You are on page 1of 26

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

Seminarski rad
(Matematika kartografija)

Modifikovana polikonusna projekcija za


meunarodnu kartu sveta 1:1000 000

Mentor: Kandidat:
Doc. Mirko Borisov, dipl. in. geod. Maja Nikoli O1 5/2014

Novi Sad, septembar 2015.


Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Zadatak

U projekciji za Meunarodnu kartu sveta u razmeru 1:1000 000 (MKS 1000) -


modifikovana prosta amerika polikonusna projekcija, sraunati podatke potrebne za
konstruisanje kartografske mree i potrebne pokazatelje razmera i deformacija.

Kartografsku mreu konstruisati u glavnom razmeru R = 1:3000 000. Sraunate elemente


predstaviti tabelarno i grafiki - pokazatelje razmera i deformacija.

Za dimenzije lista karte, koristiti sledee elemente:

a) Elipsoid WGS 84:


- velika poluosa a = 6378137.000 m
- spljotenost f = 1/298.25722357, odnosno 0.00335281066474.

b) Elipsoidni trapez:

1= 56 00 00" 1= 24 00 00"
2= 60 00 00" 2= 30 00 00"

1
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Sadraj

1. Uvod.........................................................................................................................................3

2. Polukonusne projekcije............................................................................................................4

2.1 Prosta amerika polukonusna projekcija...........................................................................5

2.2 Modifikovana polukonusna projekcija..............................................................................7

3. Matematika osnova MKS.......................................................................................................9

3.1 Raunanje koordinata preseka koordinatnih linija za definisani list karte......................11

3.2 Konstruisanje kartografske mree...................................................................................14

4. Analiza rezultata.....................................................................................................................15


4.1 Promene razmera u zavisnosti od parametara i .................................................15


4.2 Deformacije uglova u zavisnosti od parametara i .............................................18

5. Zakljuak................................................................................................................................19

6. Literatura................................................................................................................................20

Prilog 1 MatLab kod za raunanje koordinata kartografske mree

Prilog 2 Kartografsk mrea

2
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

1. Uvod

Matematika kartografija bavi se izuavanjem matematike osnove karte. Sutinski deo


matematike osnove obuhvata geodetsku i kartografsku osnovu, odnosno geometrijske zakone i
svojstva kartografskog preslikavanja geoprostorne stvarnosti u odgovarajuoj razmeri [1].
Kartografska projekcija je nain preslikavanja taaka sa povri elipsoida ili lopte na ravan. Danas
se u praksi upotrebljava nekoliko stotina kartografskih projekcija [2].

U naoj slubenoj kartografiji primenjuju se najee dve grupe kartografskih projekcija,


cilindrine i konusne. Cilindrine kartografske projekcije se vie primenjuju za premer i
kartiranje u krupnijoj razmeri (topografske karte), a konusne kartografske projekcije za karte u
sitnijoj razmeri (pregledne i tematske) [3].

Smisao kartografskog preslikavanja je definisanje poloaja taaka i linija u ravni. Teei


najprostijem izgledu kartografske mree, a u zavisnosti od orijentacije mree na elipsoidu,
preslikavaju se linije meridijana i paralela (normalna, prava orijentacija) ili linije vertikala I
almukantarata (poprena i kosa orijentacija) i njihove presene take. Prema tome, moe se rei
da je kartografska projekcija slika u ravni izabrane koordinatne mree na elipsoidu, odnosno
najee slika meridijana i paralela u ravni [4].

Predmet ovog rada je modifikovana polikonusna projekcija za Meunarodnu kartu sveta u


razmeri 1:1000 000.

Cilj je primena na konkretnom primeru i analiza dobijenih rezultata.

Modifikovana polikonusna projekcija za Meunarodnu kartu sveta nastaje modifikacijom


proste amerike polikonusne projekcije. Modifikacija se ogleda u tome da je razmer na
meridijanima 2 od srednjeg meridijana jednak jedinici, dok je kod amerike polikonusne
projekcije razmer du srednjeg meridijana jednak jedinici [5]. Modifikovana polikonusna
projekcija pripada grupi uslovnih projekcija.

