You are on page 1of 13

Ekonomski fakultet

Univerzitet u Kragujevcu

ANALIZA IZVETAJA O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA


Prof. dr Predrag Stani

1. Sutina i informaciona osnova izvetaja o tokovima finansijskih


sredstava

Aktivnost preduzea se moe zamisliti kao neprestani tok sredstava na relaciji gotovina -
gotovina. Proces aktivnosti zapoinje izdavanjem gotovine i njenim pretvaranjem u
nenovana sredstva (faktore proizvodnje), koja se na kraju procesa prodajom proizvoda ili
usluga konvertuju u novu gotovinu. U tom kontekstu nenovana sredstva (stalna imovina,
zalihe, potraivanja i sl.) mogu se smatrati samo neophodnim tranzitornim stanicama na putu
od izdavanja novca za pribavljanje materijalnih elemenata procesa aktivnosti do primanja
novca od realizacije uinaka (gotovih proizvoda) te aktivnosti.

Za upravljanje finansijama preduzea, od velike vanosti je kontrola i upravljanje tokovima


gotovine sa ciljem da prilivi obezbede normalnu novanu reprodukciju utroenih poslovnih
sredstava i isplatu dospelih obaveza o rokovima dospea. Permanentan uvid u tokove
gotovine omoguava iznalaenje alternativa za saniranje eventualnih deficita ili upotrebu
suficita gotovine za finansiranje rasta i razvoja preduzea ili otplatu dugova. Bez obzira na
vanost kontrole i upravljanja tokovima gotovine, tradicionalni finansijski izvetaji (bilans
stanja i bilans uspeha), zbog obraunske osnove na kojoj se sastavljaju, ne pruaju relevantne
informacije za te aktivnosti.

Naime, bilans uspeha efekte aktivnosti obuhvata na obraunskoj osnovi i izraava ih kao
razliku prihoda i rashoda alociranih na odgovarajui obraunski period. Zbog manjeg ili
veeg nepodudaranja prihoda i priliva, odnosno rashoda i odliva novca za odreeni period,
obino, rezultat (dobitak) iskazan u bilansu uspeha (relacija prihodi i rashodi) ne odgovara
rezultatu utvrenom na gotovinskoj osnovi (relacija prilivi i odlivi gotovine). Zato, u praksi
nisu retke situacije da preduzea, i pored visokog neto dobitka iskazanog u bilansu uspeha,
imaju smanjenje salda gotovine i probleme u odravanju tekue likvidnosti. injenica je i da
mnoga znaajna primanja i izdavanja novca tokom obraunskog perioda ne tangiraju bilans
uspeha (npr. krediti, prodaja stalne imovine).

Prema tome, za upravljanje tokovima gotovine neophodno je rezultat utvren na obraunskoj


osnovi (u bilansu uspeha) podesiti tako da aproksimira neto prilivu gotovine po osnovu
procesa aktivnosti (prodaje). Upravo su za te potrebe tokom XX veka razvijeni izvetaji o
tokovima sredstava, kao pokuaj da se premosti razlika izmeu obraunskog i gotovinskog
rezultata aktivnosti. Za razliku od bilansa stanja i uspeha kao direktnog produkta zakljuka
poslovnih knjiga za odreeni period, izvetaj o tokovima sredstava se dobija rearaniranjem
podataka sadranih u finansijskim izvetajima. Cilj izvetaja o tokovima je da prui dodatan
uvid u izvore i upotrebu sredstava tokom posmatranog perioda.

Logika izvetaja o tokovima polazi od injenice da svaka upotreba sredstava (ulaganja) mora
imati odgovarajui izvor. Metodoloki, izvetaj o tokovima finansijskih sredstava se dobija
analizom stanja pojedinanih pozicija imovine, obaveza i kapitala u dve vremenske take.
Uobiajeno se to sprovodi poreenjem stanja u dva sukcesivna bilansa stanja (sa poetka i
kraja odreenog obraunskog perioda). Naime, statina slika imovine i obaveza preduzea,

1
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

koju prua bilans stanja u odreenom trenutku (01.01.) se pod uticajem niza poslovnih
operacija neprestano menja, a rezultat svih tih promena se objektivizira u bilansu stanja na
kraju posmatranog perioda (31.12.).

Poreenjem istovrsnih pozicija u dva sukcesivna bilansa stanja (sa kraja i poetka
obraunskog perioda) moe se utvrditi da je iznos pojedinih (ili svih) pozicija na kraju
perioda u odnosu na iste pozicije na poetku perioda promenjen. Te razlike predstavljaju neto
efekat poslovnih transakcija koje su se u odreenom periodu dogodile u preduzeu.
Izvlaenjem razlika po svim istovrsnim pozicijama, koje mogu znaiti poveanje (+) ili
smanjenje (-) krajnjeg stanja konkretne pozicije u odnosu na poetno stanje, i njihovim
pogodnim rearaniranjem moe se kreirati izvetaj o tokovima finansijskih sredstava. Taj
izvetaj omoguava analitiku rekonstrukciju pravaca i vrednosti tokova finansijskih
sredstava u posmatranom periodu (omeenom sa dva sukcesivna bilansa stanja). U naelu,
tokovi mogu ii u dva pravca:
pribavljanja (izvora) finansijskih sredstava
korienja (upotrebe) finansijskih sredstava

Metodoloki se postupak kreiranja izvetaja o tokovima finansijskih sredstava, u najoptijem


smislu, moe predstaviti na sledei nain (Slika 1):

Bilans stanja Bilans stanja


01.01.t.g 31.12. t.g.
Razlike istovrsnih
pozicija (+ ili )

Izvori: Upotrebe:
poveanja pozicija pasive poveanja pozicija aktive
smanjenja pozicija aktive smanjenja pozicija pasive

Izvetaj o tokovima finansijskih sredstava


(01.01. - 31.12. t.g.)

