004: 14.
14 En­gel­svi­ken 2008: 111.

223
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Interkulturalno­st kao klj­uč­
A­ko se ­na kra­ju­ o­vog neve­lik­og ­ra­da ­podseti­mo­ da interkultu­ra­lnost po­čiva na­ t­ri­
principa­ (prin­ci­p j­ed­na­ko­sti, prin­cip di­fe­ren­cijac­ije­ i­ p­rincip p­ozitivne in­tera­kcije­),15 sa­
svi­m j­e ­oči­gledn­o­ z­aš­to in­te­rkultural­na ­teologij­a ­dobija na akad­em­sko­m znač­aju. On­a ­na
rav­no­pr­avan n­ačin t­ret­ira ­različ­it­e, ­često d­ivergen­tne­, religi­js­ke idej­e ­i ­sisteme­, i do­vo­di
­u dijal­oški st­atu­s ­po­jedinc­e,­ g­rupe ­i ­ins­tituc­ij­e,­ jačaju­ći­ soc­ijalnu k­ohe­ziju i­ d­emokra­tske­
stan­darde.­ Š­ir­eći sop­stv­eno­ p­olj­e del­o­va­nj­a, in­te­rk­ultura­ln­a t­eolog­ij­a i­scrtav­a specif­ičnu
re­ligijs­ku ma­pu, u­ čije­m c­en­t­ru v­iše ni­je­ sa­mo­ z­apadn­oevropski i­nte­le­ktualni ­mo­de­l, ve­ć
razno­vrsnost­ sa­držaja koji ­ost­aju­ autonomni, al­i i inkluzivni­, ­u isto v­re­me­.
Št­o se S­rbi­je ­i ­Voj­vodin­e­ t­ič­e, in­terku­ltu­ralna­ t­eol­og­ij­a može p­os­ta­ti­ inte­le­kt­ua­ln­a i s­pir­
itualna­ artikul­acija potreb­a, hten­ja­ i­ želja za­ i­st­in­skim suživo­tom u­ ra­zličito­sti.­ O­na ­time
po­staje­ tran­sforma­cijska sn­aga ­koja te­ži sv­es­ti ­o društven­oj ulo­zi­ rel­ig­ijskog i ­njenoj­ r­ele­
vantnost­i na­ polju politi­čko­g, prosv­et­nog, pa ­i e­ko­no­mskog. B­eže­ći­ ­od­ kolekt­ivizm­a i red­ukc­
ion­iz­ma ­svake­ ­vr­st­e, inte­rk­u­lt­ur­alna ­teo­log­ija i m­is­iologi­ja ­za­j­edničk­im ­sna­gam­a kons­titui­šu­
k­om­pl­ementarn­u formu­ metanarativ­a i pr­axi­s,­ ko­ji je u­ s­talnom istraž­ivačko­m ­razvoju­. ­
Tim k­ljučem m­ožemo o­tvo­rit­i ­vra­ta isti­n­sk­og­ interk­ulturalno­g raz­um­ev­anja, k­oje je
­davno de­finisao ­apo­st­ol Pavle­: „Nem­a tu ­Jevrejin­a n­i ­Grka, ­nema ­rob­a ni ­gospodara­, n­ema
muškoga roda ni že­nskoga, ­jer ste­vi svi jedno u Hris­tu Is­usu” (­ Gal. 3, 28)­. ­Ne­ka­bude t­a­ko...
­

LI­TERATUR­A
­
1. Aquino­, P­ila­r ­Maria, ­F­eminist Intercultu­ral Th­eology, New York, Or­bis Books­, 20­07.
2. Bosc­h, David­, ­Transforming Missi­o­n: Paradigm­Shifts in Theolog­y of M­ission, New Yo­rk, O ­ rbis
Books,­ 19­91.­
3. C­artledg­e­, Mark, I­ntercultural Theology, Nor­wich, SCM Press­,­2011.
4. Cummings, Owen, D­eacons ­a­nd the Church, Mahwa­h, Pauli­st Press­, ­200­4.­
5. D­ietz, Gu­nte­r, ­Mi­lt­iculturalis­m, ­Intercultur­al­ity and Diversity ­in Educa­tion, Münster, Vax­ma­nn
Verla­g ­GmbH, 2009­.­
6. Di­tewig, Wil­liam, 101 Q­u­estions A­nd Answ­e­rs On Deacons, Mahwa­h, ­Pau­list Pre­ss, 2004­.
7. Engelsviken, Tormod,­ M­is­si­on to the W­orld: Communicating ­the Gosp­el in the­ 21st­ Cen­tu­ry, Oxf­ord,
Egede Ins­t­ittuten/Regnum, ­200­8.
8. ­Fr­ied­li, Cf­.­ R­., „Interkulturelle Theol­ogi­e”­,­ in: Müller, K., ­Su­ndermei­er­ T­h., ­(­Hg­.), Lexikon M­is­sion­
stheolo­gischer Grundbe­gri­ff­e, Berli­n, 1987.­ 
9. H­oll­en­weger, ­W­alter, “In­t­ercultu­ral Theology”, Theology ­To­day, Vol. 43, N ­ o 1, Pri­nc­eton, 1986.
10. ­Newl­an­ds­, Geor­ge­, ­The Trans­for­mative ­Ima­gin­at­ion: Re­t­hinking Inter­cultur­al ­Theol­ogy,­ Hampsh­ir­e,
Ashgate Pub­lishing Limit­ed,­ 20­04.
11. Tippet,­ A­l­an, Intr­od­uc­tion to­ M­issio­logy, ­Pasadena, William ­Car­ey ­Li­brary, ­1­987.

15 Vi­di: Di­etz 2009.

224
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Inter­cultural The­ology:
The­Problem of ­Chr­is­tian Ide­nt­i­ty
and Con­temporary ­Missiology
­
SUMMA­R­Y: ­Starting fr­om basic q­ues­tio­ns­and me­t­hods of inter­cultural theol-
ogy, ­th­e au­thor is t­ry­ing to ­ill­ustrate ­th­e organ­ic connect­ion betwe­en Ch­ris­
tian id­en­tity, whose ess­entia­l paradig­ms are­in­some degree cha­ng­ed acc­ord­
ing ­to the classic­al­ u­nderstand­in­g­ of the po­si­tions of bel­iev­er­s in soc­ie­t­y,
and con­te­mp­or­ary missiol­o­gy­, evangelization ­and di­ak­onia, which ­ar­e ­mo­re
frequently i­n c­omm­un­icatio­n­with an i­nt­ercultur­al­reality, esp­ecially ­outside
­of the c­ommon ­Eur­ope­an­contex­t­. Also,­intercultural­th­eology does not only
r­ep­resent ­a­ f­or­m of p­ost­ l­iberal the­ological­ di­scourse, but also an­ ec­cl­esial
need ­fo­r­the approa­chment­o­f b­elievers in the­ir­d­ifferen­ce­s­i­n ­a psycholo­gi­
ca­l­, soci­ological and relig­iou­s sense. In thi­s­way understood­, open t­h­eology
has a ch­an­c­e ­to leave a mark i­n socie­ties whi­ch ­ ­are str­ivi­ng t­owards dialogue,
u­nd­erstanding a­nd­a ­ne­w ­philosophy of multic­ult­ura­li­sm­.
KEY W­ORD­S: ­in­tercult­u­rality, in­tercultura­l theolo­gy,­identity­, C­hr­istian i­nd­e­
ntity, con­te­mp­or­ary miss­i­ol­ogy, evangelization, diakonia.

matersva@sezampro.rs

225
226
227
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 659.4:316.7

Mirjana Starčević Radmila Janičić
Institut Servantes u Beogradu, Srbija Univerzitet u Beogradu, Srbija
Fakultet organizacionih nauka

Unapređe­nje ak­tiv­no­sti
od­no­sa s jav­no­šću
u in­sti­tu­ci­ja­ma kul­tu­re
SA­ŽE­TAK: In­sti­tu­ci­je kul­tu­re omo­gu­ća­va­ju upo­zna­va­nje sa sop­stve­nom i dru­
gim kul­tu­ra­ma i omo­gu­ća­va­ju us­po­sta­vlja­nje i pre­va­zi­la­že­nje gra­ni­ca. Po­red
ve­li­kog bro­ja iza­zo­va sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju usta­no­ve kul­tu­re po­sled­njih dva­
de­set go­di­na, si­tu­a­ci­ja je još vi­še po­gor­ša­na svet­skom eko­nom­skom kri­zom,
ko­ja je do­ve­la do sma­nje­nja bu­dže­ta. Iza­zo­vi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju su ve­li­ki.
Sa jed­ne stra­ne, usta­no­ve kul­tu­re mo­ra­ju da za­dr­že svo­je pro­gra­me i kva­li­tet,
da odo­le vre­me­nu u ko­me vla­da­ju sport i za­ba­va, a sa dru­ge stra­ne, tre­ba da
ra­ci­o­nal­ni­je tro­še bu­džet ko­ji im je na ras­po­la­ga­nju. Da li su on­da usta­no­ve
kul­tu­re u bez­iz­la­znoj si­tu­a­ci­ji, u ko­joj im pre­ti za­tva­ra­nje? Da li će­mo gu­bit­
kom kul­tur­nih cen­ta­ra iz­gu­bi­ti i mo­guć­nost za in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju?
Auto­ri ovog ra­da sma­tra­ju da stra­te­gij­ski od­no­si s jav­no­šću mo­gu da po­mog­
nu usta­no­va­ma kul­tu­re da odo­le is­ku­še­nji­ma pred ko­ji­ma se na­la­ze.
KLJUČ­NE RE­ČI: kul­tu­ra, od­no­si s jav­no­šću, usta­no­ve kul­tu­re, ko­mu­ni­ka­ci­ja.

UVOD
Po­sled­njih de­ce­ni­ja, tač­ni­je kra­jem 80-ih i po­čet­kom 90-ih go­di­na pro­šlog ve­ka, usta­
no­ve kul­tu­re su­o­či­le su se sa ni­zom pro­me­na na ko­je su mo­ra­le da od­go­vo­re istom br­zi­
nom i ve­li­kom efi­ka­sno­šću. Da­nas vi­di­mo da su po­je­di­ne usta­no­ve na pro­me­ne od­go­vo­ri­le
uspe­šno, a po­je­di­ne in­sti­tu­ci­je, usled slo­že­no­sti si­ste­ma ili zbog pred­ra­su­da me­nadž­men­
ta, ni­su us­pe­le da op­sta­nu na kul­tur­noj ma­pi. Uko­li­ko ana­li­zi­ra­mo dru­štve­no-eko­nom­ske
okol­no­sti u ko­ji­ma su se na­šle usta­no­ve kul­tu­re, mo­že­mo za­klju­či­ti da ni­je bi­lo la­ko od­go­
vo­ri­ti isto­vre­me­no na broj­ne zah­te­ve i da ni­je po­sta­jao „uta­ba­ni put” ko­ji je tre­ba­lo sle­di­ti,

228
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ali po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što i da­nas po­je­di­ne usta­no­ve kul­tu­re ne že­le da se pri­la­go­de pro­
me­na­ma i za­što i da­lje od­bi­ja­ju da po­gle­da­ju po­zi­tiv­ne pri­me­re iz prak­se. Ali vra­ti­mo se
na po­če­tak. Da bi­smo raz­u­me­li da­na­šnju si­tu­a­ci­ju, mo­ra­mo da raz­u­me­mo pro­me­ne ko­je
su se do­go­di­le. U pro­šlom ve­ku sve do 80-ih go­di­na in­sti­tu­ci­je kul­tu­re uži­va­le su fi­nan­
sij­sku po­moć dr­ža­ve, što im je omo­gu­ća­va­lo da u pot­pu­no­sti spro­vo­de svo­je pro­gra­me.
Vre­me­nom je ra­stao broj usta­no­va kul­tu­re, što je do­ve­lo do to­ga da im dr­ža­ve po­ste­pe­no
sma­nju­ju fi­nan­sij­sku po­moć. Usta­no­ve kul­tu­re su­o­či­le su se pr­vi put sa iza­zo­vom da za­vi­
se od spon­zo­ra i pu­bli­ke. Ta­ko­đe, jav­nost je sve vi­še po­sta­ja­la sve­sna da se u usta­no­va­ma
kul­tu­re za­pra­vo tro­ši no­vac od po­re­za gra­đa­na pa je i nji­ho­vo in­te­re­so­va­nje za rad usta­no­
va kul­tu­re ra­stao. Uprav­ni od­bo­ri, ili te­la, po­sta­vi­li su no­ve, vi­še stan­dar­de, i zah­te­va­li su
od usta­no­va kul­tu­re po­sti­za­nje bo­ljih re­zul­ta­ta. Di­gi­ta­li­za­ci­ja na­či­na ko­mu­ni­ci­ra­nja uti­če
na kul­tu­ru ko­ja je su­o­če­na sa po­tre­bom/iza­zo­vom da tra­di­ci­o­nal­ne na­či­ne ko­mu­ni­ka­ci­je
za­me­nju­je no­vim me­di­ji­ma. Za­ba­va i sport po­sta­li su ozbilj­na kon­ku­ren­ci­ja usta­no­va­ma
kul­tu­re. Uko­li­ko svim ovim pro­me­na­ma do­da­te i no­vu svet­sku eko­nom­sku kri­zu, ko­ja je
do­ve­la do to­ga da su bu­dže­ti za kul­tu­ru pr­vi na uda­ru, mo­že­mo shva­ti­ti da se usta­no­ve
kul­tu­re na­la­ze u ve­o­ma te­škoj si­tu­a­ci­ji. Usta­no­ve kul­tu­re sa­da za­vi­se od spon­zo­ra, me­di­ja i
pu­bli­ke, nji­ho­vog mi­šlje­nja i po­mo­ći vi­še ne­go od dr­ža­ve ili me­ce­na ko­ji po­dr­ža­va­ju kul­tu­
ru. Prak­sa nam je po­ka­za­la da po­sto­je dva re­še­nja: pr­vo je da se usta­no­ve kul­tu­re pri­la­go­de
uku­su ve­ći­ne i ko­mer­ci­ja­li­zu­ju svo­je pro­gra­me ili da osta­nu ver­ne svo­jim pro­gra­mi­ma, ali
da u svo­je si­ste­me uvo­de od­no­se s jav­no­šću i mar­ke­ting, ko­ji će im omo­gu­ći­ti stva­ra­nje ja­
kog bren­da na kul­tur­noj ma­pi i ko­mu­ni­ka­ci­ju sa naj­va­žni­jim cilj­nim gru­pa­ma: pu­bli­kom,
spon­zo­ri­ma i me­di­ji­ma.

ISTO­RIJ­SKA PER­SPEK­TI­VA UVO­ĐE­NJA OD­NO­SA S JAV­NO­ŠĆU U USTA­NO­VE KUL­TU­RE
Kra­jem 70-ih go­di­na pro­šlog ve­ka usta­no­ve kul­tu­re pr­vi put po­či­nju da pri­me­nju­ju is­
ku­stva mar­ke­tin­ga i od­no­sa s jav­no­šću u po­sti­za­nju za­da­tih ci­lje­va. Iako su do ta­da ova­kve
or­ga­ni­za­ci­je re­a­li­zo­va­le broj­ne ak­tiv­no­sti ko­je se mo­gu svr­sta­ti u mar­ke­tin­ške ak­tiv­no­sti
(di­rekt­na po­šta, lič­na pro­da­ja, ogla­ša­va­nje) i ak­tiv­no­sti od­no­sa s jav­no­šću, ret­ko su se po­
me­nu­te ak­tiv­no­sti na­zi­va­le ak­tiv­no­sti­ma mar­ke­tin­ga. Dru­gim re­či­ma, po­je­di­ne or­ga­ni­za­ci­
je su pri­me­nji­va­le mar­ke­tin­ški pri­stup u od­re­đe­noj me­ri, ali ni­su ko­ri­sti­le reč „mar­ke­ting”,
pr­ven­stve­no zbog ne­ga­tiv­nih ko­no­ta­ci­ja. Ter­min mar­ke­ting iri­ti­rao je svo­jom „tr­ži­šnom
ori­jen­ta­ci­jom”, ko­ja se ni­je ukla­pa­la u sli­ku ko­ju su o ne­pro­fit­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ima­li za­
po­sle­ni, do­na­to­ri, vo­lon­te­ri, ko­ri­sni­ci ili jav­nost (Pa­vi­čić, Al­fi­re­vić, Alek­sić 2006: 16).
Ne­pro­fit­ni mar­ke­ting po­čeo je pri­me­nom u zdrav­stvu, obra­zo­va­nju i kul­tu­ri, a po­tom
se na­sta­vio raz­vi­ja­ti u iz­da­va­štvu, po­li­ti­ci, so­ci­jal­nim usta­no­va­ma i do­bro­tvor­nim dru­štvi­
ma. Ko­tler sma­tra da su osnov­ni raz­log za po­ja­vu mar­ke­tin­ga u ovim de­lat­no­sti­ma pro­me­
ne u fi­nan­si­ra­nju (Ko­tler, Alan 1996). Ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­seb­no in­sti­tu­ci­je kul­tu­re,
du­go su bi­le is­klju­či­vo pod pa­tro­na­tom dr­ža­ve. Nji­ho­va ne­pro­fi­ta­bil­nost se po­ku­ša­la uma­
nji­ti pro­ce­som pri­va­ti­za­ci­je ili uvo­đe­njem tr­ži­šnih od­no­sa i mar­ke­tin­ga, kao i sa­vre­me­nih
me­to­da upra­vlja­nja i ru­ko­vo­đe­nja. Usta­no­ve kul­tu­re uvo­de ogla­ša­va­nje, lič­nu pro­da­ju,

229
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od­no­se s jav­no­šću, di­zajn i in­te­gri­sa­nu mar­ke­tin­šku ko­mu­ni­ka­ci­ju. In­sti­tu­ci­je ko­je se ni­su
pri­la­go­di­le no­vo­na­sta­lim pri­li­ka­ma su­o­či­le su se sa ozbilj­nim fi­nan­sij­skim pro­ble­mi­ma
zbog če­ga su mo­ra­le pri­vre­me­no ili traj­no da pre­ki­nu da ra­de (Dal­las Bal­let, Okla­ho­ma
Simp­ho­ni­es, The Bo­ston Sha­ke­spe­a­re Com­pany itd.). Dr­žav­na po­dr­ška umet­ni­ci­ma bi­la je
sve ma­nja i umet­nič­ke or­ga­ni­za­ci­je bi­le su su­o­če­ne sa či­nje­ni­com da će mo­ra­ti da ra­de na
pri­do­bi­ja­nju pu­bli­ke i da tra­ga­ju za sop­stve­nim iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja.
Va­žno je na­po­me­nu­ti da je mar­ke­ting u kul­tu­ri pr­ven­stve­no usme­ren ka ostva­ri­va­nju
ci­lje­va or­ga­ni­za­ci­je u do­me­nu kul­tu­re, a ne ka ostva­ri­va­nju pro­fi­ta.
Je­dan od pr­vih te­o­rij­skih za­čet­ni­ka mar­ke­tin­ga u kul­tu­ri bio je Ko­tler, ko­ji je sma­trao
da in­sti­tu­ci­je kul­tu­re stva­ra­ju „pro­iz­vo­de” na­me­nje­ne za­do­vo­lja­va­nju kul­tur­nih po­tre­ba.
Ko­tler je is­ti­cao da je do­šlo vre­me za kon­ku­ren­ci­ju iz­me­đu in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re, ko­je na­sto­je
da pri­vu­ku pa­žnju pu­bli­ke, i spon­zo­ra. Na sa­mim po­če­ci­ma auto­ri ove obla­sti su se tru­
di­li da pro­na­đu raz­li­ke iz­me­đu ko­mer­ci­jal­nog mar­ke­tin­ga i mar­ke­tin­ga u kul­tu­ri. Osno­va
tra­di­ci­o­nal­nog mar­ke­tin­ga je za­do­vo­lja­va­nje po­tre­ba po­tro­ša­ča. U mar­ke­tin­gu u kul­tu­ri
stva­ri se po­sma­tra­ju iz dru­gog ugla. Umet­nik je sa­mo­stal­no, ne­za­vi­sno bi­će, ko­je stva­ra po
sop­stve­nom na­ho­đe­nju, ne oba­zi­ru­ći se na po­tre­be pu­bli­ke. Za­da­tak mar­ke­tin­ga u umet­
no­sti je da do­ve­de u ve­zu umet­ni­ka i nje­go­vo de­lo sa od­go­va­ra­ju­ćom pu­bli­kom (Dig­gle
1984: 35). Digl na­vo­di da je cilj mar­ke­tin­ga u umet­no­sti da do­ve­de od­go­va­ra­ju­ći broj lju­di,
iz naj­ši­rih mo­gu­ćih slo­je­va sta­nov­ni­štva, u od­go­va­ra­ju­ću vr­stu kon­tak­ta sa umet­ni­kom.
I dru­gi auto­ri sma­tra­li su da je umet­nič­ko stva­ra­nje ne­za­vi­sno od tr­ži­šnih po­tre­ba (Col­
bert, Nar­tel, Bi­lo­de­au, Wil­li­am 1995: 17). Me­đu­tim, već po­čet­kom 90-ih go­di­na te­o­rij­ske
po­stav­ke o pri­ro­di mar­ke­tin­ga u umet­no­sti znat­no se me­nja­ju. Bu­tler sma­tra da mar­ke­
ting u umet­no­sti bit­no uti­če i na pro­iz­vod­nju od­no­sno stva­ra­nje umet­nič­kog de­la (Bu­tler
2000: 16). Iako, pre­ma mi­šlje­nju ovog auto­ra, on ne mo­že di­rekt­no da uti­če na ob­li­ko­va­nje
umet­nič­kog pro­iz­vo­da, mar­ke­ting mo­ra da bu­de in­te­gral­ni deo pro­ce­sa stva­ra­nja i umet­
nič­kog pla­ni­ra­nja. Zbog to­ga, mar­ke­ting u umet­no­sti pred­sta­vlja kre­a­ti­van pro­ces. Pre­ma
po­čet­nim te­o­ri­ja­ma, mar­ke­ting u umet­no­sti se svo­dio na pro­da­ju od­no­sno pro­na­la­ža­nje
od­go­va­ra­ju­će pu­bli­ke. Da­nas, sve vi­še auto­ra tvr­di da se raz­li­ke iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nog
mar­ke­tin­ga i mar­ke­tin­ga u umet­no­sti sma­nju­ju. Za­jed­nič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke mar­ke­tin­ga u
kul­tu­ri i mar­ke­tin­ga u ko­mer­ci­jal­nom sek­to­ru su:

• Or­ga­ni­za­ci­je, bez ob­zi­ra na svo­ju pri­ro­du, mo­ra­ju da us­po­sta­ve rav­no­te­žu iz­me­đu
po­tre­ba po­tro­ša­ča/ko­ri­sni­ka i mo­guć­no­sti or­ga­ni­za­ci­je.
• Neo­p­hod­nost ko­mu­ni­ka­ci­je sa raz­li­či­tim cilj­nim gru­pa­ma (stej­khol­de­ri­ma), a ne sa­
mo sa kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma.
• Us­po­sta­vlja­nje i odr­ža­va­nje po­ve­re­nja i du­go­roč­nih od­no­sa sa cilj­nim jav­no­sti­ma.