3
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

2. Polukonusne projekcije

Polikonusne projekcije su projekcije koje nisu niti konformne niti ekvivalentne. Meutim,
du jednog, centralnog meridijana, postoji ouvanost kako uglova, tako i povrina. Svaka od
paralela se preslikava bez deformacija, odnosno postaje dodirna, tako da se projiciranje ne vri
na jedan, ve na vie konusa [5]. Sa druge strane, meridijani su produeni razliitim iznosima,
kako bi se ukrstili sa svakom od paralela na tanim pozicijama, du paralela, tako da nijedna
paralela nije standardna, po pitanju konformnosti, osim na mestu gde se ona ukrta sa centralnom
meridijanom [6]. Kod pravih polikonusnih projekcija, ekvator i srednji meridijan se preslikavaju
kao prave linije. Svi ostali meridijani su krive linije koje su simetrine u odnosu na srednji
meridijan, dok su paralele lukovi ekscentrinih krugova, simetrini u odnosu na ekvator [5].

Slika 1 - Polukonusna kartografska projekcija

4
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Opte jednaine polukonusnih projekcija [1, 5]:

(1)

2.1 Prosta amerika polukonusna projekcija

Prosta polikonusna projekcija je predloena 1820. godine i sve do 1947. godine koriena u
SAD za dravni premer i izradu karata krupnih i srednjih razmera po meridijanskim zonama
irine [7].
U pitanju je uslovna projekcija kod koje je razmer du srednjeg meridijana i du svih paralela
jednak jedinici (nema deformacija). Izokole razmera povrina i maksimalnih deformacija uglova
imaju oblik blago zakrivljenih linija, koje se proteu priblino paralelno srednjem meridijanu.
Srednji meridijan je prava linija, paralele su lukovi ekscentrinih krugova upravni na srednji
meridijan.
Poluprenici paralela u projekciji jednaki su izvodnicama tangirajuih konusa, raunaju se
po formuli:
=Nctg
(2)

Kako je n = 1, na osnovu jednaina (1), moe se napisati:

r Ncos
n= =
Nctg

5
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

=sin
Integracijom se dobija: (3)

Centar tangirajue paralele zadate irine odreuje se pomou veliine . S obzirom da je


razmer na srednjem meridijanu jednak jedinici, jednaina ima oblik:

(4)

Gde su:

S0 duina meridijanskog luka od ekvatora do paralale sa irinom ;

Ni ctg radijus paralele u projekciji.

Izrazi za pravougle coordinate X i Y , na osnovu jednaina (1), (3) i (4) imaju sledei oblik:

Opte jednaine proste amerike polikonusne projekcije elipsoida [5]: (5)

Prosta (amerika) polikonusna projekcija je najpodesnija za prikazivanje teritorija koje se


proteu u pravcu meridijana. Na velikim rastojanjima u odnosu na srednji meridijan, deformacije
dostiu dosta velike iznose. Primenjuje se kod sastavljanja sitnorazmernih karata velikih
teritorija ili za izradu krupnorazmernih karata malih teritorija (u tom sluaju se teritorija deli na
uske meridijanske zone i za svaki od njih se usvaja poseban sistem pravouglih koordinata, pri
emu se za apcisnu osu uzima projekcija srednjeg meridijana [5].

6
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

2.2 Modifikovana polukonusna projekcija

Kada je u pitanju kartografisanje relativno malih teritorija (protezanje do 6 oko srednjeg

meridijana), primenjuju se pribline jednaine za male duine. Ukoliko se smatra da je u

x y
jednainama za i mala veliina prvog reda, u tom sluaju se moe izvriti razvijanje u

cos ( sin) sin ( sin)


Tajlorov red sledeih veliina: i , uzimajui u obzir lanove

zakljuno sa petim redom [5].


2 2 4 4
sin cos
cos ( sin )=1 + ..
2 24

3 3 5 5
sin cos
sin ( sin ) = sin + ..
6 120

Pravougle koordinate poprimaju sledei oblik [5]:


2 4 3
N N sin cos
x=S0 + sin cos +.. (6)
2 24

3 5
N N
y=Ncos sin2 cos+ sin 4 cos+.. (7)
6 120

Prethodno definisane jednaine se uzimaju za sluaj kada je 6 [5]

Za sluaj 3 , lanovi sa 4 i 5 se mogu zanemariti, pa e jednaine za x


i
y
biti [5]:
N 2
x=S0 + sincos , (8)
2

7
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014



gde je S o - duina meridijanskog luka od ekvatora do paralele sa geografskom irinom
N 3 2
y=Ncos sin cos (9)
6

Ostale jednaine sistema se dobijaju preko sledeih izraza [5]:


3
tg = sincos 2 (10)
6


Ukoliko vrednost se izrazi u sekundama, a vrednost u stepenima, pritom se uzme u
obzir:
}
}} over {{6} ^ {=0,183

(11)
dobija se sledei izraz [5]:
} = - {0,183} ^ {3} sin {cos} ^ {2}

(12)
Jednaina razmera u pravcu meridijana bie [5]:
2
m=1+ cos 2 (13)
2


Ako se vrednost izrazi u stepenima, a imajui u vidu i sledeu jednainu [5]:
1
=0,0001523,
2 2

(14)
dobija se definitivan izraz za razmer u pravcu meridijana:
m=1+0,0001523 2 cos 2 (15)

Ukoliko se uzme pretpostavka da je mrea meridijana i paralela praktino ortogonalna, i ukoliko

n=1,
se u obzir uzme uslov projekcije, gde je moe se sa dovoljnom tanou uzeti da je

m=a b=n=1 a b
i , gde su - najvei, a - najmanji iznos razmera linijskih elemenata

[5]. Konaan izraz za deformaciju ugla, uzimajui u obzir sve do sada navedeno, kao i same

8
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014


uslove i pretpostavke vezane za ovu projekciju, uvrtavanjem vrednosti u minutima, a

u stepenima, glasi [5]:


' ' 2 2
=0,524 cos (16)

x y
Ukoliko se izvri uporeivanje dobijenih pravouglih koordinata i , preko jednaina (8)

i (9) sa jednainama za pravougle koordinate kod Gaus-Krigerove projekcije, moe se izvesti


zakljuak da su razlike ordinata veoma male, odnosno, da postoji velika podudarnost vrednosti
pravouglih koordinata. Prethodno definisana injenica omoguuju da se kartografska mrea za
prostu polikonusnu projekciju moe konstruisati i na osnovu koordinata u Gaus-Krigerovoj
projekciji [5].

3. Matematika osnova MKS

9
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

U Bernu 1891.godine, prihvaen je predlog austrijskog geografa Albrehta Penka o izradi


Meunarodne karte sveta (MKS) u razmeri 1:1000 000.
Odran je niz meunarodnih savetovanja i kongresa na kojima su usaglaavana miljenja i
utvrena pravila izrade, sa ciljem da se obezbede: jedinstven sadraj, uslovni znaci i jedinstvena
podela na listove, ista projekcija i nomenklatura. Najznaajnije su meunarodne konferencije odrane
u Londonu 1909. godine, Parizu 1913. godine i Bonu 1962. godine [5].
Meridijani kod ove projekcije se preslikavaju kao prave linije, pri emu se dva meridijana (

2 istono i zapadno od definisanog srednjeg meridijana kartografske teritorije) preslikavaju

bez deformacija, ovo vai sa oblast koja se nalazi izmeu 60 N i 60 S geografske irine.


Za oblast izmeu 60 i 76 severne, odnosno june geografske irine, bez deformacija se


preslikavaju meridijani udaljeni 4 istono i zapadno od srednjeg meridijana, dok za oblast

izmeu 76 i 84 severne, odnosno june geografske irine, ova vrednost rastojanja od

srednjeg meridijana iznosi 8 .Gornja i donja paralela svakog lista je ekscentrini deo luka, sa

centrom na produetku srednjeg meridijana, koji se konstruie pomou radijusa [6]:


=N ctg
,
(17)
gde je:
a
N=
1e 2 sin 2
(18)

Razmeri du krajnjih paralela jednaki su jedinici, odnosno, jednaki su glavnom razmeru,


tako da na krajnjim paralelama nema deformacija duina. Srednji meridijan u projekciji je krai

s
za malu veliinu od njegove stvarne duine, na elipsoidu. Kartografska mrea se rauna


za svaki 1 kako po duini, tako i po irini [5].