Za sastavljanje izvetaja o tokovima sredstava je neophodno, najpre, utvrditi razlike


istovrsnih bilansnih pozicija (poveanje ili smanjenje krajnjih stanja u odnosu na poetna).
Utvrene razlike se na izvore i upotrebu finansijskih sredstava klasifikuju na sledei nain:
sva smanjenja pozicija aktive i poveanja pozicija pasive se klasifikuju kao
pribavljanja (izvori) finansijskih sredstava a
sva poveanja pozicija aktive i sva smanjenja pozicija pasive se klasifikuju kao
korienje (upotreba) finansijskih sredstava.

Pojam finansijskih sredstava u literaturi, zakonodavstvu i svakodnevnici nije jasno odreen.


Pod tim pojmom se podrazumevaju ukupna poslovna sredstva, obrtna sredstva, likvidna
sredstva, neto obrtna sredstva, gotovina itd. U skladu sa tim, izvetaj o tokovima finansijskih
sredstava nema opteprihvaenu i standardizovanu formu. Zato emo se ograniiti na dva
najee koriena, i to:
izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava i
izvetaj o tokovima gotovine.

2
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

Radi ilustracije metodologije sainjavanja izvetaja o tokovima finansijskih sredstava,


posluiemo se bilansima stanja i uspeha datim u narednom primeru (Tabela 1 i 2).

Primer
Akcionarsko drutvo XYZ je u prethodnoj poslovnoj godini raspolagalo imovinom i izvorima koji su iskazani u
finansijskim izvetajima (bilansu stanja na kraju i poetku poslovne godine):

Tabela 1. Bilans stanja (u 000 RSD)


Klasifikovanje
Aktiva 01.01. 31.12. Razlike Izvori Upotreba
Gotovina 300 478 178 178
Kratkorone hartije od vrednosti 200 600 400 400
Potraivanja od kupaca 500 400 -100 100
Zalihe 900 600 -300 300
Obrtna imovina 1.900 2.078 178
Nekretnine, postrojenja i oprema 800 1.000 200
Nematerijalna ulaganja 200 200 0
Stalna imovina 1.000 1.200 200 200
Ukupna aktiva 2.900 3.278 378
Pasiva
Obaveze iz poslovanja (dobavljai) 700 600 -100 100
Ukalkulisane obaveze 200 100 -100 100
Kratkorone finansijske obaveze 500 700 200 200
Kratkorone obaveze 1.400 1.400 0
Dugoroni krediti 400 600 200 200
Ukupne obaveze 1.800 2.000 200
Obine akcije 300 300 0
Preferencijalne akcije 120 120 0
Kapitalni dobitak 180 180 0
Nerasporeeni dobitak 500 678 178 178
Kapital 1.100 1.278 178
Ukupna pasiva 2.900 3.278 378 1.078 1.078

U periodu od 01.01. do 31.12. prethodne godine, kompanija XYZ je ostvarila sledei finansijski rezultat:

Tabela 2. Bilans uspeha (u 000 RSD)


Naziv pozicije Iznos
Neto prihod od prodaje 1.700
Cena kotanja prodatih proizvoda 1.000
Bruto dobitak 700
Amortizacija 100
Trokovi prodaje 80
Trokovi uprave 150
Poslovni dobitak 370
Kamata 70
Dobitak pre oporezivanja 300
Porez na dobitak (10%) 30
Neto dobitak 270
Dividende 92
Akumulirani dobitak 178

Dopunski podaci: Osnovni kapital preduzea je pribavljen prodajom preferencijalnih akcija (1.000 kom.
nominalne vrednosti od 120,00 RSD) i obinih akcija (3.000 kom. nominalne vrednosti od 100,00 RSD), koje su
prodate uz premiju (aio) iskazanu u poziciji Kapitalni dobitak. Odlukom o raspodeli, deo neto dobitka od
92.000 se isplauje u vidu preferencijalnih i obinih dividendi, a ostatak se reinvestira u proces aktivnosti.
Minimalno potrebni saldo gotovine iznosi 250.000 RSD.

3
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

Na bazi sagledavanja razlika svih istovrsnih pozicija aktive i pasive u dva sukcesivna bilansa
stanja (Tabela 1, kolona Razlike) i klasifikovanja tih razlika (Tabela 1, kolone Izvori i
Upotreba), mogue je rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih poslovnih sredstava
u periodu omeenom datim bilansima. Klasifikovanje razlika i sastavljanje izvetaja o
tokovima ukupnih poslovnih sredstava ematizovano je na Slici 2.

Slika 2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava


Rauni aktive Rauni kapitala i obaveza

Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava


Izvori Upotrebe
(primanja) (izdavanja)

Korienjem podataka o izvorima i upotrebama ukupnih poslovnih sredstava iz Tabele 1


(kolone Izvori i Upotreba), u skladu sa pravilima utvrenim Slikom 2, sastavljen je Izvetaj o
tokovima ukupnih poslovnih sredstava (Tabela 3).

Tabela 3. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (u 000 din.)