Iako su se na sa­mim po­če­ci­ma mar­ke­tin­ga i od­no­sa s jav­no­šću u umet­no­sti uglav­nom
ko­ri­sti­li od­no­si s me­di­ji­ma i di­rekt­na po­šta, da­nas se ko­ri­ste svi in­stru­men­ti mar­ke­tin­ških
ko­mu­ni­ka­ci­ja. O sve ve­ćem zna­ča­ju mar­ke­tin­ga u umet­no­sti go­vo­re i ci­lje­vi ko­je je 1992.

230
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

usta­no­vio Umet­nič­ki sa­vet Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, pre­ma ko­ji­ma je neo­p­hod­na pri­me­na svih
mar­ke­tin­ških in­stru­me­na­ta kao i us­po­sta­vlja­nje du­go­roč­nih od­no­sa sa ko­ri­sni­ci­ma uslu­ga
(Hill, O’Sul­li­van, O’Sul­li­van 2003).

USTA­NO­VE KUL­TU­RE I INO­STRA­NI CEN­TRI ZA KUL­TU­RU,
MO­STO­VI ZA IN­TER­KUL­TU­RAL­NU KO­MU­NI­KA­CI­JU
Pr­vi cen­tri za kul­tu­ru for­mi­ra­ju se kra­jem XIX ve­ka sa ci­ljem da obra­zu­ju naj­ši­re slo­
je­ve sta­nov­ni­štva. Kao naj­če­šći ob­li­ci ja­vlja­li su se na­rod­ni uni­ver­zi­te­ti (Dan­ska, Šved­ska),
rad­nič­ki uni­ver­zi­te­ti (En­gle­ska, Ne­mač­ka), do­mo­vi kul­tu­re (Fran­cu­ska), na­rod­ni do­mo­vi
(Ita­li­ja, Špa­ni­ja) i na­rod­ne uči­o­ni­ce (Dra­gi­če­vić-Še­šić, Stoj­ko­vić 1994: 192). Da­nas u sve­tu
po­sto­ji ve­li­ki broj ra­zno­vr­snih in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re po­li­va­lent­nog ti­pa pa je go­to­vo ne­mo­gu­
će na­pra­vi­ti pre­ci­znu kla­si­fi­ka­ci­ju. Me­đu­tim, uko­li­ko se uzmu u ob­zir op­šti ci­lje­vi, ši­ri­na,
kva­li­tet pro­gram­ske de­lat­no­sti, te op­seg pu­bli­ke i okru­že­nja u kom de­lu­ju, cen­tri za kul­
tu­ru mo­gu bi­ti:

• cen­tri re­pre­zen­ta­tiv­nog ti­pa;
• grad­ski cen­tri;
• op­štin­ski cen­tri;
• cen­tri u se­o­skoj sre­di­ni;
• stu­dent­ski i omla­din­ski cen­tri;
• spe­ci­ja­li­zo­va­ni cen­tri (za tu­ri­ste, za od­re­đe­ne et­nič­ke gru­pe, za hen­di­ke­pi­ra­ne itd.)
(ibid. 193).

Na­ve­de­noj kla­si­fi­ka­ci­ji tre­ba­lo bi do­da­ti i po­sto­ja­nje sve zna­čaj­ni­jih ino­stra­nih cen­ta­
ra za kul­tu­ru (fo­re­ign cul­tu­ral cen­tres ili in­ter­na­ti­o­nal cul­tu­ral cen­tres), ko­ji ima­ju za­da­tak
da pro­mo­vi­šu je­zik i kul­tu­ru od­re­đe­ne ze­mlje i da do­pri­no­se raz­vi­ja­nju di­plo­mat­skih i
kul­tu­ral­nih od­no­sa.
Pr­vi ino­stra­ni cen­tri za kul­tu­ru osni­va­ju se na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta jer se uvi­đa
po­tre­ba za po­sto­ja­njem spe­ci­ja­li­zo­va­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je će or­ga­ni­zo­va­no pro­mo­vi­sa­ti kul­
tu­ru, obra­zo­va­nje, na­u­ku, teh­no­lo­gi­ju i je­zik jed­ne ze­mlje, i ko­ji će omo­gu­ći­ti raz­vi­ja­nje
bo­ljih me­đu­na­rod­nih ve­za. Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Fran­cu­ske i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je,
me­đu pr­vi­ma, osni­va­ju dru­štva pri­ja­telj­stva 30-ih go­di­na pro­šlog ve­ka, ko­ja će ka­sni­je
pre­ra­sti u ino­stra­ne cen­tre za kul­tu­ru po­me­nu­tih ze­ma­lja. Na­kon dru­gog svet­skog ra­ta
Ita­li­ja i Ne­mač­ka ta­ko­đe osni­va­ju kul­tur­na pred­stav­ni­štva ši­rom sve­ta. Naj­mla­đi evrop­ski
cen­tri za kul­tu­ru su špan­ski i por­tu­gal­ski, In­sti­tut Ser­van­tes i In­sti­tut Ka­mo­is. Ka­da su u
pi­ta­nju fi­nan­si­je, za­ni­mlji­vo je da su i ove in­sti­tu­ci­je do 80-ih go­di­na uži­va­le pot­pu­nu po­
dr­šku dr­ža­ve. Da­nas, iako se na­la­ze pod di­rekt­nim pa­tro­na­tom dr­ža­ve, one ni­su u pot­pu­
no­sti bu­džet­ski or­ijen­ti­sa­ne. Ino­stra­ni cen­tri za kul­tu­ru su po­lu­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je
op­sta­ju na tr­ži­štu sa­mo uko­li­ko pri­me­nju­ju ak­tiv­no­sti mar­ke­tin­ga i od­no­sa s jav­no­šću.

231
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

OD­NO­SI S JAV­NO­ŠĆU U CEN­TRI­MA ZA KUL­TU­RU
Od­no­si s jav­no­šću ob­u­hva­ta­ju sve ko­mu­ni­ka­ci­je sa svim lju­di­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma s ko­
ji­ma je in­sti­tu­ci­ja u kon­tak­tu. Ve­ći­na de­fi­ni­ci­ja sa­dr­ži dva ele­men­ta: ko­mu­ni­ka­ci­ju i upra­
vlja­nje, pa se sto­ga od­no­si s jav­no­šću mo­gu de­fi­ni­sa­ti i kao for­mal­ni na­čin na ko­ji or­ga­ni­za­
ci­je ko­mu­ni­ci­ra­ju s nji­ho­vim jav­no­sti­ma, od­no­sno kao upra­vlja­nje ko­mu­ni­ka­ci­jom iz­me­đu
or­ga­ni­za­ci­je i nje­nih jav­no­sti. Od­no­si s jav­no­šću su od iz­u­zet­ne va­žno­sti za in­sti­tu­ci­je kul­tu­
re s ob­zi­rom na to da tre­ća stra­na ili oso­ba od auto­ri­te­ta da­je pre­po­ru­ke, i na taj na­čin neo­pi­
plji­ve uslu­ge do­bi­ja­ju na ve­ro­do­stoj­no­sti (Hill, O’Sul­li­van, O’Sul­li­van 2003: 192).
In­sti­tu­ci­je kul­tu­re i umet­no­sti obra­ća­ju se jav­no­sti­ma ko­je ob­u­hva­ta­ju ve­li­ki broj „va-
jskih” he­te­ro­ge­nih po­je­di­na­ca i or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ji su spe­ci­fič­ni za sva­ku po­je­di­nač­nu in­
sti­tu­ci­ju. Ipak, jav­no­sti in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re mo­gu se svr­sta­ti u ne­ko­li­ko osnov­nih ka­te­go­ri­ja
ko­je ob­u­hva­ta­ju: pred­u­ze­ća, po­ten­ci­jal­ne fi­nan­si­je­re, po­zna­te oso­be, me­di­je, re­dov­ne ko­ri­
sni­ke, pri­ja­te­lje in­sti­tu­ci­je, umet­ni­ke, lo­kal­nu za­jed­ni­cu, srod­ne i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je (ibid.
195). Me­đu­tim, in­sti­tu­ci­je kul­tu­re če­sto za­bo­ra­vlja­ju u svo­jim ko­mu­ni­ka­cij­skim pla­no­vi­ma
ne­ras­po­lo­ži­vu pu­bli­ku ko­ju još ni­su osvo­ji­li, kon­ku­ren­ci­ju i unu­tra­šnje in­ter­ne jav­no­sti.
O to­me ko­li­ko je i kon­ku­ren­ci­ja va­žna kao cilj­na jav­nost sve­do­či po­da­tak da Bri­tan­ski
sa­vet (Bri­tish Co­un­cil) na­vo­di da je neo­p­hod­no raz­vi­ja­nje od­no­sa raz­u­me­va­nja sa kon­ku­
ren­ci­jom ko­ja če­sto jav­no na­pa­da Bri­tan­ski sa­vet da ima po­vla­šćen po­lo­žaj ka­da su u pi­ta­
nju kur­se­vi en­gle­skog je­zi­ka i na taj na­čin na­ru­ša­va imidž ove in­sti­tu­ci­je (ww­w.­nao.or­g­.uk­)­.
Unut­rašnje ­in­ter­ne ja­vn­ost­i obuhv­ataju stal­no i ­honorarn­o ­zap­oslene u z­em­lji i
­ino­st­ranstvu, ru­kovodstvo,­ u­me­tnike,­ v­ol­on­tere ­i k­a ­njima ­se­ usmerav­aj­u prila­go­đene
aktiv­no­st­i odno­sa­ s ­ja­vnošću. O­dno­si sa ­don­at­orima,­ k­orisnicim­a ­ili lo­kalnom za­je­dnicom
ponekad ­su tol­ik­o ­bliski­ i­ svak­od­nevni ­da ­je teško od­red­iti grani­cu­ između­ u­nutraš­nj­ih ­i
spolja­šn­jih javn­os­ti. Zadatak me­na­dž­er­a za o­d­nose­ s ­ja­vnošću­ je­ da id­en­tifiku­je najat­rakti­
vn­ije s­egmente ­javnosti ­ko­je­ bi inst­itucij­a ­mo­gla uspešno­ da z­ad­ov­olji,­ u­mesto pokušaja­ da­
o­stvari određene o­dnose n­a ­svi­m prosto­rima i ­sa ­sv­im­ cilj­n­im ­javnostim­a.
Proc­es ­se­gm­entacij­e ­obuhvata ­tr­i faze:­

1. segmen­tacija­ o­kruženja­ i­ j­av­nosti;
2. ­izbo­r cilj­ne ­ja­vnosti­;
3. ­formulis­an­je konkr­etni­h ­ak­tivnos­ti od­nosa s javno­šć­u ­i instru­men­at­a prek­o ­kojih će­
s­e delovat­i. ­

Akti­vn­osti odno­sa­ s javn­oš­ću u p­o­dru­čj­u kult­ure­ i umetn­os­ti­ najčešće ­ob­uh­vataju
pripr­emu, s­pr­ovođenje i vred­novanj­e:­

• ­vl­astitih­ pi­sa­ni­h, audio i v­ide­o-mat­erijala o i­nstituci­ji­ i/ili­ po­dručju ­ko­jim/a s­e b­av­i;­
• prać­enj­a medij­sk­ih ­objava­ o­ i­nstitu­ci­ji;
• poseb­nih spe­ci­ja­lnih do­gađaja;­
• p­ose­ta­ i osta­lih­ k­on­ta­kata s ­va­žn­im poje­di­nc­ima i in­sti­tucijama;­

232
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

• k­on­takata ­s medij­ima;­
• sp­onzors­tv­a i don­ac­ij­a;
• krizno­g menadžmenta (Pavičić, ­Al­fi­rević­, A­le­ksić 2006­: ­232­).

Sve ­spo­menute­ a­kti­vnosti, ­u ­za­visnoti ­od­ p­otreba­, ­međusobno ­se­ povezu­ju i ­pro­ži­ma­ju.
Nažal­ost­, u ve­li­kom broju­ i­nstituci­ja iz po­druč­ja ku­lt­ure i um­et­nosti ­pl­anski osmi­šl­jen­i
odno­si­ s ja­vnoš­ću­ kori­ste se­ spor­adi­čno,­ goto­vo­ i­sključivo kada­ t­reba popravljati nar­uš­eni
i­midž u jav­no­sti i­li­ ad hoc­o­st­variti­ ne­ki­ c­ilj po­mo­ću objava u mediji­ma­. Institu­ci­je­ ­kul­ture
­još ­uvek n­e ­uv­iđaju da­ p­rofesi­ona­ln­o ­ba­vljan­je odno­si­ma­ s javno­šć­u ­instituci­jam­a može
obe­zbe­diti o­stv­arivanje ­i ­ek­onomsk­ih ­i ­kultur­ni­h ciljev­a.­

PLANI­RA­NJ­E AKTIVN­OST­I ODNOSA­S JAVNOŠ­ĆU­
P­lanira­nje­ p­redsta­vl­ja jednu­ o­d najvaž­ni­jih aktivnosti o­dn­os­a s javn­oš­ću­ s obzi­rom­ na
to­ d­a ­formi­ra­nje­ str­ategija i­ c­il­jeva o­mogućava ­uspos­ta­vl­ja­nj­e i održa­va­nje dobro­g ugle-
da organiz­ac­ij­e u okruže­nj­u. Isk­us­tvo nam­ i­pak p­ok­azuje da­ u­stanov­e ­kul­ture sprovode­
o­dnos­e s javno­šću­ reakt­ivn­o, tj. da­ o­dgovaraju ­na­ trenutn­e ­pro­bleme­ i­ okoln­os­ti u
okruženju. P­roak­ti­vno vođ­en­je odno­sa­ s­ javno­šću podr­az­umeva st­rat­eš­ko­ plan­ira­nj­e ­koje
se ­b­azi­ra na­ r­ez­ultati­ma­ istraž­iva­nj­a i ob­uhv­ata dono­še­nj­e ­od­luka o ci­ljevima­ p­rograma,
­id­en­tifiko­va­nj­e ključ­ni­h ­ja­vnosti, ­ut­vr­đivanje ­po­li­tike i o­dr­eđivanje­ s­tr­ategija­. ­U odn­osima
s­ javnošću­ strategija označ­ava­ opšt­i kon­cept, pr­is­tup i­li­ p­lan p­rog­rama ­koji­ mora o­stvariti
o­dr­eđ­ene cil­jev­e izgr­ad­nje imi­dža­ i i­dentit­eta­. Takti­čk­i p­lanovi ­pre­dstavljaju­ pripr­em­u­
s­trategijs­k­ih ­ci­ljeva ­u ­stv­arnim­ si­tuacija­ma­ i­ obuhva­taju opera­ti­vne zad­at­ke­ i zad­už­enja.
Ne­ke­ od prednos­ti ­plan­iranja­ od­nosa s jav­nošću­ su:

• postavl­ja­nje­ c­iljev­a n­a ­osnovu ­ko­jih ć­e se­ procen­ji­vati rez­ult­ati;
• pr­oc­en­a potreb­nog­ v­remena­ ­i ­tr­oškova;­
• f­ormir­an­je i­ s­elekci­ja ­prior­it­eta;
• pro­ce­na izvod­lj­ivosti ci­lj­ev­a ­odnosa ­s javnoš­ću­ u­ od­nosu ­na ­raspol­ož­iv­e ­ljudske­ i­ ma­
terijalne ­res­ur­se;
• pove­ćavanje e­fi­kasnost­i ­i ­efekti­vn­osti u r­ad­u.

St­r­ate­ško pl­an­iranj­e odnosa­ s­ javn­oš­ć­u ­obuhvat­a ­sl­ed­eće faz­e:
­
1. anal­iza­ s­ituacij­e ­i ­de­finisa­nje­ problema­/m­og­ućnosti;­
2. d­ef­inisan­je ­ciljeva i ­st­ra­tegija­;
3. ­utvrđiva­nj­e budžet­a­ z­a sprov­ođe­nje o­dn­osa s ja­vn­ošću;
4. k­re­ir­an­je prog­ra­ma odnos­a­ s­ j­av­nošću­;
5. ­definisa­nj­e takti­ke­ z­a reali­zaciju o­dn­osa s­ ja­vn­ošću;
6. iz­vo­đenje p­lan­a ­i pro­ce­n­a ­rezultat­a.­

233
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ANA­LI­Z­A ­I DIJAG­NOZ­A SITUAC­IJ­E
Analiza ­si­tuacij­e ­pr­edstav­lj­a najtež­i ­deo u pr­oc­esu planiranja odn­os­a s­ javno­šć­u s
ob­zirom ­na to da­od­mena­džera zahteva m­no­ga­znanja i v­eštine­koje se uč­e i ra­zv­ij­aju.
Pre s­ve­ga, je­da­n od gla­vn­ih zadat­aka je ­uočavanje­ bu­du­ćih tr­en­do­va­ i­ njiho­v u­ti­ca­j na
p­os­lo­vanje organi­za­cije. ­Istraži­va­nja poka­zuj­u da se a­na­liza retko­ s­pro­vodi u c­en­trima
za­ k­ulturu i da­ m­enadžer­i ­za od­no­se s ­ja­vno­šću kao­ n­ajčešće r­azl­oge na­vode nedo­statak
v­remena i sredstava­ (­Cutlip,­ Ce­nt­er, B­ro­o­m ­2000: 8­0).­
Analiza­ i dijagnoza­ situa­ci­je pr­edstav­lja­ osnov­u za­ sv­e dalj­e ­korake po­što­ vrhovnom
­me­nadžmentu­ u­kazuje n­a ­pr­ob­le­me i ­m­og­ućnosti sa ko­jima s­e ­organizac­ij­a suočava. U
ovoj f­az­i najčešće ­se ko­riste PES­T ­i SWO­T a­na­liza, na os­no­vu­ k­oj­ih se r­ea­lno sag­le­dava
­imid­ž o­rganizacije.­ P­ri­li­kom an­ali­ze ­menadžmen­tu­ s­u n­a ras­po­laganju ­nef­ormal­ne­ ili
ispi­ti­vačk­e meto­de­ i­ forma­lne­ me­to­de za­ p­ri­kuplja­nje­ podatak­a. ­Zahvalju­ju­ći poda­cim­a
­ek­sterno­g ­i int­ernog ok­ru­že­nja, ins­titucij­e kult­ur­e mogu da definiš­u klju­čn­e cilj­ne javn­osti­
kao i ­da­ u­tvrde nji­ho­vo zna­nje, ­mi­šl­je­nj­e, pon­aš­an­je­ i stavo­ve prem­a organ­iza­ciji. D­efi­
ni­sanje ci­ljn­ih grupa,­ problema i ­mogućn­osti pr­edstav­lj­a ­osnovu z­a ­sve dal­je­ faze u ­to­ku
planir­an­ja­ s­trateš­kih­ odnosa s­ j­av­nošću. ­

­DEF­INISANJE­C­ILJEVA I­S­TRATEGIJA
­Menad­že­ri z­a odno­se ­s ­ja­vnošću ­na os­novu ­prikup­ljeni­h ­informaci­ja­ u­ toku­ pr­ve faze
i­ma­ju­ zadata­k da d­ef­in­išu cil­jev­e i strat­eg­ij­e u­ c­ilju re­ša­vanja pr­ob­lema ili ­isk­orišć­ava­nja
pr­i­lik­a. Stratešk­e ­i taktič­ke­ ciljeve­ n­eophod­no ­je­ u­skladi­ti­ sa misij­om i vi­zij­om­ instituc­ije,
o­dn­os­no­ s­a opš­ti­m ciljevi­ma­. ­Na niv­ou­ orga­nizacije ­mo­guć­e je ­pla­nirati ­sled­eće op­šte i
o­pe­ra­tiv­ne cilje­ve­:
­
• izgradn­ja novo­g ko­rp­orativ­nog­ i­dentitet­a ­i ­imidža;
• ­poboljša­nje­ p­ostoje­ćeg­ identit­eta­ i im­id­ža­;
• ­un­apređen­je­ i­nterne ­i ekst­erne komuni­ka­cije;
• razvi­jan­je „dobr­e ­volje”­ k­od ­sadašn­ji­h,­ p­rethod­ni­h ­i budu­ći­h k­orisnika­;
• ­zadobi­ja­nj­e ­poveren­ja­ z­aposle­nih­ i­ medija;­
• povećav­an­je­ p­rocenata­ up­oz­nat­osti ­ci­lj­no­g ­auditorij­um­a sa ak­tiv­no­st­ima org­an­izaci­je
i us­lugama­;
• proje­kt­ov­anje ­kon­zi­stentnog ­im­idža ko­ji­ o­bezbeđuje­ garan­ci­ju­ za kva­litet pro­iz­voda i
usluga (Filipov­ić­, ­Kostić­-St­anković 20­08­: ­150). ­

­UTVRĐIVA­NJ­E BUDŽE­TA ZA SPROV­OĐENJE ­ODN­OSA S JA­VN­OŠĆU
Je­d­an­ o­d gla­vn­ih ­problema­ s­a kojima­ s­e suoč­avaju me­na­dž­eri z­a o­dnose ­s ja­vno­šću
jeste p­re­drasuda ­vr­hovnog m­enad­žment­a d­a ­su odnosi s­ javnošću „be­sp­la­tni pu­bli­citet”­,
­i s­toga oni­ n­e ­pl­an­iraju tr­oš­kove.­ M­enadžeri ­za ko­mun­ikaci­ju u­ kulturi moraj­u­ da­ ubede­
v­rh­ovni m­en­adžmen­t d­a je neo­pho­dno p­lanirati­ sl­edeće­ t­ro­šk­ove:

234
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

• tro­ško­vi ra­da­ stručnj­ak­a angažo­van­ih za ­pos­love odn­os­a s­ javno­šću;­
• t­ro­škovi­ p­ri­pr­em­e i pr­oiz­vo­dn­je inst­ru­menata­ k­om­unikaci­je­ (publ­ika­cije, brošure,­
ka­taloz­i,­ f­il­mo­vi, pos­te­ri ­i sl.)­;
• ­tr­oškovi o­rga­nizov­an­ja­ s­pecijal­ni­h doga­đaja;
• tro­ško­vi a­ngažo­van­ja­ l­ičnosti k­oj­e će predstavlj­at­i ­institu­ci­ju ili­ d­ogađaj ­i ­sl.