10
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Pravougle koordinate presenih taaka kartografske mree se definiu preko sledeih


izraza [5]:
x=Nctg [ 1cos ( sin ) ] (19)
y=Nctg sin ( sin)

(20)
U praksi se, umesto izraza (19) i (20), koriste izrazi za male duine
2 2
x= r sin= N sin cos (21)
2 2
2 2

(
y=r 1

6 )
(
sin2 =N cos 1 sin 2 , (22)
6 )
u kojima su sadrani samo lanovi koji obezbeuju tanost dovoljnu za potrebe praktine
geodezije [5].
Prilikom pokuaja predstavljanja fizike povrine Zemlje, uglavnom se koristi figura
(sfera ili neka vrsta elipsoida) kao njena najbolja aproksimacija. Pitanje je koji od oblika e se
iskoristiti u postupku pripreme geografske karte, a koji zavisi od nekoliko uslova. Primer koji su
predstavili naunici M. Borisov et al. se sastoji od rezultata prorauna u vezi sa sferom i

elipsoidom, sa duinom luka od 1 na 44 paraleli i duinom meridijanskog luka od 1


izmeu 44 i 45 [1].

Matematika osnova karte se definie preko sledeih parametara [5]:



veliina listova - svaki list zahvata povrinu od 4 po irini i 6 po duini. Na

irinama veim od 60 mogu se spajati zajedno po dva lista i vie listova, tako da


dobijeni listovi imaju po duini 12 , 18 itd,

okvir, nomenklatura i naziv listova listovi moraju biti ogranieni meridijanima, koji su

meusobno udaljeni za 6 gledano u odnosu na Griniki meridijan, i paralelama, koje

11
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014


su meusobno udaljene 4 , gledano u odnosu na ekvator. etvorostepene zone

ograniene paralelama, obeleavaju se slovom latinike abecede, od A do V, poev od



ekvatora u obe strane do 88 irine. Kruno podruje sa centrom u polovima,

ogranieno 88 paralelom, obeleava se slovom Z. Kolone irine od 6 po duini

obeleavaju se od 1 do 60, idui od zapada prema istoku, poevi od meridijana koji je


postavljen dijametralno u odnosu na Griniki meridijan,

za severnu poluloptu ispred slova koje oznaava zonu, stavlja se na svakom listu slovo N,

meridijani i paralele se prikazuju za svaki stepen,

meridijani se moraju prikazati kao prave linije, a paralele kao delovi krunih lukova.

3.1 Raunanje koordinata preseka koordinatnih linija za definisani list


karte

Uvidom u postavljeni zadatak, zakljuuje se da je list ogranien dvema paralelama, koje su na

meusobnom razmaku od 4 , a to su paralele sa geografskim irinama od 56 i 60 .

Severna paralela je ona kojoj odgovara geografska irina od 60 , a juna ona sa 56 .

12
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014


Takoe, list je ogranien i sa dva meridijana koji su na meusobnom rastojanju od 6 , kojima


odgovaraju geografske duine od 24 i 30 .

NN NS
Najpre je potrebno da se sraunaju vrednosti poluprenika po prvom vertikalu, i , za

1 2
severnu i junu paralelu,prema sledeem izrazu, kao i vrednosti i :

a
NN=
1e 2 sin 2 2 , za severnu paralelu, odnosno:
a
NS=
1e2 sin2 1 , za junu paralelu, gde su vrednosti sledee:

a=6378137.000
m,

1
f= =0.00335281066474
298.25722357 ,

(23)
b=a ( 1f ) ,

(24)
(a 2b2 )
e 2=
a2

(25)
N =N N ctg 2
, za severnu paralelu, odnosno:

S =N N ctg 1
, za junu paralelu, gde je:

}
'
1=56 00 00

}
2=60 00' 00

13
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

}
1=24 00' 00

}
2=30 00' 00

Primenom prethodno definisanih izraza, dobijene su sledee vrednosti u tabeli broj 2:

tabela 1

Kartografska mrea se rauna za svaki 1 geografske duine. Srednji meridijan odgovara

meridijanu sa geografskom duinom od =27 , poto je list ogranien meridijanima od


24 i 30 . U ovom sluaju zakljuujemo da je =3 , odnosno bie

=0 , 1 , 2 ,3 . Uzimajui prethodne injenice u obzir, kao i injenicu da je ovako

definisana kartografska mrea simetrina gledano u odnosu na srednji meridijan sa obe strane,
potrebno je odrediti za svaku od paralela niz taaka samo na jednoj strani. Vrednosti polarnog


ugla se odreuje za svaku vrednost prema sledeem izrazu:

= sin ,

(26)
pa se na osnovu prethodno iskazanog, dobijaju sledee vrednosti:

tabela 2

14
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Konstruisanje mree meridijana i paralela na svakom pojedinom listu MKS sprovodi se na


osnovu pravouglih koordinata karakteristinih (presenih) taaka i to samo za severnu i junu
paralelu, po sledeim formulama [3]:
x=Nctg [ 1cos ( sin ) ]

y=Nctg sin ( sin) ,

na osnovu ega su se dobile pravougle koordinate presenih taaka meridijana i severne i june

x y
paralele (ukupno 8 parova i koordinata):

tabela 3

Kako bi se dobile definitivne koordinate koje su pritom izraene u jednom, zajednikom sistemu
(za njegov poetak se uzima taka preseka june paralele sa srednjim meridijanom), neophodno

H
je poznavati duinu srednjeg meridijana u projekciji , visina lista karte [3].Raunanje

H
veliine se rauna preko sledeeg izraza:

H=S S
,

(27)

S
gde je: - prava duina (na elipsoidu) lika meridijana od 4 u kilometrima
S
- iznos skraivanja meridijanskog luka, koji se rauna kao:
S=0,2366 cos 2 m

(28)
m =(1+ 2 )/2
(29)
Duina meridijanskog luka se dobija preko sledeeg izraza:

15
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

A B C D
( 21 ) ( sin2 2sin 2 1 ) + ( sin 4 2 sin 4 1 ) ( sin 6 2sin 6 1 ) +
2 4 6
2
S=a ( 1e )

(30)
A ,B,C D
pri emu su izrazi za proraun koeficijenata i definisani u samom Matlab kodu,

u sastavu priloga ovog seminarskog rada. Konane vrednosti su date u sledeoj tabeli:

tabela 4

H
Vrednost je potrebno dodati apcisnim vrednostima taaka koje se nalaze na severnoj

paraleli, kako bi se dobile koordinate taaka u zajednikom koordinatnom sistemu. Konaan

H
izgled dobijenih koordinata, nakon dodavanje veliine apcisnim vrednostima taaka na

severnoj paraleli je dat u sledeoj tabeli:

tabela 5

16
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

3.2 Konstruisanje kartografske mree

Poto su sraunate pravogule koordinate presenih taaka meridijana i paralela, raspolae se svim
podacima neophodnim za konstruisanje kartografske mree. Pomou sraunatih pravouglih
koordinata nanesu se nizovi taaka severne i june paralele. Nakon toga se vri meusobno spajanje
susednih taaka blago zakrivljenim linijama, ime su dobijeni prikazi june i severne paralele
odnosno prikazi krajnjih paralela. Meridijani se konstruiu spajanjem odgovarajuih taaka na
severnoj i junoj paraleli pravim linijama, spajaju se take koje imaju iste vrednosti geografskih

=56, =27 =60, =27


duina (Na primer: taka i sa takom ). Ostale paralele se

konstruiu na taj nain to se svaki od meridijana podeli na etiri jednaka dela i nakon toga dobijene
susedne take istih irina meusobno poveu blago zakrivljenim linijama.
Kada su sraunate pravougle koordinate svih presenih taaka meridijana i paralela, potrebno je
naneti take pomou koordinata. Nakon nanoenja taaka vri se meusobno spajanje taaka istih
geografskih irina blago zakrivljenim linijama, ime se dobijaju paralele. Meridijani se konstruiu
spajanjem susednih taaka istih geografskih duina.
U prvom sluaju, pravougle koordinate presenih taaka meridijana i paralela koje se nalaze unutar
teritorije ograniene krajnjim paralelama odreuju se aproksimacijom. Dok se u drugom sluaju
pravougle koordinate svih taaka odreuju direktno pomou izvedenih formula.
Kartografska mrea je konstruisana u razmeri 1:3000 000, i data je u prilogu.

17
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

4. Analiza rezultata


4.1 Promene razmera u zavisnosti od parametara i

1) Promena deliminog razmera du meridijana

mm
Razmer du srednjeg meridijana, koji se obeleava sa , kao i razmer du ostalih meridijana

m,
se definiu preko sledeih izraza:

m=1+0,0001523 ( 24 ) cos 2 (31)

2
mm=10,0006092cos (32)

tabela 6

Na osnovu rezultata iz prethodne tabele moe se izvesti zakljuak da je evidentna promena


razmera, kako se ide od june prema severnoj paraleli, kao i promena razmera za svaki meridijan
pojedinano.