Izvori Upotreba
Potraivanja od kupaca 100 Gotovina 178
Zaliha 300 Kratkorone hartije od vrednosti 400
Kratkorone finansijske obaveze 200 Stalna imovina - Sadanja vrednost 200
Dugoroni dugovi 200 Obaveze iz poslovanja (dobavljai) 100
Nerasporeeni dobitak 178 Ukalkulisane obaveze 100
978 978

Ovako sastavljeni izvetaj se analizira u kontekstu horizontalnih pravila finansiranja,


odnosno rone usklaenosti izvora i upotreba finansijskih sredstava. Oigledno je da su
raspoloivi dugoroni izvori od ukupno 378.000 din. (poveanje dugoronog kredita
200.000 i nerasporeeni dobitak 178.000) bili dovoljni da pokriju dugorone upotrebe od
200.000 din. (poveanje stalne imovine sadanja vrednost), kao i stalno potrebna obrtna
sredstva koja e nova stalna imovina neminovno zahtevati, a koja bi trebalo finansirati iz
dugoronih izvora.

Kao osnovna slabost ovako sainjenog izvetaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
istie se injenica da izraava samo neto efekte poslovnih transakcija na bilansne pozicije,
odnosno da ne uspeva da iskae sve raspoloive izvore i upotrebe u posmatranom periodu.
Naime, izvor po osnovu nerasporeenog dobitka (178.000) je realno vei (iskazani neto
dobitak u bilansu uspeha je iznosio 270.000 din.). Takoe, amortizacija kao tipian
negotovinski rashod kroz ovakav izvetaj nije iskazana na strani izvora. Iz tih razloga se
ovakav izvetaj u praksi obino proiruje relevantnim podacima iz bilansa uspeha, odnosno
utvrivanjem Sredstava pribavljenih aktivnou kao izvora.

4
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

Sredstva pribavljena aktivnou predstavljaju zbir ukupnog neto dobitka i amortizacije iz


bilansa uspeha.
Ukupan neto dobitak iz bilansa uspeha, kao priliv kvalitetnih (trajnih) izvora
prikazuje se u Izvetaju kao priliv sredstava iz poslovanja (258.000), a njegov
raspodeljeni deo (dividende u iznosu od 92.000 din.) kao upotreba.
Amortizacija u raunovodstvenom smislu predstavlja troak jer rezultira iz potrebe da
se jednom uinjen izdatak za nabavku stalne imovine alocira na ukupni period njenog
korienja, kako bi se to tanije utvrdio finansijski rezultat perioda. U finansijskom
smislu amortizacija ne podrazumeva periodino izdavanje novca (sredstva su
dobavljaima isplaena u momentu nabavke) i ostaje na raspolaganju kao interno
kreirani izvor sredstava za alternativne upotrebe u preduzeu. To je najlake uoiti u
situaciji kad je neto dobitak = 0, kada pozicija gotovina raste za iznos obraunatih
trokova amortizacije (konverzija stalne imovine u obrtnu). Raunanje sa
amortizacijom kao izvorom sredstava podrazumeva, radi izbegavanja njenog
dvostrukog uzimanja u obraun tokova, da se na strani upotrebe sredstava iskae
bruto promena na stalnoj imovini:

Tablea 4. Obraun bruto promene na stalnoj imovini (u 000 din.)


Amortizacija 100
+ Stalna imovina sadanja vrednost na kraju perioda + 1200
Stalna imovina sadanja vrednost na poetku perioda - 1000
Bruto promena na Stalnoj imovini 300

Unoenjem ovih korekcija u Tabelu 3 dolazi se do izvetaja predstavljenog tabelom 5.

Tabela 5. Dopunjeni izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (u 000


din.)
Izvori Iznos Upotreba Iznos
Sredstva pribavljena aktivnou
Neto dobitak 270 Dividende 92
Amortizacija 100 Bruto promena Stalne imovine* 300
Potraivanja od kupaca 100 Gotovina 178
Zaliha 300 Kratkorone hartije od vrednosti 400
Kratkorone finansijske obaveze 200 Obaveze iz poslovanja (dobavljai) 100
Dugoroni krediti 200 Ukalkulisane obaveze 100
1.170 1.170

U kontekstu horizontalnih pravila finansiranja je oigledno da izvori iz aktivnosti (neto


dobitak i amortizacija) nisu bili dovoljni da pokriju bruto poveanje stalne imovine i isplatu
dividendi, to je bio razlog za poveanje dugoronog zaduivanja.

3. Izvetaj o tokovima gotovine


3.1. Kategorizacija novanih tokova preduzea
Jedinstveni tok priliva i odliva gotovine u preduzeu se, za analitike potrebe, u skladu sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardom 7 Izvetaj o tokovima gotovine (Statement
of Cash Flows), diferencira sa aspekta porekla na:
novane tokove iz poslovne aktivnosti,
novane tokove iz investicione aktivnosti i
novane tokove iz finansijske aktivnosti.

5
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

Novani tokovi iz poslovne aktivnosti (redovne i dopunske) preduzea tangiraju prihode i


rashode (bilans uspeha) za odreeni period, a razlika priliva i odliva gotovine iz poslovne
aktivnosti predstavlja neto gotovinski tok. Na tokove gotovine iz poslovne aktivnosti utiu i
tzv. bezgotovinski rauni koji ne podrazumevaju efektivno kretanje gotovine, ali indirektno
poveavaju ili smanjuju prilive i odlive gotovine. Tipian predstavnik tokova gotovine
nastalih po ovom osnovu su rashodi otpisivanja materijalne i nematerijalne stalne imovine
(amortizacija). Prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti bi se mogli ematizovati na
sledei nain:

Prilivi gotovine Odlivi gotovine


prilivi od avansa i prodaje proizvoda, robe i usluga, odlivi po osnovu avansa i isplate dobavljaa,
prilivi po osnovu razliitih prava (patenti, autorstvo odlivi po osnovu poveanja zaliha,
i sl.), provizija, naknada, premija, regresa, isplate kamate tokom obraunskog perioda
subvencija, isplate zarada, naknada i ostalih linih rashoda,
prilivi po osnovu smanjenja zaliha, isplate poreza na dobit, javnih prihoda (akcize,
prilivi po ugovorima iz poslovne i trgovinske PDV, carine i ostale dabine)
aktivnosti (kamate, rente i sl.),
prilivi po osnovu poveanja ostalih kratkoronih
potraivanja (premije, dotacije, subvencije,
zaposleni i ostali poslovni prihodi)
Bezgotovinski rauni
amortizacija materijalne i nematerijalne imovine, Bezgotovinski rauni
amortizacija prirodnih resursa, Smanjenje (amortizacija) premija kod hartija od
smanjenje (amortizacija) diskonta kod hartija od vrednosti
vrednosti.1

Novani tokovi iz investicione aktivnosti ine drugi segment izvetaja o tokovima gotovine.
Rezultat su promena vrednosti stalne imovine preduzea tokom posmatranog perioda. U
bilansnom smislu, stalnu imovinu preduzea mogu initi nekretnine, postrojenja i oprema,
nematerijalna ulaganja, dugoroni finansijski plasmani i ostale pozicije, iz ega proizilazi da
se tokovi po svakoj od ovih pozicija mogu posebno obuhvatiti i odvojeno analizirati. Prilivi i
odlivi gotovine iz investicione aktivnosti mogli bi se ematizovati na sledei nain:2

Prilivi gotovine Odlivi gotovine


prilivi od prodaje stalne imovine, kupovina stalne imovine,
prilivi (kapitalni dobitak) po osnovu prodaje kupovina dugoronih hartija od vrednosti ili
dugoronih finansijskih plasmana 3 (akcija ili udela u drugim preduzeima, osim plaanja za
obveznica drugih preduzea), osim prodaja za instrumente koji se smatraju gotovinskim
poslovne ili trgovake svrhe, ekvivalentima ili se dre za poslovne ili
naplate kamate i dividende iz aktivnosti investiranja, trgovake svrhe,
naplate po osnovu terminskih transakcija (opcije, isplate po osnovu terminskih transakcija (opcije,
fjuersi, swap ugovori), osim kad se ugovori prave fjuersi, swap ugovori), osim kad se ugovori
za poslovne ili trgovake svrhe ili se svrstavaju u prave za poslovne ili trgovake svrhe ili se
finansijske aktivnosti preduzea svrstavaju u finansijske aktivnosti preduzea.

1
Diskont ili premija na prodaji predstavljaju odstupanja trine cene odreene hartije od vrednosti u odnosu na
njenu nominalnu vrednost.
2
Videti Mikerevi dr D.: Izvetaj o novanom toku (komentar), Finrar 11/2002, SRR Republike Srpske, str. 17-
37.
3
Finansijska ulaganja (plasmani), kao deo stalne (postrojenjske) imovine, izraavaju dugorona novana
ulaganja u tua preduzea, bez namere ili mogunosti da se na dan bilansa pretvore u likvidna sredstva. U
finansijska ulaganja uglavnom se svrstavaju uea, hartije od vrednosti i dugoroni zajmovi. Cilj ovih ulaganja
nije pribavljanje odreenih dugoronih hartija od vrednosti radi njihove prodaje i zarade na razlici u ceni
(poslovne ili trgovake svrhe) ve je motivisano tenjom da se preko njih dugorono uestvuje u dobitku tuih
preduzea. Opirnije videti Rankovi dr J.: Teorija bilansa I, V proireno i potpuno preraeno izdanje,
Ekonomski fakultet Beograd, 1992., str. 350-353.
6
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

Na bazi ove eme jasno je da smanjenje bilo koje kategorije stalne imovine, nastalo po bilo
kom osnovu, predstavlja njenu konverziju u obrtnu imovinu, odnosno priliv gotovine u
gotovinski tok preduzea. Nasuprot tome, poveanje bilo koje kategorije stalne imovine
pretpostavlja upotrebu gotovine, odnosno odliv iz novanog toka po osnovu investicione
aktivnosti.
Novani tokovi iz finansijske aktivnosti preduzea ine poslednji segment izvetaja o
tokovima gotovine, koji obuhvata promene sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzea i
isplate obaveze u vezi sa kapitalom (npr. glavnica duga, dividende). Pri tome, vai opti stav
da svako poveanje trajnih izvora i pozajmljenog kapitala preduzea predstavlja izvore, a
otplata tih kategorija izvora, ukljuujui otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplatu
dividendi upotrebu gotovine. U ovaj segment izvetaja o tokovima se integriu i promene u
kratkoronim kreditima, pod uslovom da nisu obuhvaene kroz promene kratkoronih
obaveza u prvom segmentu izvetaja. Karakteristini prilivi i odlivi gotovine iz finansijske
aktivnosti mogli bi se ematizovati na sledei nain:

Prilivi gotovine Odlivi gotovine


prilivi od poveanja sopstvenog kapitala preduzea otkup sopstvenih akcija ili udela,
po osnovu prodaje emitovanih sopstvenih akcija i novane otplate glavnice duga (plaanje kamate po
drugih trajnih uloga, kreditima svrstava se u poslovnu aktivnost),
prilivi od novih zaduenja (obveznice, krediti) isplate vlasnicima trajnog kapitala preduzea
(neto priliv), (dividende),
prilivi od finansijskog lizinga. isplate po osnovu obaveza za finansijski lizing.

U Izvetaju o tokovima gotovine sastavljenom prema Meunarodnom raunovodstvenom


standardu 7, svaki od pomenutih tokova ini poseban segment. Svrha svakog segmenta je da
istakne prilive i odlive gotovine, odnosno neto novani tok (cash flow) proistekao iz
konkretne aktivnosti. Konsolidovanjem podataka iz svakog segmenta dolazi se do neto
poveanja ili smanjenja gotovine preduzea u posmatranom periodu, kao to je ilustrovano na
Slici 3.