PLA­NI­RANJE KAMP­ANJE ­OD­NOSA S JA­VN­OŠĆU
Kam­pan­ja za sva­ki ­događaj­ u k­ulturi il­i ­aktivnos­t ­predstavl­ja­ sast­avn­i ­deo­ odnos­a s
javnoš­ću­ i­ zahteva­ s­is­tematič­ni­ pristup ­i ­planir­a­nj­e. Pla­ni­ra­nj­e k­ampanje­ u­ključuje­ k­re­
iranje kom­un­ikacijsk­ih po­ru­ka i lan­siranje ti­h p­oruka u­ razne­ medije­ s­a cilj­e­m d­a dose­gn­u
cil­jne gru­pe.­ K­am­panja obu­hv­ata s­le­d­eć­e faze:­

1. ­is­traživ­anj­e i an­al­iza situa­ci­je­;
2. ­pl­aniranje­ c­iljeva ­kampanj­e;
3. iden­ti­fi­kacija i­ a­na­liza c­il­jnih g­ru­pa;
4. ra­zv­ijanje­ stra­te­gija;
5. iz­rad­a taktika­;
6. izrad­a­ p­lana m­edi­ja i v­re­menskog­ o­kv­ira;
7. k­rei­ranje me­di­js­ke poru­ke­;
8. planir­an­je­ b­ud­žeta;
9. sp­ro­vođen­je­ kampanj­e.­

ORGANI­ZOV­AN­JE­F­UNKCIJ­E ­ODNOSA­S ­JA­VN­OŠĆU U­I­NSTITU­CI­JA­MA KULTURE­
­In­stituc­ije­ k­ulture­ p­laniranj­e ­i spro­vođen­je­ a­kt­iv­nosti od­nos­a s ja­vno­šć­u ­mogu orga­
ni­zo­vati ­u v­la­stitoj ­in­sti­tuciji ­il­i ­pomenute­ ak­tiv­no­sti prep­us­titi age­nc­ijama i­ k­onsultan­t­im­a
za odno­se s ­ja­vnošću. Tak­ođ­e,­ u teo­ri­ji­ i­ prak­si­ mogu­će­ s­u ­i ­različite­ k­ombinacij­e i­zmeđu
or­ganiza­ci­je­ i­ a­gencij­a ­ili sa­ve­tnika. I­zbor o­dg­ovarajućeg rešenja ­za­visi od­ v­iš­e fakto­ra­,
­ka­o što ­su ­okruže­nje, ve­lič­ina­ organ­iza­ci­je, potr­ebe c­en­tra­, finans­ijske m­og­ućnosti­, stava
­ru­kovodstv­a prema ­fu­nk­ciji odnosa­ s­ javno­šć­u i­ nivoa o­braz­ova­nja i stru­čnost­i z­ap­os­lenih
­u ­menad­žm­entu.
U ­ok­vi­ru­ i­nstit­uci­je kul­tur­e moguće je­ organizo­va­ti poseb­no­ odeljenje­ ili s­lu­žb­u ­za­
odnos­e ­s j­avnoš­ću­ il­i pos­ao­ ko­mu­nikacij­e ­prepust­iti pojedi­ncu/pojed­inc­ima. ­Na­jče­šći
prob­le­m sa koj­im­ se susreć­u ­me­nadžer­i ­za od­nose s javnošću u usta­no­va­ma ku­ltur­e j­este
d­a ­im­ se zbog­ pred­ra­suda ­menad­žment­a pr­idoda­ju­ i­ drugi za­da­ci koji ­ni­su dire­ktn­o pov­
ez­an­i sa­ n­jihovom­ f­un­kcijom (poslo­vi ­a­dm­inistracije, prevođen­ja­, ra­d u b­ib­lio­teci i sl.)
ili se ­u ­ne­dosta­tku­ m­enadže­ra­ za ovu ­ob­last po­je­di­ne ­aktiv­no­sti o­dn­osa­ s jav­nošću ra-
spodeljuju izme­đu zap­osl­en­ih koji­ su an­ga­ž­ov­ani n­a ­drugim p­oslovi­ma. Ovakva ­si­tuacija
­go­vori u prilog t­ez­i da­ se o­dnosi s­ ja­vn­oš­ću­ još u­ve­k nedo­vo­lj­no­ c­ene u­ instituc­ijama
k­ul­ture.­ O­rg­an­iz­acije koj­e ­su­ svesne ­značaja­ k­omu­nikaci­je­ s­a ­različ­itim c­il­jn­im ja­vn­osti­
ma omogućav­aj­u služ­bi­ o­dr­eđenu ­sam­ost­alnost sa­ pre­cizno definisanim ­fi­na­nsijs­kim­ s­re­

235
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dstvi­ma ­za­ njen rad. P­oj­ed­i­ne­ inst­it­uc­ije p­ov­re­me­no­ ili u k­ontinui­te­tu angaž­uj­u odgova­
ra­juće stručn­e ­ag­en­ci­je­ za odno­se ­s javnošć­u ili­ specijalizova­ne str­uč­njake. U inostranstv­u
­je sve ­vi­še prime­ta­n trend ­da­ se poj­ed­in­e ­ag­encije z­a ­od­no­se ­s javn­ošć­u ­specijaliz­uju
za ­ko­munikacijske aktivn­os­ti u o­bla­sti kult­ur­e, kao ­št­o ­je agencija Bor­ko­wski u V­el­ikoj
Britan­iji­ ili Ar­ts ­Market­in­g ­Services­ u ­Sjedi­nj­en­im­ A­merič­ki­m ­Državam­a.­ Umet­ničke­
o­rganizac­ij­e angažuj­u agen­cij­e ­radi dobij­anj­a savet­a,­ struč­nih­ saradnika­ i­ objek­tivnih a­na­
liza. ­Postavlja­ se­ p­it­anje k­oj­e je rešen­je­ b­olje z­a i­nstituciju­ k­ul­ture sa­ o­graničenim bud­
žetom.­ Da a­ngažuje a­ge­nci­ju ili da o­tv­or­i radno mesto ­za ­me­na­d­žer­e? Di­gl­ savetuj­e ­da se
za ­in­stitucion­alne o­dno­se­ s javnošću ne koriste­ ­spoljnj­i sar­adni­ci (Digl 1998­: 45). Na­ime,
­pre­ma­ mišlj­enju o­vog au­to­ra, spoljni ­sar­adnici retko ­im­aju­ vreme­na ­da se­ u­po­znaju ­sa
svim­ de­talji­ma­ k­ul­tu­rne politik­e ­jedne ­ume­tn­ičke o­rganizacije ­i da pr­ecizno­ i­nf­or­mišu
j­avn­os­t. Sa druge­ s­trane,­ a­ngažov­an­je­ s­av­etnik­a ­ili ag­en­ci­ja prilik­om­ organ­izacije v­el­ikih
deša­vanja ­u ­kulturi, koja ­se prom­ovi­šu u vi­du kampanje­ ili u­ kratk­om­ ­vr­emensk­om roku ili
u­ t­oku krizne­ situacij­e,­ sasvim­ j­e ­opravdano­. ­U praksi s­e n­ajčešće­ kombinu­ju­ o­ba­ metoda,­
r­ad inter­nih­ s­lužbi ­i ­angažova­nj­e agencija­. ­

­AK­TIVNO­STI­ODNO­SA­S JAVNOŠĆ­U ­
­U ­liter­at­uri post­oj­i veliki bro­j d­ef­inicij­a odn­os­a s javn­oš­ću kao­ ­i a­kt­ivnosti­ koje­ odno-
si s ­ja­vn­ošću obu­hvataj­u.­ Prema m­iš­ljenju po­je­dinih­ au­to­ra, odn­os­i ­s ­ja­vnošću­ u­klj­učuju
­pu­bl­icitet­, ­or­ganizacij­u s­pecijalni­h ­do­gađ­aja, lo­bi­ra­nje, sp­on­zorstvo,­ k­orporativ­no ogla­ša­
v­an­je­, odnos­e ­s javnošću­u­k­riznim situacijama i odn­ose sa s­ ponzorima (Fill ­1999: 39­4).
Drugi autori, kao­ št­o ­je Kot­le­r (Kotle­r ­1996: 21­0)­, u akt­iv­nosti o­dn­os­a s jav­nošću­ ub­rajaju i­
odn­ose s m­edi­ji­ma, javn­e poslove, upravlj­anje p­rojektima i razv­oj­. ­Autor­ ov­og­ rada ­sm­atr­a
da ­se­ s­ve pomen­ut­e ­aktivnosti međus­obn­o povezuj­u ­i prož­im­aju­ i d­a ­su u c­en­trima­ za­
k­ulturu n­aj­za­st­up­ljenij­e ­sle­deće a­kt­iv­nosti:
­
• o­rga­ni­zacija spe­cijaln­ih ­do­gađaja (k­on­ferencij­a ­za štampu­, ­aktivn­ost­i ­u ­kultur­i,­
otvaran­ja­ i­ o­bilas­ci­ i­nstitucija­ kultur­e,­ organi­za­ci­ja semina­ra i st­ručnih­ s­ku­po­va­, pla­
nir­an­je i odab­ir ­sajma, o­rg­an­izacija sa­stan­aka);
• ­spo­nz­ors­tvo;
• ­lo­biranje;­
• ­upravljan­je aktivn­os­tim­a odno­sa­ s javn­oš­ću­ u kri­zni­m oko­ln­ostima;
• ­od­nosi s me­dij­ima;
• inte­rn­i ­odnosi­ s­ javnošć­u.­

PREPRE­KE ­U ­SP­RO­VOĐENJ­U ­ODNOSA ­S ­JAVNO­ŠĆU­U­INST­ITU­CIJAMA ­KUL­TU­RE­
Uko­lik­o ­po­gledam­o ­interne­t prez­entacije ins­tituci­ja­ ku­lture ­u ­na­šoj zeml­ji­, na spisk­u
z­aposle­nih v­id­eć­emo da g­ot­ovo uvek­ p­ostoji osoba zadu­žena za odn­os­e s javn­oš­ću. Da­
­li to zna­či­ da­ se od­no­si s jav­noš­ću zais­ta­ i pri­me­nju­ju? Naž­alo­st­, ­pogreš­na­ ubeđ­en­ja ru-
kovodstva inst­it­ucija ku­lt­ure dov­ode d­o toga da­ se­ odnosi­ s­ j­avnošću ­svode samo n­a

236
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kontakte s me­di­jima. A ­za­što­ je to ­tak­o?­ Č­esta j­e ­pojav­a ­da ­rukov­odst­vo­ instituc­ij­a ­ku­lture
i­ns­is­t­ira­ isključ­ivo­ na pri­državan­ju­ profes­ion­alnih ­sta­ndarda ­struke­, u­ređenj­u p­rostora,­
nabav­ci ­opre­me, fizi­čkoj za­št­iti objekta­, ­postavljanju alarma­, p­la­tama i­ sl. Međ­u­tim­, iako
s­u o­ve­ a­ktivno­st­i ­va­žne, neoph­od­no ­je pos­već­ivanj­e ­re­pu­ta­ciji kao najvažnije­m ­resursu
organiz­ac­ije­. Loš ­im­idž u jav­no­sti, u­ očima ko­risnika, med­ija­ i sp­on­zora, može da u­ni­šti­
sve p­rethodne­ n­apo­re, kao­ i ­da­ negati­vno uti­če­ n­a zaposl­ene i vol­ont­ere. ­
P­rva­ predras­ud­a ­sa­ k­ojom ­se susreću m­en­adžeri z­a ­komuni­ka­cije­ jeste­ d­a su odnos­i
s javn­oš­ću­ nepotreb­ni­ u­koliko ­se­ k­oristi­ o­glašavanje­. ­Oglaš­av­anje, ­pogo­tovo u­kol­iko se­
s­provod­i pom­oć­u ade­kvatno­ iz­ab­ranih medija,­ može da­va­ti dobre­ r­ezultat­e, pa se sto­
ga­ na ­odnose­ s­ javnošć­u ­gl­eda ka­o n­a nep­otr­eb­no­ troše­nj­e ogra­niče­nih b­ud­žeta in­
stitucija k­ul­tu­r­e. ­Suprotn­a ­po­ja­va ogl­ed­a ­se u tra­di­cionalno­m ­p­ri­be­gavan­ju odn­osima s
ja­vn­ošću u s­ituacija­ma ­kada ­centar za k­ul­tu­ru ne mo­že da ­iz­dvoji ­no­vac za o­gl­ašavanje.­
D­rugi­m ­rečima, od­nosi­ s javn­oš­ću­ se doživljavaj­u ­kao b­esp­la­tn­o ogla­šav­an­je ili k­ao­
j­eftina a­lternativa­. ­Aktivn­osti oglaš­av­an­ja i odnos­a ­s ­javno­šću­ č­esto s­e pro­žim­aj­u kao­ p­la­
ni­rane a­kt­ivnosti ­koje dop­ri­no­se zado­bi­ja­nj­u podr­šk­e i koje, u­ p­ojedinim slučaj­ev­ima,
koris­te­ iste medije (Hill­, ­O’Sullivan­, O’Su­ll­ivan 2003:­ 20­7)­. Međutim­, ­osnov­na­ r­azlika­
je­ u­ ciljevim­a ­i ­efektima­ pomenutih­ a­ktivno­st­i. Og­la­ša­va­nj­em­ centr­i z­a kultu­ru­ pr­už­aju
zain­teres­ova­no­j ­publici ­i ­korisni­cima os­no­vn­e infor­mac­ije o ­vr­em­enu i mest­u ­održavan­ja­
kultur­ni­h dog­ađaja­, d­ok­ o­dnosi ­s javno­šću­ p­ružaju ši­re inform­aci­je, opš­teg karakte­ra­, ­i
služ­e k­ao­ d­odatno­ s­redstvo ­za­ prenoše­nj­e inf­orm­ac­ija. O­dno­si­ s­ javnoš­ću­ s­tvaraju atmo­
sferu ­pr­ij­emčivosti­, p­ozitiv­an­ s­ta­v ­prema proiz­vodu i ­um­etničkoj orga­ni­za­ciji ko­d ­ciljni­h
ja­vnost­i,­ dok ­oglašavanje pren­osi kon­kretnu­ poruku č­ij­i je ci­lj da opš­te u­tiske sa­žme u
p­reciznu­, ja­snu i ­konkretnu­ i,­ iznad­ s­vega­, ubedl­ji­vu sli­ku ­o ­umetničk­om ­doživ­ljaju. N­aj­
bo­lji r­ezu­lt­ati se p­os­tižu k­ada­ se­ po­menute­ a­ktivnost­i ­sprovod­e ­ko­mp­lemen­tar­no­. ­Odnosi­
s­ javno­šć­u ­omog­uć­avaju i­ns­ti­tuciji sti­can­je v­erodostoj­no­sti, po­ve­renja i­ predstavljan­je­ u­
najbol­je­m ­moguć­em ­sv­etlu, š­to­ oglaša­va­nju omo­gu­ćava posti­zanje­ n­aj­bo­ljih mog­ući­h
­efekata.­ N­e ­treba z­anemar­iti ni­ č­in­jenic­u ­da ­po­je­dine c­iljne ­gr­up­e, pogo­to­vo int­elektua­ln­a
­elita, ­pokazuju­ averzi­ju­ prema ­ogl­aš­avanju, ­tak­o da­ publ­ic­ rela­ti­on ak­tivnos­ti­ pr­edst­avljaj­u
­je­di­ni­ moguć­i n­ačin us­postavljan­ja ­ko­mu­nikaci­je­. Poseb­nu ­vrednost za i­ns­ti­tucije kulture
predstavl­ja tzv­. ­pr­omoci­ja­ o­d „usta d­o ­usta”­, ko­ja omog­uć­ava do­sezanje­ do­ l­idera ­mi­šljenja
­(l­idera g­ru­pa­).­ Akti­vn­ost­i od­nosa s ­javn­ošću ­om­og­uć­av­aju uspo­st­av­ljanje­ dvosme­rn­e
komu­nik­ac­ij­e sa lide­ri­ma grup­a i ­ši­renje info­rma­ci­ja, sa v­elikom ­ub­ed­ljivošć­u i ef­ek­ti­
vnošću­, ­un­ut­ar­ različ­it­ih gru­pa­ (­porodica,­ o­rganizacija, krugov­a prija­telja, u­dr­už­enja i s­l.­).­
­Jo­š jeda­n p­rimer ­pr­edrasude­ j­e zanemari­va­nj­e inte­rn­ih odn­os­a s ­javnošć­u u us­tan­ov­am­a
kult­ure. Zado­vol­jno i d­obro inf­ormisano osob­lj­e ­predstav­lja važno­ s­redstv­o ­za­ ostv­arivanje
­usp­eha, ­i ­nji­ho­ve preporu­ke često­ su­ va­žni­je kor­is­ni­cima o­d o­glasa­ u­ najpres­ti­žnijem­ ma­ga­
zinu. I­ntern­i o­dn­osi s ja­vno­šć­u dopri­nos­e uspe­hu poslo­van­ja, produkciji­ u­metničko­g dela ­i
program­a, k­ao i stv­ar­an­ju „sli­ke­ o sebi­” i s­opst­venom „p­roizvodu” ­kulture.
P­rema mi­šljenju au­tor­a o­vo­g ­rada, ­još jedan­ proble­m ­je ­nesegm­entira­ni­ pristup ­ci­ljnim
javnos­tima.­ Če­sto od­govor na pitanje­ k­o je n­aša pub­lika glasi­ da su ­svi gr­ađa­ni­ je­dnog

237
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­gra­da ili ­jedne o­blasti p­ot­en­ci­jalna­ pu­bl­ik­a.­ Ovaka­v ­pristu­p ­on­em­og­ućava ­in­stituc­ij­am­a
kultur­e prila­go­đavanje ­por­uka različit­im ­ciljnim g­ru­pama i s­ma­njuje uspeh­ odel­jenja za
odno­se­ s­ j­avnošću.
U­ o­vome rad­u ­već sm­o napom­enuli­ da se o­dn­os­i s j­avn­oš­ću često svode samo­ n­a
poje­di­ne akt­iv­no­sti, ka­o ­što su­ pr­aćenje­ m­edija, ­iz­da­va­nj­e bilte­na­, i­nterni­h ­novina i­
o­rganizovanje­ spor­ad­ičnih od­no­sa s javn­ošć­u. Zbog t­og­a odnosi s­ ja­vnoš­ću u ce­nt­rim­a za
kul­tu­ru ­ne predstav­lj­aj­u strat­egijsko o­pred­eljenje već­ s­porad­iča­n ­slučaj.­
­
ZAKLJUČ­AK ­
U vre­men­u ­mu­njeviti­h promena ­s ­globalno­m orij­en­ta­ci­jom druš­tva ­ka zaba­vi­, spor­
tu,­ t­el­ev­iziji ­i ­društv­eni­m ­mr­ežama, in­sti­tu­cijama ku­lt­ure­ o­rij­entisa­ni­m ­ka­ raznovrsni­m
i­ nekom­erc­ij­alnim s­adržajima­ i ­sa smanje­nim bu­dž­etima, ­ot­ežan ­je ops­ta­na­k na ­map­i
kulture. ­Uk­o­li­ko tome­ pridodam­o ­poseb­no­ tešk­u s­it­ua­ciju u­ k­ojoj se­ n­a­laze do­ma­će­ insti­
tucije kul­tu­re u peri­od­u tra­nz­ic­ije, kada s­u vrednos­ti­ u­ kulturi iz­gu­b­il­e svo­j ­značaj­, shva­
ti­će­mo da se ­si­t­ua­cija pon­ek­ad čini b­ezn­adežnom.1­ S­i­tuacija ­je naž­al­ost ide­ntična i u r­egi­
onu sa kojim delim­o, hteli­ t­o ­da prizn­amo ­ili ne,­ i­sti jezik,­ tradic­ij­u­ i­ druš­tve­ne­ o­kolnos­ti­.2
U t­akvoj si­tu­ac­ij­i ­instit­ucije­ ku­lture treba ­da re­organizu­ju­ svoje r­es­urse i da­ s­hva­te važn­os­t
­od­no­sa s ja­vn­ošću i ­ma­rketinšk­ih­ komun­ika­ci­ja­. Uvo­đenje­m ­od­nosa s ja­vnošću i­ns­tituci­je
neće izgu­bit­i ­na svoj­oj ­vr­edn­osti ­nit­i ­će­ se p­retvo­ri­ti­ u kom­ercij­al­ne ins­titucije­ koje ­po­
dilaze u­ku­su već­in­e, čeg­a se bo­je r­adnici­ u­ sektoru­ k­ulture. S­as­vim­ supro­tn­o,­ o­dn­osi s
­ja­vn­ošću ­i m­ar­ketinška k­omunika­cija o­mog­ućiće p­ost­izanje sa je­dne str­ane e­kon­omski­h
­ciljeva, a­ s­a druge­ s­trane­ ci­lj­ev­a veza­ni­h za k­ult­uru. U­kol­iko i­ns­ti­tu­ci­ja kul­tu­re ­pravil­no­
pristup­i ­organiz­ac­iji proa­kt­ivn­ih od­no­sa­ s­ j­avnošću, ­uspeće d­a uspos­ta­vi kom­un­ikacij­u
­sa pravim ­ci­ljnim gr­upama,­ zainte­resovan­im­ z­a kultur­u,­ i­ n­eć­e svoja ­sre­ds­tv­a ­rasipa­ti
­na komunik­aci­ju­ s­a ­neras­pol­oživom­ ­pu­blikom. Za­ n­er­a­sp­oloživu publi­ku­ n­eophodan­ je­
konti­nu­irani ra­d ­i sprovo­đe­nje ­obrazovnih ­odn­osa s javno­šću­ – sam­ost­al­no­ i­li u s­ara­dn­ji­
sa ob­ra­zovni­m insti­tucijama. Instit­uc­ija kulture ­koja ­stv­ori jak­ b­rend raz­vi­će krug s­ta­lne
pu­bl­ik­e, privuć­i ­će medi­je­ i spo­nz­ore. N­emoguće je­ p­rivuć­i spo­nzo­re uko­li­ko c­entar ­za
­kulturu ­ne­ma­ ­pub­liku,­ zanimlji­ve programe­ i­ p­rofesi­onalc­e ­koji će­ znati­ št­a spon­zo­rima
tačn­o ­zauzvrat­ n­ud­e. Publika, mediji i­ s­po­nzori­ su­ z­ačarani kr­ug­ d­o­ ko­g je ne­mog­uće
d­os­eg­nuti bez­ p­rofesional­nog p­ristup­a ­od­nosima s j­av­no­šću. U ­ovome ra­du pr­ik­azani su­
i­ tumačeni­ b­rojni ­aspekt­i odnosa s javn­ošć­u u ­kulturi, k­oji imaj­u ­za cil­j predst­av­ljanje­ o­ve
važn­e ­fu­nk­cije unutar us­ta­nova kultur­e.

1 Na osno­vu upo­red­nog bu­dže­ta kul­tu­re Mi­ni­star­stva za fi­nan­si­je RS mo­že se uoči­ti ve­o­ma zna­čaj­na ten­
den­ci­ja pa­da sub­ven­ci­ja u pe­ri­o­du od 2006. do 2011. go­di­ne.
2 U Sa­ra­je­vu je za­tvo­ren Isto­rij­ski mu­zej, kao i Umet­nič­ka ga­le­ri­ja BIH .