18
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

grafik 1 - prikaz promene deliminog razmera du meridijana. Na vertikalnoj osi su nanete vrednosti
razmera m du meridijana, dok su na horizontalnoj osi nanete vrednosti geografskih duina


Razmeri imaju vrednost 1 na meridijanima koji su 2 udaljeni od srednjeg meridijana (levo i

desno u odnosu na srednji meridijan), ime se dolazi do zakljuka da du ovih meridijana ne



postoji deformacija duina. Du meridijana koji su na 1 udaljeni od srednjeg meridijana

(levo i desno) razmer je manji od jedinice, a za meridijane koji su na 3 udaljeni od srednjeg

meridijana, ovaj razmer je vei od 1, prikazano na sledeem grafiku:


2) Promena deliminog razmera du paralela

Razmer du srednje paralele se odreuje na osnovu sledee jednaine:


2
nm =10,0001523

2 ( ) (33)

tabela 7

19
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Ranije je reeno da je razmer du krajnjih paralela jednak jedinici, odnosno jednak je glavnom
razmeru, tako da du krajnjih paralela nema deformacija duina, to je i prikazano na sledeem
grafiku:

grafik 2 - prikaz promene deliminog razmera du paralela. Posebni akcenat se dao na


srednju paralelu, sa vrednou od 58. Na vertikalnoj osi su nanete vrednosti razmera n
du paralela, dok su na horizontalnoj osi nanete vrednosti geografskih irina

3) Promena deliminog razmera povrina

p
Preko sledeih formula se vri izraunavanje deliminog razmera i razmera du srednjeg

meridijana:
p=1+0,0001523 ( 24 ) cos 2 (34)

2

( 2
) 2
pm=1+0,0001523 [ 4 cos ] (2) (35)

Vrednosti koje su sraunate pomou prethodno definisanih formula su date u sledeoj tabeli, a
grafiki prikaz je dat u grafiku 3:

tabela 8

20
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

grafik 3 - prikaz promene deliminog razmera povrina. Na vertikalnoj osi su nanete


vrednosti razmera p, dok su na horizontalnoj osi nanete vrednosti geografskih duina


4.2 Deformacije uglova u zavisnosti od parametara i

Deformacije uglova na severnoj i junoj krajnjoj paraleli se raunaju preko sledee formule:
'N ='S=0.52 ( 24 ) cos 2 , (36)
dok se deformacije uglova na srednjoj paraleli raunaju:
2
'
( 2
) 2
m 0.52[ 4 cos + ( )

2
] (37)

Preko prethodno definisanih formula dobijene su vrednosti (koje inae zavise i od geografske
irine i od geografske duine taaka) koje su prikazane u tabeli 10, a grafiki prikaz na grafiku
broj 4:

21
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

tabela 9

grafik 4 - prikaz grafika promene deformacije uglova.Na vertikalnoj osi su nanete vrednosti
deformacije uglova, dok su na horizontalnoj osi nanete vrednosti geografskih duina

5. Zakljuak

U ovom radu je obraena modifikovana polikonusna projekcija za Meunarodnu kartu


sveta u razmeri 1:1000 000.

Glavna karakteristika ove projekcije je to to je bazirana na meunarodnom dogovoru i


kao takva je jedinstvena u svetu. Glavni nedostatak modifikovane polikonusne projekcije je to
spada u grupu viegranih projekcija kod kojih se jednoznanost i neprekinutost funkcija za y i x
obezbeuje samo u okviru pojedinih listova karte. Kao posledica toga pri slaganju listova
zajedno javljaju se rascepi du meridijana ili paralela [8].

22
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

Za definisani list karte konstruisana je kartografska mrea i sraunati pokazatelji razmera


i deformacija uglova. Pravougle koordinate presenih taaka meridijana i paralela su odreene
aproksimacijom i direktno. S obzirom na razmeru oba naina daju adekvatne rezulate.

Poznato je da je razmer du meridijana koji su na 2 od srednjeg meridijana jednak


jedinici. Razmer du srednjeg meridijana je veoma blizak jedinici, deformacije imaju mali iznos.
=56
Razmer du srednjeg meridijana ima najmanju vrednost na geografskoj irini ,a
=60
najveu vrednost na geografskoj irini .

Razmer du krajnjih paralela jednak je jedinici, dok je razmer du srednje paralele manji
od jedinice.

Razmer povrina du srednjeg meridijana je veoma blizak jedinici. U takama preseka


krajnjih paralela i meridijana na udaljenosti od 2 srednjeg meridijana razmer povrina jednak
je jedinici.