Slika 3. Komponente novanog toka

Prilivi gotovine po osnovu Cash flow iz poslovne Odlivi gotovine po osnovu


redovne poslovne aktivnosti (operativne) aktivnosti redovne poslovne aktivnosti

+
Prodaja osnovnih sredstava
i dezinvestiranje Cash flow iz Kupovina osnovnih sredstava
investicione aktivnosti i dugorona ulaganja
dugoronih ulaganja
+
Prodaja hartija od vrednosti Cash flow iz Opoziv ili otkup sopstvenih
radi pribavljanja kapitala ili hartija od vrednosti i isplata
preuzimanje novih kredita finansijske aktivnosti dividendi
=
Neto poveanje
(smanjenje) cash flow

Neto poveanje (smanjenje) gotovine za analizirani period dodaje se na stanje gotovine sa


poetka perioda iz ega rezultira saldo gotovine na kraju perioda, koji je predmet finansijskog
upravljanja u smislu ulaganja vika gotovine iznad minimalno potrebnog salda ili pokrivanja
eventualnog deficita. To je razlog zbog koga se promene stanja gotovine i gotovinskih
ekvivalenata ne ukljuuje u novane tokove po osnovu aktivnosti.

7
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

3.2. Modaliteti izvetaja o tokovima gotovine

Za sastavljanje izvetaja o tokovima gotovine neophodnu informacionu osnovu ine:


sukcesivni bilansi stanja koji omeavaju analizirani period (bilansi stanja na poetku i
kraju analiziranog perioda),
bilans uspeha za analizirani period i
dopunski podaci (stanja pojedinih knjigovodstvenih rauna za prilive i odlive koje
nije mogue identifikovati na bazi bilansa stanja i bilansa uspeha).
Na bazi informacija sadranih u razlikama pozicija bilansa stanja na kraju u odnosu na
poetak perioda mogue je identifikovati novane tokove i kategorisati ih prema
aktivnostima iz kojih su proistekle na poslovne, investicione i finansijske.

U zavisnosti od naina iskazivanja tokova iz poslovne aktivnosti, u praksi egzistiraju dve


varijante (metode sastavljanja) izvetaja o tokovima gotovine, i to:
direktna i
indirektna metoda.
Direktna metoda polazi od celine poslovnih prihoda i rashoda iz bilansa uspeha, koje
postepenom korekcijom svodi na tok priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Indirektna
metoda u iskazivanju tokova gotovine iz poslovne aktivnosti polazi od neto ili
nerasporeenog dobitka kome dodaje rashode iz bilansa uspeha koji nisu zahtevali odlive
gotovine (kao direktno poveanje gotovinskog toka). Operiui manje-vie istim veliinama,
obe metode iskazivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti rezultiraju istim iznosom neto
novanog toka iz poslovne aktivnosti. Budui da direktna i indirektna metoda na isti nain
iskazuju novane tokove iz investicione i finansijske aktivnosti to ukupan neto novani tok
preduzea za odreeni period mora biti identian, nezavisno od varijante iskazivanja tokova
gotovine iz poslovne aktivnosti. Radi ilustracije metodologije sainjavanja izvetaja o
tokovima gotovine posluiemo se bilansima stanja i uspeha datim u Tabelama 1 i 2.

3.2.1. Izvetaj o tokovima gotovine prema direktnoj metodi

Direktna metoda izvetaja o tokovima gotovine, u segmentu tokova iz poslovne aktivnosti,


tei da iskae glavne vrste bruto priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Zasniva se na
prevoenju (korekciji) prihoda i rashoda (obraunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha na
prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti. Osnov za korekciju pojedinih bilansno iskazanih
prihoda i rashoda za odreeni period ine promene na korespondentnim pozicijama obrtnih
sredstava i kratkoronih obaveza. Razlike krajnjeg stanja u odnosu na stanje sa poetka
analiziranog perioda, na odgovarajuim pozicijama obrtne imovine i kratkoronih obaveza,
koriguju prihode i rashode perioda prema sledeoj emi:

Promene tekue aktive ili pasive4 Uticaj na Gotovinu Nain korekcije Prihoda (Rashoda)5
obrtnih sredstava (sem gotovine6) oduzeti od prihoda ili dodati rashodima
obrtnih sredstava (sem gotovine) dodati prihodima ili oduzeti od rashoda
kratkoronih obaveza dodati prihodima ili oduzeti od rashoda
kratkoronih obaveza oduzeti od prihoda ili dodati rashodima

4
Razlike stanja pojedinanih pozicija bilansa stanja sa kraja perioda u odnosu na poetna stanja.
5
Ne radi se o an block korekciji ve se konkretnom promenom odreene pozicije obrtnih sredstava ili
kratkoronih obaveza koriguje korespondentna pozicija prihoda ili rashoda.
6
Izuzimanje promena na poziciji gotovine je samo po sebi razumljivo jer izvetaj o tokovima gotovine treba da
prui objanjenje za razliku izmeu poetnog i krajnjeg salda gotovine. To je razlog to se promene stanja
gotovine ne ukljuuju u novane tokove po osnovu aktivnosti.
8
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