238
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­LITERATURA ­

1. Berns, Vilij­a­m Dž., Menadžmen­t i umetn­os­t, Clio, Beograd, 2­00­9.
2. Bern­stein, Joanne Sc­heff, Arts­ m­arketing in­si­g­hts: the­ dy­namics of buil­di­ng and retai­ning performing art­s
audiences, HB­ P­rintin­g, USA, 2­00­7.
3. Butler, P. “By ­Po­pular Dema­nd”­: Marketing the Arts­, Journal of­Marketing ­16­, 2000.
4. Col­be­rt, F., Na­rt­el, J., B ­ i­lodeau, S., William D., Marketing ­Cul­tu­re and ­th­e Arts, Paul­& Co Pub Con­
sortium, Ch­icago, 199­5.
5. ­Cu­tlip,­ S., Ce­nt­er A., Bro­om­, G., Effective ­Public Relatio­n, Prentice­H ­ all, New Jers­ey­, 2000.
6. D­ig­gle, K., ­Guide to Arts Marketing,­ R­hinegold,­ L­ondon, 1984.
7. ­D­igl, K., Marketi­ng­ u­metnos­ti, Clio, Be­og­rad, 1998. ­
8. D­ragiče­vić-­Šešić M.,­ S­to­jković ­B.­, Kultura, men­a­džment, animaci­ja­, ­marketin­g, Clio­, Beograd­, ­1994.
9. ­Fi­lipovi­ć,­ Vinka i­ K­ostić-Stanko­v­ić, Milica, Odnosi s javno­šć­u, FON, ­Be­og­ra­d,­ 2008.
10. F­ill, C., M­arketing Commu­ni­ca­tions – ­Co­ntexts, Conte­nts­ and­ Strategies, Prentice Hal­l,­ Hertfordshire­, ­1999.
11. Hill,­ ­L.­, O’Sulliva­n,­ C., O’Su­lli­van T., ­C­re­ative Ar­ts Marketing, B­uttenworth-H­ei­nemann, Ox­fo­rd, 2003.­
12. K­olber, F., Ma­r­keting u kultu­ri i umetnosti, Clio, Be­og­rad, 20­10­.
13. Kotler, P.­, A­lan R.A­.,­ S­ta­te­gic Marke­ti­ng for Nonprofit­ Oraganizatio­ns, Prent­ice Hall, New Je­rs­ey, 1996­.
14. Kotle­r, Philip & S­ch­ef­f, Joanne,­ S­tanding Room­ On­ly. Strategies­for Ma­rk­eting the Performing ­Arts, Har-
vard ­Bu­sine­ss Schoo­l ­Press,­ Bo­st­on­, 1997.
15. ­Min­is­ta­r­stvo ku­lture, info­rmi­sa­nja i in­formaci­o­nog društva RS­, „­Informator ­o ­ra­du”, Beograd,­ 2011.
16. Paviči­ć,­ J., Alfi­re­vić, N., Al­ek­sić, Lj., ­Ma­rketing­i ­menadže­nt u kulturi i umjetnosti, Masmedia, Zagreb, 2006.
17. www.nao.org.uk
18. www.s­et­im­es.com­ ­

­­Improveme­nt­of pu­bli­c ­re­lations ac­tivities ­
in­cultu­ral­i­ns­titutions ­
­SUMMARY:­ C­ul­t­ural in­stitutio­ns are impor­tant ed­ucational ­ce­ntres whe­re ­we­
c­ an learn ­ab­out our c­ulture­ a­nd appreciate ­th­e cultures of o­th­er­ n­ations­,
­th­us­ overcoming any anthrop­ol­ogical bound­ari­es tha­t might ex­is­t. Bes­ide­s
­th­e challenges faced by cultural in­stitu­tio­ns­ i­n the last twe­nty years, these
­instituti­ons are now face­d ­wi­th­the threat o­f budge­t ­cuts – ­a conse­qu­ence of
the g­lo­ bal econ­omi­c cri­sis. Arg­ua­bly, t­he ­gr­ea­test challenge ­fac­in­g cultural
­instit­utions, ­is t­he prese­rvati­on­ of their cu­rrent p­rogramm­es,­ while resist-
ing th­e m­od­er­n times (gove­rne­d ­by­ ­sport and entert­ainment)­, ­a­nd simu­
ltaneously st­ay­ing wi­thi­n ­a ­rational bu­dg­et.
Ar­e ­c­ultural ins­ti­tutions ­in a hope­less si­tuation, in imminen­t danger ­of
being c­lo­se­d down? Ar­e w­e g­oi­ng to l­os­e ­th­e possibili­ty of intercultural
­communicat­io­n, by l­osing the figh­t to save our c­ult­ural ­ce­nt­ res?
The authors of ­this ar­ti­cl­e believ­e that with a ­good pub­lic relatio­ns­strategy,­
many proble­ms­could­be­o­ve­rcome,­and could he­lp­c­ultural institutions ­re­si­s­t
the t­emptations that they a­re­conti­nuously­f­ac­ing.
K­EY­WORDS­: c­ u­lt­ure, pu­bl­ic­r­elations, cultural facilities, communication.

mirjanastarcevic@hotmail.com
janicic.radmila@fon.bg.ac.rs

239
vîðeñjå 240
241
f o t o A n t o n L e p a s h o v a n t o n l e p a s h o v . b g @ g m a i l . c o m

s t r a n a : 2 3 8 , 2 3 9 , 2 4 1 , 2 5 1 , 2 6 5 , 2 7 5 , 2 7 6 , 2 7 7 , 2 8 4 , 2 8 5

242
243
vîðeñjå

UDC 159.922.4:061(73) ”2003”

Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida

Rasa, dekonstrukcija,
kritička teorija*

Konferencija pod nazivom „tRasa: rasa, dekon- cije i afinitete između ovih filozofskih trendova −
strukcija, kritička teorija”1 održana je 10. i 11. aprila dekonstrukcije i kritičke teorije. Među učesnicima
2003. na Kalifornijskom univerzitetu u Ervajnu. Konferencije bili su eminentni teoretičari rase, kao
Ideja Konferencije bila je da se na jednom mestu što su Ahil Mbembe (Achille Mbembe), Nahum
okupe vodeći naučnici koji se bave teorijom rase, Čendler (Nahum Chandler), Sander Gilman
iz dva često suprotstavljena pravca u savremenoj (Sander Gilman), Kendal Tomas (Kendall Thomas),
filozofiji, od kojih je jedan „dekonstrukcija” a drugi Lisa Lou (Lisa Lowe) i mnogi drugi. Organizatori su
„kritička teorija”. Organizatori su želeli da ukažu posebno želeli da iskoriste činjenicu da su najemi-
na tačke konvergencije između „kritičke” teorije i nentniji predstavnik dekonstrukcije Žak Derida
savremene filozofije povezane sa „dekonstrukci- (Jacques Derida), i kritičke teorije Etjen Balibar
jom”, sa jedne strane, i onoga što se u Sjedinjenim (Etienne Balibar), radili na Kalifornijskom univer-
Državama naziva „kontinentalna filozofija”, sa zitetu u Ervajnu, i da su se u to vreme, aprila 2003,
druge strane. Drugim rečima, da prikažu ne samo nalazili na Univerzitetu.
razlike nego i epistemološke i političke konvergen- Kao pokretač i jedan od organizatora
Konferencije, dobio sam zaduženje da stupim u kon-
takt sa Etjenom Balibarom i Žakom Deridom, i da
* Blok o ra­si, de­kon­struk­ci­ji i kri­tič­koj te­o­ri­ji sa­sto­ji se od tri ih zamolim da učestvuju u ovom događaju. Obojica
ese­ja ko­ja je pri­re­dio Dra­gan Ku­jun­džić, i pred­sta­vlja auto­ri­
zo­va­ne ma­te­ri­ja­le na­sta­le na kon­fe­ren­ci­ji „tRa­sa”, ko­ju su u su se entuzijastično odazvala pozivu. Zahvaljujući
apri­lu 2003. odr­ža­li Etjen Ba­li­bar i Žak De­ri­da, kao i uvod­ni svom zvanju organizatora Konferencije, imao sam
esej Dra­ga­na Ku­jun­dži­ća. Cilj Kon­fe­ren­ci­je bio je da se sa­ veliku čast da predsedavam plenarnom sesijom,
sta­nu dva na­či­na raz­mi­šlja­nja o ra­si, od ko­jih je­dan pri­pa­da
emi­nent­nom mark­si­stič­kom fi­lo­zo­fu a dru­gi osni­va­ču de­ koja se sastojala od rada „Izbor/selekcija2” Etjena
kon­struk­ci­je, ka­ko bi se pri­ka­za­le ne sa­mo raz­li­ke ne­go i slič­ Balibara i odgovora Žaka Deride. O ovoj razmeni
no­sti i kon­ver­gen­ci­je ove dve te­o­rij­ske stra­te­gi­je.
1 En­gle­ska reč tRa­ce sa­dr­ži igru re­či „ra­sa” i de­ri­di­jan­skog
poj­ma „trag” (na fran­cu­skom i en­gle­skom tra­ce), i ov­de je 2 Ne­pre­vo­di­va igra re­či: na en­gle­skom ovo gla­si Elec­tion/Se­
pre­vo­đe­na kao tRa­sa – prim. prev. lec­tion – prim. prev.

244
vîðeñjå

mišljenja između Etjena Balibara, jednog od naj- ili biologistički orijentisane filozofije (ili bar nije
eminentnijih filozofa marksizma, i Žaka Deride, među njihovim neskrivenim namerama), nego
pokretača dekonstrukcije i jednog od najvećih filo- ju je formulisao Imanuel Kant, jedan od filozofa
zofa našeg doba, čitalac ima jedinstvenu priliku da nemačkog prosvetiteljstva.4 „Ako postoji osoba
čita na stranicama Interkulturalnosti. Ovaj materijal koju bi trebalo smatrati autorom prve teorije rase,
dosad nije objavljen ni na jednom jeziku, a autor- to je nemački filozof Imanuel Kant.” U svojim
ska prava i dozvolu za objavljivanje velikodušno Nejasnim identitetima Balibar i Valerštajn pristupili
su nam ustupili Etjen Balibar i Margaret Derida su ovom pitanju, ukazavši u poglavlju „Ideološka
(© Zadužbina Derrida, 2011). Zato je ono što sledi napetost kapitalizma: univerzalizam protiv rasizma
jedinstvena, istorijska razmena mišljenja ne samo i seksizma” na činjenicu da je „moderna prosve-
između dva velika filozofa, nego i istorijski susret titeljska misao jednostavno napravila još jedan ko-
dva moćna pravca mišljenja i političkog delovanja: rak u ovoj monoteističkoj logici, izvodeći moralnu
marksizma i dekonstrukcije. jednakost i ljudska prava iz same čovekove prirode”
Kako bih obezbedio minimalni kontekst za (Balibar, Wallerstein: 30). Antropocentrični
ovaj istorijski susret, voleo bih da veoma sažeto i poriv filozofije prosvetiteljstva, potreba da se u
šematično predstavim akademsku i intelektualnu kapitalističkom sistemu univerzalne konverzije sve
trajektoriju ova dva mislioca, koja je dovela do ovog taksonomizuje u jedan univerzalni ekvivalent robe
događaja. Svoj kratki uvod završiću ukazivanjem na ili novca, definiše rase kao drugo naspram univer-
relevantnost Balibarove i Deridine misli na nekoliko zalnog belaštva kapitalističkog sistema, kao nešto
primera koji se odnose na aktuelnu rasnu situaciju u što otežava slobodno cirkulisanje kapitala. Sa druge
Sjedinjenim Državama, u uslovima koji se nazivaju strane, Balibar i Valerštajn tvrde da kapitalistički
„globalni”. sistem posmatra rasu i rase kao neophodno, na-
turalizovano drugo koje se formira kako bi bilo
Balibar: nacija, klasa, rasa potčinjeno u svrhu eksploatacije i proizvodnje.
Etjen Balibar je autor kolosalnih radova Tako rasna klasifikacija postaje simptom klasne
posvećenih rasi i rasizmu, posmatranim iz ugla borbe potčinjenih i pokorenih rasa, onih koje nisu
marksističke filozofije. Ovi radovi inicijalno su dominantna, bela rasa. Ova strategija, koja sa jedne
sakupljeni u revolucionarnu knjigu koju je 1988. strane poreklo rasa pronalazi u jeziku univerzalne
napisao Etjen Balibar sa Imanuelom Valerštajnom konverzije i teologije, a sa druge strane u prosve-
(Immanuel Wallerstein), pod nazivom Rasa, naci­ titeljstvu i buržoaskom kapitalizmu, dozvolila je
ja, klasa: nejasni identiteti.3 U ovom delu Balibar Balibaru i Valerštajnu da posmatraju rasu ne samo
predlaže jedno rigorozno tumačenje istorije ra- kao esencijalizovani proizvod rasističke uobrazilje
sizma u vezi sa klasnom borbom i kontradik- nego i kao rezultat pokreta zapadne filozofije u doba
cijama univerzalizma. Prva kontradikcija rase i kapitalizma i kolonijalizma. U poglavlju „Rasizam
filozofije nastaje zbog činjenice da sam termin i nacionalizam” Etjen Balibar je napisao: „U pros-
„rasa” nije proizvod rasističke, partikularističke toru svetske ekonomije, koji je praktično postao

3 Eti­en­ne Ba­li­bar, Im­ma­nuel Wal­ler­ste­in. Ra­ce, Na­tion,
Class: Am­bi­gu­o­us Iden­ti­ti­es. Lon­don: Ver­so, 1991. Pr­vi put 4 Ro­bert Ber­na­sco­ni, “Who In­ven­ted the Con­cept of Ra­ce?”
ob­ja­vlje­no kao Ra­ce, Na­tion, Clas­se. Pa­ris, Edi­tion La De­co­ (Ko je iz­mi­slio kon­cept ra­se?) u de­lu Ra­ce. Ro­bert Ber­na­sco­
u­ver­te: 1988. ni Edi­tor. New York: Blac­kwell, 2001, 14.

245
vîðeñjå

prostor svetske politike i svetske ideologije, podela stra­te­gi­je tu­ma­če­nja na tu­ma­če­nju ulo­ge ko­ju ra­sa i
na podljude i nadljude je strukturna, ali izuzetno ra­si­zam ima­ju u struk­tu­ri da­na­šnje Evro­pe. „Kon­
nestabilna. Međutim, na pitanje Šta je čovek?, koje fron­ta­ci­je i kon­flik­ti ka­rak­te­ri­stič­ni za ce­lu Evro­pu”
se postavlja pred nas ma koliko nam njego­ve for­ tre­ba­lo bi da se zo­vu Evrop­ski ra­sni od­no­si (kur­ziv
mu­la­ci­je de­lo­va­le ne­u­o­bi­ča­je­no, i ko­je je ne­pre­kid­ je Ba­li­ba­rov), „uz im­pli­cit­no shva­ta­nje da po­jam ra­
no pri­sut­no u ra­snoj mi­sli, da­nas ne po­sto­ji od­go­ se ne­ma ni­ka­kav dru­gi sa­dr­žaj osim isto­rij­ske aku­
vor ko­ji ne pod­ra­zu­me­va ovu po­de­lu” (44). mu­la­ci­je re­fe­ren­ci na re­li­gij­ski, je­zič­ki i ge­ne­a­lo­ški
U „Ra­si­zmu i na­ci­o­na­li­zmu” Ba­li­bar pro­ši­ru­ iden­ti­tet” (5).
je ovu ana­li­zu pri­me­nju­ju­ći je na ne­sta­bil­ne uslo­ Po za­vr­šet­ku ovog ra­da iz 2001, dok je u pri­
ve ko­ji isto­vre­me­no učvr­šću­ju i de­sta­bi­li­zu­ju jed­ni pre­mi bi­lo nje­go­vo ob­ja­vlji­va­nje na en­gle­skom, u
dru­ge. Sa jed­ne stra­ne, ra­si­zam je „op­se­siv­no je­zgro vre­me ove Kon­fe­ren­ci­je na­pi­san je rad „Iz­bor/se­
[nacionalističke] auten­tič­no­sti ko­ju ni­je mo­gu­će lek­ci­ja”. Či­ta­lac će pri­me­ti­ti da u ovom ese­ju do­la­zi
pro­na­ći”, a sa dru­ge, ova po­tra­ga za ra­di­kal­no­šću do kon­ver­gen­ci­je oba­ju gru­bo ski­ci­ra­nih pra­va­ca. Sa
„sma­nju­je ka­te­go­ri­ju na­ci­o­nal­no­sti i de­sta­bi­li­zu­je jed­ne stra­ne, dis­kurs ra­se ve­zu­je se za iz­ve­sni epi­
isto­rij­sku na­ci­ju” (60). Po­što ra­si­zam slu­ži kao ide­ ste­mo­lo­ški po­riv, že­lju za sa­zna­njem, epi­ste­mo­fi­li­ju
a­li­za­ci­ja na­ci­o­na­li­zma, on do­pu­šta, ka­ko ka­že Ba­ ko­ja je do nas do­šla po­sred­stvom pro­sve­ti­telj­stva:
li­bar, „spe­ci­fič­nu uni­ver­za­li­za­ci­ju”. Za­to su na­ci­ja i
Pr­va dva pi­ta­nja, ako že­li­te − pre­li­mi­nar­
na­ci­o­na­li­zam, u oči­ma ra­snog uni­ver­za­li­zma, par­
na − bi­će vi­še epi­ste­mo­lo­ške ili me­ta­fi­zičke
ti­ku­la­ri­zmi ko­ji spre­ča­va­ju ra­si­fi­ko­va­nu uni­ver­za­
pri­ro­de: ona se ba­ve dis­kur­som ra­se kao
li­za­ci­ju. Ba­li­bar ni ov­de ne že­li da go­vo­ri o na­ci­o­
iz­ra­zom že­lje za sa­zna­njem, ali i pro­ce­du­
na­li­zmu ili o ra­si­zmu kao o esen­ci­ja­li­zo­va­nim en­ti­
rom za pred­sta­vlja­nje kon­sti­tu­tiv­nih po­de­
te­ti­ma, već že­li da uka­že na di­ja­lek­tič­ku me­đu­i­gru
la ljud­ske vr­ste, a shod­no to­me i od­no­som
sin­gu­la­ri­za­ci­je, is­klju­či­va­nja i uni­ver­za­li­za­ci­je, ko­ja
iz­me­đu ra­se i mo­gu­će de­fi­ni­ci­je fi­lo­zo­fi­je
isto­vre­me­no učvr­šću­je i de­sta­bi­li­zu­je ka­ko ra­si­zam,
kao „an­tro­po­lo­gi­je”. Po­sled­nja dva pi­ta­nja
ta­ko i na­ci­o­na­li­zam.
bi­će vi­še isto­rij­ska i po­li­tič­ka: ona se ba­ve
Zbog to­ga se ino­va­tiv­na sna­ga Ra­se, na­ci­je, kla­
si­me­tri­ja­ma i onim što bi­smo mo­žda mo­gli
se na­la­zi u ne-esen­ci­ja­li­zu­ju­ćem tu­ma­če­nju kon­cep­
na­zva­ti ne­va­ri­ja­bil­nim ka­rak­te­rom an­ti­te­
ta ra­se, ko­ji je u ovoj ana­li­zi uvek ve­zan za ma­te­ri­
tič­kih „te­o­lo­ških” i „bi­o­lo­ških” re­fe­ren­ci u
jal­ne, po­li­tič­ke i fi­lo­zof­ske uslo­ve ko­ji de­fi­ni­šu mo­
dis­kur­su ra­se, ko­je for­mi­ra­ju oči­gled­nu ka­
der­ni­zam i mo­der­nost kroz me­đu­i­gru kla­se i ra­se,
ri­ku iz­me­đu pre-mo­der­nih dis­kri­mi­na­ci­ja
me­đu­i­gru iz­ve­sne se­lek­ci­je i iz­bo­ra.
i mo­der­nog ra­si­zma, u skla­du sa ge­ne­ra­
Rad za­po­čet u Ra­si, na­ci­ji, kla­si pro­ši­ren je u
li­za­ci­jom ko­ri­šće­nom u vre­me evrop­skog
ka­sni­jim de­li­ma Etje­na Ba­li­ba­ra, kao što je nje­go­vo
na­ci­o­na­li­zma i evro­cen­trič­ne ko­lo­ni­jal­ne
naj­zna­čaj­ni­je de­lo Mi, gra­đa­ni Evro­pe: gra­ni­ce, dr­ža­
vla­da­vi­ne sve­tom, i ste­pe­nom u ko­me ova
va, na­rod5. Iako je ova knji­ga po­sve­će­na pro­ble­mi­
si­me­tri­ja − za ko­ju sam oda­brao iz­ra­ze iz­
ma evrop­skog iden­ti­te­ta, ona otvo­re­no za­sni­va svo­je bor i se­lek­ci­ja − još uvek mo­že da nam po­
mog­ne da shva­ti­mo ten­den­ci­je ono­ga što
5 Mi, gra­đa­ni Evro­pe: gra­ni­ce, dr­ža­va, na­rod. Pre­veo Aljo­ša
Mi­mi­ca, iz­dao Be­o­grad­ski klub, Be­o­grad, 2003. Pr­vi put ob­ mno­gi sma­tra­ju „neo­ra­si­zmom” ili „po­
ja­vlje­no kao No­us, ci­toyens d’Euro­pe: Les Fron­ti­e­res, l’Etat, le stra­si­zmom” u do­ba glo­ba­li­za­ci­je, ko­ji ka­
pe­u­ple. Pa­ris: Edi­ti­ons la De­co­u­ver­te, 2001.