U takama preseka krajnjih paralela sa meridijanima udaljenim 2 od srednjeg


meridijana nema deformacija uglova. Deformacije uglova du srednje paralele se poveavaju
udaljavanjem od srednjeg meridijana.

6. Literatura

[1] Borisov, M., Brankovi, R. (2012). Nova slubena kartografska projekcija Srbije.
Vojnotehniki glasnik. [online]. 60(1), 201-215. Dostupno na:
http://www.vtg.mod.gov.rs/arhiva/2012/vojnotehnicki-glasnik-1/17.-mirko-borisov.pdf
[pristupljeno 18. jun 2015].

23
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

[2] Lapaine, M., Kuvedi, A. (2007). O razvoju kartografskih projekcija. Cartography and
Geoinformation. [online]. 6 (izv. /spec.), 111-147. Dostupno na: http://hrcak.srce.hr/file/20112
[pristupljeno 19. jun 2015].

[3] Kartografske konusne projekcije i njihova primena u dravnoj kartografiji, Mirko


Borisov, Miro Govedarica, Vladimir Petrovi, Glasnik srpskog geografskog drutva, 2011.

[4] Aktuelni koordinatni i projekcioni sistemi, A. Ili, B.Milojkovi, Vojnogeografski institut,


2009

[5] Jovanovi, V. (1983). Matematika kartografija. Beograd: Vojnogeografski institut.

[6] John P. Snyder, Map Projections Used by the U.S. Geological Survey, 123-133, [pristupljeno 3.
jul 2015.]

[7] Sulji, A. (2013). Matematika kartografija, skripta. Dostupno na:


http://www.scribd.com/doc/179891366/KARTOGRAFIJA-I-pdf#scribd [pristupljeno 20. jun 2015].

[8] Borisov, M., Govedarica, M., Petrovi, V. (2011). Kartografske konusne projekcije i
njihova primena u dravnoj kartografiji. Glasnik Srpskog geografskog drutva. [online]. 91(4),
183-204. Dostupno na: http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-35931104183B [pristupljeno
20. jun 2015].

Prilog MatLab kod za raunanje koordinata kartografske mree


format longg

a = 6378137;
f = 1 / 298.25722357;
b = a*(1-f);
e2 = (a^2 - b^2) / a^2;

24
Matematika kartografija Maja Nikoli, O1 5/2014

fi1 = deg2rad(56);
fi2 = deg2rad(60);
fim = (fi1 + fi2) / 2;
lam1 = deg2rad(24);
lam2 = deg2rad(30);

A = 1 + (3 / 4) * e2 + (45 / 64) * e2 ^ 2 + (175 / 256) * e2 ^ 3;


B = (3 / 4) * e2 + (15 / 16) * e2 ^ 2 + (525 / 512) * e2 ^ 3;
C = (15 / 64) * e2 ^ 2 + (105 / 256) * e2 ^ 3;
D = (35 / 512) * e2 ^ 3;
Lm = a * (1 - e2)...
* (A * ( fi2 - fi1 ) ...
- (B / 2) * (sin(2 * fi2) - sin(2 * fi1)) ...
+ (C / 4) * (sin(4 * fi2) - sin(4 * fi1)) ...
- (D / 6) * (sin(6 * fi2) - sin(6 * fi1)));

dS = 0.0006092 * Lm * cos(fim) ^ 2;
S = Lm - dS;

N1 = a / sqrt(1 - e2 * sin(fi1)^2);
N2 = a / sqrt(1 - e2 * sin(fi2)^2);
ro1 = N1 * cot(fi1);
ro2 = N2 * cot(fi2);
dl = 0:3;
delta1 = zeros(4,1);
delta2 = zeros(4,1);
f = fopen('Koordinate.txt','w');
for i = 1:4
delta1(i) = deg2rad(dl(i)) * sin(fi1);
x1(i) = ro1 - ro1 * cos(delta1(i));
y1(i) = ro1 * sin(delta1(i));
delta2(i) = deg2rad(dl(i)) * sin(fi2);
x2(i) = S + ro2 - ro2 * cos(delta2(i));
y2(i) = ro2 * sin(delta2(i));
end

delta1 = degrees2dms(rad2deg(delta1))
delta2 = degrees2dms(rad2deg(delta2))

fprintf(f,'%f,%f,%d\n',[y',x',zeros(16,1)]');
fclose(f);

25