Tako se o obimu priliva po osnovu prodaje (naplaenih prihoda od prodaje) moe suditi na
bazi promena salda pozicije potraivanja od kupaca ukoliko je saldo u analiziranom periodu
porastao jasno je da deo prihoda iskazanih u bilansu uspeha ostaje nenaplaen i da se kao
potraivanje prenosi u naredni obraunski period. U sluaju da je saldo potraivanja od
kupaca u tom periodu smanjen onda su prilivi gotovine vei od prihoda iskazanog u bilansu
uspeha jer su naplaena ranije formirana potraivanja od kupaca. Na isti nain se moe
razmiljati o vezi cene kotanja realizovanih proizvoda i kretanja salda pozicija dobavljai ili
zalihe. Ukoliko je saldo obaveza iz poslovanja (dobavljaa) u analiziranom periodu porastao
jasno je da deo cene kotanja iskazane u bilansu uspeha ostaje neisplaen i da se kao obaveza
prenosi u naredni obraunski period. U sluaju da je saldo dobavljaa u tom periodu smanjen
onda su odlivi gotovine vei od cene kotanja iskazane u bilansu uspeha jer su isplaena
ranije formirane obaveze iz poslovanja. Ukoliko saldo zaliha poraste to znai da je preduzee
pribavilo i platilo vie zaliha nego to je potroilo, odnosno da su novane isplate za
pribavljanje zaliha vee od trokova zaliha iskazanih u ceni kotanja. U sluaju da se saldo
zaliha u nekom periodu smanji onda su odlivi gotovine manji od cene kotanja iskazane u
bilansu uspeha jer su isplate u vezi sa pribavljanjem zaliha manje od trokova zaliha
sadranih u ceni kotanja, odnosno preduzee je potroilo sve zalihe pribavljene u tekuem
periodu, kao i deo zaliha pribavljenih u prethodnom periodu.

Uzimajui u obzir utvrene razlike istovrsnih pozicija obrtne imovine i kratkoronih obaveza
u prethodno prezentiranim sukcesivnim bilansima stanja preduzea XYZ, korekcija prihoda i
rashoda (obraunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha za isti period na prilive i odlive
novca iz poslovne aktivnosti saglasno prethodnoj emi prezentirana je u Tabeli 6.

Tabela 6. Novani tokovi iz poslovne aktivnosti direktna metoda (u 000 din.)


Korekcija Novani
Iznos + Tok
Neto prihod od prodaje 1.700 100 1.800
Cena kotanja prodatih proizvoda 1.000 200 300 900
Bruto dobitak 700 900
Amortizacija 100 100 0
Trokovi prodaje 80 80
Trokovi uprave 150 150
Poslovni dobitak 370 670
Kamata 70 70
Dobitak pre oporezivanja 300 600
Porez na dobitak (10%) 30 30
Neto dobitak 270 570
Dividende 92 92
Nerasporeeni dobitak 178 178

Prezentirana Tabela 6 zahteva nekoliko objanjenja za izvrene korekcije prihoda i rashoda.


Bilansno iskazani neto prihodi od prodaje uveani su za smanjenje pozicije
potraivanja od kupaca u iznosu od 100.000 din. (prilivi po osnovu naplate prenetih
potraivanja iz prethodnog perioda). Proizlazi da bilansno iskazanim prihodima od
prodaje od 1.700.000 din. odgovaraju prilivi gotovine od 1.800.000 din.;
Rashodi po osnovu direktne cene kotanja prodaje zahtevali su manje odlive gotovine
od bilansno iskazanog iznosa za visinu smanjenja pozicije Zalihe (300.000 din.).
Istovremeno, iskazane rashode treba uveati za iznos od 200.000 din., koji ukljuuje
smanjenje obaveza prema dobavljaima (100.000 din.) i ukalkulisanih obaveza
(100.000 din.). Direktnim izdacima po osnovu cene kotanja, u ukupnom iznosu od
900.000 din., treba dodati i odlive gotovine po osnovu trokova prodaje i uprave u
ukupnom iznosu od 230.000 din (150.000 + 80.000), poto su isplaeni u celosti (u
9
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

protivnom bi se pojavili kao obaveze u bilansu stanja na kraju perioda). Proizlazi da


ukupne isplate po osnovu cene kotanja realizovanih proizvoda i trokova perioda
iznose 1.130.000 din.;
Rashodi amortizacije iskazani u bilansu uspeha u visini od 100.000 din., shodno
prethodnim objanjenjima, ne zahtevaju odlive gotovine tako da ne utiu na novani
tok;
Rashodi kamate i poreza zahtevali su odlive u istom iznosu poto su isplaeni u
celosti (u protivnom bi se u bilansu stanja na kraju perioda pojavile obaveze za
kamate i obaveze za poreze), pa se moraju odbiti od neto priliva iz poslovanja.
Proizlazi da, posle izvrenih korekcija prihoda i rashoda, neto priliv gotovine iz poslovanja
iznosi 570.000 din. i znatno prevazilazi iskazani neto dobitak od 270.000 din. Radi
kompletiranja izvetaja o tokovima gotovine, ovaj neto priliv gotovine iz poslovanja potrebno
je dopuniti prilivima i odlivima koji ne tangiraju direktno prihode i rashode iz bilansa uspeha.
Ti prilivi i odlivi gotovine dolaze po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti preduzea
i reprezentuju povremene i eksterne tokove gotovine.

Novani tokovi iz investicione aktivnosti obuhvataju odliv gotovine radi pribavljanja nove
stalne imovine u visini od 300.000 din. (promena stalne imovine iskazane po nabavnoj
vrednosti) i kratkoronih hartija od vrednosti u visini od 400.000 dinara. Proizlazi da neto
odliv gotovine iz investicione aktivnosti iznosi 700.000 dinara. Novane tokove iz finansijske
aktivnosti reprezentuju prilivi po osnovu poveanja kratkoronih i dugoronih zaduenja
(200.000 + 200.000) umanjena za deo neto dobitka od 92.000 din. namenjen za isplatu
dividendi. Rezultat je pozitivan neto novani tok iz finansijske aktivnosti od 308.000 din.
Izvetaj o tokovima gotovine7 prema direktnom metodu, na bazi podataka iz finansijskih
izvetaja preduzea XYZ, prikazan je u Tabeli 7.