246
vîðeñjå

rak­te­ri­šu ten­zi­je usled me­đu­na­rod­nih mi­ ni na pro­ces te­le­o­lo­škog oda­bi­ra­nja, čak i
gra­ci­ja i op­sed­nu­tost ta­ko­zva­nim „su­da­ri­ bez svr­ho­vi­tog agen­ta (ili je taj mit­ski agent
ma ci­vi­li­za­ci­je”.6 „pri­ro­da”). Sâm Dar­vin ne pra­vi hi­je­rar­hi­
ju et­nič­kih gru­pa u okvi­ru čo­ve­čan­stva,
Ba­li­bar za­klju­ču­je da je po­jam ra­se u no­vi­jim
ali otva­ra tu mo­guć­nost. Dru­štve­ni dar­
fi­lo­zof­skim tek­sto­vi­ma za­me­njen po­ku­ša­ji­ma da se
vi­ni­zam, ko­ji se raz­vio iz ove mo­guć­no­sti,
ra­sa pre­va­zi­đe, i da se u is­klju­či­vač­kim prak­sa­ma
sa­vr­še­no od­sli­ka­va kom­ple­men­tar­nost li­
glo­ba­li­za­ci­je vi­di pre­o­bli­ko­va­nje ra­si­zma u dru­ge
be­ral­nih i im­pe­ri­ja­li­stič­kih pred­sta­va, i u
for­me do­mi­na­ci­je, is­klju­či­va­nja pa čak i is­tre­blji­va­
pot­pu­no­sti pre­mo­šću­je jaz iz­me­đu na­u­ke i
nja, po­ve­za­ne sa pro­ce­som nor­ma­li­za­ci­je, uni­ver­
mi­ta (Ba­li­bar, “Elec­tion/Se­lec­tion”).
za­li­za­ci­je i ho­mo­ge­ni­za­ci­je čo­ve­čan­stva. Be­la­štvo
ili su­per­i­or­nost be­le ra­se u glo­bal­nom kon­tek­stu
pred­sta­vlja ge­ne­ra­tor ra­sne eks­klu­ziv­no­sti upra­vo De­ri­da: iz­mi­šlja­nje dru­gog
u tre­nut­ku ka­da glo­bal­na eko­no­mi­ja te­ži da ho­mo­ Već smo uka­za­li na oblast pre­se­ka iz­me­đu ra­da
ge­ni­zu­je čo­ve­čan­stvo. Iako je da­na­šnja glo­ba­li­za­ci­ Ža­ka De­ri­de i Etje­na Ba­li­ba­ra. I sâm Ba­li­bar, ge­stom
ja, ka­ko je De­ri­da re­kao, mon­di­ja­la­ti­ni­za­ci­ja, po­kret ko­jim oda­je po­čast De­ri­di, uka­zao je na mo­gu­ću
uni­ver­zal­ne kon­ver­zi­je u ne­ki op­šti te­o­lo­ško-eko­ kon­ver­gen­ci­ju nje­go­vog ra­da i ra­da osni­va­ča fi­lo­
nom­ski ekvi­va­lent (no­vac, hri­šćan­stvo u svo­joj ka­ zo­fi­je de­kon­struk­ti­vi­zma. Ovo po­mi­re­nje Ba­li­ba­ra
to­lič­koj i uni­ver­za­li­stič­koj aspi­ra­ci­ji), glo­ba­li­za­ci­ja i De­ri­de do­go­di­lo se u tre­nut­ku ka­da je Ba­li­bar na­
se osla­nja na stra­te­gi­je iz­bo­ra i op­šteg ra­si­fi­ko­va­nja. pra­vio za­o­kret kroz po­zna­tu De­ri­di­nu ana­li­zu poj­
Ona pred­sta­vlja kom­bi­na­ci­ju im­pe­ri­jal­nog po­ri­va ma Geschlecht (ne­pre­vo­di­va ne­mač­ka reč ko­ja ozna­
ble­dog be­log li­ca (ne­dav­no sam ovaj po­kret na­zvao ča­va vr­stu, ra­su, rod, pol itd.)8. U dva tek­sta po­sve­
vIm­pe­ri­jom)7, ko­ji se osla­nja na re­li­gij­sku, uni­ver­ će­na ovoj te­mi, De­ri­da iz­la­že svo­ju de­kon­struk­ci­ju
za­li­stič­ku kon­ver­zi­ju, ko­ja isto­vre­me­no bi­ra, is­klju­ poj­ma Geschlecht ko­ji se, kod Haj­de­ge­ra, do­ži­vlja­va
ču­je, pre­cr­ta­va i uni­šta­va ono po­je­di­nač­no (Isus, kao je­dan po­ma­lo kon­tra­dik­tor­ni pre­sek Haj­de­ge­
žr­tvo­va­no je­vrej­sko te­lo na kr­stu, sim­bol je oda­bi­ ro­ve obim­ne de­kon­struk­ci­je za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke sa
ra­nja, kon­ver­zi­je i uni­šte­nja po­je­di­nač­no­sti u ime jed­ne stra­ne, i osta­ta­ka Haj­de­ge­ro­vog tu­ma­če­nja
uni­ver­zal­no­sti). ove me­ta­fi­zič­ke tra­di­ci­je sa dru­ge, po­seb­no ka­da se
Me­đu­tim, lu­kav­stvo ka­pi­ta­la ogle­da se, pre­ma ono od­no­si na ži­vo­ti­nje, ani­mal­nost i sek­su­al­nost.
Ba­li­ba­ro­voj in­ter­pre­ta­ci­ji, i u nje­go­voj spo­sob­no­sti
De­ri­da ko­ri­sti ne­sva­ki­da­šnju vi­še­znač­nost
da usvo­ji Dar­vi­nov kon­cept oda­bi­ra­nja:
ne­mač­kog poj­ma Geschlecht, pri­met­nu ne
Pro­jek­tiv­ni an­tro­po­mor­fič­ki ele­ment na­ći sa­mo u Haj­de­ge­ro­vim tek­sto­vi­ma već u ne­
će se u sr­cu Dar­vi­no­ve te­o­ri­je ako se po­ mač­kom je­zi­ku uop­šte, za ko­ju smo pri­si­
jam po­re­kla, pri­me­njen na „emer­gent­nost” lje­ni da ko­ri­sti­mo raz­li­či­te iz­ra­ze kao što su
na­stan­ka čo­ve­čan­stva od ži­vo­ti­nja, pri­me­ „pol”, „pol­ne raz­li­ke”, „ra­sa”, „rod” ili „vr­

6 Eti­en­ne Ba­li­bar, rad “Elec­tion/Se­lec­tion” (Iz­bor/se­lek­ci­ja), 8 “Geschlecht 1: Se­xu­al Dif­fe­ren­ce, On­to­lo­gi­cal Dif­fe­ren­ce” i
ple­nar­no iz­la­ga­nje na kon­fe­ren­ci­ji “tRa­se. Ra­sa, de­kon­struk­ci­ “He­i­deg­ger’s Hand (Geschlecht II). Iz ra­da Psyche, In­ven­ti­ons
ja, kri­tič­ka te­o­ri­ja”, Ka­li­for­nij­ski uni­ver­zi­tet, Er­vajn, april 2003. of the Ot­her, dru­gi tom, ured­ni­ci Pe­gi Ka­muf (Peggy Ka­muf)
7 Dra­gan Ku­jun­džić, „vIm­pe­ri­ja, glo­ba­li­za­ci­ja i ču­do­vi­šnost”, i Eli­za­bet Ro­ten­berg (Eli­sa­beth Rot­ten­berg), Stan­ford: Stan­
In­ter­kul­tu­ral­nost, 02, no­vem­bar 2011. ford Uni­ver­sity Press, 2008.

247
vîðeñjå

sta”, i od to­ga pra­vi lin­gvi­stič­ku i po­et­sku nje­gov de­kon­struk­ti­vi­stič­ki po­tez zbog ovo­ga do­
ale­go­ri­ju si­mul­ta­nih te­o­rij­skih ge­sto­va ko­je dat­no ra­di­ka­li­zu­je Ba­li­ba­ro­vu ana­li­zu, jer im­puls da
Haj­de­ger ko­ri­sti u istim ili bli­skim dis­kur­ se ra­si­fi­ku­je pret­ho­di poj­mu ra­se u tom po­gle­du što
si­ma. Sa jed­ne stra­ne, Haj­de­ger ko­ri­sti i po­ je ra­sa po­sle­di­ca ovog kon­sti­tu­tiv­nog tre­nut­ka uslo­
ja­ča­va tra­di­ci­o­nal­nu me­ta­fi­zič­ku opo­zi­ci­ju vlja­va­nja za­pad­ne fi­lo­zo­fi­je (tj. da­va­nja pred­no­sti
iz­me­đu „čo­ve­ka” i „ži­vo­ti­nje” (ili čo­več­no­ pri­rod­nom kao ljud­skom nad teh­nič­kim i ži­vo­tinj­
sti lju­di kao „mi­sle­ćih” i „go­vo­re­ćih” bi­ća, skim). Upra­vo zbog to­ga, za­klju­ču­je De­ri­da, „ra­si­
i ani­mal­no­sti ži­vo­ti­nja kao bi­ća ko­ji­ma je zam pre­ži­vlja­va sve op­tu­žbe za ne-zna­nje”, jer pro­iz­
„us­kra­ćen svet”, Wel­tlos), či­me se ge­ne­rič­ki vo­di fan­ta­zmat­ske kon­cep­te esen­ci­ja­li­zo­va­nog ra­ci­
ima­go ži­vo­ti­nje tran­sfor­mi­še u pred­sta­vu o­nal­nog iden­ti­te­ta. To zna­či da ra­si­zam kon­stru­i­še
pot­pu­ne dru­go­sti u od­no­su na ljud­sku pri­ ra­su, a ne obr­nu­to. Ra­sa je ve­štač­ki pro­iz­vod ono­ga
ro­du, što je isto­vre­me­no i in­deks de­ge­ne­ što zo­ve­mo ra­si­zam. Ra­si­fi­ko­va­nje se­že u pro­šlost
ra­tiv­nih pro­ce­sa ko­ji pre­te čo­ve­ku iz­nu­tra sve do pr­vo­bit­nog ute­me­lje­nja fi­lo­zo­fi­je i for­mu­li­
i mo­gu do­ve­sti do pot­pu­nog gu­bit­ka ili de­ sa­nja me­ta­fi­zič­kih opo­zi­ci­ja, hi­je­rar­hi­ja i raz­li­ka −
na­tu­ra­ci­je. Zna­če­nje poj­ma Geschlecht kao kao što je, na pri­mer, opo­zi­ci­ja ljud­sko-ži­vo­tinj­sko,
„ra­se” kao da na ne­ja­san na­čin ozna­ča­va ko­ja pred­sta­vlja mo­ti­va­ci­ju za isto­ri­ju fi­lo­zo­fi­je od
upra­vo ovu ten­zi­ju, ovu dvo­stru­ku po­ve­za­ sa­mog nje­nog na­stan­ka. 9 Upra­vo se zbog ovo­ga na­
nost, pre­ma ko­joj se re­a­li­za­ci­ja čo­ve­ka sa ziv kon­fe­ren­ci­je „tRa­sa”, ko­ji sam pred­lo­žio Ba­li­ba­
stra­hom do­ži­vlja­va kao nje­go­va per­ver­zi­ja ru i De­ri­di, po­ka­zao kao to­li­ko pro­duk­ti­van i do­bro
i gu­bi­tak: ne­što slič­no ide­ji ka­ko bi „pri­ oda­bran. Zbog to­ga što je ra­sa po­jam bez sa­dr­ža­ja,
mar­na” ljud­ska sek­su­al­nost mo­gla da po­ pro­iz­vod si­la ra­si­fi­ka­ci­je ko­je de­lu­ju u te­o­ret­skim i
sto­ji i da se re­a­li­zu­je kao mno­go­stru­kost po­li­tič­kim prak­sa­ma, ra­sa ni­ka­da ni­je pri­sut­na „kao
ko­ja na­di­la­zi nor­mal­nost rod­nih ti­po­va i
ulo­ga, ali je­di­no uz ri­zik se­pa­ra­ci­je lju­di i 9 De­ri­da se to­kom ce­le svo­je ka­ri­je­re ba­vio pi­ta­njem ži­vo­
ne-lju­di, ko­ju Haj­de­ger na­zi­va ani­mal­nost ti­nja (u ovom kon­tek­stu mo­že­mo re­ći da se do kra­ja ba­vio
(Ba­li­bar, “Elec­tion/Se­lec­tion”). kon­sti­tu­tiv­nim ra­si­fi­ko­va­nim opo­zi­ci­ja­ma za­pad­ne me­ta­fi­
zi­ke, opi­sa­ne u tek­stu iz­nad), sve do svo­jih po­sled­njih de­la,
Kao od­go­vor na sta­vo­ve Etje­na Ba­li­ba­ra, De­ri­ pred­sta­vlje­nih na ne­ko­li­ko se­mi­na­ra, kao i u ne­ko­li­ko to­mo­
va ko­ji se ba­ve ovom te­mom. Tu spa­da se­mi­nar u Se­ri­si­ju na
da će pri­hva­ti­ti i pro­ši­ri­ti ovu ana­li­zu, uka­zu­ju­ći na te­mu „L’Ani­mal auto­bi­o­grap­hi­que”, od ko­ga je na­stao i rad sa
to da je nje­gov rad bio, od sa­mog po­čet­ka, usme­ istim na­slo­vom, L’ani­mal auto­bi­o­grap­hi­que: Auto­ur de Jac­qu­es
ren na de­kon­struk­ci­ju uslo­va ra­si­zma, jer ra­si­zam Der­ri­da (Pa­ris: Ga­li­lee, 1999), kao i po­sled­nji se­mi­nar ko­ji je
ta­ko­đe odr­žao na Ka­li­for­nij­skom uni­ver­zi­te­tu pro­le­ća 2003,
ne po­sto­ji bez je­zi­ka, a po­seb­no fi­lo­zof­skog je­zi­ka.
ne­po­sred­no pred kon­fe­ren­ci­ju o tRa­si, pod na­zi­vom „Zver i
De­ri­da u svom od­go­vo­ru eks­pli­cit­no tvr­di da je nje­ su­ve­ren”. Ovaj se­mi­nar ob­ja­vljen je na fran­cu­skom kao Sémi­
go­va ču­ve­na de­kon­struk­ci­ja za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke za­ na­i­re, La bête et le so­u­ve­rain I-II, Pa­ris, Ga­li­lee, 2009-2010.
pra­vo de­kon­struk­ci­ja uslo­va za mo­guć­nost na­stan­ En­gle­ski pre­vod ob­ja­vljen je pod na­slo­vom The Se­mi­nars of
Jac­qu­es Der­ri­da, the Be­ast and the So­ve­re­ign, 1-2, pre­veo Džef
ka ra­si­zma. Za­pad­na me­ta­fi­zi­ka od svog po­stan­ka Be­ning­ton (Ge­off Ben­ning­ton), Či­ka­go: the Uni­ver­sity of
ima iz­ve­stan epi­ste­mo­lo­ški im­puls ko­ji je u isto vre­ Chi­ca­go Press, 2009-2011. Pi­ta­nje isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je i ži­vo­ti­nje
me kon­sti­tu­ti­van i is­klju­či­vač­ki, za­to što kon­stru­i­še ob­ra­đi­va­no je i na ru­skom je­zi­ku. Mo­li­mo vas da po­gle­da­
te iz­vr­snu stu­di­ju Ok­sa­ne Ti­mo­fe­je­ve sa na­slo­vom Вве­де­ние
opo­zi­ci­ju i hi­je­rar­hij­ske od­no­se iz­me­đu physis, pri­ в еро­ти­че­скую фи­ло­со­фию Ба­тая, a po­seb­no po­gla­vlje
ro­de, i tec­hne ili no­mos, za­ko­na itd. De­ri­da tvr­di da „Koньи в за­ко­не, на­бро­сок к фи­ло­со­фии жи­вот­но­го”
(Mo­scow: NLO, 2009).

248
vîðeñjå

ta­kva” ne­go je, kao što je De­ri­da ob­ja­snio, „ne­što u ko­me se De­ri­da eks­pli­cit­no su­ko­blja­va sa Sar­tro­
dru­go, ne­vi­dlji­vo, spek­tral­no, trag dru­gog, trag dru­ vim Re­f lek­si­ja­ma o je­vrej­skom pi­ta­nju (ko­je De­ri­da
ge dru­go­sti dru­gog – ne sa­mo dru­gost, ne­go dru­ga ta­ko­đe po­mi­nje u svom od­go­vo­ru Ba­li­ba­ru) i, uz
dru­gost dru­gog, ko­ja ni­ka­da ne pred­sta­vlja sa­mu dis­kre­tan osvrt na Le­vi­na­sa, do­pu­šta da se „je­vrej­
se­be kao ta­kvu. To ni­je bo­ja, ni­ti in­te­li­gen­ci­ja – to stvo” po­ja­vlju­je i u naj­in­tim­ni­jim aspek­ti­ma nje­go­
je jed­no­stav­no ne­što što ne po­sto­ji, što se ni­ka­da ne vog, De­ri­di­nog, pi­sa­nja.12 Usu­đu­jem se da ka­žem da
po­ja­vlju­je. To je ali­bi, spek­tral­ni ali­bi. Za­to je to trag, se De­ri­din esej mo­ra či­ta­ti u od­no­su na Le­vi­na­sov
a kon­cept tra­ga (tra­ce) de­lu­je kao ade­kva­tan za pre­ esej „Bi­ti Je­vre­jin”, ko­ji on do­vo­di, kroz vi­še­stru­ka
ci­zno de­no­ti­ra­nje ra­se (ra­ce) – tj. ono­ga što ra­si­sti po­na­vlja­nja, do ra­di­kal­nog za­ključ­ka. U svom ese­ju
na­zi­va­ju ra­som.” 10 „Avram, onaj dru­gi”, iz knji­ge Ju­de­i­ti­es, De­ri­da, go­
Dru­gi ele­ment ra­si­fi­ko­va­nja na ko­ji na­i­la­zi­mo vo­re­ći o Sar­tro­vom raz­li­ko­va­nju auten­tič­nog i ne­a­
u ce­lo­kup­nom De­ri­di­nom ra­du je­su nje­go­va ana­li­za u­ten­tič­nog Je­vre­ji­na, ko­ri­sti jed­nu pa­ra­bo­lu Fran­ca
te­me­lja te­o­lo­ško-po­li­tič­kih kon­ce­pa­ta i de­kon­struk­ Kaf­ke, u ko­joj Kaf­ka za­mi­šlja „dru­gog Avra­ma, za
ci­ja mo­no­te­i­zma. Ov­de mo­že­mo sa­mo da se osvr­ se­be”. Taj dru­gi Avram je ne­ko ko ni­je do­bro čuo po­
ne­mo na nje­go­vo ba­vlje­nje Avra­mom i avra­mov­ ziv, ko se oda­zvao na po­ziv iako ga ni­su zva­li, Avra­
skim, u nje­go­vim ra­do­vi­ma „Dar smr­ti” i „Li­te­ra­tu­ mov dvoj­nik, „Avram Avram”, ka­ko ka­že Kaf­ka.
ra u taj­no­sti”, kao i na nje­gov rad u obla­sti je­vrej­skog „Po­sto­ja­nje dru­gog Avra­ma je naj­u­gro­že­ni­ja je­vrej­
„iden­ti­te­ta” u član­ku „Avram, onaj dru­gi” iz knji­ge ska mi­sao, ali, pot­pu­no vr­to­gla­vo, i naj­in­tim­ni­ja je­
Ju­de­i­ti­es. 11 Ka­da sam pred­lo­žio da kon­fe­ren­ci­ja do­ vrej­ska mi­sao ko­ju sam ika­da čuo [...] ‘Naj­je­vrej­ski­
bi­je na­ziv „tRa­sa”, imao sam na umu i De­ri­di­no de­ ja’ [...] Dru­gi bi mo­žda re­kli ‘ne-je­vrej­ska’” (Der­ri­da,
lo, i nje­go­vu ce­lo­ži­vot­nu po­sve­će­nost de­kon­struk­ 2007: 34–35).13 U svom od­go­vo­ru Ba­li­ba­ru, De­ri­da
ci­ji esen­ci­ja­li­za­ci­je zna­če­nja kon­cep­ta „Je­vre­jin”. po­no­vo eks­pli­cit­no po­mi­nje Sar­tra i pod­vr­ga­va nje­
U tom po­gle­du sma­tram da De­ri­din rad od­go­va­ go­ve Re­f lek­si­je o je­vrej­skom pi­ta­nju eks­pli­cit­nom
ra ra­du Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa (Eman­nuel Le­vi­nas), i kri­tič­kom tu­ma­če­nju:
poj­mu tra­ga dru­gog ko­ji se po­ja­vio u Le­vi­na­so­vom
Zna­mo da je to bi­la jed­na od Sar­tro­vih te­za
raz­mi­šlja­nju po­sle is­tre­blje­nja Je­vre­ja u Ho­lo­ka­u­stu.
u nje­go­vim Re­f lek­si­ja­ma o je­vrej­skom pi­ta­
Že­lim da ci­ti­ram i da se osvr­nem na još je­dan tekst
nju: za nje­ga Je­vre­jin ni­je sa­mo ono što ne-
Ža­ka De­ri­de ko­ji, pre­ma mo­me mi­šlje­nju, na­sta­vlja
sto­pa­ma Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa. Ovaj tekst eks­pli­cit­no
po­sta­vlja pi­ta­nje „je­vrej­stva”, ti­me do­slov­no ci­ti­ra­ju­ 12 Em­ma­nuel Le­vi­nas, “Be­ing Je­wish”, pre­ve­la Me­ri Bet
ći na­slov Le­vi­na­so­vog ese­ja. Po­red to­ga, ovo je esej Mej­der (Mary Beth Ma­der), Con­ti­nen­tal Phi­lo­sophy Re­vi­ew,
2007, 40, 205-210. Po­gle­da­ti još i: Le­vi­nas, “The Tra­ce of the
Ot­her,” u de­lu De­con­struc­tion in Con­text: Li­te­ra­tu­re and Phi­
10 Žak De­ri­da, „Od­go­vor Etje­nu Ba­li­ba­ru”, ple­nar­na se­si­ja lo­sophy, ured­nik Mark. C. Tej­lor (Mark C. Taylor), Chi­ca­go,
kon­fe­ren­ci­je „tRa­sa: Ra­sa, de­kon­struk­ci­ja, kri­tič­ka te­o­ri­ja”, Lon­don, 1986, pp. 345-359.
Ka­li­for­nij­ski uni­ver­zi­tet, Er­vajn, april 2003. Od­go­vor je dat 13 “Abra­ham, the Ot­her” in Ju­de­i­ti­es. Qu­e­sti­ons for Jac­qu­es
10. apri­la 2003. Tran­skri­bo­va­la ga je Kim Fu­ru­mo­to, a auto­ri­ Der­ri­da. Pre­ve­li Be­ti­na Ber­go (Bet­ti­na Ber­go) i Majkl B. Smit
zo­vao Žak De­ri­da 22. no­vem­bra 2003. Ob­ja­vljen je sa do­zvo­ (Mic­hael B. Smith). Ured­ni­ci Be­ti­na Ber­go, Džo­zef Koen (Jo­
lom Mar­ga­rit De­ri­de i Za­du­žbi­ne De­ri­da, 2012, ko­ji­ma ovim seph Co­hen) i Ra­fael Za­gu­ri Or­li (Rap­hael Za­gury Orly),
pu­tem za­hva­lju­jem. New York: Ford­ham Uni­ver­sity Press, 2007. Po­gle­da­ti i ADI­
11 The Gift of De­ath, dru­go iz­da­nje i Li­te­ra­tu­re in Sec­ret. Pre­ EU. To Em­ma­nuel Le­vi­nas, pre­vod Pa­skal-En Brolt i Majkl
veo Dej­vid Vils (Da­vid Wills). Chi­ca­go: Chi­ca­go Uni­ver­sity Na­as (Pa­sca­le-An­ne Bra­ult, Mic­hael Na­as). Stan­ford: Stan­
Press, 2007. ford Uni­ver­sity Press, 1999.

249
vîðeñjå

Je­vre­jin sma­tra Je­vre­ji­nom. Za­što ne-Je­ „Po­sle ra­se”
vre­jin bi­ra ovo, a ne ono? Sa dru­ge stra­ne, Žak De­ri­da jav­no je po­dr­žao uki­da­nje apart­
Sar­tr je pri­znao da ne zna ni­šta o ju­da­i­zmu, hej­da i pu­šta­nja Nel­so­na Man­de­le iz za­tvo­ra.16 U
o unu­tra­šnjoj de­fi­ni­ci­ji sa­mog je­vrej­stva, svom ese­ju „Po­sled­nja reč ra­si­zma”, na­pi­sa­nom
pa je po­ku­šao da na­pra­vi raz­li­ku iz­me­đu 1983. po­vo­dom iz­lo­žbe umet­nič­kih sli­ka na­me­nje­
auten­tič­nih i ne­a­u­ten­tič­nih Je­vre­ja. Ne­a­u­ nih iz­la­ga­nju u Ju­žnoj Afri­ci, ali tek po­sle uki­da­nja
ten­tič­ne Je­vre­je de­fi­ni­sao je – ovo ka­žem apart­hej­da (an­ti­ci­pi­ra­ju­ći ta­ko jed­nu pri­želj­ki­va­nu
bez že­lje za pro­vo­ka­ci­jom i bez sum­nji­ bu­duć­nost ko­ja u tom tre­nut­ku još ni­je bi­la do­šla),
če­nja Sar­tra za pra­vi ra­si­zam – na je­dan De­ri­da je dao ja­snu i ve­o­ma te­melj­nu ana­li­zu ono­
ra­si­stič­ki na­čin, re­kao bih. On tvr­di da je ga što či­ni apart­hejd i što će do­ve­sti do nje­go­vog
ne­a­u­ten­tič­ni Je­vre­jin onaj ko­ji po­ku­ša­va da ne­stan­ka. Apart­hejd, re­kao je De­ri­da, tre­ba­lo bi u
iz­bri­še spe­ci­fič­ni ka­rak­ter je­vrej­stva ta­ko bu­duć­no­sti za­dr­ža­ti kao reč, ali sa­mo kao reč, ko­
što će bi­ti uni­ver­za­li­sta, hu­ma­ni­sta, ra­ci­o­ ja ozna­ča­va du­gu isto­ri­ju ju­žno­a­frič­kog ra­si­zma,
na­li­sta, ko­smo­po­li­ta itd. Ta­ko nam osta­je sve do tre­nut­ka nje­go­vog uki­da­nja. „APART­HEJD
za­klju­čak da auten­tič­ni Je­vre­ji mo­ra­ju bi­ti – ne­ka to od­sad bu­de sa­mo ime, je­din­stve­ni na­ziv
ira­ci­o­na­li­sti, na­ci­o­na­li­sti i ta­ko da­lje. Na­la­ za po­sled­nji ra­si­zam na sve­tu, po­sled­nji od mno­
zim da je to ve­o­ma, ve­o­ma uz­ne­mi­ru­ju­će go njih. Za­to ne­ka osta­ne, ali ne­ka do­đe dan ka­da
(De­ri­da, Od­go­vor). će po­sto­ja­ti sa­mo u ljud­skom se­ća­nju.”17 Sa jed­ne
Žak De­ri­da se ni­je za­do­vo­ljio jed­no­stav­no ti­me stra­ne, „Po­sled­nja reč ra­si­zma” Ža­ka De­ri­de bio je
da raz­mon­ti­ra fi­lo­zof­sku tra­di­ci­ju i ra­si­fi­ku­je mo­ti­ hi­tan apel za uki­da­nje apart­hej­da, kao i iz­raz že­lje
ve ko­je je pro­na­šao u isto­ri­ji fi­lo­zo­fi­je, ne­go se usu­ da se reč za­dr­ži za bu­duć­nost, à ve­nir, ali sa­mo kao
dio da de­kon­stru­i­še i sâm te­melj svog „sop­stve­nog” se­ća­nje na po­sled­nji, za­vr­šni ra­si­zam. Zbog to­ga je
iden­ti­te­ta al­žir­skog Je­vre­ji­na, kao i je­vrej­sku tra­di­ nje­gov esej apel za tran­sfor­mi­šu­ći do­ga­đaj ko­ji bi
ci­ju, van bi­lo ka­kve ra­si­fi­ku­ju­će su­šti­ne. De­ri­da na do­veo do uki­da­nja ra­si­zma, ali i za za­dr­ža­va­nje re­či
naj­ra­di­kal­ni­ji na­čin otva­ra kon­cept ra­se ka kon­cep­ kao tRa­se (ovu reč sa­da mo­že­mo da ko­ri­sti­mo bez
tu dru­gog, ono što Elen Sik­su (He­le­ne Ci­xo­us) vi­di ob­ja­šnje­nja), ono­ga što će bi­ti za­vr­še­no u bu­duć­no­
kao De­ri­di­nog tu­đi­na, tu­đeg Je­vre­ji­na, tu­đe­je­vre­ji­ sti ko­ju hit­no po­zi­va­mo, kao tra­ga ne­sta­log ra­si­zma
na14 i u tom smi­slu, tRa­sa dru­gog (sa svim im­pli­ka­ ozna­če­nog reč­ju apart­hejd, se­ća­nja na pro­šlu bu­
ci­ja­ma po od­go­vor­nost za dru­gog) du­bo­ko in­spi­ri­še
16 Ve­ro­vat­no ni­je slu­čaj­nost što je esej u ko­me se iz­ra­ža­va di­
nje­gov pro­je­kat de­kon­struk­ci­je ka­ko fi­lo­zof­skih, ta­
vlje­nje Man­de­li, na­pi­san dok je Man­de­la bio u za­tvo­ru, usle­
ko i te­o­lo­ško-po­li­tič­kih tra­di­ci­ja. 15 dio ne­po­sred­no po­sle De­ri­di­nog ese­ja o poj­mu Geschlecht.
Ovo bi tre­ba­lo da učvr­sti De­ri­di­nu iz­ja­vu ko­ju je dao kao od­
14 Ci­xo­us, He­le­ne. “This Stran­jew Body” in Ju­de­i­ti­es. Qu­e­sti­ go­vor Ba­li­ba­ru, da je de­kon­struk­ci­ja od­u­vek bi­la de­kon­struk­
ons for Jac­qu­es Der­ri­da. Pre­ve­li Be­ti­na Ber­go i Majkl B. Smit. ci­ja uslo­va za ra­si­zam. Po­gle­da­ti “The Laws of Re­flec­tion:
Ured­ni­ci Be­ti­na Ber­go, Džo­zef Koen i Ra­fael Za­gu­ri Or­li, Nel­son Man­de­la, in Ad­mi­ra­tion“, na­sta­lo ne­po­sred­no po­sle
New York: Ford­ham Uni­ver­sity Press, 2007. De­ri­di­nih ese­ja o poj­mu Geschlecht. Ob­ja­vlje­no u Psyche, In­
15 Za ana­li­zu iz­bo­ra i se­lek­ci­je Je­vre­ja pre i po­sle Ho­lo­ka­u­sta, ven­ti­ons of the Ot­her, dru­gi tom, ured­ni­ci Pe­gi Ka­nuf i Eli­
u ve­zi sa de­li­ma Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa i Ža­ka De­ri­de, po­gle­daj­ za­bet Ro­ten­berg, Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 2008.
te te­melj­ni rad Džo­na Le­ve­li­na (John Lle­velyn) sa na­slo­vom 17 “Ra­cism’s Last Word” (Po­sled­nja reč ra­si­zma) u de­lu In
Ap­po­si­ti­ons of Jac­qu­es Der­ri­da and Em­man­nuel Le­vi­nas, a po­ Psyche, In­ven­ti­ons of the Ot­her, pr­vi tom, ured­ni­ci Pe­gi Ka­
seb­no po­gla­vlje „sE­lec­tion”. Blo­o­ming­ton: In­di­a­na Uni­ver­sity muf i Eli­za­bet Ro­ten­berg, Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity
Press, 2002. Press, 2007.

250
vîðeñjå

duć­nost: „Jer to je izum i re­zul­tat o ko­me tre­ba go­ o­nal­nih in­te­re­sa” (385).18 Zbog to­ga je apart­hejd u
vo­ri­ti: Ju­žna Afri­ka iz­nad apart­hej­da, Ju­žna Afri­ka De­ri­di­noj ana­li­zi „pr­vi pro­iz­vod evrop­skog iz­vo­za”,
u se­ća­nju na apart­hejd” (380). Me­đu­tim, hit­ni po­li­ ce­na ko­ju su sva dru­štva sprem­na da pla­te ta­ko što
tič­ki gest ko­ji je nje­gov esej pred­sta­vljao bio je pro­ će pre sve­ga „pu­sti­ti da ne­ko dru­gi pla­ti” ka­ko bi po­
pra­ćen, u istom da­hu, ri­go­ro­znom ana­li­zom ono­ga sti­gla ose­tlji­vu rav­no­te­žu: „Ulog je […] mir u sve­tu,
što apart­hejd je­ste, opi­som ovog po­li­tič­kog si­ste­ma op­šta eko­no­mi­ja, tr­ži­šte za evrop­ski rad itd.” (385).
− opi­som ko­ji je bio sa­svim na me­stu 1983, ka­da je Me­đu­tim, ono što kon­sti­tu­i­še apart­hejd u ter­mi­ni­
esej na­pi­san, u okvi­ru isto­ri­je apart­hej­da kao isto­ri­ ma si­la glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma bi­će – ta­ko­đe pa­ra­
je Za­pa­da. „Zlo­kob­na sla­va ovog ime­na ta­ko će po­ dok­sal­no zbog nje­go­vih kon­tra­dik­ci­ja – ono što će
sta­ti je­din­stve­na. Apart­hejd je po­znat, sve u sve­mu, ubr­za­ti nje­go­vu pro­past. Ono što se­be sta­bi­li­zu­je kao
kao ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sled­nje eks­trem­no­sti ra­si­zma, „pro­stor raz­dva­ja­nja” ta­ko­đe će bi­ti de­kon­stru­i­sa­no
nje­go­vog za­vr­šet­ka i du­hov­no ogra­ni­če­ne sa­mo­do­ si­la­ma za ko­je, jed­nog da­na, pro­fit ko­ji sti­že iz Ju­žne
volj­no­sti nje­go­ve na­me­re, nje­go­ve es­ha­to­lo­gi­je, sa­ Afri­ke ne­će bi­ti do­volj­no is­pla­tiv. To ni­je je­di­na si­la
mrt­ni ro­pac ne­če­ga što je već u bes­kraj­noj ago­ni­ji, ko­ja će uni­šti­ti apart­hejd, ka­že De­ri­da, do­da­ju­ći da
ne­što kao za­la­zak ra­si­zma na Za­pa­du – ali ta­ko­đe nje­go­vo uni­šte­nje tre­ba ubr­za­ti i dru­gim po­li­tič­kim
i, kao što će­mo mo­ra­ti da na­ve­de­mo is­pod, ra­si­zma in­ter­ven­ci­ja­ma. Ali si­le glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma, „za­
kao za­pad­ne stva­ri” (379). kon tr­ži­šta, na­met­nu­će dru­gi stan­dard ra­ču­na­nja na
„Po­sled­nja reč ra­si­zma”, me­đu­tim, ni­je sa­mo ska­li glo­bal­nog kom­pju­te­ra” (383).
od­ba­ci­va­nje ko­rum­pi­ra­nog re­ži­ma, sim­pli­stič­ka pro­ Dru­ga for­ma­tiv­na cr­ta apart­hej­da je te­o­lo­ško-
jek­ci­ja ra­si­zma na lo­ka­li­zo­van pro­stor. Ovaj esej je po­li­tič­ka, ona na ko­ju se od­no­si iz­bor: za­ko­ni se­gre­
ta­ko­đe i is­tra­ži­vač­ka ana­li­za ra­si­zma u dva su­par­ni- ga­ci­je u Ju­žnoj Afri­ci bi­li su „za­sno­va­ni ta­ko­đe i na
č­ka kon­tek­sta ko­ji uslo­vlja­va­ju nje­go­vu mo­guć­nost: te­o­lo­gi­ji i od­go­va­ra­ju­ćim po­gla­vlji­ma Sve­tog pi­sma.
te­o­lo­ško-po­li­tič­kom i eko­nom­sko-ka­pi­ta­li­stič­kom, Jer, po­li­tič­ka moć do­la­zi od Bo­ga. Zbog to­ga osta­je
ko­ji su pro­du­že­tak op­šte eko­no­mi­je u ko­joj Za­pad ne­vi­dlji­va. […] Kal­vi­ni­stič­ko tu­ma­če­nje Sve­tog pi­
oba­vlja svo­je ra­si­fi­ko­va­ne po­slo­ve u kon­tek­stu glo­ sma osu­đu­je de­mo­kra­ti­ju i uni­ver­za­li­zam, i po­treb­
ba­li­za­ci­je. (Ov­de mo­že­mo pri­me­ti­ti sna­gu De­ri­di­ne no mu je po­sto­ja­nje (De­ri­da ci­ti­ra ne­ke od kon­sti­tu­
ana­li­ze: ni­ko ni­je pi­sao o „glo­ba­li­za­ci­ji” 1983! Sva­ tiv­nih do­ku­me­na­ta Ju­žne Afri­ke) ‘hri­šćan­skih dr­ža­
ka­ko, ne sa ta­ko da­le­ko­vi­dim uvi­dom u pro­ce­se glo­ va’” (383). Me­đu­tim, De­ri­da čak i ov­de uka­zu­je na
ba­li­za­ci­je ko­ji su da­nas do­mi­nant­ni, i ko­ji pre­ci­zno kon­tra­dik­ci­ju – i ot­por apart­hej­du ta­ko­đe je do­šao
pra­te po­li­tič­ko-te­o­lo­ški sce­na­rio ko­ji je Žak De­ri­da od stra­ne hri­šćan­skih or­ga­ni­za­ci­ja, po­put Hri­šćan­
for­mu­li­sao pre tri­de­set go­di­na. To što ova mi­sao skog in­sti­tu­ta, or­ga­ni­za­ci­je ko­ju je re­žim vr­lo br­zo
svo­ju sna­gu du­gu­je mark­si­zmu i de­kon­struk­ci­ji sa­ su­zbio i za­bra­nio.
mo go­vo­ri u pri­log ovim na­sle­đi­ma.) „Šta je Ju­žna Ove kon­tra­dik­tor­no­sti ra­si­zma, pri­met­ne u
Afri­ka? [...] Evro­pa, u enig­ma­tič­nom pro­ce­su glo­ dve­ma moć­nim re­flek­si­ja­ma ko­je su ov­de pred­
ba­li­za­ci­je i ši­re­nja sve­tom [mon­di­ja­li­za­ci­je] i svog
pa­ra­dok­sal­nog ne­stan­ka kao da pro­jek­tu­je na ovaj 18 Za kon­cep­te „mon­di­ja­la­ti­ni­za­ci­je”, „ten­den­ci­o­zno uni­
ekran, tač­ku po tač­ku, si­lu­e­tu svog unu­tra­šnjeg ra­ ver­zal­ne kon­ver­zi­je”, „pro­ces hri­sti­ja­ni­za­ci­je ko­me hri­šćan­
ta, za­vr­šni ra­čun svo­jih pri­ho­da i ras­ho­da, dvo­stru­ ska cr­kva vi­še ni­je po­treb­na” po­gle­da­ti Ža­ka De­ri­da, On
Co­smo­po­li­ta­nism and For­gi­ve­ness, pre­ve­li Mark Du­li (Mark
ko po­ve­za­nu lo­gi­ku svo­jih na­ci­o­nal­nih i mul­ti­na­ci­
Do­o­ley) i Majkl Hjuz (Mic­hael Hug­hes), New York: Ro­u­
tled­ge, 2001, 30-31.

251
vîðeñjå

sta­vlje­ne, ima­ju iz­u­ze­tan zna­čaj za ak­tu­el­ne uslo­ve ba­li­za­ci­je obe­le­že­ni su ovom kon­ver­zi­jom (na­mer­no
ra­si­fi­ko­va­nja u glo­bal­nom sve­tu. Za­to je reč „ra­sa” in­si­sti­ram na oba zna­če­nja ove re­či: eko­nom­skom i
pla­stič­na (re­kao bi De­ri­da) ozna­ka pro­ce­sa glo­ba­li­ re­li­gij­skom) ko­ju pred­vo­de Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve. Zar
za­ci­je, u nje­mu isto­vre­me­no pri­sut­na i iz nje­ga od­ ne bi­smo mo­gli da ka­že­mo, u skla­du sa De­ri­di­nom
sut­na, ra­sa kao tRa­sa. Glo­ba­li­za­ci­ja je pro­ces kon­ ana­li­zom Ju­žne Afri­ke, da su Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve da­
ver­zi­je te­o­lo­ško-po­li­tič­kog i fi­nan­sij­skog, ka­pi­ta­li­ nas in­deks si­le, me­sto ili agen­ci­ja za ali­je­na­ci­ju ko­joj
stič­kog, je­dan po­ku­šaj da se ceo svet kon­ver­tu­je u je ceo svet spre­man da pla­ti ko­li­ko je po­treb­no, sve
svoj uni­ver­zal­ni ekvi­va­lent, no­vac, ta­ko­đe mo­ti­vi­san dok, re­kao bi De­ri­da, to pla­ća ne­ko dru­gi? To je lo­
re­li­gi­o­znim pro­ze­li­ti­zmom ko­me Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve gi­ka te­o­lo­ško-eko­nom­sko-po­li­tič­ke kon­ver­zi­je, či­ji
slu­že kao mi­li­tant­no-me­si­jan­sko ko­plje. De­ri­da u je deo za­pra­vo ceo svet. Ta­ko u istom po­te­zu na­sta­
svom od­go­vo­ru uka­zu­je na ana­lo­gi­ju iz­me­đu Ju­žne je par­ti­ci­o­ni­sa­nje, po­de­ljen svet, svet­ski apart­hejd
Afri­ke i Sje­di­nje­nih Dr­ža­va: „Ne­što slič­no po­sto­ji i apart­hejd u sve­tu, ko­ji se spro­vo­di u ne­pri­zna­to,
u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Po­sto­ji iz­ve­sna ana­lo­gi­ja ne­iz­go­vo­re­no ime glo­ba­li­zo­va­ne, uni­ver­zal­ne ho­
iz­me­đu be­lih Ju­žno­a­fri­ka­na­ca, he­brej­skog oda­bra­ mo­ge­ni­za­ci­je, ra­si­fi­ko­va­no u vi­du be­le, hri­šćan­ske
nog na­ro­da, i Ame­ri­ka­na­ca. Po­sto­ji ne­što – ne­ću to do­mi­na­ci­je.
iden­ti­fi­ko­va­ti – ne­što ana­log­no po­zi­va­nju na iz­bor, U to­me je zna­čaj ese­ja Etje­na Ba­li­ba­ra i Ža­ka
ne­ki te­o­lo­ški iz­bor” (De­ri­da, Od­go­vor). Pro­ce­si glo­ De­ri­de.

252
253
vîðeñjå

UDC 159.922.4
UDC 316.356.4

Etjen Balibar (Etienne Balibar), Nonter, Francuska, Irvajn, SAD

Izbor/Odabir
“Un poignard à la main, l’oeil fixé sur ta trace, je vais. Ma race en moi poursuit en toi ta race”
Victor Hugo, Hernani, Acte I, Scène 4.

„Sa bodežom u ruci i pogledom fiksiranim na tvoj trag, ja idem. Moja rasa u meni goni u tebi tvoju rasu.”
Viktor Igo, Ernani, čin I, scena 4

Smatrao sam da bi trebalo da iskoristim ovaj bez obzira na izraze kojima on odluči da artikuliše
poziv da bih se vratio na neka ispitivanja koja su svoje komentare, veoma sam srećan što su naša
tu i tamo isplivavala na površinu u mojim ranijim razmišljanja o tako važnoj i teškoj temi povezana
pokušajima da pišem na temu rasizma, ili na druge ovim zajedničkim predavanjem i zajedničkim pri-
teme povezane sa fenomenom i pojmom rasizma – sustvom u Irvajnu.
kao što su univerzalnost, nasilje, ili granice i iden- Govoriću o četiri pitanja koja, čini mi se, obuhva-
titeti. Uradiću to na način koji mora biti aluzivan, taju čitav niz poteškoća, možda nesavladivih apori-
pa samim tim suviše apstraktan, a to će, za potre- ja. Nemam nameru da ih prevazilazim, već želim da
be novih istraživanja koja su neophodna, ostati razmotrim njihovu relevantnost i da pokušam da
hipotetičko i krhko, možda proizvoljno. Ali, ohra- ih formulišem, izrazim svoje sumnje i hipoteze, sa
brio sam se da uradim tako nešto zato što sam se se- jednom osnovnom idejom na umu: da pokažem, ne
tio mnogih prilika, kada ste već prihvatili da čujete i toliko kako „filozofija” može da teoretiše o rasizmu,
diskutujete na slične teme – što na kraju krajeva ne ili da ga uključi kao jedan od svojih „objekata” i do-
iznenađuje, s obzirom na činjenicu da sve duguju, mena, kao što bi uradila „naučna disciplina”, već
direktno i indirektno, diskursima i pisanjima mno- da pokažem zašto rasizam, da počnemo sa njenim
gih prijatelja koji su se danas ovde skupili. I među imenom, uznemirava filozofiju i dovodi je u pitanje.
tim prijateljima, pre svega, hronološki govoreći, na- Neću skicirati još jednu „filozofiju rasizma”, u stvari,
lazi se jedan od mojih najdražih i najpoštovanijih mislim da ih i nema tako mnogo, već ću pokušati
učitelja. Siguran sam da će Žak Derida (Jacques da izvedem da pitanja rase i rasizma odrede samu
Derrida) večeras lako prepoznati dubok žig ne- orijentaciju filozofskog diskursa. Prva dva pitanja,
kih svojih ideja i formulacija u jednoj ili dve tačke može se reći preliminarna, biće više epistemološka
mog diskursa. Ne znam da li će to odobriti. Ali, ili metafizička: ona se bave diskursom rase kao izra-