Tabela 7. Izvetaj o tokovima gotovine direktna metoda (000 din.)


Novani tokovi iz poslovne aktivnosti Pomona kolona Glavna kolona
Naplata potraivanja od kupaca 1.800
Isplate po osnovu cene kotanja i trokova perioda -1.130
Isplata kamate -70
Isplata poreza -30
I Neto novani tok iz poslovne aktivnosti 570
Novani tokovi iz investicione aktivnosti
Poveanje kratkoronih hartija od vrednosti -400
Poveanje stalne imovine - nabavna vrednost -300
II Neto novani tok iz investicione aktivnosti -700
Novani tokovi iz finansijske aktivnosti
Poveanje kratkoronih kredita 200
Poveanje dugoronih kredita 200
Isplata dividendi -92
III Neto novani tok iz finansijske aktivnosti 308
Neto poveanje gotovine (I+II+III) 178
Gotovina na poetku perioda 300
Gotovina na kraju perioda 478

Izvetaj pokazuje da neto poveanje gotovine u analiziranom periodu iznosi 178.000


(570.000 700.000 + 320.000) i odgovara razlici ove pozicije sa poetka i kraja perioda.

7
Mada je u svetu uobiajeno da se, bez obzira na metod sainjavanja, izvetaj o tokovima gotovine prezentira u
formi standardizovane liste (tafelna forma) to ne znai da on ne moe biti predstavljen u formi konta. Forma
izvetaja nigde nije zvanino definisana tako da ni davanje prioriteta jednom ili drugom obliku prikazivanja
nema posebno utemeljenje, ve ono pre zavisi od potreba i afiniteta samog analitiara.
10
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

3.2.2. Izvetaj o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi

Varijanta izvetaja o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi podrazumeva istu


informacionu osnovu, a od direktne metode se razlikuje samo po nainu iskazivanja novanih
tokova iz poslovne aktivnosti. Umesto postepenog prevoenja prihoda i rashoda na prilive i
odlive, pri utvrivanju novanog toka iz poslovne aktivnosti, indirektna metoda uobiajeno
polazi od neto (ili nerasporeenog dobitka) kome se dodaju rashodi iz bilansa uspeha koji
nisu zahtevali izdavanje gotovine, poto oni predstavljaju direktno poveanje gotovinskog
toka. Kao to je prethodno pomenuto, tipian rashod iz te kategorije predstavlja amortizacija,
nastala kao rezultat konverzije stalne u obrtnu imovinu (gotovinu).

Zbir neto dobitka i amortizacije, u narednom koraku, treba korigovati za promene na obrtnoj
imovini i kratkoronim obavezama, koje neposredno korespondiraju sa prihodima i
rashodima iz bilansa uspeha. Ta korekcija se vri prema sledeoj emi:

Promene tekue aktive ili pasive Uticaj na Gotovinu Nain korekcije Neto dobitka
obrtnih sredstava (sem gotovine) oduzeti od Neto dobitka
obrtnih sredstava (sem gotovine) dodati Neto dobitku
kratkoronih obaveza dodati Neto dobitku
kratkoronih obaveza oduzeti od Neto dobitka

Iz prezentirane eme je jasno da sva poveanja obrtne imovine na kraju perioda u odnosu na
poetak (npr. porast zaliha) i sva smanjenja kratkoronih obaveza (npr. isplata dobavljaa)
znae odliv gotovine i indirektno smanjuju neto gotovinski tok preduzea. Suprotno, sva
poveanja kratkoronih obaveza i smanjenja obrtne imovine znae prilive gotovine i
indirektno poveanje neto gotovinskog toka preduzea. itav postupak utvrivanja neto
novanog toka iz poslovne aktivnosti je ematizovan na Slici 4.

Slika 4. Postupak utvrivanja neto cash flow iz poslovne aktivnosti


Neto
dobitak
+
Amortizacija
+
Smanjenja Poveanja
obrtne imovine kratkoronih obaveza
-
Poveanja Smanjanja
obrtne imovine kratkoronih obaveza
=
Cash flow iz poslovne
(operativne) aktivnosti

Ovako utvreni tok gotovine iz poslovne aktivnosti dopunjava se u narednom koraku,


promenama koje ne tangiraju bilans uspeha ali izazivaju efektivne tokove gotovine. Radi se o
promenama na imovini i obavezama preduzea koje proizilaze iz investicione i finansijske
aktivnosti. Kao to je ve istaknuto, obuhvatanje novanih tokova iz investicione i finansijske
aktivnosti je istovetno kod obe metode. Radi ilustracije postupka sainjavanja izvetaja o
tokovima gotovine prema indirektnoj metodi posluiemo se podacima prezentiranim u

11
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

sukcesivnim bilansima stanja preduzea XYZ iz Tabele 1. Izvetaj o tokovima gotovine


prema indirektnoj metodi na bazi tih podataka prikazan je u Tabeli 8.

Tabela 8. Izvetaj o tokovima gotovine indirektna metoda (u 000 din.)