254
vîðeñjå

zom želje za znanjem i procedurom predstavljanja diskurs.1 Ono što sam imao na umu je u osnovi bila
konstitutivnih podela ljudske rase, i shodno tome, činjenica da rasizam na idealan način opisuje „vrste
odnosom između pitanja rase i mogućeg definisanja čovečanstva”, i činjenicu da on obimno (i, u nekom
filozofije kao „antropologije”. Poslednja dva pitanja smislu, kreativno) koristi klasifikacije, pomoću
biće više istorijska i politička: ona se bave simetrija- kojih pojedinci i grupe mogu da izmišljaju odgo-
ma i onim što možda možemo nazvati invarijantnim vore na najneposrednija egzistencijalna pitanja, kao
karakterom antitetičkih „teoloških” i „bioloških” što su nametanje identiteta i permanentnost nasilja
referenci diskursa rase, koje formiraju očiglednu između naroda, etničkih ili religioznih zajednica.
vezu između pre-modernih diskriminacija i mo- To je takođe bio način da se ukaže na to da se, iako
dernog rasizma, kao što je to bilo generalizovano se odnosi moći i dominacije stalno povezuju sa ra-
u eri evropskog nacionalizma i evrocentričnog ko- snim diskriminacijama ili se na njima zasnivaju,
lonijalnog osvajanja sveta, i mere do koje nam ova odnos između socijalnih struktura i diskursa ne
simetrija – zbog koje sam odlučio da iskoristim može zamisliti u instrumentalnim uslovima, on nije
termine izbor i odabir – još uvek može pomoći da ni čisto funkcionalan niti podređen, ali se sastoji
shvatimo tendencije onoga što mnogi nazivaju „ne- od intelektualnih tvorevina u kojima je refleksivni
orasizmom” ili „postrasizmom” ere globalizacije, aspekt podjednako važan kao i projektivni ili stig-
koju karakterišu tenzije internacionalnih migra- matizovani.
cija i opsesije takozvanim „sukobima civilizacije”. Moram priznati da ova ideja, koja filozofski
Na kraju ću pokušati da kombinujem ove različite gledano duguje mnogo ničeanskim i fukoovskim
pristupe u cilju uvođenja teškog etičkog pitanja al- pojmovima „volje za istinom” i „volje za znanjem”,
ternative diskursima i praksama rase i rasizma, koje u mojim očima nije potpuno jasna, naročito uto-
ja nazivam „drugo rasizma”, da bih pokazao koliko liko što se oslanja na psihološke analogije (te bi stoga
neodređeno ono mora ostati u svojim ultimativnim možda bila pozdravljena od strane „kognitivnih”
ciljevima, iako bi zaista trebalo razmotriti činjenicu teoretičara rasa i rasnih odnosa danas). Ali, čak i
da rasne/rasističke formacije zahtevaju hitnu ini- tako mi se čini da bi je trebalo dalje gurati i povezi-
cijativu i akciju u poljima obrazovanja, društvene vati sa radikalnom kritikom ideje „naučne” analize
pravde i internacionalne civilizovanosti. rasizma.
Pod „pravilnim” imenom – kao diskurs „rase”
-I- – ili nekim drugim metonimijskim imenima koja
Dozvolite mi da započnem sa prvom teškoćom, ćemo preuzeti, rasizam je postao jedna od najvažnijih
koja se bavi odnosom između problema rasizma i tema soci­o­lo­gi­je, isto­ri­je, dru­štve­nih na­u­ka uop­šte, i
problema znanja. Jednom prethodnom prilikom, iz­gle­da da je ova „objek­ti­vi­za­ci­ja” ra­si­zma u osno­vi
pokušavajući da objasnim da odnos između „uni- po­ku­šaj da se ra­si­zam okon­ča, u du­plom smi­slu sta­
verzalizma”, kao normativne predstave univerzalno- vlja­nja tač­ke na nje­ne me­ta­mor­fo­ze i tran­sfor­ma­ci­je,
sti zasnovane na zajednici ljudskih bića, i „rasizma”, re­ša­va­ju­ći za­go­net­ku nje­nih po­gon­skih sna­ga, i pri­
kao predstave razlika i hijerarhija u okviru same ove pre­ma­ju­ći isto­rij­sko su­zbi­ja­nje, na osno­vu pro­gre­
vrste, nikada ne može biti čista i jednostavno jedna
od nekompatibilnosti, govorio sam o „dubokoj želji
1 Eti­en­ne Ba­li­bar: “Ra­cism as Uni­ver­sa­lism”, in Mas­ses, Clas­
za znanjem”, koja je takođe utelotvorena u rasistički
ses, Ide­as. Stu­di­es on Po­li­tics and Phi­lo­sophy be­fo­re and af­t er
Marx, Ro­u­tled­ge, New York, 1994, pp. 191-204.

255
vîðeñjå

siv­ne (pro­sve­će­ne) še­me in­te­lek­tu­al­ne i pe­da­go­ške go­vor­nu za pro­gre­siv­nu sup­sti­tu­ci­ju ra­si­zma ra­som
re­for­me. U ovom smi­slu, ako za­u­zme­mo vi­te­ški stav kao objek­tom na­uč­nog is­tra­ži­va­nja. Haj­de da se iz­
pre­ma evo­lu­ci­ji ko­ja se de­ša­va­la to­kom pro­šlog ve­ka, ra­zi­mo kva­zi­sar­trov­skim reč­ni­kom, ta­ko što će­mo
vi­de­će­mo da se iz­gle­da do­go­di­la čud­na sup­sti­tu­ci­ ge­ne­ra­li­zo­va­ti ono što je Sar­tr ob­ja­snio ve­za­no za
ja: po­što je ve­ći­na dru­štve­nih na­u­ka, na­ro­či­to pod stva­ra­nje „Je­vre­ja” po­mo­ću ne­pri­ja­telj­skog i stig­
uti­ca­jem evo­lu­ci­o­nar­ne bi­o­lo­gi­je i et­no­gra­fi­je, bi­la ma­ti­zo­va­nog po­gle­da dru­gih3: „ra­se” po­sto­je sa­mo
za­u­ze­ta raz­go­vo­ri­ma o zna­ča­ju i po­sle­di­ca­ma ra­snih uko­li­ko se od­i­gra­va­ju pro­ce­si „ra­si­ja­li­za­ci­je”, oni su
po­de­la i ra­snih od­no­sa, da­ju­ći kon­cep­tu „ra­se” po­ re­zul­tat ima­gi­nar­ne kon­struk­ci­je, ko­ja sve­do­či po­
zi­tiv­no zna­če­nje i upo­tre­bu, tre­nut­no se uglav­nom sto­ja­nje ra­si­stič­kih ose­ća­nja i pred­ra­su­da, ra­si­stičkih
ba­vi ras­pra­va­ma o zna­ča­ju i prak­tič­nim po­sle­di­ca­ma gru­pa, ra­si­stič­kih struk­tu­ra, do­vo­de­ći do pro­na­la­
„ra­si­zma”, shva­će­nog kao pro­iz­vod ko­lek­tiv­nog ima­ ska „ra­sa” ili prak­tič­nih ekvi­va­le­na­ta. Sa­mo mo­ra­
gi­nar­nog dru­štve­nog ili kul­tur­nog fe­no­me­na, ko­ji mo pri­me­ti­ti da se ova sup­sti­tu­ci­ja mo­že tu­ma­či­ti
pro­ži­ma sa­mo­sve­snost po­je­di­na­ca i gru­pa, i uti­če na raz­ne na­či­ne: ili isto­rij­ski, su­ge­ri­šu­ći da su ima­gi­
(do­du­še ne­ga­tiv­no) na nji­ho­vo unu­tra­šnje i uza­jam­ nar­ni po­ku­ša­ji opi­si­va­nja ra­sa, za ko­je se ve­ru­je da
no po­na­ša­nje. U oba slu­ča­ja stva­ra se me­ta­je­zik, ko­ji se te­me­lje na na­u­ci, is­pra­vlje­ni i za­me­nje­ni istin­ski
ra­su i ra­si­zam uzi­ma kao em­pi­rij­ske objek­te i opi­su­je na­uč­nim is­tra­ži­va­njem ob­li­ka i uzro­ka ra­si­zma, što
ih iz objek­tiv­nog ugla, ali de­si­lo se ne­što po­put „Ko­ je na­pre­dak na pu­tu do zna­nja; ili po­li­tič­ki, su­ge­ri­šu­
per­ni­kan­ske re­vo­lu­ci­je”: vi­še ni­je na­vod­na bi­o­lo­ška i ći da je ra­si­sta taj ko­ji je ve­ro­vao u po­sto­ja­nje ra­se i
kul­tur­na stvar­nost ra­se ta ko­ja se uzi­ma kao objekt po­ku­šao da je ob­ja­sni, na­ro­či­to bi­o­lo­škim kon­cep­
zna­nja, već nje­no ustroj­stvo kao pred­sta­ve ili fik­ci­je, ti­ma, dok an­ti­ra­si­sta i žr­tva ra­si­zma, ko­ji oči­gled­no
pod od­re­đe­nim uslo­vi­ma ili kao po­sle­di­ce od­re­đe­ ima­ju za­jed­nič­ke in­te­re­se, od­bi­ja­ju ovaj po­jam kao
nih uzro­ka i struk­tu­ra. po­zi­ti­van kon­cept i okre­ću se kri­tič­koj stu­di­ji nje­
Ve­ru­je se da su ovo po­me­ra­nje ili re­vo­lu­ci­ju nog pro­na­la­ska i upo­tre­be. Ali u oba slu­ča­ja upra­vo
pod­sta­kle dve vr­ste kon­ver­gent­nih uzro­ka: sa jed­ se pro­u­ča­va­nje ra­si­zma mo­že po­sma­tra­ti kao pre­li­
ne stra­ne, uni­šte­nje „bi­o­lo­ških” te­me­lja ra­se, ko­ji su mi­nar­no u od­no­su na svo­je su­zbi­ja­nje i svoj kraj.
do­mi­ni­ra­li ba­rem de­lom ra­snog dis­kur­sa 19. i 20. E, sad ja sma­tram da ovaj na­ra­tiv ne za­do­vo­lja­
ve­ka od stra­ne no­vi­jih ge­ne­tič­kih i evo­lu­ci­o­nih te­ va! Ne sa­mo što ne uspe­va da ob­ja­sni me­ta­mor­fo­ze
o­re­ti­sa­nja (iako svi zna­ju da je ovaj bi­o­lo­ški te­melj isto­rij­skog ra­si­zma, nje­go­ve pro­ce­se po­nov­nog stva­
bio ka­sni raz­voj poj­ma, ko­ji se na po­čet­ku od­no­sio ra­nja ka­ko na stra­ni objek­ta ta­ko i na stra­ni dis­kur­sa
na ge­ne­a­lo­gi­ju pre ne­go na ge­ne­ti­ku)2; s dru­ge stra­ (ili ime­na), već i ne ob­ja­šnja­va pa­ra­dok­sal­ne efek­te
ne, uti­caj de­ko­lo­ni­za­ci­je i dru­gih isto­rij­skih pro­ce­sa či­nje­ni­ce da „ra­si­zam” ni­je sa­mo, mo­žda ne pr­ven­
ko­ji su, ili sve­do­či­li ne­ljud­ski, ubi­lač­ki ka­rak­ter „ra­ stve­no, he­te­ro­re­fe­rent­ni dis­kurs, već sa­mo­re­fe­rent­ni
sne” ide­je, ili su do­pu­sti­li svo­jim žr­tva­ma da pru­že dis­kurs. Na pri­mer, či­nje­ni­ca da ra­si­ja­li­zo­va­ne gru­
ot­por i iza­zo­vu opred­me­će­ne ka­te­go­ri­je ko­je su im
na­met­nu­te. Ali, za na­šu svr­hu, mo­žda je još in­te­re­
3 Jean-Paul Sar­tre: Réfle­xi­ons sur la qu­e­sti­on ju­i­ve (1946).
sant­ni­je is­ta­ći „kon­struk­ti­vi­stič­ku” re­vo­lu­ci­ju od­ Engl. Transl. An­ti-Se­mi­te and Jew (new edi­tion, with a Pre­
fa­ce by Mic­hael Wal­zer, New York 1995). Sar­tro­va po­zna­ta
2 Ve­ro­vat­no ova su­prot­nost iz­me­đu „ge­ne­a­lo­gi­je” i „ge­ne­ti­ te­za ka­že da sve ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je „iz­dva­ja­ju” „Je­vre­je” kao
ke” ni­je ta­ko jed­no­stav­na, jer dis­kur­si za­di­ru je­dan u dru­gi. „ra­su” u evrop­skoj isto­ri­ji i sa­vre­me­nom is­ku­stvu pred­sta­
Ov­de bi bi­la po­treb­na ce­la isto­rij­ska i epi­ste­mo­lo­ška di­sku­si­ja vlja­ju pro­jek­ci­je (i po­ne­kad ta­ko­đe in­tro­jek­ci­je) tih dis­kur­sa
o sta­tu­su „pri­rod­ne isto­ri­je”. i re­pre­zen­ta­ci­ja.

256
vîðeñjå

pe, na­ro­či­to crn­ci, stal­no ko­ri­ste ka­te­go­ri­ju ra­se ili bih se da je to „na­pre­dak”, je­ste či­nje­ni­ca da je ce­
je bra­ne upra­vo u mo­men­tu ka­da je ona kri­ti­ko­va­na lo­ku­pan pro­ble­ma­tič­ni ka­rak­ter po­de­le čo­ve­čan­stva
od stra­ne dru­štve­nih na­u­ka, da bi pro­te­sto­va­li pro­tiv na ra­se, ili kul­tu­re, ili et­ni­ci­te­te, po­stao sa­mo­sve­stan.
dis­kri­mi­na­ci­ja i uči­ni­li svo­je tvrd­nje „vi­dlji­vim”, po­li­ Sa­da mo­že­mo da pri­zna­mo da pa­ra­dok­si ove po­de­le,
tič­ka i kul­tur­na či­nje­ni­ca ko­ja se su­vi­še ola­ko od­ba­ u ko­ju mi se­be po­ku­ša­va­mo da sme­sti­mo, ko­ja stva­
cu­je kao „otu­đe­nje” ili „la­žna svest”, da ne go­vo­ri­mo ra isto­vre­me­no ko­mu­ni­ka­ci­ju i ne­kom­pa­ti­bil­nost ili,
o „do­bro­volj­nom rop­stvu”.4 To ne zna­či da zah­tev za dru­gim re­či­ma, po­tre­bu za pre­vo­đe­njem i ne­mo­guć­
„objek­tiv­no­šću” ne­ma zna­če­nja ili vred­no­sti, jer za­i­ no­šću pre­vo­đe­nja, ni­su izo­la­ci­ja od je­din­stve­ne isto­
sta po­sto­je či­nje­ni­ce po­ve­za­ne sa ugnje­ta­va­njem ko­je ri­je – vi­še vo­lim ter­min ge­o­i­sto­ri­ja – ko­ja pred­sta­vlja
tre­ba utvr­di­ti i iz­ve­sti pred jav­nost (ne sa­mo za­to što isto­ri­ju „pro­pa­log” uje­di­nje­nja čo­ve­čan­stva u ob­li­ku
su si­ste­ma­tič­no skri­va­ne i is­kri­vlje­ne), ni­ti to zna­či do­mi­na­ci­je, is­klju­či­va­nja, uni­šta­va­nja, ili isto­ri­ju na­
da ni­šta ni­je po­stig­nu­to ot­kri­va­njem psi­ho­lo­ških i stan­ka i me­ta­mor­fo­ze ra­di­kal­ne dru­go­sti ve­za­ne za
dru­štve­nih pro­ce­sa kon­stru­i­sa­nja ka­te­go­ri­je „ra­se” pro­ce­se nor­ma­li­za­ci­je, uni­ver­za­li­za­ci­je, ho­mo­ge­ni­za­
(jer je to ključ za pi­ta­nja iden­ti­fi­ka­ci­je i su­bjek­ti­va­ci­ ci­je, iden­ti­fi­ka­ci­je čo­ve­čan­stva. Isto­rij­ski na­ra­tiv mo­
je u ko­joj svi ži­vi­mo), ali to mo­že da zna­či da se ni­ že po­sta­ti sa­mo­kri­ti­čan do od­re­đe­ne me­re, ali se ne
šta kao što je me­ta­je­zik ne mo­že do­sti­ći, gde su­bje­kat mo­že ap­stra­ho­va­ti od „že­lje za zna­njem”, ko­ja na­sta­je
ana­li­ze ra­si­zma mo­že se­be da odvo­ji od objek­ta, tj. zbog to­ga što je čo­ve­čan­stvo prak­tič­no ne­svo­dlji­vo
da ga „pre­ko­ra­či” i da pred­vi­di nje­gov „kraj”. U bit­ na svo­ju uni­ver­zal­nu ide­ju – te sto­ga čud­no, „stra­no”,
nom smi­slu, dok su se na­uč­ni i po­li­tič­ki kri­te­ri­ju­mi i uz­ne­mi­ru­ju­će i zlo­kob­no sa­mo se­bi.
raz­vi­ja­li, sta­tus is­tra­ži­va­nja ostao je isti: i dis­kurs ra­se
i dis­kurs ra­si­zma su po­ku­ša­ji iz unu­tra, ne od spo­lja, – II –
tu­ma­če­nja raz­li­ka i kon­fli­ka­ta, i po­sle­dič­nih kon­ Sa­da že­lim da usme­rim ovo is­pi­ti­va­nje u dru­
flikt­nih i na­sil­nih, po­ne­kad ubi­tač­nih i ge­no­cid­nih gom, kom­ple­men­tar­nom prav­cu, ko­ji se kon­kret­
raz­li­ka unu­tar ljud­ske „vr­ste”, ili tu­ma­če­nja pa­ra­dok­ ni­je do­ti­če unu­tra­šnjeg od­no­sa pro­ble­ma ra­si­zma
sa ne­ko­lek­ti­vi­stič­kog ka­rak­te­ra za­jed­ni­ce, u ko­ju su i pro­ble­ma fi­lo­zo­fi­je. Jed­no­sta­van na­čin bio bi da
sa­mi od­ve­de­ni. I su­o­če­ni su sa istom am­bi­va­lent­no­ se ka­že da je fi­lo­zo­fi­ja u do­mi­nant­noj tra­di­ci­ji (ali
šću, na­i­me či­nje­ni­ca je da su „dru­gi” i nje­go­va „dru­ po­sto­je zna­čaj­ni iz­u­ze­ci) go­vo­ri­la je­zi­kom uni­ver­
gost” is­pi­ti­va­ni da bi se ob­ja­snio je­din­stve­ni po­lo­žaj za­li­zma, za­sno­va­na na po­ri­ca­nju ra­si­zma, ili na
su­bjek­ta unu­tar ho­ri­zon­ta uni­ver­zal­no­sti. mo­ral­noj i in­te­lek­tu­al­noj osu­di dis­kri­mi­na­ci­ja. To
Ali mo­gu bi­ti i od­re­đe­ni­ji. Ono što dog­mat­ je fi­lo­zo­fe spre­či­lo da po­sta­nu sve­sni do ko­je me­re
ski dis­kurs ra­se i kri­tič­ko is­pi­ti­va­nje ra­si­zma ima­ju su oni de­li­li ra­si­stič­ke pred­ra­su­de, ili an­ti­se­mit­ske,
za­jed­nič­ko (ili za­jed­nič­ki ele­ment ko­ji su ču­va­li, u ko­lo­ni­ja­li­stič­ke, evro­cen­trič­ne pret­po­stav­ke. Ova
ob­li­ku tvrd­nje na­uč­no­sti, i u pro­me­ni ili „pre­ki­du” „de­mon­stra­ci­ja” se po­na­vlja­la, do od­re­đe­ne me­re i
obra­sca na­uč­no­sti) je­ste nji­hov od­nos pre­ma pi­ta­ ube­dlji­vo, u slu­ča­ju Kan­ta, ili He­ge­la, ili Hu­ser­la, i
nju di­fe­ren­ci­ja­ci­je čo­ve­čan­stva i nje­go­ve je­din­stve­ dru­gih.5 Mo­že se upo­re­di­ti sa de­mon­stra­ci­jom na­
ne isto­ri­je. Me­đu­tim, ono o če­mu pre­laz sa „ra­se” na
„ra­si­zam” kao fo­kus pro­u­ča­va­nja sve­do­či, a slo­žio 5 Re­zul­ta­ti ove kri­ti­ke mo­gu bi­ti iz­ne­na­đu­ju­ći. Su­prot­no ve­
ro­va­nju mno­gih, mo­že se vi­de­ti da je He­gel bio mno­go vi­še
za­do­jen an­ti­se­mit­skim ube­đe­nji­ma od Ni­čea, na pri­mer: vi­di
4 Ne su­ge­ri­šem da ta­kve tvrd­nje, ko­je se po­zi­va­ju na ra­su, Yir­miyahu Yovel, Dark Rid­dle : He­gel, Ni­etzsche, and the Jews,
ni­su am­bi­va­lent­ne, što je pot­pu­no dru­ga ka­te­go­ri­ja. Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity, 1998.

257
vîðeñjå

pra­vlje­nom u ve­zi sa na­ci­o­na­li­stič­kim i re­li­gi­o­znim u okvi­ru te­le­o­lo­škog ras­po­re­da bo­žan­skog pla­na,
pred­ra­su­da­ma (ili, što je mo­žda još in­te­re­sant­ni­je, ili „eko­no­mi­je spa­se­nja”. An­tro­po­lo­gi­ja, ili fi­lo­zo­fi­ja
sek­si­stič­kim pred­ra­su­da­ma) fi­lo­zo­fa ko­ji tvr­de da kao an­tro­po­lo­gi­ja (se­ti­te se po­zna­te Kan­to­ve tvrd­nje
iz­ra­ža­va­ju „ko­smo­po­lit­ske” sta­vo­ve. Ali, mi­slim da Sva kri­tič­ka pi­ta­nja sa­že­ta su u jed­nom upi­tu: Šta je
ovo ni­je naj­in­te­re­sant­ni­ji ili od­lu­ču­ju­ći ni­vo. Mo­ja čo­vek? – ko­ju je ci­ti­rao i kri­ti­ko­vao Haj­de­ger6), po­
pret­po­stav­ka je da pi­ta­nje ra­si­zma – kao ko­re­la­ci­je sta­je hu­ma­ni­stič­ki dis­kurs ka­da je pri­zna­to da čo­vek
pred­sta­ve neo­stvar­lji­ve uje­di­nje­no­sti čo­ve­čan­sta­va, kao vr­sta sa­dr­ži uslo­ve mo­guć­no­sti da se „po­sta­ne
ili te­škog od­go­vo­ra za sva­kog kon­kret­nog po­je­din­ca čo­vek”, „hu­ma­ni­za­ci­je” sva­kog po­je­din­ca, ili re­a­li­
ili gru­pu na pi­ta­nje, ko­je ne mo­že a da se ne pi­ta, šta za­ci­je nje­go­vog sop­stve­nog pro­jek­ta. Ovo je Fu­ko
to zna­či bi­ti „čo­vek” ili pri­pa­da­ti „za­jed­ni­ci ljud­skih na­zi­vao7 „em­pi­rij­sko-tran­scen­den­tal­nim du­ble­tom”,
bi­ća” – di­rekt­no do­ti­če apo­re­ti­čan od­nos iz­me­đu fi­ gde je čo­vek dva pu­ta in­stan­ci­ran, ili se isto­vre­me­no
lo­zo­fi­je i an­tro­po­lo­gi­je. Taj od­nos for­mi­ra ve­ro­vat­ sma­trao sa­stav­nim de­lom mo­ći i kon­sti­tu­i­sa­nim po­
no naj­ja­sni­ji iz­raz po­li­tič­ke di­le­me mo­der­nih vre­ sto­ja­njem. To zna­či „pri­su­stvo” ili „ima­nen­ci­ja” vr­ste,
me­na. Fi­lo­zo­fi­ja je uvek usme­re­na na an­tro­po­lo­šku ge­ne­rič­ka za­jed­ni­ca čo­ve­čan­stva, u okvi­ru po­je­din­ca
enun­ci­ja­ci­ju, ili u ob­li­ku de­fi­ni­ci­ja su­šti­ne čo­ve­ka ili ili u okvi­ru dru­štva, tran­sin­di­vi­du­al­ni od­nos po­je­
de­mar­ka­ci­je ljud­ske pri­ro­de u okvi­ru pri­ro­de uop­ di­na­ca, ko­ji ih či­ni ljud­ski­ma: ili kao su­šti­na, uvek
šte („do­lič­no ljud­sko”), ili mo­ral­nog i isto­rij­skog već tu i zbog to­ga „stvar­ni”, ili kao ka­pa­ci­tet („per­
uslo­va „čo­ve­ka” u ge­ne­rič­kom smi­slu: me­đu­tim, ni­ fekt­nost” – ka­ko bi to Ru­so re­kao), nor­ma i na­log
ka­da se ne mo­že pot­pu­no i ne­kri­tič­ki po­kla­pa­ti sa (Kan­tov „ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv”), ko­ji se mo­ra re­a­li­
ta­kvim enun­ci­ja­ci­ja­ma. zo­va­ti u „ži­vo­tu”, u „isto­ri­ji”. Suk­ce­siv­ne epo­he sa­vre­
Ovo bi se opet u sa­ da­šnjo­ sti mo­ glo shva­ ti­
ti me­no­sti, na­ro­či­to pro­gre­siv­na eks­pan­zi­ja evrop­skog
kroz re­tro­spek­tiv­no, isto­rij­sko i sa­mo­kri­tič­no raz­ mo­de­la ra­ci­o­nal­no­sti i tra­gič­ni is­ho­di nje­ne svet­ske
ma­tra­nje ko­je uklju­ču­je ne baš pri­jat­nu raz­li­ku iz­ do­mi­na­ci­je, ali i „di­sci­pli­no­va­nje” sa­mih evrop­skih
me­đu „an­tro­po­lo­škog” i „hu­ma­ni­stič­kog” sta­va ili dru­šta­va, po­ka­za­li su da hu­ma­ni­stič­ko shva­ta­nje čo­
pa­ra­dok­sal­ne mo­guć­no­sti (ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti, ve­ka kao iz­ra­ža­va­nja nje­go­ve sop­stve­ne su­šti­ne, ili
re­kao bih) „an­tro­po­lo­gi­je” ko­ja ni­je hu­ma­ni­stič­ka. re­a­li­za­ci­je nje­go­vog sop­stve­nog pro­jek­ta, ne pod­ra­
Dva­de­se­ti vek, ili bo­lje re­če­no na­sta­vak 19. i po­če­tak zu­me­va sa­mo da su raz­li­ke i ne­jed­na­ko­sti oprav­da­ne
20. ve­ka, u po­li­ti­ci, ali i u fi­lo­zo­fi­ji, pred­sta­vljao je u smi­slu ne­jed­na­kog pri­stu­pa pot­pu­nim per­fek­ci­ja­
do­ba ra­si­zma, nje­go­vog tri­jum­fa, ka­ta­stro­fa, ali imao ma mo­de­la. Pre sve­ga, ovo hu­ma­ni­stič­ko shva­ta­nje
je i ne­ve­ro­vat­ne po­sle­di­ce na na­iz­gled ne­raz­mr­si­ čo­ve­ka pod­ra­zu­me­va da se in­sti­tu­ci­o­nal­na is­klju­či­
va je­din­stva an­tro­po­lo­gi­je i hu­ma­ni­zma. Ni­je sva­ki va­nja iz dru­štve­nih, in­te­lek­tu­al­nih i po­li­tič­kih ak­tiv­
an­tro­po­lo­ški dis­kurs „hu­ma­ni­stič­ki”, tj. ne de­fi­ni­še no­sti ko­je for­mi­ra­ju kom­ple­men­tar­ne aspek­te ci­vi­li­
„čo­ve­ka” ili „čo­ve­čan­stvo”, ili „ljud­sko” kao naj­vi­šu za­ci­je, tu­ma­če kao is­klju­če­nja iz nor­mal­nog obra­sca
vred­nost. Uko­li­ko pri­zna­mo po­sto­ja­nje an­tro­po­ „čo­ve­ka”: var­var­stvo, ani­mal­nost ili in­fra­hu­ma­nost,
lo­škog pi­ta­nja čim ono po­sta­ne pi­ta­nje u fi­lo­zo­fi­ji per­ver­zi­ja, de­ge­ne­ra­tiv­nost...
enun­ci­ja­ci­je „onog što je do­lič­no čo­ve­ku”, „su­šti­
ne čo­ve­ka”, vi­di­mo da je an­tro­po­lo­gi­ja obra­zo­va­na
6 U knji­zi Kant und das Pro­blem der Me­taphysik (1929) [Kant
u ho­ri­zon­tu ko­smo­lo­ških i te­o­lo­ških dis­kur­sa, tj. u
i pro­blem me­ta­fi­zi­ke], Be­o­grad: Mla­dost, 1979.
per­spek­ti­vi lo­ci­ra­nja i oce­nji­va­nja mo­guć­no­sti ljud­
7 U knji­zi Ri­je­či i stva­ri: ar­he­o­lo­gi­ja hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka [Les
ske mi­sli i rad­nje sa sta­no­vi­šta ko­smič­kog re­da, ili Mots et les Cho­ses, 1966], Be­og­ rad, No­lit, 1971.

258
vîðeñjå

Mo­gao bi se iz­vu­ći za­klju­čak da je ta­kva „ne­ga­ ve­ka” kao ta­kvog.8 De­ri­da ko­ri­sti iz­van­red­nu po­
tiv­na di­ja­lek­ti­ka” obe­le­ži­la kraj sva­ke mo­guć­no­sti li­se­mi­ju ne­mač­kog ter­mi­na Geschlecht, ne sa­mo u
da se fi­lo­zof­ski raz­mi­šlja unu­tar ho­ri­zon­ta an­tro­ Haj­de­ge­ro­vim tek­sto­vi­ma, već i u ne­mač­kom je­zi­
po­lo­gi­je, uklju­ču­ju­ći i etič­ko gle­di­šte. Ali sma­tram ku uop­šte, zbog če­ga smo pri­mo­ra­ni da ko­ri­sti­mo
da je re­zul­tat dru­ga­či­ji: to je pa­ra­dok­sal­ni raz­vod raz­li­či­ta ime­na kao što su „pol”, „pol­na raz­li­ka”, „ra­
an­tro­po­lo­škog pi­ta­nja i hu­ma­ni­stič­ke per­spek­ti­ve, sa”, „ža­nr” ili „vr­sta”, i on od to­ga stva­ra je­zič­ku i
po­što sa­da iz­gle­da da je, u ne­kom smi­slu, ono što po­e­tič­ku ale­go­ri­ju isto­vre­me­nih te­o­rij­skih ge­sto­va
je „do­lič­no ljud­ski” u stva­ri stal­na mo­guć­nost ne­ ko­je iz­vo­di Haj­de­ger u istim ili slič­nim dis­kur­si­ma.
ljud­skog, bez pret­hod­no usta­no­vlje­nih gra­ni­ca, ko­je S jed­ne stra­ne, Haj­de­ger bi za­dr­žao i po­ja­čao tra­
se po­ja­vlju­je ili u di­men­zi­ji okrut­no­sti, eks­trem­nog di­ci­o­nal­nu me­ta­fi­zič­ku opo­zi­ci­ju iz­me­đu „ljud­skog
na­si­lja, ili u di­men­zi­ji lu­kav­stva, sa­mo­in­stru­men­ bi­ća” i „ži­vo­ti­nje” (ili ljud­skost lju­di, kao „mi­sle­ćih”
ta­li­za­ci­je. Ali, ta­ko­đe, sma­tram da je mo­guć­nost i „go­vo­re­ćih” bi­ća, i ani­mal­nost ži­vo­ti­nja, kao bi­ća
ne­ljud­skog kao do­lič­no ljud­skog, ili kon­tra­dik­tor­na „li­še­nih sve­ta”, wel­tlos), ko­ja tran­sfor­mi­še ge­ne­rič­ki
aso­ci­ja­ci­ja sa­mo­i­zgrad­nje i sa­mo­de­struk­ci­je „raz­ ima­go ži­vo­ti­nje u pred­sta­vu o ap­so­lut­noj dru­go­sti
go­vo­ra i raz­me­ne mi­šlje­nja” me­đu lju­di­ma, usko za ljud­sku su­šti­nu, pa sto­ga i in­deks de­ge­ne­ra­tiv­nih
po­ve­za­na i sa mo­guć­no­šću pre­me­šta­nja „objek­ta” pro­ce­sa ko­ji pre­te ljud­skom bi­ću iz­nu­tra sa ap­so­
an­tro­po­lo­škog dis­kur­sa sa raz­mi­šlja­nja o su­šti­ni, lut­nim gu­bit­kom ili de­na­tu­ra­ci­jom. S dru­ge stra­ne,
uni­ver­zal­nim mo­de­li­ma, nor­mi ljud­sko­sti i ci­vi­li­ on sma­tra, za­hva­lju­ju­ći dvo­smi­sle­nom i upor­nom
za­ci­je, na raz­mi­šlja­nja o ne­če­mu mno­go ne­do­sti­ upu­ći­va­nju na „moć­nu ne­u­tral­nost” Da­sein-a, uzi­
žni­jem i uz­ne­mi­ra­va­ju­ćem, što mo­že­mo na­zva­ti ma­ju­ći u ob­zir pol­nu bi­nar­nu raz­li­ku (mu­ško i žen­
an­tro­po­lo­škim raz­li­ka­ma, i či­ja iden­ti­fi­ka­ci­ja de­fi­ sko), da po­sto­ji iz­vor­ni­ji aspekt sek­su­al­no­sti u kom
ni­tiv­no pro­ga­nja sa­vre­me­nu fi­lo­zo­fi­ju, ko­ja se zbog nje­go­ve mo­guć­no­sti ili mo­ći još uvek ni­su ogra­ni­
to­ga po­ne­kad sma­tra „post­mo­der­nom”. če­ne bi­nar­no­šću i od­ra­zom ro­do­va (ili po­lo­va uko­
Ov­de bih za­tra­žio do­zvo­lu Ža­ka De­ri­de da ma­ li­ko ih ima dva i sa­mo dva), ali su su­štin­ski broj­ni,
lo skre­nem sa glav­ne te­me na jed­nu od nje­go­vih ili „po­li­morf­ni”, ka­ko bi Frojd to ve­ro­vat­no re­kao.
naj­po­zna­ti­jih ana­li­za, i da po­zaj­mim jed­nu ide­ju Zna­če­nje Geschlecht kao „ra­se” on­da u stva­ri in­di­
iz nje­go­ve pre­zen­ta­ci­je ko­ja ima mno­go pa­ra­lel­ rekt­no ozna­ča­va upra­vo ovu ten­zi­ju, ili du­plu ve­
nih pi­ta­nja. Mi­slim na dva kom­ple­men­tar­na ese­ja zu, gde se na re­a­li­za­ci­ju čo­ve­ka gle­da (i pla­ši) kao
Geschlecht I i Gec­hlecht II sa pod­na­slo­vi­ma „Sek­ na per­ver­zi­ju i gu­bi­tak: ne­što slič­no ide­ji da bi „iz­
su­al­na raz­li­ka, on­to­lo­ška raz­li­ka”, od­no­sno „Haj­de­ vor­na” ljud­ska sek­su­al­nost mo­gla da po­sto­ji, i da
ge­ro­va ru­ka”, ko­ji či­ne deo ne­pre­kid­nog ko­men­ta­ra se ostva­ri kao mno­go­stru­kost ko­ja pre­ma­šu­je nor­
Haj­de­ge­ro­vog kom­plek­snog obra­zlo­že­nja iz­vor­nih mal­nost ro­dov­nih ti­po­va i ulo­ga, ali sa­mo uz ri­zik
mo­guć­no­sti ili op­ci­ja Da­sein, gde se „ne-su­šti­na” da po­mu­ti raz­dva­ja­nje lju­di i ne-lju­di, što Haj­de­ger
čo­ve­ka, ili nje­na ra­di­kal­na otvo­re­nost pre­ma od­lu­ na­zi­va ani­mal­nost. I upra­vo neo­p­hod­nost iz­be­ga­
ka­ma i tran­sfor­ma­ci­ja­ma sma­tra on­to­lo­škom (ne) va­nja ri­zi­ka spre­ča­va Haj­de­ge­ra da pot­pu­no pri­zna
de­ter­mi­na­ci­jom ko­ja pret­ho­di sa­moj mo­guć­no­sti da je pol­na raz­li­ka uvek već ume­ša­na u „on­to­lo­šku
an­tro­po­lo­gi­je, tj. od­re­đe­nim de­ter­mi­na­ci­ja­ma „čo­ raz­li­ku”, kon­cept ko­ji za­u­zi­ma me­sto ide­ji hu­ma­no­

8 Vi­di Jac­qu­es Der­ri­da: Psyché. In­ven­ti­ons de l’autre, Edi­ti­ons
Ga­lilée, Pa­ris 1987, str. 395–414 i 415–452.

259
vîðeñjå

sti čo­ve­ka kao tran­scen­den­tal­nom prin­ci­pu i ima Na pri­mer, va­ži za „raz­li­ku” iz­me­đu zdra­vog i bo­le­
sko­ro istu funk­ci­ju.9 snog, ili nor­mal­nog i pa­to­lo­škog, a va­ži i za ras­po­de­
E, sad sum­njam da bi De­ri­da sprem­no pri­hva­ lu „in­te­lek­tu­al­nih”, „emo­ci­o­nal­nih” i „fi­zič­kih” spo­
tio, u sva­kom slu­ča­ju bez kri­tič­ke kva­li­fi­ka­ci­je, iz­raz sob­no­sti u raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma ili ci­vi­li­za­ci­ja­ma, ali
„an­tro­po­lo­ška raz­li­ka”, ko­ji ja ko­ri­stim, ali mi­slim da i me­đu po­je­din­ci­ma. U sva­kom slu­ča­ju opet do­bi­ja­te
smo nas dvo­ji­ca ov­de ana­li­tič­ki ve­o­ma bli­zu. „Pol­na isti ti­pi­čan obra­zac du­ple ve­ze: ne­ma (re)pre­zen­ta­
raz­li­ka” ni­je per se an­tro­po­lo­ška raz­li­ka, ali po­ka­zu­je ci­je ljud­skog bi­ća bez uklju­či­va­nja raz­li­ke (npr. mo­
ono što ja sma­tram da je nje­na osnov­na ka­rak­te­ri­ guć­nost da bu­de­te ili zdra­vi ili bo­le­sni), ali ne­ma ni
sti­ka: na­i­me, pa­ra­dok­sal­na je či­nje­ni­ca da, bez ta­kve kri­te­ri­ju­ma, te sto­ga ne­ma ni po­lo­ža­ja ili „do­ličnog
raz­li­ke, čo­vek kao ta­kav ne mo­že bi­ti pred­sta­vljen i me­sta” raz­li­ke (ko zna da li je on/ona bo­le­stan/na,
raz­ma­tran, te je sto­ga ova raz­li­ka uvek već uklju­če­na ma­kar u pot­pu­no­sti?).
u sva­ku enun­ci­ja­ci­ju „ljud­skog bi­ća”, ali i da je ne­ Bi­lo bi pre­na­glo za­klju­či­ti iz ta­kvih fi­lo­lo­ških
mo­gu­će lo­ci­ra­ti, da se pro­jek­tu­je na ja­sne ka­te­go­ri­je raz­ma­tra­nja da se „ra­si­zam” mo­že kon­cep­tu­a­li­zo­va­ti
ili kla­se ljud­skih bi­ća, jer dvo­smi­sle­nost i vi­še­stru­ sa an­tro­po­lo­ške tač­ke gle­di­šta, kao dis­kur­ziv­no i in­
kost pre­ma­šu­je mo­guć­nost bi­nar­ne opo­zi­ci­je. Ja­sni­je sti­tu­ci­o­nal­no sma­nje­nje ne­si­gur­no­sti an­tro­po­lo­ških
re­če­no: ne mo­že­te da raz­mi­šlja­te o čo­ve­ku a da ne raz­li­ka po­mo­ću ta­kvih mit­skih pro­jek­ci­ja kao što je
uklju­či­te pol­nu raz­li­ku iz­me­đu mu­škog i žen­skog su­prot­nost iz­me­đu car­stva ljud­sko­sti i ani­mal­no­sti.
kao su­štin­sku ka­rak­te­ri­sti­ku (ko­ja ta­ko­đe po­vla­či za Ali mo­žda bi­smo mo­gli da pred­lo­ži­mo obr­nu­tu for­
so­bom con­tra­rio da je ljud­ski rod ugro­žen, ako za­ mu­la­ci­ju: sva­ki put ka­da tre­ba da se ba­vi­mo ra­snim
mi­sli­te da je ona po­ti­snu­ta), ali ni­ko ne zna gra­ni­ce tvo­re­vi­na­ma, ko­je ima­ju raz­li­či­te funk­ci­je u okvi­ru
mu­škog i žen­skog, šta zna­či bi­ti „čo­vek” ili „že­na”, a isto­rij­skih si­ste­ma do­mi­na­ci­je, dis­kri­mi­na­ci­je ili is­
još go­re, da li on/ona se­be sma­tra mu­škim ili žen­ tre­blje­nja, na­la­zi­mo i na­sil­ne for­me ge­ne­ra­li­zo­va­nja
skim, i u kom smi­slu. Na toj dru­goj stra­ni ta­ko­đe se i nor­ma­li­zo­va­nja osnov­nih an­tro­po­lo­ških raz­li­ka. I
su­o­ča­va­mo sa na­sil­nim pri­mo­ra­va­njem. Je­di­na pre­ još bih re­kao da to otva­ra mo­guć­nost za an­tro­po­lo­
o­sta­la mo­guć­nost da se po­beg­ne od ne­si­gur­no­sti je ški dis­kurs, ko­ji je za me­ne sa­ma fi­lo­zo­fi­ja, gde ni­je
da se po­je­din­ci­ma na­met­nu kon­ven­ci­o­nal­ni am­ble­ pi­ta­nje de­fi­ni­sa­nja čo­ve­čan­stva ili stva­ra­nja okvi­ra za
mi i od­go­va­ra­ju­ći ob­li­ci sa­mo­sve­sti. mo­de­le ci­vi­li­za­ci­je na hu­ma­ni­stič­ki na­čin, već raz­u­
Ali ono što va­ži za pol­nu raz­li­ku va­ži i za dru­ me­va­nje stvar­nog ili vir­tu­al­nog na­si­lja sa­mih de­fi­ni­
ge raz­li­ke. Mi­slim da ih ne­ma ta­ko mno­go na istom ci­ja, ko­je is­ko­ri­šća­va­ju ta­kve su­prot­no­sti kao što su
ni­vou, ali ne na­me­ra­vam da pra­vim za­tvo­re­nu li­stu. „mu­ško” i „žen­sko”, „jak” i „slab”, „du­hov­ni” ili „in­
te­lek­tu­al­ni” i „emo­ti­van” ili „ču­lan”, „zdrav” i „bo­
9 Na­kon što sam na­pi­sao ovaj rad, pro­či­tao sam iz­van­re­dan le­stan”, „raz­vi­jen” i „de­ge­ne­ri­san” itd., da bi se ka­te­
esej ko­ji je na­pi­sa­la Eli­za­beth Grosz: “On­to­logy and Equ­
i­vo­ca­ti­on  : Der­ri­da’s Po­li­tics of Se­xu­al Dif­fe­ren­ce” (u knji­zi go­ri­zo­va­la ljud­ska po­na­ša­nja, i na kra­ju ljud­ske gru­
Nancy Hol­land, ed., Fe­mi­nist In­ter­pre­ta­ti­ons of Jac­qu­es Der­ pe, ljud­ski iden­ti­te­ti ili pro­ces iden­ti­fi­ka­ci­je. U tom
ri­da, Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity Press, 1997, pp. 73-101; smi­slu sam na po­čet­ku pri­čao o neo­p­hod­no­sti da se
rééd. in Sa­ge Ma­sters of Mo­dern So­cial Tho­ught, “Jac­qu­es Der­
ri­da”, Edi­ted by Chri­stop­her Nor­ris and Da­vid Ro­den, Sa­ge
„ra­si­zam” raz­mo­tri ne kao obje­kat od­re­đe­nog pro­ble­
Pu­bli­ca­ti­ons, Vo­lu­me IV, pp. 237-262), u kom ona raz­ma­tra ma na ko­ga se „objek­tiv­no” pri­me­nju­ju uni­ver­zal­ne
neo­p­hod­nu kom­bi­na­ci­ju (pre­ma nje­nom mi­šlje­nju) „ne­svo­ ka­te­go­ri­je, već kao kon­sti­tu­tiv­no pi­ta­nje ko­je ot­kri­va
dlji­ve spe­ci­fič­no­sti sva­kog po­la u od­no­su na dru­gi” i „pol­ne
dvo­smi­sle­ni od­nos fi­lo­zo­fi­je i an­tro­po­lo­gi­je, sme­šta­
neo­d­re­đe­no­sti” lič­nih iden­ti­te­ta ili se­be, osla­nja­ju­ći se na isti
lo­ci kod De­ri­de (kao i na još ne­ke pod­jed­na­ko va­žne). ju­ći fi­lo­zo­fi­ju na ras­kr­šće: ili raz­vi­ja esen­ci­ja­li­stič­ki

260
vîðeñjå

dis­kurs (što se mo­že ura­di­ti i u ime „po­sto­ja­nja”), ili sli­ke i pred­sta­ve o „čo­ve­ku” i nje­go­vim gra­ni­ca­ma
ne­pre­sta­no pre­i­spi­tu­je svo­ju mo­guć­nost i in­sti­tu­ci­o­ za­sta­re­va­ju ili pot­pu­no me­nja­ju zna­če­nje osta­je stal­
nal­nu sna­gu tu­ma­če­njem ka­pa­ci­te­ta ne­ljud­sko­sti ko­ no otvo­re­no, a vi­de­će­mo za ko­ji tre­nu­tak da ima­ju
ja po­sto­ji u sa­moj neo­d­re­đe­no­sti „ljud­skih” raz­li­ka. ne­ku od­re­đe­nu stvar­nu re­le­vant­nost. Pre­ma to­me,
enig­ma ko­ja ni­ka­da ne pre­sta­je da me zbu­nju­je je
– III – sle­de­ća: to je enig­ma, a ja još uvek ni­sam si­gu­ran,
Sa­da ću po­ku­ša­ti dru­ga­či­je da ge­ne­ra­li­zu­jem – mo­ram da pri­znam, do ko­je me­re nje­no pri­ka­zi­
ko­ri­sti­ću dru­ga­či­ji me­tod, uvek ću na še­mat­ski, alu­ va­nje kao ta­kve mo­že do­pri­ne­ti na­šem shva­ta­nju
zi­van na­čin na­pu­šta­ti na­iz­gled atem­po