Novani tokovi iz poslovne aktivnosti Pomona kolona Glavna kolona
Neto priliv iz poslovanja
Neto dobitak 270
Trokovi amortizacije 100
A. Ukupno 370
Promene na obrtnoj imovini i kratkoronim obavezama
Smanjenje potraivanja od kupaca 100
Smanjenje zaliha 300
Smanjenje obaveza iz poslovanja (dobavljaa) -100
Smanjenje ukalkulisanih obaveza -100
B. Ukupno 200
I Neto novani tok iz poslovne aktivnosti (A+B) 570
Novani tokovi iz investicione aktivnosti
Poveanje kratkoronih hartija od vrednosti -400
Poveanje stalne imovine - nabavna vrednost -300
II Neto novani tok iz investicione aktivnosti -700
Novani tokovi iz finansijske aktivnosti
Poveanje kratkoronih kredita 200
Poveanje dugoronih kredita 200
Isplata dividendi -92
III Neto novani tok iz finansijske aktivnosti 308
Neto poveanje gotovine (I+II+III) 178
Gotovina na poetku perioda 300
Gotovina na kraju perioda 478

Izvetaj pokazuje da neto poveanje gotovine u analiziranom periodu iznosi 178.000 din.
(558.000 700.000 +320.000) i odgovara razlici ove pozicije sa poetka i kraja perioda.

3.2.3. Analitika interpretacija izvetaja o tokovima gotovine

Kao to je ve istaknuto, izvetaji o tokovima gotovine predstavljaju pokuaj da se kroz


rekonstrukciju poslovnih transakcija koje su se desile u analiziranom periodu omogui uvid u
sposobnost preduzea da produkuje gotovinu. Analitika interpretacija podataka sadranih u
izvetaju o tokovima gotovine (nezavisno od metoda sastavljanja) poinje sagledavanjem 1)
globalne usklaenosti priliva i odliva gotovine, preko 2) identifikovanja suficita ili deficita po
pojedinim segmentima (aktivnostima) do 3) analize vrednosno-rone usklaenosti tokova
gotovine.

Aplicirajui ovakav pristup na primer preduzea XYZ, jasno se uoava da preduzee u


analiziranom periodu ukupnim prilivima pokriva ukupne odlive gotovine i da u najvanijem
segmentu poslovnoj aktivnosti ostvaruje znaajan neto novani priliv. Taj neto novani
priliv je omoguio saniranje neto novanog odliva u investicionoj aktivnosti preduzea.
Poveanje kratkorone i dugorone zaduenosti (200.000 + 200.000) je omoguilo pozitivan
gotovinski tok iz finansijske aktivnosti i, finansijski posmatrano, stvorilo osnovu za
popravljanje pozicije preduzea korienjem pozitivnih efekta zaduenosti. Uvid u stanje
likvidnosti moe se proceniti na bazi kretanja osnovnih pokazatelja likvidnosti (Tabela 9).

12
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu

01.01. 31.12.
Opti racio likvidnosti (ORL= Obrtrna imovina/Kratkorone obaveze ) 1,357 1,484
Rigorozni racio likvidnosti (RRL= Likvidna sredstva/Kratkorone obaveze) 0,714 1,056
Neto obrtna sredstva (NOS = obrtna imovina kratkorone obaveze) 500 678

Oigledno je da stanje likvidnosti preduzea sa poetka perioda nije bilo zadovoljavajue bez
obzira na neto vei nivo gotovine u odnosu na minimalno potrebni (suficit gotovine od
50.000 din., kao razlika gotovine na poetku analiziranog perioda od 300.000 din. i
minimalno potrebnog salda gotovine od 250.000 din.) i pozitivna neto obrtna sredstva, s
obzirom na to da su vei deo obrtne imovine inile zalihe (900.000 din.) i potraivanja od
kupaca (500.000 din.). Stanje se na kraju perioda popravilo jer su kratkorone obaveze u
celini pokrivene likvidnom imovinom preduzea (RRL = 1,056).

Sa aspekta vrednosno-rone usklaenosti tokova gotovine, odnosno pravila finansiranja


poslovnih ulaganja, oigledno je da su ostvareni neto novani tok iz poslovne aktivnosti
(558.000 din.) i nova dugorona zaduenja (200.000 din.) bili dovoljni da pokriju ulaganja u
stalnu imovinu (700.000 din.), a omoguili su i da se iz dugoronih izvora delimino
finansira poveanje potrebnih obrtnih sredstava (178.000 din.), to koincidira sa rastom neto
obrtnih sredstava na kraju u odnosu na poetak perioda. Sve to potvruje da preduzee
striktno uvaava horizontalna pravila finansiranja usklaujui ronost izvora sa ronou
njihove upotrebe, iz ega se namee zakljuak o zdravoj i stabilnoj finansijskoj situaciji.
Takva situacija, u kombinaciji sa relativno visokom zaraivakom moi preduzea (Stopa
prinosa na ukupna poslovna sredstva = 11,29% i Stopa prinosa na ukupna sopstvena
sredstva = 18,46%) prua relativno sigurne garancije da e se pozitivne tendencije na planu
stvaranja gotovine nastaviti u budunosti.

Visoka rentabilnost poslovne aktivnosti daje ansu za njeno proirenje, to je istovremeno


najrazumniji ventil za plasman relativno visokog salda gotovine na kraju perioda (skoro
duplo vei od minimalno potrebnog suficit gotovine od 228.000 din., kao razlika gotovine
na kraju analiziranog perioda od 478.000 din. i minimalno potrebnog salda gotovine od
250.000 din.). Ove naznake nedvosmisleno ukazuju na to da izvetaji o tokovima gotovine
nisu vani samo za tekue upravljanje finansijama preduzea ve i za planiranje i kontrolu
buduih aktivnosti. Krug korisnika izvetaja o tokovima gotovine je relativno irok. Pored
menadmenta preduzea, za izvetaj su direktno zainteresovani postojei i potencijalni
akcionari, poverioci i investitori, zatim razliiti eksterni analitiari itd. Mada svaka od
pomenutih grupa panju usmerava na pojedine, za njih znaajne, aspekte izvetaja, sve one
tee da kroz izvetaj procene anse za opstanak i razvoj preduzea.

13